KOSMO
02.10.2015 • Views
Share Embed Flag

KOSMO

Kosmo 10/15

Kosmo 10/15

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
  • No tags were found...
kosmo.at

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

P.b.b. Verlagspostamt 1020 GZ 09Z037990M<br />

LEPA BRENA:<br />

„Retko kuvam za Bobu!“<br />

MATEJ JELIĆ<br />

Novi golgeter Rapida!<br />

<strong>KOSMO</strong><br />

10/2015 | IZDANJE BR. 67 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | WWW.<strong>KOSMO</strong>.AT

Renault Kadjar<br />

Nicht warten. Starten.<br />

Schon ab<br />

€ 21.490,–<br />

Mit 4 jahren Garantie und geringer CO 2<br />

-Emission ab 99 g/km<br />

auch mit allradantrieb erhältlich<br />

Unverbindlich empfohlener Listenpreis inkl. USt. und NoVA. Garantieverlängerung auf insgesamt 4 Jahre und max. 100.000 km Laufleistung, je nachdem, was<br />

zuerst eintritt. Gesamtverbrauch von 3,8–5,8 l/100 km, CO 2 -Emission von 99–130 g/km, homologiert gemäß NEFZ. Änderungen, Satz- und Druckfehler vorbehalten.<br />

Symbolfoto.

STARS<br />

54 Koncert godine:<br />

Lepa Brena u Beču<br />

Kraljica balkanske estrade nastupa<br />

14. novembra. U intervjuu za<br />

<strong>KOSMO</strong> Brena otvoreno govori o<br />

izazovima slave i svojoj porodici.<br />

SPORT REPORTAŽA<br />

36 Izbjeglice pričaju...<br />

Razgovarali smo s nekoliko porodica koje su<br />

u Beč došle bježeći od rata u BiH.<br />

REPORTAŽA<br />

32 Slatke muke studentske<br />

<strong>KOSMO</strong> je sa studentima našeg porijekla<br />

razgovarao o životu u Beču, o<br />

lijepim stranama školovanja u austrijskoj<br />

prijestolnici, kao i nezaobilaznim<br />

izazovima koji prate ovu odluku.<br />

16 POLITIKA<br />

Iz drugog ugla. Pročitajte<br />

šta su muzičar Slavko Ninić<br />

i rediteljka Nina Kusturica<br />

rekli o politici u Austriji.<br />

26 KARIJERA<br />

Znanje-imanje. Umjesto<br />

za studije, naši sagovornici<br />

su se odlučili za izučavanje<br />

zanata. Danas su to uspješni<br />

i ambiciozni poduzetnici.<br />

30 KARIJERA<br />

Visinski radovi. Dejan<br />

Jovanović (42) i njegovi<br />

zaposleni obavljaju limarske<br />

poslove na krovovima važnih<br />

objekata u Beču.<br />

48 ZDRAVLJE<br />

Vaginalne infekcije. Ove<br />

tegobe praćene zapaljenjem<br />

sluzokože i spadaju među<br />

najčešće tegobe s kojima žene<br />

dolaze kod ginekologa.<br />

50 KUHINJA<br />

Čarobna bundeva. Djecu<br />

za bundevu vezuje veselje<br />

zbog Halloweena, a gurmane<br />

pomisao na slasne zalogaje.<br />

52 LIFESTYLE<br />

Dolazi nam jesen. Uz<br />

stručne savjete poznatog<br />

modnog dizajnera otkrivamo<br />

vam šta vam ove jeseni<br />

treba da budete u trendu.<br />

58 STARS<br />

Zabranjeno<br />

pušenje.<br />

Kultna rock<br />

grupa je 19.<br />

septembra<br />

zapalila scenu<br />

na koncertu u Simm Cityju<br />

u organizaciji udruženja<br />

„Futurebag“.<br />

70 AUTO-MOTO<br />

72 SPORT<br />

Frankfurtski sajam.<br />

Prikazujemo vam novitete s<br />

najveće svjetske smotre<br />

automobilske industrije.<br />

Matej Jelić. Hrvatski<br />

napadač Matej Jelić (24)<br />

došao u redove bečkog Rapida.<br />

Ovaj momak iz Našica<br />

jedna je od glavnih nada<br />

zeleno-bijelih u austrijskom<br />

prvenstvu i Europskoj ligi...<br />

COVER<br />

40 Izbjeglička drama<br />

Naš reporter Petar Rosandić obišao<br />

je žarišna područja izbjegličke drame,<br />

Beograd, Budimpeštu i granični<br />

prelaz Röszke i odatle donio potresne<br />

i autentične priče iz prve ruke.<br />

PUT DO SREĆE<br />

Vidovita Selma i moćni<br />

Efendija Selim pomažu<br />

vam da nađete izgubljeni<br />

mir i riješite sve<br />

vaše probleme.<br />

67<br />

<strong>KOSMO</strong> 03

04 <strong>KOSMO</strong><br />

„Kad je muka, gde je Ðuka...“<br />

Ilustracija: Zorica Nikolić Aigner

Fotos: Radule Božinović Redaktion: Vera Marjanović<br />

Živi li još<br />

čovjek u nama?<br />

IZBJEGLICE. Izbjeglička kriza potresa Evropu. Dok se političari prepiru<br />

i podižu ograde, građani pomažu organizovano i individualno.<br />

U Austriji je pokazan visoki nivo solidarnosti i samilosti, a bilo je i<br />

humanitarnih akcija koje su organizovali naši ljudi. Da li bi i kako<br />

pomogli izbjeglicama, <strong>KOSMO</strong> je na ulici pitao prolaznike.<br />

Fahra KIČIĆ (37),<br />

knjigovođa<br />

Pomogla bih im u vidu hrane,<br />

novčano, a rado bih poklonila i<br />

odjeću moje djevojčice. I sama<br />

sam bila izbjeglica. Dobro<br />

znam kakva je muka kad se bježi<br />

od rata u nepoznato. Sjećam<br />

se da nismo imali ništa, ali su<br />

nam dobri ljudi pomagali.<br />

Svetlana STOJADINČEVIĆ<br />

(29), bedinerka<br />

Već sam poklanjala odjeću i<br />

sredstva za higijenu i namjeravam<br />

da nastavim. Pružila bih<br />

pomoć svim ljudima u nevolji.<br />

Naročito me potresaju slike<br />

izbjegle djece i pomisao da su<br />

možda gladna i žedna. Bila sam<br />

izbjeglica i nisam to zaboravila.<br />

Emir BANJANOVIĆ (32),<br />

ugostitelj<br />

Pomažem sve vrijeme, a činiću<br />

to i ubuduće, ne samo zato<br />

što sam iskusio izbjeglički život.<br />

Mislim da treba pomoći<br />

svakom ljudskom biću koje<br />

je u opasnosti i koje bijegom<br />

spasava svoj život, bez obzira<br />

odakle dolazi.<br />

Mirjana FIRULESKOVIĆ (62),<br />

penzionerka<br />

Teško mi je kad vidim hiljade<br />

ljudi koji su napustili svoje<br />

domove, a ne znaju gde će se<br />

zaustaviti. Treba im pomoći<br />

i olakšati im nesreću jer to je<br />

obaveza svih nas. Ja nemam<br />

puno, ali želim da učestvujem<br />

u humanitarnim akcijama.<br />

Elma SERDAREVIĆ (15),<br />

učenica<br />

Razumijem ljude koji bježe od<br />

rata. Mnogo mi je bilo teško<br />

kad sam pročitala izjavu majke<br />

koja je molila da neko njeno<br />

dijete odvede na sigurno, a ona<br />

će se vratiti u svoju ratom zahvaćenu<br />

zemlju. Voljela bih da<br />

izbjeglicama poklonim odjeću.<br />

Trivo SAVANOVIĆ (60),<br />

nezaposlen<br />

Ne bih im pomogao! Političari<br />

su doveli do svega ovoga, samo<br />

obećavaju, a onda obećanja ne<br />

ispunjavaju. Prodaje se oružje, a<br />

obični narod gine. Ove izbjeglice<br />

imaju para, plaćaju hotele i<br />

čini mi se da među njima nema<br />

sirotinje kojoj treba pomoć.<br />

RIJEČ<br />

IZDAVAČA<br />

Dejan SUDAR<br />

o našoj<br />

izbornoj listi<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

dejan.sudar@kosmo.at<br />

Mahanje<br />

sa začelja<br />

U<br />

svojoj kolumni iz prošlog broja<br />

naglasio sam značaj našeg<br />

kolektivnog izlaska na predstojeće<br />

bečke izbore, kako zbog nas<br />

samih, tako i zbog naše pozicije u<br />

političkom sustavu ove zemlje.<br />

I dok ja godinama, u brojnim službenim<br />

i neslužbenim razgovorima s<br />

visokim čelnicima grada i države, ali<br />

i sasvim običnim građanima, uporno<br />

naglašavam važnost našeg sudjelovanja<br />

na izborima, s istim zanimanjem<br />

godinama pratim i pozicioniranje<br />

kandidata s podrijetlom u bivšoj Jugoslaviji<br />

na izbornim popisima etabliranih<br />

austrijskih stranaka.<br />

I moram vam, dragi čitatelji i čitateljice,<br />

priznati da sam nažalost<br />

ponovo razočaran: činjenica da se<br />

prezimena na „ić“ mogu opet samo<br />

pročitati na samom začelju, tj. na<br />

besperspektivnim mjestima, ostavlja<br />

uistinu gorak okus kad je riječ o mojim<br />

dubokim političkim uvjerenjima.<br />

Bečki izbori su u ovom pogledu<br />

još jedna propuštena prilika da se konačno<br />

stvori jedna ravnoteža, a i da<br />

jedno staro ili novo lice iz naše zajednice<br />

dobije barem iole realno šansu<br />

da uđe u klupe gradskog parlamenta.<br />

Ukoliko austrijske političke stranke<br />

i u budućnosti ne budu stavljale<br />

barem jednog ili dvoje doseljenika<br />

na dobru izbornu poziciju, onda će<br />

i svako apeliranje na ljude iz naše<br />

zajednice da glasaju biti manje<br />

efektno. Za takav zaključak, dakako,<br />

nije potreno biti Nostradamus.<br />

To, naprosto, nalaže zdrava logika<br />

i matematika.<br />

Sposobni mladi i inteligentni ljudi<br />

iz našeg podneblja, čija sam imena<br />

ugledao na marginalnim mjestima<br />

njihovih stranaka, zaslužili su više<br />

nego broj 125. na listi ove i one<br />

stranke. Vrijeme je za nas!<br />

<strong>KOSMO</strong> 05

„Željela sam ljepši život<br />

za svoje dijete...“<br />

Iz rodnog Borova (Hrvatska), gdje je radila u istoimenoj<br />

fabrici obuće, Željka Petrović (50) sa petogodišnjom ćerkicom<br />

u Beč je pristigla 1988. godine. Kaže, željela je da za<br />

svoje dijete stvori ljepši život.<br />

„Imala sam samo mjesto za spavanje i veliku želju da nešto<br />

stvorim. Priznajem, radila sam na crno i nisam birala<br />

posao: bila sam konobarica, spremačica, čistačica, prodavačica…<br />

Znala sam da bez znanja njemačkog jezika ne mogu<br />

ništa pametno uraditi, pa sam vrijedno učila i za samo<br />

tri mjeseca solidno sam se sporazumijevala. Nalazila sam<br />

firme koje su za mene tražile radnu dozvolu, ali sam dobila<br />

preko 30 odbijenica. Konačno, nakon dvije i po godine<br />

dobila sam pravo na rad.<br />

U to vrijeme ponovo sam se udala, rodila sam sina, a život mi je<br />

dobio puno novih i lijepih sadržaja. Sve vrijeme sam radila, bila<br />

sam čak i suvlasnica građevinske firme, ali mi se nije posrećilo.<br />

Čini mi se da sam više radila ono što se od mene očekivalo, nego<br />

ono što sam zaista željela. A onda sam prije par godina odlučila<br />

da nešto promijenim. Krenula sam u sasvim novu djelatnost, sa<br />

ciljem da budem korisna i poslovno ispunjena. Posvetila sam se izdavaštvu,<br />

kao partnerka u jednoj firmi. Putem interneta dobijam<br />

porudžbine za slikovnice koje se poklanjaju mališanima. Na prvoj<br />

strani je lijepo urađena posveta, a sadržaji su, na sedam svjetskih<br />

jezika, edukativni i zanimljivi. Slikovnice sama ručno pravim i<br />

na taj način najmlađima približavam vrijednost knjige. Imam i<br />

planove u oblasti dječje književnosti na našem jeziku, kako bi<br />

najmlađi našeg porijekla upoznali djela uz koja smo mi odrastali.“<br />

Priče naših ljudi u Beču čitajte na:<br />

www.facebook.com/<strong>KOSMO</strong>Magazin<br />

Foto: Radule Božinović<br />

06 06<strong>KOSMO</strong>

Demner, Merlicek & Bergmann<br />

GREIFEN TIEF IN<br />

UNSEREN FÖRDERTOPF!<br />

50 €<br />

FÜR ENERGIEEFFIZIENTE<br />

HAUSHALTSGERÄTE<br />

SICHERN. *<br />

Je 50 Euro für energieeffiziente A+++ Haushaltsgeräte sichern! *<br />

• Energieeffiziente Haushaltsgeräte (A+++) bei unseren Partnern kaufen<br />

• Pro Gerätekauf Online-Gutschein im Wert von 50 Euro einlösen<br />

• Ganz gleich, wie viele Geräte Sie kaufen!<br />

* Im Rahmen der Aktion „Effizienz für mich“ unterstützt Wien Energie Vertrieb GmbH & Co KG den Kauf von ausgewählten Geräten der Energieeffizienzklasse<br />

A+++ mit je 50 Euro. Die Gutscheine sind bei den teilnehmenden Partnern erhältlich. Partnerliste und Nutzungsbedingungen sind<br />

auf wienenergie.at abrufbar. Aktionszeitraum 1. März – 31. Dezember 2015.<br />

www.wienenergie.at<br />

Wien Energie Vertrieb, ein Unternehmen der EnergieAllianz Austria.

ZEMO KOLUMNISTA<br />

Piše: Darko Markov<br />

Ilustracija: Filip Andronik<br />

Bečki predizborni<br />

cirkus<br />

B<br />

iće zanimljiva dolazeća nam jesen.<br />

Očekuju nas, u stvari njih, izbori.<br />

Za cirkus i zabavu pobrinuće se<br />

se naši dežurni klovnovi. „Predstavnici“<br />

našeg naroda, koji se siroti ubiše da nama<br />

bude bolje.<br />

Setimo se kako je bilo na prošlim izborima.<br />

Eksplozija potencijalnih kandidata iz<br />

bivše Juge. Rastrčali se raznorazni mučenici<br />

po svim mogućim partijama. Kod crnih,<br />

crvenih, rozih, plavih, šarenih. Nije bilo<br />

bitno ko se i za šta zalaže. Važno je bilo<br />

ući u parlament, ostvariti nebeske ciljeve,<br />

i tako pobeći sa AMS-a, od ludog forarbajtera,<br />

ili dosadnog muža (žene). Počeše<br />

kanditati da vrbuju tetke, stričeve, kumove.<br />

Dovođena su prijateljstva na najveća<br />

iskušenja. „Glasajte za nas, mi smo vaši“<br />

bilo je sve što su budući kanditati znali da<br />

kažu. Ko vas pita za programe, ideje, ciljeve<br />

i konkretne stvari. Znate i sami kako<br />

se sve završilo. Nakupili vrli kandidati po<br />

dvadesetak glasova. Za neke od njih nisu<br />

čak ni rođene tetke glasale.<br />

Ovoga puta da im se ne bi ponovila bru-<br />

ka, počeli kandidati da smišljaju nove<br />

taktike. Najdalje je u novoj taktici otišao<br />

onaj od koga se to i očekivalo. Nalickani<br />

gospodin Doktor. Pričao sam vam o<br />

njemu. To je onaj fin čovek što voli da<br />

nas obaveštava pošto su ruže u Singapuru<br />

i jastozi u Maleziji. Upravo je tako i<br />

započeo svoju predizbornu kampanju.<br />

Punio je jadni fejsbuk svojim egzotičnim<br />

slikama. Nagledali smo se kako uživa, gde<br />

letuje, vozi čamac, te koliko ga je prepeklo<br />

sunce. Tako preplanuo i go do pojasa<br />

izigravao je precvalog šmekera potencijalnim<br />

biračicama. Meni se k’o muškarcu<br />

mnogo dopalo kad obuče odelo pa složi<br />

boje. K’o da ga je oblačio propali student<br />

likovne akademije. Najviše sam voleo kad<br />

ispod skupe bele košulje obuče onu domaćinsku<br />

treger-majicu. Kad nam je tako<br />

obučen (bela košulja, treger majica, crne<br />

pantalone i čuvena pederuša) poslao sliku<br />

iz Guče, pomislio sam da se mučenik<br />

zaposlio kao honorarni prodavac pečenja.<br />

Klasičan šaner koji vam uvaljuje kosku<br />

umesto krtine. Uslikavao se on, doduše,<br />

onako bledoiscrpljenog lica sa naočarima,<br />

pa je podsećao na dragog premijera kad<br />

ga iscrpi sednica Vlade. Bio je i kulturno<br />

aktivan. Pisao neku tetrepsku poeziju po<br />

fejsbuku i udvarao se pesnikinjama. Poznat<br />

je i kao nosač brojanica, čije boje<br />

je birao u zavisnosti sa kojom partijom<br />

je u šemi. Egzotični Doktor je, ipak, na<br />

vreme uvideo da mu singapurske ruže,<br />

bakarni ten, treger potkošulje, a ni tetrebska<br />

lirika ne mogu doneti više od trijes’<br />

glasova, pa je odlučio da ovdašnji mučeni<br />

narod pozove na bojkot izbora. Ili za<br />

njega ili izbora neće biti!!! Da li stvarno<br />

egzotična hrana ima neke sastojke koji<br />

teraju čoveka na fiks ideje?<br />

Pošto mu propada revolicionarna ideja,<br />

Doktor se poput ranonapupele devojčice<br />

naljutio, rešio da se prikloni braći Turcima,<br />

i postane moderni politički janičar.<br />

Ne lezi vraže! Braća Turci ponudiše Doktoru<br />

tek 150 mesto na listi. Odbaci naš<br />

Doktor sablju i turban, pa pravac u partiju<br />

koja se zalaže za prava pušača. Tu mu<br />

dadoše visoko drugo mesto. On, zakleti<br />

egzotičar i nepusač, rešio da se na kraju<br />

krajeva izbori za prava onih koji kada glasaju<br />

za Doktora mogu slobodno na miru<br />

i sa merakom da popuše.<br />

Sad, narode, snađite se ovde i glasajte.<br />

Škrabni Zemi svoje mišljenje:<br />

zemo.kolumnist@kosmo.at<br />

08 <strong>KOSMO</strong>

FUSSBALL<br />

ORF FUSSBALL: JETZT IM WEB UND IM APP-STORE<br />

ALLE INFOS AUF SPORT.ORF.AT/FUSSBALL

SVE I SVAŠTA<br />

JUNAK<br />

Milica Mančić Stojković (41),<br />

novinarka koja je presekla<br />

žicu na mađarskoj granici<br />

LUZER<br />

ÖVP i slučaj<br />

„Tabla“,<br />

najveći vic na<br />

internetu<br />

Ogradu od bodljikave žice između<br />

Srbije i Mađarske, postavljenu<br />

zbog izbeglica, simbolično<br />

su presekli aktivisti, novinarka i<br />

prevodilac iz Beograda Milica<br />

Mančić Stojković i novinar i<br />

političar iz Budimpešte Kakuk<br />

Gyorgy. „Ograda ne zaustavlja<br />

nikoga, ali je snažan simbol<br />

podele i straha“, istakla je<br />

hrabra novinarka.<br />

10 <strong>KOSMO</strong><br />

Vodeći političari<br />

austrijskih Narodnjaka<br />

Sebastian<br />

Kurz, Reinhold<br />

Mitterlehner,<br />

Johanna Mikl-Leitner i Wolfgang<br />

Brandstetter prezentovali su svoj akcioni plan za azilante. Na<br />

fotografiji sama vrhuška partije ozbiljnih izraza lica u rukama<br />

drži tablu sa svojim idejama. Samo nekoliko sati kasnije<br />

internet je buknuo šaljivim posterima koji ismejavaju ionako<br />

oslabljene Narodnjake. Ovo im baš i nije trebalo...<br />

Fotos: GettyImages, zVg

OPTIMISTIČNO:<br />

Aplikacijom protiv droge i alkoholizma<br />

Ruske vlasti pokušavaju da visoku stopu<br />

alkoholizma i narkomanije u zemlji redukuju<br />

aplikacijom za telefone.<br />

Aplikacija će pružati informacije „ljudima<br />

koji se bore protiv ovih teških zavisnosti“<br />

kako bi im pomogli da ostanu trezni, izjavio<br />

je Jevgenij Brjun, vodeći službenik ministarstva<br />

zdravlja zadužen za borbu protiv<br />

narkotika. Aplikacija će se pojaviti 2016.<br />

godine i korisnicima će nuditi informacije<br />

o grupama podrške za bivše alkoholičare<br />

i narkomane, davaće medicinske savete,<br />

kao i direktan pristup online radio programima<br />

koje vodi organizacija Alcoholics<br />

Anonymous. Veliki broj stručnjaka dao je<br />

podršku ovom planu i vide ga kao ozbiljan<br />

pokušaj obračuna sa kulturom pijenja u<br />

Rusiji koju je premijer Dimitrij Medvjedev<br />

nazvao „nacionalnom katastrofom“. Prema<br />

podacima Ujedinjenih nacija, 30% smrti<br />

u Rusiji u 2012. godini za direktan uzrok<br />

imale su konzumaciju alkohola.<br />

CITAT MESECA<br />

„Nacionalnu pripadnost ostavljam<br />

onima koji nemaju ništa vrednije<br />

čime bi se mogli legitimirati.<br />

Otadžbine ostavljam budalama<br />

koje državu ne vide kao servis<br />

građana, nego građane kao topovsko<br />

meso za državu. “<br />

Nakon zatvaranja granica Hrvatske prema<br />

Srbiji, Miodrag Novaković poručio je preko<br />

Facebooka hrvatskoj vladi: „Ja imam<br />

svatove 3.10. i po mladu idem u Novi Sad.<br />

Otvorili vi taj Erdut ili ne, vjerujte ja ću<br />

proći... Hvala!“ Miodragu i budućoj supruzi<br />

Saneli Ljepić želimo srećnu svadbu i<br />

poručujemo – živela ljubav!<br />

BROJ MESECA<br />

37%<br />

DOBAR PROSEK.<br />

37% 25- do 64-godišnjaka s migrantskim<br />

poreklom u 2014. je imalo<br />

maturu ili visoko obrazovanje. Kod<br />

Austrijanaca bez migrantskog porekla<br />

ovaj udeo je manji i iznosi 32%.<br />

Oliver Frljić (39), hrvatski reditelj čije provokativne predstave i intervencije do<br />

pomame dovode nacionaliste sa celog prostora bivše Jugoslavije.<br />

RAZBORITO:<br />

Zeleni grad,<br />

grad budućnosti<br />

Kopenhagen je<br />

odobrio kupovinu<br />

23.000 stabala.<br />

Ovo je pokušaj<br />

danske prestonice<br />

da postane prvi<br />

grad u svetu koji će imati neutralne<br />

emisije ugljenika. Za ovaj veliki projekt<br />

gradska vlada izdvojila je oko pola<br />

miliona evra, a dugoročni cilj je da se<br />

u narednih deset godina u Kopenhagenu<br />

posadi 100.000 stabala kako bi se<br />

poboljšao kvalitet vazduha u gradu čija<br />

populacija raste brzinom od 10.000<br />

novih stanovnika godišnje.<br />

INTELIGENTNO:<br />

Kriminalci<br />

osuđeni na knjigu<br />

Jedan sudija u Iranu počeo je da<br />

osuđenicima umesto zatvora propisuje<br />

kupovinu i čitanje knjiga.<br />

Sudija Qasem Naqizadeh, inače predsednik<br />

suda u gradu Gonbad-e Kavus,<br />

počeo je da primenjuje alternativni<br />

sistem kažnjavanje da bi izbegao<br />

„nepovratni fizički i psihološki uticaj<br />

zatvorske kazne na<br />

osuđenike i njihove<br />

porodice“. Osuđenici<br />

su dužni da kupe<br />

pet knjiga, da ih<br />

pročitaju i napišu o<br />

čemu se rade.<br />

<strong>KOSMO</strong> 11

INTEGRACIJA<br />

KOMENTAR<br />

Dr. Nedad MEMIĆ,<br />

glavni urednik<br />

magazina <strong>KOSMO</strong><br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

nedad.memic@kosmo.at<br />

Pokažimo<br />

odgovornost!<br />

Ova izborna godina u Austriji<br />

vjerovatno je jedna od najdinamičnijih<br />

i najkontroverznijih<br />

u historiji Druge republike.<br />

Rastuća nezaposlenost, finansijska<br />

kriza u Grčkoj, gubljenje povjerenja<br />

u Evropsku uniju i naizad izbjeglice<br />

doveli su kod mnogih glasača do<br />

promjene političkih stavova. Strah<br />

od gubljenja radnog mjesta, sve veća<br />

konkurencija na tržištu rada i rastući<br />

troškovi života mnoge od nas navode<br />

da za ove kompleksne probleme<br />

svakodnevnice možda potražimo<br />

jednostavna i, na prvi pogled, provodiva<br />

rješenja.<br />

11. oktobra očekuju nas bečki pokrajinski<br />

izbori – nakon onih saveznih<br />

najvažniji u državi. I mnogi<br />

naturalizirani migranti iz Bosne i<br />

Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske,<br />

Srbije i ostalih balkanskih zemalja<br />

imaju pravo dati svoj glas. Prema<br />

statistikama i analizama mnogo naših<br />

migranata dosada nije izlazilo na<br />

izbore. Davanje svoga glasa možda<br />

je najbolja tekovina demokratije –<br />

jedino tako i mi možemo učestvovati<br />

u političkome oblikovanju zemlje<br />

koju zovemo novom domovinom.<br />

Oni koji izlaze na ove bečke izbore<br />

svoj glas trebali bi dati s punom odgovornošću<br />

i uz najbolju moguću<br />

procjenu stranaka i kandidata koji<br />

se nalaze u izbornoj trci. Svoju političku<br />

odluku ne bi trebali bazirati<br />

na strahu i osjećaju ugroženosti –<br />

ove emocije nikad nisu bile dobar<br />

savjetnik u donošenju odluka, pa ni<br />

onih političkih. Migranti s Balkana,<br />

sada Austrijanci, 11. oktobra ne trebaju<br />

zaboraviti da su prije 20 ili 30<br />

godina i oni sâmi u Austriji bili pridošlice<br />

i da su mnogi od njih uspjeli<br />

zahvaljujući otvorenome društvu.<br />

Sačuvajmo takvo društvo.<br />

Grad Beč za više ljudskih prava<br />

Početkom septembra Grad<br />

Beč otvorio je Ured za ljudska<br />

prava. Ovo je sljedeći korak u<br />

implementaciji Deklaracije o<br />

ljudskim pravima iz 2014.<br />

Grad Beč donio je, naime, u decembru<br />

2014. godine Deklaraciju<br />

o Beču kao gradu ljudskih<br />

prava. Kao jedna od mjera iz<br />

ove deklaracije uspostavljen je<br />

Ured za ljudska prava koji se<br />

nalazi na adresu Neutorgasse<br />

15 u Prvom bečkom becirku.<br />

Opunomoćenica za ljudska<br />

prava Grada Beča Shams Asadi<br />

preuzela je ovom prilikom<br />

svoju dužnost kao voditeljica<br />

Ureda. Ured za ljudska prava<br />

treba u budućnost biti mjesto<br />

na kojem će se obraćati oni<br />

građani kojima su ljudska prava<br />

Više dodjela<br />

državljanstava<br />

u 2015.<br />

godini<br />

U prvoj polovici 2015. godine<br />

austrijsko državljanstvo<br />

dobilo je 3.980 osoba.<br />

U usporedbi s istim periodom<br />

prošle godine, broj dodijeljenih<br />

državljanstava bio<br />

je ove godine veći za 166 do-<br />

ugrožena, a zadatak će mu biti i<br />

jačanje ljudskih prava u gradu.<br />

„Solidarnost i ljudskost duboko<br />

su usađeni u našemu gradu“,<br />

istakla je ovom prilikom gradska<br />

ministrica za integraciju<br />

Sandra Frauenberger. I opu-<br />

Od septembra svoje aktivnosti preuzeo je bečki Ured za<br />

ljudska prava: Sandra Frauenberger i Shams Asadi.<br />

djela. To u isto vrijeme znači i<br />

porast dodijeljenih državljanstava<br />

za 4,4%. Najviše novih<br />

državljanstava dodijeljeno<br />

je u Koruškoj, gdje porast<br />

u odnosu na prošlu godinu<br />

iznosi 25%. U vrhu zemalja<br />

porijekla novih austrijskih<br />

državljana i dalje su Bosna i<br />

Hercegovina, Turska i Srbija.<br />

Nakon Koruške najviše austrijskih<br />

državljanstava u ovoj<br />

godini dodijeljeno je u Donjoj<br />

Austriji (+18,8%), Beču<br />

(+10,7%), Gradišću (+5,4%)<br />

i Vorarlbergu (+2,5%). Drastično<br />

manje državljanstanomoćenica<br />

za ljudska prava<br />

Asadi puna je hvale za mjere i<br />

aktivnosti koje se u ovoj oblasti<br />

događaju u Beču: „Želimo koordinirati<br />

aktivnosti i senzibilizirati<br />

građanstvo“, ističe opunomoćenica<br />

za ljudska prava.<br />

Rekorder u dodjeli novih<br />

državljanstava u 2015.<br />

godini je Koruška.<br />

va dodijeljeno je u Gornjoj<br />

Austriji (-12,6%), Tirolu<br />

(-10,5%), Salzburgu (-4,2%)<br />

te Štajerskoj (-0,9%).<br />

<strong>KOSMO</strong> u saradnji s<br />

projektom „Migration<br />

sammeln“ predstavlja budući<br />

bečki Arhiv migracije.<br />

Ovaj put predstavljamo Vam<br />

dnevnik Zdravka Spajića, nedavno<br />

penzioniranog jedinog<br />

savjetnika za gastarbajtere<br />

u austrijskom ÖGB-u. Svoj<br />

dnevnik Spajić je počeo voditi<br />

davne 1974. godine.<br />

Ukoliko i Vi imate predmet<br />

za Arhiv migracije, javite se:<br />

www.migrationsammeln.<br />

info, tel: 0680 246 88 04<br />

Fotos: zVg<br />

12 <strong>KOSMO</strong>

Bezahlte Anzeige<br />

Bei<br />

dieser Wahl:<br />

Dr. Michael Häupl<br />

Gerade jetzt brauchen wir einen Bürgermeister, der gemeinsam mit den Wienerinnen und<br />

Wienern zur richtigen Zeit die richtigen Entscheidungen trifft. Für ein Wien der Menschlichkeit<br />

und des Miteinanders. Wien soll eine Stadt bleiben, in der Hass, Hetze und Ausgrenzung<br />

keinen Platz haben. Wien darf einfach nicht in die falschen Hände gelangen!<br />

www.spoe.wien

MOJE PRAVO<br />

KOLUMNA<br />

Mag. Aida<br />

SLIJEPČEVIĆ,<br />

pravnica i<br />

advokatica<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

office@advokatura.at<br />

Crk’o bojler!<br />

Uhladnim mesecima nema<br />

ničeg goreg od toga da vam<br />

iznenada crkne bojler ili<br />

grejač (Therme) u stanu koji iznajmljujete.<br />

Ko plaća popravku ili novi<br />

bojler? Od 1. januara 2015. godine<br />

na snagu je stupila nova verzija<br />

Zakona o iznajmljivanju stanova<br />

(Mietrechtsnovelle 2015) koja daje<br />

jasne upute. Ovaj zakon važi za sve<br />

vrste stanova – u starogranji i novogradnji,<br />

za opštinske stanove kao<br />

i stanove stambenih zadruga (Genossenschaftswohnung)<br />

– osim za<br />

porodične kuće za jednu ili dve porodice,<br />

ukoliko je topla voda, tj. mogućnost<br />

grejanja vode stavljena na<br />

raspolaganje. Novi zakon primenjuje<br />

se i na postojeće ugovore. Pri tom<br />

je isključena retroaktivna primena<br />

ovih odredbi. Što znači da ukoliko<br />

je stanar, tj. najmoprimac u prošlosti<br />

snosio troškove popravke ili zamene<br />

bojlera, on ne može naknadno tražiti<br />

novac od najmodavca.<br />

Ubuduće će najmodavac morati na<br />

sebe da preuzme troškove popravke<br />

ili zamene bojlera/grejnog tela. Najmoprimac,<br />

tj. stanar je pak u obavezi<br />

da u redovnim razmacima, tj. godišnje,<br />

podvrgne bojler/grejno telo redovnoj<br />

kontroli od strane stručnog<br />

lica. To znači da se bojler očisti i da<br />

se proveri njegova ispravnost. Ove<br />

kontrole naručuje i plaća stanar.<br />

Ukoliko dođe do oštećenja, treba<br />

neizostavno pismeno obavestiti kućnu<br />

upravu ili najmodavca i zahtevati<br />

uklanjanje kvara/štete u okviru<br />

određenog roka.<br />

U većini slučajeva<br />

najmodavac<br />

od stanara traži<br />

dokaz o sporvedenim<br />

redovnim<br />

kontrolama (otprilike<br />

u proteklih tri do<br />

pet godina).<br />

Obavezna redovna kontrola<br />

Kontroverza „bojler“ dugo<br />

je remetila odnose između<br />

najmodavca i najmoprimca.<br />

Novim zakonom od januara<br />

2015. precizno je određeno<br />

ko je odgovoran za popravku<br />

i održavanje ovog važnog kućanskog<br />

uređaja.<br />

Kratko rečeno, popravke i zamenu<br />

kućnog bojlera plaća najmodavac,<br />

stanar je pak dužan<br />

da obezbedi njegovo redovno<br />

održavanje, tj. kontrolu.<br />

Redovno održavanje bitno<br />

je pre svega da bi se obezbedilo<br />

neometan i efikasan<br />

rad uređaja. Na ovaj način<br />

pravovremeno se otkrivaju<br />

kvarovi, što minimizira rizik<br />

ozbiljnog kvara usred zime.<br />

Korist po<br />

zdravlje i novčanik<br />

Zaprljani grejači takođe<br />

predstavljaju značajan zdravstveni<br />

rizik za stanare, jer<br />

se tako neprimetno opasna<br />

isparenja mogu proširiti<br />

stanom. Ne na poslednjem<br />

Kada<br />

i koliko?<br />

Godišnju kontrolu protočnih<br />

bojlera vrše sertifikovani<br />

servisi i profesionalci.<br />

Cena redovne kontrole grejača,<br />

tj. bojlera u Beču normalno<br />

košta između 90 i 100 evra.<br />

Pri tome je važno sačuvati<br />

izveštaje ovih kontrola. Čak i<br />

ukoliko se desi da stanar nije<br />

u stanju da predoči sve izvešta-<br />

Naša pravnica Mag. Aida Slijepčević<br />

čitaocima magazina <strong>KOSMO</strong> poklanja 24<br />

termina godišnje od po pola sata besplatnog<br />

pravnog savetovanja. Zainteresovani<br />

se mogu javiti na office@kosmo.at (šifra<br />

„<strong>KOSMO</strong> pravna pomoć“), sa imenom,<br />

kontaktom i opisom problema. Svaki čitalac<br />

može osvojiti samo jedan termin.<br />

mestu, održavani bojler tj.<br />

grejač obezbeđuje i nižu<br />

potrošnju gasa, što štedi<br />

budžet i leži u interesu svakog<br />

najmoprimca. Najbolje<br />

vreme za redovnu kontrolu<br />

protočnog bojlera je leto,<br />

kako bi uređaj bio spreman<br />

za dolazeću grejnu sezonu.<br />

Za redovono održavanje i kontrolu bojlera/grejača koja<br />

omogućava njegovo funkcionisanje odgovoran je stanar.<br />

Kontrolu potvrđuje sertifikovano<br />

lice napismeno, a<br />

bojler dobija specijalnu nalepnicu.<br />

Veoma važno za sve<br />

najmoprimce: sačuvajte sve<br />

primac, tj. stanar ne izvršava<br />

svoju obavezu redovnih kontroli,<br />

najmodavac može od<br />

njega zahtevati novac ukoliko<br />

dođe do zamene bojlera.<br />

je, najmodavac ne sme odbiti<br />

popravku u slučaju oštećenja<br />

bojlera/grejnog tela. Ali najmodavac<br />

ima prava da zatraži<br />

povraćaj novca od stanara<br />

ukoliko je kvar nastupio samo<br />

usled izostanka kontrole.<br />

Najbolje vreme za redovnu<br />

kontrolu protočnog bojlera je<br />

leto, kako bi uređaj bio spreizveštaje<br />

redovnih kontrola<br />

na jednom sigurnom mestu.<br />

Ukoliko se i pored redovnog<br />

održavanja protočni bojler<br />

pokvari, uz pomoć ovih protokola,<br />

tj. izveštaja, možete<br />

dokazati da uzrok tome nisu<br />

propuštene kontrole i loše<br />

održavanje. Ukoliko najmoman<br />

za dolazeću grejnu sezonu.<br />

Kontrolu potvrđuje sertifikovano<br />

lice napismeno, a bojler<br />

dobija specijalnu nalepnicu.<br />

Servisi koji instaliraju i kontrolišu<br />

bojlere i grejače u Beču<br />

su brojni. Kontakt možete<br />

lako pronaći u Žutim stranama<br />

na www.herold.at<br />

(Thermewartung).<br />

Kako ne biste završili u hladnom stanu usred zime, neophodno<br />

je da redovno održavate bojlere i grejače.<br />

Fotos: iStockphto, zVg<br />

14 <strong>KOSMO</strong>

Najniže<br />

mesečne premije:<br />

od € 20,-<br />

u zavisnosti od<br />

godišta i<br />

zanimanja!<br />

Fotos: Allianz, iStockphoto<br />

Sigurna<br />

primanja –<br />

i bez posla<br />

Ko izgubi radnu sposobnost, često gubi i finansijsku<br />

bazu za održavanje sopstvene egzistencije. Ne postoje<br />

uslovi da se zadrži redovan posao i javlja se veliki problem<br />

u vezi sa finansiranjem troškova života. U pitanju<br />

je značajan paradoks: pri kupovini novog automobila<br />

većina Austrijanaca zaključuje puno Kasko osiguranje,<br />

ali samo dvoje od stotinu osiguraju i svoju egzistenciju.<br />

Osigurajte se od rizika radne nesposobnosti! Osiguravate<br />

svoj auto – zašto ne biste osigurali sebe?!<br />

U samo 15% slučajeva razlog radne nesposobnosti<br />

je nezgoda ili nesreća. 35% slučajeva za uzrok ima<br />

psihičke smetnje (npr. burn-out), dok 26% otpada<br />

na bolesti skeleta, mišića i vezivnog tkiva.<br />

Mesečnu rentu i oslobađanje od premije možete<br />

dobiti ukoliko se ustanove smetnje u funkcijama:<br />

· Tela<br />

Hodanje, upotreba nogu i ruku, problem s kolenima/saginjanjem,<br />

problem u upravljanju motornim vozilom.<br />

(Primer: diskus hernija, sa trajnim posledicama po motoriku.)<br />

· Glave<br />

Ugroženi vid, govor, sluh, poremećena ravnoteža, poremećaji<br />

pamćenja i ugrožena mentalna sposobnost. (Primer: slepilo.)<br />

· Ukoliko je potrebna nega<br />

Neophodno negovanje, starateljstvo (Primer: alchajmer.)<br />

Jednokratnu premiju u visini godišnje rente dobijate u<br />

slučaju pojave sledećih teških bolesti:<br />

rak, infarkt, moždani udar, MS, koma... (Primer: rak pluća.)<br />

Osiguranje posla i tela<br />

Kasko poslovno osiguranje – pomaže u slučaju nezgode ili bolesti<br />

Poslovni Kasko se aktivira onog trenutka kada je sa sigurnošću moguće<br />

predvideti da šest meseci, bez prekida, u obimu od 50% nećete biti<br />

u stanju da obavljate Vaš sadašnji posao. Optimalnu visinu penzije za<br />

radnu nesposobnost možete utvrditi uz pomoć našeg materijala ili uz<br />

asistenciju savetnika, na ličnim konsultacijama. Prednosti: mesečna<br />

renta do kraja utvrđenog ugovora (ukida se plaćanje premije), učešće<br />

u profitu (više novca, bez većeg učešća), poslovna zaštita – u slučaju<br />

odobravanja rente ne možete biti upućeni na novo radno mesto.<br />

Telesni Kasko – adekvatno za fizičke radnike<br />

Telesni Kasko stupa na snagu onog trenutka kada je sa sigurnošću<br />

moguće predvideti ugroženost definisanih telesnih ili duševnih<br />

funkcija, i to u neprekinutom periodu od 12 meseci. Osigurajte<br />

svoj životni standard! Prednosti: mesečna renta do kraja utvrđenog<br />

ugovora (ukida se plaćanje premije), u slučaju pojedinih teških<br />

bolesti jednokratna uplata u visini od jedne godišnje rente, učešće<br />

u profitu (više novca, bez većeg učešća).<br />

Više informacija na:<br />

www.allianzversicherung.at<br />

Radna nesposobnost nije kraj<br />

Jedna kuvarica obolela je od MS-a (multiple skleroze). Usled<br />

pogođenosti mišićnog i nervnog sistema u rukama i nogama<br />

ona više nije bila u stanju da otvara poklopce i zatvarače. Pored<br />

mesečne rente i oslobađanja od premije, ona je dobila i<br />

jednokratnu uplatu jer je u pitanju pojava teške bolesti.<br />

Jedan radnik u fabrici doživeo je nesreću na radu: obe njegove<br />

ruke uklještila je presa za čelik. Posledice: upravljanje automobilom<br />

sa oštećenim rukama postalo je nemoguće, on je morao<br />

da vrati vozačku dozvolu, da prekine radni odnos u fabrici<br />

i da se zaposli u preduzeću za starije u odeljenju za planiranje<br />

proizvodnje. Budući da nije u pitanju teška bolest, radnik će<br />

zbog nastanka smetnji u obavljanju pojedinih telesnih funkcija<br />

(nemogućnost upravljanja motornim vozilom) biti oslobođen<br />

plaćanja premije i dobiće mesečnu rentu.<br />

Damir Meščić<br />

Sertifikovani stručnjak za osiguranje<br />

Tel.: 05 9009-80621<br />

Mob.: 0676 878 263 736<br />

E-mail: Damir.Mescic@allianz.at<br />

Zakažite odmah besplatno savetovanje!<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

POLITIKA<br />

Nalazimo se u dječijem teatru Narrenschloss.<br />

Podsjeća li Vas trenutna situacija u Evropskoj uniji<br />

na ludu kuću?<br />

Nina: Mene definitivno podsjeća. Političari govore jednu<br />

stvar, rade drugu, a u stvarnosti se događa nešto treće. Da su<br />

umjetnici ministri unutrašnjih poslova EU-a, komad bi im<br />

propao jer je neuvjerljiv, pun laži i loše glume. Svi ovi političari<br />

imaju fantastične plate pa se pitam je li oni ne znaju ili neće<br />

da dobro vode svoj posao. Ja mislim da iza svega stoje interesi,<br />

najprije ekonomski. Trenutno vidimo da je pomoć izbjeglicama<br />

spala na obične građane.<br />

„Političar<br />

da bu<br />

Slavko: EU sada izgleda kao da je vode luđaci. Vodeći europski<br />

političari nemaju široka gledišta, cijela EU nije promišljena do<br />

kraja. To upravo vidimo po pitanju izbjeglica, ponašaju se kao<br />

da nisu znali da će doći do ove situacije. Budućnost EU-a je u<br />

zajedništvu koje mora počivati na solidarnosti. EU se ljulja kao<br />

pijan boksač, krajnje je vrijeme da se otrijezni i osvijesti.<br />

Dotakli ste se već pitanja izbjeglica, to nas sve<br />

pogađa. Nina, Vi ste bili izbjeglica u 1990-tim.<br />

Slavko, Vi ste u 1990-tim živjeli u Beču koji je<br />

primio mnogo izbjeglica...<br />

Slavko: Austrija se 1990-tih godina prema izbjeglicama iz bivše<br />

Jugoslavije ponijela vrlo humano. Primani su svi, bez obzira<br />

na naciju i vjeru. Pokrenuta je i akcija „Nachbar in Not“ koja je<br />

skupila jako mnogo novca. I obični Austrijanci jako su pomagali,<br />

a politika je išla u korak s humanošću, za razliku od danas.<br />

Nina: Moje prvo pitanje kada vidim izbjeglice sada i mene<br />

tada: koju šansu će ovi ljudi imati danas? Moja borba je bila<br />

borba za šansu i mislim da još uvijek traje. Šansa za posao tada<br />

je bila jako loša, dok je prelazak preko granice bio mnogo<br />

lakši nego sada. Izbjeglice su u naše vrijeme godinama bile<br />

prisiljene raditi loše poslove, ti ljudi često su bili izrabljivani.<br />

Jesu li izbjeglice iz bivše Jugoslavije bile u Austriji<br />

prihvaćene bolje nego ove danas?<br />

Slavko: Ja sam već dugo u Austriji, od 70-tih godina.<br />

Doživio sam i gastarbajterski bum. Naši ljudi tada su ovdje<br />

dobro prihvaćeni jer su bili potrebni na tržištu rada. U<br />

90-tim je našim ljudima bilo lakše jer su već imali rodbinu<br />

i prijatelje ovdje, dok to nije slučaj sa Sirijcima. Svi smo mi<br />

ljudi isti, no ovdje postoji bojazan da su oni drugačiji.<br />

Nina: Moj lični osjećaj je da su obični ljudi super. U<br />

onome momentu kada uspostavite kontakt, ljudi vam žele<br />

pomoći. Mene ovdje nije spasila viza i dozvola za boravak<br />

već pomoć i savjeti običnih Austrijanaca. Mislim da su oni<br />

još uvijek takvi.<br />

Koliko je uopće osnovana bojazan i strah ljudi<br />

koje ovdje nazivamo „autohtonima“?<br />

Nina: Mislim da strah ne treba ignorirati već se s njime<br />

suočiti. Ovdje je, međutim, krivac pogrešno identificiran.<br />

Ako govorimo o “uzimanju” poslova, niko ne krivi poslodavca<br />

jer ne želi ljudima isplatiti normalne plate, već krivi<br />

stranca koji taj posao prihvata. Pogledajmo prvo privredu<br />

i banke prije nego stvaramo bauk od stranaca. Problemi<br />

postoje, ali krivac je pogrešan.<br />

Slavko: Ja smatram da je struktura radne snage ovdje<br />

takva da nijedan stranac kvalificiranome Austrijancu ne<br />

oduzima posao jer Austrijanac ima prednost na tržištu<br />

rada. Ovome tržištu potrebni su nam stranci. To zna i<br />

Strache. Oduzimanje posla je dakle izmišljotina. S druge<br />

strane, mi živimo u globalnome svijetu, mnogi Austrijanci<br />

rade po cijelome svijetu. Oslobodimo se provincijskoga<br />

načina razmišljanja.<br />

16 <strong>KOSMO</strong>

i žele<br />

Piše: Nedad Memić<br />

Fotografije: Peter Provaznik<br />

demo Švabe“<br />

Nina Kusturica: „Krivci su<br />

pogrešno identificirani. Birači<br />

traže utjehu u obećanju<br />

da će njihova nezaposlenost<br />

proći ako ne bude stranaca.“<br />

Slavko Ninić: „Imam dvije<br />

domovine. Volim biti u Hrvatskoj<br />

i volim svoj jezik. Ali<br />

volim i Austriju. Tu je centar<br />

moga života i moji prijatelji.“<br />

ISKRENO. Rediteljica Nina Kusturica i muzičar<br />

i vođa grupe Wiener Tschuschenkapelle<br />

Slavko Ninić bez dlake na jeziku o aktuelnome<br />

političkom trenutku i našim ljudima u Austriji.<br />

Postoji li po Vama integracijska politika u Austriji<br />

i zna li ovo društvo uopće šta je to integracija?<br />

Slavko: Politika integraciju uglavnom shvaća jednostrano<br />

i poistovjećuje se s asimilacijom. Po njima je uspješna<br />

integracija ako što prije postaneš Švabo. Zaboravi svoju<br />

kulturu pa ćeš biti dobar. No, to ne znači da se ne trebaš<br />

prilagoditi ovome društvu i njegovim tekovinama.<br />

Nina: U suštini, prototip migranta ne postoji, zar ne?<br />

Svi smo mi na svoj način drugačiji.<br />

Koliko su za nas Balkance bitno pomiriti različite<br />

identitete u sebi?<br />

Slavko: Za mene je to jako važno. Ne možeš ti sada zaboraviti<br />

tko si i šta si, koje si pjesme pjevao i šta ti je majka<br />

kao djetetu pričala. Ako to potisnemo, zreli smo za psihoterapiju.<br />

Nije nikakva bruka biti rođen na Balkanu. Mnogi<br />

pobornici Strachea misle da su bolji samo zato što su rođeni<br />

ovdje. To je primitivno.<br />

Nina: Mnogi od nas nemaju domovine, mnogi su je izgubili.<br />

U zemlji njihovih roditelja oni su stranci, ali se i ovdje<br />

ne osjećaju kao domaći. Ja ovdje koncept integracije ne vidim,<br />

vidim samo finansirane projekte. Migranti, pa i sâma<br />

ja, ovdje za neke još nisu postali normalni dio društva.<br />

<strong>KOSMO</strong> 17

Die junge Wienerin<br />

Marion will bis zur<br />

Pension bei der Polizei<br />

bleiben.<br />

„Ich liebe<br />

den Fünfzehten“<br />

Piše: Petar Rosandić Fotos: Radule Božinović

PORTRÄT. Marion G. (32) ist leidenschaftliche<br />

Polizistin in Rudolfsheim-<br />

Fünfhaus. Wir trafen die junge Bezirksinspektorin<br />

und sprachen mit ihr<br />

über ihre Karriere in Uniform.<br />

einem lebendigen Bezirk<br />

wie dem unsrigen“, sagt<br />

die junge Polizistin. Dabei<br />

schwärmte sie bereits in<br />

Teenagerjahren von einer<br />

Karriere in der blauen<br />

Uniform.<br />

Ein Jugendtraum<br />

„Ich hab das schon sehr<br />

früh erkannt, dass ich<br />

mich. Mir war es dort einfach<br />

zu fad. Hier habe ich<br />

Abwechslung, Verantwortung<br />

und einen aufregenden<br />

Berufsalltag“, sagt<br />

die Wienerin, die nach<br />

ihrer Polizeiausbildung<br />

nach Rudolfsheim-Fünfhaus<br />

geschickt wurde.<br />

Junges Team<br />

Auf der Polizeistation, auf<br />

der auffallend viele junge<br />

Gesichter in der blauen<br />

Uniform zu sehen sind,<br />

fühlt sie sich sehr gut<br />

aufgehoben. „Wir haben<br />

ein sehr junges und hervorragendes<br />

Team hier.<br />

Am liebsten würde ich<br />

geht“, fügt Marion hinzu.<br />

Obwohl sie erst am Anfang<br />

ihrer Karriere steht,<br />

hat sie bereits nicht nur<br />

viel Verantwortung übernommen,<br />

sondern auch<br />

vieles gesehen – von<br />

häuslicher Gewalt, Massenschlägereien<br />

bis zu<br />

Überfällen. „Natürlich ist<br />

Gefahr auch ein Teil dieses<br />

Berufs. Und natürlich<br />

erzähle ich nicht alles<br />

meinen Eltern. Aber Gott<br />

sei Dank wurde ich bisher<br />

nie so verletzt, dass ich<br />

im Spital landen musste.<br />

Ebenso bin ich dankbar<br />

dafür, dass ich noch<br />

nie schießen musste“,<br />

Um 6 Uhr früh werden mit den Kollegen die<br />

anstehenden Aufgaben besprochen.<br />

Um 6 Uhr früh beginnt<br />

der Arbeitstag<br />

von Bezirksinspektorin<br />

Marion G.<br />

(32) in der Polizeiinspektion<br />

Storchengasse in<br />

Rüdolfsheim-Fünfhaus.<br />

Mit ihren Kollegen bespricht<br />

die junge Polizistin<br />

den Tagesablauf, die<br />

heutige Schulwegsicherung,<br />

die aktuellen Fälle<br />

sowie die Einteilung, wer<br />

Innen- und wer Außendienst<br />

machen wird.<br />

„Bis 18 Uhr dauert<br />

mein Dienst heute.<br />

Sollten Notfälle eintreffen,<br />

bleiben wir natürlich<br />

auch länger. Das<br />

ist auch unsere Aufgabe<br />

und das sind wir der<br />

Bevölkerung schuldig“,<br />

sagt Marion, der man die<br />

Leidenschaft vom Gesicht<br />

unschwer ablesen kann,<br />

wenn sie über ihren Beruf<br />

spricht. Zwölf Stunden<br />

dauert ein Dienst, in dem<br />

sie eigentlich nie wirklich<br />

weiß, was sie alles erwartetn<br />

wird. „Jeder Tag ist<br />

anders, vor allem in der<br />

Stadt und vor allem in<br />

Polizistin werden will.<br />

Schon in der Schulzeit war<br />

der Gedanke da, zur Polizei<br />

zu gehen. Eine Zeit<br />

lang arbeitete ich als Sekretärin<br />

in einem Büro,<br />

das war aber nichts für<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG<br />

„Ich mag die Abwechslung, die der Beruf der<br />

Polizistin mit sich bringt“, so die junge Wienerin.<br />

meine ganze Karriere bis<br />

zur Pension hier verbringen“,<br />

antwortet die junge<br />

Polizistin auf die Frage,<br />

wo sie sich in zehn Jahren<br />

beruflich sieht. Die Kameradschaft<br />

und Kollegialität<br />

auf der Polizeiinspektion<br />

bedeutet ihr viel: Nach<br />

schwierigen Fällen setzt<br />

man sich oft mit Kollegen<br />

hin, um das Gesehene zu<br />

besprechen. „Ebenso gibt<br />

es in Österreich für Polizisten<br />

den Peer Support,<br />

die erste Anlaufstelle für<br />

Polizisten wenn es um traumatisierende<br />

Ereignisse<br />

sagt Marion. Am meisten<br />

treffen sie Fälle, in<br />

denen Frauen Opfer von<br />

männlicher Gewalt werden.<br />

„Das haben wir leider<br />

sehr häufig. Leider kehrt<br />

auch ein Großteil der<br />

Frauen zu den Männern<br />

ZWÖLF<br />

Stunden<br />

dauert ein<br />

Tagesdienst.

pen. Das spiegelt sich nicht<br />

nur in der Bevölkerung,<br />

sondern auch in den Reihen<br />

der Polizisten wider.<br />

„Neben den Zuwanderern<br />

aus der Türkei und dem<br />

ehemaligen Jugoslawien,<br />

hat der Fünfzehnte auch<br />

sehr viele Afghanen, Pakistanis,<br />

Inder, Afrikaner und<br />

Zuwanderer aus verschiedenen<br />

anderen Ländern.<br />

Es ist kulturell natürlich<br />

dadurch sehr spannend<br />

und das stellt uns auch<br />

vor andere Herausforderungen“,<br />

sagt Marion, die<br />

mit ihren Kollegen mit Migrationshintergrund<br />

ebenso<br />

gut zurechtkommt wie<br />

mit Bürgern unterschiedlicher<br />

Herkunft. „Ich liebe<br />

es hier. Die Kollegen, der<br />

Bezirk, die Bürger. Ich will,<br />

ehrlich gesagt, gar nicht<br />

weg von da“, sagt die junge<br />

Österreicherin.<br />

Gewalt verhindern<br />

„Man kann in vielen<br />

Fällen präventiv gegen<br />

Gewalt und Eskalation<br />

vorgehen. So hilft oft<br />

MARION:<br />

„Bei der<br />

Polizei<br />

wird mir<br />

nie fad.“<br />

kennen und alleine schon<br />

dadurch besser Zugang zu<br />

der Person finden“, sagt<br />

Marion, deren Ehemann<br />

auch ein Polizist ist.<br />

Um eine gute Polizistin<br />

zu werden, sagt sie,<br />

braucht man vor allem<br />

„Selbstbewusstsein und<br />

Ausdauer“. „Das Selbstbewusstsein<br />

wird natürlich<br />

mit der Zeit noch<br />

Alltag in der Polizeiinspektion<br />

Storcheng.:<br />

Vom Innendienst in<br />

den Außendienst, von<br />

der Straße ins Büro.<br />

zurück, von denen sie<br />

geschlagen wurden. Aber<br />

es gibt schon auch Fälle,<br />

in denen wir die Frauen<br />

retten konnten, indem<br />

wir Auswege aufgezeigt<br />

haben. Ich bin stolz auf<br />

jeden Fall, in dem uns das<br />

gelungen ist“, so Marion.<br />

Doch nicht nur Gewalt an<br />

Frauen ist in ihrem Berufsalltag<br />

in Rudolfsheim-<br />

Fünfhaus ein Thema: Passanten<br />

dabei den Weg zu<br />

weisen gehört ebenso zu<br />

ihrem Berufsalltag wie in<br />

den umliegenden Parks zu<br />

schauen, ob Obdachlose,<br />

Sucht- und Alkoholkranke<br />

die Nacht gut überstehen<br />

konnten.<br />

Multi-Kulti-Bezirk<br />

Ebenso ist Rudolfsheim-<br />

Fünfhaus ein lebendiger<br />

Bezirk mit einem bunten<br />

Treiben und einem sehr vielfältigen<br />

Mix an Kulturen<br />

und Zuwanderungsgrup-<br />

„Der Kontakt mit den Bürgern ist mir wichtig. Er gehört natürlich zu einem<br />

Großteil zu meinem Beruf dazu“, sagt Marion im <strong>KOSMO</strong>-Interview.<br />

ein einziges Gespräch,<br />

eine einzig richtige Geste<br />

in der Kommunikation,<br />

um deeskalierend auf<br />

die Situation zu wirken.<br />

Natürlich helfen uns auch<br />

in speziellen Fällen unsere<br />

Kollegen mit Migrationshintergrund,<br />

die die Kultur<br />

oder die Sprache unseres<br />

Gegenübers oft besser<br />

„Als Polizistin braucht man viel Ausdauer,<br />

aber auch Selbstbewusstsein.“<br />

größer. Es ist aber sehr<br />

wichtig um hier Fuß zu<br />

fassen und seine Ziele zu<br />

erreichen", so Marion.<br />

„Junge Frauen, die Polizistinnen<br />

werden wollen,<br />

sollen es auf jeden Fall<br />

versuchen. Für mich war<br />

es genau das Richtige.<br />

Und ich könnte mir gar<br />

nichts anderes vorstellen,<br />

als Polizistin zu sein. Es<br />

war und bleibt der Job aus<br />

meinen Träumen", so Marion<br />

abschließend.<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Nakon AMS-ovih mjera<br />

lakše do posla<br />

Fotos: AMS, iStockphoto<br />

RADNI ODNOS. Žene su posebno osjetljiva<br />

kategorija na austrijskome tržištu<br />

rada. O programima povratka žena u<br />

radni odnos raygovarali smo s Monikom<br />

Peitsch, referenticom za zapošljavanje<br />

žena u bečkome AMS-u.<br />

Koje poteškoće imaju žene<br />

u Beču prilikom povratka u<br />

radni odnos?<br />

Monika Peitsch: Najveću<br />

prepreku predstavlja neregulirana<br />

briga o djeci. Mjesta<br />

u vrtićima se kratkoročno<br />

teško mogu dobiti. No, i nedovoljno<br />

obrazovanje ili poznavanje<br />

njemačkoga otežavaju<br />

povratak na posao.<br />

Nedostatak brige o djeci<br />

odražava se jednako ozbiljno<br />

na sve žene – bilo da<br />

imaju ili nemaju migrantsko<br />

porijeklo. Ako žena usljed<br />

nedostatka dječije skrbi nije<br />

u stanju da tržištu rada stoji<br />

na raspolaganju najmanje 16<br />

do 20 sati, onda većini takvih<br />

žena nije moguće ni isplatiti<br />

finansijsku pomoć AMS-a,<br />

tzv. Leistungsbezug. Zbog<br />

toga je jako važno da žene<br />

što prije pronađu mjesto u<br />

vrtiću ili jaslicama.<br />

Koje programe i mjere nudi<br />

AMS migranticama koje se<br />

vraćaju u radni odnos?<br />

Ženama s migracijskim porijeklom<br />

posebno pomažu<br />

trodnevni informativni<br />

sastanci „Wiedereinstieg<br />

leicht gemacht“. Ovu ponudu<br />

nemamo samo na njemačkome,<br />

već po potrebi i<br />

na bosanskome, hrvatskom,<br />

srpskom i turskom jeziku.<br />

Ovi sastanci su dobro posjećeni<br />

jer se važne informacije<br />

o ključnim temama prenose<br />

precizno i prilagođeno ciljnoj<br />

grupi. Tu se žene informiraju<br />

i o drugim ponudama poput<br />

„Wiedereinstieg mit Zukunft“<br />

koji nudi savjetovanja,<br />

profesionalnu orijentaciju i<br />

pomoć pri pronalasku posla<br />

i slanja prijava. Program nudi<br />

i individualnu pomoć ženama.<br />

Za one korisnice koje su<br />

zainteresirane za profesionalno<br />

usavršavanja, dodatnu<br />

mogućnost predstavlja i<br />

Frauenberufszentrum Wien<br />

(FBZ) koji im pomaže u povratku<br />

na posao.<br />

Koji poslovi su posebno traženi<br />

kada govorimo o povratku<br />

u radni odnos?<br />

Profesionalne želje žena koncentriraju<br />

se često na klasične<br />

ženske profesije kao što<br />

su uredski posao, maloprodaja,<br />

njega ili briga o djeci.<br />

Mnoge žene žele izaći iz tradicionalnih<br />

ženskih zanimanja<br />

i koriste svoj povratak u<br />

radni odnos kako bi planirale<br />

dalje perspektive. Dobru<br />

alternativu pruža im ovdje<br />

AMS-ov program „Frauen in<br />

Handwerk und Technik“.<br />

Kakav je uspjeh žena na tržištu<br />

rada nakon provedenih<br />

mjera AMS-a?<br />

Povratnice u radni odnos<br />

nisu homogena grupa, imaju<br />

različito porijeklo, kompetencije,<br />

obrazovanje. Neke<br />

od njih već su spremna za<br />

posao, neke su spremne da<br />

se prijave za posao ili kvalifikaciju,<br />

a druge se moraju<br />

profesionalno orijentirati,<br />

Monika Peitsch, referentica<br />

za zapošljavanje žena u<br />

bečkome AMS-u.<br />

pobrinuti se za dječiju skrb ili<br />

tek krenuti na kurs njemačkoga.<br />

Stoga je teško definirati<br />

opći uspjeh. AMS se trudi<br />

podržati žene gdje za to ima<br />

potrebe. Da mu to uspijeva,<br />

pokazuje i visok stepen zadovoljstva<br />

svim ponudama,<br />

ali i bolje šanse da se uspije<br />

na tržištu rada.<br />

Više informacija:<br />

Arbeitsmarktservice Wien<br />

Frauenreferentin der<br />

Landesgeschäftsstelle<br />

Landstraßer Hauptstraße<br />

55–57<br />

1030 Wien<br />

Tel: 01/878 71-0<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Visoka sezona za filmsku<br />

pokrajinu Donju Austriju<br />

Poslednjih godina Donja<br />

Austrija je privukla<br />

pažnju domaće i<br />

međunarodne javnosti kao<br />

dobra lokacija za snimanje<br />

filmova.<br />

I ovog leta Donja Austrija<br />

bila je lokacija na kojoj se<br />

odvijao veliki broj filmskih<br />

produkcija kojima je svoju<br />

podršku pružila i pokrajinska<br />

vlaa. „Sa godišnjim finansiranjem<br />

u visini od 3,5 miliona<br />

evra i ustanovljavanjem<br />

Lower Austrian Film Commission<br />

kao servisne i savetodavne<br />

instance za nacionalne<br />

i međunarodne filmske<br />

radnike, stvorila se mogućnost<br />

za pokretanje uspešnih<br />

i na međunarodnom nivou<br />

nagrađivanih filmskih produkcija<br />

koje se snimaju u<br />

Donjoj Austriji. U tom smislu<br />

i ove godine će brojne<br />

produkcije biti ostvarene u<br />

našoj pokrajini, putem kojih<br />

će Donja Austrija skrenuti na<br />

sebe pažnju domaće i strane<br />

javnosti kao dobra lokacija<br />

za snimanje filmova“, iskazali<br />

su svoje zadovoljstvo ovim<br />

razvojem situacije u Vladi<br />

Donje Austrije.<br />

Istorija kao radnja<br />

U Pressbaumu se tako trenutno<br />

snima ambiciozan<br />

televizijski dokumentarac<br />

„Maximilian – poslednji<br />

vitez! („Maximilian – Der<br />

letzte Ritter“). Istorija o<br />

caru Maximilianu I pojaviće<br />

se kao trodelni igrani dokumentarac<br />

koji će emitovati<br />

ORF i ZDF. Planirana mesta<br />

snimanja su, između ostalog,<br />

Burg Kreuzenstein, Burg<br />

Rappottenstein, stari grad u<br />

Kremsu, Wiener Neustadt<br />

(nekadašnja carska rezidencija,<br />

danas mesto u kojem<br />

je sahranjen Maximilian I) i<br />

Stift Zwettl.<br />

St. Leonhard am Hornerwald<br />

je mesto snimanja<br />

filma „Egon Schiele – smrt<br />

i devojka“ („Egon Schiele<br />

- Tod und Mädchen“) koji<br />

govori o razvojnom putu<br />

najvećeg umetnika kojeg je<br />

ikada iznedrila Donja Austrija<br />

i čiji je značaj za kolektivnu<br />

svest prepoznat decenijama<br />

kasnije. Film se odigrava u<br />

nekoliko poslednjih dana<br />

Prvog sv. rata. Oživljavaju<br />

se uspomene umetnika na<br />

zajednički život, njegovu sestru<br />

Gerti i na druge žene<br />

koje su formirale umetnika<br />

Schielea i njegovo stvaralaštvo.<br />

U septembru je pala<br />

posledja klapa na snimanju<br />

igranog filma „Sedamnaest“<br />

(„Siebzehn“), koji je većim<br />

delom sniman u industrijskoj<br />

četvrti (Industrieviertel).<br />

Mlada donjoaustrijska<br />

rediteljka Monja Art u ovom<br />

svom filmu bavila se prvim<br />

ljubavnim iskustvima mladih.<br />

Scenario za „Sedamnaest“<br />

nagrađen je na festivalu<br />

Diagonale 2015 glavnom nagradom<br />

Carl Meyer.<br />

U Badenu i Klosterneuburgu<br />

nedavno je snimljen<br />

film prema romanu za decu<br />

„Leti, bubamaro!“ („Maikäfer<br />

flieg!“) od Christine<br />

Nöstlinger. Poslednji dani<br />

rata 1945. godine i vreme<br />

okupacije prikazani su iz<br />

ugla devetogodišnje devojčice<br />

koja živi u bečkom predgrađu.<br />

Voljeni krimići<br />

Priznata veličina među TV<br />

emisijama na nemačkom<br />

govornom području je i krimi<br />

serija „SOKO Donau“. Kao<br />

mesta snimanja pojavljuju<br />

se Weinviertel, Lilienfeld,<br />

die Hohe Wand i Wagram.<br />

Samo u Austriji i Nemačkoj<br />

svaku epizodu ove uzbudljive<br />

serije prati preko 4,7 miliona<br />

gledalaca na televizijama<br />

ORF i ZDF. Na taj način<br />

Donja Austrija i njeni regioni<br />

dobijaju ogromnu vidljivost<br />

što se u krajnjoj instanci dobro<br />

odslikava na turizam.<br />

Fotos: zVg<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Angebote gültig bis Mi., 04.11.2015<br />

www.zielpunkt.at<br />

www.facebook.com/Zielpunkt.at<br />

Brajlovic<br />

Rindergulasch<br />

400 g (100 g = 0,52)<br />

statt 2,49<br />

2,09<br />

Natura Ajvar<br />

Hausgemacht Mild oder Scharf<br />

580 g (100 g = 0,43)<br />

statt 3,49<br />

2,49<br />

Prima<br />

Salzstangen mit<br />

Erdnüssfüllung<br />

100 g<br />

statt 0,89<br />

0,69<br />

Karadeniz<br />

Schwarztee<br />

500 g (100 g = 0,60)<br />

statt 3,29<br />

2,99<br />

Doncafe<br />

Minas Bohne<br />

500 g (100 g = 0,70)<br />

statt 3,99<br />

3,49<br />

statt 1,59<br />

Cockta<br />

Limonade PET<br />

1,19<br />

1,5 l (1 l = 0,79)<br />

Angebote inkl. aller Steuern und Abgaben exkl. Flaschenpfand. Abgabe in Haushaltsmengen solange der Vorrat reicht.<br />

Stattpreise sind unsere bisherigen Verkaufspreise. Irrtum, Satz- und Druckfehler vorbehalten.<br />

Solange der Vorrat reicht!

STANOVANJE<br />

Specijalna ponuda:<br />

Stanovi za mlade Bečlije<br />

Gradske vlasti nedavno su<br />

predstavile bogatu i raznovrsnu<br />

ponudu socijalnog<br />

stanovanja namenjenu pre<br />

svega mlađim Bečlijama.<br />

Upravo za mlade ljude, samohrane<br />

roditelje ili mlade<br />

porodice, individulane želje i<br />

mesečni troškovi igraju ogromnu<br />

ulogu pri izboru stana.<br />

Program socijalne stanogradnje<br />

u Beču sada nudi povoljne<br />

i prema individualnim<br />

željama skrojene stanove koji<br />

zadovoljavaju najrazličitije potrebe.<br />

Ovaj program Wiener<br />

Wohnen uključuje ponudu<br />

SMART stanova, specijalnu<br />

ponudu za studente i učenike<br />

u privredi, kao i nove opštinske<br />

stanove.<br />

„Upravo u ekonomski izazovnim<br />

vremenima naročito je<br />

teško mladim ljudima koji još<br />

uvek nisu završili svoje obrazovanje,<br />

samohranim roditeljima<br />

i mladim porodicama da pozajmicom<br />

iz banke finansiraju svoj<br />

ulazak u subvencionisani stan.<br />

Iz tog razloga smo za mlade<br />

Bečlije pripremili mogućnost<br />

Renomirana Međunarodna<br />

izložba građevinarstva (Internationale<br />

Bauausstellung<br />

– IBA) nije obična smotra.<br />

Na njenom vrhuncu, sâm Beč<br />

postaće interaktivna izložbena<br />

hala. Kao svetski lider na polju<br />

socijalne stanogradnje, Beč će<br />

u okviru IBA manifestacije<br />

koja će se u austrijskoj prestonici<br />

održati 2020. godine<br />

predstaviti najnovije razvoje<br />

na ovom polju, kao i najbolje<br />

primere iz prakse pa će tim<br />

putem iscrtati međunarodne<br />

pravce za razvoj socijalne<br />

finansiranja samostalne uplate<br />

potrebne za dobijanje subvencionisanog<br />

stana specijalnom<br />

ponudom pozajmice za mlade.<br />

To znači da mladi sa nižim primanjima<br />

koji traže stan mogu<br />

od 2016. računati sa povoljnim<br />

kreditom koji će imati kamatu<br />

od samo 1%...“, izjavio je na<br />

prezentaciji ovog programa<br />

gradski ministar za stanovanje<br />

Michael Ludwig.<br />

Kredit za mlade<br />

U slučaju SMART stanova,<br />

finansijska sredstva koja se<br />

moraju uplatiti za dobijanje<br />

stana iznosiće maksimalno<br />

60 evra po m 2 , u slučaju opštinskih<br />

stanova lični udeo<br />

se ne plaća. U slučaju drugih<br />

stanova iz gradske ponude,<br />

stanari najmoprimci moraće<br />

da uplate iznos od oko 450 do<br />

500 evra po m 2 .<br />

Na godišnjem nivou, Wiener<br />

Wohnen raspodeli oko devet<br />

do deset hiljada stanova. Oko<br />

20%, tj. oko 2.000 stanova<br />

odlazi u ruke Bečlija mlađih<br />

od 30 godina. Pri tom, veliko<br />

interesovanje vlada za<br />

Beč – građevinska<br />

metropola budućnosti!<br />

stambene politike u 21. veku.<br />

U centru interesovanja IBA<br />

izložbe biće četiri Bečka regiona<br />

u kojima se predviđaju<br />

intenzivni projekti stanogradnje<br />

i saniranja u narednih<br />

nekoliko godina. Ovaj<br />

višegodišnji proces započeće<br />

2016. godine uz učešće<br />

šire bečke javnosti i pod vođstvom<br />

gradskih nadležnih<br />

agencija. Kada ova velika<br />

izložba bude 2020. otvorena,<br />

javnosti će biti predstavljeni<br />

radovi izvedeni u ovom<br />

periodu. Centralna tema<br />

ove izložbe građevinarstva<br />

Bečka stambena ofanziva: grad je pripremio niz programa<br />

posebno namenjenih mladim ljudima koji traže stan.<br />

nove opštinske stanove koji<br />

predstavljaju bečki odgovor<br />

na rastuću potrebu za pristupačnim<br />

i istovremeno veoma<br />

kvalitetnim stambenim<br />

prostorom. Prvi projekt od<br />

120 stanova biće sproveden u<br />

Fontanastraße, u becirku Favoriten,<br />

a trenutno je u toku<br />

arhitektonski konkurs za ovaj<br />

projekt. Za nove opštinske<br />

stanove karakteristično je to<br />

što će biti ukinuta obavezna<br />

uplata vlastitih sredstava za<br />

dobijanje stana. Bruto stanarina<br />

će pri tom iznositi maksimalno<br />

7,50 evra po m 2 . U<br />

narednih pet godina biće izgrađeno<br />

2.000 ovih stanova.<br />

U slučaju SMART stanova,<br />

prvi stanari već su dobili klju-<br />

Na renomiranoj izložbi građevinarstva 2020. godine Beč<br />

će predstaviti objekte čija će gradnja započeti 2016.<br />

biće „Socijalno održivo stanovanje<br />

u 21. veku“. IBA će<br />

u Beču prikazati najnovije<br />

trendove u građevinarstvu<br />

i saniranju grada, približiće<br />

temu stanovanja javnosti,<br />

čeve, dok se još 2.800 ovih<br />

objekata nalazi u izgradnji.<br />

Vlastita sredstva inosiće 60<br />

evra po m 2 , a stanarina će biti<br />

maksimalno 7,50 evra po m 2 .<br />

„Već sada na raspolaganju mladima<br />

stoji servis koji će im pomoći<br />

da dođu do svog prvot<br />

stana. Uz savetnik ’Stanovanje<br />

mladih u Beču: novi život –<br />

prvi stan’ (Junges Wohnen<br />

in Wien: Neues Leben – Erste<br />

Wohnung) mlade Bečlije<br />

mogu steći dobar uvid u najvažnije<br />

ponude grada kad su socijalna<br />

stanogradnja i subvencionisano<br />

stanovanje u pitanju,<br />

kao i službe kod kojih se mogu<br />

dobiti besplatne i validne informacije<br />

u vezi stanarskih prava“,<br />

objasnio je Ludwig.<br />

predstaviće koncepte participativnog<br />

kreiranja održivih<br />

stambenih četvrti i promovisaće<br />

Beč kao međunarodni<br />

centar kompetencije na polju<br />

socijalne stanogradnje.<br />

Fotos: zVg<br />

24 <strong>KOSMO</strong>

Novi stanovi –<br />

za starije generacije<br />

Bečki ministar za stanovanje<br />

Michael Ludwig je najavio<br />

gradnju novih stanova<br />

za starije generacije na<br />

više mesta u Beču.<br />

Iz Wiener Wohnbau naglašavaju<br />

da se ne zaboravlja na starije<br />

sugrađane. Novi projekat<br />

izgradnje ovih stanova uzima u<br />

obzir ne samo potrebe starijih<br />

generacija, već i učšvrćivanje<br />

suživota više različitih generacija<br />

u jednoj zgradi. Na tu temu<br />

je i ministar Ludwig naglasio<br />

da se pri izgradnji stanova za<br />

starije sugrađane obraća pažnja<br />

da su oni udobni, pristupačni<br />

i prikladni za svakodnevnu<br />

upotrebu. U planu je izgradnja<br />

20.000 novih stanova za<br />

stariju populacija Beča. Veliki<br />

deo projekta posvećen je i stanovima<br />

koji će imati poseban<br />

nadzor radi sigurnosti starijih<br />

sugrađana.<br />

Kućna nega 24 sata<br />

Primera radi, samo se u 22.<br />

Bezirku planira izgradnja<br />

ukupno 130 subvencionisanih<br />

stanova, od čega je 45 njih<br />

pod SMART programom.<br />

Takođe, od navedenih stanova<br />

20 će imati ulaz bez ikakvih<br />

barijera. U ponudi su, takođe,<br />

stanovi sa po osam soba<br />

(SeniorInnenwohngemeinschaft).<br />

Uključena je i kućna<br />

nega na licu mesta. Stanove<br />

odlikuju prostrane sobe, kao<br />

i terase i dvorišta, kako bi<br />

kvalitet stanovanja i druženja<br />

u komšiluku bio na zadovoljavajućem<br />

nivou prikladan<br />

Beču. Tako će jedan stan pod<br />

SMART programom koštati<br />

55 evra po metru kvadratnom<br />

sa mesečnim troškovima od<br />

7,23 evra po m 2 (uklj. grejanje<br />

i toplu vodu), dok će se subvencionisani<br />

stanovi kretati sa<br />

cenom od 195 evra po m 2 i sa<br />

mesečnim troškovima od 7,59<br />

evra po m 2 . Rok za završetak<br />

izgradnje je 2017. godina.<br />

Kontakt:<br />

Wohnberatung Wien<br />

Tel: 01/24 111<br />

E-Mail: wohnberatung@<br />

wohnberatung-wien.at<br />

Lično savetovanje:<br />

Guglgasse 7–9/Ecke Paragonstraße,<br />

1030 Wien<br />

Pored mladih, i stari su velika ciljna grupa za koju bečka<br />

stanogradnja priprema nove i posebne ponude.<br />

PROMENA UMESTO NAPORA:<br />

OTVORITE ODMAH DEPO ZA AKCIJE!<br />

Jetzt bis 31.10.2015 neues Wertpapier-Depot eröffnen!<br />

Mit Amundi vertrauen Sie bei uns auf die Erfahrung<br />

eines der größten Vermögensverwalter in Europa.<br />

Ab € 10.000,– Veranlagung bekommen Sie einmalig<br />

€ 100,– geschenkt. Gleich Beratungstermin<br />

verein baren: 05 99 05 995<br />

Mitten im Leben.<br />

www.bawagpsk.com<br />

€ 100,-<br />

GESCHENKT<br />

AB € 10.000,-<br />

Marketingmitteilung iSd WAG 2007. Die Informationen stellen kein Angebot, keine Anlageberatung<br />

sowie keine Kauf- oder Verkaufsempfehlung dar und können ein individuelles Beratungsgespräch nicht<br />

ersetzen. Performanceergebnisse der Vergangenheit lassen keine verlässlichen Rückschlüsse auf die<br />

zukünftige Entwicklung eines Investmentfonds zu. Die veröffentlichten Prospekte und die Kundeninformationsdokumente<br />

(Wesentliche Anlegerinformationen) stehen Ihnen in deutscher Sprache kostenlos<br />

bei der BAWAG P.S.K. AG bzw. ihren Filialen sowie unter www.amundi.at zur Verfügung.<br />

12125R068V_Inserat_Amundi_ErtragsBox_<strong>KOSMO</strong>_125x184mm_150807_1545_RZ.indd 1 10.08.15 10:47<br />

<strong>KOSMO</strong> 25

KARIJERA<br />

Od zanatskog alata do<br />

šefovske fotelje - naši<br />

uspešni preduzetnici.<br />

Zanati zlata<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

vredni<br />

STRUKA. Umesto za studije, oni su se odlučili<br />

za izučavanje zanata. Počeli su zarađivati<br />

u ranoj mladosti, a danas su uspešni i ambiciozni<br />

preduzetnici.<br />

Nekad su roditelji deci<br />

govorili da uče, kako<br />

bi postali gospoda i<br />

da ništa ne bi radili. To je<br />

podrazumevalo obavezni<br />

odlazak u gimnaziju i na<br />

studije, pa makar kasnije<br />

bili i tehnološki višak na<br />

birou za zapošljavanje. Na<br />

sreću, vremena su se promenila.<br />

Mladi ljudi o budućnosti<br />

razmišljaju sa puno<br />

ozbiljnosti i odlučuju se za<br />

zanimanja koja im otvaraju<br />

bezbrojne mogućnosti za<br />

profesionalno ispunjenje i<br />

finansijsku sigurnost. Zanati<br />

su sve popularniji, a zakon-<br />

ski propisi podržavaju preduzetništvo<br />

kao izvanredan<br />

način za smanjenje stope<br />

nezaposlenosti među mladima.<br />

<strong>KOSMO</strong> se u to uverio,<br />

razgovarajući sa troje bečkih<br />

preduzetnika našeg porekla.<br />

Zarada je bila<br />

odlučujuća<br />

Kao jedno od petoro dece<br />

kod roditelja, Nebojša Brkić<br />

(40) želeo je da što pre<br />

počne zarađivati novac za<br />

svoje potrebe. Kako je voleo<br />

tehniku, odlazak na zanat<br />

nakon završene osmogodišnje<br />

škole bio je očekivani<br />

korak. Prvi izbor bilo je zanimanje<br />

tehničkog crtača.<br />

„Primljen sam u školu, a<br />

lako sam našao i firmu u kojoj<br />

ću obavljati praksu. Međutim,<br />

kad sam saznao da<br />

će mi učenička plata biti za<br />

2.000 šilinga manja od budućih<br />

instalatera, tražio sam<br />

da pređem u tu grupu, iako<br />

je posao mnogo teži. Od početka<br />

mi se sve dopalo, bio<br />

sam vredan i radoznao, pa su<br />

mi šefovi govorili da ću biti<br />

dobar majstor. Nakon četiri<br />

godine školovanja – tri za<br />

gas i vodu i poslednja za grejanje<br />

i klima uređaje, položio<br />

sam završni ispit. Našao<br />

sam posao, ali kako nisam<br />

„U koju god zemlju da odem, mogu naći posao,<br />

jer su standardi isti“, kaže Nebojša.<br />

26 <strong>KOSMO</strong>

USPEH.<br />

„Sa novcem<br />

dolazi i ugled<br />

u društvu“,<br />

kaže Nebojša.<br />

bio zadovoljan platom, ubrzo<br />

sam prešao u Siemens“,<br />

ispričao je Nebojša.<br />

Od 1998. do 2009. naš<br />

sagovornik je na mestu<br />

projektnog vođe proveo u<br />

Siemensu. Paralelno se doškolovavao,<br />

pa je postao poznat<br />

kao odličan majstor.<br />

Međutim, zbog prestrukturiranja<br />

firme dobio je otkaz,<br />

što ga je stavilo pred ozbiljnu<br />

dilemu – šta i kako dalje?<br />

„Gde god sam tražio posao,<br />

rekli su mi da sam prekvalifikovan<br />

i nudili mi neprihvatljive<br />

finansijske uslove.<br />

Zato sam položio majstorski<br />

ispit (Meisterprüfung) za<br />

sve četiri oblasti instalaterskog<br />

posla, kojima se bavim.<br />

Osnovao sam odmah KG<br />

firmu, koja je dve godine kasnije<br />

prerasla u NeoGasTech<br />

GmbH (Simon-Denk Gasse<br />

11, 1090 Wien). Trenutno<br />

zapošljavam tri radnika, kao<br />

i moju ćerku, koja je sekretarica.<br />

U ovo vreme velike<br />

nezaposlenosti, važno mi je<br />

da sam joj obezbedio radno<br />

mesto“, naglašava uspešni<br />

zanatlija.<br />

Zadovoljan postignutim<br />

Mada je u početku osećao<br />

strah od odgovornosti koju<br />

je preuzeo, danas Nebojša<br />

sarađuje sa velikim firmama,<br />

kao i sa gradom Bečom.<br />

Zadovoljan je do sada postignutim,<br />

a nikad nije zažalio<br />

što je doneo tu odluku i<br />

pošao na zanat. Kako ističe,<br />

kad se ima novca, dobija se i<br />

ugled u društvu.<br />

„Moj radni dan počinje u<br />

ranu zoru i traje dosta dugo.<br />

Radim na građevinama, vodim<br />

firmu i ugovaram poslove.<br />

Nalazim vremena i za<br />

usavršavanje jer se moraju<br />

pratiti tehnološke inovacije<br />

i zakonske izmene. Dok<br />

sam korektan u poslu, problema<br />

nema. Uostalom, u<br />

koju god zemlju da odem, ja<br />

ću naći posao jer su zanatski<br />

standardi svuda isti. Imam<br />

četvoro dece, od kojih su sinovi<br />

još dosta mali, ali voleo<br />

bih kad bi završili zanate sa<br />

maturom. Obrazovanje je<br />

jako važno, a oni bi uz sve<br />

to imali siguran hleb u rukama,<br />

što je dodatno obezbeđenje“,<br />

na kraju razgovora<br />

podvukao je Nebojša Brkić.<br />

Estetika u službi<br />

funkcionalnosti<br />

Kao dečak, Stefan Ranković<br />

(25) se dvoumio da li će<br />

biti stomatolog, kao njegov<br />

otac, lekar ili moderator.<br />

Pošao je u gimnaziju i u porodici<br />

se podrazumevalo da<br />

će studirati. Međutim, nakon<br />

petog razreda, dečak je<br />

saopštio da želi da pređe na<br />

zubotehničarski zanat.<br />

„Kako god da su gledali na<br />

tu moju odluku, mama, tata<br />

i sestra su me podržali, pokazavši<br />

mi time da će uvek<br />

biti uz mene. Već tada sam<br />

znao da je zubna tehnika<br />

kreativan posao, u velikoj<br />

meri individualan, mada<br />

usko povezan sa radom<br />

stomatologa. Bilo mi je poznato<br />

da se taj zanat veoma<br />

razvio, da nije toliko naporan<br />

i ’prljav’, kao što je bio<br />

ranije, te da ga kompjuterska<br />

tehnika čini jednostavnijim<br />

i preciznijim. Uz sve<br />

to, dopadalo mi se što mogu<br />

sam zaraditi džeparac“, ističe<br />

simpatični momak. Na<br />

Stefan je nakon gimnazije odlučio da upište školu za zubotehničara<br />

i da ne ide na fakultet. Porodica ga je podržala...<br />

„Najgore je kad čovek ne prati inovacije, a u mom poslu<br />

stalno se pojavljuju novi materijali i tehnologije...“<br />

početku izučavanja zanata<br />

nije bilo lako prihvatiti radne<br />

navike i obaveze, ali već<br />

na drugoj godini postalo je<br />

zanimljivo. Tada je Stefan<br />

prvi put samostalno napravio<br />

zubnu protezu. Tokom<br />

poslednje dve godine četvorogodišnjeg<br />

školovanja,<br />

postao je iskreno zaljubljen<br />

u svoje buduće zanimanje.<br />

Nakon završnog ispita, zaposlio<br />

se, usavršavao u poslu<br />

i razmišljao šta i kako<br />

dalje. Osnivanje Help Dent<br />

KG (Karl-Heinz-Strasse 49,<br />

1230 Wien) nametnulo se<br />

kao logični izbor.<br />

„Na taj korak odlučio sam<br />

se 2014. jer imam obezbeđenu<br />

bazu, što mi olakšava<br />

prve korake i daje mi vetar<br />

u leđa za ubuduće. Moj otac<br />

je stomatolog sa razrađenom<br />

praksom, a njegova i moja<br />

delatnost su usko povezane.<br />

Planiram da od januara radim<br />

Meisterprüfung, kako<br />

bih proširio posao. Želim da<br />

se usavršavam, kako bih bio<br />

još sigurniji i bolji u poslu.<br />

Najgore je kad čovek ne prati<br />

inovacije i ostane na pola<br />

puta, a u mom poslu stalno<br />

se na tržištu pojavljuju novi<br />

materijali i tehnologije, koji<br />

holivudski osmeh čine svima<br />

dostupnim“, šarmantno<br />

objašnjava Stefan, koji planira<br />

da se specijalizira za<br />

Cad-Cam tehniku i izradu<br />

keramičkih zuba visokog<br />

kvaliteta.<br />

Kvalitetno urađeni zubi vraćaju<br />

punu funkcionalnost<br />

vilici, što je od vitalnog značaja<br />

za ceo organizam. Pored<br />

medicinskog aspekta, za<br />

pacijenta je značajan i estetski<br />

jer se vraća često poljuljano<br />

samopouzdanje. Posao<br />

zubnog tehničara zahteva<br />

preciznosti i odgovornosti<br />

jer se ponekad za jedan zub<br />

utroše sati rada.<br />

„Veoma sam ispunjen i ponosan<br />

kad pogledam lice<br />

pacijenta koji je dobio nove<br />

zube. Koliko god da je naporno,<br />

znam da se moj trud<br />

isplatio. Da budem iskren,<br />

na početku školovanja za<br />

zubnog tehničara znao sam<br />

da zažalim što sam napustio<br />

gimnaziju jer je fakultetsko<br />

obrazovanje, ipak, važno.<br />

Međutim, danas znam da<br />

imam velike mogućnosti za<br />

napredovanje i za pristojnu<br />

zaradu, a sve zavisi samo od<br />

mene. Uz podršku koja se<br />

pruža mladim preduzetnicima,<br />

verujem da ću umeti da<br />

ostvarim ciljeve koje sam za-<br />

<strong>KOSMO</strong> 27

KARIJERA<br />

MARIJA:<br />

„Nije bilo lako<br />

početi raditi s<br />

14 godina, ali<br />

brzo sam se<br />

navikla...“<br />

„U ovoj zemlji je lako osnovati i voditi firmu jer postoji puno<br />

institucija koje pružaju savete i podršku“, kaže Marija.<br />

crtao pred sobom“, sa puno<br />

entuzijazma zaključio je Stefan<br />

Ranković.<br />

Sedela sam<br />

za mašinom…<br />

Još kao sasvim mala devojčica<br />

Marija Rajić (36) kreirala<br />

je i šila haljine za lutke i od<br />

mame tražila objašnjenja o<br />

krojačkim veštinama. Zato<br />

je, kad je došlo vreme da se<br />

nakon osmogodišnje škole<br />

odluči za životni put, bez<br />

dvoumljenja rekla da će biti<br />

krojačica ženske odeće. Za<br />

nju prosto nije bilo dvojbe.<br />

„Nije uopšte postojala opcija<br />

da idem u drugu školu i roditelji<br />

su me u tome podržali.<br />

Lako sam našla firmu u kojoj<br />

sam obavljala praksu, pripremajući<br />

se za taj kreativni<br />

posao. Iskreno govoreći, nije<br />

mi bilo lako da radim sa 14<br />

godina, pravila su bila stroga,<br />

a obaveze su trajale po ceo<br />

dan. No, već od druge godine<br />

sve je bilo mnogo zanimljivije<br />

jer sam počela krojiti<br />

i sedeti za mašinom, dok sam<br />

na trećoj godini obavljala zahtevne<br />

zanatske poslove“, sa<br />

puno vedrine priča Marija.<br />

S obzirom da su bili pred<br />

penzijom, vlasnici radnje, u<br />

kojoj je Marija obavljala učeničku<br />

praksu, puno su ulagali<br />

u njeno usavršavanje. Plan<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Saveti stručnjaka<br />

Mario Grnja, koordinator tima savetnika WKW (WAFF)<br />

– Uz pomoć roditelja i škole, deca već od<br />

polovine sedmog razreda treba da razmišljaju<br />

o poslovnoj orijentaciji i da prepoznaju<br />

svoje talente.<br />

– U Privrednoj komori i u AMS-u, deci i<br />

roditeljima se nude besplatna testiranja i<br />

individualni razgovori, koji olakšavaju donošenje<br />

odluke.<br />

– Kad se odredi pravac i mogućnosti, traže se odgovarajuće škole,<br />

kontakti i uslovi upisa. Konkretni koraci prave se u osmom<br />

razredu.<br />

– Po austrijskom zakonu, pre početka zanata mora se završiti<br />

deveti razred. Ovaj propis ne važi ukoliko je neko iz bilo kojeg<br />

razloga ponovio godinu.<br />

– Kod upisa na zanat, mora se naći firma u kojoj će se obavljati<br />

učenička praksa. U školi bi trebalo naučiti kako se piše<br />

Lebenslauf i Bewerbung, koji se šalju elektronskom poštom. To<br />

je prvi susret budućeg šefa sa učenikom i veoma je važan.<br />

– U devetom razredu treba već u novembru tekuće godine slati<br />

upite za učeničku praksu, koja bi trebalo da počne u septembru<br />

naredne kalendarske godine.<br />

– Kontakt: AMS za mlade, Gumpendorfer Gürtel 2b (1060).<br />

im je bio da mlada djevojka<br />

po završetku škole preuzme<br />

vođenje radnje.<br />

„Dvoumila sam se jer sam se<br />

plašila tolike odgovornosti i<br />

na kraju sam, ipak, odustala.<br />

Radila sam još neko vreme<br />

nakon sticanja diplome, a<br />

onda sam se udala, rodila<br />

dvoje dece i nekoliko godina<br />

krojački pribor mi je bio odložen<br />

sa strane. Radila sam u<br />

međuvremenu u trgovini, a<br />

na nagovor familije, pre šest<br />

godina sam osnovala sopstvenu<br />

firmu kao mobilna<br />

krojačica. U stanu sam imala<br />

mašine, za nekoliko butika<br />

sam vršila prepravke garderobe<br />

i bila sam zadovoljna“,<br />

nastavlja Marija Rajić.<br />

Pre dve godine Marija je<br />

ostvarila kooperaciju sa vlasnicom<br />

radnje za hemijsko<br />

čišćenje odeće u Pichlergasse<br />

2, u devetom becirku.<br />

Ima obavezu da od mušterija<br />

primi i izda im odeću, a sve<br />

ostalo vreme radi na prepravci<br />

odeće za ekskluzivne<br />

butike i privatne klijente, što<br />

joj je i osnovna delatnost.<br />

„Ovo je ono što sam želela,<br />

mada se više ne bavim krojenjem<br />

i šivenjem odeće. To<br />

je postalo preskupo za mušterije.<br />

Imam dovoljno posla,<br />

radim od ponedeljka do<br />

petka, a vikend pripada mojoj<br />

porodici. Samostalnost<br />

mi mnogo znači jer sama<br />

određujem koliko ću raditi,<br />

a samim tim i koliko ću zaraditi.<br />

Sama sam sebi gazda<br />

i nikad više ne bih pristala<br />

da budem zaposlena u nekoj<br />

firmi. U ovoj zemlji je lako<br />

osnovati i voditi firmu jer<br />

postoji puno institucija koje<br />

pružaju savete i podršku.<br />

Moja deca će sama odlučivati<br />

o svojoj budućnosti i ja<br />

ću ih u svemu podržati. Ne<br />

bih imala ništa protiv da i<br />

oni odaberu zanate“, istakla<br />

je Marija Rajić.<br />

28 <strong>KOSMO</strong>

KARIJERA<br />

„Važno je i da vlasnik<br />

firme sam zasuče rukave”,<br />

kaže preduzetnik Dejan<br />

Jovanović.<br />

„Moj zanat<br />

Piše: Vera Marjanović Fotografije: Radule Božinović<br />

izumire!“<br />

RAD NA VISINI. Dejan Jovanović<br />

(42) i njegovi zaposleni<br />

obavljaju limarske poslove<br />

na krovovima važnih objekata<br />

u Beču. Preporučili su ih<br />

kvalitet rada i odgovornost.<br />

K<br />

ad su mu roditelji 1973. došli na rad<br />

u inostranstvo, Dejan i njegov brat<br />

su, kako je u to vreme bilo uobičajeno,<br />

ostali kod babe i dede u Begaljici kod<br />

Grocke. Tamo je do 13. godine išao u školu,<br />

a onda se preselio u Beč.<br />

„Bilo je to 1986. Pošao sam u sedmi razred,<br />

a kad sam završio osmogodišnju školu i kad<br />

je trebalo odlučiti se za buduće zanimanje,<br />

bez dvoumljenja sam rekao da ću biti Bauspengler<br />

(građevinski limar). To sam želeo<br />

od detinjstva jer sam se uvek divio našem<br />

kumu, koji je taj posao obavljao u Srbiji.<br />

Bez problema sam završio trogodišnje ško-<br />

30 <strong>KOSMO</strong><br />

lovanje i odmah našao posao“, ukratko je o<br />

svojim mladim godinama ispričao Dejan.<br />

Poverenje poslodavca<br />

Nakon dve i po godine rada u jednoj firmi,<br />

1992. zaposlio se kod gospodina Lamprechta,<br />

položio je majstorski ispit (Meisterprüfung)<br />

i vredno ovladavao tajnama<br />

limarskog zanata.<br />

„Bio sam veoma zadovoljan jer sam od<br />

šefa mnogo naučio i dobro sam zarađivao.<br />

Međutim, kad je došlo vreme da gospodin<br />

Lamprecht ode u penziju, ponudio<br />

mi je da otkupim njegovu firmu, što me je<br />

iznenadilo, ali i učinilo me ponosnim zbog<br />

ukazanog poverenja. Konsultovao sam se<br />

sa porodicom i u septembru 2000. postao<br />

samostalan sa svojih 27 godina. Firma je<br />

tada zapošljavala tri radnika i moram priznati<br />

da sam bio pomalo uplašen, ali i spreman<br />

da odgovorim izazovima“, nastavlja<br />

ovaj uspešni preduzetnik.<br />

Kad je firmi trebalo dati ime, nije bilo<br />

dvoumljenja: nazvana je „Bauspengler<br />

Lamprecht nfg. Jovanović Dejan“. Prezime<br />

starog vlasnika pokazuje koliko mu je naslednik<br />

bio zahvalan za sve što je od njega<br />

naučio i za šansu koju mu je dao.<br />

„Gospodin Lamprecht je godinama, iako<br />

je penzioner, svako jutro dolazio u firmu,<br />

pomagao mi je, upućivao me na stare i nove<br />

klijente, skretao mi pažnju na eventualne<br />

greške. Ponašao se kao da mi je otac i ja ga<br />

samo tako i danas doživljavam. On je i dalje<br />

za mene tu u svakom trenutku i stalno naglašavam<br />

da mi je njegova ponuda odredila<br />

sudbinu“, sa dubokim poštovanjem o svom<br />

mentoru govori Dejan Jovanović.<br />

Danas, nakon 15 godina samostalnog rada,<br />

pored Dejana, njegove supruge Sanje i sina<br />

Save, u firmi su zaposlena 22 radnika. Po-<br />

15 GODINA<br />

samostalnog rada<br />

rame uz rame sa 22<br />

zaposlena radnika.

ODGOVORNOST.<br />

„U ovom poslu nema<br />

mesta za greške“,<br />

tvrdi Dejan.<br />

ne smeju dešavati, pa je odgovornost velika“,<br />

kategorično tvrdi Dejan Jovanović.<br />

„Radim rame uz rame sa svojim radnicima na svim objektima. Važno je da<br />

vlasnik firme dobro poznaje posao i da sam zasuče rukave“, kaže preduzetnik.<br />

red kontakata sa postojećim, treba pisati<br />

ponude za nove klijente, organizovati učešće<br />

na tenderima i kontrolisati rad zaposlenih.<br />

Dejan sve to stiže, ali često na sebi ima<br />

i radno odelo.<br />

„Vođenje firme nosi sa sobom puno obaveza,<br />

a ja ih delim sa ljudima u koje imam<br />

neograničeno poverenje. To je u prvom<br />

redu moja supruga Sanja, koja vodi finansije<br />

i poslovnu administraciju, naš sin Sava<br />

se javlja na telefon, vodi korespondenciju i<br />

od pomoći je mami, a moj brat i još jedan<br />

predradnik podrška su mi na terenu. Međutim,<br />

ja takođe rame uz rame radim sa<br />

svojim radnicima na svim objektima. Važno<br />

je da vlasnik firme dobro poznaje posao,<br />

da i sam zasuče rukave“, naglašava naš sagovornik.<br />

Bez limara građevinarstvo ne bi moglo<br />

funkcionisati. Oni od velikih rolni lima,<br />

u svojim radionicama po nacrtima prave<br />

elemente za krovove. Važan deo posla je<br />

montaža, a obavlja se na visini, što je skopčano<br />

sa rizicima, ukoliko se strogo ne vodi<br />

računa o sigurnosti. Doduše, danas je sve to<br />

unapređeno.<br />

„Mi radimo na velikim projektima, kao<br />

što su stambene zgrade, stanice metroa i<br />

mnogo toga gde je naš zanat neophodan.<br />

Pored novih objekata, mi limari smo<br />

potrebni kod renoviranja starih zdanja,<br />

koja uz primenu moderne tehnologije<br />

treba da zadrže svoj autentični izgled.<br />

Gotovo 85% posla obavljamo ručno.<br />

Izuzev oluka i cevi, sve elemente za montažu<br />

sami pravimo jer kompjuter tu ne<br />

može zameniti čoveka. Naši partneri<br />

su najveće građevinske firme, grad Beč i<br />

druge institucije. Mi poštujemo stroge<br />

zakonske standarde, vezane za kvalitet<br />

materijala i obavljenog posla. Greške se<br />

Limarski zanat nije lak, ako se ne radi sa<br />

posvećenošću i ljubavlju, kao što je to slučaj<br />

kod našeg sagovornika. To je bio njegov<br />

izbor, zbog kojeg se nikad nije pokajao.<br />

Dobar zanatlija može i lepo da zaradi, ako<br />

ozbiljno pristupi poslu. „Nažalost, naš zanat<br />

polako izumire jer se sve manje dece<br />

odlučuje za njega. U gradu imamo sve manje<br />

dobrih limara. Ja sam za proteklih 15<br />

godina imao sedam učenika, od kojih su<br />

samo dvojica završila zanat. Jedan od njih<br />

radi i dalje kod mene u firmi i odličan je.<br />

Deca danas teško usvajaju pravila, odbijaju<br />

da uče od majstora, neposlušna su. Mi<br />

prema njima imamo odgovornost dok su u<br />

firmi jer je posao zahtevan, a ako se ne pazi,<br />

može biti i opasan. Zato danas na školovanje<br />

primam samo decu poznanika i prijatelja.<br />

Moram naglasiti da ovo nije isključivo<br />

muško zanimanje jer mi imamo i odličnih<br />

koleginica“, otkrio nam je vrsni majstor<br />

svog zanata.<br />

Bez supruge Sanje, koja mu je ogromna<br />

pomoć i podrška, Dejan kaže da ne bi bio<br />

tu gde jeste danas. Voleo bi da firma ostane<br />

u sigurnim rukama – njihovom sinu Savi.<br />

„Upoznajte najmodernije bankarstvo<br />

u Austriji: ovo je George.“<br />

Ivan Markić i Ivana Nešić<br />

George. Najmodernije online bankarstvo Austrije nudi mnogo inovacija<br />

koje će Vaš život učiniti jednostavnijim.<br />

Biće nam drago da Vam prednosti ovog sistema pokažemo i objasnimo<br />

i na bosanskom, hrvatskom i srpskom. Radujemo se Vašoj<br />

poseti.<br />

Ivan Markić<br />

Filijala Erste banke Gersthof<br />

Gerhofer Straße 20,<br />

1180 Wien<br />

Tel. 05 0100 – 22346<br />

ivan.markic@erstebank.at<br />

Ivana Nešić<br />

Filijala Erste banke Margareten<br />

Reinprechtsdorferstraße 52,<br />

1050 Wien<br />

Tel. 05 0100 – 21332<br />

ivana.nesic@erstebank.at

REPORTAŽA<br />

Piše: Sandra Radovanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Borba za<br />

bolji život<br />

34 32<br />

<strong>KOSMO</strong>

NAŠI STUDENTI. Iz godine u godinu raste broj<br />

naših novih migranata – studenata sa prostora<br />

nekadašnje Jugoslavije. Oni dolaze u<br />

Beč trbuhom za duhom. U potrazi za boljim<br />

životom. Bez ideje o povratku. Vredni, uporni,<br />

istrajni da bi jednog dana bili uspešni – naši<br />

studenti u Beču!<br />

Nije ništa novo da naši<br />

studenti odlaze u inostranstvo<br />

– radi boljeg<br />

obrazovanja i boljih poslovnih<br />

mogućnosti. Novina je,<br />

pak, da je taj broj u stalnom<br />

porastu. Posebno na Balkanu,<br />

gde se govori o „odlivu mozgova“.<br />

A naše studente putevi<br />

očigledno vode u Beč, sudeći<br />

po statistici. Prema podacima<br />

iz zimskog semestra 2014. u<br />

Austriji ima ukupno 304.100<br />

studenata, od čega su 83.426<br />

inostrani. Od tog broja stranaca<br />

44.241 su žene, a 39.185<br />

muškaraca (podaci Ministarstva<br />

za obrazovanje, nauku i<br />

ekonomiju (BMWFW)).<br />

Zanimljivo je da od 83.426<br />

inostranih studenata čak njih<br />

3.802 dolazi iz Bosne i Hercegovine,<br />

iz Hrvatske 2.436,<br />

a iz Srbije 2.358.<br />

Najviše inostranih studenata,<br />

pak, cirkuliše u austrijskoj<br />

prestonici. Tako je na<br />

Univerzitetu u Beču (Uni<br />

Wien) upisano ukupno<br />

92.942 studenata, od čega<br />

26.492 stranih državljana.<br />

U ovoj masi naših brojnih<br />

studenata na bečkom Univerzitetu<br />

<strong>KOSMO</strong> je sreo<br />

njih troje. Svako sa svojom<br />

autentičnom pričom, ali sa<br />

istom odlukom. Njih je troje,<br />

a cilj je jedan – Beč. Došli su<br />

da ostanu. Iako su ovde sami<br />

samcati, paralelno studiraju<br />

na stranom jeziku i svašta<br />

vredno rade, ne bi se vraćali.<br />

Oni ambicijom i upornošću<br />

gaze po trnju do svojih zvezda.<br />

<strong>KOSMO</strong> vam predstavlja<br />

naše vredne studente koji su<br />

našli svoje mesto pod bečkim<br />

suncem!<br />

Svi putevi vode u Beč<br />

„Svakome od nas je početak<br />

bio težak. Dolaziš sa 20-ak<br />

godina iz toplog porodičnog<br />

doma, ostaješ bez mamine<br />

kuhinje i brige. Prepušten si<br />

sam sebi. A ti ništa ne znaš<br />

ni skuvati, niti nabaviti, niti<br />

organizovati vreme, a kamoli<br />

novac. Pogotovo je teško<br />

onima koji ovde nemaju ni<br />

rodbinu ni prijatelje. Ali,<br />

tako nam sledi životna škola“,<br />

priseća se Antonija svojih<br />

prvih dana pod bečkim<br />

nebom. Ona je odlučila da<br />

studira farmaciju u Beču, jer<br />

joj je rodna Hrvatska postala<br />

premala za buduće planove i<br />

ciljeve. Smetao joj je i mentalitet<br />

i homogeno društvo.<br />

Multikulturalnost Beča joj<br />

pruža osećaj nesputanosti i<br />

slobode. Iako radi u butiku<br />

i paralelno studira, ovde su<br />

Antoniji planovi za budućnost<br />

dobili punu formu.<br />

Slično je bilo i u Dušicinom<br />

slučaju. Ona se zaljubila u arhitekturu<br />

i kulturu austrijske<br />

prestonice kada je tokom letnjih<br />

raspusta dolazila na kurs<br />

nemačkog. Sa već savladanim<br />

znanjem nemačkog jezika<br />

upisala je studije prevođenja<br />

i kulturologije u Beču koje<br />

privodi kraju, a paralelno<br />

92.942<br />

inostranih<br />

studenata je<br />

upisano na<br />

bečkom Uniju.<br />

radi u jednom kafiću. „Svaki<br />

student treba da shvati da je<br />

Beč ogroman univerzitetski<br />

grad sa armijom studenata<br />

željnih usavršavanja. Zato<br />

smo svi, mi, ovde, ipak, samo<br />

jedan broj. Nije nimalo lako<br />

nositi se sa tom činjenicom,<br />

ali to treba prihvatiti. Svako<br />

ko ovde dolazi treba da<br />

bude svestan da je sam i da<br />

će, donekle, uvek biti sam<br />

na putu ka svojim ciljevima.<br />

Ipak, Austrija ima toliko toga<br />

da pruži i na nama je da to<br />

iskoristimo radi ličnog usavršavanja<br />

i boljeg sutra!“, optimistično<br />

zaključuje Dušica,<br />

kojoj je pet godina boravka u<br />

Beču donelo i konačnu mentalnu<br />

i kulturološku adaptaciju<br />

u austrijsko društvo. Ove<br />

dve studentkinje se prisećaju<br />

svojih trnovitih početaka, a<br />

Stefan to upravo proživljava.<br />

Student softverskog inženjer-<br />

Dušica (levo), Stefan (sredina) i Antonija (desno) su studentskim<br />

stazama našli svoje mesto pod bečkim suncem.<br />

BEOGRAD,<br />

TUZLA<br />

DOBRODOŠLI U SVET<br />

MOGUĆNOSTI<br />

MEMMINGEN/MÜNCHEN WEST ><br />

UVEK PO POVOLJNIM CENAMA<br />

NA WIZZAIR.COM<br />

BUKIRAJTE ODMAH!<br />

<strong>KOSMO</strong><br />

33

REPORTAŽA<br />

„Ovde smo naučili da je život borba“, ističe<br />

Dušica u razgovoru sa našom novinarkom.<br />

stva boravi u Beču tek godinu<br />

dana i završava nezaobilazni<br />

kurs nemačkog jezika. Paralelno<br />

radi u jednom grill restoranu<br />

i profesionalno igra<br />

rukomet. Obaveza je puno,<br />

a dan traje samo 24 sata.<br />

„Sigurno da nije lako nama<br />

koji dolazimo iz ekonomski<br />

nestabilnih država, pa ovde<br />

treba da radimo da bismo se<br />

izdržavali i paralelno da učimo.<br />

Za sve to treba nekako<br />

naći energiju i način organizacije,<br />

a niko te neće pitati<br />

jesi li uspeo i zašto nisi stigao“,<br />

priznaje Stefan. Pored<br />

svih ovih otežanih okolnosti<br />

niko od njih ni ne razmišlja o<br />

povratku, nadajući se boljem<br />

životu u Austriji.<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Sve je više naših studenata u Beču<br />

Zvanični aktuelni podaci za zimski semestar 2014. godine svih<br />

fakulteta u Austriji od Ministarstva za nauku, istraživanje i ekonomiju<br />

(BMWFW).<br />

Ukupno:<br />

BiH<br />

Hrvatska<br />

Srbija<br />

Ukupno<br />

stranih<br />

studenata<br />

83.426<br />

3.802<br />

2.463<br />

2.358<br />

Žene<br />

44.241<br />

1.695<br />

1.274<br />

1.327<br />

Muškarci<br />

39.185<br />

1.629<br />

887<br />

1.031<br />

Naše studente boli što su primorani da napuštaju svoju<br />

domovinu, ali su svesni da ovde imaju jedno sigurno sutra.<br />

Nema nazad,<br />

samo napred<br />

Tužna je priča o „odlivu<br />

mozgova“ sa Balkana. Ovo<br />

je samo troje naših vrednih<br />

i entuzijastičnih studenata,<br />

budućih stručnjaka u svojim<br />

izabranim oblastima, koji<br />

tečno govore minimum tri<br />

jezika (maternji, nemački i<br />

engleski). Boli ih što su primorani<br />

da napuštaju svoje<br />

domove i porodice, ali su<br />

svesni da ovde, iako stranci,<br />

imaju jedno sigurno i bolje<br />

sutra. Složni su u glas u tome<br />

da je jedini krivac – politika.<br />

„Strašno je to što naše vlade<br />

nemaju sluha za nas. Ne rade<br />

ništa po pitanju olakšavanja<br />

nostrifikacija inostranih diploma,<br />

niti stvaranja radnih<br />

mesta“, sa ogorčenjem priča<br />

Dušica, kojoj je porodica<br />

u Beogradu. Ništa drukčije<br />

ne misli ni Stefan. „Šta ja<br />

da pričam, kad dolazim iz<br />

jedne Bosne koja je i dalje u<br />

postratnom periodu. I dalje<br />

se sve svodi na politička prepucavanja,<br />

a nikog nije briga<br />

ni za narod, a kamoli za<br />

mlade. Tužno je što se dole<br />

neki profit može ostvari samo<br />

kroz kriminal. Treba samo<br />

početi od prosečne plati koja<br />

je u Bosni i Hercegovini oko<br />

200 evra. Taj novac, da se ne<br />

lažemo, se ovde može zaraditi<br />

za jedan vikend i to poštenim<br />

radom. I šta onda dalje da<br />

pričamo?“, surovo, ali realno<br />

priča mladi student. Antonija,<br />

kao EU-državljanka,<br />

pak, dodaje: „Hrvatskoj nije<br />

pristupanje EU donelo nikakve<br />

bolje uslove, već nam<br />

je samo širom otvorilo vrata<br />

za otmeni odlazak. Imam<br />

gomilu prijatelja, koji su završili<br />

fakultete dole i otišli u<br />

Kanadu da fizikališu. Pa, oni<br />

bi se prvi vratili samo kad bi<br />

uspeli da nađu posao u struci<br />

u našoj zemlji“.<br />

Iako ih mnoge situacije, kao<br />

što je produžavanje vize,<br />

plaćanje školarine, iznova<br />

podsećaju da su ovde stranci,<br />

one se ne osećaju kao građani<br />

drugog reda. Naprotiv, zbog<br />

brojnosti naših ljudi sa Balkana<br />

osećaju da i za njih ovde<br />

ima mesta pod bečkim suncem.<br />

Njihov put do zvezda<br />

je pun trnja, ali su u jednom<br />

svi saglasni sa mudrom Dušicom.<br />

„Ne zavisi sve samo od<br />

nas. Pogotovo je nama, koji<br />

nismo iz EU, potrebno da<br />

poslodavac podnese zahtev<br />

za radnu dozvolu. Tako da<br />

se na kraju sve svodi na faktor<br />

sreće. U međuvremenu<br />

mi činimo sve što možemo<br />

da kroz obrazovanje i prakse<br />

sebe usavršavamo i time sebi<br />

povećamo šansu da dohvatimo<br />

svoje zvezde. Ovde smo<br />

naučili da je život borba!"<br />

SREĆA.<br />

„I nama se sve<br />

na kraju svodi<br />

na faktor<br />

sreće.”<br />

34 <strong>KOSMO</strong>

Do zvezda uz odricanja<br />

Da zvezde u Beču nisu tako<br />

daleko za one izuzetno vredne<br />

i odlučne dokazuje i Miloš<br />

Davidović (32) – doktor<br />

elektronike. U Srbiji je ostavio<br />

brojne nagrade osvajane<br />

na regionalnim i republičkim<br />

takmičenjima iz matematike<br />

i programiranja. Studije na<br />

Elektrotehničkom fakultetu<br />

u Beogradu su tekle glatko,<br />

s obzirom da je Miloš primao<br />

stipendiju kao najbolji<br />

student generacije. Njega su<br />

putevi usavršavanja doveli na<br />

bečki Tehnički univerzitet na<br />

master, pa doktorske studije,<br />

tokom kojih je jedno vreme<br />

radio i kao aisistent. Sada<br />

već tri godine radi u jednoj<br />

poznatoj firmi u Beču kao<br />

vođa projekta o razvoju integrisanih<br />

kola i senzora.<br />

Mladi stručnjak iza sebe već<br />

ima 30-ak naučnih radova<br />

objavljenih u svetskim naučnim<br />

časopisima na engleskom<br />

„Iako sam dobijao poslovne ponude iz Srbije, ne bih se vraćao<br />

i menjao ovaj kvalitet i stabilnost života”, kaže Miloš.<br />

jeziku na temu svoje ekspertize<br />

(integrisana analogna<br />

kola i integrisani optički<br />

senzori). Pored svega toga,<br />

na najvećoj konferenciji iz<br />

poluprovodničkih senzora<br />

dobio je nagradu za najbo-<br />

lji rad 2012. godine u Seoulu.<br />

Ovako uspešan i često<br />

nagrađivan kaže da država<br />

Austrija pruža puno „prirodnjacima“.<br />

„Dostizanje zvezda<br />

je moguće, ali isključivo<br />

sa jako puno odricanja. To<br />

Miloš danas uspešno gradi karijeru u Beču,<br />

a u Srbiji je bio najbolji student u generaciji.<br />

važi kako u Austriji, tako i u<br />

svakoj drugoj visoko razvijenoj<br />

zemlji. Međutim, moram<br />

da istaknem da je jezik ono<br />

što često prepoznajem kao<br />

najveći problem sa kojim se<br />

strani studenti ovde susreću“,<br />

ističe svoje zapažanje Miloš.<br />

On je studirao na engleskom<br />

jeziku, ali od nemačkog nikad<br />

nije odustajao. „Studiranje u<br />

Beču mi nije teško palo. Možda<br />

mi je teže pao sam život u<br />

gradu dok nisam naučio nemački,<br />

pošto sam mišljenja da<br />

dok ne naučite jezik u gradu<br />

gde živite, osećaćete se uvek<br />

kao stranac“, zaključuje ovaj<br />

mladi naučnik. Miloš danas<br />

već zadovoljavajuće vlada nemačkim,<br />

pa se ni ne oseća u<br />

Beču kao stranac. Iako je dobijao<br />

primamljive poslovne<br />

ponude iz otadžbine odlučno<br />

se ne bi vraćao, jer, kako kaže,<br />

Srbija mu ne može ponuditi<br />

ni kvalitet ni stabilnost života<br />

koji sada ovde ima.<br />

an der VHS Simmering<br />

Jeden Montag<br />

Von Android<br />

bis Zumba®<br />

ALLE Kurse<br />

in Englisch<br />

www.vhs.at/englishmonday +43 1 891 74-111 000<br />

<strong>KOSMO</strong><br />

35

REPORTAŽA<br />

Putevi sudbine<br />

su ovom bračnom paru<br />

učinili Austriju novom<br />

domovinom.<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Alexander Schuppich<br />

Juče izbjeglice,<br />

danas Austrijanci<br />

SEOBE. Šokantne su slike izbjeglica koje nas<br />

ovih dana prate. Njihovu sudbinu dijelili su<br />

i mnogi iz bivše Jugoslavije. Posjetili smo<br />

dvije nekadašnje izbjegličke porodice iz BiH.<br />

Onih nesrećnih devedesetih<br />

rijeka obeskorijenjenih<br />

ljudi kretala se iz<br />

umiruće Jugoslavije ka kapijama<br />

Zapada. Spašavali su glave<br />

na ramenima, bježeći od ratnog<br />

ludila. Mnogi su čak i najvrjednije<br />

uspomene ponijeli samo u<br />

sjećanjima. Samo iz BiH u Austriju<br />

je u to vrijeme stiglo preko<br />

90 hiljada ratnih izbjeglica.<br />

Austrija je tada pokazala dušu,<br />

solidarnost i efikasnost u zbrinjavanju<br />

ljudi od kojih mnogi<br />

nisu imali gdje da se vrate. KO-<br />

SMO je posjetio dvije porodice<br />

i zajedno sa njima oživio sjećanja<br />

na vrijeme stradanja.<br />

Dva kofera kao sudbina<br />

U bečkom stanu, koji odiše<br />

uspomenama na protekle decenije,<br />

svoje penzionerske dane<br />

žive Helena Regina Jolanka<br />

Anna Wohlfarth Kojović (87) i<br />

njen suprug, dr. Dušan Kojović<br />

(84). Oboje su rođeni u Sarajevu,<br />

a u braku su 56 godina.<br />

„Moja majka bila je Jevrejka iz<br />

Sarajeva, a otac rođeni Bečlija.<br />

Kao trogodišnja djevojčica sam<br />

1931. godine sa roditeljima<br />

otišla u Beč, a kad su se 1947.<br />

razveli, sa mamom sam se vratila<br />

u Sarajevo. Radni vijek provela<br />

sam radeći kao kostimograf<br />

u Narodnom pozorištu i<br />

na televiziji, dok je moj suprug,<br />

istoričar i muzeolog, u penziju<br />

otišao sa mjesta kustosa Muzeja<br />

novije istorije. U Sarajevu<br />

smo vodili sređen i ugodan život,<br />

ubijeđeni da smo osigurali<br />

starost. Imali smo lijepi stan,<br />

vikendicu, auto i ušteđevinu.<br />

Zbog tadašnjih dešavanja u<br />

Hrvatskoj, i mi u Sarajevu osjećali<br />

smo tjeskobu, ali nismo<br />

vjerovali da će se rat proširiti<br />

na BiH“, započela je priču gospođa<br />

Helena. U martu 1992.<br />

Kojovići su bezbrižno otišli na<br />

odmor u Grčku, a na dan kad je<br />

trebalo da se vrate kući, u BiH<br />

je počeo rat. Avioni ka Sarajevu<br />

nisu letjeli, pa su se 8. aprila<br />

1992. obreli kod rođaka u Beogradu,<br />

a nakon nekoliko dana<br />

u Herceg Novom. Nisu imali<br />

stvari, novac i dokumenta jer je<br />

sve ostalo u Sarajevu.<br />

„Bili smo nespokojni jer su vijesti<br />

od kuće bile obeshrabrujuće,<br />

a mene je sve počelo da podsjeća<br />

na 1941., kad sam već jednom<br />

bio izbjeglica. Brzo smo<br />

odlučili da iz Crne Gore odemo<br />

u Beč, gdje je moja supruga<br />

imala familiju sa očeve strane.<br />

Smjestili smo se kod stare rođake,<br />

koju su komšije uskoro<br />

prijavile policiji zbog izbjeglica<br />

u stanu. Tada je moja Hela dokazala<br />

da je čak daleke 1941.<br />

živjela u Beču. Ipak je ona bila<br />

kod kuće, iako u nezavidnoj<br />

poziciji“, kaže dr. Kojović.<br />

Pored 1.500 šilinga izbjegličke<br />

pomoći po osobi mjesečno,<br />

Kojovići su na korištenje dobili<br />

opštinski stan, u kojem nije bilo<br />

vode, grijanja ni kupatila, pa su<br />

nešto malo novca koji su imali,<br />

investirali u renoviranje. Kažu<br />

da nisu bili gladni jer su umjeli<br />

biti jako skromni.<br />

„U Beču smo bili bez svih stvari<br />

neophodnih za normalni život.<br />

Nismo imali odjeću i obuću,<br />

36 <strong>KOSMO</strong>

pa smo sve dobijali na poklon.<br />

Eto, moja veličina cipela je 36,<br />

a ovdje sam počela nositi i 38,<br />

kao i kaput koji mi je bio do<br />

članaka. Najčešće sam ponavljala<br />

riječ ’hvala’ jer su nam ljudi<br />

pomagali i davali, a mi na to<br />

nismo bili navikli. Uvijek smo<br />

mi davali, a onda su se uloge<br />

promijenile. Težak mi je bio<br />

osjećaj nemoći jer prostora za<br />

borbu nije bilo, s obzirom da<br />

nismo više bili mladi“, bez gorčine<br />

u glasu pripovijeda gospođa<br />

Wohlfarth Kojović.<br />

Ovi dostojanstveni ljudi ne<br />

žale za materijalnim dobrima<br />

bez kojih su ostali. Poslije<br />

rata su dobili svoje minimalne<br />

penzije u BiH, za gotovo simboliču<br />

sumu prodali su stan i<br />

vikendicu, a gospođi Heleni je<br />

rođaka ostavila malo nasljedstvo.<br />

Uspjeli su da prikupe potrgane<br />

dijelove svojih života i<br />

da nastave dalje. Na Sarajevo<br />

ih podsjeća nekoliko komada<br />

namještaja i luster, koji su preživjeli<br />

i prvo izbjeglištvo Dušana<br />

i njegovih roditelja.<br />

„U Sarajevu nam je ostala mladost,<br />

ostale su uspomene i sve<br />

ono što smo kroz decenije zajedničkog<br />

života sticali. Ostale<br />

su vrijedne knjige i slike, ali<br />

zahvaljujući dobrim ljudima,<br />

prvenstveno Zijahu Sokoloviću<br />

i Gavru Topiću, dobili smo<br />

albume sa fotografijama i dio<br />

naše biblioteke“, pohvalio se dr.<br />

Kojović.<br />

Gospođa Helena energično<br />

tvrdi da nikad nije kukala nad<br />

zlom sudbinom, ali je i dalje<br />

ozlojeđena na one koji su doveli<br />

do rata i ljude poskitali po<br />

bijelom svijetu.<br />

„Niko od nas tada nije u nepoznato<br />

krenuo svojom voljom, a<br />

sigurno je tako i sa ovim novim<br />

POČECI.<br />

„Nismo imali<br />

odjeću, sve<br />

smo dobijali<br />

na poklon.“<br />

Helena kaže da se danas više osjeća Austrijankom,<br />

dok Dušan tvrdi da je u duši još uvijek Bosanac.<br />

izbjeglicama. Rekla bih da smo<br />

mi čak bolje prošli od njih. Ko<br />

zna kako će biti sa njima, ali mi<br />

nismo po završetku rata željeli<br />

da se vratimo u Sarajevo jer više<br />

nismo mogli počinjati od nule.<br />

Naš život je više puta pakovan<br />

u dva kofera i dosta je bilo. U<br />

Beč sam došla kao Bosanka, ali<br />

je u međuvremenu prevagnula<br />

očeva strana i danas se više osjećam<br />

Austrijankom“, na kraju<br />

je rekla ova draga dama, dok<br />

je njen suprug dodao da je još<br />

uvijek u duši Bosanac.<br />

Mit der AKNÖ<br />

bestens beraten.<br />

Markus Wieser<br />

AKNÖ-Präsident<br />

Markus Wieser, AKNÖ-Präsident<br />

noe.arbeiterkammer.at<br />

facebook.com/AK.Niederoesterreich<br />

Rat nam je<br />

ukrao mladost<br />

Damir Hamidović (44), njegova<br />

supruga Aida (42) i ćerka<br />

Ena (17), već na prvi pogled<br />

plijene vedrinom, pa bi se reklo<br />

da ih nikad nisu dotakli problemi,<br />

niti da ih je nešto boljelo.<br />

Nažalost, jedan dio njihovih<br />

života i te kako je bio obilježen<br />

patnjom.<br />

„Početkom devedesetih igrao<br />

sam košarku u sarajevskom<br />

Željezničaru, a onda sam kao<br />

vojnik JNA otišao u Križevce<br />

(Hrvatska). Sve je bilo sjajno<br />

do izbijanja rata, kad je kasarna<br />

pala, a ja sam zarobljen. Nakon<br />

što sam razmijenjen, vratio sam<br />

se u rodnu Bijeljinu, a odmah<br />

potom i u Sarajevo. Nastavio<br />

sam košarkašku karijeru koju<br />

su prekinule barikade na pola<br />

puta ka Banja Luci, gdje je sa<br />

Borcem trebalo da igramo utakmicu.<br />

To prvenstvo nikad nije<br />

završeno“, prisjeća se Damir.<br />

Ratni požar se u BiH brzo rasplamsavao,<br />

a vojne vlasti su<br />

dvadesetogodišnjem košarkašu<br />

željele da ponovo obuku uniformu.<br />

Zato je Damir u maju<br />

1992. sa etiketom dezertera<br />

dospio u Beč, a dan kasnije je sa<br />

svojim rođacima bio u prihvatnom<br />

centru Traiskirchen.<br />

„Dobro smo tamo primljeni.<br />

Dobili smo krov nad glavom,<br />

tri obroka i medicinsku zaštitu.<br />

Doduše, povremeno sam se<br />

osjećao izgubljeno, na trenutke<br />

sam gubio snagu, ali nisam se<br />

prepuštao očaju. Slušao sam<br />

razne priče od sapatnika, a neizvjesnost<br />

je bila najgora. Ostao<br />

sam tamo oko mjesec dana, a<br />

onda su nas prebacili u jedan<br />

stari hotel blizu Berndorfa“, nastavlja<br />

priču gospodin Hamidović,<br />

čiji su roditelji, ubijeđeni<br />

da rata ipak neće biti, sa sinovima<br />

blizancima ostali u Bijeljini.<br />

Da život piše romane potvrdilo<br />

se veoma brzo, kad je kuvarica<br />

u smještajnom objektu, koja je<br />

govorila naš jezik, Damiru pokušala<br />

da prevede riječi upravnika.<br />

Rekla je da je ’zvao neki<br />

čovjek i da ga je tražio da igra<br />

„Težak mi je bio osjećaj nemoći“, objašnjava<br />

Helena svoju izbegličku situaciju u Beču.<br />

<strong>KOSMO</strong> 37

REPORTAŽA<br />

DAMIR.<br />

„Svi su bili divni...<br />

pomagali,<br />

pokazali najljepše<br />

lice...“<br />

SUDBINA. Aida: „Najbolje godine života ukrao<br />

nam je rat... Zato pomažemo izbjeglicama.“<br />

lopte’. U prvom času nije razumio<br />

o čemu se radi, a onda je<br />

život pokazao svoje lijepo lice.<br />

„Ispostavilo se da je neko od socijalnih<br />

radnika iz Traiskirchena<br />

upravu košarkaškog kluba<br />

Klosterneuburg obavijestio da<br />

je među izbjeglicama i košarkaš<br />

iz BiH. Potpredsjednik kluba<br />

Christian Schallenberg veoma<br />

se zainteresovao i odmah me<br />

je pozvao na probni trening.<br />

Sve je prošlo kako valja, pa su<br />

me pitali šta bih želio, a ja sam<br />

rekao da želim smještaj, hranu<br />

i da igram košarku. Listi želja<br />

dodao sam i sigurnost za daidžu<br />

i njegovu porodicu. Moj<br />

dobrotvor im je odmah obezbijedio<br />

kuću svog prijatelja u<br />

Hollabrunnu i novac za život,<br />

a ja sam sa klubom krenuo na<br />

pripreme u Češku“, sa puno poštovanja<br />

i ljubavi o gospodinu<br />

Schallenbergu priča Damir.<br />

Po povratku se mladi čovjek<br />

uselio u porodičnu kuću potpredsjednika<br />

kluba, dobio je<br />

radnu i boravišnu dozvolu i<br />

platu. Ponovo je negdje pripadao,<br />

imao je porodicu koja ga<br />

je prigrlila kao svoga. Klupski<br />

drugovi su takođe bili veoma<br />

ljubazni.<br />

„Svi su bili divni. S obzirom da<br />

sam došao sa jednom torbom,<br />

donosili su mi sportsku opremu,<br />

nevjerovatno su se brinuli<br />

o meni, pomagali mi i pokazivali<br />

najljepše lice ljudskosti“,<br />

sjećanja je smijehom ublažio<br />

naš sagovornik.<br />

Jesen 1992. za Damira je počela<br />

da dobija ljepše konture jer je u<br />

novembru, takođe kao izbjeglica,<br />

došla Aida. Rat je devetnaestogodišnju<br />

djevojku iz rodnog<br />

Zvornika, preko Tuzle i Hrvatske<br />

odveo u Njemačku, a onda<br />

se pridružila bratu koji je u međuvremenu<br />

stigao u Beč.<br />

„Damira sam u Bosni znala iz<br />

viđenja, a kad smo se ponovo<br />

sreli, družili smo se i dijelili<br />

zajedničku muku i brigu za<br />

roditelje koji su nam ostali u<br />

ratu. Dodirna tačka bio nam je<br />

i sport jer sam ja u Tuzli igrala<br />

odbojku u prvoligaškom timu.<br />

Ljubav je došla kao logični nastavak<br />

i sve više vremena smo<br />

provodili zajedno jer mi je Damir<br />

tada bio jedina svijetla tačka<br />

u životu“, kaže Aida.<br />

Kad je gospodin Schallenberg<br />

primijetio da Damir sve češće<br />

odsustvuje od kuće, pitao ga<br />

je gdje provodi vrijeme. Mladi<br />

čovjek mu je ispričao da ima<br />

djevojku i odmah je uslijedila<br />

ponuda da im se i ona pridruži<br />

pod zajedničkim krovom.<br />

„U Beču smo našli drugoligaški<br />

odbojkaški klub za Aidu, a<br />

zajednički život kod naše austrijske<br />

porodice veoma nam<br />

je prijao. Učili smo intezivno<br />

jezik, a u jesen 1993. Aida je<br />

dobila radnu dozvolu i uselili<br />

smo se u naš prvi zajednički<br />

stan. Uskoro smo počeli da radimo<br />

– moja supruga u firmi<br />

gdje je i danas zaposlena kao<br />

sekretarica, a ja u opštini Klosterneuburg,<br />

gdje sada radim<br />

u građevinskoj službi. Vjenčali<br />

smo se 1994., a godinu dana<br />

kasnije dobio sam austrijsko<br />

državljanstvo“, nabraja Damir<br />

najvažnije momente iz tadašnjeg<br />

života.<br />

Kad smo Aidu i Damira pitali<br />

za čim najviše žale i čega se sa<br />

najviše tuge sjećaju iz izbjegličkih<br />

dana, mlada žena je gorko<br />

zaplakala. „Najbolje godine<br />

života ukrao nam je rat. Odvojio<br />

nas je od roditelja, za koje<br />

smo brinuli, od prijatelja i svega<br />

dragog. Iako veoma mladi, na<br />

leđima smo nosili teško breme.<br />

Ja nemam čak ni fotografije iz<br />

djetinjstva. Zato danas moja<br />

porodica učestvuje u prikupljanju<br />

pomoći za izbjeglice jer mi<br />

se čini da je njima još teže nego<br />

što je bilo nama“, kroz suze je<br />

ispričala Aida.<br />

Kruna ljubavi bračnog para<br />

Hamidović je ćerka Ena, koju<br />

su dobili 1998. Učenica je gimnazije<br />

i sa puno saosjećanja<br />

govori o izbjeglicama. „Žao<br />

mi je ljudi koji bježe od rata,<br />

naročito djece. Znam priču<br />

mojih roditelja, znam kako su<br />

njima pomagali dobri ljudi, pa i<br />

ja tako želim da nekom pomognem“,<br />

naglasila je Ena.<br />

38 <strong>KOSMO</strong>

Nikad nije kasno<br />

za obrazovanje!<br />

Fotos: iStockphoto<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG<br />

Naknadno sticanje diploma i kvalifikacija se isplati<br />

i možete ga uraditi i kasnije.<br />

Svejedno da li se radi o čitanju, pisanju, računu ili sticanju<br />

diplome obaveznog obrazovanja: uz pomoć modela „Basisbildung“<br />

(„Osnovno obrazovanje“) mladi mogu nadoknaditi<br />

ono što su za vreme svog školovanja iz najrazličitijih razloga<br />

propustili. Ministarstvo obrazovanja na taj način pravi dalje<br />

korake za kreiranje jednog savremenog sistema obrazovanja<br />

koji je pre svega usmeren na individualne potrebe, omogućava<br />

fleksibilnost u sticanju obrazovanja i nikoga ne ostavlja<br />

na cedilu.<br />

„Prekasno“ ne postoji u našem rečniku! Model „Basisbildung“<br />

Ministarstva obrazovanja kreira nove ponude za mlade. Zato<br />

što ne teče svako obrazovanje prema zamišljenom planu.<br />

Onaj ko iz najrazličitijih razloga nije završio obavezno obrazovanje<br />

može vrlo jednostavno nadoknaditi propušteno i steći<br />

diplomu. Čak i najosnovniji obrazovni sadržaji mogu se uz<br />

pomoć ovog modela besplatno nadoknaditi u svakoj životnoj<br />

fazi. Oni koji su u čitanju, pisanju i računu „fit“ imaju više<br />

šansi da uspeju u životu. Kako bi ste stekli ove veštine, bitne<br />

u obavljanju svakog posla, svaka savezna pokrajina nudi be-<br />

splatne kurseve. Pri obavljanju prvih konsultacija pred odabir<br />

kurseva za svaku učesnicu i svakog učesnika načiniće se<br />

najsmislenija ponuda koja odgovara njihovim individualnim<br />

potrebama.<br />

Ovako to funkcioniše:<br />

• U svakoj saveznoj državi postoji besplatna ponuda<br />

kurseva.<br />

• Prijava na kurs vrši se direktno kod institucije koja nudi<br />

kurs.<br />

• U konsultantskom razgovoru pre početka kurseva za<br />

Vasće se napraviti najsmislenija individualna ponuda<br />

• Ne očekuje Vas nikakva komplikovana birokratija. Sve<br />

formalnosti vezane za pohađanje kursa za Vas će obaviti<br />

institucija koja nudi kurseve.<br />

• Besplatno učešće zavisi od broja mesta koja stoje na<br />

raspolaganju.<br />

• Više informacija na www.bmbf.gv.at/basisbildung

COVER<br />

„Tata,<br />

kuda idem<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

00 40<br />

<strong>KOSMO</strong>

Alarmantna statistika:<br />

21.000<br />

izbjeglica ušlo je 20.9. u<br />

samo jednom danu u Austriju.<br />

521.000<br />

novih izbjeglica ove godine<br />

došlo je u Njemačku.<br />

5.000<br />

kreveta grad Beč ima za<br />

izbjeglice.<br />

1.100<br />

ljudi spavalo je u rekordnoj<br />

noći na Westbahnhofu.<br />

o?“<br />

Naš reporter Petar Rosandić putovao je prošli mjesec izbjegličkom<br />

rutom kroz Srbiju, Mađarsku i Austriju.<br />

<strong>KOSMO</strong> 00 41

COVER<br />

Kaos u Budimpešti: Reporteri KOSMA postali su svjedoci borbe među<br />

izbjeglicama za mjesto u sljedećem vlaku ka Austriji i Njemačkoj.<br />

PANIKA, HISTERIJA, GUŽVA...<br />

„Pa sve što želimo je samo normalan<br />

život. U Siriji za nas budućnosti nema, pa<br />

ni za 20 ili 50 godina“, kaže Yasin.<br />

„Možete li nas vi progurati do vlaka?“, pitale<br />

su mnoge izbjeglice našeg reportera.<br />

Iako su prešli tisuće kilometara, savladali brojne granice, policijske<br />

blokade i prepreke, u Budimpešti mnogi nisu mogli zadržati suze.<br />

42 <strong>KOSMO</strong><br />

Strahovita gužva, histerija i panika,<br />

uplakane majke s djecom<br />

i napetost u zraku... Samo je to<br />

djelić ozračja i jedan od prizora<br />

s glavnog kolodvora Keleti<br />

u Budimpešti, koje smo po<br />

njihovoj dramatičnosti navikli<br />

gledati u američkim filmovima,<br />

a koji, ovaj put, nažalost nemaju<br />

veze s maštom jednog režisera:<br />

sve se to zbilo i još zbiva na<br />

ovom i na drugim glavnim žarištima<br />

svjetske izbjegličke krize.<br />

Kada smo se našli u masi izbjeglica<br />

koji su stoječki čekali satima<br />

u redu na sljedeći vlak, postajemo<br />

svjesni da kriza više nije<br />

„tamo negdje“, u dalekoj Siriji<br />

ili još daljem Iraku i Afganistanu.<br />

Ona je tu, kod nas, i među<br />

nama... „Jedino što mi svi želimo<br />

je konačno normalan život.<br />

U Siriji je postalo neizdrživo.<br />

Tamo budućnosti više nema,<br />

niti sada a niti za 25 ili 50 godina...“,<br />

govori mi kirurg dr. Yasin<br />

A., dok zajedno s njim čekamo<br />

u tijesnom redu za sljedeći vlak.<br />

Priča mi o prošlosti, o radu u<br />

bolnici i o onom najtežem poglavulju<br />

svoje bijega: činjenici<br />

da je bio primoran ostaviti svoje<br />

roditelje u domovini.<br />

Iako izbjeglice najosjetljivije<br />

reagiraju na pitanje o preostaloj<br />

obitelji u domovini, jasno je da<br />

je to njihova najveća trauma,<br />

8.000<br />

eura koštaju<br />

šleperi koji<br />

izbjeglice vode<br />

do Mađarske.

manja i od onih poteškoća,<br />

policijskih batinjanja i šikaniranja,<br />

te riskiranja vlastitog života<br />

za vrijeme bijega. No, po tome<br />

dr. Yasin nije jedini. „Najradije<br />

bih zaboravio sve što se zbivalo<br />

zadnjih mjeseci. Roditelji<br />

su nam dali i svoj zadnji euro i<br />

rekli da se spasimo. Za sve nas<br />

nije bilo novaca da krenemo na<br />

put“, govori mi, skrivajući suze,<br />

mladi Afganistanac Abduallah<br />

(20). On, kao i većina mladih<br />

izbjeglica, sanja o školovanju,<br />

studiranju, o pronalaženju dobrog<br />

posla...<br />

S teškim dojmovima o kojima<br />

možda više nego riječi govore<br />

fotografije mog kolege, napuštamo<br />

Budimpeštu i putujemo<br />

ka Röszkeu, mjestašcu na mađarsko-srpskoj<br />

granici u kojem<br />

nas očekuju još mučniji i potresniji<br />

prizori: tamo već danima<br />

prijeti izbijanje potpune humanitarne<br />

katastrofe...<br />

POMOĆ.<br />

Austrijska privatna<br />

inicijativa SOS<br />

Röszke sakupila je u<br />

7. becirku brojne donacije<br />

za izbjeglice u<br />

Röszkeu (Mađarska),<br />

Tovarniku (Hrvatska)<br />

i Nickelsdorfu<br />

(Austrija). I <strong>KOSMO</strong><br />

ekipa napunila je<br />

auto i prenijela dio<br />

donacija na najveće<br />

izbjegličko žarište.<br />

AUSTRIJSKI POMAGAČI.<br />

Brojni Austrijanci pomažu<br />

izbjeglicama, većinom u<br />

privatnom aranžmanu. Jedna<br />

od njih je i Simone Deibler.<br />

„Vidjela sam prizore na TV-u i<br />

nisam htjela ležati na kauču.<br />

Odlučila sam krenuti s donacijama<br />

u Röszke i pomoći<br />

izbjeglicama na licu mjesta“,<br />

kaže Simone za <strong>KOSMO</strong>.<br />

Doniranje<br />

plazme<br />

Za svako doniranje dobićete<br />

minimalno<br />

20,- evra<br />

kao nadoknadu za uloženo vreme.<br />

spašava<br />

živote<br />

Još uvek premalo ljudi zna koliko je važno donirati<br />

krvnu plazmu.<br />

Svakim davanjem plazme omogućavate izradu<br />

neophodnih i preko potrebnih lekova.<br />

Iz krvne plazme izrad - uju se lekovi koji spašavaju<br />

ljudske živote.<br />

To znači pomoć za hiljade ljudi koji ove lekove<br />

moraju uzimati tokom celog svog života.<br />

Spendezentrum Wien 9<br />

Alserbachstraße 18, 1. Stock<br />

Tel. +43 (0) 1 / 319 53 63 | Mo, Di, Do: 07:30 – 18:30,<br />

Fr: 07:30 – 16:30, Sa: 07:30 – 12:30<br />

Preparati od krvne plazme koriste se u urgentnoj<br />

medicini, pri operacijama i u tretmanu teških<br />

ozleda, za preventivne tretmane i lečenje po<br />

život opasnih infekcija, kao što su tetanus, besnilo<br />

i hepatitis, a pre svega kod teških bolesti i<br />

odlučuju o životu ili smrti pacijenata.<br />

Pomozite ljudima da prežive ...<br />

doniranjem Vaše krvne plazme!<br />

Spendezentrum Wien 21<br />

Ignaz-Köck-Straße 10 (Tech 21)<br />

Tel. +43 (0) 1 / 908 11 00 | Mo, Fr: 08:30 – 18:30,<br />

Di: 08:30 – 19:00, Do: 13:30 – 18:30, Sa: 08:30 – 13:00<br />

Prednosti:<br />

✔ novčana nadoknada za uloženo vreme;<br />

✔ medicinska kontrola;<br />

✔ činite dobro delo!<br />

EURO PLASMA<br />

www.europlasma.at<br />

<strong>KOSMO</strong> 43

COVER<br />

Profiteri: Za put od<br />

Kanjiže do Horgoša<br />

(12 km) taksisti naplaćuju<br />

120 eura!<br />

„DOBRODOŠLI U EU“: Izbjeglice koje su uspjele ući u Mađarsku, dok je to<br />

još za njih bilo moguće, tamo je dočekala katastrofalna situacija, znatno<br />

gora od one u kampu u Velikoj Kanjiži na srpskoj strani.<br />

Blato, kiša, hladnoća i nepregledna<br />

masa od tisuće i tisuće<br />

ljudi koji dolaze, prolaze,<br />

ostaju ili putuju dalje svojom<br />

izbjegličkom rutom. Takva<br />

situacija dočekala nas je u<br />

Röszkeu, mjestu na granici<br />

Mađarske sa Srbijom. Osmijeh<br />

koji se pojavio na licima<br />

nekih izbjeglica kad su konačno<br />

ušli u EU brzo se pretvorio<br />

u pogled očaja i neizvjesnosti:<br />

red od tisuće ljudi za samo<br />

jedan bus govori možda najbolje<br />

o rasulu i kaosu koji je<br />

tamo vladao.<br />

SIRIJSKI SNOVI.<br />

„Na sve smo spremni, ali<br />

vratiti se nećemo. Poveli<br />

smo cijelu obitelj, i bake<br />

i djedove i našu djecu,<br />

da ih izvadimo iz sirijskog<br />

pakla. Moj suprug i<br />

ja smo dobro školovani.<br />

Nadamo se da će u Njemačkoj<br />

biti posla za nas“,<br />

rekla je Hanna (dolje)<br />

našem reporteru.<br />

44 00<br />

<strong>KOSMO</strong>

Centar Beograda<br />

postao je kamp, a<br />

izbjeglice ne kriju<br />

zahvalnost Srbiji.<br />

Dok u Röszkeu vlada kaos, na<br />

srpskoj strani, u mjestu Velika<br />

Kanjiža, atmosfera je znatno<br />

opuštenija: ispred kampa se<br />

roštiljaju ćevapi i pljeskavice za<br />

izbjeglice, pakistanska i afganstanska<br />

djeca igraju nogomet, a<br />

unutar kampa izbjeglice imaju<br />

bolje uvjete nego u Mađarskoj.<br />

Svi se osjećaju dobro u „Kengaziju“,<br />

kako su izbjeglice prozvali<br />

ovo mjesto jer im je bilo teško<br />

pravilno izgovoriti Kanjiža.<br />

„Poveli smo cijelu obitelj, i djede<br />

i bake, i djecu. Ovdje u Srbiji<br />

smo naišli na veliku gostoljubivost.<br />

Tu nas ne tretiraju kao<br />

životinje nego kao ljude, i to<br />

je na ovom putu rijetkost. No<br />

sada moramo dalje. Znamo da<br />

će biti teško kroz Mađarsku, ali<br />

nećemo imati mira dok ne dođemo<br />

do našeg konačnog cilja<br />

- Njemačke“, kaže Hanna (37),<br />

profesorica engleskog jezika iz<br />

sirijskog Damaska. Zajedno sa<br />

suprugom, tehničarem u laboratoriju,<br />

kao i s još osam članova<br />

obitelji, uzima taksi koji će<br />

ih prebaciti do graničnog prijelaza.<br />

Srpski taksisti ujedno su i<br />

najveći profiteri nevolje: put od<br />

dvanaest kilometara naplaćaju s<br />

debelom cijenom od 120 eura.<br />

Nečija nevolja je, nažalost, uvijek<br />

i nečija sreća...<br />

250<br />

eura košta taksi<br />

za izbjeglice<br />

od Subotice do<br />

Beograda.<br />

GRAD U GRADU. Beograđani se odlično razumiju s izbjeglicama, padaju<br />

šale i čašćenja na piće i jelo, dok se izbjeglice snalaze kako znaju i mogu:<br />

Ispred Ekonomskog fakulteta u srpskoj metropoli suši se veš.<br />

ŽIVOT U ŠATORU.<br />

„Navikao sam već<br />

ovako. Dva mjeseca<br />

putujem i živim po<br />

šatorima. Ništa mi<br />

nije mrsko, ni teško...<br />

Samo da našoj djeci<br />

osiguramo normalan<br />

život u normalnoj<br />

sredini. Sve ostalo je<br />

nebitno“, kaže Tarik<br />

našem reporteru<br />

(gore).<br />

<strong>KOSMO</strong> 00 45

COVER<br />

Između praznih stolica i<br />

gostioničkih klupa maleni<br />

dječak Murat vrti svoje svakodnevne<br />

runde. Ovaj dvogodišnjak<br />

vidno se dobro zabavlja<br />

i cvrkuće dok grli svojeg strica<br />

Khalida. Kada Khalid (25)<br />

počinje govoriti o njihovom<br />

putu u Europu, uzdiže malog<br />

dječaka k sebi i postaje ozbiljan<br />

u licu. Pripovjeda nam da je u<br />

Siriji imao trgovinu mobilnih<br />

telefona u Damasku i da nikada<br />

nije ni u snu pomišljao da će<br />

jednog dana završiti u Evropi.<br />

No, kada je terorizam došao u<br />

njegov grad, prvo je pobjegao<br />

u svoje rodno mjesto Quamischli,<br />

a odandje dalje i potom<br />

opet na drugo mjesto. Sluteći<br />

da će se u Siriji morati seliti<br />

Naši ljudi<br />

velikog srca<br />

Fotografije: Alexander Schuppich<br />

Piše: Ljubiša Buzić<br />

SOLIDARNOST. Bosanac Zilhad S. iz gornjoaustrijskog<br />

Trauna smjestio je u svojoj gostionici<br />

pedeset izbjeglica iz Sirije. Naš reporter<br />

posjetio je Zilhada i izbjeglice koje su kod<br />

njega pronašle novi dom.<br />

od mjesta do mjesta, odlučio<br />

je sa svojom majkom, svojom<br />

sestrom i dvoje djece napustiti<br />

domovinu. Da je danas pronašao<br />

mirno mjesto u Evropi,<br />

najviše zahvaljuje Zilhadu S.,<br />

Bosancu koji je u svojem lokalu<br />

u Traunu (Gornja Austrija)<br />

smjestio 50 izbjeglica. U njegovoj<br />

gostionici se obično održavaju<br />

koncerti i svadbe, ali u<br />

protekla tri tjedna ovaj lokal na<br />

kraju sela Engerwitzdorf dom<br />

je izbjeglica.<br />

„Suživot funkcionira vrlo dobro“,<br />

potvrđuje nam Zilhad<br />

S., koji je tek prije nekoliko<br />

mjeseca unajmio ovaj lokal. „I<br />

ljudi u našem mjestu nemaju<br />

problem s izbjeglicama“, dodaje<br />

ugostitelj. Ideja o zbrinjavanju<br />

izbjeglica u gostionicu rodila se<br />

kada su se Zilhad i iznajmljivač<br />

lokala, razgovarajući o situaciji<br />

u Traiskirchenu, upitali: „Zašto<br />

da prostorije zjape prazne<br />

kada s njima možemo pomoći<br />

ljudima?“. U akciju su se zatim<br />

uključili i mnogi bosanski, srpski<br />

i hrvatski prijatelji Zilhada.<br />

Zilhad, naime, dobro zna što<br />

znači selidba iz jedne u drugu<br />

zemlju: I sam je prošao niz<br />

teških godina kada je 1989.<br />

došao iz svojeg rodnog Sanskog<br />

Mosta (BiH) kako bi u Austriji<br />

otvorio novo životno poglavlje.<br />

„Danas mi je teško uopće<br />

shvatiti kako sam preživio prve<br />

dvije godine u Austriji“, prisjeća<br />

se ovaj elektrotehničar. Imao je<br />

samo povremeno poslove, spavao<br />

je najčešće u autu, a kako<br />

bi došao do boravišne dozvole,<br />

prvo je morao pet mjeseci besplatno<br />

raditi kao vozač jedne<br />

transportne firme.<br />

U međuvremenu Zilhad ima<br />

malu tvrtku za transport, trgovinu<br />

s auto-gumama, a organizira<br />

i zabavne koncerte i priredbe<br />

za svu balkansku zajednicu<br />

u Gornjoj Austriji.<br />

Naš reporter (desno) u poseti sagovorniku velikog srca<br />

Zilhadu (levo) u društvu jednog od 50 sirijskih izbjeglica.<br />

46 <strong>KOSMO</strong>

Dan otvorenih ateljea<br />

u Donjoj Austriji<br />

Fotos: Kirchweger<br />

17. i 18. oktobra umetnice i umetnici iz<br />

cele pokrajine pozivaju zainteresovane<br />

da ih posete u njihovim ateljeima, na<br />

Dan otvorenih ateljea.<br />

Već po 13. put 17. i 18. oktobra<br />

ove godine održaće<br />

se „Donjoaustrijski dani<br />

otvorenih ateljea“. U ovoj<br />

manifestaciji učestvovaće<br />

preko 1.300 umetnica<br />

i umetnika, umetničkih<br />

zanatlija, koji će otvoriti<br />

vrata svojih ateljea, galerija,<br />

studija i radionica<br />

i time omogućiti uvid u<br />

tajne svog stvaralačkog<br />

procesa. Slikarstvo, grafika,<br />

kiparstvo i fotografija<br />

stajaće pri tom u fokusu,<br />

baš kao i film, modni dizajn,<br />

umetnost tekstila,<br />

izrada nakita i kovački<br />

zanat. Pojedini događaji<br />

biće propraćeni okvirnim<br />

programom koji će sačinjavati<br />

kreativne radionice,<br />

koncerti, čitanja i<br />

aktivnosti za najmlađe.<br />

Bez širine,<br />

nema ni visine<br />

Dani otvorenih ateljea u<br />

međuvremenu su postali<br />

važna i lepa tradicija u<br />

pokrajini. Pored visoke<br />

kulture potrebna je i njena<br />

širina, kako bi se mogla<br />

obuhvatiti čitava šarenolikost<br />

ponude u pokrajini.<br />

Upravo su umetnici koji<br />

učestvuju u Danima otvorenih<br />

ateljea oni koji dokumentuju<br />

sveobuhvatnu<br />

širinu kulturnog stvaralaštva.<br />

Uz pomoć Dana otvorenih<br />

ateljea želi se „ponuditi<br />

šansa i mogućnost<br />

svim zainteresovanima da<br />

stupe u kontakt s umetnicima“,<br />

poručuju iz Vlade<br />

Donje Austrije.<br />

Kreativnost<br />

kao izvor snage<br />

Kulturna politika pokrajine<br />

postavila je sebi za zadatak<br />

„da probudi ukupne<br />

kreativne potencijale Donje<br />

Austrije. Od kulture i<br />

umetnosti profitira čitava<br />

pokrajina, a kod nas kulturni<br />

turizam već duže vreme<br />

igra odlučnu ulogu. Zemlja<br />

sa toliko kreativnih ljudi i<br />

koja u tolikoj meri podržava<br />

kreativnost ima sigurnu<br />

budućnost. Svaki kontakt<br />

sa umetnikom predstavlja<br />

neverovatan izvor snage“,<br />

poručili su odgovorni.<br />

Prošle godine ukupno<br />

51.000 posetilaca učestvovalo<br />

je na Danima otvorenih<br />

ateljea. Sa tim brojem,<br />

u proteklih dvanaest godina<br />

ovu manifestaciju posetilo<br />

je ukupno 570.000<br />

posetilaca. Ove godine<br />

naročito je učvršćena saradnja<br />

sa turističkim kapacitetima:<br />

u saradnji sa<br />

pokrajinskom reklamnom<br />

agencijom i šest turističkih<br />

destinacija razvijeno<br />

je šest kulturnoistorijskih<br />

turističkih paketa koji<br />

prate manifestaciju Dani<br />

otvorenih ateljea. Jedan<br />

od njih uključuje i posetu<br />

Donjoaustrijskoj pokrajinskoj<br />

izložbi „Ötscher:reich<br />

- Die Alpen und wir“. Osim<br />

toga nakon deset godina<br />

obnovljena je internet prezentacija<br />

Donjoaustrijskih<br />

dana otvorenih ateljea.<br />

Više informacija:<br />

Kulturvernetzung<br />

Niederösterreich<br />

Telefon: 02572/20 250,<br />

E-mail: office@kulturvernetzung.at,<br />

www.kulturvernetzung.at<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

ZDRAVLJE<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Vaginalne infekcije:<br />

higijena je lek!<br />

NEPRIJATNO. Vaginalne infekcije su bolesti<br />

praćene zapaljenjem vaginalne sluzokože<br />

i spadaju među najčešće tegobe sa kojima<br />

žene dolaze kod ginekologa.<br />

Razlozi za nastanak vaginalne<br />

infekcije su višestruki<br />

i mnogobrojni, a<br />

da bi se efikasno eliminisali,<br />

neophodan je ginekološki<br />

pregled. Za razumevanje<br />

ovog problema neophodno<br />

je poznavanje fiziologije genitalnog<br />

trakta žene, pa je<br />

<strong>KOSMO</strong> razgovarao sa Dr.<br />

Dejanom Stanisavljevićem,<br />

čija se ginekološka ordinacija<br />

nalazi u Johnstraße 4, 1150<br />

Wien. „Zdrava odrasla žena<br />

ima normalnu vaginalnu floru,<br />

u čijoj su osnovi Döderlein<br />

bacili, (Lactobacili), odnosno<br />

bakterije koje čine osnovu vaginalnog<br />

miljea. One razgrađuju<br />

jedan kompleksni šećer,<br />

sve do mlečne kiseline. Iz toga<br />

rezultira ph vrednost vaginalne<br />

sredine od 3,8 do 4,5. Ovaj<br />

nivo ph vrednosti pogoduje<br />

razvoju Lactobacila i istovremeno<br />

onemogućava razvoj<br />

patogenih bakterija“, u temu<br />

nas je uveo Dr. Stanisavljević.<br />

Važnu ulogu u ovom procesu<br />

ima hormon estrogen. Stoga je<br />

koncentracija ovih bakterija u<br />

vagini tokom dobi detinjstva<br />

i starosti žene znatno niža.<br />

„Pored Lactobacila, fiziološki<br />

su u malom broju u vagini<br />

prisutne i bakterije koje se<br />

normalno nalaze na koži i u<br />

crevnom traktu. Sve te bakterije<br />

žive u ravnoteži, uslovno<br />

rečeno, u ovom specifičnom<br />

EKO sistemu. Međutim, usled<br />

raznih unutrašnjih i spoljašnih<br />

faktora, ova ravnoteža može<br />

biti narušena, što je i razlog za<br />

nastanak vaginalne infekcije“,<br />

ističe ginekolog.<br />

Šta izaziva infekcije?<br />

Normalan vaginalni sekret<br />

je beličast, kiseo, neutralnog<br />

mirisa, tečan ili lako pasto-<br />

„Pantalone, kao ni veš, ne smeju biti preuske i neudobne",<br />

ističe značaj ove teme Dr. Stanisavljević.<br />

Fotos: iStockphoto<br />

48 <strong>KOSMO</strong>

zan. Međutim, kad dođe do<br />

infekcije, klinička slika može<br />

da varira od asimptomatske,<br />

do vrlo burne: pojačan sekret,<br />

crvenilo, otok, svrab, pečenje,<br />

urinarne tegobe i lako krvarenje.<br />

Da bi se lakše razumeo<br />

problem, treba istaći da vaginalne<br />

infekcije mogu biti gljivične,<br />

bakterijske, parazitarne<br />

i virusne.<br />

Sve zavisno od uzročnika, kliničke<br />

slike se razlikuju, mada<br />

se ponekad i prepliću, pa postavljanje<br />

dijagnoze treba prepustiti<br />

ginekologu. Samoinicijativna<br />

terapija je apsolutno<br />

nedopustiva i vrlo neodgovorna.<br />

Neadekvatni pristup<br />

problemu može dovesti i do<br />

komplikacija, kao što je širenje<br />

infekcije na malu karlicu, a u<br />

trudnoći je značajno uvećan<br />

rizik od gubitka ploda i prevremenog<br />

porođaja.<br />

Putevi nastanka i<br />

sprečavanja tegoba<br />

Najčešći uzrok vaginalnih<br />

infekcija je poremećaj ravnoteže,<br />

tj. normalne vaginalne<br />

flore, što može biti posledica<br />

neadekvatne higijene, pa do<br />

poremećaja u okviru opštih<br />

oboljenja, medikantozne terapije,<br />

naročito antibiotske. Sve<br />

to se može sprečiti, ali i lečiti<br />

adekvatnom intimnom higijenom.<br />

„Primera radi, kao kolateralna<br />

šteta antibiotske terapije može<br />

nastati vaginalna infekcija.<br />

Naime, antibiotska terapija je<br />

neselektivna i u vagini redukuje<br />

i tzv. dobre bakterije. Širok<br />

je spektar sistemskih oboljenja<br />

koja izazivaju vaginalne infekcije,<br />

poput dijabetesa, a indirektno<br />

infekcije mogu nastati i<br />

seksualnim putem. Tek nakon<br />

egzaktne dijagnostike može<br />

HIGIJENA<br />

treba da bude<br />

pravilna i<br />

redovna.<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Reč lekara: Dr. Dejan Stanisavljević<br />

Moda često nije na strani zdravlja!<br />

-Nošenje uložaka sa folijom jer pogoduju<br />

razvoju vlažne sredine, što narušava kiseli<br />

omotač kože. Tako se omogućava nastanak<br />

gljivične, a i drugih infekcija.<br />

-Gelovi za tuširanje, sredstva za omekšavanje<br />

rublja i razne mirisne materije (npr.<br />

iz toaletnog papira), kreme za deplaciju,<br />

razni losioni i parfimisani produkti.<br />

-Hlor iz javnih bazena.<br />

-Tesna i neadekvatna odeća: donji veš treba da bude od materijala<br />

koji koži omogućavaju normalno disanje – ne sme<br />

biti preuzan i neudoban, jednako kao ni pantalone.<br />

-Iritacija kože nakon seksualnog odnosa pogoduje nastanku<br />

infekcija.<br />

se odrediti terapija i sprovesti<br />

lečenje. Nekad je dovoljna<br />

samo klinička slika, a ponekad<br />

je neophodna i vrlo precizna<br />

laboratorijska dijagnostika“,<br />

navodi Dr. Stanisavljević, dodajući<br />

da se preparati za lečenje<br />

uglavnom primenjuju vaginalno,<br />

a da je oralna terapija<br />

vrlo retko potrebna.<br />

Ne sme se zanemariti činjenica<br />

da su smetnje na koži<br />

intimnog predela i tegobe u<br />

vagini međusobno usko povezane.<br />

Za intimno zdravlje<br />

žene od izuzetnog značaja je<br />

održavanje adekvatne i proceduralno<br />

ispravne higijene<br />

odgovarajućim preparatima,<br />

koji istovremeno deluju i protektivno.<br />

Samo zdrava koža<br />

genitalne regije, sa intaktnim<br />

mikrofilmom, omogućava da<br />

do infekcije ne dođe.<br />

Pravilna i obavezna higijena,<br />

nega i zaštita kože zahteva<br />

tuširanje mlakom vodom jednom<br />

do dva puta na dan, a<br />

penom ili kremama za pranje,<br />

3 puta nedeljno. Vaginalno<br />

ispiranje sprovodi se samo u<br />

posebnim situacijama i po<br />

upustvu ginekologa.<br />

Važno!<br />

Između vaginalne infekcije i<br />

polnih bolesti ne stoji znak<br />

jednakosti, mada ponekad,<br />

kao što je u slučaju Trichomonas<br />

vaginalis, postoji direktna<br />

veza. Dakle, ipak je teško<br />

razdvojivo pitanje vaginalnih<br />

infekcija od seksualno prenosivih<br />

bolesti. Zato nije teško<br />

zaključiti da je bolje sprečiti,<br />

GYNINS_1503<br />

Für eine gesunde<br />

Scheidenflora<br />

Gynophilus ® Scheidenkapseln<br />

Medizinprodukt<br />

nego lečiti, te da se seksualno<br />

prenosive vaginalne infekcije,<br />

tj. tegobe, mogu izbeći upotrebom<br />

kondoma.<br />

Zablude terapije od juče<br />

Nekad su žene probleme vaginalnih<br />

infekcija rešavale terapijom<br />

iz sopstvene kuhinje.<br />

Koristile su jogurt tampone,<br />

kao i one sa kantarionovim<br />

uljem, belim lukom ili rakijom.<br />

Širok je spektar „lekova“<br />

iz domaće radinosti, koje, naravno,<br />

apsolutno treba zaobilaziti.<br />

A danas…<br />

Preparati za intimnu higijenu<br />

danas su isključivo ph neutralni,<br />

prilagođeni kiselosti kože,<br />

a nanose se isključivo na vlažnu<br />

kožu. Ovo je dnevna nega,<br />

koja može delovati i terapijski.<br />

Nekad je teško razdvojivo pitanje vaginalnih<br />

infekcija i seksualno prenosivih bolesti.<br />

• mit dem „guten” Lactobacillus<br />

Casei Rhamnosus<br />

• Lagerung bei Raumtemperatur<br />

Lactamousse ® Intimpflegeschaum<br />

• reinigt schonend und pflegt mit<br />

Milchsäure, Aloe und Hamamelis<br />

• frei von Parfum und Farbstoffen<br />

Erhältlich in<br />

Ihrer Apotheke.<br />

www.gesundescheide.at<br />

&<br />

Infos und Gratisproben unter www.gesundescheide.at<br />

<strong>KOSMO</strong> 49<br />

M_Lact_09-2015_82x124mm-SSP.indd 1 17.09.15 12:08

KUHINJA<br />

Čarobna<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

bundeva<br />

KREPKA I UKUSNA. Djecu za bundevu vezuje veselje<br />

zbog Halloweena, a gurmane pomisao na slasne zalogaje,<br />

koji su uz to i veoma zdravi.<br />

Još iz vremena kad se pretvorila u<br />

raskošnu kočiju i Pepeljugu odvela<br />

na bal, vjeruje se u magične<br />

moći bundeve. Vjekovima je bila glavna<br />

namirnica u ishrani drevnih Maja i<br />

Acteka, a onda je Kristofor Kolumbo<br />

donio u Evropu. U Austriji je brend<br />

zbog proizvodnje u svijetu čuvenog<br />

ljekovitog bundevinog ulja i sjemenki.<br />

Domaćicama sjeseni trpezu čini bo-<br />

gatom raznim slanim i slatkim đakonijama,<br />

koji zbog bogatstva minerala<br />

i vitamina blagotvorno djeluju na organizam.<br />

Neki nutricionisti čak tvrde<br />

da bundeva sadrži aminokisjelinu koja<br />

podstiče izlučivanje serotonina, hormona<br />

sreće. Zato je treba jesti prženu,<br />

pečenu, dinstanu, pa čak i svježu, i uživati<br />

u dobrom raspoloženju koje sa sobom<br />

nosi Halloween.<br />

Herrenhof<br />

Lamprecht<br />

Weisser Burgunder<br />

Idealno vino uz bundevu, sa svojom<br />

punoćom, prija uz integriranu laganu<br />

kiselinu. Ovo vino je savršena pratnja<br />

uz različite varijacije bundeve. A za<br />

Halloween imate od ovog vina i<br />

slatku i oporu varijantu.<br />

Dejan PANJIČANIN,<br />

diplomirani somelijer,<br />

CEO Wein&Vino, Beč<br />

Fotos: iStockphoto, Drago Palavra<br />

50 <strong>KOSMO</strong>

Slana štrudla od bundeve<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 60 minuta<br />

Priprema:<br />

Rernu zagrijati na 220°C. Bundevu isjeći na sitne kockice,<br />

1. ili je krupno narendati. Zaviti je u kuhinjsku krpu i snažno<br />

pritiskati, kako bi iz nje izašla suvišna tečnost.<br />

2.<br />

Sastojci:<br />

550 g lisnatog tijesta,<br />

720 g očišćene bundeve,<br />

2 glavice crnog luka,<br />

2 čena bijelog luka,<br />

2 žumanca, 2 kašike ulja,<br />

4 kašike sjemenki od<br />

bundeve, 2 kašike<br />

sirćeta, po prstohvaat<br />

soli, bibera i kima.<br />

Crni i bijeli luk sitno isjeći, pa ga propržiti na zagrijanom<br />

ulju. Dodati bundevu, pa začiniti solju, biberom i sitno<br />

isjeckanim kimom, a potom dodati i sirće. Dinstati 5 minuta, pa<br />

ostaviti da se prohladi. Smjesi dodati 1 žumanac i sitno sjeckane<br />

bundevine sjemenke.<br />

Pleh obložiti papirom za pečenje, pa položiti lisnato tijesto.<br />

3. Na sredinu staviti pripremljenu smjesu i ravnomjerno je rasporediti.<br />

Štrudlu premazati ostatkom žumanca i peći je 35 minuta.<br />

Gulaš od bundeve<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 60 minuta<br />

Sastojci:<br />

800 g bundeve Hokkaido<br />

ili Muskat, 500 g crnog<br />

luka, čen bijelog luka,<br />

1 svježa crvena paprika,<br />

kašika pirea od paradajza,<br />

2 kašike mljevene slatke<br />

paprike, 2 lista lorbera,<br />

3 kašike ulja, 1 kašika<br />

majčine dušice, 5 dl crnog<br />

vina, na vrh noža<br />

mljevenog kima, so i biber<br />

po želji.<br />

Priprema:<br />

Bundevu isjeći na kockice. Crni luk isjeći na rebarca, a<br />

bijeli izgnječiti, a papriku sitno isjeckati.<br />

1.<br />

Na zagrijanom ulju pržiti crni luk dok postane staklast,<br />

2. umiješati pire od paradajza, zatim mljevenu crvenu<br />

papriku, so i biber, pa naliti vino. Dodati i sve ostale sastojke,<br />

osim kockica bundeve.<br />

Supu kuvati jedno sat vremena dok ne dostigne gustinu<br />

3. gulaša, a potom dodati i kockice bundeve. Kad bundeva<br />

omekša, gulaš servirati uz prepečen crni hljeb.<br />

LEBERKÄSE-<br />

SCHARF<br />

½ Stange á ca. 1100 g<br />

per kg nur 3,90<br />

HÜHNER-<br />

UNTERKEULEN<br />

Packung á 800 g<br />

per Packung nur 3,49<br />

TOASTSCHINKEN<br />

geschnitten<br />

Packung á 400 g<br />

per Packung nur 2,60<br />

BLUTWURST<br />

Stange<br />

Stange á 1000 g<br />

per Stange nur 3,99<br />

VORDERE<br />

STELZE<br />

geselcht<br />

Stück á ca. 800 g<br />

per kg nur 3,99<br />

SCHOPFER<br />

frisch<br />

Stück á ca. 1000 g<br />

per kg nur 3,99<br />

SENSATIONELLE<br />

ANGEBOTE<br />

10x IN WIEN UND UMGEBUNG<br />

Margaretenstraße 119, 1050 Wien<br />

Stättermayergasse 19, 1150 Wien<br />

Wattgasse 18 / Ottakringer Str. , 1160 Wien<br />

Leopoldauer Straße 47, 1210 Wien<br />

Erlaaer Straße 171 , 1230 Wien<br />

STASTNIK, Industriestraße 5 ,<br />

2201 Gerasdorf bei Wien<br />

Mautner-Markhof-Straße 8 ,<br />

2320 Schwechat, bei Bellaflora<br />

Wiener Straße 25, 2100 Korneuburg<br />

Eisenstädter Straße 29, 2421 Kittsee / K1 Shopping<br />

Rot-Kreuz-Gasse 10, 7100 Neusiedl am See<br />

NEU<br />

KORNEUBURG<br />

www.radatzmarkt.at<br />

Angebote gültig vom 28. September bis inkl. 17. Oktober 2015<br />

So lange der Vorrat reicht.<br />

Satz- und Druckfehler vorbehalten.<br />

NEU<br />

1210 WIEN<br />

GOUDA<br />

geschnitten<br />

Packung á 400 g<br />

per Packung nur 1,99<br />

JEDEN FREITAG<br />

HEISSE, GEGRILLTE<br />

STELZEN<br />

FERTIG ZUM<br />

MITNEHMEN<br />

5,90<br />

per kg

STYLE<br />

Vaš savetnik<br />

Zvonko Marković je poznati srpski modni dizajner po<br />

čijem se diktatu oblače najlepše žene na našoj sceni i van<br />

nje. Rođen je u Podgorici, a danas živi i stvara u Beogradu.<br />

Mnoge revije je radio u Parizu rame uz rame sa svetskim<br />

dizajnerima, ali se nikad ne bi selio iz Srbije. Prepoznatljiv je<br />

po modelima za poznate estradne ličnosti, po kostimima u<br />

brojnim pozorišnim predstavama kao i po mnogim priznanjima<br />

i nagradama u svetu mode. Za <strong>KOSMO</strong> otkriva koji<br />

su to nezaobilazni komadi mode ove jeseni, ali i trikovi.<br />

Tmurna jese<br />

vedra<br />

Zaboravite na pravila<br />

Naš modni ekspert ne veruje u pravila i to<br />

savetuje i vama. Kaže da već sutra možete<br />

videti nekoga ko nešto nosi i da jednostavno<br />

izgleda sjajno. Njegov savet je da ako ne deluje<br />

na vama – nemojte nositi. Stil se gradi individualno,<br />

ali i prema građi tela i u skladu sa<br />

fizičkim i karakternim osobinama. Ne zaboravite:<br />

„Moda je igra, a igra se ne shvata suviše<br />

ozbiljno. To se lako vidi.“, poručuje Marković.<br />

Piše: Sandra Radovanović<br />

MODA ZA HLADNE DANE. Temperature padaju, sunce<br />

se krije. Sivilo oko nas, ali ne i na nama! Ove<br />

jeseni spremite se za eksploziju boja i igru materijalima.<br />

<strong>KOSMO</strong> vam uz stručne savete poznatog<br />

modnog dizajnera otkriva šta vam ove jeseni treba<br />

da budete u trendu.<br />

Ležernost sa stilom<br />

Ove zime svaka žena mora da<br />

nabavi ležeran mantil ili pončo koji<br />

se samo drapira u kombinaciji sa<br />

kaišom ili bez. Kombinacija boja<br />

se prepušta vama. Ležerno, ali sa<br />

stilom, zakoračite u ovu jesen! Must<br />

have: u ormaru morate imati nešto<br />

„ćebastog“ materijala.<br />

Fotos: Vojislav Radovanović<br />

52 <strong>KOSMO</strong>

Must have: čipka!<br />

Pored uvek aktuelne crne, ove sezone se na velika<br />

vrata vraća gospodarska bela, ali i zavodljiva crvena,<br />

kao i zelena boja. Pastelne boje će biti, takođe,<br />

vrlo zastupljene kako nam otkriva naš modni stručnjak.<br />

Must have: čipka, koja je bila letnji materijal,<br />

polako ali sigurno počinje da dominira zimom.<br />

n moda<br />

Okruglo, pa na ćoše!<br />

Kratki kaputi. Veliki šalovi. Manje kockaste<br />

i lude tašne, a cipele sa masivnim<br />

staklenim štiklama jesu trend dolazeće<br />

jeseni. „Za smele je sve dozvoljeno“,<br />

kaže dizajner Marković. Must have:<br />

geometrijski dezeni 70-ih, kao i karirani<br />

štofovi ne smeju da izostanu iz vašeg<br />

jesenjeg outfita!<br />

Detalji kao čarobni štapić<br />

Detalji su ono što će činiti najveću razliku od<br />

proteklih sezona. Vežite maramu u mašnu, dodajte<br />

široki i moćan kaiš na jednostavnu haljinu.<br />

Dodajte detalje npr. bogate dugmiće, broševe i<br />

krznene elemente. Must have: dobre rukavice su<br />

oružje mode ove jeseni i zime.<br />

Kolumna | Sandra Udavača<br />

Homo Balkanicus<br />

Možda zvuči paradoksalno, ali više sam Balkanaca upoznala<br />

van nego na Balkanu. Ovi van su izdržljiva vrsta.<br />

Ne da to na svoj identitet. On je alfa mužjak, šmeker u<br />

društvu i gazda u kući. On je Homo Balkanicus. Da odmah<br />

razjasnimo: nije više ni Balkanac smrdljivi tip, pivske<br />

stomačine koji se češa u beloj veš majici dok gleda TV. I<br />

on je u koraku sa vremenom. On sad ide u solarijum, čupa<br />

obrve, tetovira krst ili grb svoje domovine, jer otadžbina<br />

se voli (iako znanje iz istorije i zalaganje za domovinu sa<br />

tim nema nikakve veze). Vozi besan auto iz koga gruvaju<br />

poslednji hitovi turbo-folka. U klubu on uvek ima najskuplji<br />

separe i poručuje samo flaše najskupljih pića. Jer<br />

čovek ima nivo. A taj nivo prepoznaju i zgodne cice koje<br />

su uvek oko njega. Ili kasnije na njemu. Stav mu je muški<br />

i dominantan, jer, šta će čovek, od bicepsa ne može da<br />

se skupi. Ženu osvaja kao pravi macho man, a voli je bez<br />

granica. Kad kažem granice mislim na one koje on određuje<br />

ženi u ponašanju i kretanju. Ono što je važno jeste<br />

dinastija. Ako mu ne rodite sina, sigurno je u Vama problem.<br />

Jer kod Balkanca priroda ne greši. On je remek delo<br />

Majke prirode i u to se ne sumnja. A kako i da ne bude<br />

kad se hrani 100% zdravo. Zar treba da objašnjavam šta<br />

je zdravo? Pa, meso. Da ne bude nesporazuma: piletina<br />

i riba za njega nije meso. A čašicu rakije nikad ne odbija.<br />

Voli ljutu rakiju, ali ne i ljute žene. Nemojte da ste površni<br />

i da mislite da je Balkanac samo jedan čovek sa Balkana.<br />

To je čovek koji nosi Balkan u srcu – gde god<br />

da je. A njegovo srce je veliko, toliko da<br />

ima ljubavi i za više žena paralelno.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

sandra.radovanovic@kosmo.at<br />

<strong>KOSMO</strong> 53

STARS<br />

JEDNA JE BRENA. „Bato, bato“, stiže Lepa<br />

Brena u Beč! 14. novembra u Admiral Domeu<br />

„Biće belaja“ na koncertu pod parolom<br />

„Hajde da se volimo“! Ovo nezaboravno veče<br />

organizuje agencija New Vision Events, a tim<br />

povodom je sa zvezdom razgovarao <strong>KOSMO</strong>.<br />

K<br />

OSMO: Mnogi ne<br />

znaju za Vaše pravo<br />

ime (Fahreta Jahić).<br />

Otkud Vaše estradno ime<br />

Lepa Brena?<br />

Lepa Brena: Moj trener košarke<br />

Vlada Bajer dao mi je taj<br />

nadimak. Fahreta mu je bilo<br />

predugačko, a nije mogao nikako<br />

da ga logički skrati. Brena<br />

je Bosni sinonim za lepu,<br />

jedru devojku, te ja dobih<br />

bezazlen nadimak. A za sufiks<br />

„lepa“ potrudio se Minimaks.<br />

Kada je video moj nastup na<br />

„Hit paradi“ bilo mu je toliko<br />

interesantno da me je više<br />

pežorativno nazvao „lepa“.<br />

Ali, od tog doba se sve okrenulo<br />

u moju korist!<br />

Šta sve Brenu čini tako Lepom<br />

ili šta čini Brena da<br />

bude Lepa?<br />

Lepi ste kada ste pozitivni,<br />

vedri i veseli. A ja se držim<br />

tog svog kodeksa – onako,<br />

baš iz sve snage!<br />

Mnogi ne znaju da ste nekada,<br />

kao gimnazijalka,<br />

trenirali košarku. Je li ona<br />

zaslužna za Vaše „duge noge<br />

za igranje“?<br />

Po prirodi sam visoka, jer su<br />

svi Jahići po genetici izuzetno<br />

visoki ljudi.<br />

A kad ste visoki morate da<br />

imate i duge noge, čisto<br />

zbog toga da možete stabilno<br />

da stojite. (smeh)<br />

„Hajde<br />

vol<br />

54 <strong>KOSMO</strong>

da se<br />

imo u Beču!“<br />

Piše: Sandra Radovanović Fotografije: Nebojša Babić<br />

<strong>KOSMO</strong> 55

STARS<br />

ISKRENO.<br />

„Oduvek sam<br />

stajala s obe<br />

noge čvrsto<br />

na zemlji!“<br />

Tokom karijere ste dobili i<br />

svoj film i njegova dva nastavka:<br />

kultni „Hajde da se volimo“,<br />

ali i Barbiku po Vama.<br />

Kako ste naučili da se nosite<br />

sa enormnom popularnošću,<br />

jer sigurno postoje i mnoge,<br />

uslovno rečeno, loše strane?<br />

Na svu sreću uvek sam čvrsto<br />

stajala sa obe noge na<br />

zemlji. I te loše strane nisam<br />

stigla da iskusim, jer sam sa<br />

sedmom silom uvek stvarno<br />

imala komplementarnu saradnju.<br />

Svoje popularnosti<br />

sam vrlo brzo postala svesna,<br />

jer dugo nisam mirno<br />

mogla ni ulicom da prođem.<br />

Ali to je i bio dokaz da vas<br />

ljudi vole, dive vam se, poštuju<br />

vas i ono što radite.<br />

Meni je moja publika uvek<br />

davala stimulans da idem<br />

dalje i budem bolja.<br />

Vašu svadbu te 1991. s poznatim<br />

teniserom Slobodanom<br />

Bobom Živojinovićem<br />

gledala je cela Jugoslavija. Je<br />

li bilo jednostavno podeliti<br />

tako intiman događaj s najširom<br />

javnošću?<br />

Bezirksvorsteher<br />

Gerhard Zatlokal<br />

und die Bezirksvertretung 15<br />

Kada ste u zenitu popularnosti<br />

vi jednostavno možete da<br />

se trudite da dozirate svoje<br />

pojavljivanje, ali javnost od<br />

vas uvek traži još. I nekada vi<br />

prosto nemate izbora. Meni<br />

je bilo vrlo impresivno što su<br />

vest o našem svadbenom veselju<br />

preneli u Dnevniku 2<br />

kao vest od šireg društvenog<br />

značaja. Kada imate u vidu da<br />

je Dnevnik 2 udarni termin i<br />

ubedljivo najgledaniji format<br />

poslednjih nekoliko decenija,<br />

to može samo da vam laska.<br />

Sigurno nije jednostavno<br />

održavati brak, posebno<br />

kad su oba supružnika jako<br />

uspešna i popularna. Koji<br />

je Vaš recept?<br />

Da postoji priručnik, mislim<br />

da bi to bila najprodavanija<br />

knjiga na svetu.<br />

Međutim, svako od nas piše<br />

svoje stranice sam. Recept je<br />

u kompromisima, toleranciji,<br />

uzajamnom poverenju i<br />

najviše ljubavi. Zbog ljubavi,<br />

svašta smo u stanju da uradimo,<br />

ali je bitno i da se sačuva<br />

zdrav razum.<br />

Vaš suprug Boba je poznat<br />

kao veliki gurman. Kuvate li<br />

ponekad za njega?<br />

Kuvam retko, jer Boba je tu<br />

bez premca. A ja nekako ne<br />

volim da budem šegrt! (smeh)<br />

Biti domaćica je najnezahvalniji<br />

posao na svetu. Što počistite,<br />

to se zaprlja, što skuvate<br />

to se pojede i nikad kraja!<br />

Für Sie im 15. Bezirk erreicht:<br />

- neue Jugendaktivzone unter der Otto-Wagner-Brücke<br />

- topmodernes Pflegewohnhaus errichtet<br />

- Fair-Play-Team ganzjährig im Einsatz<br />

- Wasserwelt wird umgestaltet<br />

- Modernisierung von 12 Schulen im Bezirk<br />

- Sportanlage im Auer-Welsbach-Park<br />

an Wochenenden geöffnet<br />

- neue, leistbare Wohnungen gebaut<br />

- Volksschulen sind Wasserschulen<br />

„Mnogo mi znači kada sam okružena svojom porodicom. To<br />

mi daje zaista veliki životni elan“, objašnjava Lepa Brena.<br />

Bliži Vam se 55. rođendan<br />

20. oktobra. Kako ćete<br />

ga proslaviti i imate li već<br />

neke želje?<br />

Nemam ja nekih posebnih<br />

želja, iskreno. Volim da se tog<br />

dana okupimo, da presečemo<br />

tortu i da zapevamo. Ako<br />

smo tu svi porodično – super,<br />

ako nismo – čujemo se putem<br />

Skypea i organizujemo druženje<br />

Boba i ja. Otkako sam<br />

dobila decu, više me raduju<br />

njihovi rođendani nego moji.<br />

14. novembra Vas očekuje<br />

Beč na Vašem koncertu. Koliko<br />

često i rado posećujete<br />

ovaj grad privatno?<br />

Vrlo često sam u Beču, jer je<br />

blizu i jer imam puno prijatelja<br />

u ovom gradu. Volim kada dođem<br />

pred Novu godinu, kada<br />

je sve okićeno, jer jako volim<br />

tu novogodišnju čaroliju i to je<br />

u Beču zaista kao u bajci.<br />

Znate li da u Beču postoji<br />

kafana po Vašem estradnom<br />

imenu („Lepa Brena“)...?<br />

Znam i bila sam jednom prilikom.<br />

Moram da napomenem<br />

da znam da jedna takva postoji<br />

i u Temišvaru i u Tokiju. Vrlo<br />

sam počastvovana tom činjenicom,<br />

jer verujem da su mo-<br />

1 x 2 VIP karte za koncert!<br />

tivi ljudi, koji su davali moje<br />

ime svojim objektima, bili<br />

orijentisani na nešto pozitivno<br />

i dobro. U selu Velika Rača postoji<br />

i ulica Lepa Brena što mi<br />

kao čoveku i umetniku zaista<br />

veoma laska i čini da se osećam<br />

izuzetno počastvovano.<br />

Kroz hitove<br />

„Sanjam“ – postoji li<br />

nešto o čemu danas sanja<br />

Lepa Brena?<br />

Sanjam da dan traje bar<br />

26 sati.<br />

„Čuvala me mama“ – za...?<br />

...za velike stvari!<br />

„Dva dana (ne mogu...)“<br />

bez čega ili koga?<br />

Mnogo mi znači kada sam<br />

okružena svojom porodicom.<br />

To mi daje zaista veliki<br />

životni elan. Ne mogu<br />

da zamislim dan, a da ne<br />

vidim svoju decu, makar<br />

preko Skypea.<br />

„Sve mi dobro ide osim...“?<br />

Loše mi ide sa slatkišima<br />

(smeh). Tu nikako nisam<br />

karakter!<br />

„Jedan dan života da<br />

ostane meni...“ šta ne biste<br />

propustili da učinite?<br />

Da pevam, smejem se do<br />

suza i budem sa ljudima<br />

koje volim.<br />

Ne propusti Lepu Brenu live! <strong>KOSMO</strong> deli 1<br />

x 2 VIP karte za koncert 14.11. u Admiral Domeu.<br />

Pošalji e-mail sa šifrom „Lepa Brena VIP“ na<br />

gewinnspiel@kosmo.at najkasnije do 1.11.<br />

NAGRADNA IGRA<br />

56 <strong>KOSMO</strong><br />

Inserat Kosmo.indd 1 16.09.2015 14:17:24

5<br />

GODINE<br />

ein Bushplanet Joint-Venture mit den führenden Unternehmen der Growbranche<br />

Najveći evropski centar<br />

za uzgajivače (Grow Center) sa 1.000 m 2<br />

izložbene površine i 2.000 m 2 magacinskog prostora.<br />

Beratung in Deutsch,<br />

Englisch, Ungarisch,<br />

Serbisch, Kroatisch und<br />

Slowenisch<br />

einzigartiges Informationsund<br />

Know-How Center mit<br />

umfassender Beratung für Grower<br />

(vom Anfänger bis zum Profi)<br />

Fachmarkt mit kompletter<br />

Auswahl und optimaler<br />

Verfügbarkeit auch grosser<br />

Abnahmemengen<br />

Industriestrasse D / Nr. 5<br />

A-2345 Brunn am Gebirge<br />

+43 (0)2236 31 55 69<br />

Öffnungszeiten:<br />

Mo - Fr 10-19 Uhr, Sa 10-18 Uhr<br />

• gleich bei Wien<br />

• bei der SCS - Shopping City Süd<br />

• direkt neben der Eventpyramide<br />

GROWCITY.COM<br />

5<br />

GODINE<br />

A21<br />

B17<br />

Wien<br />

SCS<br />

Shopping City Süd<br />

A2<br />

A23<br />

S1<br />

A4

STARS<br />

Piše: Sandra Radovanović<br />

Fotografije: Saša Midžor Sučić/Radule Božinović<br />

Balkan nije iz<br />

sluha za r<br />

ZABRANJENO PUŠENJE. Kultna rock grupa je<br />

nedavno dala malo „muzike na struju“ Beču.<br />

Zabranjeno pušenje je 19. septembra zapalilo<br />

scenu na koncertu u Simm Cityju u organizaciji<br />

udruženja „Futurebag“. Pred koncert sa<br />

frontmenom grupe razgovarao je <strong>KOSMO</strong>.<br />

<strong>KOSMO</strong>: Ova jugoslovenska<br />

rock grupa sa<br />

uticajem folka doživela<br />

je razne sastavne promene,<br />

ali opstaje i dan-danas.<br />

Koliko su se u međuvremenu<br />

promenile poruke vaših<br />

pesama?<br />

Sejo Sexon: Mislim da se poruke<br />

pjesama nisu puno promijenile,<br />

promijenio se samo<br />

naš doživljaj šta će te pjesme<br />

ustvari moći da postignu. Kroz<br />

ovoliko godina vidjeli smo da<br />

pjesmama nismo uspjeli mnogo<br />

da učinimo i izbjegnemo<br />

neke stvari. Jednostavno, svijet<br />

ide svojim tokom i neumitan<br />

je put komercijalizacije i<br />

profanisanja muzike. Tako da<br />

mi svoju muziku doživljavamo<br />

više kao neki naš mali izlet, a<br />

ne kao neki način promjena u<br />

svijetu.<br />

Koliko je Balkan izgubio<br />

sluha za rock muziku i dublji<br />

tekst pesama?<br />

Definitivno nije, jer danas su<br />

najveći bendovi Balkana upravo<br />

oni koje radikalno govore<br />

o stvarima oko nas, poput<br />

Hladnog Piva, Beat Fleeta ili<br />

Dubioze Kolektiva. Činjenica<br />

je da te publike ima manje od<br />

one koja ide na neki profaniji<br />

stil, ali je ima dovoljno da puni<br />

velike prostore i to je dokaz da<br />

još uvijek ima ljudi koji žele<br />

čuti takvu muziku i poruke.<br />

A znate, jedan moj prijatelj je<br />

rekao da 90% ljudi na planeti<br />

boli kad misle tako da upravo<br />

ti slušaju taj profaniji stil.<br />

Šta vas podstiče na ovakve<br />

testove pesama, koji su dosta<br />

metaforični?<br />

Ovaj prostor je jednostavno<br />

inspirativan. Ovdje uvijek<br />

imate dovoljno tema, budala<br />

i ludila koje ćete opjevati.<br />

Sigurno da nije lako raditi<br />

muziku u jednoj Švedskoj ili<br />

Danskoj gdje je sve stabilno i<br />

statično. 30 godina našeg rada<br />

potvrđuje da inspiracije uvijek<br />

ima – dovoljno je samo da<br />

otvorite prozor!<br />

Jesu li se promenile teme ili<br />

fenomeni koji se kritikuju u<br />

društvu?<br />

Teme i fenomeni u društvu<br />

se nisu promijenili još od grčkih<br />

tragedija do danas. Ljudi<br />

uvijek ponavljaju svoje greške<br />

npr. priča o Sizifu je zapravo<br />

58 <strong>KOSMO</strong>

Ne možemo da zaobiđemo<br />

pitanje jeste li vi, u bendu,<br />

pušači i koliko poštujete<br />

pravila tj. zone „zabranjenog<br />

pušenja“?<br />

Ovaj posao je dosta stresan,<br />

dosta se putuje i još više<br />

čeka. Tako da uz ovaj posao<br />

vrlo često ide i cigara. Mada<br />

mi pokušavamo raznim<br />

elektronskim napravama i<br />

motanjem duhana da izbjegnemo<br />

te naše loše navike,<br />

ali bezuspješno...<br />

gubio<br />

ock!<br />

Koji je, inače, Vaš stav prema<br />

zabranama u društvu?<br />

Zabrane koje se odnose na<br />

tuđe zdravlje, komfor i dostojanstvo<br />

svakako treba poštovati.<br />

I tu ne treba praviti pitanje.<br />

Glupe su mi zabrane kad se ne<br />

smije pušiti u rok klubovima,<br />

gdje gravitira ta publika koja<br />

dolazi zbog piva i cigare. To<br />

mi je besmisleno.<br />

priča o svim ljudima. Ratovi,<br />

korupcija, ksenofobija su<br />

stvari koje ljudski rod poznaje<br />

već dosta dugo i mislim da se<br />

takve teme tj. problemi neće<br />

nikad promijeniti.<br />

Mislite li da je tranzicija na<br />

Balkanu dobra, makar, za<br />

inspiraciju umetnicima ili...?<br />

Između ostalog i tranzicija.<br />

Jednostavno, posljeratni prostor<br />

gdje se dešavaju bilo kakvi<br />

oblici političkog, socijalnog<br />

i religijskog haosa su uvek inspirativni.<br />

Nije slučajno da danas<br />

najbolja literatura dolazi<br />

iz Afganistana, Irana, Iraka...<br />

Možemo biti sigurno da ćemo<br />

i mi na Balkanu, nažalost, imati<br />

još dosta dugo inspiraciju.<br />

VEĆ 30<br />

godina ova<br />

kultna rock<br />

grupa traje<br />

na sceni.<br />

Da li biste uveli neku zabranu<br />

na Balkanu?<br />

Na Balkanu je nemoguće išta<br />

zabraniti, jer su kod nas zabrane<br />

kontraproduktivne. Upravo<br />

kad im nešto zabranite – to<br />

će vam i napraviti. Ali bih definitivno<br />

zabranio ljudima koji<br />

imaju kriminalni dosije da se<br />

bave politikom, kao što je to,<br />

inače, norma svugdje na svijetu.<br />

Jedino kod nas je zapravo<br />

zatvor preporuka za bavljenje<br />

politikom.<br />

Za koji trenutak nastupate<br />

u Beču. Kako komentarišete<br />

to što se i naša dijaspora<br />

uvek lakše odazove koncertima<br />

narodnjaka?<br />

Svi se ljudi uvek lakše odazovu<br />

koncertima narodnjaka – tajna<br />

je u samom njihovom imenu<br />

(narodnjaci). To je muzika<br />

pravljena za narod i sa jednostavnim<br />

porukama. Ona je i<br />

pisana sa namjerom da se dopadne<br />

i obuhvata lakoprihvatljive<br />

teme kojima se dolazi do<br />

velike slušanosti. Ali tome se<br />

ne treba čuditi, to je oduvijek<br />

bilo tako. Narodna muzika je<br />

oduvijek imala veću publiku.<br />

Dolazite li u Beč rado i privatno?<br />

Iskreno moram da priznam<br />

da u Beč nikad nisam dolazio<br />

privatno, uvijek je to bilo strogo<br />

poslovno – zbog koncerata<br />

i muzike. Ali sam u međuvremenu<br />

stekao nekoliko prijatelja,<br />

pa ću u dogledno vrijeme<br />

da im se „privalim“ i da zaista<br />

upoznam naš glavni grad<br />

izbliza. (smeh)<br />

Naša novinarka u razgovoru sa Sejom Sexonom,<br />

frontmenom Zabranjenog pušenja.<br />

Iseci i iskoristi bon!<br />

ROMA, trgovina za frizere - SVE ZA VAŠU KOSU<br />

-35%<br />

na jedan proizvod po Vašem izboru!<br />

Važi u svim ROMA filijalama do 31.10.2015.<br />

Ne važi za proizvode na sniženju, akcije i dugotrajno<br />

snižene proizvode. Nije moguće dobiti gotovinu u zamenu.<br />

Ne može se kombinovati sa drugim uslovima kupovine.<br />

Ne važi za kupovinu ROMA poklon-bonova (vaučera).<br />

Jedna osoba može iskoristiti samo jedan bon.<br />

Važi samo uz ovaj kupon.<br />

Na više od 100 mesta u Austriji.<br />

Informacije o filijalama<br />

na www.roma.at<br />

<strong>KOSMO</strong> 59<br />

Kosmo ET Okt.indd 1 25.09.2015 09:05:40

STARS<br />

Rade Šerbedžija<br />

Rade Šerbedžija (69) je poznati<br />

hrvatski glumac, rođen u Buniću<br />

(Hrvatska), koga često viđamo u<br />

američkim filmovima kao aktera<br />

sa jakim „balkanskim“ ili „ruskim“<br />

akcentom američkog engleskog.<br />

Njegova internacionalna karijera je<br />

počela 90-ih, tokom jugoslovenskih<br />

ratova, kada je počeo da glumi u<br />

filmovima po regionu (Makedonija,<br />

Sloveniija) kako bi se preselio i<br />

izbegao rat. Zatim je emigrirao za<br />

SAD i počeo da niže uloge po kojima<br />

ga svi pamtimo: „Mission Impossible<br />

II“, „Euro Trip“, „Batman Begins“,<br />

„Battle in Seattle“, „Harry Potter<br />

and the Deathly Hallows – Part 1“ i<br />

mnogi drugi.<br />

Denise<br />

Richards<br />

Denise Richards (44) vam je prepoznatljivo<br />

lice holivudske lepotice čija<br />

je majka hrvatskog porekla, a otac Velšanin.<br />

Rođena je u SAD, a sa sestrom<br />

i roditeljima je odrasla u Kaliforniji.<br />

Američka glumica i nekadašnji topmodel<br />

se jedno vreme pojavljivala i u<br />

kultnoj seriji „Two and a Half Man“.<br />

Za glavnog aktera te serije koga tumači<br />

neponovljivi Charlie Sheen je bila<br />

i udata od 2002. do 2006. godine.<br />

Plodovi ovog braka jesu dve ćerke: Sam<br />

i Lola. Glumila je u brojnim filmovima<br />

poput „Starship Troopers“, „Bond<br />

girl“, „Valentine“ itd.<br />

Piše: Sandra Radovanović<br />

Milla<br />

Jovovich<br />

Milla Jovovich (39) vam sigurno prva<br />

pada na pamet! Američki fotomodel<br />

i glumica rođena je u Ukrajini,<br />

a srpskog-ruskog je porekla. Naime,<br />

otac joj je Srbin iz Crne Gore, a majka<br />

Ruskinja iz Ukrajine. Millu Jovovich<br />

svakako ćemo pamtiti po ulogama u<br />

brojnim filmovima, između ostalog<br />

„The fifth Element“, „Underground“ i<br />

svim delovima „Resident Evil“ itd.<br />

Svetsk<br />

Fotos: Getty Images, iStockphoto<br />

60 <strong>KOSMO</strong>

Goran Višnjić<br />

Goran Višnjić (43) je hrvatski glumac,<br />

rođen u Šibeniku, a danas poznati holivudski<br />

glumac. Proslavio se ulogom<br />

doktora Luke Kovača u poznatoj TV<br />

seriji „Emergency Room“ za koju je<br />

dvaput nominovan za jednu prestižnih<br />

holivudskih nagrada (Screen Actors<br />

Guild Awards). Njegovo lice takođe<br />

prepoznajete iz Madonninog spota<br />

(„The Power of Goodbye“), kao i iz<br />

filmova „Spartacus“, „Elektra“ itd.<br />

Stana<br />

Katić<br />

Eric Bana<br />

Stana Katić (37) čije lice prepoznajete<br />

kao detektivku Kate Beckett iz<br />

kultne krimi serija „Castle“ je rođena<br />

u Kanadi, ali je poreklom Srpkinja iz<br />

Hrvatske. Njeni roditelji su emigrirali<br />

iz tadašnje Jugoslavije u Kanadu. Pored<br />

serije „Castle“ po kojoj je prepoznajemo,<br />

glumila je u seriji „CSI: Miami“<br />

i u filmovima poput „Feast of Love“,<br />

„James Bond“, „Superman: Unbound“<br />

i mnogim drugim.<br />

o,<br />

a naše!<br />

Eric Bana (47), koga svi prepoznajete<br />

kao Hektora iz filma „Troy“, je zapravo<br />

hrvatskog porekla! Australijski glumac<br />

i producent je rođen u Melbourneu i<br />

promenio je prezime iz Banadinović u<br />

Bana. Prezime je od oca Hrvata, a majka<br />

mu je nemačkog porekla. Nakon brojnih<br />

uloga u Australiji, na scenu blistavog<br />

Hollywooda stupio je sa ulogom u filmu<br />

„Black Hawk Down“, a zatim i igrajući u<br />

filmu „Hulk“. Od tada ga stalno viđamo<br />

po holivudskim filmovima, a svima je<br />

ostao zapamćen po ulozi heroja Hektora<br />

u istorijskoj drami „Troy“.<br />

HOLLYWOOD. Koliko glumaca našeg porekla<br />

ima na velikoj holivudskoj sceni? Iznenadićete<br />

se kada saznate ko su sve glumci<br />

i glumice našeg porekla prepoznatljivi po<br />

ulogama u mnogim filmovima i serijama<br />

jake američke produkcije.<br />

<strong>KOSMO</strong> 61

SCENA<br />

Mario Vukadinović (14), poreklom iz Srbije, pobedio<br />

je izvođenjem pesme „Molitva“ u takmičenju talentovanih<br />

u školi NMS 6, Wels („Wels sucht das Junior<br />

High School Supertalent 2015“). Ovo je prvi put da<br />

se organizuje ovakvo takmičenje u pomenutoj školi,<br />

a za ideju i realizaciju zaslužan je nastavnik u školi i<br />

vođa projekta – Dejan Kolić. Mariju je prvi put da<br />

je učestvovao u takmičenju ovog tipa, ali sanja da se<br />

bavi muzikom.<br />

<strong>KOSMO</strong>: Zašto si izabrao upravo pesmu<br />

„Molitva“ od Marije Šerifović?<br />

Mario Vukadinović: To je bio i<br />

predlog nastavnika Kolića, kome<br />

se zahvaljujem na ogromnoj podršci!<br />

Volim balade i mislio sam<br />

da „Molitva“, kao pobednička<br />

pesma može doneti i sreću!<br />

1.<br />

„Sanjam da postanem<br />

muzička zvezda!“<br />

NAŠE<br />

face<br />

2.<br />

<strong>KOSMO</strong>: Je li konkurencija na<br />

tamičenju bila velika?<br />

Moram da priznam da jeste. Npr. i moj<br />

brat Alen Vukadinović je došao do<br />

samog finala kao Beatboxer i osvojio<br />

4. mesto. Ja sam se nekako držao<br />

uz svoj moto da nikad ne treba<br />

odustati („Never give up“).<br />

3.<br />

<strong>KOSMO</strong>: Šta je pobednik<br />

dobio kao nagradu?<br />

Pored velike radosti koju mi je<br />

donela ova pobeda, dobio sam kao<br />

nagradu: foto-shooting, vaučere za<br />

kupovinu i bioskop, kao i snimanje u<br />

profesionalnom muzičkom studiju.<br />

Meni i više nego dovoljno!<br />

Aleksandra<br />

Mario Milovanović Vukadinović (25)(14)<br />

Piše: Sandra Radovanović<br />

4.<br />

<strong>KOSMO</strong>: Koju muziku inače slušaš?<br />

Najviše rep, ali balade vrlo rado. I<br />

pritom emotivne balade, kao što je pomenuta<br />

od Marije Šerifović. Muzika mi<br />

zaista puno znači u životu i ona je zasad<br />

samo hobi, ali sanjam da ću jednog dani<br />

postati muzička zvezda!<br />

Balkan Ball<br />

14.11. Palais Auersperg<br />

19:00<br />

„Otvorena mreža<br />

Wien“ je nevladina organizacija<br />

koja pomaže<br />

teško obolelima u<br />

BiH. Na Balkan Ballu<br />

nastupa, pored ostalih<br />

izvođača, Donna Ares,<br />

koja se bori protiv<br />

kobne bolesti. Sav<br />

prikupljeni novac će<br />

ići isključivo u humanitarne<br />

svrhe. Info:<br />

www.balkanball.at.<br />

Turbokrowodn<br />

27.10. Wiener Chelsea<br />

20:00<br />

Rock spektakl kakav<br />

će se pamtiti! Koncert<br />

Turbohrvata odnosno<br />

„Turbokrowodn“ na<br />

kom promovišu novi<br />

album „24/7“. Specijalni<br />

gost te večeri je<br />

poznata rock grupa<br />

„Bruji“. Karte su u<br />

pretprodaji po ceni od<br />

10 evra, a te večeri je<br />

cena od 12 evra. Info:<br />

www.chelsea.co.at.<br />

Fotos: zVg<br />

62 <strong>KOSMO</strong>

Bezahlte Anzeige<br />

WenN<br />

Es diR<br />

Nicht<br />

LAsS e S<br />

GefälLt,<br />

NiCHT<br />

Dir<br />

gEFALlen!<br />

Wer andere diskriminiert, zählt auf Schweigen. Deshalb: Werden wir bei<br />

Diskriminierung laut – ob es um ethnische Zugehörigkeit, Herkunft<br />

oder Religion geht. Viele Einrichtungen unterstützen Sie dabei, sich gegen<br />

Diskriminierung zu wehren. Wenn auch Sie betroffen sind, rufen Sie an.<br />

www.aussenministerium.at<br />

HOTLINE GEGEN<br />

DISKRIMINIERUNG<br />

050 11 50-42 42

KULTURA<br />

Knjige<br />

Dominantna i<br />

neželjena elita<br />

Latinka Perović<br />

Dan Graf, Beograd, 2015.<br />

Nova knjiga<br />

Latinke Perović<br />

počinje Dobricom<br />

Ćosićem<br />

a završava<br />

se Radomirom<br />

Konstatinovićem.<br />

U beleškama<br />

o intelektualnoj i političkoj<br />

eliti u Srbiji u 20. i 21. veku autorka<br />

predstavlja 13 portreta ključnih ličnosti<br />

koje su obeležile epohu komunizma<br />

i demokratske tranzicije.<br />

Sabo je stao<br />

Oto Horvat<br />

Agora, Beograd, 2015.<br />

Roman prvenac<br />

poznatog<br />

pesnika Horvata<br />

je iskreno<br />

i tegobno<br />

suočavanje<br />

glavnog junaka<br />

sa bolešću<br />

i preranom smrti mlade supruge.<br />

Ostvarenje je imalo odličnu recepciju<br />

publike i kritike, a nedavno je<br />

nagrađeno priznanjem „Mirko Kovač“<br />

za najbolji roman objavljen u<br />

BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji.<br />

Knjižara Mi preporučuje:<br />

Dosije bogorodica<br />

Vanja Bulić<br />

Kakva je sudbina<br />

dve najveće<br />

hrišćanske<br />

svetinje<br />

koje su nekad<br />

štitili malteški<br />

vitezovi, a<br />

danas su u vlasništvu<br />

dinastije Karađorđević?<br />

Uzbudljiv triler o tajni koju krije<br />

ukradeni plavi safir sa ogrlice<br />

bogorodice. „Mi“, Burggasse 84,<br />

1070 Wien, T: 01/52 46 399<br />

Velikić predstavlja<br />

roman „Islednik“<br />

22.10. Brunnenpassage<br />

19:00<br />

Bivši ambasador Srbije u Beču Dragan Velikić održaće<br />

književno veče u organizaciji magazina <strong>KOSMO</strong>.<br />

Roman objavljen u junu 2015. kod beogradske Lagune<br />

kritika je ocenila kao dosad najuspešniji ovog inače popularnog<br />

i nagrađivanog pisca. „Islednik“ je porodični<br />

roman, ali i povest o zemlji i ljudima kojih više nema.<br />

Ulaz je besplatan, ali je broj mesta ograničen na 120 učesnika,<br />

zbog kapaciteta sale. www.brunnenpassage.at<br />

Nov i svež zvuk:<br />

Serbian Jazz Bre<br />

22.10. Akzent<br />

19:30<br />

Jedan od vodećih i najpopularnijih jazz bendova<br />

Srbije zasviraće pred domaćom publikom.<br />

Serbian Jazz BRE nastao je sredinom 2012. godine sa<br />

idejom fuzije muzike i vizuelnih umetnosti, kako bi se<br />

na nov i svež način publici približio jazz inspirisan balkanskim<br />

melosom. Svojim najvećim delom repertoar<br />

benda sastoji se od vlastitih kompozicija, ali su tu i cover<br />

verzije tradicionalnih pesama sa Balkana. Muziku<br />

će pratiti VJ veštine Ivana Grlića. Više informacija na:<br />

www. skforum.at i www.akzent.at<br />

Igraonica „Shake<br />

Shakespeare“<br />

19.11. Sargfabrik 20:00<br />

Integraciono pozorište Wiener Vorstadttheater<br />

predstavlja kolaž nekoliko Šekspirovih komedija<br />

čiji je autor Margaretha Neufeld.<br />

Ovo integraciono pozorište u kojem učestvuju glumci<br />

iz velikog broja zemalja aktivno je od 2004. godine i iza<br />

sebe ima brojne uspešne produkcije. Cilj ovog projekta<br />

je senzibilizacija javnosti za teme imigracije putem<br />

umetnikog stvaralaštva. Više informacija o projektu na<br />

stranici www.wienervorstadttheater.com<br />

Poznati srpski pisac u Beču će<br />

predstavti svoj novi roman.<br />

Serbian Jazz Bre: muzika inspirisana<br />

balkanskim muzičkim nasleđem.<br />

Shakespeare u službi integracije na<br />

daskama Wiener Vorstadttheatera.<br />

Fotos: zVg<br />

64 <strong>KOSMO</strong>

Pogledali smo za vas – novo na repertoaru<br />

Najbolji filmovi s<br />

Istoka: LET’S CEE<br />

U okviru četvrtog festivala<br />

posvećenog filmu iz Istočne<br />

i Južne Evrope od 1. do<br />

11. oktobra biće prikazano<br />

118 filmova.<br />

Bioskop – najnoviji blockbusteri<br />

Regression<br />

Triler, drama<br />

Glumci: Ethan Hawke,<br />

Emma Watson, Devon<br />

Bostick<br />

Režija: Alejandro Amenábar<br />

Na repertoaru od: 02.10.<br />

Mali grad u Minesoti, godine<br />

1990: detektiv Bruce Kenner<br />

American<br />

Ultra<br />

Akcioni, komedija<br />

Glumci: Jesse Eisenberg, Kristen<br />

Stewart, Topher Grace,<br />

Režija: Nima Nourizadeh<br />

Na repertoaru od: 15.10.<br />

Život nemotivisanog, baksuznog<br />

stonera Mikea ( Jesse<br />

U ovoj širokoj panorami svoje<br />

mesto naći će i kinematografije<br />

Bosne i Hercegovine,<br />

Hrvatske i Srbije. Već za premijerno<br />

veče festivala planirana<br />

je projekcija filma „Zvizdan“<br />

Dalibora Matanića,<br />

drame ovenčane prestižnom<br />

nagradom stručnog žirija<br />

na ovogodišnjem festivalu<br />

u Cannesu. U dokumentarnom<br />

programu biće prikazan<br />

„Logbook Serbistan“ proslavljenog<br />

režisera Želimira<br />

Žilnika, aktuelan film koji<br />

se bavi migrantima i temom<br />

azila u Srbiji. Pored toga,<br />

reditelj Žilnik, kultna figura<br />

jugoslovenskog i srpskog<br />

filma, biće nagrađen priznanjem<br />

za životno delo.<br />

Veliki izbor ex-Yu filmova<br />

U programu retrospektiva publika<br />

će moći da vidi odličan<br />

hrvatski film „Fine mrtve djevojke“<br />

Dalibora Matanica.<br />

Iz Bosne i Hercegovine stižu<br />

nam i sjajna ostvarenja<br />

„Ostrvo ljubavi“ Jasmile<br />

Žbanić i hit komedija Nenada<br />

Đurića „Hiljadarka“, iz<br />

(Ethan Hawke) radi na slučaju<br />

Angele Gray (Emma Watson),<br />

koja je svog oca optužila za<br />

seksualno zlostavljanje. Kada<br />

on, sasvim neočekivano i ne<br />

sećajući se dela, prizna krivicu,<br />

policija poziva renomiranog<br />

psihologa da putem regresivne<br />

terapije na svetlost dana izvuče<br />

njegova potisnuta sećanja. Ispostavlja<br />

se da Angela nije bila<br />

samo njegova žrtva, već i žrtva<br />

satanističke sekte.<br />

Eisenberg) i njegove devojke<br />

Phoebe (Kristen Stewart) u<br />

američkoj provinciji odvija<br />

se prilično nespektakularno.<br />

Većinu svojih dana ovo dvoje<br />

provodi radeći dosadne poslove<br />

i konzumirajući lake droge.<br />

Njihov život iz korena se menja<br />

kada otkriju da je Mike<br />

špijun-spavač, efikasna mašina<br />

za ubijanje koju u jednom trenutku<br />

biva aktivirana od svojih<br />

nalogodavaca.<br />

Srbije dva „Montevideo“ filma,<br />

i još mnogo toga drugog.<br />

Festival će pratiti dinamičan<br />

i raznolik prateći program<br />

koji će se sastojati od koncerata,<br />

diskusija, gostovanja,<br />

predavanja, radionica i master<br />

classova. Filmovi će kao<br />

i dosad biti prikazivani u<br />

bioskopima Urania, Actor’s<br />

Studio i Village Cinema.<br />

Više informacija o programu<br />

možete potražiti na:<br />

www.letsceefilmfestival.com<br />

DVD<br />

Die Wand<br />

Film „Zid“<br />

nastao je prema<br />

romanu<br />

austrijske<br />

spisateljice<br />

Marlen Haushofer.<br />

Ovo neobično ostvarenje,<br />

napeto i zagonetno, priča priču<br />

o ženi u srednjim godinama<br />

koja odlazi na vikend u planinu.<br />

Nakon prospavane noći ona<br />

zaprepašćeno shvata da se između<br />

nje i sveta stvorio nevidljivi zid<br />

iza koga je ona zatočena.<br />

Dame,<br />

König, As,<br />

Spion<br />

Film po romanu<br />

majstora<br />

špijunskih zapleta<br />

Le Carea<br />

u Srbiji se pojavio pod naslovom<br />

„Krpar, krojač, soldat, špijun“. U pitanju<br />

je hladnoratovska igra žmurki<br />

između ruskih i zapadnih špijuna,<br />

začinjena izdajama, tajnama i neočekivanim<br />

obrtima, sa odličnom<br />

postavom i perfektno pogođenom<br />

estetikom tog preroida. Uživancija.<br />

Igrica<br />

Fifa 16<br />

Fifa 16 na<br />

tržištu je<br />

od kraja<br />

septembra, a<br />

ljubiteljima<br />

donosi brojne<br />

inovacije koje pružaju balansirani<br />

i autentični fudbalski doživljaj<br />

pun lepih iznenađenja. Kroz<br />

poboljšanu odbranu i kontrolu<br />

u srednjem polju terena igračima<br />

je zagarantovano više magičnih<br />

momenata nego ikad dosad. Uz<br />

pomoć novog Fifa trenera iskusni<br />

igrači moći će da prošire svoja<br />

iskustva, a novajlijama je olakšan<br />

ulazak u igru. Ti odlučuješ o ishodu<br />

igre! Fifa 16 – play beautiful!<br />

<strong>KOSMO</strong> 65

RAZONODA<br />

Vaš astrolog:<br />

Sanja Colja<br />

Oktobar je mesec Vaga.<br />

Vage vole pravdu i zato se prečesto<br />

mešaju u tuđe poslove. Spadaju u vrlo<br />

uglađene osobe koje drže do svojih manira<br />

i u tome znaju da preteruju. Vole<br />

umetnost, pa su zastupljene u profesijama<br />

kao što je muzika, gluma, ali i one<br />

koje su vezane za zakon. Ipak, kada<br />

iznervirate Vagu, ona se pretvara u<br />

pravu salvu besa koja nekontrolisano<br />

vređa i teško se smiruje.<br />

horoskop<br />

gleda u zvezde za <strong>KOSMO</strong><br />

Mesečni<br />

Znakovi<br />

meseca<br />

Najviše sreće imaju Device.<br />

Novac dolazi Ovnovima, a ljubav Bikovima.<br />

Zdravstvene problem mogu očekivati<br />

Strelčevi, Blizanci i Ribe.<br />

Uspeh sa bankama i zakonom čeka Blizance,<br />

Rakove i Vage.<br />

Jarac (22.12.-20.1.)<br />

POSAO: Na vidiku su izuzetno povoljni<br />

momenti koje ćete znati da iskoristite. Konačno<br />

ste naučili da cenite svoj trud, što ce<br />

rezultirati boljom finansijskom situacijom. Nemojte<br />

oklevati. LJUBAV: Stižu Vam dragi gosti koje željno<br />

očekujete, a i prijatan poziv na kraći put koji nemojte odbiti<br />

Ukoliko ste sami, neće biti skoro promena. Biće udvaranja, ali<br />

Vama nije do emocije. ZDRAVLJE: Kontrolišite šećer.<br />

Ovan (21.3.-20.4.)<br />

POSAO: Ne znate gde ćete pre. Milion<br />

kombinacija i novih ideja će zahtevati konstantnu<br />

jurnjavu, da bi na kraju nedelje shvatili<br />

da ste sve to mogli uz manje nerviranja.<br />

LJUBAV: U ovom periodu možete ispričati sve ono što<br />

Vam je na duši i pokušati pomirenje sa posvađanim.Ako<br />

ste usamljeni, ne očekujte mnogo što šta, ali će kraj meseca<br />

doneti promene. ZDRAVLJE: Glavobolja.<br />

Vodolija (21.1.-19.2.)<br />

POSAO: Zategnuti odnosi u porodici kao i<br />

hroničan nedostatak novca će obeležiti period<br />

pred Vama. Malo ste i Vi krivi, jer ste prema<br />

novcu i mogućnostima zarade imali nezainteresovan<br />

stav. LJUBAV: Eto sreće i promene. U pitanju je<br />

osoba koju, ili znate ili je znatno starija (mlađa) od Vas. I Vas<br />

iznenađuje što u sve to ulazite bez erotskih primesa, već platonski.<br />

Samo strpljivo. ZDRAVLJE: Muči Vas kašalj.<br />

Ribe (20.2.-20.3.)<br />

POSAO: Novi posao će se pokazati kao<br />

pun pogodak. Iako niste sasvim sigurni da<br />

li ćete odgovoriti na sva očekivanja, zvezde<br />

Vam daju podršku, pa nemate razloga za brigu.<br />

LJUBAV: Imate utisak da se treća osoba meša u Vaš život.<br />

Niste u pravu i takvom ljubomorom samo štetite svojoj vezi i<br />

udaljavate partnera. ZDRAVLJE: Odmorite malo.<br />

Bik (21.4-20.5.)<br />

POSAO: Nije pametno gurati glavu u pesak<br />

svaki put kada iskrsne problem, jer tako<br />

nikada nećete imati priliku da pokažete koliko<br />

vredite. Moguća je promena mesta gde radite ili<br />

živite.LJUBAV: Dopadate se nekome iz neposredne<br />

okoline, pa obratite pažnju. Iako se radi o osobi koja Vam<br />

nije fizički privlačna kompletan šarm i intelekt zaslužuju Vašu<br />

pažnju. ZDRAVLJE: Problemi sa varenjem.<br />

Blizanci (21.5.-21.6.)<br />

POSAO: Jedan razgovor rešiće mnoge stvari<br />

te odagnajte strah i sumnje. Probajte da bez<br />

uključivanja emocija rešite poslovni problem<br />

koji se otvorio. LJUBAV: Nemojte biti nestrpljivi,<br />

jer za krucijalne promene ne treba gunđati<br />

i nepromišljeno reagovati. ZDRAVLJE: Stabilno.<br />

Fotos: iStockphoto, zVg<br />

66 00 <strong>KOSMO</strong>

BUDUĆNOST I<br />

SUDBINA<br />

Vidovita Selma i moćni Efendija Selim<br />

poznati su širom regiona.<br />

Horoskop<br />

poznatih<br />

Lepa Brena<br />

20. oktobar 1960.<br />

Naša intervjuisana zvezda je najpoznatija Vaga.<br />

Lepa Brena se izdvojila izgledom i glasom, a<br />

kao tipična Vaga uspela je da iskoristi i povoljnu<br />

priliku za pokretanje sopstvenog biznisa…<br />

Uz pomoć čudotvornih zapisa i moćnih rituala, brzo, lako i<br />

efikasno uklanjaju svu negativnu energiju koja unesrećuje Vas<br />

i Vaše bližnje, pomažu u pronalasku voljenih osoba, u rešavanju<br />

svih vrsta finansijskih problema i borbi sa svim vrstama<br />

poroka. Selma i Selim su ljudi kojima se veruje, iza njih stoje<br />

dugogodišnje iskustvo i godine uspešnog rada. Rezultati su trenutni.<br />

Odmah nakon tretmana osetićete priliv nove energije<br />

i napredak. Vidovita Selma i moćni Efendija Selim vraćaju mir<br />

u porodicu! Od nepotrebne nervoze i napetosti, do ozbiljnijih<br />

problema kao što su alkoholizam, zavisnost od kocke, problemi<br />

sa nesanicom, Selma i Selim su tu da brzo i efikasno reše Vaše<br />

probleme. Ponovo ćete naći svoj mir. Pozovite i uverite se.<br />

Efe ndij a Se lim + 381 (0)63 770 18 99<br />

Vidovita Selma +381 (0)61 313 87 10<br />

Oba broja možete birati putem Vibera.<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG<br />

Rak (22.6.-22.7.)<br />

POSAO: Muči Vas nedostatak samopouzdanja.<br />

Vama nesigurnost i strah ne daju da<br />

sednete ispred nadređenog i stavite tačku.<br />

Ukoliko tako nastavite doći će do nagomilavanja<br />

problema. LJUBAV: Ne slušajte dobornamerne savete,<br />

jer mogu biti uzrok problema u zajednici. Očekujete posetu<br />

prijatelja u svoj dom, a upravo isti (prijatelj) može odnos<br />

sa partnerom da uzdrma, pa povedite računa šta pričate.<br />

ZDRAVLJE: Tegobe na nervnoj bazi.<br />

Lav (23.7.-23.8.)<br />

POSAO: Zadovoljni ste, imate pomoć i<br />

podršku.Obratite pažnju na osobu koja<br />

obećava stvari koje ne može da ostvari. Uzmite<br />

stvar u svoje ruke.<br />

LJUBAV: Slobodnim Lavovima se osmehuje ljubav i to<br />

preko posla ili putovanja. Strelčevi će Vas obradovati u<br />

narednih petnaestak dana.<br />

ZDRAVLJE: Opet Vas muče kolena.<br />

Devica (24.8.-23.9.)<br />

POSAO: Nikako ne uspevate da se usaglasite<br />

sa novcem. Najviše novca odlazi na porodicu<br />

i plaćanja zaostalih računa. Opet ste<br />

u finansijskom začaranom krugu. LJUBAV:<br />

Tranzit Marsa će doneti ljubomoru na partnerove<br />

obaveze. Razmislite pre nego što, na tu temu, dignete frku. Lep<br />

odnos sa Devicama i Škorpijama. ZDRAVLJE: Stabilno.<br />

Vaga (24.9.-23.10.)<br />

POSAO: Ne pokazujete veliki entuzijazam,<br />

opterećeni ste sumnjama i<br />

strahovima. Sumnje su Vam neosnovane,<br />

te bi bio red da se trgnete iz te melanholije<br />

u koju ste zapali. LJUBAV: Pokušajte<br />

da se preispitate kako biste unapredili odnos sa partnerom.<br />

Ne znate sta hoćete,jer su ponovo počele da Vam<br />

smetaju sitnice. ZDRAVLJE: Oprez u saobraćaju.<br />

Skorpija (24.10.-22.11.)<br />

POSAO: Malo preterujete u očekivanjima,<br />

ali i iz toga će proizaći nesto dobro, samo se<br />

držite Vaših kontakta. Oni koji traže posao<br />

još uvek nemaju šansu da isti i nađu. LJUBAV:<br />

Konačno ste sreli osobu svojih snova i ispunili svoja<br />

očekivanja u ljubavi. Partner je sve što ste oduvek želeli. Pazite<br />

da Vam ljubomora ne pokvari sve.<br />

ZDRAVLJE: Posetite zubara.<br />

Strelac (23.11.-21.12.)<br />

POSAO: Gomila novih ideja vas navodi na<br />

jurnjavu i nerviranje. Usporite tempo. Novac<br />

kasni. LJUBAV: Budite oprezni. Predmet<br />

Vašeg interesovanja je neko ko ne zaslužuje toliko<br />

Vaše pažnje. Pazite sa kim stupate u kontakt, jer<br />

su moguće razne neprijatnosti.a. ZDRAVLJE: Krećite se više.<br />

<strong>KOSMO</strong> 67

RAZONODA<br />

Uroš<br />

MILORADOVIĆ<br />

Slabovidi<br />

kutak<br />

Pusta<br />

Perspektive<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

Poželeo direktor škole đacima<br />

uros.miloradovic@kosmo.at početak nove školske godine:<br />

„Deco, srećan vam početak<br />

Tendencije<br />

nove školske godine.<br />

Da budete dobri đaci, da<br />

naučite gradivo, da završite sve<br />

U<br />

sezoni jesen/zima u modi škole, da posle... nema veze...“<br />

je military look. Ovo nije<br />

stil za slabe i neodlučne.<br />

Modni ekspert Viktor Orbán i drugi<br />

stručnjaci preporučuju zatvaranje<br />

granica, zaoštravanje odnosa sa susedima,<br />

te fašo-fashion koji uključuje<br />

bodljikavu žicu i upotrebu jedinica<br />

nadrkanih robokapova opremljenih<br />

asesoarima za primenu legitimnog<br />

nasilja. U pratećim fashion kampanjama<br />

primetno je širenje straha i<br />

neizvesnosti, uz naglašeno pumpanje<br />

testosterona, retoriku ugrožene<br />

nacije i odbrane vrednosti domaćeg<br />

potrošača, kao i vojničko urlanje.<br />

Kao prateća scenografija preporučuje<br />

se korišćenje dima i suzavca,<br />

s tim da je uočena naročita<br />

poentiranost ovog efekta pri<br />

umerenom vetru, kada pramenovi<br />

dima meko klize preko sumornih<br />

(panonskih) oranica i bledih<br />

lica izbezumljenih izbeglica.<br />

Poslušajte savet stručnjaka i bićete<br />

uvek moderni: sledeći period obeležiće<br />

estetika militarizovane zone,<br />

blokiranih puteva, kontrole isprava,<br />

pretresa vozila, izvlačenja ljudi iz vozova<br />

i ostalih prevoznih sredstava.<br />

Ujednačene boje (u modi su maslinasti,<br />

zagasiti tonovi), izdržljivi,<br />

moderni i topli materijali<br />

(kevlar) i dinamični, jednostavni<br />

krojevi šire atmosferu kasarne i,<br />

u svojim smelijim rešenjima – zatvora,<br />

logora ili sabirnog centra.<br />

Iako se Orbánov modni stejtment<br />

učinio hirovit, kratkotrajan i nerazumljiv<br />

povratak u retro stilove<br />

prevaziđenih epoha, sada je već i<br />

najnevernijim Tomama jasno da se<br />

radilo o dalekovidom prepoznavanju<br />

dominantnih tendencija koje će<br />

oblikovati vreme pred nama.<br />

Za vaš izgled pobrinuće se diktatori i<br />

jake, autoritarne figure.<br />

Dobrodošli u svet totalne mode!<br />

Romantika<br />

Stari par leži u krevetu. Dekica<br />

je skoro zaspao, a baki je do<br />

malo romantike.<br />

„Nekad, kad si mi se udvarao,<br />

držao si me za ruku u krevetu...“,<br />

počne ona.<br />

Dedica se okrene, uhvati je za<br />

ruku i nastavi sa pokušajima<br />

da zaspi.<br />

Posle par sekundi, opet će<br />

bakica:<br />

„Onda si me ljubio...“<br />

Dedica se opet okrene, poljubi<br />

je i vrati se na svoju stranu<br />

kreveta.<br />

Posle par minuta opet će baka:<br />

„Onda si mi grickao vrat...“<br />

Dedica skoči iznervirano iz<br />

krevete, a baka ga pita:<br />

„Gde ćeš?“<br />

„Po zube!“<br />

Četvorica u sobi<br />

Šta je to: četvorica u sobi, a<br />

samo jedan radi?<br />

Tri bosanska predsjednika i<br />

klima uređaj.<br />

Vjerski razlaz<br />

Mujo se žali Hasi:<br />

„Ostavila me Fata zbog vjere...“<br />

Haso će začuđeno:<br />

„Kako, bolan, zbog vjere?“<br />

„Lepo, vjerovala je da imam<br />

para .“<br />

Kako se kaže?<br />

Razgovaraju dve plavuše, pa će<br />

jedna:<br />

„Reci mi, je l’ se kaže ’čela ’ ili<br />

’pčela ’?“<br />

Druga joj odgovara:<br />

„Pa, pčela.“<br />

Na to će prva:<br />

„Ujelo me nešto posred pčela!“<br />

razbibriga<br />

Kompletna žena<br />

Supruga može da bude lepa,<br />

prava domaćica i dobra majka.<br />

A ako muž još veruje da je<br />

on gazda u kući – onda je i<br />

pametna!<br />

U prodavnici<br />

Ulazi čovek u prodavnicu:<br />

„Imate li WC papir?“<br />

„Ne.“<br />

„Imate li maramice?“<br />

„Ne.“<br />

„A imate li novine?“<br />

„Koje ćete?“<br />

„Prijatelju, ako dosad nisi<br />

skontao šta je problem, ja stvarno<br />

ne znam...“<br />

Upozorenje za vozače<br />

Vrućine su velike, pa se vozači<br />

opominju da ne ostavljaju decu<br />

i kućne ljubimce u kolima.<br />

Svekrve i tašte možete, jer<br />

aždaje podnose visoke temperature.<br />

Černobiljske jabuke<br />

Viče žena na pijaci:<br />

„Černobiljske jabuke, černobiljske<br />

jabuke, ajmo narode...“<br />

Utom prilazi njen muž:<br />

„Ženo, jesi poludela? Zašto to<br />

govoriš, pa ko će kupiti takve<br />

jabuke?“<br />

Na to će žena:<br />

„Aaa, kupuju, dragi moj,<br />

kupuju... Neko za zeta, neko za<br />

svekrvu, neko za muža...“<br />

Skup život<br />

Facebook i Instagram poskupljuju<br />

život, i to poprilično.<br />

Dok njih nije bilo, ljudi su<br />

mogli u istoj garderobi da idu<br />

na više rođendana i slava...<br />

Jasna stvar<br />

Zaposli se neki čovek kao<br />

pastir, ali nije krenulo dobro.<br />

Svaki dan mu vuk pojede po<br />

jednu ovcu.<br />

On se onda iznervira i reši<br />

da uhvati vuka. Iskopa veliku<br />

rupu i ubaci jednu ovcu.<br />

Ali slučajno upadne on u rupu,<br />

a posle nekog vremena dođe<br />

vuk, pa i on upadne u rupu.<br />

Dok su sve troje sedeli u rupi,<br />

začuje se ovca:<br />

„Meeee!“<br />

A čovek će na to:<br />

„Nema tu ’meeee ’! Zna se po<br />

koga je gospodin vuk došao!“<br />

U apoteci<br />

Ulazi žena u apoteku i kaže<br />

apotekaru da želi da kupi<br />

arsen.<br />

„A šta će Vam arsen?“, pita on.<br />

„Želim da ubijem muža, jer me<br />

vara s drugom ženom!“<br />

„Ali, gospođo“, na to će apotekar<br />

„ne mogu Vam prodati arsen<br />

da ubijete muža, čak i ako<br />

Vas vara sa drugom ženom!“<br />

Žena iz džepa izvadi fotografiju,<br />

a na njoj njen muž u<br />

sred odnosa sa apotekarevom<br />

ženom.<br />

Apotekar će na to:<br />

„Izvinjavam se, gospođo, nisam<br />

znao da imate recept...“<br />

I... problem rešen<br />

Živeo jednom jedan čovek koji<br />

je imao prelepu kćer, najlepšu<br />

u zemlji. Jednog dana su imali<br />

problem s kanalizacijom, pa<br />

su pozvali mladog i zgodnog<br />

vodoinstalatera.<br />

Kaže njemu lepa kćer:<br />

„Slušaj me pažljivo i ništa ne<br />

pitaj. Kad završiš posao, moj<br />

otac će ti nuditi novac – ne<br />

uzimaj! Nudiće ti najbolja pića<br />

– ne pij! Nudiće ti najbolju<br />

hranu – ne jedi. Samo mu traži<br />

jedan zarđali ekser...“<br />

Posluša nju mladi vodoinstalater<br />

i kad je završio posao,<br />

a otac mu nudio sve redom<br />

– pare, piće i hranu – on odbi<br />

sve ponuđeno i zatraži samo<br />

zarđali ekser.<br />

Dobi on zarđali ekser i ode<br />

kući zadovoljan.<br />

Tada otac reče kćeri:<br />

„Bravo, ćer’o, zeznuli smo i<br />

vodoinstalatera!“<br />

68 <strong>KOSMO</strong>

AUTO-MOTO<br />

Na sajmu u Frankfurtu<br />

i Angela Merkel divila<br />

se novoj Porscheovoj<br />

kreaciji.<br />

IAA F<br />

Porsche 911 Carrera S: „Opa, gle<br />

me sad!“<br />

Redizajnirana, suvremeno oblikovana, ova Porsche<br />

911 Carrera S bila je druga glavna zvijezda proizvođača<br />

iz Stuttgarta.<br />

Fotos: zVg<br />

Mercedes Brabus 850:<br />

Benz na kvadrat<br />

Zvijezda Frankfurtskog sajma sa snagom od 585<br />

konja u roku od samo 3,8 sekundi dovest će vas do<br />

stotke. Samo je to djelić koji govori o snazi ovog<br />

Brabusa 850 koji je, osim sportskog duha, dobio i<br />

Maybachovu njušku.<br />

70 00 <strong>KOSMO</strong>

Piše: Petar Rosandić<br />

AUTOREVIJA FRANKFURT 2015. Najveći sajam automobila<br />

na svijetu, poznati IAA u Frankfurtu, oborio je sa<br />

skoro milijun posjetitelja sve rekorde. Premijerno je javnosti<br />

predstavljeno čak 219 modela. Predstavljamo vam<br />

pet glavnih zvijezda frankfurtskog sajma.<br />

Porsche Mission E: Teslin glavni konkurent<br />

Stuttgart ne spava! Možda najveća zvijezda ovog sajma bio je novi njemački<br />

električni sportski automobil „Mission E“ koji je, doduše, zasad samo<br />

još studija, ali čijem pogledu nije mogla odoljeti ni njemačka kancelarka<br />

Angela Merkel. Za proizvođače iz kuće Tesla ovo će biti vruća zima. Sprema<br />

im se velika konkurencija.<br />

RANKFURT<br />

TKO ĆE ME<br />

SAVJETOVATI<br />

U PRAVNIM<br />

PITANJIMA?<br />

Renault Talisman: Ozbiljan napadač<br />

Francuzi u srednjoj klasi dosad nisu imali velike sreće, ali<br />

Opel Talisman to bi trebao promijeniti. Ovaj auto trebao<br />

bi konkurirati VW Passatu, Ford Mondeu i Opel Insigniji.<br />

Sudeći po prvim reakcijama stručnjaka, nema dvojbe<br />

da će pronaći svoje mjesto i na europskom tržištu.<br />

SAVJETOVANJE<br />

U PITANJIMA<br />

GOSPODARSKOG I<br />

OBRNIČKOG PRAVA<br />

01/514 50-1615<br />

wko.at/wien/wirtschaftsrecht<br />

Opel Astra K: Povratak princeze<br />

Među automobilima koje su mogu priušiti obični<br />

smrtnici poglede je privukla nova Opel Astra. Ona<br />

ne izgleda samo dobro i suvremeno, nego nudi i<br />

cijeli niz dodatne opreme: od masaže prednjeg do<br />

grijanja na zadnjem sjedištu. Ovo bi mogao biti<br />

pun pogodak Opela!<br />

<strong>KOSMO</strong> 71<br />

Kosmo_Wirtschafts und Gewerberecht_82x124_20-11-14.indd 1 20.11.2014 13:37:04

SPORT<br />

Nova zvijezda Hütteldorfa:<br />

Jelić je u Rapid došao iz<br />

slovačke Žiline.<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

„Rapid je bio<br />

moj san!“<br />

72<br />

<strong>KOSMO</strong>

INTERVJU. Hrvatski napadač Matej Jelić (24)<br />

došao je iz slovačke MŠK Žiline u redove<br />

bečkog Rapida. Ovaj 24-godišnjak iz Našica<br />

jedna je od glavnih nada zeleno-bijelih u austrijskom<br />

prvenstvu i Europskoj ligi...<br />

Mladi hrvatski nogometaš<br />

Matej Jelić (24) još<br />

se nije ni adaptirao u<br />

Beču, ali je već prvi dan imao<br />

priliku osjetiti pritisak navijača<br />

i novinara koji su ga dočekali<br />

kao „novog Berića“ i „drugog<br />

Jelavića“. Da je i najbolji strijelac<br />

slovačke lige svjestan da<br />

je, potpisavši za Rapid, došao<br />

u sredinu u kojoj se od njega<br />

mnogo očekuje?<br />

<strong>KOSMO</strong>: Mateje, kako ti je<br />

u Beču?<br />

Dobro je, lagano osjećam puls<br />

grada. Evo, danas sam potpisao<br />

ugovor za stan, u blizini samog<br />

stadiona.<br />

dočekali, primili i hvala im na<br />

tome. Također mi je pomogao<br />

i Jan Novota iz Slovačke.<br />

Kakva je po tebi razlika između<br />

slovačke i austrijske lige?<br />

Austrija ima sigurno barem za<br />

klasu jaču ligu od Slovačke.<br />

Gdje sebe vidiš u doglednoj<br />

budućnosti?<br />

Ja sada razmišljam samo o Rapidu.<br />

Tu imam ugovor, tu su<br />

moje vizije. Naravno, lagao bih<br />

kad bih rekao da ne bih volio<br />

zaigrati u jednoj od top pet<br />

„Znam da je Rapid slavan klub i da je pritisak velik, ali<br />

trudit ću se ispuniti očekivanja“, kaže nova zelena devetka.<br />

MATEJ:<br />

„Pavelić i Grahovac<br />

su me<br />

sjajno dočekali<br />

u ekipi.“<br />

europskih liga. No, to sad nije<br />

tema, niti će tako brzo biti.<br />

Osjećaš li se samim nekad?<br />

Upravo sređujem dolazak svoje<br />

cure. Onda će mi naravno biti<br />

još ljepše ovdje. Ali i inače, iako<br />

sam mlad, nisam čovjek nekih<br />

žurki, neke buke, gužve... U<br />

slobodno vrijeme volim mir,<br />

tišinu i opuštanje.<br />

Nedostaje li ti domaća slavonska<br />

hrana?<br />

Pa, ne bih bio Slavonac da mi<br />

ne nedostaje. Zna se, ništa bez<br />

kulena i kobasice (smijeh).<br />

Mediji su te najavili kao novog<br />

Jelavića. Pretpostavljam<br />

da znaš da su u Rapidu igrala<br />

mnoga slavna imena poput<br />

Savičevića, Bručića, Cice<br />

Kranjčara...<br />

Znao sam već ranije da je Cico<br />

ovdje velika legenda kluba. To<br />

je u Hrvatskoj poznato u nogometnim<br />

krugovima. Jelaviću<br />

je pak, retrospektivno gledano,<br />

Rapid bio velika odskočna daska.<br />

Ponosan sam da sam dobio<br />

priliku i naravno da mi se ovim<br />

transferom ispunio jedan od<br />

mojih snova.<br />

U Slovačkoj si bio najbolji<br />

strijelac lige. Koliko pogodaka<br />

možemo očekivati u zeleno-bijelom<br />

dresu?<br />

Ne volim takve prognoze i teško<br />

je davati bilo kakva obećanja.<br />

Dajem obećanje da ću sve<br />

dati od sebe!<br />

Ne govoriš njemački, ali<br />

imaš prevoditelje suigrače.<br />

Čuo sam da ti ponajviše u<br />

klubu pomaže Mario Pavelić,<br />

ali pomalo i Srđan Grahovac<br />

iz Bosne...<br />

Da, dečki su me zaista sjajno<br />

Naravno, i trener (op.a. Zoran<br />

Barišić) vlada našim jezikom,<br />

pa je sve lakše u komunikaciji.<br />

Kakav je prvi dojam o treneru<br />

Zokiju Barišiću?<br />

Veliki stručnjak, staložen i fokusiran,<br />

ali istovremeno nema<br />

nervoze, dernjave... Imao sam<br />

trenera u Hrvatskoj koji su vikanjem<br />

uspostavljali red i disciplinu.<br />

Barišiću to ne treba. On<br />

zna da iovako ionako ima veliki<br />

autoritet kod igrača.<br />

U Hrvatskoj nisi baš bio sretan,<br />

nikako nisi pronašao<br />

pravo mjesto u ligi. Imam dojam<br />

da si tek u Slovačkoj pokazao<br />

svoju pravu kvalitetu...<br />

Pa, iskreno rečeno, nije mi<br />

bilo lako. Slali su me od kluba<br />

do kluba, a i u Lokomotivi nisam<br />

dobio pravu šansu, iako<br />

sam ju baš tamo očekivao.<br />

U Slovačkoj je krenula moja<br />

uzlazna putanja, konačno<br />

sam se stabilizirao jer sam<br />

dobio ugovor i klub, a time<br />

i šansu da konstatno igram.<br />

Trebali su mi očito samo pravi<br />

uvjeti da se razigram...<br />

Kalendar za 2016.<br />

samo € 1,95<br />

GRATIS!<br />

Posetite nas u jednoj od naših<br />

specijalizovanih erotskih trgovina i<br />

uzmite primerak GRATIS kataloga.<br />

14 x u Austriji, npr.:<br />

1100 Wien<br />

Triester Str. 1b<br />

mit<br />

tel. 01 / 600 88 99<br />

pon.–pet. 10:00–19:00 časova<br />

sub. 10:00–17:00 časova<br />

1150 Wien<br />

Lugner City<br />

tel. 01 / 982 19 00<br />

pon.–pet. 9:00–21:00 časova<br />

sub. 9:00–18:00 časova<br />

1220 Wien<br />

Rautenweg 5<br />

tel. 01 / 743 79 90<br />

pon.–pet. 10:00–19:00 časova<br />

sub. 9:00–17:00 časova<br />

www.orion.at<br />

1509-012<br />

<strong>KOSMO</strong> 73<br />

prevod, srb.indd 1 29.09.15 14:39

Reakcije čitalaca<br />

Le Nedim Chupo (komentar<br />

na online prilog<br />

„5 Gründe, warum ihr mit<br />

Kindern in der Muttersprache<br />

sprechen solltet“)<br />

Mihaela Savanović (komentar<br />

na online prilog „So viele<br />

flüchteten im Jugoslawien-<br />

Krieg“)<br />

An die Frauen, die hier<br />

kommentieren. Seid ihr<br />

Mütter? Habt ihr Söhne? Ich<br />

schon! Ich sage euch eines, ich<br />

möchte nicht, dass mein Sohn<br />

eines Tages für irgendein<br />

Land kämpft und sein Leben<br />

riskiert!!! Wenn es dazu<br />

kommen sollte, dass ein Krieg<br />

ausbricht, würde ich ihm<br />

raten, so weit wie möglich<br />

zu fliehen. Vielleicht wollen<br />

diese Männer einfach nicht<br />

in den Krieg ziehen, was ich<br />

befürworte, denn würden alle<br />

Menschen so denken, gäbe es<br />

keine Kriege auf der Welt!<br />

Aneas Pitt (komentar na<br />

online prilog „Die Flüchtlinge<br />

sind nicht arm“)<br />

Dass 80% der Flüchtlinge nur<br />

nach Europa fliehen, weil es hier<br />

Demokratie gibt, ist wohl klar.<br />

Die meisten fliehen vor islamischen<br />

Staaten. Dabei<br />

liegt das heilige Land dieser<br />

Flüchtlinge an der eigenen<br />

Haustüre.<br />

Die wollen wie wir Europäer<br />

leben – frei und ohne Zwang.<br />

Ich würde auch fliehen und<br />

in einer Region leben wollen,<br />

wo die Gesellschaft an Moral<br />

am höchsten gestellt ist. Der<br />

Staat muss helfen und sollte es<br />

verbieten, dass irgendwelche<br />

Ideologen helfen gehen.<br />

Viele Islam-Verbände, die von<br />

der Staatsanwaltschaft als „radikal“<br />

eingestuft werden, helfen<br />

eifrig an Bahnhöfen mit. Sie<br />

freuen sich auf vielleicht neues<br />

Potenzial an Ideologen.<br />

So werden diese Flüchtlinge<br />

nicht integriert.<br />

Indira Fahro Beganović<br />

(komentar na online prilog<br />

„5 Gründe, warum ihr mit<br />

Kindern in der Muttersprache<br />

sprechen solltet“)<br />

Mojoj djeci je „zabranjeno“<br />

pričanje njemačkog jezika kod<br />

kuće! Stari su 18 i 14 godina.<br />

Rođeni su u Austriji. Njihov<br />

maternji jezik je bosanski!<br />

Njemački govore perfektno.<br />

Engleski slijedi iza njemačkog<br />

jezika. Posjećivali su godinama<br />

dopunsku nastavu iz<br />

bosankog jezika.<br />

Ponosna majka.<br />

Djeca treba obavezno da uče<br />

onaj jezik koji im je potreban<br />

za njihovo školovanje, jer jedino<br />

im to omogućava bolje<br />

radno mjesto. Maternji jezik<br />

neka takođe uče ako ima vremena,<br />

ali pazite na par stvari<br />

kada dijete krene u školu u<br />

Austriji. Dobit ćete da ispunite<br />

razne formulare, među kojima<br />

i onaj gdje vas pitaju koji je<br />

prvi, a koji drugi jezik djeteta.<br />

Na osnovu vašeg odgovora svaka<br />

škola u Beču interno pravi<br />

„Leistungsgruppen“.<br />

To će vam biti osnova za sljedeće<br />

četiri godine i pripremu<br />

vašeg djeteta za gimnaziju ili<br />

Hauptschule u kojoj imate i do<br />

90 % učenika sa migrantskim<br />

podrijetlom, samo na osnovu<br />

jezika. Zato vam predlažem<br />

da obavezno stavljate njemački<br />

kao prvi jezik.<br />

Zašto sa decom govoriti maternji jezik? Sudeći po reakcijama,<br />

ova tema jedna je od najvažnijih u našoj zajednici.<br />

Maja Nikolić Perić (komentar<br />

na online prilog<br />

„5 Gründe, warum ihr mit<br />

Kindern in der Muttersprache<br />

sprechen solltet“)<br />

Ich höre oft Mutter die reden so:<br />

„Daj mi Ball! Idemo schlaffen!<br />

Hoćeš essen?“ Die Leute können<br />

sich einfach nicht entscheiden –<br />

Deutsch oder Serbokroatisch!<br />

Poštovani čitaoci,<br />

<strong>KOSMO</strong> je otvoren za sve<br />

Vaše reakcije, prijedloge i pitanja.<br />

Podijelite s nama svoje<br />

komentare na:<br />

Zeitschrift <strong>KOSMO</strong><br />

Handelskai 388<br />

Büro Top Nr. 741<br />

1020 Wien, na e-mail:<br />

info@kosmo.at<br />

IMPRESSUM<br />

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung: Dragomir Janjić (dragomir.<br />

janjic@kosmo.at) | Chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić<br />

(jasmin.dzajic@kosmo.at), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@<br />

kosmo.at) | Redaktion: Mag. Ljubiša Buzić (ljubisa.buzic@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović, E.MA (uros.miloradovic@kosmo.<br />

at), Sandra Radovanović, BA (sandra.radovanovic@kosmo.at), Petar Rosandić, BA (petar.rosandic@kosmo.at) | Kolumnisten: Darko Markov (zemo@kosmo.at), Dejan<br />

Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at), Sandra Udavača | Lektorat: Redaktion | Art Director und Grafik: Saša Radić | Illustrationen: Mag.art. Zorica Aigner, Filip Andronik,<br />

Esmir Prlja | Fotografen: Nebojša Babić, Radule Božinović, Vojislav Radovanović, Alexander Schuppich, Saša Midžor Sučić, Aleksandar Zabunović | Fotoredaktion:<br />

Grafische Abteilung | Cover-Foto: Radule Božinović| Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000 Stück<br />

Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | <strong>KOSMO</strong> – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse:<br />

Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at<br />

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten<br />

haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die<br />

Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2014. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine<br />

Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen<br />

erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine<br />

Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den<br />

Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.<br />

74 <strong>KOSMO</strong>

500<br />

Freiminuten für<br />

Inlandsgespräche<br />

in Österreich<br />

Festnetz und Mobilnetz 1<br />

1€ Gratisguthaben<br />

beim Download 2<br />

Gratis internationale<br />

App-zu-App-Anrufe<br />

und -SMS 3<br />

TOP-QUALITÄT<br />

Slovenia<br />

Festnetz: 1ct/min<br />

Handy: 5ct/min<br />

Kroatien<br />

Festnetz: 5ct/min<br />

Handy: 5ct/min<br />

Serbien<br />

Festnetz: 7ct/min<br />

Handy: 19ct/min<br />

Bosnien und Herz.<br />

Festnetz: 9ct/min<br />

Handy: 17ct/min<br />

Downloaden Sie die gratis Lebara Talk app und erhalten<br />

Sie ein Gratisguthaben 2<br />

Rates/ (Offers) correct as at 24.09.2015 for calls and texts from Lebara Talk app only. 1 Minutes valid for 30 days from the paid top up date. Minutes will not be accumulated within any 30 days period. Minutes not used within the<br />

30 days period will expire automatically. Offer applicable to any paid top-up value, excluding any free credit you may be entitled to. Minutes valid for calls made from the Lebara Talk app to Austrian Landline and Mobile phone<br />

numbers only. Premium numbers are excluded. 2 Valid for 90 days from date of download. Advertised offer(s)/rates may be withdrawn/changed at Lebara’s discretion. Find out more at lebara.com/talk. 3 Free app to app calls<br />

and texts over Wifi, in available countries. Compatible devices and adequate internet connections are required. Data costs may apply when calling over 3G or 4G cellular networks, check your data plan with your current mobile<br />

operator for confirmation. Connection fees and standard call charges apply for break out calls (calls made out of wifi or non Lebara Talk numbers).

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!