Kosmo 03/13
01.03.2013 • Views
Share Embed Flag

Kosmo 03/13

Kosmo 03/13

Kosmo 03/13

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
kosmo.at

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

P.b.b. Verlagspostamt 1020 GZ 09Z<strong>03</strong>7990M<br />

ALEXANDER DIMMI:<br />

„Nije sve u novcu!“<br />

ACA LUKAS:<br />

„Ne slušam klasiku!“<br />

KOSMO<br />

<strong>03</strong>/20<strong>13</strong> | IZDANJE BR. 41 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | www.KOSMO.At<br />

COVER StORy<br />

Zaboravljene<br />

zvijezde<br />

KUHINJA<br />

Čarolija<br />

uskršnje trpeze<br />

PARFEMI<br />

Zavedite<br />

mirisom<br />

PRIVAtIZACIJA<br />

BItKA ZA<br />

VODU

Sabine ume da se spontano raduje. Najčešće<br />

zbog raznovrsne dodatne opreme koja je kod<br />

marke Hyundai ”all inklusive”.<br />

Andrea se raduje svom autu Hyundai i20.<br />

Ona: najbolja u razredu. On: najpovoljniji u<br />

svom razredu.<br />

Ko Hyundai vozi,<br />

bolje prolazi!<br />

Alex se preko svake mere raduje: njega<br />

oduševljavaju inovativne tehnologije i stilski<br />

dizajn! Njegov novi auto: Hyundai i30 Coupé!<br />

Paul se raduje zato što može da oduševi<br />

prijatelje i porodicu: nikada kompletna oprema<br />

nije bila toliko povoljna!<br />

Iris se raduje 5 godina! I to zbog trostruke<br />

Hyundai garancije BEZ OGRANIČENJA<br />

KILOMETRAŽE!<br />

Ingrid se raduje od srca. Zbog simpatičnog<br />

Hyundai auto-dilera. Što bi ona rekla: ”Baš<br />

mi je blizu!”<br />

Markus se raduje svojoj pametnoj odluci:<br />

”Luxus & Design” može sebi svako da priušti.<br />

Gerhard se raduje povoljnoj prilici! On sada<br />

putuje svojim novim UpGrade modelom još<br />

komfornije.<br />

Leo se već drugi put sa ženom raduje zbog<br />

proširenja porodice! Za takve stvari u životu<br />

Hyundai pravi još mesta.<br />

Ko se sada za Hyundai auto odluči, imaće<br />

razloga za smeh. Inovativne ideje, vrhunska<br />

proizvodnja, više komfora i opreme očekuju<br />

Vas u celoj paleti modela. Obezbedite sebi<br />

top-modele i20, i30 i ix35 u verzijama ”Life”<br />

i ”Europe”, sa kompletnom opremom i po<br />

senzacionalno niskoj ceni. I ako imate želje<br />

za nečim više, odlučite se za atraktivne<br />

”UpGrade“ pakete. Tako ćete se počastiti<br />

luksuzom dodatne opreme i uštedeti još više<br />

novca.<br />

Mnogo interesantnih odgovora na Vaša<br />

pitanja pronaći ćete na stranici<br />

www.hyundai.at i kod lokalnog Hyundai-<br />

partnera.

18 BRAuNER: „Nama se ne<br />

može dogoditi Salzburg!“<br />

36 dIMMI: „Novac nije<br />

recept za uspeh i sreću“<br />

72 pORTRET: Igor Miloš<br />

naš je baletan u bečkoj Operi<br />

EKONOMIJA<br />

28 Privatizacija: bitka za vodu<br />

U vremenu dok se u Austriji raspravlja o<br />

privatizaciji komunalnih usluga, pročitajte<br />

iscrpan izvještaj o slučajevima privatizacije<br />

javnog sektora u Europi i svijetu.<br />

KARIJERA<br />

38 vojne vježbe u<br />

tirolskim brdima<br />

Naš vojnik Almir<br />

Makalić (31)<br />

našao se u središtu<br />

protuterorističkih<br />

vježbi austrijske i<br />

njemačke vojske.<br />

Naša ekipa pratila<br />

ga je u tirolskim<br />

planinama.<br />

44 COver STOrY:<br />

Istražujemo gdje su<br />

završile nekadašnje<br />

zvijezde s Balkana, kao<br />

i čime se danas bave.<br />

58 Parfemi<br />

Tajna mirisa<br />

parfema: od čega<br />

se sastoje i u čemu<br />

se krije njihova<br />

magična moć?<br />

TEhNIKA<br />

STARS<br />

70 Intervju<br />

Proslavljeni folker<br />

Aca Lukas za naš<br />

časopis otkriva<br />

tajne iz estradnog<br />

života, a objašnjava<br />

i zašto ne sluša<br />

klasičnu muziku<br />

i zbog čega cijeni<br />

novac, luksuz i<br />

raskošan život.<br />

50 Žarulje<br />

Naša novinarka<br />

Sanja Vlahović-Zajić<br />

za vas uspoređuje različite<br />

tipove žarulja,<br />

njihove prednosti i<br />

nedostatke.<br />

TreNdS<br />

Zdravlje<br />

60 Bolna točka<br />

Zašto muškarci<br />

poslije četrdesete<br />

godine života<br />

moraju obavezno<br />

pregledati<br />

prostatu.<br />

KuhINJA<br />

64 Bogatstvo<br />

uskršnje trpeze<br />

Donosimo vam<br />

najbolje recepte za<br />

predstojeće blagdane.<br />

SpORT<br />

96 Bečka Zvezda<br />

Malonogometna<br />

momčad Stella<br />

Rossa, čiji kadar<br />

čine većinom igrači<br />

iz bivše Jugoslavije,<br />

osvojio je ove godine<br />

titulu austrijskog<br />

futsal prvaka. Sada<br />

planiraju i pohod na<br />

Ligu prvaka.<br />

94 AuTO<br />

Predstavljamo<br />

vam najbolja<br />

i najpovoljnija<br />

vozila za velike<br />

obitelji.<br />

KOSMO <strong>03</strong>

Ilustracija: Aleksandar Kostić

Fotos: Drago Palavra Redaktion: Petar Rosandić<br />

„voda je već<br />

privatizirana!“<br />

PrIvaTIZaCIja vOde. europska komisija članicama eurozone s najvećim dugovima predložila<br />

je nedavno privatiziranje vodnih resursa. rasprava o privatizaciji vode rasplamsala<br />

se zatim i u ovdašnjim medijima, a političke stranke ušle su u oštru raspravu. Kako na to<br />

gledaju budući intelektualci i današnji bečki studenti? Mi smo opipali atmosferu na bečkom<br />

audimaxu i upitali nekoliko studenata i studentica za njihovo mišljenje o privatizaciji.<br />

josef ellIOTT,<br />

24, student<br />

„Smatram da se bezveze širi<br />

preveliki strah od privatizacije.<br />

Privatiziranje je danas sasvim<br />

normalna pojava i u mnogim<br />

slučajevima se pokazalo da tržište<br />

samo sebe dobro regulira.<br />

Stoga se ne bojim privatizacije.“<br />

Gerhard SICHarT,<br />

19, student<br />

„Dobrodošli u kapitalizam,<br />

prijatelji! Tako stvari naprosto<br />

funkcioniraju u ovom sustavu,<br />

pa me ne čudi i ova aktualna rasprava.<br />

Naravno da sam protiv,<br />

ali što ja tu mogu kao običan<br />

građanin i student?“<br />

Sascha PeTrOvIĆ,<br />

28, student<br />

„Mislim da postoje sektori koje<br />

država treba regulirati uime<br />

svih nas kako bi isti bili što bolje<br />

zaštićeni. Privatno reguliranje<br />

vodnih resursa je u mojim<br />

očima pogrešan korak. Zato<br />

sam protiv privatizacije.“<br />

alexander GajIĆ,<br />

19, student<br />

„Ako privatiziramo vode, ne<br />

samo da će pasti kvaliteta nego<br />

će sve i poskupjeti. Mislim da je<br />

stoga glupo da se uopće o tome<br />

raspravlja, naročito u Beču,<br />

gdje su stvari dosad odlično<br />

funkcionirale.“<br />

Christian jeTSCHGO,<br />

23, student<br />

„Zar vi ne znate da je sve već<br />

zapravo i privatizirano? I to ne<br />

samo voda nego i mnogi drugi<br />

prirodni resursi. Pa, onda pogledajte<br />

u savezne zemlje poput<br />

Koruške ili Štajerske, gdje to<br />

već reguliraju privatne firme.“<br />

Chicago PrITZ,<br />

19, student<br />

„Naravno da sam protiv! Mislim<br />

da je svako zaslužio da<br />

ima besplatan pristup vodi. Na<br />

kraju krajeva, voda je svima potrebna<br />

da bi živjeli. Privatizacija<br />

bi samo otežala pristup običnog<br />

građanina vodi.“<br />

Tanja MIŠIĆ,<br />

21, studentica<br />

KOSMOVA<br />

„Ja sam protiv privatiziranja<br />

vodnih resursa, ali isto tako sam<br />

i protiv jeftinih i napuhanih<br />

debata na tu temu. Mislim da<br />

je ova rasprava stvorena samo<br />

kako bi neke stranke skupile<br />

brze i jeftine političke poene.“<br />

Sonja NIederMeIer,<br />

18, studentica<br />

ANKETA<br />

AKTUELNA<br />

„Čula sam za tu raspravu, ali<br />

nisam pratila sve detaljno. U<br />

načelu sam i ja protiv privatizacije<br />

iako, eto, ne znam<br />

koji su motivi za privatizaciju.<br />

Pratit ću sad češće medije<br />

kako bih zauzela pravi stav.“<br />

KOSMO 05

Život je<br />

maskenbal<br />

MuKE. Krenuše balovi i maskenbalovi po Beču.<br />

Sad će, k’o i svake godine, dežurni klovnovi<br />

da izigravaju careve i carice, da plešu onaj<br />

valcer ispod velikog kristalnog lustera.<br />

O<br />

drtaveli kavaljeri će sa<br />

mukom da drže u naručju<br />

svoje partnerke koje su<br />

jele dva meseca samo salatu da bi<br />

stale u balsku ’aljinu. I dok oni<br />

plešu, napolju će opet neki slični<br />

cirkusanti u šarenim pantalonama,<br />

sa ljubičastim bradicama da<br />

ih gađaju jajima, psuju, dele letke<br />

protiv njih. I tako svake godine.<br />

Ni mi ne zaostajemo. Te bal nekih<br />

„Uspešnih žena“, pa onda bal<br />

„Prodavaca šerpi i lonaca“ – ne<br />

umem sve ni da ih nabrojim. Svi<br />

se nešto utrkuju, dele cedulje po<br />

Brunnenmarktu, pozivaju nas<br />

da kod njih svratimo i umesto<br />

bauštelaca barem tih par sati<br />

budemo carski oficiri.<br />

Primetio sam da kad „Prodavci<br />

šerpi“ organizuju bal, onda ove<br />

„Uspešne žene“ ne idu kod njih,<br />

i obrnuto. Stignu pomalo i da se<br />

ogovaraju. Uvek znam kad se<br />

održava bal, jer se Borina rospija<br />

razgalami po stanu. Te nema<br />

šta da obuče „k’o žena“, te niko<br />

ne misli na nju, napirlita se, pa<br />

kune prodavce garderobe, frizere<br />

i rođenog oca što joj napravio<br />

krive noge. I ove godine me kum<br />

ubeđuje: „Kad može rospija, idemo<br />

i mi kume da vidimo kako je<br />

kad se igra kolce ispod carskog<br />

lustera i kako izgleda kad se napiješ<br />

od Sekta.<br />

Mogu da nabavim karte upola<br />

cene, jer se šefu šlogirala žena,<br />

pa neće da ide, a prodaje karte<br />

da mu ne propadnu pare.“Iš’o<br />

bi’ i ja, da mi svečani sako nije<br />

isflekan. Jedinu kravatu što<br />

imam, poslednji put sam vezao<br />

na tečinoj sahrani. Zamislim<br />

se k’o dete kad gleda crtani, pa<br />

06 KOSMO<br />

pomislim kako bi to lepo bilo<br />

da odem i da tamo vidim sve<br />

ove bečke junake, ali u nekom<br />

drugom obliku. Na primer, ovu<br />

političarku, znate je vi, što je tu<br />

već trijes’ godina, zaboravih joj<br />

ime… Ona sa dva prezimena, što<br />

je ima svuda i što priča jedno te<br />

isto. Pa da se obuče k’o Marija<br />

Terezija i duboko mi se pokloni!<br />

Pa onaj krupni što se bavi<br />

kulturom, da tako ogroman<br />

još natakne neke brke, pa me<br />

izljubi. A tek onaj matori pisac<br />

sa bradicom, što drži govore, napada<br />

ljude po Beču, on da isuče<br />

junačku sablju u moju čast, pa<br />

da me pozdravi, da postroji ove<br />

zalizane „fetretere“ prodavce<br />

šerpi i lonaca k’o vojsku.<br />

Oni naprave špalir, a ja k’o car<br />

vršim smotru. Sve to sa balkona<br />

posmatraju ove pevaljke iz<br />

Miletove kafane, obučene k’o<br />

princeze i prvi put u životu zakopčane<br />

do grla, sa sve lepezama<br />

u rukama. A ove gazde kafana<br />

što deru mene i kuma, da po prvi<br />

put obleću oko nas sa tacnama i<br />

šampanjcem u crnim odelima i<br />

leptir mašnama, umesto šarenih<br />

košulja i lanaca oko vrata!<br />

A ko ne voli maskiranje, evo<br />

ovi’ dana je ceo Beč oblepljen<br />

golim muškarcima raznoraznih<br />

boja i dimenzija,<br />

za svačiji ukus po nešto. Pa<br />

vi odlučite: kod „Uspešnih<br />

žena“ na bal ili kod matorih<br />

„umetnika“ u muzej po golotinju.<br />

Ja ću kod Mileta u<br />

kafanu, na crtu do prvog.<br />

Škrabni Zemi svoje mišljenje:<br />

zemo.kolumnist@kosmo.at<br />

Ilustracija: Aleksandar Kostić

Fotos: zVg, Aleksandar zabunović (o.l.)<br />

Pisma čitalaca<br />

Sehr geehrte Redaktion,<br />

Was soll das sein BKS? Eine<br />

Ethnie? Eine Sprache? Ich<br />

bin mir sicher, dass Herr<br />

Lebović kein BKS spricht,<br />

viel eher kroatisch. Ich weiß<br />

schon, dass es sich um ein<br />

und dieselbe Sprache handelt,<br />

aber diese gleich zu<br />

bks zu verstümmeln verstehe<br />

ich nicht. Man muss der<br />

Tatsache in die Augen schauen,<br />

dass die jugoslawische<br />

Idee nicht funktioniert hat<br />

(leider, meiner Meinung<br />

nach), und sollte aus den<br />

Leuten hier, die aus dem<br />

Gebiet des ehem. Jugoslawiens<br />

stammen, nicht BKS-ler<br />

machen. Nein, man sollte<br />

die angesprochenen Leute<br />

entscheiden lassen, wie sie<br />

sich selber nennen oder wie<br />

sie Sprache nennen, die sie<br />

sprechen.<br />

Ich verstehe schon, dass<br />

es für viele einfach und<br />

bequem ist, bks zu sagen,<br />

aber ich finde das ein bisschen<br />

herabwürdigend. Es<br />

handelt sich (größtenteils)<br />

um Kroaten, Serben,<br />

Bosniaken die serbisch,<br />

kroatisch und bosnisch<br />

sprechen. Die Verwendung<br />

dieser Begriffe sollte keine<br />

Anlass zu Verstimmungen<br />

geben. Bitte liebe KOSMO-<br />

Redaktion, wir sind keine<br />

BKS-ler, die bks sprechen!!!<br />

Mit freundlichen Grüßen,<br />

Joco Crvenko<br />

Liebes KOSMO-Team!<br />

Vom 21.-23.3. findet in Belgrad<br />

das RESONATE-Festival statt<br />

(http://resonate.io). Dieses<br />

internationale Festival versteht<br />

sich als Plattform für Networking,<br />

Information, Wissensaustausch<br />

und Bildung die digitale<br />

Kultur & Kunst verbindet.<br />

Falls es für KOSMO interessant<br />

ist einen Artikel darüber<br />

zu publizieren, so biete ich<br />

euch hiermit an, für euch<br />

über Resonate zu berichten.<br />

Wahlweise auf Standard-<br />

Kroatisch oder, sollte es euch<br />

Spaß machen, auch auf Burgenlandkroatisch<br />

(Deutsch ist<br />

natürlich auch möglich).<br />

Da ihr vermutlich nicht die<br />

Katze im Sack wollt: Meine<br />

beiden letzten Artikel sind im<br />

jugendmagazin „Novi glas“<br />

(auf Burgenlandkroatisch)<br />

erschienen. Zu finden unter<br />

www.hakovci.org Ich freue<br />

mich über Eure antwort!<br />

Srdačan pozdrav,<br />

Štefan Emrich<br />

Čitateljka magazina KOSMO Spomenka Glaser skrenula nam<br />

je pažnju na uspešnu karijeru grupe „dubrovački kavaljeri.“<br />

Štovana redakcijo,<br />

U prvom se redu želim pretplatiti<br />

na godišnju dostavu<br />

Vašeg lista... Uistinu jako<br />

sam mnogo razmišljala i<br />

želim također da vam predložim<br />

jedan (barem jedan<br />

članak) o muzičkoj grupi<br />

„Dubrovački kavaljeri“ koja<br />

ima iza sebe burnu prošlost<br />

pjevanja i nastupa, te se nalazi<br />

sa sjedištem već nekoliko<br />

godina u Beču. Osobno<br />

bi mi drago bilo da uzmete<br />

malo vremena za neki razgovor<br />

sa članovima naše grupe,<br />

bilo bi nam na ponos izaći<br />

u vašem magazinu. Stoga<br />

vam se i obraćam sa mojom<br />

željom, ukoliko želite i možete<br />

napisati nekoliko riječi<br />

o našoj dugogodišnjoj grupi.<br />

Srdačno,<br />

Spomenka Glaser<br />

Poštovani,<br />

Za mene direktna demokratija<br />

ima samo tada smisla<br />

ukoliko mi građani zaista<br />

možemo doneti značajne<br />

odluke. Predstojeći bečki referendum<br />

(Volksbefragung)<br />

za mene nema smisla, jer npr.<br />

ne možemo odlučiti hoćemo<br />

li plaćati parking ili ne. Iskreno,<br />

to je čista farsa i ja u tome<br />

neću da učestvujem!<br />

D.N., Beč<br />

Poštovani čitaoci,<br />

Magazin KOSMO je otvoren<br />

za sve Vaše reakcije, prijedloge<br />

i pitanja. Podijelite s nama<br />

svoje komentare na:<br />

Zeitschrift KOSMO<br />

Handelskai 388<br />

Büro Top Nr. 741<br />

1020 Wien, na e-mail:<br />

info@kosmo.at<br />

riječ<br />

izdavača<br />

dejan SUdar o<br />

integraciji<br />

Nositelji<br />

društva<br />

uovom izdanju predstavljamo<br />

nekoliko starih i novih lica, poznatih<br />

i manje poznatih osoba<br />

iz naše zajednice. Čitajući tekstove<br />

naših novinara o njima, neovisno o<br />

tome je li riječ o sportašima, poslovnim<br />

ljudima ili umjetnicima, dolazim<br />

do zaključka da dobar dio naših<br />

ljudi nije samo dobro integriran,<br />

nego je i nezaobilazan i ključan čimbenik<br />

u svojim djelatnostima.<br />

Iako to određeni krugovi možda<br />

neće rado priznati, veći dio Bošnjaka,<br />

Hrvata i Srba je danas u ovoj zemlji<br />

produktivan dio društva, što dokazuju<br />

svojim svakodnevnim radom i<br />

svojim itekako zapaženim postignućima.<br />

U ovom broju imamo intervju<br />

s Alexanderom Dimmijem, poslovnim<br />

čovjekom koji u Beču drži<br />

najmoćniji servis za čišćenje snijega<br />

u gradu. Baletan Igor Miloš nam otkriva<br />

kako je došao u Državnu operu,<br />

gdje pleše u ključnim ulogama različitih<br />

predstava. Na sportskim poljima<br />

momčad Stella Rossa pokazuje<br />

koliko su naši igrači važni za ovdašnji<br />

nogomet. Taj nogometni sastav,<br />

koji čine gotovo samo naši ljudi, nije<br />

samo austrijski prvak u futsalu, nego<br />

sada planira i svoj pohod na Europu.<br />

Pritom je bitno napomenuti da je<br />

to samo mali preslik uspješnih priča<br />

naših ljudi, a mnoge druge mogli ste<br />

pročitati u posljednjim brojevima.<br />

Ono što su nekada za ovu zemlju,<br />

nakon Drugog svjetskog rata, bili<br />

doseljavani sudetski Nijemci i Folksdojčeri,<br />

koji su imali ključnu ulogu u<br />

obnovi Austrije i koji su bili spremni<br />

preuzeti odgovornost, danas su – u<br />

mojim očima – vrlo često ljudi iz bivše<br />

Jugoslavije.<br />

Htjeli ili to ne htjeli priznati, mi smo<br />

danas u austrijskoj svakodnevnici često<br />

nositelji ovog društva.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

dejan.sudar@kosmo.at

Sve I SvaŠTa<br />

Zabranjeno –<br />

uglavnom sve!<br />

Država<br />

Virdžinija,<br />

SAD, ukinula<br />

je zabranuzajedničkog<br />

života nevenčanih parova.<br />

To je, međutim, samo početak.<br />

U Virdžiniji su još uvek na snazi<br />

neki preživeli zakoni, kao npr.<br />

zabrana preljube za koju se može<br />

ići u zatvor, zatim psovanja na javnom<br />

mestu i, vrhunac – zabrana<br />

oralnog seksa, bez obzira na to da<br />

li je par venčan ili ne.<br />

Javni WC-i za<br />

ljubimce<br />

Među novimzakonima<br />

za<br />

poboljšanjehigijene<br />

ulica i<br />

„uljuđenosti“, Kina gradi javne<br />

toalete za ljubimce.<br />

U gradu Shenzhen na jugu Kine<br />

(provincija Guangdong) izgrađeno<br />

je 80 ovih toaleta, a očekuje<br />

se da će uskoro biti instalirano još<br />

1.000. Oni su veličine oko jednog<br />

kvadratnog metra, ograđeni su i<br />

napunjeni peskom.<br />

Beskućnici čitaju<br />

prognozu<br />

Saatchi &<br />

Saatchi iz<br />

B e r l i n a<br />

pokrenula<br />

je kampanju<br />

za<br />

skretanje pažnje javnosti na<br />

problem beskućnika.<br />

Prema ovoj ideji, ljudi koji žive na<br />

ulici pojavljuju se u udarnim vestima<br />

i čitaju vremensku prognozu.<br />

Time se naročito skreće pažnja i<br />

na ogromne probleme koje ovi ljudi<br />

imaju za vreme zime. Ovaj program<br />

postoji u Rumuniji i Rusiji.<br />

08 KOSMO<br />

„akciona glumica“ Coco<br />

Brown (34) spremna je<br />

da proširi pornografiju i<br />

na druge galaksije.<br />

Očito da čimpanze<br />

seks zanima<br />

više nego što se<br />

to mislilo.<br />

Na korak od seksa u svemiru<br />

Otprilike u martu 2014.<br />

godine poznata porno glumica<br />

Coco Brown napraviće<br />

mali korak za čoveka,<br />

ali veliki za čovečanstvo.<br />

Coco Brown (34), poznata<br />

i pod imenom „Honey<br />

Love“, glumica mnogih<br />

pornografskih epskih ostvarenja,<br />

trenutno se nalazi<br />

u Holandiji na obuci koja<br />

će joj omogućiti da postane<br />

prva žena iz svog faha i<br />

druga Afroamerikanka koja<br />

će dospeti u svemir. Brown,<br />

koja inače živi i radi u Nemačkoj,<br />

za medije izjavljuje<br />

da je priliku da preduzme<br />

Glupi fudbaleri?<br />

Neće biti<br />

Fudbaleri Premijer lige i drugi<br />

vrhunski sportisti imaju<br />

razvijeniji mozak nego većina<br />

studenata.<br />

Nedavna istraživanja utvrdila<br />

su da igrači engleske Premier<br />

lige i NHL hokejaši imaju<br />

bolje razvijene kognitivne<br />

funkcije od prosečnih studenata<br />

osnovnih studija i to zbog<br />

svoje sposobnosti „hiper-fokusa“.<br />

Istraživanjem je rukovodio<br />

profesor Jocelyn Faubert sa<br />

putovanje na koje se nijedna<br />

pornografska diva do sada nije<br />

odvažila dobila od kompanije<br />

SpaceXC, privatne holandske<br />

firme koja želi da omogući<br />

putovanje u svemir privatnim<br />

licima. Glumica će platiti<br />

100.000 dolara za privilegiju<br />

da bude jedan od prvih privatnih<br />

klijenata koji će otputovati<br />

u svemir, i to nekih 62 milje, tj.<br />

100 km daleko od Zemlje. Iz<br />

kompanije SpaceXC kažu da<br />

nemaju nikakav problem da<br />

porno diva bude jedan od prvih<br />

putnika na njihovom letu.<br />

„Odlično je da imamo osobe iz<br />

svih zamislivih poslovnih svetova.“<br />

Iako će Brown biti prva<br />

Nedavna naučna studija opovrgava stereotip da su sportisti,<br />

naročito fudbaleri glupi. Istina je upravo suprotna.<br />

Univerziteta u Montrealu,<br />

Kanada, a ono je obuhvatilo<br />

102 profesionalna igrača i 173<br />

elitnih sportista-amatera, kao i<br />

33 obična studenta. Rezultati<br />

porno glumica u svemiru,<br />

ona neće biti prva koja je<br />

imala ljubavno iskustvo pri<br />

nultoj gravitaciji. Ova neobična<br />

slava pripada glumici<br />

Silviji Saint i glumcu Nicku<br />

Langu, koji su 1999. godine<br />

u svoj „performans“<br />

uključili i 20 sekundi seksa<br />

u bestežinskom stanju, u<br />

sceni za golicavi film „The<br />

Uranus Experiment Part<br />

Two“. Brown za sada obećava<br />

da će se uzdržati od<br />

takvih eksperimenata, ali<br />

da će videti šta gore može<br />

da se izvede. Neko malo<br />

razgolićavanje, sa Zemljom<br />

u pozadini? Ko to zna?<br />

testiranja pokazuju da su profesionalni<br />

sportisti sposobni<br />

za izuzetni stepen koncentracije<br />

koji je ključan za procese<br />

učenja i mišljenja.<br />

Fotos: Getty Images, wikimedia, zVg

Broj meseca<br />

2<br />

TRIJUMF.<br />

pas ili ipak čovjek?<br />

Tonik, mješanac pudlice i<br />

shitzua iz američkog Kentuckyja,<br />

neodoljivo je sličan<br />

čovjeku.<br />

Zbog njegovog lica mediji su ga<br />

već prozvali „psom s ljudskim<br />

licem“, a nakon što je otkrivena<br />

njegova teška sudbina postao<br />

je i medijska zvijezda. Tonik<br />

je, kao i mnogi psi, izbačen na<br />

ulicu, a njegov život je spašen<br />

samo zahvaljujući borcima za<br />

zaštitu životinja iz Kalifornije.<br />

Turske serije<br />

osvojile Balkan<br />

Sudeći po pisanjima France<br />

Pressa, turske televizijske serije<br />

uspjele su u velikom stilu<br />

osvojiti Balkan.<br />

Kako navode izvori agencije,<br />

turske serije oborile<br />

su sve rekorde gledanosti,<br />

a među Balkancima uživaju<br />

veću popularnost nego<br />

američke sapunice i latinoameričke<br />

telenovele. Najveću<br />

popularnost uživa serija<br />

JuNAK MJESECA<br />

Marcel HIrSCHer, skijaš<br />

još jedno zlato<br />

Neverovatan međunarodni<br />

uspeh za Austriju na filmskom polju:<br />

na dodeli Oscara Michael Haneke<br />

osvaja priznanje za najbolji strani film<br />

(„Amour“), a Christoph Waltz za najbolju<br />

sporednu ulogu u filmu „Django<br />

Unchained“. Čestitamo!<br />

Austrijski skijaš Marcel<br />

Hirscher (23) fenomenalnom<br />

vožnjom na Svjetskom prvenstvu<br />

u Schladmingu došao je zasluženo<br />

do zlatne medalje u slalomu.<br />

„Bio sam napet kao nikada, ali srećom<br />

sam sačuvao svoje živce i odvozio<br />

onako kako sam to sebi i zacrtao“,<br />

zaključio je skijaš iz Salzburga.<br />

Psić Tonik svojim „ljudskim<br />

licem“ zbunio je ameriku.<br />

Turske producentske tvrtke<br />

probile su se na Balkanu.<br />

„Sulejman Veličanstveni“.<br />

Turska filmska industrija<br />

samo 2011. godine prodala<br />

je ostatku svijeta oko 10.500<br />

sati serijskog programa, a serije<br />

je gledalo 150 milijuna<br />

ljudi iz 76 zemalja.<br />

CITAT MESECA:<br />

„„Savezni kancelar<br />

Faymann podsjeća me na<br />

pravog akcijskog junaka.“<br />

Arnold Schwarzenegger je, govoreći o politici<br />

austrijske Savezne vlade, Faymanna<br />

počastio vrlo laskavim komplimentima.<br />

Kim u videu napao Sad<br />

Sjeverna Koreja počela se<br />

sada sa svojim najvećim protivnikom<br />

obračunavati i putem<br />

videozapisa na internetu.<br />

Tako je državna novinska agencija<br />

na Youtubeu plasirala video<br />

u kojem je simuliran napad na<br />

New York, a u video je ugrađen<br />

i Empire State Building kako<br />

gori u plamenu. Sam videozapis<br />

počinje s korejskim mladićem<br />

kako sanja letenje u raketi i<br />

kako pred sobom vidi ujedinje-<br />

Tv ugrožava plodnost<br />

Muškarci koji često gledaju<br />

televiziju imaju manje spermija<br />

nego oni koji slabo gledaju<br />

u male ekrane.<br />

Tvrdi se to u studiji stručnjaka<br />

s uglednog Sveučilišta u Harvardu,<br />

koji smanjenje plodnosti<br />

prvi put povezuju s manjkom<br />

fizičke aktivnosti i pretjeranim<br />

gledanjem u televizijske ekrane.<br />

„Životni stil vidi se i u kvaliteti<br />

sperme“, izjavila je voditeljica<br />

studije Audrey Gaskins.<br />

lUZer MjeSeCa<br />

Oscar PISTOrIUS, sportaš<br />

osumnjičen za ubojstvo<br />

Poznati južnoafrički paraolimpijac<br />

Oscar Pistorius (26) osumnjičen je za<br />

ubojstvo svoje djevojke Reeve Steenkamp<br />

(30). Do medija je doprlo da je<br />

ubojstvu djevojke prethodio sukob koji<br />

su primijetili i njihovi susjedi. Njeno<br />

mrtvo tijelo pronađeno je u stanu<br />

Pistoriusa u Pretoriji, a paraolimpijac je<br />

pritvoren, pa pušten uz kauciju.<br />

nu Koreju. Iako poruka videa<br />

nije nimalo miroljubiva, cijeli<br />

video prati pjesma „We Are<br />

The World", miroljubiva himna<br />

Michaela Jacksona.<br />

Muškarci koji ne gledaju Tv<br />

imaju kvalitetniju spermu.<br />

KOSMO 09

Sve I SvaŠTa<br />

Uposlenik stoleća<br />

Jim Clem<br />

e n t s<br />

ima punih<br />

100<br />

godina,<br />

pa ipak je<br />

još uvek u radnom odnosu.<br />

Ovaj stogodišnjak je za istu kompaniju<br />

radio 34 godine, sve dok<br />

sa 66 nije otišao u penziju. „Kada<br />

sam se penzionisao, toliko sam se<br />

dosađivao da žena nije više mogla<br />

da me gleda. Rekla je: ’Za ime Božije,<br />

idi nađi neki posao!’ Što sam<br />

ja i učinio“, objašnjava Clements,<br />

čiji radni vek iznosi 86 godina.<br />

Ko nosi pantalone?<br />

U Parizu je<br />

povučen<br />

200 godina<br />

star<br />

zakon koji<br />

ženama<br />

zabranjuje da nose pantalone.<br />

31. januara je francuska ministarka<br />

za prava žena ukinula zakon po<br />

kojem se u Parizu mogla uhapsiti<br />

žena ukoliko nosi pantalone. Zakon<br />

je predviđao da žene moraju<br />

da traže specijalnu dozvolu za<br />

nošenje ovog odevnog predmeta.<br />

Propis je dugo van upotrebe, pa<br />

zbog toga nije bio ranije ukinut.<br />

veliki rat pelena<br />

Južni deloviNorveške<br />

privlače<br />

kupce iz<br />

d r u g i h<br />

zemalja koji ovde dolaze samo<br />

zbog jedne stvari – pelena.<br />

„Zaraćeni“ lanci hiper marketa toliko<br />

su spustili cene artikala, da je<br />

to privuklo stanovnike iz Švedske,<br />

Litvanije i Poljske koji su ceo region<br />

potpuno očistili od pelena, tako<br />

da ih lokalci teško nabavljaju. Norveška<br />

policija zaustavljala je privatne<br />

automobile koji su, potpuno<br />

legalno, nosili i po 80.000 pelena.<br />

10 KOSMO<br />

Šveđanka zaljubljena u<br />

smrt: u stanu pronađeni<br />

brojni ljudski ostaci<br />

– dokazi ljubavi.<br />

Na smrt zaljubljena<br />

Neimenovana Šveđanka<br />

nedavno je završila na<br />

sudu zbog svojih nekrofilnih<br />

sklonosti.<br />

Ova bruneta optužena je<br />

za intimne odnose sa ljudskim<br />

ostacima, kostima,<br />

što se nedvosmisleno vidi<br />

na fotografijama koje su<br />

dospele do medija, a na<br />

kojima ona liže, grli i ljubi<br />

prave ljudske lobanje. U<br />

skladu sa švedskim zakonima,<br />

optuženu čeka do<br />

dve godine zatvora zbog<br />

„ugrožavanja mira mrtvih“.<br />

Vlasti su izjavile da<br />

je ova 37-godišnja dama u<br />

svom stanu u Göteborgu<br />

Naterala ga<br />

na seks<br />

Muškarac iz države Oregon,<br />

SAD, tužio je sudu ženu, poreskog<br />

službenika, da ga je<br />

primorala na seks.<br />

Vincent Burroughs (40) iz<br />

mesta Fall Creek podneo je<br />

saveznom sudu tužbu protiv<br />

Dore Abrahamson, službenice<br />

moćne i neumoljive američke<br />

poreske službe – IRS. Prema<br />

navodima tužbe, Abrahamson<br />

je prvi put kontaktirala Burroughsa<br />

u avgustu 2011. u vezi sa<br />

imala najmanje šest lobanja,<br />

zatim kičnu i veliki broj drugih<br />

kostiju. Svoje „blago“ ona<br />

je držala u tajnoj ostavi, zajedno<br />

sa bušilicama, alatom,<br />

specijalnim vrećama za leševe<br />

i slikama iz mrtvačnice.<br />

Žena, poreklom iz jugozapadne<br />

Švedske, izvedena je<br />

pred okružni sud u Geteborgu.<br />

Ona odbija sve optužbe i<br />

tvrdi da kosti i ljudske ostatke<br />

sakuplja zbog „interesovanja<br />

za istoriju“. Šokantne slike<br />

koje su procurele u medije,<br />

međutim, bile su propraćene<br />

tekstom koji ukazuje na drugu<br />

vrstu interesovanja i opsesije:<br />

„Granice mog ponašanja<br />

određuje moj lični moral i ja<br />

Iako retko, u javnost počinju da izlaze i slučajevi žena koje svoj<br />

službeni položaj koriste kako bi muškarce naterale na seks.<br />

njegovom poreskom prijavom.<br />

Tražila je od njega da se susretnu,<br />

a zatim je usledio flert, česti<br />

telefonski pozivi i SMS-ovi. U<br />

septembru 2011. ona se poja-<br />

sam spremna da prihvatim<br />

svaku kaznu, ukoliko se nešto<br />

dogodi.“ Zatim: „Isplati<br />

se muke. Sviđa mi se moj<br />

muškarac, i sve jedno mi je<br />

da li je mrtav ili živ. Dopušta<br />

mi da seksualno zadovoljenje<br />

potražim i ’sa strane’.“<br />

Iako je pronašla alat, policija<br />

nema dokaza da je žena<br />

sama iskopavala leševe iz<br />

grobova.<br />

Optužena odbacuje krivicu,<br />

tvrdi da nije uradila ništa<br />

pogrešno i protivzakonito,<br />

a insistira na tome da slike<br />

nisu njene, već „skinute“ sa<br />

interneta. Tužilaštvo tvrdi<br />

da su slike autentične i da se<br />

na njima nalazi optužena.<br />

vila na vratima njegovog doma<br />

i pretila mu kaznom ukoliko<br />

ne pristane da „zadovolji njene<br />

potrebe“. On je tada spavao s<br />

njom, kako tvrdi, na prisilu.<br />

Fotos: Getty Images, wikimedia, zVg

Osječki vodovod pokrenuo je akciju motivacije građana da<br />

izmire svoje račune. Platiš račun za vodu – dobiješ zastavu!<br />

Patriotizam – iz česme<br />

Komunalno preduzeće Vodovod<br />

Osijek pokrenulo je<br />

originalnu akciju.<br />

Svim onim građanima koji<br />

uredno izmiruju svoje račune<br />

za utrošenu vodu, osiječki<br />

vodovod pokloniće – zastavu<br />

Republike Hrvatske.<br />

U nedavnom saopštenju<br />

za medije, Vodovod je obavestio<br />

javnost da je za ove<br />

potrebe nabavljeno 30.000<br />

zastava, te da je za akciju izdvojeno<br />

oko 750.000 kuna<br />

(oko 99.000 evra).<br />

„Želimo stimulirati naše<br />

sugrađane koji neredovito<br />

plaćaju vodu. Mislimo da<br />

bi ih hrvatske zastave mogle<br />

motivirati da urednije podmiruju<br />

svoje račune“, kazao<br />

je osječki gradonačelnik<br />

Krešimir Bubalo.<br />

Konsultant za džoint<br />

Američka država Washington<br />

legalizovala je nedavno<br />

marihuanu.<br />

Isti zakon usvojen je i u državi<br />

Colorado, a te države sada razvijaju<br />

celu kanabis-infrastrukturu:<br />

od licenci za uzgajanje,<br />

preko ovlašćenja za preradu i<br />

prodaju. Prvi problem pojavio<br />

se već u fazi pripreme oglasa<br />

za buduće radno mesto. stručnjaka<br />

za marihuanu. Neko se<br />

umesno setio da priupita da li<br />

će kandidati biti ozbiljno razmotreni<br />

ako imaju kriminalnu<br />

istoriju. Odgovor: ukoliko<br />

je u pitanju samo manji prekršaj<br />

posedovanja ili konzumacije<br />

marihuane – ne.<br />

Škotske vlasti izradile su originalnu aplikaciju koja demonstrira<br />

pogubno delovanje alkohohla na lepotu konzumenata.<br />

android app za pijance<br />

Svi oni koji hoće da ostave<br />

piće, sada mogu da potraže<br />

pomoć aplikacije „Drinking<br />

Mirror“.<br />

Škotska vlada pripremila je<br />

kampanju „Drop a Glass Size“<br />

(otprilike „Pij čašu manje“) čiji<br />

je cilj da građane, a pre svega<br />

žene, odvrati od preteranog<br />

konzumiranja alkohola. Akciju<br />

države pokrenulo je udvostru-<br />

čavanje broja smrtnih slučajeva<br />

od posledica alkoholizma u<br />

poslednjih 20 godina kod žena<br />

između 30 i 44 godine života.<br />

Kao deo kampanje, pojavila se<br />

i aplikacija za android telefone<br />

koja korisnicima pokazuje<br />

kako će se njihov izgled pod<br />

uticajem alkohola menjati u narednih<br />

deset godina, sa ciljem<br />

da korisnike šokira i preventivno<br />

zaplaši od posledica.<br />

Stoneri sada mogu da potraže zaposlenje u državnom sektoru:<br />

američke vlasti traže stručnjake za lake droge.<br />

KOSMO 11

INTEgRACIJA<br />

Kolumna<br />

dr. Nedad MeMIĆ,<br />

glavni i<br />

odgovorni urednik<br />

magazina KOSMO<br />

Ne samo obaveze,<br />

već i prava...<br />

Broj osoba bez austrijskog državljanstva<br />

koje žive u Austriji<br />

ove je godine po prvi put u<br />

historiji Druge republike prešao<br />

granicu od jednog miliona. Svako<br />

peto novorođenče u Austriji nema<br />

austrijsko državljanstvo – s tendencijom<br />

daljeg porasta. Put do<br />

austrijskog pasoša i dalje ostaje dug<br />

i povezan s brojnim birokratskim<br />

preprekama. Po tom pitanju ni<br />

nova inicijativa državnog sekretara<br />

za integraciju Sebastiana Kurza<br />

o izmjeni Zakona o državljanstvu<br />

neće mnogo promijeniti. Činjenica<br />

je: u Austriji stasava nova generacija<br />

mladih ljudi koji su ovdje rođeni,<br />

ne poznaju niti jednu drugu<br />

državu osim Austrije, savršeno govore<br />

njemački jezik, ali ipak nisu ili<br />

ne mogu postati austrijski državljani.<br />

Ti ljudi žive u zemlji čijem prosperitetu<br />

aktivno doprinose, ali u<br />

isto vrijeme nemaju prava da oblikuju<br />

politički život ove zemlje i da<br />

samim time odlučuju o svojoj budućnosti.<br />

Integracija doseljenika<br />

nije jednosmjerna ulica, čuje se u<br />

skoro svakoj diskusiji o integraciji.<br />

Doseljenici i njihova djeca moraju<br />

ispuniti određene obaveze kako bi<br />

živjeli u Austriji – to ne spori niko.<br />

Vrijeme je, međutim, da se intenzivnije<br />

počne diskutirati i o njihovim<br />

pravima – jer samo tako ćemo<br />

stvoriti nove generacije koje će Austriju<br />

posmatrati kao svoju jedinu<br />

domovinu i neće se više pitati gdje<br />

u stvari pripadaju, ne zaboravljajući<br />

pritom kulturu iz koje potječu.<br />

Stvar je države Austrije da ovim<br />

mladim ljudima pruži šansu da se<br />

osjećaju Austrijancima i u formalnom<br />

smislu. U suštinskome oni to<br />

već odavno jesu.<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

nedad.memic@kosmo.at<br />

12<br />

KOSMO<br />

Spreman novi zakon<br />

o državljanstvu<br />

NOva PravIla. Ko može i pod kakvim uslovima<br />

da dobije austrijsko državljanstvo? Pregovori<br />

vladajuće koalicije na ovu temu traju već<br />

mesecima, ali većih nesuglasica nema.<br />

glavni principi koji će važiti<br />

od početka su usaglašeni i<br />

nisu bili predmet debate<br />

– stranci koji pokažu veću motivisanost<br />

da se integrišu treba<br />

brže da dobiju državljanstvo. Između<br />

stavova SPÖ-a i ÖVP-a<br />

postoje razlike samo u detaljima,<br />

pa se o njima i pregovara.<br />

Opšti kriterijumi<br />

Prema postojećim zakonima,<br />

Austrijanac može postati svaki<br />

onaj ko u zemlji živi već deset godina,<br />

nije kažnjavan i osuđivan,<br />

poseduje dokaz o znanju nemačkog<br />

jezika i na kraju položi<br />

test za dobijanje državljanstva.<br />

Ubuduće će proces dobijanja<br />

papira uzimati u obzir pokazani<br />

trud i motivisanost kandidata,<br />

pa će oni koji pokažu dobru<br />

integrisanost moći da postanu<br />

Austrijanci već nakon šest godi-<br />

na boravka u zemlji, dok će za<br />

ostale važiti dosadašnji period<br />

od deset godina. Ovaj predlog<br />

došao je od strane sekretara za<br />

integraciju Sebastiana Kurza<br />

(ÖVP) i prihvaćen je od strane<br />

Crvenih. Trenutno se pregovara<br />

o obaveznoj visini dohotka,<br />

sredstava za život koje kandidati<br />

treba da prikažu.<br />

Pitanje definicije<br />

Iz tabora ÖVP-a zahtevaju da<br />

kandidat koji želi da podnese zahtev<br />

po osnovu brže integracije,<br />

mora dokazati dovoljna sredstva<br />

za život, kao i tri godine volonterskog<br />

angažmana ili posla u<br />

socijalnim službama, a zatim i<br />

nivo znanja nemačkog na B2 nivou<br />

(potpuno vladanje jezikom<br />

u svakodnevnim situacijama).<br />

Crveni traže da potreban nivo<br />

na sposobnost komuniciranja<br />

u svakodnevnim situacijama)<br />

za one koji traže državljanstvo<br />

nakon deset godina i B2 za one<br />

koji to žele da učine nakon šest.<br />

diskusije o dNa testu<br />

Na dnevnom redu se takođe<br />

nalazi i propis koji reguliše<br />

status dece čiji roditelji imaju<br />

različita državljanstva. Prema<br />

važećem propisu, ukoliko su<br />

roditelji nevenčani, dete dobija<br />

pasoš samo u slučaju da<br />

je majka Austrijanka. U ovom<br />

slučaju Ustavni sud zahteva<br />

izmene zakona do kraja godine.<br />

Predmet najveće diskusije<br />

je DNA test koji bi služio kao<br />

dokaz u postupku utvrđivanja<br />

očinstva. Ministar za rad,<br />

zdravlje i zaštitu potrošača<br />

Rudolf Hunds torfer (SPÖ) je<br />

skeptičan: „Da mogu postojati<br />

osnovane sumnje vlasti, to je<br />

van sumnje. Da li, međutim,<br />

one mogu biti povod DNA<br />

testu, o tome se mora diskutovati.“<br />

Javne ličnosti, umetnici i<br />

lisportisti ubuduće će dobijati<br />

zVg<br />

wikimedia,<br />

pasoše po već postojećim pra-<br />

znanja jezika bude B1 (dovolj- vilima i propisima.<br />

Fotos:

Ključ je u šansama<br />

Udruženje Networking<br />

Youth Career organizira 21.<br />

marta drugi po redu sajam<br />

zapošljavanja CareerFAIR<br />

namijenjen mladima s migracijskom<br />

biografijom.<br />

Bečko udruženje Networking<br />

Youth Career osnovano<br />

je s ciljem da mladima s<br />

migracijskom biografijom<br />

ponudi savjetovanje i seminare<br />

na temu zapošljavanja<br />

i karijere kako bi poboljšalo<br />

komunikaciju između državnih<br />

institucija i mladih<br />

ljudi iz civilnog društva u<br />

Austriji te time unaprijedilo<br />

šanse mladih migranata i<br />

doseljenika na austrijskom<br />

tržištu rada. Moto udruženja<br />

je „Manje govoriti o<br />

participaciji, a više je živjeti“.<br />

Seminari koje organizira<br />

ovo udruženje žele mladim<br />

ljudima omogućiti direktan<br />

kontakt s predstavnicima javnog<br />

i privatnog sektora te im<br />

tako pomoći da sami izgrade<br />

mreže poznanstava koje im<br />

mogu pomoći u uspješnoj<br />

izgradnji karijere.<br />

Ove godine Networking<br />

Youth Career organizira CareerFAIR,<br />

sajam za mlade s<br />

Imigranti<br />

bez glasa<br />

U Beču gotovo polovina<br />

stanovnika ima imigrantsko<br />

poreklo, a više od petine<br />

nema pravo glasa.<br />

Od 2008. godine bečka administracija<br />

sprovodi tzv. „Wiener<br />

Integrationsmonitor“, sveobuhvatni<br />

program praćenja<br />

integracije u glavnom gradu.<br />

Od poslednjeg izveštaja prošlo<br />

je dve godine, i od kada je<br />

broj stanovnika Beča porastao<br />

za 27.000. Prema podacima<br />

drugi po redu sajam zapošljavanja za imigrante pružit će važne<br />

informacije o novim mogućnostima svim zainteresiranima.<br />

migracijskom biografijom,<br />

koji će se održati 21. marta<br />

u prostoru Austria Centra<br />

Vienna na Kagranu. Prošle<br />

godine sličan sajam bio je organiziran<br />

pod nazivom „Migration.<br />

Wirtschaft.Messe“<br />

u prostorijama Obrazovnog<br />

centra bečke Radničke komore.<br />

Seminar će biti podijeljen<br />

u sedam tematskih blokova,<br />

a u okviru istog bit će<br />

organizirano više od 30 predavanja,<br />

radionica i seminara.<br />

Sajam je namijenjen svim<br />

onima koji se interesiraju za<br />

teme nostrifikacije stranih<br />

diploma, traženja posla, karijera<br />

u međunarodnim organizacijama,<br />

networkinga,<br />

osnivanja firmi i diverziteta.<br />

U centru pažnje sajma CareerFAIR<br />

stoje mladi ljudi<br />

s migracijskom biografijom,<br />

javne institucije i različite<br />

organizacije kao i privatne<br />

kompanije koje su orijentirane<br />

kako na Austriju tako<br />

i na međunarodno tržište<br />

te su u potrazi za mladim<br />

ljudima kao praktikantima<br />

ili zaposlenicima. Seminar<br />

je interesantan i za stručnjake<br />

iz oblasti diverziteta te<br />

za obrazovne institucije, posebno<br />

one koje se bave prekvalifikacijom<br />

nezaposlenih.<br />

Posjetioci sajma imat će izvrsnu<br />

mogućnost da besplatno<br />

prisustvuju radionicama,<br />

seminarima i predavanjima.<br />

Uz to će preko direktnih<br />

kontakata imati mogućnost<br />

da izgrade vlastite mreže<br />

poznanstava koje će im pomoći<br />

u razvijanju karijere.<br />

Time ovaj seminar doprinosi<br />

jednakosti šansi za mlade<br />

migrante i doseljenike na<br />

austrijskom tržištu rada.<br />

Zabrinjavajuće statistike: sve je više mladih imigranata<br />

koji, iako rođeni u austriji, nemaju pravo glasa.<br />

predstavljenim u poslednjem<br />

monitoru, najviše upada u oči<br />

zabrinjavajući podatak da sa<br />

porastom broja stanovnika raste<br />

i procenat, tj. broj građana<br />

koji nemaju osnovno, glasačko<br />

pravo. U proseku 21% osoba u<br />

starosnoj dobi koja im dozvoljava<br />

glasanje zapravo nemaju<br />

pravo glasa, a ovaj procenat je<br />

u nekim gradskim opštinama<br />

naročito alarmantan.<br />

Kvote za dodelu novih državljanstava<br />

i dalje su prilično niske.<br />

Manje državljanstava<br />

u 2012.<br />

Statistika kaže da su u prošloj<br />

godini svega 7.107 stranih državljana<br />

postali Austrijanci. Najveći<br />

broj ovih ljudi potječe iz Turske i<br />

Bosne i Hercegovine.<br />

Broj dodijeljenih državljanstava<br />

porastao je u 2012. u odnosu na<br />

prethodnu godinu za 5,2%. Unatoč<br />

tome, ovaj broj je i dalje drastično<br />

manji u odnosu na rekordnu godinu<br />

dodjele 20<strong>03</strong>. u kojoj su čak 45.112<br />

osoba postale austrijski državljani.<br />

Najviše je građana Turske i BiH.<br />

ekspertska studija pokazuje: višejezičnost<br />

povećava sigurnost na radu.<br />

Gratis prijevod za<br />

radnike na baušteli<br />

Višejezičnost je, pokazuju istraživanja,<br />

korisna i na „baušteli“.<br />

Višejezični migranti koji rade u građevinskoj<br />

struci svojim prevođenjem<br />

na licu mjesta doprinose višem stepenu<br />

sigurnosti, objavila je studija Radničke<br />

komore. Za ovaj prevodilački<br />

posao građevinski radnici, međutim,<br />

nisu plaćeni. Na gradilištu bečkog<br />

Glavnog kolodvora trenutno se na<br />

primjer pored njemačkog mogu čuti<br />

slovački, poljski, turski, mađarski, ali<br />

i bosanski, hrvatski i srpski.<br />

KOSMO <strong>13</strong>

MOje PravO<br />

Kolumna<br />

MMag. damir<br />

HajNOvIĆ,<br />

odvjetnik/advokat<br />

u Beču<br />

Prava i zamke<br />

prometne nesreće u pravilu se<br />

događaju najčešće baš onda<br />

kada ih nitko ne bi očekivao.<br />

Nakon prvog šoka, odmah si<br />

postavljamo pitanje: tko je kriv za<br />

nesreću i tko ju je prouzročio?<br />

Ukoliko smatrate da vi niste prouzročili<br />

nesreću, bitno je obratiti<br />

pažnju na nekoliko stvari kako<br />

biste izbjegli dodatna negativna<br />

iznenađenja. Ako to situacija dopušta,<br />

najvažnije je ostaviti vozila<br />

u onom stanju u koje ih je doveo<br />

sudar. Zatim je bitno napraviti što<br />

više fotografija jer one često kasnije<br />

znaju biti od presudne važnosti.<br />

Nakon toga trebali biste u miru<br />

sa suprotstavljenom stranom ispuniti<br />

izvješće o nesreći, a potom<br />

vozila dati na stručni pregled. Poslije<br />

stručnog pregleda jasno je je<br />

li popravak vozila još isplativ ili je<br />

besmislen jer je riječ o totalnoj šteti.<br />

O totalnoj šteti govorimo kada<br />

bi popravak vozila stajao više od<br />

vrijednosti sličnog vozila koje je<br />

bez oštećenja. U tom slučaju imate<br />

pravo na odštetu koja je jednaka<br />

razlici između vrijednosti sličnog<br />

vozila i trenutne vrijednosti karamboliranog<br />

auta.<br />

Pri izboru mehaničara često, doduše,<br />

dolazi do nesporazuma. Ljudi<br />

se često odluče za prijatelja mehaničara,<br />

a zatim dolaze s računom<br />

koji je jeftiniji nego što je to predviđalo<br />

vještačenje. No, osiguranje<br />

će vam nadoknaditi samo ono što<br />

ste zaista i platili. To često dovodi<br />

do problema, ali je smisao tih propisa<br />

jasna: cilj je da se oštećeni ne<br />

obogaćuje nego da dobije samo<br />

ono što je uistinu i platio. Najbolje<br />

je, dakako, obratiti se odvjetniku<br />

prije nego se stupi u kontakt sa osiguranjem<br />

suprotstavljene strane.<br />

(Cijeli tekst na www.kosmo.at)<br />

vaše mišljenje pošaljite na:<br />

hajnovic@ra-hajnovic.at<br />

14<br />

KOSMO<br />

Što nakon prometne nesreće?<br />

Kako najbolje reagirati u slučaju<br />

prometne nesreće? Kako<br />

treba pravilno postupiti nakon<br />

samog sudara, a na što<br />

pritom treba obratiti pažnju?<br />

Budući da skupljanje iskustva u<br />

prometnim nesrećima za nijednog<br />

iole razumnog čovjeka nije<br />

poželjno, većina nas nije dovoljno<br />

dobro pripremljena za<br />

situaciju koja se događa nakon<br />

sudara. Tada je, naime, najvažnije<br />

ne samo sačuvati staloženost,<br />

nego i držati se zakonskih<br />

propisa kako bismo kasnije<br />

mogli ostvariti svoja prava pred<br />

osiguravajućim društvima.<br />

Osim korisnih savjeta koje možete<br />

pročitati u kolumni našeg<br />

odvjetnika Damira Hajnovića,<br />

koji sa stručnog motrišta rasvjetljava<br />

glavne pravne aspekte<br />

prometnih nesreća, najbitnije<br />

je nakon sudara ustanoviti je li<br />

riječ isključivo o materijalnoj<br />

šteti (Sachschaden) ili je pri<br />

sudaru došlo i do ozljeda ljudi<br />

(Personenschaden). U slučaju<br />

da je sudar izazvao samo materijalnu<br />

štetu, nije nužno o prometnoj<br />

nesreći obavijestiti policiju.<br />

Ako je, pak, riječ o tome da<br />

su ozlijeđeni ljudi u prometnoj<br />

nesreći, onda bi prva reakcija<br />

trebala biti poziv policiji.<br />

Što činiti u slučaju prometne<br />

nesreće u inozemstvu?<br />

Na takva i slična pitanja odgovore<br />

nudi austrijski automobilistički<br />

klub ÖAMTC,<br />

koji je na svojim web stranicama<br />

detaljno opisao „pravila<br />

ponašanja i savjete“ za slučaj<br />

prometne nesreće na teritoriju<br />

druge države. „Ostanite<br />

mirni, osigurajte mjesto nesreće<br />

i, ako je potrebno, pružite<br />

prvu pomoć i pozovite<br />

europski SOS-broj 112“, kaže<br />

pravnik ÖAMTC-a Martin<br />

Budući da živimo u vremenu<br />

digitalne fotografije, vrlo je bitno<br />

na licu mjesta uslikati materijalnu<br />

štetu. Fotografije često<br />

u daljnjem postupku, naročito<br />

kad je riječ o ostvarivanju svojih<br />

prava, mogu biti od presudnog<br />

značaja. Od ključne važnosti je<br />

i izvještaj o prometnoj nesreći<br />

(Unfallbericht), koji je neophodna<br />

osnova za sva potraži-<br />

Od ključne važnosti je izvještaj o prometnoj nesreći (Unfallbericht),<br />

koji je osnova za sva kasnija potraživanja.<br />

vanja, te prvenstveno služi i<br />

kao dokument za osiguravajuća<br />

društva. U međuvremenu postoji<br />

europski formular za izvještaje<br />

o prometnoj nesreći. Ako<br />

ni jedan ni drugi vozač nemaju<br />

taj formular, glavne uzroke prometne<br />

nesreće i njen opis mogu<br />

Nesreća u inozemstvu<br />

Hoffer. Glavno je pravilo, koje<br />

čak možda vrijedi još i više<br />

za inozemstvo, ostati sabran,<br />

staložen i polako i detaljno<br />

proučiti izvješće o prometnoj<br />

nesreći prije nego što ga potpišete,<br />

naročito ako je pisano na<br />

vama stranom jeziku. Detaljne<br />

informacije, koje se bave pravnim<br />

aspektima prometnih nesreća<br />

u tuzemstvu i inozemstvu,<br />

možete naći na stranici<br />

www.oeamtc.at, gdje se svi<br />

bitni sadržaji nalaze u rubrici<br />

„Recht“ (pravo) i „Verkehrsunfall“<br />

(prometna nesreća).<br />

napisati i na običnom papiru.<br />

Na kraju obadva vozača potpisuju<br />

taj dokument. Prije nego<br />

što stavite potpis, preporučljivo<br />

je detaljno pročitati izvještaj i<br />

vidjeti je li u skladu s vašim viđenjem<br />

prometne nesreće.<br />

Osim zajedničkog formuliranja<br />

izvještaja o prometnoj nesreći,<br />

vozači bi trebali razmijeniti i<br />

sljedeće podatke: broj police<br />

obveznog osiguranja, registarske<br />

oznake vozila, ime, kao i telefonski<br />

broj. Ako na licu mjesta<br />

postoje svjedoci prometne<br />

nesreće, bilo bi korisno zapisati<br />

i njihove kontakt-podatke,<br />

kako bi u slučaju potrebe i oni<br />

mogli dati iskaz.<br />

KOSMO poklanja<br />

pravno savjetovanje!<br />

Imate konkretan problem<br />

za koji biste voljeli uzeti<br />

pravnu pomoć?<br />

Časopis KOSMO daruje<br />

vam 10 x 1 sat savjetovanja<br />

kod odvjetnika/<br />

advokata. Pošaljite našoj<br />

redakciji e-mail na info@<br />

kosmo.at i opišite vaš<br />

konkretan problem što<br />

detaljnije. Ostavite nam<br />

u e-mailu sve vaše važne,<br />

kontakt podatke, poput<br />

adrese i kontakt telefona.<br />

Fotos: zVg

Dem Land<br />

zuliebe:<br />

Erwin Pröll.<br />

(c) Studio Baldauf<br />

Frenkie Schinkels<br />

Fußballanalytiker,<br />

TV Kommentator<br />

Gregor Bloéb<br />

Franz Wohlfahrt Thomas Klestil<br />

Natalia Ushakova<br />

Roland Neuwirth<br />

Ildiko Raimondi<br />

Doris und Stefanie<br />

Schwaiger<br />

Beachvolleyballerinnen<br />

Nina Blum<br />

Elfriede Ott<br />

Überparteiliches Personenkomitee zur Unterstützung<br />

des Landeshauptmannes von Niederösterreich<br />

Daniela Zeller<br />

Moderatorin<br />

Andreas Herzog<br />

Trainer<br />

Franz Stocher<br />

Viele von uns haben bei anderen Wahlen schon anders gewählt. Aber jetzt<br />

unterstützen wir Landeshauptmann Dr. Erwin Pröll. Denn jetzt, wo es um den<br />

weiteren Weg unseres Landes geht, ist ein klares demokratisches Zeichen<br />

gefragt – weit über Parteigrenzen hinaus.<br />

Toni Pfeffer<br />

Ehem. ÖFB Nationalspieler<br />

Ismet Özdek<br />

Diplom. Tanzmeister,<br />

Opernball-Choreograph 2012<br />

(c) Sepp Gallauer<br />

Marianne Mendt<br />

Sängerin<br />

Michael Hatz<br />

Marketingleiter SKN St. Pölten<br />

(c) Manca Juvan<br />

Rudolf Buchbinder<br />

Erhard Busek<br />

Vizekanzler a.D.<br />

Karlheinz Hackl<br />

Gerald Groß<br />

Medienberater<br />

und ehem. ORF Moderator<br />

Alexander<br />

Antonitsch<br />

Ehem. Tennisprofi, Mentalcoach<br />

Rotraud A. Perner<br />

Kevin Reiterer<br />

Jetski Weltmeister<br />

und viele mehr auf www.initiative-noe.at

Rund 1,15 Millionen stimm berechtigte<br />

WienerInnen haben von 7. bis 9.<br />

März 20<strong>13</strong> die Möglichkeit, zu vier<br />

aktuellen Fragen der Stadtpolitik<br />

Stellung zu nehmen.<br />

Schon in der Vergangenheit<br />

haben die<br />

WienerInnen bewiesen,<br />

dass ihnen Mitbestimmung<br />

wichtig ist. Die<br />

Volksbefragung ist ein<br />

wichtiges Mittel der direkten<br />

Demokratie: Die<br />

BürgerInnen teilen der<br />

Politik damit ihre Meinung<br />

zu konkreten Fachfragen<br />

mit. Das Ergebnis<br />

der Volksbefragung bedeutet<br />

für die Stadt einen<br />

klaren Auftrag. Die<br />

vier Fragen der Wiener<br />

„Wie soll die<br />

1Parkplatzsituation<br />

und Lebensqualität<br />

für BezirksbewohnerInnen<br />

verbessert werden?“<br />

Volksbefragung betreffen<br />

die Bewirtschaftung des<br />

Parkraumes, eine Bewerbung<br />

um die Olympischen<br />

Sommerspiele, die<br />

Zukunft der kommunalen<br />

Betriebe und die zusätzliche<br />

Förderung von erneuerbarer<br />

Energie.<br />

Vier konkrete Fragen<br />

Die erste Frage lautet:<br />

„Wie soll die Parkplatzsituation<br />

und Lebensqualität<br />

für BezirksbewohnerInnen<br />

verbessert<br />

werden?“ Dazu gibt es<br />

zwei Antwortmöglichkeiten:<br />

„Es sollen für jeden<br />

Wiener Bezirk Parkraum<br />

regelungen eingeführt<br />

werden.“<br />

Die zweite mögliche<br />

Antwort ist: „Es soll<br />

Lösungen für einzelne Bezirke<br />

geben (mit Berücksichtigung<br />

der Interessen<br />

der Nachbarbezirke).“<br />

Die weiteren drei Fragen<br />

sind mit Ja oder Nein zu<br />

beantworten. Eine davon<br />

beschäftigt sich mit einer<br />

möglichen Bewerbung<br />

Wiens um die Austragung<br />

eines der größten Sportevents<br />

der Welt – der Olympischen<br />

Sommerspie le:<br />

„Soll sich die Stadt um die<br />

Austragung der Olympischen<br />

Sommerspie le 2028<br />

bemühen?“<br />

Die nächste Frage betrifft<br />

die Firmen in öffentlicher<br />

Hand: „Die kommunalen<br />

Betriebe bieten der Deine<br />

»<br />

Nehmen Sie<br />

die Möglichkeit<br />

der Mitbestimmung<br />

wahr!<br />

Wien will’s wissen:<br />

Stim<br />

2„Soll sich die Stadt<br />

um die Austragung<br />

der Olympischen<br />

Sommerspiele<br />

2028 bemühen?“<br />

Wiener Bevölkerung<br />

wichtige Dienstleistungen.<br />

Zum Bei spiel Wasser,<br />

Kanal, Müllabfuhr,<br />

Energie, Spitäler, Gemeindewohnbauten<br />

und<br />

öffentliche Verkehrsmittel.<br />

Sind Sie dafür, dass<br />

diese Betriebe vor einer<br />

Privatisierung geschützt<br />

werden?“<br />

Bei der vierten Frage<br />

schließlich geht es darum,<br />

wie die Energiepolitik in<br />

unserer Stadt künftig aussehen<br />

könnte:<br />

„Soll die Stadt nach dem<br />

Beispiel der BürgerInnen­<br />

Solarkraftwerke weitere<br />

erneuerbare Energieprojekte<br />

entwickeln, die mit<br />

fi nanzieller Beteiligung<br />

der BürgerInnen realisiert<br />

werden?“<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG<br />

Fotos: Votava, Ian Ehm, Buenos Dias (2), MA 31

me zählt – jetzt!<br />

„Die kommunalen<br />

Betriebe bieten der<br />

Wiener Bevölkerung<br />

wichtige Dienstleistungen.<br />

Zum Beis-<br />

3piel Wasser, Kanal,<br />

Müllabfuhr, Energie,<br />

Spitäler, Gemeindewohnbauten<br />

und<br />

öffentliche<br />

Verkehrsmittel.<br />

Sind Sie dafür, dass<br />

diese Betriebe vor<br />

einer Privatisierung<br />

geschützt werden?“<br />

Wer ist<br />

stimmberechtigt?<br />

An der Volksbefragung<br />

können alle WienerInnen<br />

teilnehmen, die am Stichtag<br />

der Volksbefragung<br />

am 28. Jänner 20<strong>13</strong> die<br />

öster reichische Staatsbürgerschaft<br />

besitzen, ihren<br />

Hauptwohnsitz in Wien<br />

haben und am letzten Tag<br />

des Befragungszeit raums<br />

(9. März 20<strong>13</strong>) das 16.<br />

Lebensjahr vollendet haben.<br />

Stimmberechtigt sind etwa<br />

1,15 Millionen WienerInnen.<br />

„Soll die Stadt<br />

nach dem Beispiel<br />

der BürgerInnen-<br />

Solarkraftwerke<br />

4weitere<br />

erneuerbare<br />

Energieprojekte<br />

entwickeln,<br />

die mit fi nanzieller<br />

Beteiligung<br />

der BürgerInnen<br />

realisiert<br />

werden?“<br />

DETAIL­INFOS<br />

Stimmabgabe in einer<br />

Annahmestelle<br />

7. März 20<strong>13</strong>: 8–20 Uhr<br />

8. März 20<strong>13</strong>: 8–18 Uhr<br />

9. März 20<strong>13</strong>: 8–18 Uhr<br />

Bitte unbedingt einen<br />

amtlichen Lichtbildausweis<br />

(Reisepass,<br />

Führerschein,<br />

Studierendenausweis<br />

etc.) mitnehmen.<br />

Falls erforderlich, bitte<br />

nicht auf die Brille vergessen.<br />

Briefabstimmung<br />

Die Stimmkarte ist<br />

per Post (portofrei),<br />

per Botin/Boten oder<br />

persönlich bis spätestens<br />

18. März 20<strong>13</strong>,<br />

14 Uhr, der zuständigen<br />

Wahlbehörde zu übermitteln.<br />

Infos<br />

Wiener<br />

Stadtinformationszentrum<br />

Telefon 01/525 50 oder<br />

www.wahlen.wien.at<br />

www.wienwillswissen.at<br />

Ablauf der<br />

Volksbefragung<br />

Anders als bei der bundesweiten<br />

Volksbefragung<br />

erhalten alle stimmberechtigten<br />

WienerInnen<br />

ihre Stimmkarte für die<br />

Wiener Volksbefragung<br />

rund zwei Wochen vor<br />

dem Befragungszeitraum<br />

per Post nach Hause<br />

geschickt. Es ist nicht<br />

notwendig, selbst einen<br />

Antrag zu stellen.

POlITIKa<br />

Intervju: Nedad Memić<br />

Fotografije: drago Palavra<br />

„Salzburg nam se<br />

„dobro snabdijevanje, kvalitet i sigurnost<br />

su važniji od profita.“<br />

O poskupljenju javnog saobraćaja trenutno<br />

se ne raspravlja, potvrdila je Brauner.<br />

„Poslovi s finansijskim derivatima kao<br />

u Salzburgu u Beču nisu dozvoljeni.“<br />

18 KOSMO<br />

ne može<br />

dogoditi!“<br />

raZGOvOr. Bečka dogradonačelnica renate<br />

Brauner za KOSMO govori o bečkom referendumu<br />

(volksbefragung), finansijskom skandalu<br />

u Salzburgu i nezaposlenosti u Beču.<br />

KOSMO: Opozicija vas<br />

optužuje da je formulacija<br />

o „zaštiti komunalnih<br />

preduzeća od privatizacije“<br />

na predstojećem bečkom<br />

referendumu sugestivna...<br />

Renate Brauner: Pitanje nije<br />

ni sugestivno ni nevažno. Bitno<br />

je da se osigura stabilna<br />

opskrba vodom, kanalizacija,<br />

odvoz smeća, zdravstvene i<br />

socijalne usluge kao i gradski<br />

prijevoz. Dobro snabdijevanje,<br />

kvalitet i sigurnost su važniji<br />

od sticanja profita. Svjesno se<br />

nismo odlučili na privatizaciju,<br />

a naša komunalna preduzeća<br />

u značajnoj mjeri doprinose<br />

izvanrednom kvalitetu života<br />

u Beču. Trenutno imamo i<br />

ozbiljnu prijetnju: regulacija<br />

o koncesijama Evropske unije<br />

pokušava uvesti privatizaciju u<br />

ovoj oblasti na mala vrata.<br />

Znači li to da bez obzira<br />

kako Bečlije odluče na<br />

predstojećem referendumu<br />

EU to može poništiti?<br />

Ne! Pitanje o evropskim koncesijama<br />

još uvijek nije riješeno.<br />

Na kraju krajeva, EU nije ništa<br />

apstraktno, i tamo u Komisiji ili<br />

Parlamentu sjede političari koji<br />

su od krvi i mesa i koji su odgovorni<br />

ljudima koji su ih izabrali.<br />

Sada želimo mobilizirati protiv<br />

privatizacije i za javna preduzeća.<br />

Nadam se da će glas Bečanki<br />

i Bečlija ovdje biti jasan.<br />

Preduzeće Wiener Linien<br />

zadovoljno je rekordnim<br />

brojem prevezenih putnika,<br />

u medijima se istovremeno<br />

špekulira da će ove godine<br />

poskupjeti karte.<br />

To u ovome momentu nije<br />

tema nikakve rasprave, tako<br />

da niti mogu potvrditi, a niti<br />

opovrgnuti. Založit ću se, međutim,<br />

da naše najbolje ponude<br />

kao što su godišnja karta ili karta<br />

za mlade ne poskupe.<br />

Afera sa špekuliranjem novcem<br />

poreznih obveznika u<br />

Salzburgu izazvala je reakcije<br />

u cijeloj Austriji. Možete li isključiti<br />

da je takav slučaj moguć<br />

i u Beču?<br />

Onoliko koliko je u mojoj moći<br />

i moći svih zaduženih za finansijsku<br />

politiku! U Beču imamo<br />

strogo kontrolirani sistem rukovođenja<br />

finansijama u kojem<br />

vlada princip pregledavanja u<br />

četiri ili čak u dvanaest očiju, uz<br />

to eksperti održavaju redovne<br />

sjednice finansijskog menadžmenta.<br />

Poslovi s finansijskim<br />

derivatima kakvi su bili u Salzburgu<br />

u Beču nisu dozvoljeni.<br />

Opozicija kritizira anticiklično<br />

investiranje koje vi provodite.<br />

Zašto Vam ne uspijeva<br />

da snizite broj nezaposlenih?<br />

Cijela Evropa još uvijek trpi<br />

posljedice ekonomske krize,<br />

Beč nije nikakav izuzetak.<br />

Sada smo dosegli onaj privredni<br />

zamah kakav smo imali prije<br />

krize. Primjenjujući anticiklično<br />

investiranje pošlo nam je<br />

za rukom da Beč izvučemo iz<br />

krize. I pored povećanog broja<br />

nezaposlenih o kojem govorite,<br />

u Beču imamo više radnih<br />

mjesta nego ikada prije. Nažalost,<br />

trenutno imamo premalo<br />

ljudi koji su dobro obrazovani<br />

i koji bi mogli obavljati te poslove.<br />

U januaru sam stoga sa<br />

svim socijalnim partnerima<br />

predstavila i Bečki plan kvalifikacije<br />

kako bi podrška u budućnosti<br />

bila još bolja.<br />

lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!

europski sud za ljudska prava presudio: austrijski zakoni<br />

diskriminiraju istospolne parove pri usvajanju djece.<br />

lezbijski par dobio bitku<br />

Lezbijski par iz Austrije dobio<br />

je pred Europskim sudom za<br />

ljudska prava u Strasbourgu<br />

pravnu bitku oko usvajanja<br />

jednog dječaka.<br />

Europski suci su tako utvrdili da<br />

zakoni o usvajanju djece u Austriji<br />

diskriminiraju istospolne<br />

parove. Austrijski sud je 2006.<br />

odbio zahtjev ovom lezbijskom<br />

paru za usvajanje. Odbijanje je<br />

tada obrazloženo argumentacijom<br />

kako zakon „roditeljima<br />

smatra dvije osobe različitih<br />

spolova“, a Vrhovni sud je potom<br />

ponovio odluku pokrajinskog.<br />

Nakon što je šestogodišnja<br />

pravna bitka pred Europskim<br />

sudom završila u korist para,<br />

sada će Austrija biti primorana<br />

promijeniti svoje zakone.<br />

redakcije i novinari u austriji, ocjenjuju reporteri bez<br />

granica, nalaze se pod pritiskom politike i privrede.<br />

Manje medijskih sloboda<br />

Međunarodna novinarska<br />

organizacija Reporteri bez<br />

granica dodijelila je Austriji<br />

u prošloj godini lošije ocjene<br />

u pogledu medijskih sloboda.<br />

2011. naša zemlja nalazila se na<br />

visokom 5. mjestu, dok je 2012.<br />

zauzela tek 12. mjesto. Slabija<br />

pozicija Austrije uzrokovana je<br />

sve težom ekonomskom situ-<br />

acijom u medijima te privrednim<br />

pritiskom kojem su izložene<br />

redakcije i novinari. Uz to je<br />

vidljivo da je austrijska politika<br />

pokušala da na ključna mjesta u<br />

državnoj televiziji ORF postavi<br />

ljude podložne strnačkom utjecaju.<br />

Lošiju situaciju u pogledu<br />

medijskih sloboda Reporteri<br />

bez granica zabilježili su i u<br />

Grčkoj i Turskoj.<br />

TWINNY<br />

© agentur wulz services © Eva Kelety © agentur wulz services © Eva Kelety<br />

2.000 Pferdestärken und über 700.000 Fahrgäste.<br />

Seit Juni 2006 verbindet der Twin City Liner die beiden Städte Wien und Bratislava auf dem<br />

Wasserweg miteinander – und das mit so großem Erfolg, dass seit dem Jahr 2008 bereits<br />

zwei Schiffe im Einsatz sind. Bis zu fünf Mal täglich pendeln die Donauboliden zwischen<br />

den Twin Citys. www.twincityliner.com<br />

facebook.com/wienholding www.wienholding.at Das Unternehmen der

POlITIKa<br />

Heinisch-Hosek (SPÖ) zauzela se<br />

za prava homoseksualnih parova.<br />

Ministrica podržala<br />

homoseksualce<br />

Gabriele Heinisch-Hosek, austrijska<br />

ministrica za žene, javno je zatražila<br />

da homoseksualni parovi dobiju<br />

pravo usvajanja djece u Austriji.<br />

„To što je netko biološki roditelj ne<br />

znači da je i bolji roditelj. Najvažnije da<br />

dijete odrasta u ljubavi“, rekla je ministrica.<br />

Kako je izjavila u intervjuu bečkom<br />

listu „Der Standard“, Heinisch-<br />

Hosek smatra kako bi se Austrija trebala<br />

orijentirati prema Francuskoj,<br />

koja planira izjednačavanje heteroseksualnih<br />

i homoseksualnih brakova.<br />

Stefan petzner glavni je autor kontroverznog,<br />

zabranjenog videa.<br />

BZÖ-u zabranili<br />

spot s diktatorima<br />

Savezu za budućnost Austrije<br />

(BZOE) zabranjen je reklamni spot<br />

u kojem je korušku vlast usporedila s<br />

najgorim svjetskim diktatorima.<br />

Takvu je odluku donio sudac Janko<br />

Ferk koji tvrdi da spot može ozbiljno<br />

ugroziti ugled pokrajinske vlasti. Spot<br />

je već pri samom objavljivanju privukao<br />

golemu pozornost jer se u njemu<br />

Kurt Scheuch, političar Slobodarske<br />

stranke Koruške i zamjenik pokrajinskog<br />

poglavara, uspoređuje s Ceausescuom,<br />

Mubarakom i Miloševićem.<br />

20 KOSMO<br />

Sve više firmi u<br />

mesnom skandalu<br />

Nedugo nakon što je u Njemačkoj<br />

otkriveno konjsko<br />

i svinjeće meso u gotovim<br />

proizvodima te u kebabima,<br />

skandal s konjetinom proširio<br />

se sada i na Austriju.<br />

Gotova i polugotova hrana iz<br />

supermarketa te sa štandova<br />

brze hrane ovih dana nepopularnija<br />

je nego ikada. Iako se u<br />

početku mislilo da se skandal<br />

odnosi isključivo na Njemačku,<br />

austrijske institucije također su<br />

pronašle nedeklarirano konjsko<br />

meso u bečkom kebabu.<br />

Kako je javnost izvijestila austrijska<br />

Služba za zdravstvo<br />

i prehrambenu sigurnost<br />

(AGES), tvrtka Lilla Gastronomie<br />

AG prodavala je kebab<br />

od govedine, puretine i teletine,<br />

a pritom nije deklirala da je<br />

u njemu i konjsko meso. Slična<br />

je situacija i s polugotovom<br />

hranom koja se prodavala u<br />

trgovačkom lancu Lidl. Tamo<br />

je u proizvodima "Combini<br />

Tortelloni" kao i u dvije vrste<br />

kobasica („Lavanttaler Bauernwurst“,<br />

„Kärntner Hauswuerstl“)<br />

u DNA-analizi pronađeno<br />

također konjskog mesa.<br />

Seniorski<br />

dvoboj<br />

Dvoboj Erwina Prölla i<br />

Franka Stronacha u završnici<br />

predizborne kampanje<br />

u Donjoj Austriji<br />

postaje sve oštriji.<br />

Međusobna prepucavanja<br />

pokrajinskog poglavara i<br />

multi milijardera kulminirala<br />

su kada je Stronach izjavio<br />

da „Pröll nije muškarac i da<br />

Strože kontrole<br />

Nakon skandala s polugotovim<br />

proizvodima njemačka televizija<br />

RTL provela je testna istraživanja<br />

na 20 štandova s kebabom<br />

u Leipzigu i Berlinu te<br />

na jednom štandu našla manje<br />

količine konjskog mesa, dok je<br />

čak u tri slučaja nađeno i do 7%<br />

svinjetine u kebabu. Meso koje<br />

Tvrtka lilla Gastronomie aG prodavala je kebab od govedine<br />

i teletine, ali je tajila da u njemu ima i konjskog mesa.<br />

se koristi u spravljanju kebaba<br />

gotovo isključivo je govedina,<br />

janjetina ili piletina.<br />

Ove vijesti izazvale su pravu<br />

pometnju među lancima prehrambenih<br />

proizvoda. Austrijski<br />

koncern Rewe kojeg čine<br />

Multimilijarder Frank Stronach poručio je poglavaru<br />

erwinu Pröllu da „nije muškarac i da nema petlje“.<br />

nema petlje“, proglasivši ga „carem<br />

dugova“. „Mi ćemo Donju<br />

Austriju na izborima obraniti<br />

od tog kanadskog turiste,<br />

gospodina multimilijardera“,<br />

Billa, Merkur, Adeg i Penny<br />

samostalno je počeo provoditi<br />

probne testove svojih namirnica.<br />

Prema riječima glasnogovornice<br />

koncerna svi dosadašnji<br />

testovi bili su negativni. I<br />

koncern Spar započeo je s probama<br />

svojih proizvoda, dosada,<br />

međutim, nisu nađene nikakvi<br />

problematični sastojci.<br />

U međuvremenu je austrijski<br />

ministar okoliša Nikolaus<br />

Berlakovich najavio da će na<br />

sljedećem sastanku evropskih<br />

ministara okoliša i ishrane<br />

zatražiti uvođenje „živežnog<br />

pasoša“. Ovaj pasoš trebao bi<br />

izlistati porijeklo sastojaka<br />

koji se navode na deklaraciji<br />

prehrambenih proizvoda. I<br />

šefica austrijskih Zelenih Eva<br />

Glawischn ig zatražila je detaljniji<br />

opis na svakoj deklaraciji<br />

prehrambenih produkata.<br />

uzvratio je Pröll na skupu u<br />

Schwechatu. Tko će u tom<br />

dvoboju izvući deblji kraj,<br />

vidjet ćemo na pokrajinskim<br />

izborima 3. ožujka.<br />

Fotos: wikimedia, zVg

FPÖ poziva na<br />

bojkot referenduma<br />

Slobodnjaci pitanja na predstojećem<br />

Bečkom referendumu<br />

(Wiener Volksbefragung)<br />

nazivaju farsom. Za<br />

šefa stranke Strachea ovo je<br />

ismijavanje direktne demokratije.<br />

„Građani trpe rekordno siromaštvo,<br />

rekordnu nezaposlenost<br />

i rekordne namete. O<br />

ovim važnim pitanjima gubitnička<br />

vladajuća koalicija se ne<br />

usuđuje zatražiti mišljenje građanstva“,<br />

izjavio je predsednik<br />

FPÖ-a Heinz Christian Strache.<br />

Slobodnjaci kritikuju pitanja<br />

koja se postavljaju Bečlijama<br />

na predstojećem referendumu<br />

od 7. do 9. marta. Po pitanju<br />

plaćanja parkinga građani imaju<br />

samo izbor da se odluče ko<br />

će ih „musti“, a ne o tome da<br />

li uopšte žele da ih neko muze,<br />

objašnjavaju bečki Slobodnjaci.<br />

Za njih je i pitanje o organizaciji<br />

Olimpijskih igara u Beču<br />

„smešno“ jer vladajuća koalicija<br />

u Beču nije u stanju da ni<br />

nakon tri godine i pretrpljene<br />

štete od 18 miliona evra sanira<br />

bečki Stadthallenbad. I pitanje<br />

privatizacije komunalnih preduzeća<br />

takođe je besmisleno:<br />

„Nijedna partija osim SPÖ-a<br />

ne želi privatizovati najznačajnije<br />

komunalne usluge“, kaže<br />

Strache i optužuje bečku gradsku<br />

vladu da je javni prevoz<br />

predala u ruke stranaca. Uz<br />

to je i socijalni sistem u grad<br />

organizovan po ugledu na privatne<br />

firme što je „jedinstveno<br />

u svetu“. Takođe, sve partije su<br />

Njegovateljski sektor u austriji sve brže raste, pa je suradnja<br />

politike neophodna za sprovođenje potrebnih mjera.<br />

Njegovatelji hitno potrebni<br />

Austriji će do 2025. godine<br />

biti potrebno 22.500 dodatnih<br />

njegovatelja, procjenjuje Crveni<br />

križ.<br />

Zbog toga ova organizacija apelira<br />

na otvaranje više obrazovnih<br />

mjesta za njegovatelje. Kako bi<br />

ovaj poziv postao atraktivniji<br />

potrebne su veće plaće, ali i bolji<br />

ugled njegovatelja u društvu,<br />

smatra Crveni križ. Trenutno<br />

je u austrijskom sistemu njege<br />

zaposleno oko 45.000 njego-<br />

vatelja, do 2025. njihov broj bi<br />

se mogao povećati za dodatnih<br />

22.500 zbog postepenog mijenjanja<br />

demografske slike društva.<br />

Kako bi se njegovanje ljudi<br />

u Austriji unaprijedilo Crveni<br />

križ predlaže uvođenje tzv. „Pflegekarenz“<br />

koju bi mogli zatražiti<br />

oni koji se brinu o starim i bolesnim<br />

članovima svoje porodice.<br />

Crveni križ uz to traži i ostvarivanje<br />

prava na njegu i skrb koje<br />

bi bilo organizirano poput prava<br />

na medicinsku zaštitu.<br />

Predsednik bečkog FPÖ-a johann Gudenus poručio je građanima<br />

da „ne učestvuju u komediji od referenduma“.<br />

saglasne oko forsiranja solarne<br />

energije i solarnih elektrana.<br />

„O ovom pitanju mogla se<br />

donijeti jednoglasna odluka u<br />

Opštinskoj skupštini“, naglasio<br />

je Strache.<br />

Uništiti glasačke listiće<br />

Za predsednika bečkih Slobodnjaka<br />

Johanna Gudenusa<br />

važno je da građani ne učestvuju<br />

u „komediji od referenduma“<br />

te da unište svoje gla-<br />

sačke listiće. „Na referendumu<br />

prije poslednjih pokrajinskih<br />

izbora u Beču trećina glasova<br />

poslata je nakon okončanja<br />

izbora. Crveni aktivisti su pretraživali<br />

korpe za smeće, skupljali<br />

bačene glasačke listiće,<br />

ispunjavali ih onako kako je<br />

hteo SPÖ i slali ih do zadnjeg<br />

trenutka“, rekao je Gudenus.<br />

Za njega je to znak da se vlast<br />

„svim silama opire demokratskom<br />

pravu glasanja.“<br />

OFFENES RATHAUS<br />

für alle Mädchen und Frauen<br />

Internationaler Frauentag<br />

8. März 20<strong>13</strong> | 15-19 Uhr<br />

Volkshalle, Wiener Rathaus, Lichtenfelsgasse 2, 1010 Wien<br />

EiNTRiTT FREi!<br />

www.frauen.wien.at<br />

Bezahlte Anzeige<br />

KOSMO 21

BalKaN<br />

SdU BiH Mostar u budućnosti vidi<br />

kao glavni grad Federacije BiH.<br />

Mostar – nova<br />

metropola?<br />

Socijaldemokratska unija BiH privukla<br />

je pozornost javnosti prijedlogom<br />

da Mostar postane glavni<br />

grad Federacije BiH.<br />

Na konferenciji za tisak čelnici te<br />

stranke predložili su da Mostar postane<br />

glavni grad koji bi činile tri<br />

multietničke općine. „Mostar bi<br />

trebalo proglasiti glavnim gradom<br />

Federacije. Jer, bez rješavanja pitanja<br />

grada Mostara ne može biti ni<br />

preustroja FBiH“, rekao je čelnik<br />

stranke Miro Lazović.<br />

adidas, Nokia i volkswagen su<br />

najpopularniji brendovi u BiH.<br />

Bosanci i hercegovci<br />

obožavaju vW<br />

Građani BiH među popularnim<br />

svjetskim markama najviše vole<br />

Volkswagen, Adidas i Nokiju.<br />

To je proizašlo iz istraživanja koje je<br />

među građanima te zemlje provela švicarska<br />

kuća ICERITAS, čiji su glavni<br />

kriterij bili osobno iskustvo i zadovoljstvo<br />

građana omjerom cijene i kvaliteta<br />

proizvoda. Dok je među automobilima<br />

pobijedio Volkswagen, a među<br />

mobitelima Nokia, u kategoriji sportske<br />

obuće titulu pobjednika odnijela je<br />

njemačka kuća Adidas.<br />

00 22 KOSMO<br />

Bh. film briljirao na Berlinaleu<br />

Nakon uspjeha Jasmile<br />

Žbanić i oskarovac Danis<br />

Tanović te naturščik Nazif<br />

Mujić okitili su se nagradama<br />

prestižnog Berlinskog<br />

filmskog festivala.<br />

Teška posljeratna bosanskohercegovačka<br />

zbilja itekako je<br />

plodna za filmske stvaraoce.<br />

Tako je nakon niza prestižnih<br />

nagrada za filmove koje su režirali<br />

bh. reditelji i najnoviji<br />

film režisera i oskarovca Danisa<br />

Tanovića „Epizoda u životu<br />

berača željeza“ odnio vrijedne<br />

nagrade na jednom od najprestižnijih<br />

filmskih festivala<br />

svijeta – berlinskoj filmskoj<br />

smotri Berlinale. Danis Tanović<br />

je za svoj film u kojem portretira<br />

istinitu priču romskog<br />

bračnog para Nazifa Mujića<br />

i Senade Alimanović dobio<br />

Srebrnog medvjeda. I glavni<br />

glumac filma, naturščik Nazif<br />

Mujić, čija je teška životna<br />

priča tema ovoga filma, dobio<br />

je Srebrnog medvjeda za najboljeg<br />

glumca na Berlinskom<br />

filmskom festivalu.<br />

Istinita priča<br />

Igrani film „Epizoda u životu<br />

berača željeza“ rađen je po istinitoj<br />

priči Nazifove supruge<br />

Oskarovac danis Tanović dobio je Srebrnog medvjeda u Berlinu<br />

za svoj niskobudžetni film „epizoda u životu berača željeza“.<br />

Senade Alimanović, Romkinje<br />

iz Srednje Bosne, koju su ljekari<br />

ostavili s mrtvim fetusom u<br />

utrobi jer nije imala zdravstvenog<br />

osiguranja ni finansijskih<br />

sredstava da plati operaciju.<br />

Film je urađen u koprodukciji<br />

bh. produkcijske kuće SCCA/<br />

pro.ba te A.S.A.P. Films iz Pariza<br />

i Vertigo/Emotionfilm iz<br />

Ljubljane. U filmu pored Nazifa<br />

Mujića glume i njegova<br />

žena Senada Alimanović te<br />

Sandra i Šemsa Mujić. Film<br />

su producirali Amra Bakšić-Čamo<br />

i Čedomir Kolar,<br />

a Danis Tanović osim režije<br />

potpisuje i scenarij filma.<br />

Po dobijanju nagrade režiser<br />

Danis Tanović zahvalio se na<br />

učešću na berlinskoj filmskoj<br />

smotri te izrazio želju da sljedeći<br />

put na Berlinale dođe s<br />

popis u oktobru bez alternative<br />

Vijeće ministara BiH čvrsto<br />

je opredijeljeno da se<br />

popis stanovništva obavi u<br />

oktobru ove godine.<br />

To je nakon sastanka s direktorom<br />

Agencije za statistiku BiH<br />

Zdenkom Milinovićem te šefom<br />

Delegacije Evropske unije<br />

u BiH Renzom Daviddijem<br />

izjavio ministar komunikacija<br />

i prometa Bosne i Hercegovine<br />

Damir Hadžić. „Popis<br />

stanovništva samo je tehnički<br />

instrument koji nam treba dati<br />

jasan pregled stanja socijalnog<br />

kapitala Bosne i Hercegovine,<br />

a koji se nepotrebno politizira“,<br />

kazao je Hadžić.<br />

Agencija za statistiku BiH pripremila<br />

je plan popisnih aktivnosti,<br />

utvrdila procedure za izbor<br />

popisnih tijela te revidirala<br />

finansijski plan popisa, kazao je<br />

direktor Milinović. Po riječima<br />

Renza Daviddija, EU je direktno<br />

uključena u pripreme popisa<br />

stanovništva te ga finansijski<br />

potpomaže s dodatnih 7,5 miliona<br />

eura. Popis stanovništva<br />

bio je prethodnih mjeseci predmet<br />

oštre kritike zbog pitanja o<br />

etničkom te jezičkom izjašnjavanju<br />

stanovništva.<br />

veselijom temom. „Epizoda u<br />

životu berača željeza“ primjer<br />

je kakav uspjeh može postići<br />

jedan niskobudžetni film:<br />

produkcija ovoga filmskog<br />

ostvarenja koštala je samo<br />

17.000 eura. Glavni protagonist<br />

filma Nazif Mujić izjavio<br />

je po povratku iz Berlina u<br />

Sarajevo da Srebrni medvjed<br />

neće promijeniti njegov život<br />

te poručio Bosancima i Hercegovcima<br />

da ne prave razlike na<br />

osnovu vjere i naroda kojem<br />

pripadaju. I predstavnici bh.<br />

filmske i scenske umjetnosti<br />

ponosni su na Tanovićeve nagrade:<br />

„Želim da i u budućnosti<br />

ovakve teme koje tište BiH<br />

i naš narod jednostavno izađu<br />

na vidjelo“, izjavio je dekan<br />

Akademije scenskih umjetnosti<br />

u Sarajevu Zijad Mehić.<br />

vijeće ministara BiH ne želi<br />

nepotrebno odlaganje popisa.<br />

Fotos: wikimedia, zVg

Znanstvenica uzburkala duhove<br />

Judith Reisman, kontroverzna<br />

američka znanstvenica,<br />

izazvala je pravu buru reakcija<br />

svojim nedavnim posjetom<br />

Hrvatskoj.<br />

Reisman, koja već godinama<br />

diljem svijeta promovira teorije<br />

zavjere i pseudoznanstvene ideje,<br />

došla je u Hrvatsku govoriti<br />

protiv seksualnog odgoja koji<br />

je nedavno uveden u tamošnje<br />

„U Hrvatskoj su me napadali neki arogantni pametnjakovići“,<br />

ustvrdila je judith reisman nakon kritika na njen račun.<br />

škole. Njenom posjetu prethodio<br />

je sukob Vlade RH i tamošnjih<br />

predstavnika Katoličke<br />

crkve, a kako se čini, dolazak<br />

Reisman – nastao na inicijativu<br />

hrvatskih desničarskih krugova<br />

– samo je dolio ulje na vatru.<br />

Gostujući na poziv udruge<br />

josipović ide<br />

na izbore<br />

Predsjednik Hrvatske Ivo Josipović<br />

najavio je prošli mjesec<br />

kako će se ponovo kandidirati<br />

za tu funkciju.<br />

U razgovoru za agenciju Mediaservis,<br />

Josipović je rekao<br />

kako kani krenuti po još jedan<br />

mandat na Pantovčaku. „Bliži<br />

se polako vrijeme novih predsjedničkih<br />

izbora. Sebi uvijek<br />

naravno postavljam pitanje i<br />

postavit ću ga kada dođe taj<br />

trenutak odluke hoću li se<br />

Vigilare, Reisman je predavala<br />

na sveučilištima u Zagrebu i<br />

Zadru. Već na prvom predavanju<br />

na Fakultetu političkih<br />

znanosti, Reisman je ušla u<br />

izravan sukob sa studentima i<br />

dekanom Nenadom Zakošekom.<br />

Sukob je kulminirao kad<br />

je kontroverzna znanstvenica<br />

jednu studenticu optužila da<br />

je „odgojena u komunizmu“,<br />

zbog čega je reagirao i sam Za-<br />

košek. „Vi ste puni predrasuda,<br />

ne možete reći da su odgojeni<br />

u komunizmu. Znate li koliko<br />

su ova djeca stara? Oni su svi<br />

rođeni u Hrvatskoj. I ako ih je<br />

itko indoktrinirao, onda je to<br />

katolička Crkva“, rekao je Zakošek<br />

očitavši joj i bukvicu o<br />

Predsjednik Hrvatske Ivo josipović najavio je da će se ponovo<br />

kandidirati za tu funkciju na izborima 2014. godine.<br />

kandidirati ili neću. Uživam li<br />

dovoljnu potporu građana pa<br />

da ima smisla da se upustim u<br />

izbornu utakmicu. Evo, kako<br />

sada stavri stoje, izgleda da to<br />

ima smisla i prema sadašnjem<br />

„pristojnom ponašanju“. I na<br />

ostalim predavanjima Reisman<br />

u Hrvatskoj vladala je uzavrela<br />

atmosfera, pa je, među inim,<br />

došlo i do sukoba američke komunikologinje<br />

i hrvatskog seksologa<br />

dr. Aleksandra Štulhofera.<br />

Sam prijenos njihovog<br />

sučeljavanja uživo nadmašio je<br />

sve rekorde po broju streamova<br />

i gledatelja na internetu.<br />

razmatra i tužbu<br />

Dok su mediji doveli u pitanje<br />

njene kompetencije i utemljenost<br />

njenih teorija, Hrvatska<br />

biskupska konferencija stala je<br />

u obranu znanstvenice. Tako<br />

je nadbiskup Josip Bozanić<br />

izrazio Reisman „žaljenje zbog<br />

medijskog linča u kojem se sve<br />

više mogu prepoznati elementi<br />

govora mržnje i isključivosti“.<br />

Sama znanstvenica je, pak, nakon<br />

posjeta izjavila kako je u<br />

Hrvatskoj naišla na probleme<br />

„zbog arogantnih pametnjakovića“.<br />

„Hrvatska ima najmanji<br />

broj pobačaja i to se sad očito<br />

želi promijeniti. Ako prihvatite<br />

ovaj program zaradit će farmaceutska<br />

industrija na liječenju<br />

spolnih bolesti “, rekla je Reisman<br />

koja, sudeći prema najavama<br />

udruge Vigilare, razmatra<br />

i tužbu protiv kritičara.<br />

stanju stvari, upustit ću se u tu<br />

izbornu utakmicu“, zaključio je<br />

Josipović. Idući predsjednički<br />

izbori u Hrvatskoj trebali bi se<br />

održati krajem 2014. ili početkom<br />

2015. godine.<br />

Bin ladenova mreža tijekom devesetih<br />

uključivala je i Zagreb.<br />

Zet Bin ladena<br />

živio u Zagrebu<br />

Prošli mjesec je u Turskoj uhićen<br />

Kuvajćanin Sulejman Asseman (57),<br />

jedan od najtraženijih dužnosnika<br />

terorističke organizacije Al-Qa’ide.<br />

Kako su objavili mediji, Bin Ladenov<br />

zet živio je ranije u Zagrebu, a od 1992.<br />

do 1994. ratovao je na prostoru Hrvatske<br />

i BiH. Kao „službenik humanitarne<br />

organizacije Al Haramain“, Bin<br />

Ladenov zet je tada imao i prebivalište<br />

u zagrebačkoj Vrtlarskoj ulici. Nakon<br />

što je krajem rata napustio Hrvatsku,<br />

priključio se Al-Qa’idi u Afganistanu.<br />

velik dio Šveđana svoj ljetni odmor<br />

provest će u Hrvatskoj.<br />

Šveđanima Hrvatska<br />

najatraktivnija<br />

Ako je suditi po anketama, mnogi<br />

Šveđani će svoj sljedeći ljetni odmor<br />

provesti u Hrvatskoj.<br />

Hrvatska je, naime, po prvi put završila<br />

na samom vrhu najviše obljubljenih<br />

turističkih destinacija švedskih građana.<br />

Anketu je proveo vodeći švedski<br />

lanac turističkih agencija Resia, koji<br />

procjenjuje da će Hrvatska među Šveđanima<br />

ove godine biti „hit destinacija<br />

ljeta“. Hrvatska se time našla u društvu<br />

sa Španjolskom, Turskom i Grčkom.<br />

KOSMO 23

BalKaN<br />

dugovi za struju u Srbiji toliko su narasli<br />

da je država morala da popusti.<br />

vlada dužnicima<br />

otpisuje kamate<br />

Vlada Srbije usvojila je odluku o<br />

otpisu kamata na dugove za struju<br />

za građane i privredu.<br />

Ovo je medijima saopštila ministarka<br />

energetike Srbije Zorana Mihajlović.<br />

Dugogodišnja dugovanja za neplaćene<br />

račune dovele su do toga da su kamate<br />

mnogo veće od osnovnog duga. Uslov<br />

za otpis biće sklapanje ugovora između<br />

Elektroprivrede i dužnika o vraćanju<br />

dugova na rate. Ukoliko se taj ugovor<br />

ne bude poštovao, uslediće konačno<br />

isključivanje električne energije.<br />

Pobednički nacionalni tim kuvara<br />

Srbije na gastronomskom vrhu.<br />

Srpska varjača<br />

zablistala u Istanbulu<br />

Kuvarski tim iz Srbije postigao je<br />

vrhunske rezultate na međunarodnom<br />

takmičenju iz gastronomije.<br />

Srbiji, čini se, od ruke idu „beli“<br />

sportovi, a biće da su i teniski reket<br />

i varjača neki dalji rođaci. Na međunarodnom<br />

gastronomskom takmičenju<br />

u Istanbulu na kojem su učestvovali<br />

timovi iz 30 zemalja, kuvari<br />

iz Srbije, tim Asocijacije šefova kuvara<br />

Srbije, osvojili su 14 zlatnih, devet<br />

srebrnih i osam bronzanih medalja,<br />

kao i gran pri takmičenja.<br />

00 24 KOSMO<br />

I hrvatska želi pomoći<br />

Beogradski dnevnik „Blic“<br />

nedavno je pokrenuo humanitarnu<br />

akciju za pomoć<br />

siromašnoj deci koja<br />

je odjeknula i u regionu.<br />

Nije da dolaze kao potpuno<br />

iznenađenje, ali najnovije statistike<br />

su zastrašujuće: u Srbiji<br />

preko 200.000 dece, starosti do<br />

<strong>13</strong> godina, živi u apsolutnom<br />

siromaštvu. Najčitaniji srpski<br />

dnevnik „Blic“ iz Beograda pokrenuo<br />

je humanitarnu akciju<br />

prikupljanja pomoći za ovu<br />

decu, a na probleme njih i njihovih<br />

porodica skrenuo pažnju<br />

serijom članaka koji otkrivaju<br />

neverovatne, neljudske uslove<br />

u kojima danas žive najsiromašniji<br />

u Republici Srbiji.<br />

Blicova reportaža iz ove serije<br />

posvećena nedaćama petočlane<br />

porodice Đusić prešla je granice<br />

zemlje i naišla na ogroman<br />

odjek u susednoj Hrvatskoj.<br />

Brojna pisma i upiti stigli su na<br />

adresu redakcije www.net.hr<br />

koja je priču objavila, a građani<br />

Hrvatske želeli su da saznaju<br />

kako i na koji način mogu pomoći<br />

porodici Đusić u Srbiji.<br />

Porodica Đusić živi u selu<br />

Kukljin kod Kruševca, u neuslovnoj,<br />

propaloj kući sa<br />

dve prostorije između kojih<br />

Namirnice<br />

van kontrole<br />

U Srbiji nema kancerogenog<br />

mleka, tvrde vlasti, ali<br />

je nizak stepen kontrole namirnica<br />

alarmantan.<br />

Region je nedavno potresla<br />

afera sa mlekom hrvatskih<br />

proizvođača „Dukat“ i „Vindija“<br />

koje je povučeno iz<br />

prodaje zato što sadrži kancerogene<br />

materije. Vlasti Srbije<br />

umirile su potrošače izjavom<br />

da ovo mleko do domaćeg<br />

tržišta nije stiglo, ali su iznele<br />

nema vrata. Nenad (14), Ana<br />

(11) i Jovana (9) spavaju u<br />

istom krevetu, nose iznošene,<br />

iskrpljene i poklonjene<br />

stvari, nemaju adekvatnu<br />

obuću, a o igračkama i kompjuterima<br />

da ni ne govorimo.<br />

Često su prinuđeni da uče uz<br />

sveću, zato što im elektrodistribucija<br />

isključuje struju<br />

zbog dugovanja.<br />

Nevolje porodice Ðusić iz sela Kukuljin kod Kruševca, Srbija,<br />

izazvale su humanitarnu reakciju i u susednoj Hrvatskoj.<br />

Siromaštvo kao<br />

društvena sramota<br />

„Deca nas zadirkuju jer nemamo<br />

lepe stvari. Jer smo<br />

siromašni... Ja nikada nisam<br />

išla na ekskurziju, dok je sestra<br />

išla samo jednom, u trećem<br />

razredu“, priča najmlađa Jovana.<br />

Kuća u kojoj žive nema<br />

Ministar poljoprivrede Srbije Goran Knežević (u sredini) i njegovi<br />

saradnici popili su po čašu mleka na konferenciji za štampu.<br />

vrlo uznemirujući podatak da<br />

se 40% namirnica ne kontroliše,<br />

jer na tržište dolaze „sivim<br />

kanalima“, van legalnih<br />

tokova. Inspekcija nema pristup<br />

ovoj hrani, ona se pro-<br />

kupatilo, pa se deca leti kupaju<br />

u dvorištu, a zimi se posipaju<br />

vodom ugrejanom na šporetu.<br />

Jedini prihod koje porodica<br />

ima su socijalna pomoć i dečiji<br />

dodatak. Otac Milan ima<br />

ugrađeni pacemaker, teško je<br />

oboleo i pije lekove koje mu je<br />

prepisao psihijatar. Majka Olgica<br />

povremeno radi za nadnicu,<br />

u sezoni poljoprivrednih<br />

radova kada su ti poslovi na<br />

raspolaganju. Sredstva za siromašnu<br />

decu i njihove porodice<br />

u okviru akcije „Srce za<br />

decu“ prikupljaju se preko Blic<br />

Fondacije. Informacije o akciji:<br />

www.blic.rs ili na telefon<br />

redakcije dnevnog lista Blic,<br />

+381 (0)11 3334 528.<br />

izvodi mimo svih propisanih<br />

standarda i prodaje na pijacama<br />

u kartonskim kutijama<br />

ili na gajbicama od uličnih<br />

prodavaca, kažu stručnjaci sa<br />

poljoprivrednog fakulteta.<br />

Fotos: wikimedia, zVg

Srba, kontroverzni blagajnik<br />

U Beogradu je nedavno<br />

uhapšen Srba Žikić (50), blagajnik<br />

Patrijaršije koji je godinama<br />

naveliko potkradao<br />

kasu „firme“ u kojoj je radio.<br />

Zbir Žikićevih nedela je prilično<br />

impresivan i dugačak:<br />

optužnica ga tereti za krađu<br />

840.000 evra, 1,9 miliona dinara,<br />

50.000 dolara i 40.000<br />

švajcarskih franaka. Žikić je<br />

u Patrijaršiji zaposlen već 20<br />

godina, završio je teologiju i<br />

potiče iz svešteničke porodice.<br />

Sumnja se da je kasu potkradao<br />

godinama, a najviše u<br />

vreme patrijarha Pavla. Njegove<br />

nezakonite aktivnosti<br />

otkrivene su slučajno, kada<br />

je nedavno pokrenuta istraga<br />

oko neznatno male sume<br />

u poređenju sa onima koje je<br />

blagajnik vešto otuđivao poslednjih<br />

godina.<br />

Prema pisanju beogradskog<br />

dnevnika „Blic“, Žikić je<br />

Na svečanoj tribini povodom godišnjice ubistva<br />

dr. Ðinđića govoriće njegovi prijatelji.<br />

U znak sećanja na<br />

Zorana Ðinđića<br />

14.3., EGA Frauenzentrum (Windmühlgasse<br />

26, 1060 Wien), u 19.30 časova<br />

Povodom desetogodišnjice atentata na Zorana<br />

Đinđića, Srpski kulturni forum organizuje<br />

tribinu na kojoj će govoriti njegovi prijatelji i<br />

poštovaoci. Na tribini će govoriti: Zoran Živković,<br />

Đinđićev saradnik i naslednik na mestu<br />

premijera, Bojan Ljubenović, publicista i novinar,<br />

autor knjige „Metafore Zorana Đinđića“,<br />

i Jovana Polić, jedna od autorki novog filma o<br />

ubijenom premijeru. Info: www.skforum.at<br />

Patrijaršija u Beogradu u potpunom čudu: blagajnik koji<br />

je radio u ovoj instituciji pokrao je iz nje ogroman novac.<br />

letovao na Svetom Stefanu<br />

gde je trošio desetine hiljade<br />

evra, kupovao je skupe automobile<br />

(omiljeni su mu bili<br />

Mercedesi), ostavljao je bahate<br />

bakšiše koji su uveliko<br />

premašivali cenu onoga što<br />

je plaćao. Skromni blagajnik<br />

je sa porodicom iznajmljivao<br />

izuzetno luksuzni stan<br />

na beogradskom Dedinju<br />

koji je koštao 1.500 evra.<br />

Prilikom pretresa Žikićeve<br />

kuće, pronađeno je samo<br />

10.000 evra, pištolji, policijske<br />

lisice i nekoliko izuzetno<br />

skupih ručnih satova.<br />

Izvor „Blica“ iz Patrijaršije<br />

izjavio je da iako postoje komisije<br />

koje kontrolišu crkvene<br />

račune, da se zaposlenima<br />

uglavnom veruje na reč.<br />

antičević: „People must trust us“, naročito<br />

kada ih uvjeravamo u znanje stranih jezika.<br />

Stvarno je težak<br />

jezik taj engleski<br />

Ingrid Antičević Marinović, europromatračica<br />

hrvatske Socijaldemokratske partije, privukla<br />

je pozornost u Europarlamentu.<br />

Njen govor na engleskom, obojen dalmatinskim<br />

naglaskom, postao je ubrzo hit na socijalnim mrežama,<br />

ponajviše onaj dio u kojem je rekla „People<br />

must trust us“ (ljudi nam moraju vjerovati). Hrvatskoj<br />

poltičarki već jednom se dogodio gaf kad<br />

ju je prije godinu dana novinarka na engleskom<br />

pitala „što je njena glavna zadaća u Bruxellesu“, a<br />

ona odgovorila: „Yes. Thank You. Very much.“<br />

Ivo jOSIPOvIĆ,<br />

predsednik rH<br />

„Zakon o pravima<br />

nacionalnih<br />

manjina se mora<br />

poštovati!“ (Izjava<br />

povodom protesta<br />

uvođenja<br />

dvojezičnosti u<br />

Vukovaru.)<br />

Suzana gRuBJE-<br />

ŠIĆ, podpredsednica<br />

vlade Srbije<br />

„Realno je i dostižno<br />

da Srbija<br />

dobije datum za<br />

početak pregovora<br />

sa Evropskom<br />

Unijom u junu.“<br />

Ivan ŠUKer, parlamentarac<br />

HdZ-a<br />

„Što će Hrvatskoj<br />

znanstvenici poput<br />

Đikića? Prošetajte<br />

mjestima<br />

i vidjet ćete da je<br />

ljudima važniji<br />

neki seoski lola.“<br />

JuNAK MESECA<br />

Nora ŠITUM,<br />

neustrašiva devojčica<br />

Priča „Nore Fore –<br />

strašnog lava“ kako<br />

zovu ovu devojčicu<br />

koja se bori sa leukemijom,<br />

dirnula<br />

je celu Hrvatsku.<br />

Ona se trenutno<br />

nalazi na skupom<br />

lečenju u SAD.<br />

lUZer MeSeCa<br />

vuk jereMIĆ,<br />

predsedavajući generalne<br />

skupštine uN<br />

Ovaj mladi političar<br />

već duže vreme<br />

deluje bez ikakve<br />

koordinacije sa<br />

matičnom partijom,<br />

pa je Demokratska<br />

stranka<br />

rešila da ga izbaci<br />

iz svojih redova.<br />

KOSMO 25

dONja aUSTrIja<br />

Poglavar donje austrije<br />

erwin Pröll (66) nedavno<br />

je izložio pozitivne rezultate<br />

pokrajinske socijalne<br />

politike u 2012.<br />

„NÖ je socijalnija od drugih<br />

austrijskih regiona“<br />

U vrHU. Pokrajinski poglavar donje austrije<br />

erwin Pröll ocenio je da je pokrajina u<br />

proteklom periodu ostvarila visoke rezultate<br />

u polju razvoja i socijalne politike.<br />

Na konferenciji za štampu<br />

održanoj 6. februara<br />

u St. Pöltenu, pokrajinski<br />

poglavar Erwin Pröll<br />

objasnio je da je u prethodnom<br />

periodu pokrajinska<br />

administracija sebi postavila<br />

tri cilja: „Donja Austrija treba<br />

da postane inovativnija,<br />

brža i socijalnija od drugih<br />

regiona.“ Uzimajući oblast<br />

socijalne brige u obzir, poglavar<br />

je naglasio: „Država<br />

na duže staze može pojedincu<br />

dati samo ono što je<br />

26 KOSMO<br />

taj isti pojedinac prethodno<br />

dao državi!“<br />

U tom pogledu Donja Austrija<br />

za svoje građane ima<br />

dobre vesti. Materijalni i nematerijalni<br />

uslovi za kvalitetne<br />

socijalne programe su<br />

ispunjeni, pa je Pröll naglasio<br />

dobar privredni razvoj:<br />

„U Donjoj Austriji 2012.<br />

je zabeležen natprosečan<br />

privredni rast od 1,1%, dok<br />

je austrijski prosek bio oko<br />

0,8%. Pored toga, u 2012.<br />

smo sa 600.000 nesamo-<br />

stalno zaposlenih ostvarili<br />

rekord u Drugoj republici.“<br />

Pokrajina je takođe zabeležila<br />

rekordne rezultate na<br />

polju broja osnivanja predstavništva<br />

stranih preduzeća<br />

i na polju turizma, dok je na<br />

polju visine dohotka nesamostalno<br />

zaposlenih Donja<br />

Austrija bila na prvom mestu.<br />

Osim toga, oko 50% stanovnika<br />

pokrajine aktivno<br />

je u brojnim volonterskim<br />

organizacijama, što ukazuje<br />

na razvijenost nematerijalnih<br />

faktora: „To je neverovatan<br />

ljudski potencijal koji<br />

ne pita šta će dobiti, već šta<br />

može da pruži!“<br />

Kao primer socijalne politike<br />

u Donjoj Austriji, Pröll se<br />

osvrnuo na sektor nege. 85%<br />

građana kojima je potrebna<br />

nega izjasnilo se u prilog<br />

kućne nege. „Za nas je zato<br />

jedan od najvećih prioriteta<br />

da omogućimo našim sugrađanima<br />

negu u njihova četiri<br />

zida“, naglasio je poglavar.<br />

U vezi sa porodičnom politikom,<br />

Pröll je izjavio: „Želimo<br />

da budemo partneri<br />

porodicama, a ne tutori roditeljima!“<br />

On se izjasnio<br />

protiv „pritiska i mešanja<br />

države“, jer treba naglasiti<br />

„slobodan izbor i širinu ponude,<br />

kako bi se porodične i<br />

poslovne obaveze mogle zadovoljavajuće<br />

usaglasiti“. U<br />

Donjoj Austriji čak 71,4%<br />

žena je zaposleno, što ovu<br />

pokrajinu pozicionira na<br />

prvo mesto u Austriji. Što<br />

se tiče dece starosti od 3–6<br />

godina, 99,5% njih zbrinuto<br />

je u vrtićima i institucijama<br />

za brigu o deci.<br />

Fotos: zVg

Sigurnost u auto<br />

saobraćaju<br />

radOvI. Poglavar erwin Pröll i predsednik<br />

upravnog odbora asfinaga alois Schedl<br />

svečano su obeležili početak radova na<br />

saobraćajnom kontrolnom punktu.<br />

Radovi na punktu odvijaju<br />

se blizu mesta<br />

Bruck an der Leitha.<br />

Od 2015. godine će se na<br />

ovoj lokaciji koja zauzima<br />

površinu od 22.000 m2<br />

sprovoditi kontrola vozila<br />

uz pomoć najmodernije<br />

tehnologije. „Sigurnost je<br />

iz godine u godinu sve bolja,<br />

ali iskustvo pokazuje da<br />

su, nažalost, dovoljni oni<br />

malobrojni negativni izuzeci<br />

da je ugroze“, naglasili<br />

su u zajedničkoj izjavi poglavar<br />

Pröll i predsednik<br />

upravnog odbora Asfinaga<br />

Schedl. Izgradnja novog<br />

kontrolnog punkta finansira<br />

se iz sredstava pokrajine<br />

Donje Austrije, policije i<br />

Asfinaga. On će omogućiti<br />

dodatne policijske kontrole<br />

i tako doprineti poboljšanju<br />

sigurnosti na autoputu A4<br />

i u celom regionu. Od leta<br />

2015. će policija i službe<br />

Donje Austrije sprovoditi<br />

kontrole teretnih i privatnih<br />

motornih vozila na ovom<br />

punktu. Opremljena najnovijim<br />

instrumentima, ova lokacija<br />

će omogućiti da se na<br />

licu mesta kontroliše težina<br />

vozila, stanje njihovih pneumatika,<br />

tereta koji prevoze i<br />

tehničke ispravnosti vozila.<br />

U ovaj projekat pokrajina,<br />

policija i Asfinag ulažu oko<br />

pet miliona evra. Još jedno<br />

veliko ulaganje koje će se paralelno<br />

izvoditi jeste izgradnja<br />

dodatnog komada puta<br />

od aerodroma do priključenja<br />

Fischamend. Početak<br />

izgradnje planiran je za kraj<br />

godine, a do 2015. godine bi<br />

ova deonica u vrednosti od<br />

44 miliona evra trebala biti<br />

u potpunosti dovršena.<br />

Savezni ministar za privredu Mitterlehner i poglavar<br />

Pröll: olakšice u prevozu za učenike donele rezultate.<br />

Top-jugendticket je uspeh<br />

Od uvođenja Top-Jugendticket<br />

od početka školske godine,<br />

učenicima je olakšan prevoz.<br />

Pokrajinski poglavar Erwin<br />

Pröll i savezni ministar Reinhold<br />

Mitterlehner su nakon susreta<br />

u St. Pöltenu zaključili da<br />

je uvođenje Top-Jugend ticketa<br />

koji đacima i učenicima omogućava<br />

da za 60 evra godišnje<br />

koriste sva prevozna sredsta-<br />

Sa otvaranja počasnog konzulata 1. februara: ambasador<br />

Hrvatske Bakota, počasni konzul Wohlfahrt i poglavar Pröll.<br />

jačati veze i odnose<br />

1. februara otvoren je počasni<br />

konzulat Republike<br />

Hrvatske u St. Pöltenu.<br />

U svom počasnom govoru<br />

poglavar Donje Austrije<br />

Erwin Pröll označio je ovaj<br />

dan kao istorijski datum pred<br />

ulazak Hrvatske u EU, za<br />

koji je inače zemlja izuzetno<br />

dobro pripremljena. Za<br />

počasnog konzula imenovan<br />

je generalni direktor No-<br />

va u Beču, Donjoj Austriji i<br />

Gradišću, i Jugendticketa koji<br />

za 19,60 evra omogućava korišćenje<br />

svih prevoznih sredstava<br />

radnim danima na putu<br />

od kuće do obrazovne institucije,<br />

potpuni uspeh. „Samo u<br />

ovom semestru prodato je ukupno<br />

327.287 karata, od toga<br />

240.076 Top-Jugendtickets i<br />

87.211 Jugendtickets“, izjavio<br />

je poglavar Pröll.<br />

vomatica Franz Wohlfahrt.<br />

„Otvaranje počasnog konzulata<br />

je od posebnog značaja u<br />

ovom momentu, jer i Donja<br />

Austrija ima ogromno interesovanje<br />

da se odnosi dodatno<br />

prodube“, naglasio je<br />

poglavar i napomenuo da je<br />

u Hrvatskoj aktivno oko 200<br />

donjoaustrijskih preduzeća.<br />

Otvaranju je prisustvovao i<br />

ambasador Hrvatske u Austriji<br />

Gordan Bakota.<br />

KOSMO 27

BuSINESS<br />

Piše: vera Marjanović<br />

privatizacija:<br />

manje držav<br />

više haosa<br />

28 KOSMO<br />

Fotos: iStockphoto, zVg

PrIvaTIZaCIja. Na predstojećem referendumu<br />

oko 1,2 miliona Bečlija pokazaće<br />

šta misle o mogućnosti da vlasništvo nad<br />

pitkom vodom i drugim komunalnim uslugama<br />

pređe u privatne ruke. U odlučivanju<br />

im od pomoći mogu biti i tuđa iskustva.<br />

e,<br />

da li privatne firme treba<br />

da se bave distribucijom<br />

vode u Austriji? Ako do<br />

toga dođe, u privatne ruke bi<br />

se prepustila vlast u upravljanju<br />

vodosnabdijevanjem, odvodom<br />

i preradom otpadnih<br />

voda, a djelimično i energetskim<br />

resursima. Istina je da i<br />

sada postoje kooperacije sa<br />

privatnim firmama, ali one su<br />

takve da ne zalaze u vlasničku<br />

strukturu, niti u podjelu profita<br />

u navedenim granama. Kroz<br />

svaki drugačiji organizacioni<br />

oblik, u prvom redu privatizaciju,<br />

investitori bi očekivali<br />

dvocifreni profit (10–25%),<br />

što se može ostvariti isključivo<br />

kroz povećanje cijena usluga<br />

ili kroz umanjeni kvalitet<br />

proizvoda. Austrijsko vodno<br />

bogatstvo i kapaciteti su ogromni.<br />

Naime, nivo godišnjih<br />

padavina u zemlji iznosi oko<br />

1.100 mm, pa Austrija teoretski<br />

može pijaću vodu obezbijediti<br />

za 440 miliona ljudi. Godišnji<br />

kapacitet je 80 milijardi<br />

m³ – 77 milijardi m³ iz rijeka<br />

i 3 milijarde m³ iz podzemnih<br />

voda. Prosječna potrošnja po<br />

glavi stanovnika je <strong>13</strong>5 litara<br />

dnevno. Je li teško shvatiti zašto<br />

vlasnici privatnog kapitala<br />

žele na austrijsko tržište vode i<br />

kolika bi bila njihova dobit od<br />

moguće privatizacije? Vjetar u<br />

leđa daju im smjernice iz EU.<br />

Kako eU kaže!<br />

Pravni i ekonomski okviri koji<br />

treba da obuhvate združenu<br />

Evropu, daju gotovo neprikosnovenu<br />

ulogu u odlučivanju<br />

Briselu i tamošnjim institucijama.<br />

Smjernice za privatizaciju<br />

prirodnih resursa i javnih<br />

preduzeća od nacionalnog<br />

značaja u zemljama članicama,<br />

u velikoj mjeri su izazvale<br />

buđenje uspavane nacionalne<br />

svijesti i otvorile pitanje: šta je<br />

starije – kokoška ili jaje? Prevedeno<br />

na svakodnevni jezik,<br />

to znači – ima li logike da EU<br />

zakoni budu jači od ustava zemalja<br />

članica i stavova njihovih<br />

Umjesto poboljšane efikasnosti i pojeftinjenja usluga, privatizacija<br />

britanske željeznice donijela je upravo suprotno.<br />

građana? Mogu li i smiju li se u<br />

privatne ruke prepustiti prirodna<br />

i javna bogatstva i izgrađena<br />

infrastruktura, naročito ako se<br />

pogledaju iskustva zemalja koje<br />

su to već učinile?<br />

Skandalozni slučajevi<br />

u velikoj Britaniji<br />

U vrijeme konzervativne vlade<br />

1994. je ruinirana državna željeznica<br />

„British Rail“ u tranšama<br />

prodata privatnicima. Vlada<br />

je smatrala da jačanje tržišta<br />

za željezniške usluge može dovesti<br />

do više efikasnosti i pojef-<br />

265%.<br />

Cijena vode u<br />

parizu je nakon<br />

privatizacije<br />

skočila tri puta.<br />

tinjenja troškova transporta, a<br />

cilj je bila i modernizacija. Međutim,<br />

cijene putničkog prevoza<br />

su jako skočile, neophodna<br />

ulaganja u infrastrukturu su<br />

odlagana, a željeznička mreža<br />

je postala zapuštena. Na kraju<br />

se desilo i više teških nesreća<br />

u kojima je loša infrastruktura<br />

imala učešća, a 2005. je 55%<br />

britanskih putničkih vozova redovno<br />

kasnilo. Privatizacija je,<br />

pokazalo se, bila loš potez, pa<br />

je sprovedeno restruktuiranje i<br />

isplativa sanacija od strane javnog<br />

sektora.<br />

Snabdijevanje vodom u<br />

Parizu – poskupljenje<br />

za 265%<br />

Još 1984. gradski senat je u privatne<br />

ruke na 25 godina dao<br />

koncesiju za vodosnabdijevanje,<br />

a tri godine kasnije uslijedila<br />

je djelimična privatizacija<br />

gradskog vodovoda. Nakon<br />

20 godina udio pucanja cijevi<br />

neznatno je opao – sa 22%<br />

1985. na 17% 20<strong>03</strong>. Nakon<br />

pritiska koji jer grad vršio na<br />

investitore da se taj procenat do<br />

2009. smanji na 3,5%, došlo je<br />

do velikog poskupljenja vode, a<br />

od 1985. do 2009. cijena metra<br />

kubnog ukupno je skočila za<br />

265%. Gradski senat je 2007.<br />

odlučio da oformi komunalnu<br />

kompaniju, te da vodosnabdijevanje<br />

vrati u sopstvene ruke.<br />

london – privatizacija<br />

vodoprivrede<br />

U eri Margaret Thatcher je<br />

1980. kompletna vodovodna<br />

infrastruktura predata na<br />

upravljanje privatnom sektoru.<br />

Danas se vide posljedice te odluke:<br />

sanacija prestarelih vodovoda<br />

nije rađena, uprkos velikim<br />

profitima, što za posljedicu<br />

ima hronično loše stanje. Zato<br />

KOSMO 29

BuSINESS<br />

Treba li privatizovati vodu?<br />

dipl. Ing. lukas STraHlHOFer,<br />

AK Wien<br />

„Privatizacija ne treba ući u<br />

usluge od opšteg interesa!“<br />

KOSMO: Zašto po Vašem<br />

mišljenju vodosnabdijevanje<br />

treba da ostane pod kontrolom<br />

javnog sektora?<br />

Lukas Strahlhofer.: Privatizacija<br />

vodosnabdijevanja nosi<br />

veliki problem: kao mreža sa<br />

visokim fiksnim i niskim marginalnim<br />

troškovima, snabdijevanje<br />

vodom za piće ima karakteristike<br />

prirodnog monopola.<br />

Ukupni troškovi su značajno<br />

niži ukoliko stanovništvu usluge<br />

pruža samo jedna firma, a<br />

ne više konkurentskih koje bi<br />

vodile utakmicu za tržište. Na<br />

globalnom nivou u ovoj grani<br />

je svega nekoliko koncerna koji<br />

imaju odgovornost isključivo<br />

prema svojim akcionarima.<br />

Koje su opasnosti od privatizacije?<br />

Glavna prednost javnog sektora<br />

je što građani imaju demokratsku<br />

kontrolu nad snabdijevanjem<br />

i kvalitetom, a ako se pojave<br />

problemi, mogu ih staviti u<br />

glasačku kutiju. Kod privatnih<br />

firmi principi su zamijenjeni,<br />

pa se kaže da je nešto čisto koliko<br />

to zakon dozvoljava. Kod<br />

privatizacije se često tvrdi da<br />

privatne kompanije rade efikasnije<br />

od javnih monopola.<br />

Nezavisne studije pokazuju<br />

drugačiju sliku: enormno visoku<br />

cijenu koštanja, nedostatak<br />

transparentnosti, gubitak radnih<br />

mjesta i povećane gubitke.<br />

Može li se, po Vašoj procjeni,<br />

zaustaviti evropski trend privatizacije,<br />

koji je toliko uznapredovao<br />

u EU?<br />

30 KOSMO<br />

EU će uskoro biti suočena sa<br />

ozbiljnim rastom nacionalističkih<br />

tendencija. Možda će čak<br />

biti primorana da se otrese loše<br />

slike koju građani stvaraju o<br />

njoj, te da ponovo dokazuje bliskost<br />

realnim problemima ljudi<br />

u Evropi, kažem kao optimist.<br />

Privatizacija i privatni sektor<br />

sam po sebi u mnogim oblastima<br />

ima pozitivan uticaj na<br />

potrošače kroz radna mjesta i<br />

inovacije. Međutim, ako privatizacija<br />

dolazi u mrežne oblasti,<br />

tj. u prirodni monopol, u usluge<br />

od opšteg ekonomskog interesa,<br />

kao što su snabdijevanje<br />

vodom i socijalne usluge, biće<br />

ozbiljno prekoračene granice,<br />

takođe i granica demokratije.<br />

Glavna prednost javnog sektora je što građani<br />

imaju demokratsku kontrolu nad njim.<br />

U evropskoj politici trenutno<br />

dominira većina koju čine konzervativci<br />

i liberali i gdje političari<br />

djeluju kao „djeca svog<br />

vremena“, pod jakim uticajem<br />

neoliberalne ideologije. Pored<br />

toga, EU su se pridružile istočnoevropske<br />

zemlje koje javni<br />

sektor, zbog višedecenijskog<br />

uređenja u kojem su bile, doživljavaju<br />

kao nazadovanje. Njima<br />

je donekle ostala nepoznata tržišna<br />

ekonomija, koja se susreće<br />

u Skandinaviji, Njemačkoj i<br />

Austriji. Pomak je možda napravljen<br />

od samih građana jer<br />

je Lisabonski ugovor usvojio<br />

jedinstveni instrument u<br />

formi inicijative evropskih<br />

građana. Jedna od prvih građanskih<br />

inicijativa u Evropi<br />

2012. bila je kampanja pod<br />

naslovom „Voda i kanalizacija<br />

su ljudsko pravo“.<br />

London u startu, prije nego što<br />

prva kap vode dođe do korisnika,<br />

gubi 40% vode, a u Beču je<br />

to samo 11%. Umjesto da se<br />

saniraju cijevi, potrošačima se<br />

savjetuje da štede vodu. Stalno<br />

curenje u vodovodu čini da je<br />

pritisak u slavinama slab, a u<br />

stanove na visokim spratovima<br />

bez dodatnih pumpi voda ne<br />

može stići, što donosi povećano<br />

trošenje struje.<br />

pucnji zbog<br />

cijene vode u Boliviji<br />

Sredinom 90- ih Svjetska banka<br />

je Boliviji dala olakšice kod<br />

vraćanja duga kroz privatizaciju<br />

vodoprivrede. Zato je Cochabamba,<br />

treći po veličini grad u<br />

zemlji, 1999. potpisao ugovor<br />

sa transnacionalnom firmom<br />

koja je cijene podigla za 200%.<br />

U aprilu 2000. oko 600.000<br />

stanovnika grada Cochabamba<br />

podiglo je ustanak zbog cijena<br />

vode, a vojska je u njih nemilosrdno<br />

pucala, čime je vlada<br />

pokazala koliko joj je stalo da<br />

ugovor ostane na snazi. Međutim,<br />

ugovor je ipak raskinut<br />

nakon višegodišnjih pregovora<br />

i međunarodne arbitraže.<br />

Raskinut ugovor<br />

na Filipinima<br />

U Manili je francuski koncern<br />

sam raskinuo koncesioni<br />

ugovor o vodosnabdijevanju<br />

nakon što je vlada odbila da<br />

pristane na povećanje cijena<br />

osnovne pretplate. Rezultat nakon<br />

pet godina privatizacije je<br />

nedostatak investicija za održavanje,<br />

uprkos trostruko povećanim<br />

cijenama vode. Koncern je<br />

vladu tužio kod međunarodne<br />

privredne komore, žaleći se na<br />

gubitak profita i tražeći nadoknadu<br />

od 3<strong>03</strong> miliona američkih<br />

dolara, iako je ostavljen dug<br />

od 530 miliona dolara.<br />

Njemački strahovi<br />

i iskustva<br />

Ekspertiza urađena po nalogu<br />

Friedrich-Ebert-Stiftung<br />

iz Njemačke pokazuje da se u<br />

mnogim zemljama javno – privatni<br />

projekti finansiranja prihvataju<br />

i propagiraju kao mogućnost<br />

za brže, kvalitetnije i<br />

jeftinije pružanje usluga. No, u<br />

Njemačkoj su se pojavili i kontroverzni<br />

stavovi, koji epilog<br />

imaju i na revizorskim sudovima<br />

(Bayern i Baden-Württemberg).<br />

Tvrdnja da ugovori sadrže<br />

opasne stavke, sakrivene<br />

od očiju javnosti, podgrijavaju<br />

strahove i oštre reakcije sindikata<br />

zbog mogućeg slabljenja<br />

njihovog uticaja, kršenja prava<br />

radnika i progresivnih otpuštanja.<br />

Doduše, u studiji se navodi<br />

da su projekti realizovani po<br />

ovom modelu u Skandinaviji<br />

neuporedivo transparentniji i<br />

uspješniji nego u ostalim djelovima<br />

Evrope. Snažne kritike<br />

njemačke javnosti izazvao je<br />

javno – privatni projekat saniranja<br />

škola u Offen bachu, koji<br />

po tvrdnji eksperata nije urađen<br />

transparentno i nezavisno.<br />

Umjesto najpovoljnije ponude<br />

privatnog investitora od 780,<br />

prihvaćena je druga od čak 960<br />

miliona eura. Rezultat je bio<br />

poražavajući jer je javni sektor<br />

privatnom partneru u vrijeme<br />

najžešće ekonomske krize<br />

2005., umjesto ugovorenih<br />

52, morao godišnje plaćati 73<br />

miliona eura, a ugovor se prije<br />

isteka roka nije mogao raski-<br />

U Boliviji, u gradu Cochabamba, cijena vode nakon privatizacije<br />

skočila je 200% što je dovelo do prave pobune.<br />

Fotos: wikimedia, zVg

Nakon pet godina u privatnim rukama, vodovodni sistem vraćen je<br />

u ruke vlade Manile, ali sa dugovanjima od oko 530 miliona dolara.<br />

nuti. Prodaja 1.050 državnih<br />

stanova u Postdamu, vrijednih<br />

30 miliona eura, pored bure<br />

u njemačkoj javnosti, izazvala<br />

je i kritiku Evropske komisije<br />

zbog, navodno, nepoštovanja<br />

EU zakona. Ova privatizacija,<br />

sprovedena u dva paketa 2000.<br />

godine, nije bila dovoljno transparentna<br />

po pitanju uslova<br />

konkursa, izbora partnera i ci-<br />

U Srbiji je izvšeno 2.350 privatizacija, ali<br />

je trećina poništena zbog nepravilnosti.<br />

jene, tj. nije pratila preporuke<br />

EU iz 1996. i 1997. „Pro Potsdam“,<br />

vlasnik opštinskih stanova,<br />

odgovorio je da zakonske linije<br />

iz Brisela nisu obavezujuće<br />

za komunalni nivo u zemljama<br />

članicama.<br />

Ovo je Balkan<br />

Politička i ekonomska tranzicija<br />

su neraskidivo vezane, a<br />

prate ih nelegalne privatizacije<br />

(naravno, i one regularne), korupcija<br />

i organizovani kriminal.<br />

Zato ne treba da čudi što su se<br />

međunarodne institucije, prije<br />

svega EU, u velikoj mjeri angažovale<br />

u savladavanju zla koje<br />

95%<br />

privatizacija su<br />

nelegalne, tvrdi<br />

nevladin sektor<br />

hrvatske.<br />

je cijelom regionu kao kamen<br />

oko vrata. Specijalnost privatizacije<br />

na Balkanu je da se državne<br />

firme što više oslabe, pa čak i<br />

otjeraju u bankrot, kako bi bile<br />

prodate za što manje novca. Da<br />

zlo bude veće, čak i kad su u<br />

pitanju uspješne prodaje novac<br />

nije ulagan u privredu, nego u<br />

javnu potrošnju. Rezultat je<br />

ogromna nezaposlenost i za-<br />

starjela tehnologija, para nema,<br />

a ni vrijednih preduzeća za prodaju.<br />

Strani investitori profit<br />

mahom iznose vani, pa finansijskih<br />

inekcija gotovo da nema.<br />

hrvatska<br />

Nevladin sektor predlaže poništenje<br />

95% privatizacija, za<br />

koje tvrdi da su bile nelegalne.<br />

Odgovornost se, kao ping<br />

– pong loptica, prebacuje sa<br />

jedne partije na drugu, a bivši<br />

premijer Sanader je u zatvoru<br />

zbog korupcije. Država je u sanaciju<br />

banaka tokom poslednjih<br />

desetak godina uložila<br />

oko 35% BDP, a strancima ih<br />

je prodala za djelić tog ulaganja.<br />

Prodati su nacionalni monopoli<br />

kao što su INA i Hrvatske<br />

telekomunikacije, a afere u<br />

Fondu za privatizaciju, učešću<br />

tajkuna i sl. još se ispituju.<br />

Bosna i hercegovina<br />

Privreda u BiH teško se opravalja.<br />

Nekadašnji giganti,<br />

poput fabrike čokolade „Sara-<br />

Bivši premijer Hrvatske Ivo Sanader u zatvoru je zbog korupcije, a u<br />

privatne ruke stranih investitora otišle su profitabilne državne firme.<br />

U razjašnjavanje nepravilnosti oko privatizacija u Srbiji uključila se i<br />

eU. jedna od najvećih afera u poslednje vrijeme je i „luka Beograd.“<br />

bon“, građevinskog preduzeća<br />

„Vranica“, fabrike motora<br />

„Famos“, „Energoinvesta“,<br />

„Hidrogradnje“ i dr., više ne<br />

postoje. Njihovim propadanjem<br />

oko 70.000 radnika<br />

ostalo je bez povezanog staža,<br />

stotine hiljada ih je ostalo bez<br />

posla, a ne može se sa sigurnošću<br />

reći u kojem entitetu<br />

je stanje gore. Milioni eura<br />

kreditnih sredstava u BiH su<br />

stigli iz svijeta, ali su uludo<br />

potrošeni ili su završili u privatnim<br />

džepovima. Nedavno<br />

je usvojen prijedlog za osnivanje<br />

nove agencije koja će se<br />

baviti revizijom privatizacija.<br />

Srbija<br />

Do sada je u Srbiji privatizovano<br />

oko 2.350 preduzeća,<br />

ali je trećina poništena zbog<br />

nepravilnosti. EU komisija je<br />

ukazala na velike propuste u<br />

24 privatizacije, od kojih se<br />

trenutno ispituje 19, što je praćeno<br />

brojnim hapšenjima koja<br />

sežu i do visokorangiranih političara.<br />

Sporne privatizacije<br />

smederevskog „Sartida“, „Jugoremedije“,<br />

„Luke Beograd“,<br />

„Mobtela“, „Azotare Pančevo“<br />

itd., povezane su i sa međunarodnim<br />

poslovnim i političkim<br />

krugovima, a razjašnjavanje<br />

će otvotiti nove skandale.<br />

PrOČITajTe jOŠ...<br />

Nestlé: dobit na račun siromašnih<br />

Međunarodni koncern koristi izvore vode u Brazilu<br />

Švajcarski koncern, vodeći na tržištu proizvodnje i prodaje<br />

flaširane vode, izuzetno povoljno koristi izvore u<br />

Brazilu, čija vlada nema načina da poboljša snabdijevanje<br />

pijaćom vodom, a čak 20% stanovništva gotovo da nema<br />

pristup vodi. Nestlé je u ovoj<br />

zemlji sa najviše nalazišta<br />

različitih mineralnih voda<br />

izgradio stotinak fabrika flaširane<br />

vode, a jedna je i „Pure<br />

Life“, koju izvozi u nerazvijena<br />

svjetska područja.<br />

KOSMO 31

BuSINESS<br />

Austrija: uravnotežen<br />

dohodak<br />

Prema riječima ministra socijalne politike<br />

Rudolfa Hundstorfera Austrija<br />

ima „značajno uravnoteženiju raspodjelu<br />

dohotka“ u odnosu na prosjek<br />

ostalih zemalja Evropske unije.<br />

Plaće u Austriji su u odnosu na prosjek<br />

u EU visoke i prilično dobro raspodijeljene.<br />

Čak ni ekonomska kriza iz 2008.<br />

i 2009. nije puno toga promijenila. U<br />

Privrednoj komori Austrije ističu da je<br />

razlike u zaradama u austriji su uravnoteženije<br />

u odnosu na prosjek u eU.<br />

za ovakvo stanje zaslužna uravnotežena<br />

porezna politika koja se ravna prema visini<br />

dohotka. Austrija se po socijalnim<br />

davanjima po glavi stanovnika nalazi na<br />

četvrtom mjestu u EU, čak iznad Švedske.<br />

Prema Privrednoj komori stanovit<br />

problem predstavljaju izdvajanja za penzionere<br />

koja su i dalje prevelika. Problem<br />

bi bio riješen faktičkim povećanjem starosne<br />

dobi odlaska u penziju.<br />

Ko mi može<br />

pomoći ako u svom<br />

preduzeću želim da<br />

obrazujem učenike?<br />

32 KOSMO<br />

Njemačka: radna<br />

sedmica od 30 sati<br />

Političari i<br />

naučnici u<br />

Njemačkoj<br />

traže smanjenje<br />

radne<br />

sedmice na 30<br />

sati uz istu zaradu.<br />

Cilj ove inicijative je da se smanji masovna<br />

nezaposlenost. U otvorenom<br />

pismu ove inicijative koja okuplja<br />

više od 100 sindikalaca, prolitičara,<br />

ekonomista i profesora univerziteta<br />

navodi se da je rješavanje pitanja nezaposlenosti<br />

najvažniji prioritet.<br />

Ikea prodaje<br />

„Schwedenbomben“<br />

Ubuduće će<br />

poznati švedskiproizvođačnamještaja<br />

u svojim<br />

salonima prodavati<br />

i omiljeni austrijski slatkiš<br />

„Schwedenbomben“.<br />

U anketi koja je urađena putem Facebooka<br />

više od 7.000 fanova Ikee glasalo<br />

je za uvođenje slatkiša u asortiman ovog<br />

lanca namještaja. Proizvođač „švedskih<br />

bombi“, bečka fabrika Niemetz, objavila<br />

je nedavno stečaj, a nakon toga je<br />

uslijedio val solidarnosti koji je osigurao<br />

opstanak legendarnog slatkiša.<br />

Tačan odgovor:<br />

Odeljenje za<br />

učenička mesta u<br />

privredi Privredne<br />

komore Beča:<br />

01/514 50-1055<br />

lehrlingsstelle@wkw.at<br />

Učenici u privredi su prednost! Odeljenje za učenička mesta u privredi Privredne komore<br />

Beča besplatno će Vas uputiti kako da iskoristite subvencije i na šta morate obratiti pažnju.<br />

Informišite se već danas. Tel: 01/514 50-2453, Mail: lehrlingsstelle@wkw.at<br />

Eu kontrolira<br />

budžete<br />

Evropska komisija od sada može<br />

imati direktan uvid u oblikovanje<br />

budžeta sedamnaest zemalja eurozone<br />

u cilju otkrivanja povrede pravila<br />

EU-a i zajedničkih ekonomskopolitičkih<br />

ciljeva.<br />

Ovo je rezultat višemjesečnog dogovora<br />

Evropskog parlamenta, Vijeća Evropske<br />

unije i zemalja članica eurozone. Ove<br />

odredbe trebaju osigurati da budžeti<br />

eU administracija uvodi strogu kontrolu<br />

budžeta zemalja eurozone.<br />

pojedinih zemalja ne budu previše opterećeni<br />

deficitima kao što je to bio slučaj<br />

s Grčkom. Da je ovakav mehanizam<br />

postojao prije ekonomske krize u ovoj<br />

zemlji, EU mogla je spriječiti pretjerano<br />

zaduživanje. Konkretno, svaka vlada<br />

zVg<br />

će svoj nacrt budžeta za sljedeću godinu<br />

do sredine oktobra poslati na ocjenu u<br />

Evropsku komisiju. Ovo će dodatno oja-<br />

wikimedia,<br />

čati privrednu stabilnost euro-zone. Fotos:<br />

Weiter kommen.<br />

WKW_Lehrl_BOS_<strong>Kosmo</strong>_168x64ssp.indd 1 24.05.11 14:12

Bank austrija prinuđena<br />

da povisi cene kredita.<br />

Još skuplje usluge<br />

za građane<br />

Bank Austria najavljuje<br />

skoro poskupljenje kredita<br />

za privatna lica.<br />

U eU bankama nagomilalo se<br />

918 milijardi loših kredita.<br />

U opasnosti od<br />

loših kredita<br />

Prema procenama nekih<br />

stručnjaka, banke evrozone<br />

gomilaju nenaplative kredite.<br />

Banka-ćerka UniCredit banke<br />

nije više u stanju da na pojačanu<br />

konkurentnost u ovom<br />

sektoru, kao i na otežanu ekonomsku<br />

situaciju odgovara<br />

stalnim pojeftinjenjima svojih<br />

usluga. Direktor Willibald<br />

Cernko najavio je poskupljenja<br />

kredita u proseku za 20<br />

do 60 baznih poena. I pored<br />

poskupljenja, Bank Austria<br />

nastavlja sa daljim merama<br />

štednje, i to kroz gašenje filijala<br />

i otpuštanje radnika. „Ko<br />

misli da će broj radnih mesta<br />

u austrijskim bankama ostati<br />

na aktuelnom nivou, taj se<br />

vara“, izjavio je Cernko.<br />

Prema podacima finansijske<br />

kuće Ernst & Young, u EU<br />

bankama nagomilalo se rekordnih<br />

918 milijardi evra kredita<br />

koji zbog loše finansijske situacije<br />

neće moći da se vrate u<br />

predviđenim rokovima. Naročito<br />

pogođena su kreditna tržišta<br />

Italije i Španije, kaže se u<br />

studiji ove međunarodne revizorske<br />

kuće, gde između 15,5 i<br />

10,2% izdatih kredita spadaju<br />

u rizičnu grupu koja je teško<br />

naplativa. U celoj Evro zoni<br />

7,6% kredita spadaju u ovu<br />

grupu, a samo u prošloj godini<br />

iznos loših kredita porastao je<br />

za 80 milijardi evra.<br />

Diana Kocanovic<br />

Erste-Filiale Simmering, 1110 Wien, Tel. 05 0100 - 21766<br />

Filip Nestorovic<br />

Erste-Filiale Thaliastraße, 1160 Wien, Tel. 05 0100 - 22282<br />

www.erstebank.at/kosmo<br />

Radujemo se Vašem dolasku!<br />

Nova raspodela moći: Kina po prvi put na poziciji prvaka<br />

sveta po obimu trgovinske razmene pretekla ameriku.<br />

Kina br. 1 po obimu<br />

trgovine u svetu<br />

Prema podacima agencije<br />

Bloomberg, Kina je od<br />

SAD preuzela titulu najveće<br />

trgovinske nacije.<br />

Praktično po prvi put nakon<br />

Drugog svetskog rata su<br />

Sjedinjene Američke Države<br />

izgubile lidersku poziciju na<br />

listi zemalja sa najvećom trgovinskom<br />

razmenom u svetu.<br />

2012. SAD su ostvarile<br />

trgovinski promet (izvoz i<br />

uvoz) u visini od 3,82 milijarde<br />

dolara, dok je promet<br />

Kine iznosio 3,87 milijarde<br />

evra. Pored toga, američki<br />

trgovinski deficit iznosi više<br />

stotina milijardi dolara, dok<br />

Narodna republika Kina<br />

raspolaže viškom od 231<br />

milijarde dolara (173 milijarde<br />

evra).<br />

Značaj Kine kao trgovinskog<br />

partnera je u stalnom porastu.<br />

Stručnjak Jim O’Neill<br />

procenio je da će već krajem<br />

ove decenije Kina biti za Nemačku<br />

važnije izvozno tržište<br />

od Francuske.<br />

„Najmoderniji račun Austrije<br />

od sada govori i Vaš jezik.“<br />

Diana Kocanovic i Filip Nestorovic<br />

Veliki broj inovativnih ideja čine „Komfort Konto“<br />

najmodernijim računom Austrije. Jedna od njih:<br />

mi govorimo Vaš jezik. Jednostavno ugovorite sastanak!<br />

Rado ćemo Vas informisati o svim detaljima i pomoći<br />

Vam da iz Vaše stare banke pređete na najmoderniji<br />

račun Austrije.

BuSINESS<br />

virtualne valute postaju sve popularnije: najveća svetska<br />

internet radnja amazon.com sprema svoj novac.<br />

amazon izbacuje valutu<br />

Najveća internet trgovina sveta<br />

amazon.com u maju predstavlja<br />

svoj virtuelni novac.<br />

Facebook već godinama nudi<br />

kredite za internet kupovinu.<br />

Tržište za virualne valute je<br />

samo u SAD u 2012. iznosilo<br />

oko 3,7 milijardi dolara, procenjuju<br />

analitičari Javelin Strategy<br />

&Research. Amazon se<br />

Nameštenje u birokratiji<br />

Evropske unije je veoma lukrativno.<br />

Nekoliko hiljada<br />

EU činovnika dobija veće plate<br />

od kancelarke Merkel.<br />

Nekoliko dana pred februarski<br />

sastanak vrha EU na<br />

temu budžeta, ovoj instituciji<br />

ponovo su upućene ozbiljne<br />

kritike zbog previsokih<br />

dohodaka zaposlenih. Prema<br />

podacima objavljenim u nedeljniku<br />

„Welt am Sonntag“<br />

34 KOSMO<br />

prilključuje ovom trendu i najavljuje<br />

svoju valutu koja će isprva<br />

biti dostupna korisnicima<br />

u SAD i koji će njome moći da<br />

kupuju applikacije za Kindleov<br />

tablet Fire. Jedan Amazon novčić<br />

vredeće jedan američki cent.<br />

Velika internet trgovina nada se<br />

da će ovim potezom korisnicima<br />

dodatno olakšati kupovinu<br />

svojih usluga.<br />

Nekoliko hiljada zaposlenih u administraciji eU zarađuje<br />

bolje od kancelarke Merkel, tvrde neki europski mediji.<br />

Super bogati činovnici eU<br />

tačno 4.365 činovnika zaposlenih<br />

u birokratiji Evropske<br />

Unije ima veća primanja od<br />

nemačke kancelarke Angele<br />

Merkel. 2012. godine, plate<br />

činovnika <strong>13</strong> platnog razreda<br />

(oženjenih/udatih, sa<br />

jednim detetom) iznosile su<br />

16.358,80 evra bruto mesečno,<br />

što je osamdesetak evra<br />

više od kancelarkine plate.<br />

Osim toga, EU činovnici<br />

profitiraju od niskih poreza<br />

i socijalnih davanja.<br />

Nemački parlamentarci traže uvođenje nove metodologije<br />

za merenje kvaliteta života, tzv. bruto domaću sreću.<br />

Napolje sa BdP-om!<br />

Suvereni znak bogatstva nacija,<br />

bruto domaći proizvod<br />

(BDP), polako gubi podršku.<br />

U pogledu na BDP (Bruttoinlandsprodukt,<br />

tj. BIP), Nemačka<br />

je među najjačima u<br />

Evropi. Pa ipak, u parlamentu<br />

ove zemlje, a na predlog jedne<br />

komisije, razvila se debata o daljoj<br />

pogodnosti upotrebe ovog<br />

johann Gudenus iz FPÖ-a upozorio je javnost na opasnost<br />

privatizacije komunalnih usluga u Beču.<br />

FPÖ se protivi privatizaciji<br />

Slobodarska partija upozorila<br />

je na opasnost privatizacije<br />

komunalnih usluga.<br />

U saopštenju šefa bečke Slobodarske<br />

partije Johanna Gudenusa<br />

ukazuje se na stare tramvaje<br />

i metroe koji se još uvek<br />

koriste u bečkom gradskom<br />

prevozu i ne zamenjuju se novim<br />

vozilima. Po Gudenusu za<br />

ovo stanje kriv je ugovor između<br />

SPÖ-a s bankama iz SADa.<br />

„U slučaju cross-border lizin-<br />

indikatora i potrebi uvođenja<br />

indeksa koji bi na celovitiji način<br />

prikazivao stanje bogatstva<br />

i napretka nacije. Na raspravi<br />

se trenutno nalazi predlog koji<br />

traži objedinjeno merenje dvadesetak<br />

različitih faktora. Ovu<br />

metodologiju osporava veliki<br />

broj parlamentaraca koji zahteva<br />

uvođenje „brutno domaće<br />

sreće“ kao nove jedinice.<br />

ga Crvena partija prodala je ili<br />

dala na lizing gradska uslužna<br />

preduzeća na 99 godina i onda<br />

ih povratno iznajmila na 30<br />

godina. Prvi ugovori ističu tek<br />

2025., a do tada će građani i turisti<br />

morati da se pate“, kažu u<br />

FPÖ-u. „Niko ne želi da privatizuje<br />

komunalne usluge. SPÖ<br />

je to već učinio! I sada, nakon<br />

što su Bečlije već progutale ovu<br />

gorku pilulu, Crveni troše milione<br />

evra da ih pitaju o ovome“,<br />

istakao je Gudenus.<br />

Fotos: wikimedia, zVg

Sve manje novca u kućnom<br />

budžetu u ovoj godini?<br />

Kompanije će<br />

smanjivati plate<br />

Svako četvrto austrijsko preduzeće<br />

planira da u 20<strong>13</strong>.<br />

smanji budžet za plate.<br />

Internet servisi ozbiljno<br />

ugrožavaju posao banaka.<br />

domaće banke se<br />

boje interneta<br />

Austrijske banke se osećaju<br />

ugroženo od strane konkurencije<br />

na internetu.<br />

Austrijske firme u ovoj godini<br />

žele da postignu značajne uštede<br />

u sektoru plata zaposlenih.<br />

Ovo je rezultat upitnika koji je<br />

sprovela kompanija za ljudske<br />

resurse Aon Hewitt. Od 49 ispitanih,<br />

svako četvrto preduzeće<br />

već je smanjilo svoj budžet za<br />

plate, 12% ispitanih je potvrdilo<br />

da su planovi za ukidanje pojedinih<br />

radnih mesta i otpuštanje<br />

fiksni, dok je dodatnih 6%<br />

izjavilo da su otpuštanja vrlo<br />

verovatna. S druge strane, više<br />

od dve trećine ispitanih će nastaviti<br />

sa svojim aktivnostima<br />

na zapošljavanju novih radnika<br />

u postojećem obimu.<br />

Klasične banke smatraju da je<br />

njihov osnovni posao ugrožen<br />

zbog usluga plaćanja, transfera<br />

novca i davanja kredita koje<br />

nude servisi preko interneta.<br />

Gotovo 60% ispitanih iz ovog<br />

sektora u Austriji i Nemačkoj je<br />

ovog mišljenja, navodi se u istraživanju<br />

„Branchenkompass<br />

2012 Kreditinstitute“ kuće<br />

Steria Mummert Consulting i<br />

FAZ-Instituta. Firme sve češće<br />

nude tehnološke inovacije povezane<br />

sa finansijskim uslugama,<br />

pa se pored „ClickandBuy“<br />

ili „PayPal“ servisa sve više pojavljuju<br />

i specijalne aplikacije za<br />

mobilne telefone.<br />

Sporazum sa dalekosežnim posledicama: evropska unija<br />

i Sjedinjene američke države ukidaju trgovinsku granicu.<br />

eU i Sad planiraju slobodnu<br />

trgovinsku zonu<br />

Pregovori o uspostavljanju<br />

najveće slobodne carinske<br />

zone započinju već u junu.<br />

Ovo je medijima saopšteno<br />

u zajedničkoj izjavi predsednika<br />

SAD Baracka Obame,<br />

predsednika Saveta Evrope<br />

Hermana Van Rompuya i<br />

predsednika Evropske komisije<br />

Josea Manuela Barrosoa.<br />

Predsednik Barroso naglasio<br />

je da će u pitanju biti teški<br />

pregovori. Ekonomije SAD<br />

i EU čine polovinu svetske<br />

privrede, a predstojeći sporazum<br />

trebalo bi da dodatno<br />

podstakne razvoj u oba regiona.<br />

Barroso je takođe napomenuo<br />

da će evropski zakoni<br />

u vezi sa genetski modifikovanom<br />

hranom i upotrebom<br />

hormona u mesnoj industriji<br />

ostati nepromenjeni i da<br />

neće biti predmet rasprave.<br />

Bruto domaći proizvod EU<br />

zemalja mogao bi, prema<br />

nekim procenama, uklanjanjem<br />

carina prema SAD da<br />

poraste za pola procenta.<br />

Schneller als Sie „Bargeldtransfer“ sagen können:<br />

ab 6,– Euro<br />

Jetzt Bargeld online senden!<br />

Schnell, sicher und einfach Bargeld versenden –<br />

mit Ihrem Raiffeisen Konto!<br />

Nähere Infos unter:<br />

www.raiffeisenbank.at/ethnobanking<br />

KOSMO 35

KARIJERA<br />

Intervju: vera Marjanović<br />

Fotografije: radule Božinović<br />

„Novac uopšte nije r<br />

za sreću i uspeh čov<br />

uSpEh. da li i na vašem ulazu stoji tabla sa<br />

natpisom „dIMMI“? Svejedno da li ova firma<br />

brine o čistoći vašeg stepeništa, održava<br />

zelene površine ili čisti sneg, iza svega stoji<br />

alexander dimmi, naše gore list.<br />

Roditelji koji su ranih sedamdesetih<br />

pristigli u Beč<br />

u pečalbu, svog malog<br />

sina su ostavili na čuvanje baki<br />

i deki u Velikom Gradištu, na<br />

dunavskoj obali. Međutim, kad<br />

je 1985. završio osmogodišnje<br />

školovanje, rešili su da ga dovedu<br />

k sebi. „Bio je to za mene<br />

šok. Jezik, ljudi, nove navike...<br />

Sve mi je bilo strano i gotovo<br />

mrsko. Svakog petka, odmah<br />

nakon nastave u srednjoj turističkoj<br />

školi, autobusom sam<br />

putovao kući, a nedeljom sam<br />

POvereNje.<br />

Firma dIMMI<br />

danas ima hiljade<br />

klijenata u<br />

Beču i okolini.<br />

36 KOSMO<br />

„Svakog petka, odmah nakon nastave u srednjoj turističkoj školi, autobusom sam putovao<br />

kući, a u nedelju se nesrećan vraćao u Beč“, govori dimmi o svom dolasku u austriju.<br />

se nesrećan vraćao. Trajalo je to<br />

nekoliko godina. Maštao sam o<br />

danu kad ću uz srednjoškolsku<br />

diplomu dobiti mogućnost da<br />

zauvek odem u Veliko Gradište,<br />

u svet koji mi je bio blizak“,<br />

započeo je priču o svojim bečkim<br />

počecima Alexander Dimmi<br />

(43). Početkom devedesetih<br />

je shvatio da od povratka nema<br />

ništa. Tada je, sasvim slučajno,<br />

radno mesto dobio u jednoj<br />

velikoj bolnici. Kao predradnik<br />

za poslove održavanja higijene,<br />

vodio je tim od 120 žena.<br />

I sledeće zaposlenje bilo je u<br />

istoj grani, a onda je odlučio<br />

da se osamostali. „Shvatio sam<br />

da se vođenje sopstvene firme<br />

neće puno razlikovati od odgovornosti<br />

koju sam već imao.<br />

Zvanično sam počeo 1. aprila<br />

1996. sa dvadesetak zaposlenih.<br />

Moja velika sreća je što mi<br />

se već 1997. kao partner u firmi<br />

pridružio Johann Stengeli, moj<br />

prijatelj i desna ruka, bez kojeg<br />

firma DIMMI ne bi danas bila<br />

ono što jeste. Išli smo korak po<br />

korak, okupljajući kvalitetne<br />

ljude i pažljivo prateći dešavanja<br />

na tržištu i inovacije“, priseća<br />

se Dimmi.<br />

Ovaj vredni čovek je brzo shvatio<br />

da nije dovoljno ponuditi<br />

samo čišćenje objekata. Uvideo<br />

je da se na globalnom nivou<br />

donose odredbe o zaštiti prirode<br />

i čoveka, koje ne zaobilaze ni<br />

branšu u kojoj je on. „Pažljivo<br />

smo osluškivali sve šta se dešava,<br />

pa smo se u hodu prestrojavali<br />

i prilagođavali firmu zahtevima<br />

modernog poslovanja.<br />

Zaposlili smo stručnjake koji<br />

su gradili strukturu u skladu<br />

sa svetskim standardima, paralelno<br />

okupljajući kvalitetnu<br />

radnu snagu, spremnu da nas u<br />

tome prati. Možda je to bio teži<br />

put, ali, dugoročno gledano,<br />

isplatilo se“, naglašava naš sagovornik.<br />

ISO sertifikat o kontroli<br />

kvaliteta bio je logičan nastavak<br />

priče, a firma DIMMI ga<br />

je dobila jer je od starta poslovala<br />

po propisanim zahtevima.<br />

Kriterijumi jesu visoki, ali ne<br />

i nedostižni. „Celo ustrojstvo<br />

naše firme, od administracije,<br />

preko radnika na terenu, pa do<br />

sredstava za čišćenje koja se koriste,<br />

strogo su definisani ISO<br />

standardima. Stav našeg rukovodećeg<br />

tima je da ne želimo<br />

improvizacije ili lov u mutnom<br />

jer hoćemo da trajemo. U vreme<br />

krize samo najbolji opstaju,<br />

a nas ekonomski problemi na<br />

globalnom nivou nisu uzdrmali“,<br />

s ponosom ističe Dimmi.<br />

Na čvrstim temeljima, sazdanim<br />

od kvaliteta, dograđivano<br />

je poverenje klijenata i njihov<br />

sve veći broj. Na hiljade stambenih<br />

zgrada u Beču i okolini<br />

danas su za održavanje higijene<br />

poverenje pružili radnicima<br />

firme DIMMI. „Broj vlasnika<br />

zgrada i poslovnih prostora<br />

koje održavamo stalno raste.<br />

Mi čistimo sneg tokom zime,<br />

održavamo zelene površine,<br />

peremo staklene fasade i prozore...<br />

Naši partneri znaju da,<br />

poštujući ekološke propise,<br />

UlaGaNje.<br />

Kompanija dIM-<br />

MI radnicima<br />

plaća kurseve<br />

nemačkog.

„Iza svega stoji samo rad, možda malo dalekovidosti i velikog poverenja<br />

u procene mojih saradnika“, objašnjava dimmi svoj uspeh.<br />

ecept<br />

eka!“<br />

naši radnici sve površine peru<br />

hladnom vodom, štedeći energiju<br />

i higijenskim sredstvima<br />

koja se razgrađuju, ne zagađujući<br />

otpadne vode. Mi sprovodimo<br />

obuku za svakog našeg<br />

novoprimljenog saradnika i<br />

odstupanja ne sme biti“, kategorično<br />

naglašava ovaj uspešni<br />

čovek. Kvalitetan tim je pola<br />

uspeha, a u firmi DIMMI su<br />

to na vreme shvatili. Zato in-<br />

tezivno rade na edukaciji svih<br />

kadrova, kako bi na terenu bili<br />

bez konkurencije. „Za naše<br />

radnike firma plaća kurseve<br />

nemačkog jezika, a uslov je da<br />

znanje bude na nivou A2. Oni<br />

moraju znati da komuniciraju<br />

sa stanarima zgrada koji su<br />

poslovično nepoverljivi prema<br />

ljudima koji se približavaju<br />

njihovom životnom prostoru.<br />

Mi organizujemo treninge gde<br />

naši saradnici uče kojim tonom<br />

i kojim probranim rečima će<br />

se obraćati ljudima. Ulažući u<br />

njihovu obuku, mi podižemo<br />

nivo kvaliteta firme“, otkriva<br />

tajnu uspeha gospodin Dimmi.<br />

Najveći broj radnika, oko<br />

75%, potiče sa prostora biv-<br />

še Jugoslavije. Kroz protekle<br />

godine rukovodstvo firme,<br />

čiju administraciju i stručni<br />

tim čine mahom Austrijanci,<br />

shvatilo je da su to vredni i<br />

pouzdani ljudi.<br />

„Naša firma se ponosi otvorenošću<br />

i multinacionalnom<br />

strukturom zaposlenih. Istina<br />

je da imamo najveći broj radnika<br />

sa Balkana, ali oni su to<br />

svojim odnosom prema poslu<br />

zaslužili. Da je zaista tako,<br />

potvrđuju i njihova primanja<br />

koja su iznad onih propisanih<br />

kolektivnim ugovorom. Nastojimo<br />

da im obezbedimo optimalne<br />

uslove za rad, ali od njih<br />

očekujemo profesionalnost i<br />

tačnost. Da to funkcioniše potvrđuje<br />

i činjenica da danas na<br />

rukovodećim mestima imamo<br />

desetak ljudi koji su 1996. sa<br />

„Ne zaboravljam odakle sam potekao i<br />

nisam se odrekao prijatelja iz mladosti.“<br />

mnom započeli izgradnju firme“,<br />

podvlači Alexander Dimmi.<br />

Firma DIMMI danas u<br />

Stockerau pored Beča ima dve<br />

poslovne zgrade sa ogromnim<br />

magacinom i voznim parkom.<br />

Ulaganja su kontinuirana, što se<br />

reflektuje i na rezultate.<br />

Alexander Dimmi je skroman<br />

čovek. Kad govori o firmi, nikad<br />

ne kaže JA, nego uvek MI.<br />

Želi da svoje uspehe podeli<br />

sa ljudima koji ga okružuju.<br />

Činjenica da je jedan od najuspešnijih<br />

poslovnih ljudi sa<br />

naših prostora nije ga uobrazila.<br />

„Ja sam jedino dete svojih<br />

roditelja, ali nisam razmaženi<br />

jedinac. Ne zaboravljam odakle<br />

sam potekao, nisam se odrekao<br />

svojih prijatelja iz rane mladosti,<br />

niti su me poneli poslovni<br />

uspesi. Iza svega stoji samo rad,<br />

možda malo dalekovidosti i<br />

velikog poverenja u procene<br />

mojih saradnika. Novac nije<br />

recept za sreću i uspeh, nego<br />

dobro organizovana struktura<br />

poslovanja i dobar tim“, podvlači<br />

Alexander.<br />

Gradeći svoju poslovnu imperiju,<br />

naš sagovornik je radio i<br />

na sopstvenom usavršavanju,<br />

pre svega obrazovanju. Završio<br />

je fakultet i kvalitetno stručno<br />

usavršavanje u vođenju poslovanja.<br />

Nedavno je svom imenu<br />

dodao i dve visoke titule. „Da,<br />

nedavno sam odbranio doktorsku<br />

disertaciju, ali trebaće mi<br />

vremena da se naviknem kad<br />

me moji partneri oslove sa 'dr.<br />

Dimmi'. Ja sam Alexander i to<br />

je dovoljno. Dobio sam takođe<br />

titulu Kommerzialrat za doprinos<br />

bečkoj, odnosno austrijskoj<br />

privredi i na to sam veoma ponosan.<br />

Naime, paralelno sa radom<br />

u sopstvenoj firmi, ja sam<br />

se angažovao u Privrednoj komori<br />

i drugim institucijama.<br />

Smatram da naši ljudi treba<br />

da idu tim putem jer smo svi<br />

mi deo ovdašnje privredne,<br />

društvene i kulturne scene.<br />

Integracija u sve pore društva<br />

je neophodna, a naši ljudi to<br />

mogu“, zaključio je Alexander<br />

Dimmi.<br />

lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

KOSMO 37

KARIJERA<br />

38 KOSMO<br />

redakcija: Petar rosandić<br />

Zov<br />

Fotografije: radule Božinović<br />

KOSMO je pratio<br />

vojnika almira<br />

Makalića (31) na<br />

vojnim vežbama u<br />

tirolskim alpima.<br />

planine

„Capricorn 20<strong>13</strong>“: skijaške veštine, osiguravanje snabdevanja,<br />

nadgledanje kontrolnih punktova samo su deo vežbe.<br />

KOSMO tim došao je na vežbu sa vojnim zapovednicima.<br />

Manevri su održani na temperaturi ispod nule.<br />

Od automehaničara do profesionalnog vojnika: rođeni<br />

Bosanac školuje se za podoficira u austrijskoj vojsci.<br />

„Čovek uvek mora da gleda unapred. Takav pogled na<br />

stvari je izuzetno bitan u životu“, kaže almir Makalić.<br />

vOjSKa. almir Makalić se trenutno nalazi u<br />

školi za podoficire, a na vežbama održanim<br />

u planinskim uslovima pokazao je veliku izdržljivost,<br />

disciplinu i snagu volje. KOSMO<br />

tim pratio je ovog tridesetjednogodišnjaka.<br />

uTirolskim Alpima je u<br />

februaru izvedena velika<br />

vežba za slučajeve<br />

uzbune i brzog delovanja.<br />

Helikopteri, protiv-avionska<br />

odbrana, artiljerija i<br />

oružani bataljoni Austrijske<br />

i Nemačke savezne vojske<br />

sastali su se u okviru zajedničke<br />

vojne vežbe „Capricorn<br />

20<strong>13</strong>“ koja je pre svega<br />

na probu stavila spremnost,<br />

brzinu i veštine vojnika.<br />

U sred žestoke akcije, a ne<br />

samo prisutan na ovoj vežbi<br />

bio je i Almir Makalić (31),<br />

poreklom iz Bosne i Hercegovine,<br />

koji se trenutno<br />

nalazi na obrazovanju za<br />

podoficira. Iako smo Almira<br />

pratili samo za vreme<br />

pripremnog dela vežbi u Tirolskim<br />

Alpima, već su se u<br />

ovom stadijumu pred nama<br />

odigrale scene veoma nalik<br />

onima iz akcionih filmova.<br />

Iskakanje iz helikoptera,<br />

osiguravanje kontrolnih<br />

punktova i snabdevanje planinskih<br />

jedinica bili su samo<br />

deo kompleksnih vežbi koje<br />

vojnike treba da pripreme za<br />

slučaj napada terorističkih<br />

i naoružanih grupa, dakle<br />

za zaista najdrastičniji splet<br />

okolnosti.<br />

Osiguravanje<br />

kontrolnih punktova<br />

Vežba „Capricorn“ simulira<br />

borbeni scenario u kojem<br />

dominira stalna opasnost<br />

da apsolutno sve izmakne<br />

kontroli. Ljudi beže u planine,<br />

organizuju se za naoružani<br />

otpor i Savezna vojska<br />

interveniše u ovaj scenario<br />

kao faktor koji treba da stabilizuje<br />

situaciju. „Za mene<br />

to zaista mnogo znači, da<br />

mogu da učestvujem u svemu<br />

ovome. Ovde mogu i<br />

sam sebi dokazati koliko<br />

sam spreman, zato što smo<br />

stalno u pokretu i stalno<br />

isprobavamo svoje granice.<br />

Naravno da je naporno, ali<br />

tako i treba da bude. Inače<br />

ne bi ništa posebno značilo<br />

biti prisutan ovde“, objasnio<br />

je Almir za vreme jedne<br />

kratke pauze našem timu.<br />

Baš onog dana kada smo<br />

ga posetili, Almir je sa svojom<br />

grupom bio zadužen za<br />

obezbeđivanje kontrolnog<br />

punkta. Iako je na zadatku<br />

bio već dva dana, na njemu<br />

se nisu videli tragovi umora<br />

„Za mene je izuzetno važna stvar što mogu<br />

da budem ovde“, kaže za KOSMO Makalić.<br />

ili slabosti. „Vrlo sam sportski<br />

tip i za ovu vežbu sam<br />

se kondiciono pripremio“,<br />

rekao nam je Almir. Tridesetjednogodišnji<br />

Bosanac iz<br />

Tuzle bio je toliko oduševljen<br />

svojim vojnim rokom,<br />

da je odlučio da ostane u<br />

vojsci i da u njoj ostvari svoju<br />

karijeru. „Ja sam, zapravo,<br />

svršeni automehaničar. Nakon<br />

što sam dobio austrijsko<br />

državljanstvo, pozvali su me<br />

u vojsku, a tamo mi je od<br />

prvog dana sve bilo interesantno.<br />

Zato sam se odlučio<br />

da odem korak dalje i da se<br />

isprobam u vojski“, ispričao<br />

nam je Almir na licu mesta.<br />

(prevod Uroš Miloradović)<br />

lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

KOSMO 39

KARIJERA<br />

Integraciona<br />

pedagogija<br />

Učitelji i nastavnici treba da budu<br />

bolje pripremljeni za integraciju i<br />

uključivanje migranata u rad.<br />

Na Višoj pedagoškoj školi u Salzburgu<br />

studenti će ubuduće dobijati specijalizovanu<br />

obuku za rad sa razredima u<br />

kojima je veliki broj imigrantske dece.<br />

„Brižljivi rad sa diverzitetom, raznolikim<br />

poreklom učenika, mora biti svakodnevni<br />

zadatak učitelja za koji oni<br />

moraju imati spreman ’alat’“, izjavila je<br />

novinarima prisutnim na konferenciji<br />

za štampu Elfriede Windischbauer,<br />

rektorka Više škole Salzburg.<br />

Prvi preduslovi za početak rada novog<br />

odseka su već ispunjeni: raspisane su<br />

dve slobodne profesorske pozicije, jed-<br />

Budućim pedagozima biće neophodna<br />

znanja za rad sa imigrantskom decom.<br />

na za Imigrantsku pedagogiju i druga<br />

za Integracionu i inkluzivnu pedagogiju.<br />

Budući da je integracija uspešnija<br />

ukoliko u školama ne samo mladi i<br />

deca, već i učitelji imaju imigrantsko<br />

poreklo, rektorka Windischbauer želi<br />

da za nove pedagoške smerove naročito<br />

zainteresuje mlade koji dolaze iz<br />

imigrantskih porodica. „Trenutno je<br />

broj naših studenata sa imigrantskim<br />

poreklom zanemariv“, izjavila je Windischbauer.<br />

U saradnji sa udruženjem<br />

„Akasya“ iz Salzburga, napravljen je<br />

prvi korak u pokušaju da se mlade žene<br />

turskog porekla motivišu za studije u<br />

oblasti pedagogije. U mnogim imigrantskim<br />

porodicama odlazak na studije<br />

se često ne razmatra ozbiljno, a ako<br />

i da, onda uglavnom na studije ekonomije<br />

ili tehnike, zaključila je svoje izlaganje<br />

rektorka Windischbauer.<br />

40 KOSMO<br />

Univerzitetski budžeti<br />

rastu za oko 14%<br />

7,4 milijardi evra.<br />

U periodu od<br />

20<strong>13</strong>. do 2015.<br />

godine državni<br />

austrijski univerziteti<br />

dobiće<br />

iz budžeta oko<br />

Prosečan rast budžeta u odnosu na<br />

period 2012.-2012. iznosiće oko 14%.<br />

Univerzitet u Beču dobiće 15% više<br />

sredstava nego u prethodnom periodu i<br />

njegov dvogodišnji budžet iznosiće oko<br />

milijardu i dvesta miliona evra.<br />

Odrastanje nezamislivo<br />

bez interneta<br />

41% dece u<br />

Austriji starosti<br />

između tri<br />

i šest godina<br />

redovno provode<br />

vreme na<br />

internetu.<br />

Ovo su rezultati istraživanja sprovedenog<br />

među roditeljima. Omiljene<br />

aktivnosti najmlađih su, pri tom,<br />

igranje video igrica, a zatim i gledanje<br />

fotografija i kratkih videa. 41% dece<br />

internet koristi barem jednom nedeljno,<br />

a prosečno online vreme ove<br />

dece iznosi oko jednog sata nedeljno.<br />

Austrijanci sve više<br />

uče turski jezik<br />

50 godina nakon<br />

dolaska<br />

prvih turskih<br />

radnika, Austrijapokazuje<br />

sve više interesovanja<br />

za učenje njihovog jezika.<br />

Škole jezika u Beču iz godine u godinu<br />

beleže sve veće interesovanje. U Wiener<br />

Volkshochschulen kažu da se broj polaznika<br />

kurseva turskog od 2008. godine<br />

udvostručio – sada oko 600 ljudi godišnje<br />

pohađa kurseve ovog jezika. Jedan<br />

od glavnih razloga ovog trenda jeste<br />

jačanje privrednih veza dve zemlje.<br />

Tako mladi, tako<br />

nezadovoljni<br />

Skoro devet od deset učenika (87%)<br />

smatra da je neki deo nastavnog gradiva<br />

potpuno beskorisna materija.<br />

Ovo je obeshrabrujući rezultat obimnog<br />

istraživanja sprovedenog od strane<br />

Bundes schülervertretung (BSV) u kojem<br />

je učestvovalo oko 4.500 učenika srednjih<br />

škola. Pored toga, istraživanje pokazuje<br />

da se manje od polovine učenika (47%)<br />

oseća motivisano u školi, a veliki problem<br />

je i tzv. „bulimično učenje– 63% učenika<br />

posle ispita zaboravi sve što je naučilo.<br />

austrijski podmladak pokazuje izuzetno<br />

nisku motivisanost za školu.<br />

Ženska zona<br />

na internetu<br />

Na inicijativu mladih bečkih preduzetnica,<br />

pokrenuta je inovativna društvena<br />

platforma za žene www.femizone.com<br />

femizone.com je nova startna stranica za<br />

žene u Austriji, namenjena korisnicama<br />

svih godišta. Pored velikog broja online<br />

funkcija, sajt pruža mogućnost organizacije<br />

i koordinacije susreta i različitih<br />

kolektivnih događaja. Deo portala je i<br />

forum koji omogućava diskusije i razmenu<br />

iskustava među članicama. femizone.<br />

com će nuditi nagradne igre, organizovati<br />

tematska okupljanja i spontano druženje.<br />

Od sada specijalna internet platforma<br />

za organizaciju žena femizone.com<br />

Fotos: wikimedia, zVg

Pohađajte besplatno kurseve<br />

Harvarda – preko interneta!<br />

vrhunsko znanje<br />

na poklon<br />

Harvard, Princeton i Berkeley<br />

od nedavno nude besplatne<br />

kurseve na internetu.<br />

više novca za buduće akademce<br />

na Uni Wien<br />

Stipendije za<br />

doktorante<br />

Bečki univerzitet pokrenuo je<br />

novi program stipendiranja<br />

za buduće doktorante.<br />

Da biste postali polaznik kurseva<br />

koje pohađate preko interneta<br />

i koji su potpuno besplatni,<br />

neophodno je da se registrujete<br />

preko web stranica www.<br />

coursera.org ili www.edx.<br />

org Na raspolaganju vam stoji<br />

preko 200 kurseva iz različitih<br />

oblasti, koji traju od pet do 20<br />

nedelja. Predavanja se održavaju<br />

nekoliko puta nedeljno, a<br />

slušalac ih prati uživo. Testovi<br />

i zadaci rešavaju se online, sva<br />

komunikacija obavlja se putem<br />

interneta. Na kraju se polaže<br />

ispit i u slučaju prolaza, dobija<br />

sertifikat nekog od prestižnih<br />

univerziteta.<br />

Prema smernicama novog programa<br />

pod nazivom „uni:docs“,<br />

godišnje će se birati 25 kandidata,<br />

mladih istaknutih talenata<br />

iz različitih disciplina, koji će<br />

za period od tri godine dobijati<br />

novac kao zaposleni naučni saradnici<br />

na Univerzitetu. Rok<br />

za slanje prijave na prvom do<br />

sada konkursu traje do 15. marta.<br />

Rektor Univerziteta Heinz<br />

W. Engl izjavio je u saopštenju<br />

za medije da je „novi program<br />

samo još jedan korak u pravcu<br />

jačanja doktorskih studija.“<br />

Na Uni Wien trenutno je oko<br />

10.000 ljudi upisano na doktorske<br />

studije.<br />

Izrazivši podršku zahtevima Bečke filharmonije, FPÖ je<br />

upozorio je na manjak pomdlatka u bečkoj muzici.<br />

više muzike u Beču<br />

Slobodarska partija podržava<br />

zahtev Bečke filharmonije<br />

kako bi se unapredilo<br />

muzičko obrazovanje i<br />

vaspitanje u glavnom gradu<br />

Austrije.<br />

Dosada su svi slični zahtevi<br />

FPÖ-a bili odbijani od strane<br />

SPÖ-a i Zelene stranke.<br />

Direktor Bečke filharmonije<br />

upozorio je da je podmladak<br />

u bečkoj muzičkoj branši sve<br />

manji – na ovo su još davno<br />

ukazivali i Slobodnjaci.<br />

Poslanica Slobodnjaka u bečkoj<br />

Gradskoj skupštini Ute<br />

Meyer naglašava: „Nije mi jasno<br />

zašto u Beču – gradu koji<br />

je u celom svetu poznat kao<br />

prestonica muzika – i dalje<br />

postoje becirkovi u kojima ne<br />

postoje muzičke škole. Takva<br />

situacija je zaista neodrživa.“<br />

Hauptschulabschluss gratis nachholen!<br />

Die VHS Wien macht‘s möglich!<br />

www.vhs.at/hauptschulabschluss +43 1 893 00 83<br />

1. Information einholen: Goran und Dragica wollen den Hauptschulabschluss<br />

nachholen und informieren sich über ihre Möglichkeiten<br />

in den Kursprogrammen der VHS Wien. Um alle Fragen zu<br />

klären, vereinbaren sie einen persönlichen Beratungstermin. Beim<br />

kostenlosen und unverbindlichen Beratungsgespräch an der VHS<br />

bekommen sie alle Informationen und erfahren, dass sie den Abschluss<br />

kostenlos nachholen können. Ihre Mathematik-, Deutsch-<br />

und Englischkenntnisse werden festgestellt - so kann‘s losgehen!<br />

Fortsetzungsgeschichte Teil 1/7 – Erfahre wie<br />

die Geschichte weitergeht unter www.vhs.at<br />

KOSMO 41

drUŠTvO<br />

Zoran aleksić (36) je<br />

predsednik Saveza<br />

Srba u austriji, krovne<br />

organizacije za artikulaciju<br />

interesa ove<br />

etničke zajednice.<br />

Intervju: Uroš Miloradović<br />

Fotografije: drago Palavra<br />

„jezička integracija<br />

je za nas prošlost“<br />

NOvO vreMe. Zoran aleksić (36), je predsednik<br />

Saveza Srba u Austriji. Kroz svoje brojne<br />

aktivnosti, ova organizacija se stara da što<br />

bolje artikuliše interese srpske zajednice i<br />

odgovori na nove izazove koji stoje pred njom.<br />

KOSMO: Šta su ciljevi<br />

Saveza Srba?<br />

Zoran Aleksić: Da okupi<br />

Srbe u Austriji, pre svega<br />

na osnovu porekla. Bilo da su<br />

to građani Srbije, građani Austrije<br />

ili npr. Hrvatske, želja<br />

nam je da ove ljude okupimo<br />

oko važnih tema, oko postojećih<br />

aktivnosti koje već nudimo,<br />

ali i oko novih izazova.<br />

Jedan od naših najvažnijih interesa<br />

je sprečavanje procesa<br />

asimilacije koji nam preti.<br />

Kako se postaje član Saveza?<br />

Član Saveza može postati svako<br />

ko prihvati naš statut, bez<br />

obzira na mesto rođenja, pasoš<br />

ili bilo šta drugo. Naš statut u<br />

prvi plan stavlja očuvanje srpskog<br />

jezika i kulture.<br />

42 KOSMO<br />

Šta su najvažnije teme za Srbe?<br />

Mi želimo dopunsku nastavu<br />

na srpskom jeziku, ne na nekom<br />

BKS jeziku, već na svom<br />

maternjem. Mi smo velika<br />

zajednica i mislimo da na to<br />

imamo pravo. Želimo da iskoristimo<br />

postojeće propise Austrije,<br />

da predstavimo vlastima<br />

to kao prednost i da stvorimo<br />

partnerske odnose sa institucijama<br />

države i društva. Mi smo<br />

dobro integrisani – stvar jezičke<br />

integracije je za nas prošlost.<br />

Zato Savez pre svega insistira<br />

na anti-asimilacionim merama.<br />

Mi nismo „projektna masa“, mi<br />

smo jedna velika etnička grupa.<br />

Ono sa čime se svi možemo<br />

identifikovati je pitanje očuvanja<br />

identiteta: jezika, tradicije i<br />

kulture, a na to nam daju pravo<br />

kako austrijski zakoni, tako i<br />

evropski zakoni i povelje, kao i<br />

povelje Ujedinjenih nacija.<br />

Savez se reformiše?<br />

Reforma može da se sprovede<br />

kada prvo znaš čime raspolažeš.<br />

Ja sam baš nedavno završio obilazak<br />

svih austrijskih pokrajina,<br />

kao prvi uslov na tom putu. Želeo<br />

sam da upoznam ljude kojima<br />

su naše aktivnosti namenjene.<br />

Reforma Saveza će značiti<br />

da će se uskoro u pokrajinama<br />

formirati Zajednice Srba koje<br />

će pored udruženja klubova<br />

okupljati naše ljude. Klubovi,<br />

kao način organizacije, u današnje<br />

vreme nisu dovoljni za komunikaciju<br />

sa velikim brojem<br />

naših ljudi. To nije ničija krivi-<br />

ca, promenilo se vreme. Potrebno<br />

je više širine, više inicijative<br />

da se iskoriste postojeći resursi.<br />

Mi ne treba da izmišljamo ništa<br />

novo. Postoji sistem koji dobro<br />

funkcioniše, naše je da u njemu<br />

nađemo svoje mesto.<br />

„Tražimo dopunsku nastavu na srpskom. velika<br />

smo zajednica i to je u obostranom interesu.“<br />

„Sistem u austriji dobro funkcioniše. Ne treba ništa<br />

da izmišljamo, već da nađemo svoje mesto.“<br />

Pripremate novi Kongres Saveza<br />

Srba u Austriji?<br />

Sledeći, treći Kongres treba<br />

da se održi u Innsbrucku 16.<br />

marta. On će biti priprema<br />

finalnog Kongresa koji će se<br />

održati 7. juna u Beču. Cilj<br />

Kongresa je da nađemo jednu<br />

do dve teme koje neće biti<br />

vezane ni za kakvu posebnu<br />

ličnost i koje će imati široku<br />

podršku u zajednici. Želimo<br />

da se ljudi identifikuju sa temama,<br />

a ne sa ljudima koji to<br />

žele za njih. Rezultat našeg<br />

rada bila bi Rezolucija Srba u<br />

Austriji, što je inicijativa jednog<br />

od naših najstarijih aktivista<br />

u Austriji, čoveka koji je<br />

jedan od osnivača Udruženja<br />

jugoslovenskih klubova iz<br />

70-ih, gospodina Isidora Jablanova<br />

iz Vorarlberga.<br />

Želite da pokrenete inicijativu<br />

da pravoslavni Božić postane<br />

neradni dan?<br />

Mislimo da bi bio lep gest<br />

ove države da se nadležna ministarstva<br />

i institucije ozbiljno<br />

pozabave našom željom<br />

„jedan od naših najvažnijih ciljeva je sprečavanje<br />

procesa asimilacije koji nam preti.“<br />

da i Božić 7. januara bude neradan<br />

dan za pravoslavne vernike.<br />

Ne verujem da će vlasti<br />

negativno reagovati na ovu<br />

inicijativu, a na tom putu želimo<br />

da u diskusiju uvedemo<br />

široki krug partnera.

Globalna solidarnost<br />

sa Zemaljskim muzejem<br />

Više od 120 institucija kulture<br />

u 20 zemalja svijeta zatvorit<br />

će 4. marta svoja vrata u<br />

znak solidarnosti sa sarajevskim<br />

Zemaljskim muzejem.<br />

Sarajevski Zemaljski muzej –<br />

najstarija naučna ustanova u<br />

Bosni i Hercegovini – svoj je<br />

125. rođendan 1. februara ove<br />

godine dočekao zatvoren. Zemaljski<br />

muzej svoja je vrata za<br />

posjetioce zatvorio početkom<br />

oktobra prošle godine kao posljedicu<br />

neriješenog pravnog<br />

statusa ove muzejske i naučne<br />

ustanove. Zajedno sa šest ostalih<br />

institucija kulture (među<br />

njima i Nacionalna i univerzitetska<br />

biblioteka BiH i Historijski<br />

muzej) čiji je osnivač<br />

Republika Bosna i Hercegovina<br />

Zemaljski muzej je u dej-<br />

Bezahlte Anzeige<br />

tonskoj Bosni i Hercegovini<br />

zapao u pravni vakuum jer je<br />

pitanje osnivača ove institucije<br />

i dalje neriješeno. Do 2010.<br />

Zemaljski muzej u Sarajevu<br />

bio je finansiran iz privremenih<br />

budžetskih sredstava Vijeća<br />

ministara BiH, no nakon parlamentarnih<br />

posljednjih izbora u<br />

oktobru 2010. i 15-mjesečnog<br />

neformiranja vlasti ova institucija<br />

kulture skinuta s privremenog<br />

finansiranja državne<br />

Vlade. Nakon što je Muzej 4.<br />

oktobra prošle godine zatvorio<br />

svoja vrata simboličnim zakivanjem<br />

dasaka za njegov ulaz, svi<br />

nadležni nivoi vlasti u Bosni i<br />

Hercegovini nisu iznašli volje<br />

i spremnosti da riješe pravne i<br />

finansijske probleme ove važne<br />

bosanskohercegovačke naučne<br />

i kulturne institucije.<br />

„Ich such‘ einen Lehrbuben, der nicht nur<br />

Mädchen im Kopf hat.“ Christoph Z., KFZ-Werkstattleiter<br />

Wir kennen beide Seiten.<br />

Wir unterstützen beide Seiten.<br />

Nakon što je Muzej prošle godine zatvorio vrata, svi nadležni<br />

nivoi vlasti u BiH nisu pokazali spremnost za pomoć.<br />

Muzeji zatvaraju vrata<br />

Nakon zatvaranja Zemaljskog<br />

muzeja grupa bosanskohercegovačkih<br />

i svjetskih eksperata<br />

formirala je inicijativu CUL-<br />

TURESHUTDOWN.NET<br />

koju koordinira asistentica<br />

na Massachusetts Institute of<br />

Technology Azra Akšamija.<br />

Ova grupa pokrenula je međunarodni<br />

Dan solidarnosti sa<br />

Zemaljskim muzejem. 4. marta<br />

više od 120 muzejskih i kulturnih<br />

ustanova od Australije preko<br />

Evrope do SAD-a zatvorit će<br />

svoja vrata u znak solidarnosti s<br />

ovom ustanovom. „Vjerujemo<br />

da će ova akcija demonstrirati<br />

nadređenima da je rješenje<br />

moguće. Novac nije problem i<br />

ovo nije samo problem BiH“,<br />

naglasila je Akšamija.<br />

„Ich such‘ einen KFZ-Betrieb, der mir<br />

etwas zutraut.“ Gudrun M., Schulabsolventin<br />

Mit FiT, dem Programm für Frauen in Handwerk und Technik.<br />

Frauen zeigen, was in ihnen steckt – und Unternehmen<br />

profitieren von ihren Kompetenzen. Infos auf www.ams.at/fit<br />

oder unter Tel. 01 / 878 71. Sie sind gefragt.<br />

UNIQUE/Grayling<br />

KOSMO 43

cover<br />

Tajči, Daniel Popović,<br />

Marina Perazić,<br />

Zana, Cacadou Look,<br />

Johnny Štulić... – šta<br />

je danas sa njima?<br />

Pjevali su<br />

jedno ljeto<br />

44 KOSMO<br />

Piše: Sanja Vlahović-Zajić<br />

Bivša Jugoslavija<br />

imala je ogromnu<br />

muzičku scenu i svoje<br />

zvijezde. Mnoge<br />

su nestale sa njom.<br />

Poslije uspjeha na<br />

Eurosongu, Daniel je<br />

diljem Europe prodao<br />

čak 800.000 albuma<br />

sa pjesmom „Džuli“.

Fotos: wikimedia<br />

NESTALI. Nekad su punili dvorane i diskoteke,<br />

njihova lica krasila su reklame i okupirala<br />

cjelokupni medijski prostor Jugoslavije. A<br />

onda su odjednom nestali. Gdje su, što rade i<br />

kako danas izgledaju zvijezde koje su 70-ih i<br />

80-ih žarile i palile jugoslavenskom scenom?<br />

Puno prije nego što je na<br />

prostoru bivše Jugoslavije<br />

zavladala histerija za pop<br />

princezama Britney Spears i<br />

Christinom Aguilerom, pravu<br />

euforiju je ranih 90-ih izazvala<br />

„naše gore list“ djevojka. Mlađahna<br />

Tatjana Matejaš Tajči<br />

prvi put se na sceni pojavila<br />

1987. na Zagrebfestu, no, ova<br />

rođena Zagrepčanka pravu je<br />

popularnost stekla pobjedom<br />

na Jugoviziji 1990. s pjesmom<br />

„Hajde da ludujemo“ (čuveni<br />

nastup u narančastoj haljini).<br />

S istom pjesmom predstavljala<br />

je Jugoslaviju na Eurosongu<br />

1990. u Zagrebu i zauzela 7.<br />

mjesto. Album „Hajde da ludujemo“<br />

prodan je te godine u<br />

300.000 primjeraka, kao i njen<br />

drugi studijski album „Bube su<br />

u glavi“. Posljednji studijski album<br />

„All American“ nije postigao<br />

uspjeh i njime se Tajči praktički<br />

oprostila od karijere teen<br />

zvijezde. Naime, 1992. Tajči je<br />

naprasno otputovala iz Hrvatske<br />

u Ameriku, ne objasnivši<br />

nikome razloge emigracije. To<br />

je učinila tek 20 godina kasnije,<br />

kada je cijelu bivšu Jugoslaviju<br />

iznenadila svojim iznenadnim<br />

povratkom u Hrvatsku. U desecima<br />

intervjua koje je tada<br />

dala za mnoge medije objasnila<br />

je kako je otišla potražiti unutarnji<br />

mir, te kako se nije mogla<br />

nositi sa slavom. U Americi je<br />

njena karijera krenula u posve<br />

drugom smjeru – počela se<br />

baviti pjevanjem duhovnih pjesama.<br />

Udala se i rodila tri sina,<br />

te zajedno s njima i suprugom<br />

održava koncerte duhovne<br />

glazbe diljem SAD. U Hrvat-<br />

skoj je 2011. pokušala pokrenuti<br />

povratničku turneju, no<br />

taj projekt je zbog nedostatka<br />

interesa propao, a Tajči se vratila<br />

u Ameriku, gdje i danas živi<br />

i dalje održava koncerte duhovne<br />

glazbe.<br />

Nije Tajči jedina koja se pokušala<br />

vratiti. Među nekadašnjim<br />

zvijezdama vrlo je popularno i<br />

sudjelovanje u reality showovima<br />

bilo koje vrste. Tako su<br />

se Marina Perazić i Daniel<br />

Popović odlučili za sudjelovanje<br />

u reality showu „Farma“,<br />

u produkciji hrvatske Nove<br />

TV. Za Marinu Perazić bio je<br />

to očajnički pokušaj vraćanja<br />

nekad kultnog statusa kojeg<br />

je osamdesetih godina uživala<br />

na jugoslavenskoj glazbenoj<br />

1992. Tajči je naprasno otputovala iz<br />

Hrvatske, ne objasnivši nikome razloge.<br />

sceni. Proslavila se kao članica<br />

grupe Denis & Denis, grupe<br />

koja je popularizirala tzv. synth<br />

pop. Hitovima „Program tvog<br />

kompjutera“, „Ja sam lažljiva“<br />

i „Soba 23“ stekli su neviđenu<br />

slavu. Grupa se raspala 1987.<br />

Tome je prethodio Marinin<br />

izlet u solo vode, koji će ostati<br />

zapamćen po instant hitu „Kolačići“.<br />

I baš kad je pojela sve<br />

kolačiće, odustala je od karijere,<br />

odselila u SAD s nevjenčanim<br />

suprugom Ivanom Feceom<br />

Firčijem (bubnjar Ekaterine<br />

Velike) i rodila dvije kćeri. Potkraj<br />

devedesetih vratila se u<br />

Hrvatsku i životarila 15 godina.<br />

Priliku za zaradom vidjela<br />

je, prvo u hrvatskom, a zatim<br />

u srpskom realityu „Farma“,<br />

gdje je za sudjelovanje dobila<br />

1.500 eura po tjednu. Mnogi<br />

su je tada po prvi put nakon<br />

dugo vremena vidjeli u medijima<br />

i ostali zapanjeni njenim<br />

zapuštenim stanjem. To ju je,<br />

kako kaže, trgnulo iz letargije<br />

i odlučila se pozabaviti svojim<br />

izgledom. Smršavila je, istesala<br />

tijelo i donijela veliku odluku –<br />

zajedno s kćerima je preselila u<br />

Novi Sad, gdje danas živi i radi<br />

kao instruktorica zumbe, te povremeno<br />

nastupa.<br />

Daniel Popović ipak nije<br />

uživao takav kultni status.<br />

Rođeni Crnogorac, svoju je<br />

karijeru gradio većinom u<br />

Zagrebu. Na scenu je dospio<br />

zahvaljujući uspješnom<br />

albumu „Bio sam naivan“,<br />

no ipak najviše pozornosti<br />

privukao je 1983. pobjedom<br />

na Jugoviziji i to ispred favoritkinje<br />

Lepe Brene. S pjesmom<br />

„Džuli“ predstavljao<br />

je Jugoslaviju na Eurosongu i<br />

osvojio 4. mjesto. Pjesma nije<br />

Odlazak u Ameriku, objasnila je Tatjana Matejaš Tajči<br />

nakon 20 godina odsustva, bio je bijeg od tereta slave.<br />

TAJČI.<br />

Specijalizirala<br />

se za izvođenje<br />

američke duhovne<br />

glazbe.<br />

bila popularna samo u Jugoslaviji,<br />

već i diljem Europe<br />

– nekoliko tjedana zadržala<br />

se na glazbenim ljestvicama<br />

Njemačke, Austrije, Švicarske,<br />

Nizozemske i Norveške.<br />

Long playka je prodana u<br />

dotad nezamislivih 800.000<br />

primjeraka. Nakon toga,<br />

slava mu polako počinje opadati.<br />

Pojavio se još jednom<br />

1991. na Jugoviziji s uspješnim<br />

hitom „Daj obuci levisice“<br />

i nestao sa scene. Otvorio<br />

je studio u Zagrebu i neko<br />

vrijeme surađivao s marginalnim<br />

izvođačima. Stupce<br />

je zadnjih nekoliko godina<br />

više punio obiteljskim problemima<br />

i kontroverzama,<br />

te privatni život pretvorio u<br />

sapunicu za medije. Hrvatska<br />

mu je blokirala račune jer<br />

od sredine 90-ih nije plaćao<br />

alimentaciju za djecu iz drugog<br />

braka, te razne račune i<br />

ovrhe za mobitele. Alimentaciju<br />

od njega potražuje i treća<br />

supruga, a cjelokupni dug za<br />

alimentaciju i porez iznosi<br />

preko 1,5 milijuna kuna.<br />

KOSMO 45

cover<br />

MARINA PERAZIĆ. Nakon duge pauze od show businessa, priliku za<br />

zaradom vidjela je, prvo u hrvatskom, a zatim u srpskom realityu „Farma“,<br />

gdje je za sudjelovanje dobila 1.500 eura po tjednu. Smršavila je, istesala<br />

tijelo i donijela veliku odluku – zajedno s kćerima je preselila u Novi Sad,<br />

gdje danas živi i radi kao instruktorica zumbe, te povremeno nastupa.<br />

Bijeg od dugova Popović je<br />

potražio u Ljubljani, gdje danas<br />

živi. Slavu, kao i novac,<br />

pokušao je nakratko povratiti<br />

sudjelovanjem u hrvatskoj<br />

i slovenskoj inačici realitya<br />

„Farma“.<br />

„Zana“ je još jedna pop grupa<br />

iz osamdesetih koja je ime do-<br />

DANIEL.<br />

Duguje 1,5 milijuna<br />

kuna za<br />

alimentaciju<br />

46 KOSMO<br />

DANIEL POPOVIĆ. S pjesmom<br />

„Džuli“ predstavljao je Jugoslaviju na<br />

Eurosongu i osvojio 4. mjesto. Taj album<br />

prodat je u 800.000 primjeraka.<br />

Zadnjih nekoliko godina medije je više<br />

punio obiteljskim problemima i kontroverzama<br />

nego uspjesima, te privatni<br />

život pretvorio u sapunicu za javnost.<br />

bila po prvoj i najpopularnijoj<br />

pjevačici Zani Nimani. Proslavili<br />

su se albumom „Dodirni<br />

mi kolena“ i „Natrag na voz“,<br />

a odlaskom Zane grupa s prvotnim<br />

sastavom se raspada.<br />

Zana je nastavila solo karijeru,<br />

probila se s albumom „Noćas<br />

pjevam samo tebi“ 1986. Zana<br />

se, zajedno sa suprugom i djecom,<br />

1993. preselila u Kanadu,<br />

gdje živi mirnim i povučenim<br />

životom, radi u jednoj tvrtci<br />

i ne pomišlja više na pjevanje.<br />

Prije nekoliko godina trebala<br />

je nastupiti u Beogradu s ostalim<br />

pjevačicama grupe „Zana“<br />

prilikom proslave 30. godišnjice<br />

grupe, no od te ideje se<br />

odustalo. Zana i dalje želi ostati<br />

anonimna. Govori li vam ime<br />

„Cacadou Look“ što god? Ako<br />

ne, sigurno se sjećate refrena<br />

koji ide otprilike ovako „Tako<br />

je lako zaljubiti se, tako je lako<br />

zavoljeti te…“ Riječ je o prvom<br />

ženskom sastavu na prostoru<br />

Jugoslavije. Nina, Tatjana, Suzana,<br />

Alenka i Giovanna nezaboravne<br />

su djevojke koje su svoj<br />

bend osnovale 1983. i bile poznate<br />

i priznate kao rock sastav.<br />

Najveću slavu stekle su upravo<br />

gore spomenutom pjesmom,<br />

obradom Buddya Hollya „It's<br />

Prvi ženski rock sastav Cacadou Look<br />

oduševio je publiku pjesmom „Tako lako“.<br />

so easy“ i pjesmom „Kao pjesma“.<br />

Raspale su se 1991. i većinom<br />

raselile po Europi. I danas<br />

su u kontaktu, ali ne daju nikakve<br />

izjave za medije. Žive normalnim,<br />

povučenim životom.<br />

Novi val<br />

Čim su se 1981. na radiju čuli<br />

prvi taktovi pjesme „Moja prva<br />

ljubav“ grupe Haustor, bilo je<br />

jasno da je novi val, koji je već<br />

neko vrijeme tresao SAD, došao<br />

pokoriti Jugoslaviju. Grupe<br />

poput Haustora, Filma, Pankrta,<br />

Leb i sol, Idola i Azre mladi-<br />

ma su se uvukle pod kožu.<br />

Azra je od početka odskakala<br />

od ostalih grupa, djelomično<br />

je tome razlog i najpopularniji<br />

član grupe Branimir Johnny<br />

Štulić, za kojeg kažu kako je<br />

najkontroverznija ličnost jugoslavenske<br />

rock scene. Azra je<br />

na svom repertoaru uglavnom<br />

izvodila političke i ljubavne<br />

pjesme, čiji je autor bio sam<br />

Štulić. Od benda koji je na početku<br />

nastupao po trgovima i<br />

ulicama popularnost im je narasla<br />

do te mjere da su koncerti<br />

bili rasprodani, a obožavateljice<br />

su se rušile u nesvijest. Odlaskom<br />

basista Hrnjaka, grupa<br />

je svedena na dva člana i tako<br />

funkcionira od 1983. do 1988.<br />

kada se, nakon neviđenog koncerta<br />

1987. u zagrebačkom<br />

Domu sportova raspada. Boris<br />

Leiner kasnije je svirao u grupi<br />

Vještice i surađivao s ostalim<br />

hrvatskim grupama. Štulić je<br />

1995. preselio u Nizozemsku,<br />

u kojoj i danas živi. U gradiću<br />

Houtenu živi sa suprugom<br />

Josefine i rukom odmahuje<br />

na bilo kakve medijske upite.<br />

iz tri braka. Fotos: wikimedia

ZANA NIMANI. Zana je još jedna pop grupa iz osamdesetih<br />

koja je ime dobila po prvoj i najpopularnijoj pjevačici Zani<br />

Nimani. Proslavili su se albumom „Dodirni mi kolena“ i „Natrag na<br />

voz“. Nakon raspada grupe, uspješno je nastavila solo karijeru i 1986.<br />

objavila zapažen album „Noćas pjevam samo tebi“. Zana se, zajedno sa<br />

suprugom i djecom, 1993. preselila u Kanadu, gdje živi mirnim i povučenim<br />

životom, radi u jednoj fabrici i ne pomišlja više na pjevanje.<br />

Iako se svako malo održavaju<br />

koncerti „Tribute to Azra“ ili<br />

„Pozdrav Azri“ , iako današnji<br />

klinci rado slušaju njihove hitove<br />

i iako dobiva ponude za koncerte<br />

s basnoslovnim iznosima,<br />

Johnny nema nikakvu namjeru<br />

vraćati se na prostore bivše Jugoslavije.<br />

Ipak, nedavno je na<br />

YouTubeu objavio 18 obrada<br />

narodnih pjesama, a svakako će<br />

ostati zapamćen po izjavi kako<br />

ne priprada ni jednoj naciji, te<br />

je jedina putovnica koju posjeduje<br />

– ona jugoslavenska.<br />

Nešto manje popularna, bila<br />

je beogradska grupa Idoli, čija<br />

je pjesma „Maljčiki“ oborila<br />

s nogu, a „Retko te viđam sa<br />

devojkama“ bila je jedna od<br />

prvih pjesama koje progovaraju<br />

o homoseksualnosti. Jedan<br />

od članova, Vlada Divljan<br />

nakon raspada je šest godina<br />

živio u Australiji gdje se bavio<br />

filmskom glazbom. Nakon povratka<br />

iz Australije 1997., dvije<br />

je godine živio u Beogradu, a<br />

1999. se sa suprugom i sinom<br />

preselio u Beč, gdje i danas živi.<br />

Osim što i dalje sklada za film,<br />

povremeno nastupa sa svojim<br />

bendom, „Vlada Divljan i nevladina<br />

organizacija.“<br />

Folk i zabavna glazba<br />

Narodna muzika imala je<br />

70-ih i 80-ih obilje obožavatelja<br />

i dosegla je svoj vr-<br />

hunac. Izvođači poput Nede<br />

Ukraden, Miroslava Ilića,<br />

Halida Bešlića i Lepe Brene<br />

i danas su aktualni, no što<br />

je s ostalima? Za izvođače s<br />

kraja sedamdesetih i osamdesetih<br />

tek se povremeno<br />

čuje. Stara garda je, pojavom<br />

modernog turbo folka, izgurana<br />

u stranu i pojavljuje se<br />

tek sporadično.<br />

Dvije dive folk muzike,<br />

Gordana Stojičević i Vesna<br />

Zmijanac s godinama su<br />

pale u zaborav.<br />

Gordana Stojičević bilježi<br />

preko 30 godina na estradi i<br />

uvijek se iznova ljuti kada se<br />

narodnu glazbu uspoređuje<br />

s turbo folkom. Pjevačica<br />

je to koja je 80-ih redovno<br />

imala nekoliko pjesama u<br />

top 10. Danas pak, svakog<br />

petka i subote pjeva za svoju<br />

dušu u suprugovom<br />

restoranu „LM“ u srcu<br />

Beograda.<br />

Vesna Zmijanac je također<br />

iskusila slavu<br />

kao pjevačica narodne<br />

muzike, ali je također<br />

i brzo bila zaboravljena.<br />

I ona se okušala kao natjecateljica<br />

u reality showu –<br />

2010. nastupila je u srpskoj<br />

inačici showa „Survivor“ i<br />

ostala zapamćena (samo) po<br />

pokazivanju grudi.<br />

Gluma i moda<br />

Glumice i manekenke ostavljale<br />

su cijelu Jugoslaviju bez<br />

daha, muškarce bacale na<br />

koljena, a žene su im zavidjele,<br />

zbog njih su se gledali<br />

filmovi i kupovale novine.<br />

Nažalost, već su dugo zaboravljene,<br />

iako su imale za<br />

ponuditi i više od ljepote.<br />

Slovenska glumica Savina<br />

Geršak nosila je titulu<br />

seks ikone Jugoslavije<br />

i plijenila poglede gdje<br />

god bi se pojavila. Slavu<br />

JOHNNY.<br />

Frontmen Azre,<br />

najkontraverzniji i<br />

najkarizmatičniji<br />

glazbenik ex-Yu, živi<br />

povučeno u Nizozemskoj.<br />

ZMIJANAC.<br />

Glas nekada<br />

poznate Vesne<br />

Zmijanac već<br />

dugo se ne čuje.<br />

joj je donijela uloga u filmu<br />

Živka Nikolića „Čudo neviđeno“.<br />

Sam Nikolić je bio<br />

očaran njenom ljepotom u<br />

toj mjeri da joj je dao glavnu<br />

ulogu iako ju je vidio samo<br />

na slici. Savina je oduvijek<br />

voljela glumu, ali je na kraju<br />

ipak završila u drugim vodama.<br />

Studirala je psihologiju,<br />

a danas živi u Rimu i radi<br />

u struci kao psihologinja.<br />

Majka je blizanaca.<br />

Istinsku profinjenost uvijek<br />

se moglo vidjeti u glumi<br />

Bebe Lončar. Jedna od najuspješnijih<br />

jugoslavenskih<br />

glumica u inozemstvu, danas<br />

uživa u mirovini i povučenom<br />

i skromnom životu u<br />

svom domu na beogradskom<br />

Dorćolu i ne sudjeluje u javnom<br />

životu srpske metropole.<br />

Prekretnica u životu<br />

KOSMO 00

cover<br />

DIJANA BEĆIROVIĆ. Prvo je krasila<br />

duplerice i naslovnice jugoslavenskog<br />

„Starta“, a kasnije i američkog<br />

izdanja „Playboya“. Zabavljala se s Nikijem<br />

Laudom, Al Pacinom, Rodom<br />

Stewartom. Živi u Los Angelesu.<br />

Suzana<br />

Mančić: i<br />

danas je<br />

zovu „loto<br />

djevojka“<br />

XXXXXXX.<br />

Otatur? As<br />

veniatur aut<br />

quatus est, et<br />

a doluptat<br />

48 KOSMO<br />

Gordana Stojičević je pjevačica koja je 80-ih bila u vrhu popularnosti<br />

narodne muzike. Danas ponekad zapjeva u restoranu svog supruga.<br />

MIRA FURLAN. Godinama<br />

je zasluženo nosila titulu<br />

jugoslovenske seks-ikone. Početkom<br />

90-ih emigrirala je<br />

u Ameriku gdje i danas živi<br />

i tamo dobila uloge u nekoliko<br />

hit serija. Nedavno<br />

je imala par zapaženih<br />

uloga u filmovima iz<br />

bivše Jugoslavije.<br />

glumice i pjevačice Olivere<br />

Katarine bio je film „Skupljači<br />

perja“ iz 1967., a osim<br />

glume bavila se i pjevanjem,<br />

te ja tako održala preko 70<br />

koncerata u čuvenoj pariškoj<br />

Olimpiji. U inozemstvu<br />

je bila poznata i prepoznata,<br />

što se ne može reći za rodnu<br />

joj zemlju. Posljednji put se,<br />

nakon 30 godina izbivanja<br />

sa scene, pojavila na koncertu<br />

grupe Vaya con Dios<br />

i otpjevala poznatu skladbu<br />

„Đelem, đelem“. Živi u<br />

Beogradu i u invalidskoj je<br />

mirovini.<br />

Titulu najveće seks-ikone<br />

Jugoslavije godinama je zasluženo<br />

nosila Mira Furlan.<br />

Rođena Zagrepčanka proslavila<br />

se čuvenom scenom<br />

s Mikijem Manojlovićem u<br />

filmu „Otac na službenom<br />

putu“ , gdje se pojavila gola.<br />

Početkom 90-ih emigrirala<br />

CACADOU LOOK. Raspale su<br />

se 1991. i većinom raselile po Europi.<br />

I danas su u kontaktu, ali ne<br />

daju nikakve izjave za medije. Žive<br />

normalnim, povučenim životom.<br />

Neda Arnerić: ponosna vlasnica<br />

umjetničke galerije.<br />

je u Ameriku gdje i danas<br />

živi i tamo dobila uloge u<br />

nekoliko hit serija, kao što<br />

su „Vavilon 5“ , „Zakon i<br />

red: LA“ , „Izgubljeni“ .<br />

Sjećate li se legendarne rečenice<br />

„I tata bi sine“? E, pa<br />

ta je rečenica iz filma „Ko to<br />

tamo peva“ obilježila karijeru<br />

Nede Arnerić i htjela ne<br />

htjela ostat će zapamćena po<br />

tome, ali i po filmu „Višnja<br />

s Tašmajdana“. Studirala je<br />

Karijeru Nede Arnerić obilježila je legendarna<br />

filmska rečenica: „I tata bi sine!“<br />

povijest umjetnosti, a danas<br />

je vlasnica umjetničke galerije<br />

i udana je za Milorada<br />

Meštrovića.<br />

Kada hoda po ulici, još uvijek<br />

je ponekad zovu „loto<br />

djevojkom“. Posao izvlačenja<br />

kuglica iz bubnja proslavio<br />

je Suzanu Mančić. Dugo<br />

je živjela zaboravljena, sve<br />

dok se prije par godina nije<br />

pojavila snimka seksualnog<br />

Fotos: wikimedia

odnosa nje i nekog muškarca.<br />

To ju je jako potreslo i<br />

odlučila je napisati knjigu u<br />

kojoj je opisivala svoj život u<br />

80-ima, te je između ostalog<br />

priznala kako se voljela zabavljati<br />

s mnogo muškaraca,<br />

pa čak i s onim oženjenima.<br />

Ako se sjećate „Starta“ i njegovih<br />

duplerice, sigurno se<br />

sjećate i zanosne ljepotice<br />

na duplerici. Dijana Bećirević<br />

prvo je krasila duplerice<br />

i naslovnice jugoslavenskog<br />

„Starta“, a kasnije i američkog<br />

izdanja „Playboya“.<br />

Pratile su je mnoge kontroverze<br />

i uvijek je bila poznata<br />

kao velika partijanerica.<br />

Zabavljala se s Nikijem Laudom,<br />

Al Pacinom, Rodom<br />

Stewartom i u međuvremenu<br />

diplomirala na tri fakulteta.<br />

Danas živi u Los Angelesu<br />

i nastavlja posjećivati<br />

jet-set okupljališta.<br />

Miss „Starta“, „Penthousea“,<br />

a potom i Miss Jugoslavije<br />

1983., lomila je mnoga srca.<br />

Slovenka Bernarda Marovt<br />

hodala je po oblacima i<br />

otvorila vrata svjetske manekenske<br />

scene. Zaposlivši<br />

se u Milanu postala je jedna<br />

od traženijih manekenki i<br />

zarađivala i do 3.000 dolara<br />

dnevno. Danas živi na<br />

relaciji Slovenija – Italija,<br />

uspješna je poslovna žena i<br />

vodi modnu agenciju.<br />

1982. na izboru za Miss Jugoslavije<br />

titulu je ponjela<br />

Hrvatica Ana Sasso. Ako<br />

ni po čemu drugom, ostala<br />

je zapamćena po reklami<br />

za „Pipi“. Gotovo da nema<br />

osobe koja se ne sjeća njenog<br />

izranjanja iz vode u mokroj<br />

majici kroz koju vire gole<br />

grudi. Dobivala je poude<br />

raznih stranih manekenskih<br />

agencija, ali je sve odbila.<br />

Danas je jednako atraktivna<br />

kao i prije 30 godina, živi i<br />

radi u rodnom Splitu.<br />

freier-eintritt_200x140_abf__bmukk 23.02.20<strong>13</strong> 19:01 Seite 1<br />

www.bmukk.gv.at/freiereintritt<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Top 10 zaboravljenih svjetskih zvijezda:<br />

Njih se danas uglavnom niko ne sjeća...<br />

1. Razni boy bendovi (Backstreet Boys, Take That, N'Sync)<br />

– preko noći su postali slavni, preko noći ih se zaboravilo.<br />

2. Macaulay Culkin – enormno popularan zahvaljujući<br />

samo i jedino filmu „Sam u kući“. Danas se pojavljuje<br />

u medijima zbog brojnih skandala povezanih sa<br />

zlouporabom droge.<br />

3. Christina Appelgate – ostat će zapamćena kao Kelly<br />

Bundy iz „Bračnih voda“.<br />

4. Brooke Shields – nakon „Plave lagune“ nije<br />

imala značajnijih uloga.<br />

5. MC Hammer – „Can't thouch this“ je njegov jedini<br />

istinski hit koji je imao planetarnu popularnost.<br />

6. Samantha Fox – seks simbol 80-ih. 2007. nastupila je<br />

na manifestaciji „Dani estrade“ u blizini Čačka,<br />

Srbija, na poziv srpskog političara Velimira Ilića.<br />

7. Chevy Chase – obilježio 80-te glumeći u raznim<br />

komedijama, ubrzo nestao bez traga.<br />

8. New Kids On The Block – prvi boy bend, bilo je<br />

dobro dok je trajalo.<br />

9. Spice Girls – i popularni girl bend imao je rok trajanja<br />

10. Nicole Eggert – plavuša Summer Quinn u „Baywatchu“<br />

obilježila je njenju kratkotrajnu karijeru.<br />

Foto: mumok<br />

• Albertina<br />

GRATIS<br />

ins Museum<br />

• Belvedere und 21er Haus<br />

• Kunsthistorisches Museum<br />

Museum für Völkerkunde<br />

Österreichisches Theatermuseum<br />

• MAK – Österreichisches Museum<br />

für angewandte Kunst<br />

• mumok – Museum moderner Kunst<br />

Stiftung Ludwig Wien<br />

• Naturhistorisches Museum<br />

• Technisches Museum Wien<br />

• Österreichische National bibliothek<br />

Entgeltliche Einschaltung

TEHNIKA<br />

50 KOSMO<br />

Slučaj „Žarulja“: KOSMO istražuje<br />

koliko je ispravna odluka<br />

EU da ukine stare žarulje i<br />

uvede štedljive. Da li su štednja<br />

i efikasnost jedini motivi?<br />

Špara,<br />

Piše: Sanja Vlahović-Zajić<br />

ne<br />

špara?<br />

Fotos: iStockphoto

SVJETLO? Europska unija još je 2009. počela<br />

postepeno s tržišta povlačiti standardne<br />

žarulje sa žarnom niti. Od 31.12.2012.<br />

ove žarulje, proizvedene potkraj 19. stoljeća,<br />

potpuno su povučene s tržišta. Istražili<br />

smo zašto i koje su alternative.<br />

Zbog vrlo niskog koeficijenta<br />

korisnog djelovanja<br />

dosadašnjih žarulja,<br />

koji praktično iznosi<br />

svega pet do deset posto<br />

upotrijebljene energije koja<br />

se pretvara u svjetlost (ostalo<br />

se pretvara u toplinu),<br />

Europska unija je 2008. godine<br />

donijela zakon o njihovom<br />

postupnom povlačenju<br />

iz prodaje. Tako su se prvo<br />

povukle žarulje jačine 100<br />

W, zatim 60 W i 40 W, a<br />

one od 25 W povučene su u<br />

zadnjim danima 2012. godine.<br />

Dakle, danas vam u EU<br />

na raspolaganju stoje samo<br />

štedljive žarulje koje, prema<br />

izračunu stručnjaka, troše i<br />

do 80% manje struje. Povlačenjem<br />

starih žarulja s tržišta<br />

tvrdi se kako će ušteda<br />

biti jednaka potrošnji struje<br />

u cijeloj Rumunjskoj. Koje<br />

sve vrste žarulja postoje i po<br />

čemu se razlikuju?<br />

Žarulja sa<br />

žarnom niti<br />

Princip rada wolframove<br />

žarulje je da<br />

na žarnu nit pustimo<br />

električnu struju i time<br />

je zagrijavamo na temperaturu<br />

višu od 2200°C pri<br />

čemu žarna nit emitira svijetlost<br />

popraćenu isijavanjem<br />

velike topline. Skoro 95%<br />

električne energije oslobađa<br />

se u obliku topline, a samo<br />

5% u obliku svijetlosti, što<br />

znači da troše 95% električne<br />

energije bez potrebe te<br />

time pojačavaju globalno<br />

zagrijavanje i štetnu emisiju<br />

POVUČENA IZ PRODAJE!<br />

EU od 2008. postupno povlači<br />

iz prodaje stare žarulje<br />

CO 2 . Takva vrsta rasvjete<br />

radi na principu termičkog<br />

zračenja.<br />

Halogene<br />

žarulje<br />

Halogene<br />

žarulje su<br />

također žarulje s a<br />

žarnom niti, te koriste princip<br />

termičkog zračenja pri<br />

generiranju svjetla. Izumljena<br />

je 70-tih godina prošlog<br />

stoljeća. Također rade na<br />

principu termičkog zračenja<br />

i posjeduju žarnu nit. Žarna<br />

nit zagrijava se na temperature<br />

veće od 2700°C pa<br />

se tijela (baloni) rade od<br />

kvarcnog stakla te se u njih<br />

uz plinsko punjenje nadodaju<br />

i halogenidi (flor, klor,<br />

jod, brom). Traju duže od<br />

wolframovih žarulja i troše<br />

manje el. energije. Trenutno<br />

se postepeno povlače iz prodaje,<br />

EU do 2016. dopušta<br />

prodaju halogenih žarulja<br />

energetske klase C i B, a<br />

nakon 2016. i klasa C mora<br />

biti povučena iz prodaje.<br />

Fluo-cijev (neonka)<br />

Fluo-cijevi ili fluorescentne<br />

žarulje svjetlost generiraju<br />

izbojem u živinim<br />

parama visoke luminoznosti,<br />

pri čemu se<br />

stvara uglavnom nevidljivo<br />

UV zračenje,<br />

koje se fosfornim<br />

slojem na unutrašnjoj<br />

stjenci pretvara<br />

u vidljivo svjetlo.<br />

Jedna fluo-cijev<br />

proizvodi dovoljno<br />

jaku svjetlost uz<br />

manju potrošnju<br />

struje, ali je zbog<br />

„neprirodne“<br />

svjetlosti, treperenja i velikih<br />

dimenzija njezina upotreba<br />

svedena na minimum.<br />

Kompaktna fluo žarulja,<br />

tzv. „štedna žarulja“<br />

Izumljena je 80-tih<br />

godina prošlog<br />

stoljeća. Radi na<br />

principu izboja.<br />

Svjetlost se generira<br />

putem izboja<br />

u živinim parama<br />

gdje stvara nevidljivo<br />

UV zračenje<br />

koje se pomoću<br />

fosfora u žarulji pretvara u<br />

vidljivu svjetlost. Za razliku<br />

od halogenih i wolfram<br />

žarulja odlikuje je smanjena<br />

potrošnja i duži vijek trajanja.<br />

Sadrži živu te zrači u IR<br />

I UV spektru. Štedna žarulja<br />

proizvodi jaku i mirnu<br />

Štedne, tj. kompaktne<br />

fluo žarulje imaju<br />

manju potrošnju (oko<br />

80%) i duži vijek<br />

trajanja (8–12 puta)<br />

od obične žarulje.<br />

svjetlost, čiji spektar odgovara<br />

ljudskom oku i troši u<br />

prosjeku i do 80 posto manje<br />

električne energije. Štedna<br />

žarulja od 20 W emitira<br />

istu količinu svjetlosti kao<br />

i Edisonova žarulja od 100<br />

W, a njezin eksploatacijski<br />

vijek je od osam do 12 puta<br />

duži.<br />

LED žarulja<br />

Izumljena je 60-tih godina<br />

prošlog stoljeća ali se tek od<br />

kasnih 90-tih počinje koristiti<br />

kao rasvjeta. LED (eng.<br />

Light Emitting Diode) je<br />

čvrsto fizičko tijelo koje kao<br />

poluvodički element pretvara<br />

električnu energiju direktno<br />

u svjetlost za razliku od<br />

do sada poznatih tipova žarulja,<br />

koje moraju proizvesti<br />

toplinu koja onda daje svje-<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Najstarija aktivna i živa žarulja na svijetu<br />

Jedna sijalica u Kaliforniji gori bez prestanka od 1901.<br />

Davne 1901.g. ručno rađena žarulja s ugljičnom žarnom<br />

niti je zasvijetlila prvi put u Livermoreu u Kaliforniji, te<br />

i dan danas svijetli u istom gradu u vatrogasnoj postaji.<br />

Nazvana je „The Centennial Light“ i službeno je priznata<br />

kao najstarija žarulja na svijetu. Dan danas ova stara<br />

žarulja snage<br />

svega 4W i dalje<br />

svijetli. Često je<br />

se spominje kao<br />

dokaz da je razvoj<br />

žarulja sa žarnom<br />

niti namjerno<br />

zakočen (planirana<br />

zastara).<br />

KOSMO 51

TEHNIKA<br />

Intervju:<br />

Dr. Georg Benke,<br />

menadžer u<br />

„e7 Energie<br />

Markt Analyse“<br />

Štedljivije<br />

i sigurne<br />

KOSMO: Zašto je EU inzistirala<br />

na povlačenju žarulja sa<br />

žarnom niti s tržišta?<br />

Dr. Georg Benke: Ova zabrana<br />

jedna je od mnogih kojom EU, ali<br />

i ostale zemlje svijeta (Australija<br />

je bila predvodnik) žele smanjiti<br />

potrošnju energije, a samim time i<br />

emisiju ugljičnog dioksida. U Europi<br />

je taj proces reguliran kroz tzv.<br />

„ECO direktive“. Kod 40 različitih<br />

grupa proizvoda ustanovljeno je<br />

kako bi bilo daleko tehnički, ekološki<br />

i ekonomski isplativije uspostaviti<br />

stroža pravila i standarde.<br />

Štede li štedne lampe energiju?<br />

Da, i to je dokazano. Za istu jačinu<br />

svjetla (lumen) štedna žarulja koristi<br />

u prosjeku 80% manje energije<br />

nego klasična žarulja.<br />

Koliko realno energije štede?<br />

Uzmimo primjer jedne klasične žarulje.<br />

Ako u jednoj prostoriji imate<br />

klasičnu žarulju jačine 100 W, a ona<br />

gori prosječno 1.000 sati godišnje,<br />

tada uzrokuje 17 eura troška. Za<br />

razliku od nje, štedna žarulja troši<br />

3,40 eura godišnje.<br />

Koliko su istinite tvrdnje da<br />

su štedne žarulje opasne po<br />

zdravlje jer emitiraju kancerogene<br />

spojeve?<br />

Pretpostavljam kako mislite na<br />

činjenicu da štedne žarulje sadrže<br />

živu i pritom mogu predstavljati<br />

opasnost. Ja nisam liječnik, ali<br />

znam da je živa opasna. Zbog toga<br />

je važno naglasiti da se štedne žarulje<br />

upravo zato ne smiju bacati u<br />

kućni otpad, nego odlagati na posebnim<br />

mjestima (reciklažna dvorišta).<br />

Također, opasnost postoji i ako<br />

se žarulja razbije. No, još ni jednom<br />

nisam naišao na slučaj da se žarulja<br />

tijekom rada, sama od sebe, bez<br />

ikakvih vanjskih faktora, razbije.<br />

62 KOSMO<br />

tlost. LED pretvara električnu<br />

energiju u fotone koje<br />

onda vidimo kao svjetlost.<br />

Ne zrači u UV i IR spektru.<br />

Ne sastoji se od štetnih materijala.<br />

Troši jako malo u<br />

odnosu na sadašnje žarulje<br />

na tržištu. Traje izuzetno<br />

dugo – preko 50.000 sati.<br />

Štedljiva i opasna?<br />

Uredba Europske unije o<br />

povlačenju klasičnih žarulja<br />

s tržišta dovela je do<br />

negodovanja i pojave mnogih<br />

kontroverznih pitanja.<br />

Tako se krajem 2011. počeo<br />

prikazivati film „Bulb Fiction“,<br />

čiji je autor, Austrijanac<br />

Christoph Mayr, pokušao<br />

dovesti u pitanje istinitost<br />

tvrdnji kako su štedne žarulje<br />

zaista isplative, te kako<br />

ne štete ljudskom zdravlju.<br />

U svom dokumetarcu Mayr<br />

tvrdi kako su neizravni<br />

krivci za ovakvu aspurdnu<br />

odredbu Europske komisije<br />

tvrtke koje su se 1924. okupile<br />

oko prvog međunarodnog<br />

kartela proizvođača žarulja,<br />

pod imenom Phoebus.<br />

Phobeus je okupljao vodeće<br />

svjetske proizvođače žarulja<br />

(Osram, Philips), ali i neke<br />

manje, a glavni cilj bila je<br />

kontrola cijena i osiguravanje<br />

maksimalnog profita za<br />

članove. U tadašanje vrijeme<br />

prosječni je vijek žarulja<br />

bio 1.000 radnih sati, ali su<br />

ga znanstvenici uspjeli produžiti<br />

na 2.500 sati. Glavnu<br />

opasnost za kartel je predstavljao<br />

napredni dizajn koji<br />

bi produžio vijek trajanja<br />

žarulja, te time ograničio<br />

prodaju novih. Stoga su došli<br />

na ideju kako svaki proizvođač<br />

mora proizvoditi<br />

žarulju koja će trajati maksimalno<br />

1.000 sati, a onaj tko<br />

je prekršio pravilo plaćao je<br />

novčanu kaznu. Mayr tvrdi<br />

da je time namjerno zakočen<br />

razvoj žarulja sa žarnom<br />

niti, a također implicira<br />

kako kartel možda i danas<br />

postoji. Mayr se koncentrira<br />

i na vrlo važno pitanje zaštite<br />

okoliša, napominjući<br />

kako se i dalje 80% štednih<br />

žarulja baca u smeće, iako<br />

je poznato da sadrže i do 5<br />

mg žive (maksimalna dopuštena<br />

granica) te bi se stoga<br />

trebale odlagati na za to<br />

posebno predviđenim mjestima.<br />

U filmu se spekulira<br />

o mnogim stvarima za koje<br />

nema dovoljno dokaza, stoga<br />

smo odgovore na neke od<br />

pitanja pronašli kod vrhunskog<br />

stručnjaka (vidi stubac<br />

levo). Dr. Benke, poznati<br />

stručnjak za energetsku potrošnju,<br />

te projekt menadžer<br />

tvrtke „e7 Energie Markt<br />

Analyse“, otkrio nam je nekoliko<br />

zanimljivosti.<br />

Osim uštede struje, glavna<br />

razlika između klasične žarulje<br />

i LED i štednih žarulja<br />

– osim što se moraju posebno<br />

odlagati, ne emitiraju istu<br />

boju svjetlosti, je što duže<br />

traju i skuplje su.<br />

Što se kontroverze sa živom<br />

u štednim žaruljama tiče,<br />

kontroverzom koja je podigla<br />

puno prašine u medijima i<br />

bila jedna od najvažnijih tema<br />

filma „Bulb Fiction“ važno je<br />

naglasiti sljedeće: a) svaka<br />

ušteda<br />

100%<br />

potrošnja<br />

70-80%<br />

potrošnja<br />

Kontroverzni film austrijskog<br />

redatelja Christopha Mayra.<br />

štedna žarulja radi na istom<br />

tehnološkom principu kao i<br />

fluo cijev, koja je već desetljećima<br />

u upotrebi;<br />

b) na pakiranju svake štednje<br />

žarulje mora biti jasno<br />

označeno koliko žive sadrži<br />

jedna žarulja;<br />

c) čak i kada bi se veći dio<br />

žive iz štednih žarulja oslobađao,<br />

bilo bi to svakako manje<br />

od količine žive koja se<br />

oslobađa prilikom stvaranja<br />

struje pomoću ugljena. Dakle,<br />

korištenjem štednih lampi<br />

zapravo se izbjegava živa.<br />

ušteda ušteda ušteda ušteda<br />

50-60%<br />

potrošnja<br />

20-30%<br />

potrošnja<br />

Angebote Ponuda važi do gültig čet., bis Mi. 06.10.2010<br />

www.zielpunkt.at<br />

04.04.20<strong>13</strong>.<br />

Angebote www.zielpunkt.at<br />

Angebote www.zielpunkt.at gültig bis Mi. 06.10.2010<br />

bis Mittwoch,<br />

01.02.2012<br />

više o ponudama na<br />

www.zielpunkt.at<br />

mehr Angebote unter<br />

www.zielpunkt.at<br />

www.facebook.com/<br />

Zielpunkt.at<br />

BAKINA TAJNA<br />

AJVAR BLAGI ILI LJUTI<br />

375 g (1 kg = 6,11)<br />

umesto 2,99<br />

BAKINA<br />

TAJNA<br />

PEKMEZ<br />

OD ŠIPKA ILI ŠLJIVA<br />

375 g (1 kg = 4,77)<br />

umesto 2,29<br />

ZVEČEVO<br />

MIKADO<br />

ČOKOLADA<br />

S RIŽOM<br />

75 g (100 g = 1,19)<br />

(wenn nicht anders gekennzeichnet)<br />

2,29<br />

1,79<br />

0,89<br />

BRAJLOVIĆ<br />

SUHO MESO<br />

ca. 300 - 800 g Pkg., per 100 g<br />

umesto 2,19<br />

NATURA<br />

GURKEN<br />

CORNISHONS<br />

720 g (1 kg = 2,07)<br />

umesto 1,99<br />

Zadržano pravo na trenutnu izmenu cena.<br />

STARK<br />

NAPOLITANKE<br />

ČOKOLADNE ILI S MLEKOM I KAKAOM<br />

180 - 184 g (100 g = 0,54 - 0,55 )<br />

U cene su uključeni porezi i davanja, ali ne i kaucije za fl aše. Prodaja u kućanskim količinama, dokle god su artikli na zalihama.<br />

Zadržano pravo na pogreške, rečenične i štamparske greške. Vlasnik medija, proizvođač i izdavač: ZIP Warenhandel AG, 1239 Wien.<br />

1,79<br />

1,49<br />

0,99

TRENDOVI<br />

1.<br />

3.<br />

54 KOSMO<br />

POKLONI ZA DEVOJČICE:<br />

5.<br />

4.<br />

2.<br />

PoklonI za devojčice:<br />

1. Haljinica sa cvetovima, H&M € 24,95*<br />

2. Pink prslučić, H&M € 19,95*<br />

3. Haljinica sa prugicama, Takko € 12,99*<br />

4. Jaknica, Takko € 15,99*<br />

5. Šal, Takko € 4,99*<br />

Uskrš<br />

decije ˇ ˇca<br />

POKLONI. Uskrsu se najviše raduju deca. Pored<br />

takmičenju u tucanju jajima obraduju se<br />

i poklonima. Tu osmehu i sreći nema kraja.<br />

Na sledećim stranicama možete kao malu<br />

inspiraciju za poklone naći najnovije dečije<br />

modne trendove, nove igračke i slatkiše.<br />

IGRAČKE:<br />

1. Plišani Furby, Hasbro € 89,99*<br />

2. Looping Louie, Hasbro € 29,99*<br />

1.<br />

2.<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

Fotos: zVg

nje<br />

rolije...<br />

SLATKIŠI:<br />

1. 3.<br />

1. Šolja sa uskršnjim slatkišima i čokoladnim zekama<br />

poznatog austrijskog konditora Heindl ne sme nedostajati<br />

ni u jednom dečijem uskršnjem gnezdu i izmamiće<br />

im sigurno osmeh na lice.<br />

NAGRADNA IGRA<br />

Magazin KOSMO i kompanija<br />

Milka poklanjaju vam<br />

5 poklon paketa sa slatkišima (Milka<br />

Löffel-Ei, Mini Eggs, Schmunzelhase<br />

60g, Lustiges Oster-Ei, Oster-Freunde,<br />

Feine Eier, Schlüsselanhänger). E-mail:<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili poštom na<br />

Magazin KOSMO, Donau Business<br />

Center, Handelskai 388, Büro 741,<br />

1020 Wien, najkasnije do 15.3.<br />

1.<br />

4.<br />

Poklone za dečake:<br />

1. Plava majca, H&M € 7,95*<br />

2. Plavi šorts, H&M € 14,95*<br />

3. Krem šorts, Takko € 12,99*<br />

4. Karirana košulja, Takko € 7,99*<br />

5. Bele farmerke, Takko € 19,99*<br />

POKLONE ZA DEČAKE:<br />

2.<br />

5.<br />

KOSMO 55

BEAUTY<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP). Fotos: wikimedia<br />

Mirisne kupke sadrže mnoge i različite biljne esencije koje<br />

ne služe samo za prijatan osećaj i ugodan miris, već i hranljivo<br />

deluju na kožu. Osim toga su i odlična priprema za peeling<br />

i mazanje tela. Peeling je najbolje sredstvo da se uklone<br />

stare, mrtve ćelije kože. Pored toga, peeling osvežava izgled<br />

kože i povećava hidraciju i elastičnost. Redovan peeling čak<br />

sprečava i celulit, jer omogućava koži da bolje cirkuliše. Krema<br />

za telo je isto tako bitan proizvod koji poboljšava hidraciju<br />

kože i koji uz redovnu masažu tokom mazanja može da<br />

doprinese boljem izgledu kože.<br />

1. Kupka, Nivea € 3,99*<br />

2. Peeling za telo, L´Occitane € 37,–*<br />

3. Krema za telo, Garnier Body, € 5,99*<br />

1.<br />

56 KOSMO<br />

TELO<br />

2. 3.<br />

LICE<br />

Maska za lice:<br />

Jednom nedeljno treba odvojiti nekih 10 do 20 minuta za<br />

masku za lice – nju možete naneti i dok gledate npr. neku<br />

omiljenu emisiju. Maske za lice su jako efikasne i ima ih za<br />

svaki tip kože. Ukoliko kod kuće nemate masku, pogledajte<br />

u frižider – jaje je stari domaći lek. Žumance hidrira kožu, a<br />

belance izvlači suvišnu masnoću.<br />

Serum za lice: Serum je visoko koncentrisan i deluje odlično<br />

na kožu. Najbolje ga je koristiti pred spavanje. On poboljšava<br />

elastičnost kože, smanjuje pore i zaustavlja starenje kože.<br />

4. Maska za lice, Nivea € 1,99*<br />

5. Noćna krem-maska za lice, Clinique, € 38,50*<br />

6. Serum za lice, Clarins € 74,50*<br />

4.<br />

5.<br />

6.<br />

novu s<br />

sprem<br />

FIT I SPREMNI. Kao što se naše razpoloženje<br />

menja čim otopli napolju, tako i naša<br />

koža i kosa reaguju na prve prolećne zrake<br />

sunca. Kako najbolje pripremiti naše telo<br />

za novu sezonu, možete saznati u našem<br />

malom kutku za lepši pol. KOSMO vam daje<br />

dobre savete za telo, kosu, lice i ruke.

ezonu<br />

na za<br />

NAGRADNA IGRA<br />

KOSMO čitaocima poklanja<br />

tri poklon paketa Olaz proizvoda:<br />

Gillette Venus & Olaz<br />

Rasierer, Olaz Total Effects<br />

Feuchtigkeitspflege + Serum<br />

Duo. Javite nam se najkasnije<br />

do 15. marta e-mailom na<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili<br />

poštom na adresu Magazin<br />

KOSMO, Handelskai 388,<br />

Büro Top Nr. 741, 1020 Wien.<br />

RUKE<br />

Pošto nam ruke dođu kao vizit-kartica, o njima treba uvek<br />

voditi računa, održavati ih da budu negovane i da ne budu<br />

suve. Kad god preko dana osetite da vam je suva koža na rukama,<br />

uzmite hidrantnu kremu za ruke i nanesite je. Mali<br />

predlog za noć: namažite dobro ruke malo debljim slojem<br />

kreme, navucite tanke pamučne rukavice i nemojte ih skidati<br />

do sutra ujutro. Kada novo jutro osvane, vaše ruke „zasijaće“<br />

u potpuno novom sjaju.<br />

7. Pamučne rukavice za negu, Essence € 1,99*<br />

8. Krema za ruke, Garnier € 3,99*<br />

9. Krema za ruke, Biotherm € 23,90*<br />

7.<br />

8.<br />

KoSA<br />

9.<br />

Kosa ne podnosi preveliku hladnoću, niti preveliku vrućinu.<br />

Osim šampona i regeneratora, vašoj kosi je potrebna<br />

i dubinska nega. Jednom ili dva puta mesečno treba<br />

koristiti masku za kosu ili uljani tretman koji vraća sjaj<br />

suvoj i oštećenoj kosi.<br />

10. Krem maska za kosu na uljanoj bazi,<br />

Garnier Fructis € 5,99*<br />

11. Krem maska, L`Oréal € 8,99*<br />

12. Uljani eliksir za kosu, L´Oréal € 9,99*<br />

10.<br />

11.<br />

12.<br />

KOSMO 57

BEAUTY<br />

mirisno<br />

PARFEMI. Čim napolju<br />

otopli, imamo<br />

želju da pređemo sa<br />

jačih, zimskih mirisa<br />

na lakše, prolećne.<br />

Pripremili smo mali<br />

specijal na ovu temu.<br />

58<br />

KOSMO<br />

prolece...<br />

'<br />

Od čega se sastoji parfem?<br />

Svaki parfem se sastoji od alkohola, vode, različitih<br />

prirodnih i mirisnih esencija. Mirisne esencije dele se na bazne,<br />

srednje i gornje note.Gornja nota se oseti odmah, posle nanošenja,<br />

i ta nota je ključna da li će vam se miris svideti ili ne. Vrlo brzo ispari<br />

i služi kao uvod u „srce“ kompozicije parfema. Nota srca dolazi posle<br />

nekoliko minuta do izražaja. Pretežno su to mirisne nijanse cvetnih kompozicija.<br />

Zadržavaju se na koži oko dva do četiri sata. Bazna nota je najtrajnija<br />

mirisna kompozicija, jer može da na koži ostane do 24 sata. Pretežno<br />

je ta nota najsenzualnija, a za njeno spravljanje koriste se dugtrajni mirisni<br />

fiksatori, kao što su to na primer vanila,<br />

mošus ili kantarion.<br />

Kako ga idealno naneti?<br />

Čuvena Coco Chanel je izjavila:<br />

„Stavite parfem tamo gde<br />

želite da vas poljube“. Najefikasnije<br />

i najbolje je poprskati parfem<br />

na toplim i pulsirajućim<br />

delovima tela. Kao naprimer na<br />

ruci, po dekolteu između grudi,<br />

na vratu i na pregibu kolena.<br />

Tako ćete najbolje ostvariti<br />

omamljujući „mirisni talas“.<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP).<br />

Fotos: iStockphoto, zVg

Kako pronaći pravi parfem za sebe?<br />

Najbolje testirajte parfem, jednostavno ga prsnite na kožu. Nekih<br />

pola sata ostavite da parfem na vas „deluje“, pa tek onda zaključite<br />

da li vam odgovara ili ne. Važan savet: nikada ne testirajte više od<br />

tri parfema odjednom, jer vaš nosić neće umeti da razlikuje mirise.<br />

Šta znači edp, edt i edc?<br />

EdP: Eau de Parfum, ima 8-<strong>13</strong>%<br />

mirisnih esencija. (Dok „čist“<br />

parfem ima 15-40% mirisnih<br />

esencija i baš zato je najskuplji.)<br />

EdT: Eau de Toilette ima samo<br />

nekih 4-8% mirisnih esencija i<br />

dosta je blaži već od EdP-a.<br />

EdC: Eau de Cologne ili tako<br />

zvani Bodyspray najblažiji su i<br />

idealni su za leto.<br />

NOVITETI: Muški parfemi<br />

1. Jean Paul Gaultier „Le Beau Male“,<br />

EdT 75 ml, € 55,–<br />

2. Thierry Mugler „A*Men Pure Shot“<br />

EdT 100 ml, € 69,–<br />

3. Cerruti 1881 „Aqua Forte“<br />

EdT 75 ml, € 48,–<br />

4. Shiseido „Zen Sun“<br />

2.<br />

EdT 100 ml, € 59,–<br />

NOVITETI: Ženski parfemi<br />

1. Cavalli „Just Cavalli“,<br />

EdP 30 ml, € 46,50<br />

2. Lacoste „Eau de Lacoste“,<br />

EdP 30 ml, € 42,90<br />

3. Chloé „See by Chloé“,<br />

EdT 100 ml, € 69,–<br />

4. Pure DKNY „A drop of rose“,<br />

EdP 50 ml, € 59,–<br />

2.<br />

3.<br />

1.<br />

3. 4.<br />

1.<br />

4.<br />

KOSMO 59

ZDRAVLJE<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Prostata –<br />

muška bolest<br />

60 KOSMO<br />

Bolest prostate jedan<br />

je od najčešćih<br />

muških zdravstvenih<br />

problema. Rizik raste<br />

sa godinama, a<br />

kontrola je ključna.<br />

Fotos: iStockphoto, zVg

PROSTATA. Mnogi muškarci tek u srednjem<br />

i starijem životnom dobu, kad osete<br />

neugodne simptome, postaju svesni da<br />

imaju prostatu. Kako preduprediti bolest<br />

i kako se protiv nje boriti ako se pojavi?<br />

Prostata, muška polna<br />

žlezda, nalazi se između<br />

mokraćne bešike i debelog<br />

creva. Veličine je kestena,<br />

teška od 20 do 25 grama. Sastoji<br />

se od 30–50 pojedinačnih<br />

žlezda, smeštenih u čvrstu<br />

kapsulu od vezivnog tkiva.<br />

Njena osnovna funkcija vezuje<br />

se za plodnost muškarca, jer<br />

luči sekret koji je deo muške<br />

semene tečnosti (ejakulata).<br />

Sastojci sekreta omogućavaju<br />

spermatozoidima da prežive<br />

od trenutka ejakulacije do<br />

oplodnje jajne ćelije. Međutim,<br />

sasvim je pogrešno mišljenje<br />

da se u prostati krije seksualna<br />

moć, odnosno nemoć muškarca.<br />

Bolest prostate jedan je od<br />

najčešćih muških zdravstvenih<br />

problema. Statistika pokazuje<br />

da 28% muškaraca starijih od<br />

40, a 43% starijih od 60 godina<br />

imaju simptome uzrokovane<br />

uvećanom prostatom. Jasno je<br />

da se rizik sa starenjem povećava,<br />

pa se blagovremeno treba<br />

konsultovati sa lekarom i,<br />

ako je to potrebno, krenuti<br />

sa lečenjem. Iako su učestale,<br />

većina muškaraca o bolestima<br />

prostate zna veoma<br />

malo. Čak i kad se problemi<br />

jave, osećaj nelagodnosti<br />

zbog pregleda sprečava ih<br />

da se na vreme jave lekaru.<br />

Najčešće bolesti ove žlezde<br />

su:<br />

Akutni i hronični prostatitis<br />

(upala prostate)<br />

Ova bolest javlja se od sticanja<br />

polne zrelosti, pa do starosti,<br />

a može biti bakterijska<br />

i nebakterijska. Za akutnu<br />

bakterijsku upalu karakteristični<br />

su bolovi u donjem delu<br />

leđa i u genitalijama koji naglo<br />

nastaju, a prate ih opšta slabost,<br />

bolno i otežano mokrenje, visoka<br />

temperatura i hladnoća.<br />

Kod hronične bakterijske upale<br />

prostate simptomi se sporije<br />

razvijaju i često nisu tako teški<br />

kao kod akutnog oblika bolesti.<br />

U lečenju hroničnog prostatitisa<br />

problem predstavlja uništavanje<br />

bakterija jer lekovi (antibiotici)<br />

teško prodiru u tkiva.<br />

U slučaju hronične nebakterijske<br />

upale prostate, bol se uglavnom<br />

javlja u predelu između<br />

čmara i međice, ispod pupka,<br />

na polnom organu, u preponama<br />

i krstima. Pored pojačanog<br />

nagona za mokrenje, simptomi<br />

28% muškaraca starijih od 40 i 43% starijih<br />

od 60 imaju problema sa prostatom.<br />

su bolna ejakulacija, moguća<br />

poremećena polna funkcija i<br />

isprekidani mokraćni mlaz.<br />

Ova bolest nije teška, ali je dugotrajna<br />

i neugodna. Lečenje<br />

se sprovodi isključivo pod kontrolom<br />

lekara, a može potrajati<br />

4–6 sedmica.<br />

Benigna hiperplazija prostate<br />

(uvećana prostata)<br />

Obično se javlja oko 50. godine<br />

života kao posledica hormonalnih<br />

promena. Karakteristično<br />

za ovu bolest je povećanje tkiva<br />

prostate, što kod bolesnike izaziva<br />

brojne smetnje. Ispitivanja<br />

pokazuju da rizik od oboljevanja<br />

povećavaju cigarete, alkohol,<br />

gojaznost, dijabetes i visoki<br />

krvni pritisak.<br />

Rast žlezde izaziva pritisak na<br />

mokraćni kanal, pa se problemi<br />

manifestuju kroz tegobe sa<br />

mokrenjem: učestalo i noćno<br />

mokrenje, otežan početak<br />

Problemi sa prostatom javljaju se naročito s godinama, pa je<br />

blagovremeno konsultovanje s lekarom od ključne važnosti.<br />

mokrenja sa naprezanjem,<br />

tanki mlaz urina i kapanje<br />

iz mokraćnog kanala nakon<br />

završetka mokrenja, osećaj<br />

nepotpunog pražnjenja bešike,<br />

kao i bol i peckanje pri<br />

izmokravanju. S obzirom da<br />

slične simptome pokazuje i<br />

tumor prostate, važno je da se<br />

odmah po njihovom javljanju<br />

pacijent obrati urologu radi<br />

sprovođenja dijagnostičkih<br />

metoda i lečenja. Pre svega, u<br />

laboratoriji će se uraditi PSA<br />

test koji će pokazati da li pacijent<br />

ima rak ili ne. PSA (prostatični<br />

specifični antigen)<br />

je protein koji je deo sperme<br />

koji je održava u tečnom stanju,<br />

a pored navedene analize,<br />

moguće je uraditi još niz drugih.<br />

Menjanje nekih životnih<br />

navika od velikog je značaja u<br />

lečenju. Preventivno se treba<br />

čuvati od hladnoće i vlage, a<br />

kiselu, ljutu, paprenu i slanu<br />

hranu treba izbegavati, dok<br />

kafa i alkohol takođe nisu poželjni.<br />

Od pomoći mogu biti i<br />

tzv. Kegelove vežbe koje se temelje<br />

na ponavljanom opuštanju<br />

i zatezanju mišića karlice.<br />

Rak prostate<br />

Ova bolest se obično javlja<br />

nakon 45. godine života.<br />

Naime, muški polni hormon<br />

testosteron i njegovi metaboliti<br />

u tom dobu uslovljavaju<br />

promene u genetskom<br />

zapisu ćelija žlezde prostate,<br />

što dovodi do raka. U ranoj<br />

fazi bolesti deo pacijenata<br />

nema nikakve smetnje, dok<br />

drugi imaju simptome gotovo<br />

identične onima nastalim<br />

usled benignog uvećanja<br />

prostate. Zbog nespecifičnih<br />

smetnji, rak prostate u<br />

ranoj fazi se može otkriti<br />

jedino redovnim urološkim<br />

pregledima. Određivanje<br />

vrste tumora, stanje njegovih<br />

ćelija i njihova raširenost<br />

određuju metodu lečenja.<br />

Ako je tumorom zahvaćena<br />

samo prostata, sprovodi se<br />

prostatektomija (uklanjanje<br />

žlezde i semenih mehurića)<br />

ili radikalno zračenje. Smanjenje<br />

nivoa testosterona u<br />

organizmu takođe je deo terapije.<br />

U slučaju da je bolest<br />

metastazirala, tj. ako se proširila<br />

na druge organe, sprovodi<br />

se sistematsko lečenje.<br />

Redovnom kontrolom biohemijskih<br />

parametara PSA,<br />

ultrazvukom i drugim specifičnim<br />

ispitivanjima, prati<br />

se uspeh terapije.<br />

RAK.<br />

Najteže oboljenje<br />

prostate,<br />

rak, javlja se<br />

obično nakon<br />

45. godine.<br />

KOSMO 61

ZDRAVLJE<br />

Kolumna<br />

Dr. Vesna BUDIĆ-<br />

SPASIĆ, lekar<br />

opšte medicine<br />

Ne treba bežati od<br />

pregleda prostate!<br />

Prostata, u našem narodu poznata<br />

kao žlezda predstojnica ili kestenjača,<br />

vrlo je česta tema među sredovečnim<br />

muškarcima. Problemi<br />

sa prostatom nastaju uglavnom<br />

u periodu kad muškarci ulaze u<br />

andropauzu, tj. doba slično menopauzi<br />

kod žena. Pacijenti se javljaju<br />

lekaru zbog tegoba vezanih<br />

za mokrenje, bolova u predelu<br />

debelog creva ili poremećene seksualne<br />

funkcije. U okviru godišnjeg<br />

sistematskog pregleda, kod<br />

muškaraca starijih od 50 godina<br />

obavezno se radi pregled prostate<br />

putem laboratorijske analize krvi<br />

– „Prostate screening“ – kojom se<br />

određuje PSA, specifični antigen<br />

prostate. Normalne vrednosti zavise<br />

od godina starosti, pa su kod<br />

mlađih muškaraca do 2.5, a kod<br />

starijih do 6.5. PSA je prilično<br />

pouzdan parametar, pa ako je povećan,<br />

ukazuje na patološke promene<br />

prostate, kao sto je benigna<br />

hiperplazija, tj. dobroćudno uvećanje<br />

prostate, ili na zloćudni tumor<br />

koji je jedan od najčešćih tumora<br />

kod muškaraca. Ako postoji<br />

sumnja na promene u prostati,<br />

PSA iz krvi se može uraditi i kod<br />

mlađih muškaraca, ali je onda za<br />

pregled potreban uput urologa.<br />

S obzirom da među muškarcima<br />

starije dobi vlada diskretni strah<br />

od bolesti prostate, pacijentima<br />

pre pregleda treba objasniti na<br />

šta treba obratiti pažnju da nalaz<br />

PSA, koji je vrlo osetljiv, ne bi<br />

ispao pogrešan. Vrlo je bitno svakom<br />

pacijentu objasniti da pregled<br />

prostate nije nešto od čega<br />

treba bežati. Kao i ginekološki<br />

pregled kod žena, vrlo je značajan<br />

za rano otkrivanje zloćudnih<br />

bolesti koje su u današnje vreme<br />

izlečive ako se na vreme otkriju.<br />

62 KOSMO<br />

Dijagnostičke metode<br />

u otkrivanju raka<br />

– Određivanje vrednosti PSA<br />

(prostata specifični antigen)<br />

– Rektalna palpacija: opipavanje<br />

prostate kroz debelo<br />

crevo, kako bi se otkrile<br />

eventualne promene u obliku,<br />

tvrdoći i veličini žlezde.<br />

Pojava čvorića često ukazuje<br />

na maligne promene, mada se<br />

može raditi i o fibromuskularnim<br />

promenama, kamencima<br />

prostate i ožiljcima od ranije<br />

nelečenih upala.<br />

– Ultrazvučnim pregledom<br />

prostate određuje se oblik<br />

i volumen prostate, vidi se<br />

koliko se prostata utiskuje u<br />

bešiku i količina urina koji je<br />

ostao u bešici nakon mokrenja.<br />

– Citološki ili histološki pregled<br />

tkiva prostate koje se uzima<br />

punkcijom ili biopsijom.<br />

– Kad se ustanovi o kojoj vrsti<br />

karcinoma je reč, radi se CT<br />

pregled stomaka i male karlice,<br />

intravenska urografija, RTG<br />

snimak pluća i obavezno scintigrafski<br />

prikaz celog skeleta.<br />

Austrijska statistika<br />

– Godišnje se otkrije oko<br />

4.900 slučajeva oboljenja od<br />

zloćudnog tumora prostate.<br />

– Od ukupnog broja muškaraca<br />

obolelih od raka, na<br />

prostatu otpada ca. 25%.<br />

– 1989. registrovano je 2.317,<br />

a pre deset godina 4.666<br />

obolelih od raka prostate.<br />

Taj porast ne znači i povećani<br />

broj obolelih, nego se veći<br />

broj muškaraca redovno javlja<br />

lekaru.<br />

– Statistika pokazuje da je<br />

2009. godine kod 4.881 Austrijanca<br />

otkriven rak prostate,<br />

od raka pluća bolovalo<br />

ih je 2.747, a na želucu je rak<br />

imalo 2.663 muškarca.<br />

Opomena<br />

Ukoliko je u porodici bilo<br />

obolelih od raka prostate,<br />

svaki muškarac sa redovnim<br />

godišnjim urološkim pregledima<br />

treba početi od 40.<br />

godine života jer je rizik od<br />

bolesti 10 puta veći.<br />

Važno!<br />

Povećanje otpora pri mokrenju,<br />

nastalo zbog uvećanja<br />

prostate, može dovesti do oštećenja<br />

mokraćne bešike u kojoj<br />

zaostaje sve više urina koji se<br />

ne može izbaciti. U kasnijim<br />

fazama bolesti može se razviti<br />

uremija (skupljanje otpadnih<br />

materija koje se ne mogu eliminisati<br />

mokraćom) i oštećenje<br />

bubrežne funkcije jer se navedeni<br />

„zastoj mokraće" širi iz<br />

bešike na bubrege.<br />

Pažnja!<br />

Smetnje kod mokrenja nisu<br />

uvek izazvane promenama na<br />

prostati. Starenjem slabi i funkcija<br />

mokraćne bešike, a da istovremeno<br />

s prostatom može biti<br />

sve u redu. Tada tegobe nisu<br />

izazvane bolestima prostate,<br />

nego promenama u elastično-<br />

sti, prokrvljenosti i inervaciji<br />

mokraćne bešike. Zadatak<br />

urologa je da proceni o čemu<br />

se radi i da savetuje pacijenta o<br />

daljnjim postupcima, lekovima<br />

ili higijensko – dijetetskom pristupu.<br />

Nekad je dovoljno smanjiti<br />

unos tečnosti uveče da bi<br />

se pacijent osećao bolje.<br />

Lekovita bundeva<br />

i kopriva<br />

Zbog velike količine mineralnih<br />

sastojaka, semenke<br />

bundeve su našle primenu u<br />

preventivnom lečenju uvećane<br />

prostate. One sadrže 35 – 53%<br />

masnog ulja s višestruko zasićenim<br />

kiselinama, pektine, belan-<br />

Prostata se nalazi između<br />

bešike i debelog creva.<br />

čevine, minerale, kao i vitamine<br />

B1 i B2. Redovnom upotrebom<br />

bundevinih semenki i ulja<br />

povećava se protok i količina<br />

urina, smanjuje se učestalost<br />

uriniranja tokom dana i noći,<br />

kao i zadržavanje urina u bešici.<br />

Upotrebom bundevinih semenki i ulja povećava se protok<br />

i količina urina i tako preventivno leči uvećana prostata.<br />

Takođe, nekoliko sedmica redovne<br />

primene koprive dovodi<br />

do primetnog poboljšanja<br />

kliničkih simptoma vezanih za<br />

mokraćni sistem: smanjuje se<br />

učestalost noćnog mokrenja i<br />

poboljšava protok urina.<br />

4.900<br />

Kod ovoliko<br />

Austrijanaca se<br />

godišnje otkrije<br />

zloćudni tumor<br />

prostate.

Ko nam garantuje<br />

kvalitet mesa? Poslednji<br />

skandali govore<br />

u prilog tome da<br />

je etika proizvođača<br />

na niskom nivou.<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Mesni skandali<br />

PREVARA. Tržište hrane Evropske unije<br />

potresaju skandali! Ispada da kupujući<br />

meso prerađeno na različite načine potrošači<br />

često dobijaju mačku u džaku.<br />

Sjećate li se skandala kad<br />

je otkriveno da se u Njemačkoj<br />

prodaje meso<br />

zamrznuto prije deset i više<br />

godina? Odmrznuto i prepakovano,<br />

u trgovinama se prodavalo<br />

kao svježe, a korišteno<br />

je i za proizvodnju mesnih<br />

prerađevina. U EU se o tome<br />

više ne govori, ali se ta tema<br />

stidljivo otvara na Balkanu jer<br />

se, navodno, skoro punoljetno<br />

zamrznuto meso sada uvozi<br />

na to tržište. U visokorazvijenim<br />

evropskim zemljama<br />

potrošači, umjesto goveđeg,<br />

u različitim jelima dobijaju<br />

konjsko meso. U redu, nutricionisti<br />

tvrde da je ono biološki<br />

ispravno i zdravo za ishranu.<br />

Proizvođači sporne produkte<br />

povlače iz prodaje, ali poenta<br />

je u prevari. Da li se ubuduće<br />

uopšte može vjerovati u sastav<br />

hrane, istaknut na obavezujućim<br />

deklaracijama? Zašto se<br />

moraju skupo plaćati namirnice<br />

neprovjerenog porijekla i<br />

kvaliteta? Njemački novinari<br />

ovih dana su otkrili još jedan<br />

skandal vezan za meso. Naime,<br />

testiranja su pokazala da<br />

se u kebab, tradicionalni specijalitet<br />

iz islamskog svijeta, na<br />

pojedinim prodajnim mjestima<br />

u Berlinu i Leipzigu dodaje<br />

konjsko i svinjsko meso. Pored<br />

kršenja propisa o kvalitetu, to<br />

je snažni udarac vjerujućim<br />

muslimanima za koje je svinjetina<br />

zabranjena.<br />

Pravo meso?<br />

Nedavno je u medijima<br />

objavljena informacija da će<br />

za dvadesetak godina cijene<br />

mesa biti nedostižno visoke,<br />

te da će ga mali broj ljudi<br />

imati na trpezi. Umjesto<br />

sočne šnicle, na meniju će<br />

biti različite pređevine koje<br />

će, doduše, izgledom, miri-<br />

som i ukusom podsjećati na<br />

meso. Da se sa tom praksom<br />

krenulo, tvrde protivnici<br />

brze hrane, podsjećajući na<br />

produkt „pink slime“ (tzv.<br />

separisano meso), napravljen<br />

od manje vrijednih<br />

mesnih sastojaka. Ružičasta<br />

sluz, kako ovu proteinsku<br />

pastu neki zovu, izumio je<br />

Richard Mandigo, profesor<br />

sa Univerziteta u Nebraski.<br />

To je, navodi se u upozorenju<br />

nutricionista, mješavina<br />

životinjskih djelova koji<br />

nisu direktno namjenjeni<br />

ljudskoj ishrani. Nakon prerade,<br />

tretira se amonijakom<br />

ili drugim procesima radi<br />

sterilizacije i prodaje kao zamjena<br />

mesu.<br />

Nakon velikog skandala<br />

zbog razotkrivanja „zamjenskog“<br />

mesa u američkoj<br />

industriji hrane, mnogi<br />

proizvođači i restorani brze<br />

hrane, među kojima je i<br />

McDonald’s, objavili su da<br />

je „pink slime“ izbačen iz<br />

njihovih produkata. Svi navedeni<br />

primjeri, bez namjere<br />

da se bilo kome sudi, samo<br />

treba da budu opomena.<br />

Etika proizvođača i kontrola<br />

kvaliteta padaju na ispitu, a<br />

potrošači plaćaju račun.<br />

KOSMO OTKRIVA...<br />

Aditiv u hrani koristi se u proizvodnji plastike<br />

Azodikarbonamid izaziva respiratorne smetnje i astmu<br />

Aditivi, tj. dodaci hrani tokom prerade, posebna su priča.<br />

Primjera radi, azodikarbonamid, koji, kako se tvrdi, neki<br />

lanci brze hrane dodaju u svoja peciva za povećanje volumena<br />

i poboljšanje tolerancije fermentacije, koristi se u proizvodnji<br />

pjenaste plastike. Može se naći u prostirkama za jogu<br />

i u cipelama, a u Australiji i Evropi je zabranjen kao aditiv u<br />

prehrani jer izaziva respiratorne smetnje i astmu.<br />

U mesnicama se, inače, sasvim legitimno mogu kupiti djelovi<br />

mesa niže kategorije. Neobrađene amonijakom, iznutrice<br />

imaju biološku vrijednost i nisu štetne po zdravlje.<br />

KOSMO 63

KUHINJA<br />

Dobrodošli na<br />

uskršnji<br />

ručak!<br />

64 KOSMO<br />

I pored svih novotarija koje je<br />

donijelo vrijeme u kojem živimo,<br />

uskršnji ručak uglavnom<br />

se priprema na starinski način.<br />

KOSMO vam daje nekoliko ideja.<br />

TRPEZA. Približava<br />

se Uskrs, najveći<br />

hrišćanski praznik.<br />

Svečana<br />

trpeza sa domaćimspecijalitetima<br />

i šarenim<br />

jajima razveseliće<br />

vaše<br />

goste. KOSMO<br />

vam nudi pregršt<br />

ideja.<br />

Koliko god da se<br />

prate savremeni<br />

trendovi, uskršnji<br />

ručak se obično<br />

priprema na tradicionalni<br />

način. Svi želimo<br />

da nam dom odiše ljubavlju<br />

i dobrim raspoloženjem,<br />

te da se porodica i prijatelji<br />

u njemu osjećaju što bolje.<br />

Uskrs simbolizuje ponovno<br />

rođenje i buđenje i najavljuje<br />

proljeće, na šta ukazuju vedre<br />

boje na stolu. Naravno, one<br />

treba da budu usklađene sa enterijerom,<br />

a probrani detalji<br />

sigurno će zaslužiti pohvale.<br />

Pored maštovito obojenih<br />

jaja, šarenilo uskršnjem<br />

meniju daje obilje<br />

mladog povrća, koje<br />

se koristi za pripremu<br />

krepkih čorbi,<br />

ali i priloga i salata.<br />

Ručak bez jagnjetine<br />

ili jaretine je nezamisliv,<br />

a s obzirom na specifični<br />

ukus i miris ovog mesa,<br />

treba pokazati kreativnost u<br />

korištenju začina, kako bi svi<br />

gosti uživali u njemu. Naravno,<br />

bez torti i kolača nema<br />

svečanog ručka.<br />

Fotos: iStockphoto, zVg

TRADICIONALNO FARBANJE<br />

Prirodne boje za uskršnja jaja<br />

Umjesto gotovim bojama iz prodavnice, uskršnja jaja se savršeno<br />

mogu obojiti na prirodni način. Probajte i vi!<br />

1.<br />

2.<br />

3.<br />

4.<br />

5.<br />

VEGETA MIX – više od<br />

okusa i više od začina<br />

Žuta: Nekoliko kašika karija sipati u pola litre vode,<br />

kuvati 30 minuta, ohladiti, pa procijediti. U ohlađenu<br />

vodu potopiti tek skuvana jaja da odstoje jedan sat.<br />

Žutu boju dobićete i ako listiće šafrana dodate vodi u<br />

kojoj kuvate jaja.<br />

Crvena: Tri čaše cvekle staviti u litar vode, pa dodati<br />

kašiku sirćeta. U smjesi na tihoj vatri prokuvati jaja<br />

15 minuta, pa ih ostaviti u tečnosti sve dok ne budemo<br />

zadovoljni bojom. Za jarko crvene nijanse na isti<br />

način kuvati jaja u soku od malina ili u crnom vinu.<br />

Plava: Sitno isjeckati crveni kupus i doliti vode da<br />

prekrije pa kuvati pola sata. Smjesa mora da odstoji<br />

24 sata, pa je tek onda procijedimo i u nju potapamo<br />

svježe kuvana jaja. Ljuska će dobiti boju posle 30<br />

minuta.<br />

Zelena: Spanać ili koprive isjeckati sitno, pa doliti<br />

vode da ogrezne. Ostaviti da odstoji četiri sata, pa kuvati<br />

30 minuta i ohladiti. Svježe skuvana jaja potopiti<br />

u ohlađenu smjesu i posle pola sata vaditi ih i sušiti.<br />

Ljubičasta: Prvo skuvajte veoma jak čaj od borovnice,<br />

pa u njemu kuvajte jaja na tihoj<br />

vatri 15 minuta. Jaja treba da<br />

ostanu u tečnosti dok ne dobiju<br />

željenu boju.<br />

Vegeta češnjak mix ne<br />

prevlada okusom jela, već<br />

ga nježno nadopunjuje i<br />

naglašava njegovu prvobitnu<br />

aromu. Vegeta chili mix<br />

koristi se za pripremu ljutih<br />

i pikantnih jela. Osim zaokruženog<br />

okusa, jelima daje<br />

boju. Vegeta slatka paprika<br />

mix je savršeno izbalansiran<br />

dodatak jelima, a osim slatke<br />

paprike sadrži i druge začine.<br />

6.<br />

7.<br />

8.<br />

9.<br />

PREPORUČUJEMO<br />

Der Ostertisch –<br />

Siegfried Lenz<br />

Podsjećanje na dobre stare običaje<br />

pozivanja gostiju za Uskrs, sa<br />

tradicionalnim receptima i<br />

preporukama za odgovarajuća vina.<br />

Šarmantne ilustracije i<br />

puno korisnih savjeta.<br />

Za samo € 14,95<br />

na www.amazon.de<br />

Braon-zelena: 30–50 grama svježe nane ili čaja od<br />

nane pomiješati sa litrom vode i 2 kašike sirćeta, pa<br />

kuvati 30 minuta. Kada se ohladi, u smjesu potapati<br />

svježe kuvana vruća jaja i sačekati dok ne dobiju željenu<br />

nijansu boje.<br />

Braon: U šoljicu tople vode sipati kašičicu instant<br />

kafe i kašiku sirćeta. Napraviti potrebnu količinu, pa<br />

potopiti jaja i kuvati na tihoj vatri.<br />

Narandžasta: Oljuštiti koru crvenog luka, staviti u<br />

vodu da prokuva toliko dugo dok ne promijeni boju<br />

i potamni, pa izvaditi koru, a staviti jaja koja bi trebalo<br />

da se kuvaju desetak minuta.<br />

Oker: Za veću količinu jaja potrebno je napuniti<br />

kesu od kg suvih ljuski crnog luka. Na dno šerpe staviti<br />

polovinu opranih ljuski, red jaja, pa drugu polovinu<br />

ljuski. Naliti vodom da sve prekrije, posolite i<br />

kuvati na slaboj temperaturi oko jedan sat. Ostaviti<br />

da se jaja prohlade u šerpi, pa ih mlaka vaditi pažljivo<br />

na hartiju. Staviti malo ulja na krpicu, pa dobro istrljajti<br />

svako jaje.<br />

KOSMO 65

KUHINJA<br />

Komentar<br />

Dejan PANJIČANIN,<br />

diplomirani<br />

somelijer, CEO<br />

Wein&Vino, Beč<br />

Vinska čarolija<br />

Korta Katarina Plavac Mali<br />

2006 Peljesac/Dalmacija<br />

Ovo je jedno od najgrandijoznijih<br />

Plavaca koje sam ikad probao.<br />

Arome šumskog voća, prezrelih<br />

šljiva, vanile i putera su u nosu i na<br />

nepcima. Polako nadire i grandiozna<br />

punoća suve šljive i smokve,<br />

ruma, a onda i začina kao što su<br />

kim i korijander. Dobro izbalansirani<br />

tanini i beskrajna završnica.<br />

Uvoznik:Ivo Persinovic<br />

Altenburger Blaufränkisc h<br />

Steinäcker 2008 Jois/<br />

Burgenland<br />

Mladi austrijski vinar Markus Altenburger<br />

iz Burgenlanskog Joisa<br />

preuzeo je pre par godina vinariju<br />

od oca i počeo praviti vina svetskog<br />

formata. U tu kategoriju<br />

spada i ovaj Blaufränkisch (Frankovka<br />

u ex-Yu ili Kekfrankos u<br />

Mađarskoj). Ovaj Blaufränkisch<br />

je grandiozan. Veliko vino iz srca<br />

Austrije. U nosu kompot od šljiva<br />

i kupine. Na nepcu arome ribizle,<br />

kafe, soka od kupine. Prelepa dužina<br />

i pristupačna tanin struktura.<br />

66 KOSMO<br />

Čorba od celera<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 40 minuta<br />

Aromatična je i izvanrednog ukusa, a slobodno se<br />

može nazvati i vitaminskom bombom.<br />

Sastojci: 300 g pilećeg filea, 1 veći korijen celera, 1 glavica<br />

crnog luka, 2 šargarepe, 2 supene kašike griza, 100<br />

ml mlijeka, 1,5 l vode, vezica peršina, so, biber, ulje.<br />

Priprema:<br />

Meso isjeći na kockice i kratko ga propržiti na ulju. Dodati sitno sjeckani crni luk i rendanu<br />

1. šargarepu, posoliti i dinstati 5 minuta. Dodati rendani celer, pa dinstati još 5 minuta. Dodati<br />

griz i biber, naliti vodu, promiješati i poklopiti dok ne provri.<br />

2.<br />

Smanjiti temperaturu i kuvati 30 min., pa skinuti sa vatre i dodati mlijeko i sjeckani peršunov<br />

list. Služiti sa kisjelom pavlakom.<br />

Priprema:<br />

1.<br />

2.<br />

Pečena jaretina<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 120 minuta<br />

Ako je sasvim mlado, ovo meso je neponovljivi<br />

gurmanski užitak. Marinada ga čini pikantnim<br />

i još mekšim.<br />

Sastojci: 1,5–2 kg jaretine, 100 ml maslinovog i 50<br />

ml suncokretovog ulja, Vegeta, 3 kašike sirćeta, so,<br />

svježe mljeveni biber, 4 lista lorbera, vezica peršunovog<br />

lista, 100 ml suvog bijelog vina, 100 ml piva.<br />

Rolovana jagnjetina<br />

Težina pripreme: • • • • •<br />

Trajanje pripreme: 120 minuta<br />

Ovo jelo ispunjava sve uslove da se nazove uskršnjim:<br />

priprema se od jagnjećeg mesa, šareno je i<br />

lagano, pravo proljećno, a prosto se topi u ustima i<br />

zavodljivo lijepi za prste.<br />

Sastojci: 1,5 kg jagnjetine od bubrežnjaka ili grudi, 600 g<br />

blitve ili mladog spanaća, 3 crvene pečene paprike, ruzmarin,<br />

Vegeta, 0,5 dl ulja, 1 dl bijelog vina, 1 dl vode.<br />

Meso odvojiti od kostiju, začiniti Vegetom i posuti ruzmarinom. Preko rasporediti listove<br />

blitve ili spanaća i filete pečene paprike, pa urolati i uvezati koncem. Staviti u posudu za pečenje,<br />

preliti uljem, bijelim vinom i vodom, pa peći ispod folije 40 minuta.<br />

Dodati povrće po želji i peći još sat vremena. Idealno je servirati jagnjetinu uz mladi krompir,<br />

tikvice i šargarepu i, naravno, zelenu salatu sa mladim lukom.<br />

Priprema:<br />

U veću posudu sipati maslinovo ulje, sirće, Vegetu, biber i so po ukusu, dobro izmi-<br />

1. ješati i dodati meso isječeno na veće komade. Dobro ga natrljati marinadom, preko<br />

staviti lišće peršuna i ostaviti da odstoji preko noći.<br />

Marinirano meso na ulju propržiti u velikom tiganju da dobije zlatno žutu boju.<br />

2. Prebaciti ga u posudu za pečenje i 1,5 sat peći u rerni na 200°C.<br />

Tokom pečenja povremeno prelivati ostatkom marinade, kao i bijelim vinom i pivom.<br />

Poslužiti uz pečeni mladi krompir i šarenu miješanu salatu.<br />

3. Fotos: Drago Palavra, zVg

1Milka – Löffel-Ei<br />

Milka se uključila<br />

u proljećno<br />

„vrijeme jaja“. Novi omiljeni<br />

produkt od četiri komada<br />

i praktičnom kašičicom<br />

u prepoznatljivoj lila<br />

ambalaži. Garantovano<br />

uživanje u ukusnim čokoladnim<br />

jajima, punjenim mliječnim ili<br />

kakao kremom!<br />

KOSMO<br />

Top proizvodi<br />

Odabrali smo najbolje za vas!<br />

3Dr. Oetker – germa<br />

Germa je svestrana kad<br />

je tijesto u pitanju – od<br />

naraslog hljeba, preko hrskave<br />

pice, pa do klasičnih poslastica,<br />

poput buhtli ili sočnih<br />

voćnih torti. Izbor recepata<br />

je raznolik. Pakovanje sadrži<br />

7 g germe i predviđeno je<br />

za 500 g brašna.<br />

2Tchibo – 2 kuvala za jaja<br />

Direktno na sto iz mikrotalasne pećnice,<br />

jednostavno i brzo! Tri u jednom:<br />

kuvalo za jaja, grijač i čašica za posluživanje.<br />

Napravljeno od plastike sa aluminijskim<br />

umetkom, otporno na temperaturu do<br />

max. 100 °C. Set od 2 komada za € 6,95!<br />

Uljepšajte doručak.<br />

4Bio Aroniasaft – zdravo i ukusno!<br />

Bio Aroniasaft kompanije<br />

Aronia Original je<br />

prirodni proizvod koji<br />

sadrži samo najbolje aronija bobice.<br />

Ljubičasta bobica je prava<br />

zvijezda među bobičastim voćem<br />

zbog visokog sastava materija<br />

sa antioksidantnim djelovanjem.<br />

www.aronia-original.at

stars<br />

aca Lukas (44),<br />

popularni pevač,<br />

boem i mangup u<br />

razgovoru za<br />

magazin KOsMO.<br />

Piše: Zoran Radojković-Pile<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

„Ne slušam<br />

muziku!“<br />

klasičnu<br />

68 KOsMO<br />

EKsKLuzivnO za KOsMO

LEGEnDa. Aleksandar Vuksanović je svoje<br />

umetničko ime „Aca Lukas“ dobio po čuvenom<br />

splavu na Novom Beogradu na kojem je<br />

često nastupao i na kojem je započeo svoju<br />

uspešnu karijeru početkom 90-ih godina.<br />

acu Lukasa upoznao sam<br />

pre petnaest godina.<br />

Posle jedne moje emisije<br />

„Pile Tele-Shop“ u jednom<br />

kafiću smejao se na moje fore.<br />

Priznajem, bilo mi je drago.<br />

On je veliki boem i mangup.<br />

Voli pare, kocku i još mnogo<br />

toga. Počeo je jako mlad da<br />

zarađuje. Ali i da troši. Sam je<br />

jednom izjavio da je potrošio<br />

više miliona maraka. Danas je<br />

privržen porodici i živi mirnije<br />

nego pre. Oko njega ima puno<br />

tračeva, ali i sledećih činjenica.<br />

U akciji „Sablja“ bio je u istražnom<br />

zatvoru četiri meseca, pre<br />

par godina ranjen je u nogu.<br />

Ali je i činjenica da je jedan<br />

od najpopularnijih pevača cele<br />

bivše Juge. Pevao je u Beču 23.<br />

februara u „Colosseum XXI.“<br />

KOSMO: Sviraš i javno nastupaš<br />

od šesnaeste. Da li si se<br />

zasitio muzike i pevanja?<br />

Aca Lukas: Čovek koji se<br />

iskreno bavi muzikom ne može<br />

Bezahlte Anzeige<br />

se muzike zasititi. Možda su mi<br />

dosadila putovanja. Danas češće<br />

nego ranije osetim da sam<br />

umoran. Ali, izdržavam nekako.<br />

Mislim da ću u godinama<br />

koje dolaze smanjiti malo putovanja.<br />

Nevažno je da li putujem<br />

avionom, vozom, kolima, često<br />

poželim u tim trenucima da<br />

sam kod kuće sa porodicom,<br />

decom, u svom krevetu.<br />

Iako veoma talentovan za klavir,<br />

nisi upisao akademiju...<br />

Iako sam stvarno dobro svirao<br />

klavir i klasičnu muziku,<br />

nisam upisao akademiju. Jednostavno<br />

to nisam želeo. Evo i<br />

dan danas ne vidim sebe u klasičnoj<br />

muzici. Neko bi od ovih<br />

pevača danas možda imao<br />

razloga radi imidža da kaže da<br />

sluša klasiku. A ja znam, kada<br />

im puste klasičnu muziku oni<br />

se naježe. Ja je zaista ne slušam,<br />

i ne stidim se da to kažem.<br />

Otišao sam u drugu vrstu muzike<br />

zbog para, to je istina.<br />

Malo ljudi zna da si igrao za<br />

OFK Beograd. Na kom mestu<br />

si igrao i kako se sada sećaš<br />

tih vremena?<br />

Igrao sam u veznom redu,<br />

kako se to danas kaže. Ranije<br />

se, kada sam ja igrao fudbal,<br />

to zvalo, leva i desna polutka.<br />

Danas se drukčije kaže.<br />

Voleo sam fudbal najviše na<br />

svetu. Voleo sam da treniram,<br />

fudbal mi je ljubav i dan danas.<br />

U vreme moje mladosti pitanje<br />

je bilo od čega ću prvo početi<br />

da zarađujem, desilo se da sam<br />

počeo da zarađujem od muzike.<br />

Ja sam se uporedo bavio i<br />

fudbalom, ali prve pare su došle<br />

od muzike. I to dobre pare,<br />

što je značilo kraj moje fudbalske<br />

karijere. Nažalost. Da sam<br />

potpisao neki profesionalni<br />

ugovor, pre nego sam počeo da<br />

sviram, možda bih bio fudbaler.<br />

Možda bih danas bio trener<br />

ili propali fudbalski funkcioner<br />

ili fudbalski menadžer.<br />

Postoji jedna anegdota iz<br />

tvog detinjstva kada nisi na<br />

nekoj svadbi sa dečijom harmonikom<br />

hteo da sviraš dok<br />

ti ne daju: „Pale, pale, pale!“<br />

„Uporedo sam se bavio fudbalom i muzikom,<br />

ali su prve pare došle od muzike.“<br />

Pare znače bolji život. Imaš<br />

više para – bolje živiš. Ja volim<br />

luksuz, volim da imam pare. To<br />

znači najbolja hotelska soba,<br />

najbolja mesta u avionu, biznis<br />

klasa, dobra kola, lepa kuća,<br />

stan. Možda neki ljudi ne žele<br />

to da priznaju, ali sve to donosi<br />

novac. Svi se trude da zarade<br />

što više, nekom to uspe, nekom<br />

ne… Novac postoji da bi se trošio.<br />

Ja ga imam i živim u skladu<br />

sa tim. Volim da trošim.<br />

„To sam ja. Ja ne glumim. Kao u onoj staroj<br />

dečijoj pesmici: ’Aca je uvek Aca!’“<br />

Das zahlt sich doppelt aus:<br />

Lehrabschluss plus WeiterbildungsTausender!<br />

Wer jetzt die Lehre nachholt, profitiert doppelt:<br />

Erstens von einer guten Ausbildung. Zweitens<br />

vom WeiterbildungsTausender mit bis zu € 3.000<br />

Förderung! Damit unterstützt der waff die berufliche<br />

Aus- und Weiterbildung von beschäftigten Wiener-<br />

Innen. Nähere Infos unter<br />

Tel. 217 48 – 555<br />

www.waff.at<br />

acebook.com/waff.weiterbildung<br />

WAFF_WBT_KOSMO_168x84_Frau.indd 1 25.02.<strong>13</strong> 15:14<br />

KOsMO 69

stars<br />

„Pare znače bolji život. Imaš više para – bolje živiš. Ja volim luksuz.<br />

To znači najbolja hotelska soba, najbolja mesta u avionu, dobra kola...“<br />

Čujem da pišeš autobiografiju.<br />

Da li grešim, kada<br />

knjiga izlazi?<br />

Ja sam pisao autobiografiju,<br />

ali sam sada stao. Počeli su svi<br />

redom da je pišu, pa sam rešio<br />

da ja napišem posle kad se svi<br />

izređaju. Ne pišem ja knjigu<br />

kao takvu, ja godinama pišem<br />

neke beleške. Priče i anegdote<br />

iz mog života. Mene drugari<br />

mole da to objavim, kad u ka-<br />

stav.<br />

„ako me pitaš<br />

koja je zemlja<br />

najbolja, to je<br />

amerika.“<br />

70<br />

KOsMO<br />

fani čuju, smeju se i kažu: „Pa<br />

ovo je za knjigu“. To su interesantne<br />

komične scene koje<br />

sam doživeo, samo tih anegdota<br />

ima za knjigu od dvesta<br />

strana. Tako da, evo, obećavam<br />

– napisaću i ja nešto.<br />

Ako nekoga publika bezuslovno<br />

voli, onda si to ti. Zašto,<br />

u čemu je tajna, kako doživljavaš<br />

svoju slavu?<br />

Pa, ja sam ja. To je to. Ja sam<br />

uvek svoj. To sam ja. Ja ne glumim.<br />

Kad smo bili klinci, na<br />

školskom programu se davala<br />

jedna emisija koja se zvala „Aca<br />

poštar“. E, tu je bila pesmica:<br />

„Aca je uvek Aca“ – ja sam se<br />

toga uvek pridržavao. „Aca je<br />

uvek Aca, od napred i od natraške.“<br />

Kako hoćeš. Naravno<br />

da mi popularnost i slava znače.<br />

novinar magazina<br />

KOsMO zoran radojković<br />

Pile i Aca Lukas<br />

na februarskom<br />

koncertu u Beču.<br />

Poslednji koncert u Beču Aca Lukas održao je nedavno, 23. februara,<br />

pred punom halom obožavatelja u „Colosseum XXI“.<br />

Lagao bi kad bi rekao da to nije<br />

tako. To sam hteo i to sam dobio.<br />

A želim još i više, želim da<br />

trajem i da budem slavan. Iskreno.<br />

To je moj život.<br />

Svirao si i nekim moćnim<br />

ljudima. Bio i uhapšen, a jednom<br />

nažalost i ranjen. Kako<br />

si preživeo te događaje?<br />

U mom poslu, kada sviram<br />

bilo kome, najveći „moćnik“<br />

sam ja. Oni su zvali mene.<br />

Oni, ti moćnici, hoće da<br />

slušaju mene. E pa ja sam tu<br />

„moćnik“. Ja sam jednom<br />

izabran, na izborima za pevača,<br />

i nisam „reizboran“ na<br />

četiri godine, kao ti „moćnici“.<br />

Mene je publika birala i<br />

ja nemam ograničeno trajanje.<br />

I da ti kažem pošteno, ja<br />

ne priznajem nikakve „moćnike“.<br />

A o drugim stvarima<br />

sam toliko govorio da neću<br />

da se ponavljam. Ima sve na<br />

internetu – koga interesuje<br />

neka čita.<br />

Danas su retki oni koji pune<br />

„Arenu“. Za svoj 43. rođendan<br />

ti si to uspeo, bilo je fenomenalno…<br />

Kako si ti doživeo<br />

tako veliki koncert i koji je u<br />

tvojoj karijeri bio najveći?<br />

Ja sam do sada Arenu u Beogradu<br />

punio pet šest puta. Ali<br />

„Ja neću ići u penziju. Srpsku nacionalnu penziju<br />

neću ni tražiti. Ni nju, ni bilo kakvu drugu.“<br />

sam imao i koncert u hali 1<br />

beogradskog sajma, gde sam<br />

imao svoj rekord u posećenosti.<br />

Osamdeset hiljada ljudi,<br />

to je moj rekord do sada. To<br />

je bilo 2001. godine, pa u hali<br />

„Pionir“, prelep koncert 17.000<br />

ljudi. Pa moje gostovanje u sarajevskoj<br />

„Zetri“ koji mi je posebno<br />

drag zbog svih priča koje<br />

su o meni kolale. U Sarajevu<br />

smo prošli fenomenalno. Prepuna<br />

hala, odlična atmosfera.

Eto, to i „Arene“ su koncerti<br />

koje pamtim. A koji mi je najbolji<br />

koncert ne mogu da ti<br />

kažem, jer će najbolji tek doći.<br />

Posle tri braka i divne odrasle<br />

dece imaš i prinove. Kako<br />

Aca Lukas doživljava sebe<br />

kao tatu?<br />

Ja sam se preporodio. Kao da<br />

sam počeo ponovo da živim.<br />

Mislim, doživeti taj osećaj da<br />

postaneš tata, ponovo, to je<br />

najlepša stvar koja može da ti<br />

se desi u životu. Pogotovo u<br />

mojim godinama, potpuno sve<br />

drugačije doživljavam. Tek sada<br />

sam sazreo u glavi. Sada sam u<br />

stvari najzreliji da budem otac.<br />

Najsrećniji sam kada sam sa porodicom<br />

kod kuće.<br />

Nema zemlje gde nisi nastupao.<br />

Koja ti se zemlja najviše<br />

dopala i zašto ?<br />

Ima puno lepih destinacija,<br />

mnogo lepih zemalja i gradova.<br />

Gde sam nastupao, a i gde<br />

sam išao turistički. Ako me<br />

pitaš koja je zemlja najlepša,<br />

to ne mogu da ti kažem, ima<br />

ih mnogo. Ali ako me pitaš<br />

koja je zemlja najbolja za život<br />

i gde bih sutra otišao da živim,<br />

to je Amerika. Znam, sada se<br />

mnogi sa mnom neće složiti,<br />

ali to je moje mišljenje. Vidi,<br />

i Nemačka je ozbiljna zemlja,<br />

ali Amerika je jedina ozbiljna,<br />

prava zemlja. Sve ostale su njena<br />

kopija. Sve se druge zemlje<br />

trude da postanu Amerika.<br />

Kopira se njen način života, svi<br />

bi hteli da budu kao Amerika.<br />

Da li voliš Beč i da li često dolaziš.<br />

Evo, koncert je bio 23.<br />

februara?<br />

Naravno da volim Beč. Beč<br />

mi je k’o Beograd. Moja druga<br />

kuća. Beč je najsličniji grad Beogradu.<br />

Samo što je uređeniji,<br />

ima lepe održavane zgrade. Ima<br />

više novca. Ali Beč me podseća<br />

na Beograd. Dolazim preko<br />

dvadeset godina.<br />

Gedächtnis und Konzentration<br />

natürlich stärken<br />

Brille verlegt?<br />

Telefonnummer vergessen?<br />

Termin übersehen?<br />

Wer der alltäglichen Vergesslichkeit<br />

gegensteuern<br />

möchte, kann die Kraft des<br />

Ginkgo-Baumes nutzen.<br />

Unser Alltag ist so hektisch<br />

wie noch nie. Informationen<br />

und Reize<br />

überfl uten unser Gehirn<br />

und müssen blitzschnell<br />

verarbeitet und gespeichert<br />

werden. Selbst ein<br />

Hochleistungsorgan wie<br />

das Gehirn kann dieser<br />

Belastung nicht auf Dauer<br />

standhalten. Als Folge<br />

lässt das Gedächtnis nach<br />

und die Konzentration leidet.<br />

Doch in China kennt<br />

man von alters her ein<br />

Mittel, das dem Gedächtnis<br />

neue Kraft gibt.<br />

Der Ginkgo im Dienste<br />

der Gesundheit<br />

Die Blätter des Ginkgo<br />

biloba Baumes enthalten<br />

spezielle Inhaltsstoff e. Diese<br />

können die Durchblutung<br />

des Gehirns verstärken<br />

und die Gehirnzellen<br />

vermehrt mit Sauerstoff<br />

versorgen. Dadurch kann<br />

die geistige Leistungsfähigkeit<br />

gesteigert, die<br />

Merkfähigkeit verbessert<br />

und die Konzentrationsfähigkeit<br />

gefördert werden.<br />

Ginkgo biloba Blattextrakt<br />

gibt es in Lucovit® Tabletten<br />

in den Stärken 100<br />

bzw. 160 mg, zur sanften<br />

oder intensiven Unterstützung<br />

des Gehirns. Empfehlung:<br />

1 Tablette täglich.<br />

Eine Packung reicht für 2<br />

Monate. Erhältlich in Ihrer<br />

Apotheke. www.madaus.at<br />

„Naravno da volim Beč. Beč mi je k’o Beograd. Moja druga kuća.<br />

Najsličniji grad Beogradu, samo što je uređeniji... Ima više novca.“<br />

Kako Aca Lukas vidi sebe u<br />

penziji?<br />

Pevači po meni ne idu u penziju,<br />

oni pevaju dok mogu. Ja<br />

neću ići u penziju. Evo da odgovorim<br />

svim onim zlobnicima<br />

koji komentarišu ko je dobio u<br />

Srbiji nacionalnu penziju da je<br />

ja neću ni tražiti. Ni nju, ni bilo<br />

kakvu penziju. Pošto se bavim<br />

estradom i živim od nje, ako<br />

Schach matt –<br />

dem Vergessen !<br />

Lucovit ®<br />

stärkt Gedächtnis<br />

und Konzentration.<br />

um € 3,– billiger<br />

Gutschein gültig nur bei Kauf einer<br />

Packung Lucovit® 160 mg inner -<br />

halb des angegebenen Zeitraumes.<br />

Gültig solange der Vorrat reicht.<br />

Weitere Gutscheine erhältlich unter<br />

www.madaus.at<br />

Datum<br />

treba da čekam na penziju onda<br />

ću odmah da se ubijem.<br />

Šta je najnovije što se pesama<br />

i albuma tiče?<br />

Aktuelan je duet sa Annom<br />

Vissi, grčkom pevačicom. Dogovor<br />

je pao, pa se sada sprema<br />

pesma. Novi CD neću skoro<br />

raditi, jer je pre pola godine izašao<br />

moj aktuelni album.<br />

✃<br />

Ab sofort einlösbar in Ihrer Apotheke bis 12.4.20<strong>13</strong><br />

Hinweis für den Apotheker: Gutscheine bitte gesammelt bis spätestens<br />

30.4.20<strong>13</strong> an Madaus GmbH, Prinz-Eugen-Straße 8, 1040 Wien, schicken.<br />

1 X TÄGLICH • 1 X TÄGLICH • 1 X TÄGLICH •<br />

160mg<br />

GUTSCHEIN<br />

Stempel der Apotheke<br />

KOsMO 71

stars<br />

Piše: Zoran Radojković-Pile<br />

Fotografije: Drago Palavra<br />

„Živim<br />

svoj<br />

san!“<br />

ŽIVOT NA SCENI. Igor Miloš je do skoro bio<br />

jedini baletan sa naših prostora sa ugovorom<br />

u Bečkoj operi. U razgovoru za KOSMO<br />

on govori o svom nesvakidašnjem pozivu i<br />

životu koji je posvećen ovoj plemenitoj igri.<br />

igor Miloš je rođen u Zrenjaninu,<br />

gde je završio osnovnu<br />

i baletsku školu. Zatim<br />

se seli u Beograd gde pohađa<br />

srednju baletsku školu „Lujo<br />

Davičo“ u klasi Ivanke Lukateli.<br />

Tokom školovanja igrao je u<br />

Narodnom pozorištu u raznim<br />

baletskim predstavama. Svoje<br />

baletsko obrazovanje je nastavio<br />

u Nemačkoj, a prvi profesionalni<br />

angažman dobio je u<br />

Salzburgu. Od 2002. godine<br />

je član Bečke opere. Igor živi u<br />

sedmom bečkom becirku, kod<br />

Westbahnhofa. Stan je mali, ali<br />

ukusno uređen. Primio nas je<br />

srdačno i poslužio čajem. Sa ba-<br />

72<br />

KOsMO<br />

letom je, kaže, proputovao pola<br />

sveta, a posebno mu se svideli<br />

Japan i Tokio. U slobodno vreme<br />

dosta čita, ali voli i izlaske sa<br />

društvom. Može da popije par<br />

pića, ali strogo pazi da ne pretera,<br />

jer ne bi mogao sutra dan<br />

da vežba na probi. Navikao je<br />

na veliki rad i disciplinu, jer od<br />

šeste godine igra.<br />

KOSMO: Kada si i kako odlučio<br />

da igraš balet?<br />

Igor Miloš: Kao mali sam bio<br />

veoma živahan, voleo sam da<br />

igram, da skačem, da se glupiram,<br />

da pevam. Tako da mi je<br />

mama prvo predložila da idem<br />

u muzičku školu, svirao sam<br />

dve godine violinu, klavir šest<br />

godina, a onda mi je predložila<br />

paralelno da upišem i balet.<br />

Tako sam počeo, i odmah mi<br />

se svidelo. Mislim da sam već<br />

sa jedanaest godina znao da ću<br />

biti profesionalni baletski igrač.<br />

Gde si sve putovao sa Bečkom<br />

operom i baletom do sada?<br />

Proputovao sam celu Evropu,<br />

Italiju, Španiju, Nemačku.<br />

Prošle sezone smo bili mesec<br />

dana u Japanu, bili smo u Tokiju,<br />

Nagoji, Kjotu. Planiramo da<br />

idemo u Veronu, a na kraju sezone<br />

i u Pariz. Puno putujemo i<br />

to me ispunjava i raduje.<br />

Da li si ti jedini baletski igrač,<br />

sa prostora bivše Jugoslavije u<br />

bečkom baletu?<br />

Bio sam do skoro jedini, ali mi<br />

se od ove sezone pridružila koleginica<br />

iz Beograda, balerina<br />

Gala Jovanović, tako da nas je<br />

sada dvoje, i jako sam srećan<br />

zbog toga. Inače sam do sada<br />

bio jedini. Eto, u nekim scenama<br />

i nastupamo zajedno.<br />

Tvoj deda-stric je bio šezdesetih<br />

godina direktor Bečke<br />

državne opere?<br />

Da to je tačno, Aurel von<br />

Milloss je moj deda-stric sa<br />

očeve strane. On je Mađar, rođen<br />

je u Srbiji, u Budimpešti<br />

„Ja Beč jako volim. Od prvog dana kada sam<br />

došao na audiciju zaljubljen sam u ovaj grad.“

„Mislim da sam već sa 11 godina znao<br />

da ću biti profesionalni baletan.“<br />

„Naša karijera traje otprilike do četrdesete<br />

godine“, objašnjava igor.<br />

je završio svoje baletsko obrazovanje,<br />

tokom svoje bogate<br />

karijere igrao je na svim svetski<br />

poznatim scenama. Kasnije se<br />

bavio koreografijom, a bio je<br />

i direktor baleta ovde u Beču<br />

šezdesetih godina, prvo četiri<br />

godine, a zatim nakon kraće<br />

pauze još četiri. Dosta je uradio<br />

za ovu kuću, dovodio poznate<br />

igrače, radio kao koreograf,<br />

tako da se može reći da sam ja<br />

nastavio njegov „korak“.<br />

Ja ga, nažalost, nikada nisam<br />

upoznao, on je umro 1988. godine<br />

u Rimu u Italiji, a ja sam<br />

tada imao sedam godina.<br />

Da li je to neko znao, da li si<br />

ti nekom u Beču rekao da si<br />

njegov potomak ?<br />

Ne, nisam nikome, ali se to<br />

ipak posle nekoliko godina<br />

saznalo, pa su me pitali i kolege<br />

a i u upravi, bilo im je interesantno.<br />

Ja nisam hteo da<br />

potenciram, da ne ispadne da<br />

se hvalim, ali da, sada znaju<br />

i drago mi je. Postoji evo tu<br />

preko puta Muzej Bečke državne<br />

opere u kome se čuvaju<br />

njegove stvari, njegova pisma<br />

i njegova biografija. Ja sam<br />

ponosan na njega i žao mi je<br />

sto ga nisam upoznao. Ali šta<br />

je tu je, ima nadam se dostojnog<br />

naslednika iz porodice<br />

Milloss, ili Miloš.<br />

Opiši nam jedan radni dan<br />

baletskog igrača u bečkoj državnoj<br />

operi.<br />

Radni dan počinje u deset sati,<br />

tada je prvo trening koji traje<br />

sat i petnaest minuta, zatim<br />

imamo pauzu od dvadeset minuta,<br />

tada idemo u garderobu<br />

presvlačimo se, malo se odmorimo<br />

i nastavljamo dalje. U<br />

naša tri studija koja su pod krovom<br />

zgrade Opere imamo po<br />

planu predstava probe. Probe<br />

su onih predstava koje trenutno<br />

igramo. Probe traju do četrnaest<br />

sati i dvadeset minuta.<br />

Tada počinje pauza za ručak<br />

koja traje do tri sata, a zatim se<br />

nastavljaju probe do sedamnaest<br />

časova i trideset minuta.<br />

Kada je predstava uveče onda<br />

nam se probe završavaju u če-<br />

„Mi smo naviknuti na fizičke napore od malena... Dobijete<br />

kondiciju koju održavate celog života“, objasnio nam je Igor.<br />

trnaest i dvadeset i onda smo<br />

slobodni. Tada idemo kući da<br />

se odmorimo i pojedemo nešto<br />

da bi se uveče oko pola sedam<br />

vratili opet u zgradu Opere,<br />

gde imamo trening, zagrevanje,<br />

šminkanje i kostimiranje.<br />

Predstave počinju u sedam, sedam<br />

i trideset i traju do devet,<br />

deset sati. Godišnje igramo oko<br />

osamdeset predstava, a najviše<br />

ih igramo u decembru i januaru,<br />

deset do petnaest mesečno.<br />

Juli i avgust smo slobodni, ne<br />

radimo, ali se desi da tada imamo<br />

po neko gostovanje, što je<br />

dobro da ne izađemo iz kondicije.<br />

Telu treba da se odmori<br />

posle deset meseci napornog<br />

rada, međutim nije ni dobro<br />

dva meseca ne raditi ništa.<br />

Kako telo i noge podnose tolike<br />

fizičke napore ?<br />

Mi smo naviknuti na fizičke<br />

napore još od malena. Dobijete<br />

neku stalnu kondiciju<br />

koju održavate. Za to smo se<br />

školovali to nam je posao. To<br />

je nešto što sam oduvek želeo<br />

i eto sada živim svoj san.<br />

U kojoj godini se baletani<br />

penzionišu?<br />

To zavisi, ako se u karijeri ne<br />

desi neka veća i ozbiljnija po-<br />

vreda, da ne možete da igrate,<br />

karijera traje negde do četrdesete<br />

godine. Posle igračke karijere<br />

ne ide se u penziju, mi nemamo<br />

kao piloti beneficirani radni<br />

staž, već moramo nešto drugo<br />

da radimo. U našoj branši nema<br />

puno toga što se može raditi,<br />

može se deci na primer predavati<br />

balet ili postati koreografi.<br />

„Aurel von Milloss je moj deda-stric sa<br />

očeve strane. Bio je direktor baleta u Beču<br />

šezdesetih godina, prvo četiri godine, a<br />

zatim nakon kraće pauze još četiri.“<br />

Igor Miloš o svom slavnom pretku<br />

Da li odlaziš u Srbiju i osećaš<br />

li neku nostalgiju?<br />

Nostalgiju osećam, naravno ali<br />

je ona sada minimalna. Ja Beč<br />

jako volim. I od prvog dana<br />

kada sam došao na audiciju zaljubljen<br />

sam u ovaj grad. Sećam<br />

se kada sam prvi put prošetao<br />

rekao sam, ovo je moj grad<br />

ovde želim da ostanem zauvek.<br />

Eto imao sam sreće i ovde sam<br />

već deset godina.<br />

nOrMa.<br />

igor godišnje<br />

odigra oko<br />

osamdeset<br />

predstava.<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der<br />

deutschsprachigen Beilage!<br />

KOsMO 73

stars<br />

74<br />

KOsMO<br />

HErO meseca<br />

Predrag VASIć,<br />

dobio stipendiju<br />

Ovaj glumac, koji je odigrao<br />

Stanoja, fudbalskog „Taliju“<br />

u filmu „Montevideo,<br />

Bog te video“, dobio je<br />

sjajnu ponudu. Srednja<br />

škola za talente „Artimedija“<br />

ponudila je mladom<br />

talentu stipendiju za školovanje.<br />

Fond za stipendiranje<br />

je milion dinara,<br />

što je oko deset<br />

hiljada evra. Tako je<br />

mladi „čistač cipela“<br />

u filmu uspešno<br />

zakoračio u svet<br />

obrazovanja. To je<br />

bio i dovoljan razlog<br />

da ga podržimo i da<br />

mu ovog meseca dodelimo<br />

titulu HERO.<br />

Predrag je na ovu vest<br />

šaljivo izjavio: „Lako<br />

je biti glumac kada iza<br />

tebe stoji jaka institucija.“<br />

Mali, samo napred i da<br />

te dugo gledamo na filmu!<br />

zErO meseca<br />

Jelena KarLEuša,<br />

bira odeću za onaj svet<br />

Vrh gluposti i perverzne želje da<br />

se pojavljuje u štampanim medijima<br />

(iako već dugo nema<br />

šta pametno da kaže) je izjava<br />

Jelene Karleuše o sopstvenoj<br />

smrti. Kako sama kaže, često<br />

razmišla i o morbidnim<br />

stvarima. Tako je došla<br />

na ideju da na vreme<br />

obavesti sve kako<br />

želi da izgleda<br />

kada bude<br />

umrla.<br />

Kako prenosemediji,<br />

to je zato jer<br />

i mrtva želi lepo<br />

da izgleda, pošto će je<br />

fororeporteri sigurno<br />

slikati. Naravno<br />

sve će biti firmirano i<br />

skupo jer je ona uvek<br />

držala do sebe.<br />

Legenda sevdalinke<br />

Halid Bešlić<br />

spreman da ponovo<br />

oduševi publiku.<br />

Halid objavio novi singl<br />

Legenda Halid Bešlić objavio je novi<br />

singl pod nazivom „Sijede“.<br />

Ova će pesma izaći na novom albumu<br />

„Romanija“. Tekst je napisao Fahrudin<br />

Pecikoza, a muziku potpisuje Željko<br />

Joksimović. Nova je Halidova pesma<br />

Tarik Filipović posle saobraćajke<br />

Tariku su potrebna četiri meseca da<br />

ponovo nauči da hoda posle nesreće.<br />

Pevačica narodne muzike Katarina<br />

Živković privedena je na aerodromu<br />

u Švajcarskoj jer nije imala potrebnu<br />

radnu dozvolu.<br />

Posle nekoliko sati ispitivanja na kraju<br />

je puštena. Policiji je izjavila kako prikupljanje<br />

dokumenata nije njen posao.<br />

Ova situacija je potrajala čitava četiri sata<br />

dok sporni dokument nije stigao. Nastup<br />

te večeri je bio odličan. „Pa što i ja<br />

ne bi jednom videla kako izgleda zatvor<br />

iznutra“, prokomentarisala je Katarina.<br />

već viđena kao hit i dostojna naslednica<br />

„Miljacke“. I ona je od istih autora a već se<br />

odomaćila po celom Balkanu kao pesma<br />

za sva vremena. „Ako te zaboravim/nemoj<br />

ti zaboraviti mene“, kaže jedan stih, a<br />

u pesmi čovek priznaje voljenoj osobi da<br />

sve vreme bio loš, ali da ne može bez nje..<br />

Hrvatski glumac i voditelj Tarik Filipović<br />

pre mesec dana doživeo je saobraćajnu<br />

nesreću kada je na pešačkom<br />

prelazu na njega naleteo automobil.<br />

Posle operacije kolena u koje su mu<br />

ugrađene metalne šipke, počeo je da se<br />

oporavlja. On ponovo uči da hoda, a<br />

potrebna su mu četiri meseca po proceni<br />

lekara da se potpuno oporavi i stane<br />

na svoje noge. U bolnici je proveo 23<br />

dana i sada ga čeka kućna nega i vežbe.<br />

Uz želje za brz oporavak poručujemo<br />

mu da se zabavi gledajući svoje serije i<br />

kvizove i da tako sebi prekrati vreme.<br />

Privedena Katarina Živković<br />

Redaktion: Zoran Radojković-Pile<br />

Fotos: Getty Images, zVg<br />

Katarina je provela četiri sata na ispitivanju<br />

u policiji zbog sumnje da radi na crno.

Češka lepotica slikala se gola<br />

Eva Herzigova, lepotica koja<br />

puni četrdesetu i majka dvoje<br />

dece, izgleda nikad lepše.<br />

Mogu da joj zavide mnoge<br />

koleginice manekenke. Da<br />

li je to zbog češkog piva ili<br />

hrane ne znam, ali u bazenu<br />

Pop ikona iz osamdesetih Boy George<br />

koji ima pedeset jednu godinu,<br />

snimljen je u prošlu nedelju na dodeli<br />

nagrade „Whats On Stage“.<br />

I sve bi bilo normalno da sve nije zasenio<br />

svojim novim maladalačkim izgledom.<br />

Da nije bilo njegovog tradicionalnog<br />

šešira i jake šminke ne bi ga niko ni<br />

prepoznao. On je, kako prenosi Daily<br />

Mail, uspeo da se izbori sa problemom<br />

viška kilograma koji su ga mučili zadnjih<br />

godina. Ostaje da se nadamo da<br />

će nešto i snimiti jer ga već dugo nema<br />

u muzičkim vodama.<br />

samo u sandalama izgleda<br />

odlično. Eva se proslavila<br />

devedesetih, kada bez nje ni<br />

jedna svetska modna revija<br />

nije mogla proći. Ja je se sećam<br />

kada se potpuno gola<br />

slikala za reklamnu kampanju<br />

dizajnera obuće Briana<br />

Nataša je obzirna kenke prijateljica seksi, a vama? i kada<br />

na svoj rođendan zove goste.<br />

Smršao dvadeset kila<br />

Rihanna napadnuta u klubu<br />

Kako javljaju američki mediji,<br />

rihannu su nepoznate<br />

osobe gađale flašama u jednom<br />

londonskom klubu.<br />

Ona je posle incidenta napustila<br />

lokal sa povredom<br />

na kolenu. Kako pišu svi<br />

svetski mediji, povod ovom<br />

napadu su glasine o njenom<br />

sadašnjem dečku Chrisu<br />

Brownu. Mediji su pisali da<br />

su oni raskinuli, ali eto, vi-<br />

Eva Herzigova i u<br />

četrdesetoj ne prestaje<br />

da uzburkava<br />

duhove.<br />

Atwooda. Iako su njegove<br />

visoke potpetice bile<br />

in, svi su gledali u golu<br />

Evu. Pa i ja. Šta ćeš kad<br />

žena ima nogu, a i grudi<br />

i stas za zlatnu medalju.<br />

Joj, što su meni te mane-<br />

đeni su zajedno i to je vidno<br />

iznerviralo nekoga iz kluba.<br />

Rihanna je to veče slavila<br />

promociju svoje nove modne<br />

marke koju je plasirala<br />

na tržište. Identitet osobe<br />

koja ju je gađala za sada je<br />

nepoznat, a saznaće se kada<br />

se pregledaju snimci sigurnosnih<br />

kamera. Ja ovako<br />

lepu pevačicu nikada ne bih<br />

gađao, pre bih gađao tog repera,<br />

iz čiste ljubomore.<br />

Rekla – kazala<br />

SEvErINA<br />

vUČKOvIĆ<br />

Dan zaljubljenih Severina<br />

je provela sa<br />

bišim mužem Milanom<br />

i sinom Aleksandrom<br />

u porodičnoj<br />

atmosferi. Da li<br />

to znači pomirenje?<br />

IvANA<br />

STAMENKOvIĆ<br />

– SINDI<br />

Bivša Modelsica, je<br />

odlučila da postane<br />

stjuardesa. Konkurisala<br />

je u mađarskoj<br />

avio-kompaniji<br />

„Wizz Air“.<br />

EMINA<br />

JAHOvIĆ<br />

Pevačica je htela da<br />

za Dan zaljubljenih<br />

pokloni svojim fanovima<br />

novi singl, ali<br />

nije u tome uspela.<br />

Jaka prehlada ju je<br />

sprečila da u studiju<br />

otpeva pesmu.<br />

TONy<br />

SHErIDAN<br />

Preminuo učitelj i<br />

mentor Beatlesa, britanski<br />

rock muzičar<br />

Tony Sheridan (72),<br />

koji je sa slavnim<br />

„Bubama“ radio šezdesetih<br />

godina.<br />

JENNIFEr<br />

ANISTON<br />

Slavna glumica se<br />

udaje nekoliko nedelja<br />

posle ceremonije<br />

dodele „Oskara“.<br />

Mladoženja je<br />

Justin Theroux,<br />

njen verenik.<br />

FOrEST<br />

WHITAKEr<br />

Dobitnik Oskara<br />

i Zlatnog globusa<br />

greškom je optužen<br />

da je krao namirnice<br />

iz jedne prodavnice<br />

u New Yorku. Čudi<br />

me da u Americi<br />

neko krade hranu.<br />

KOsMO 00 75

stars<br />

76 KOsMO<br />

što stariji,<br />

to lepši?<br />

anGELina JOLiE<br />

BURT REyNOLDS<br />

Gledali smo ga u milion filmova.<br />

Pravi srcolomac. Što je stariji to<br />

je lepši: to nama muškarcima<br />

ide u prilog, pa i meni.<br />

Muškarci sa godinama kao<br />

i ovaj glumac dobijaju taj<br />

sjaj i patinu. Malo su mu<br />

čudne uši ko iz serije Galaksija,<br />

ali to ga i izdvaja.<br />

Ne može da kači minđuše<br />

one veće, šteta. Obeležen,<br />

lep, potentan. Nisam<br />

to baš proveravao nego iz<br />

štampe. Malo se ofucao, ali<br />

lep jeste. Skoro petnaest godina<br />

razlike u slikama, samo su mu malo<br />

osedele vlasi kose i brkova, a ovako rekli<br />

bi smo očuvan. Što li se on sekira pun para<br />

i lep. Preš’o jeste dosta, prejahao još više.<br />

Da li su jahali i njega? Što da ne. Njegove<br />

oči baš gledaju damu koja će te večeri<br />

pasti na oltaru časti. Mogu samo da mu<br />

zavidim po onoj našoj: „I tata bi sine!“<br />

Samo kada bih ovako izgledao.<br />

Angelina je Lara Croft. Ona je vamp. Ona<br />

je najseksipilnija, najlepša. Bla bla. Ona je<br />

žena Brada Pitta. Samo je on s njom. Sada.<br />

A pre? Kao kod Andrića u „Anikinim vremenima“,<br />

preobražaj. Od ružnog pačeta<br />

u seks simbol. Kao tinejdžerka nosila<br />

je protezu. Oblačila se kičasto. Nije se<br />

šminkala. Danas, ima kuću u koju ne<br />

mora da dođe, ima Pitta, ima silikone,<br />

ima na žalost i hepatitis. Ko bi rekao,<br />

u opkladu, da će ova levo postati ova<br />

desno. Čudo od žene nema šta.<br />

Iskusni srcolomac i<br />

otrov za žene, Burt<br />

Reynolds ne gubi svoj<br />

dobar izgled i privlačnost<br />

za lepši pol.<br />

FOrEvEr YOunG. Kako<br />

napreduje tehnologija<br />

u oblasti medicine, a<br />

naročito plastične hirurgije,<br />

svetske zvezde kao<br />

da ne stare. Kao vino.<br />

sve su negovanije, zategnutije,<br />

narod bi rekao<br />

lepše. KOSMO je za vas<br />

odabrao neka poznata<br />

lica da vam pokaže kako<br />

su izgledala nekad, a<br />

kako izgledaju sad.<br />

Fotos: Getty Images Redaktion: Zoran Radojković-Pile

JEnniFEr LOPEz<br />

Jenniferka! Po njoj sve naše<br />

nose spuštene pantalone sa golim<br />

leđima. Te devojke u BG<br />

zovu baš tako: Jenniferke. Ako<br />

je neko talentovan to je ona.<br />

Vremenom je postala i lepa, ali i<br />

svetka glumica i pevačica. Znači<br />

bogata. Bila je sad skoro i u<br />

Evropi na turneji. Razlika je po<br />

ovim slikama drastična. Kako<br />

ružno pače postade lepojka.<br />

Pare vrte gde burgija neće. Imaš<br />

pare, budeš lep! Nemaš pare,<br />

kako te tata napravio takav si!<br />

A moj se tata baš nije istakao.<br />

MaDOnna<br />

Stara lisica. Ima skoro šezdeset.<br />

Kako godine prolaze<br />

sve bolje izgleda. Zubi su<br />

novi, skupi. To joj neki Jugović<br />

radio u Bg kad je bila na<br />

koncertu. Pogled A: „Vidi<br />

što sam vesela i spremna da ti<br />

uradim sve“. Pogled B: „Sad<br />

sam završila posao i ponovo<br />

sam nevina i bogata“. Kosa<br />

ofarbana, bore ispeglane ten<br />

renoviran. Radi vežbe redovno.<br />

Kao živeće vekovima. Jedino<br />

joj ne ide u vezama. Ma,<br />

pevaće do stote.<br />

JULIA ROBERTS<br />

Otvoriš frižider ispadne Julia<br />

Roberts, toliko je popularna.<br />

Igra, bre, u svim filmovima,<br />

kažu najplaćenija ženska glumica<br />

na svetu. Ima velika usta<br />

ali se na filmu nekako to sve<br />

lepo slika. Dakle, smeje se<br />

ko pečena praseća glava. Sve<br />

ove godine se lice menjalo, ali<br />

osmeh od uva do uva je ostao.<br />

Kada je mama vodila u kupovinu<br />

kao malu lepila je ustima<br />

za izlog da se ne izgubi. Volim<br />

njene filmove, a Vi?<br />

MICHELLE PFEIFFER<br />

Glumica velike karijere. Po majci<br />

ima Švajcarsko, Švedsko poreklo.<br />

To objašnjava te plave oči<br />

i ledeni pogled. Od razdragane<br />

mlade po slici bi rekao, prostodušne<br />

devojčice, do opasnice<br />

ledenog pogleda. Kako vreme<br />

odmiče. Godine koje prolaze<br />

daju joj na značaju, i glumačkoj<br />

ozbiljnosti. Samo ona zna<br />

kroz šta je morala da prođe da<br />

bi od nevine devojčice osmeha:<br />

„Vodi me na sladoled“, postala<br />

žena sa pogledom: „Osuđujem<br />

vas na smrt streljanjem.“<br />

Kroz<br />

ključaonicu<br />

Zoran Radojković<br />

PiLE<br />

Gde je lepše<br />

skijati? Analiza!<br />

Da, bio sam ovih dana na Kopu.<br />

Tako beograđani zovu planinu<br />

Kopaonik. Jedva dođoh. Napadao<br />

metar snega. Sve bajkovito, jele<br />

i breze. Setim se jednog austriskog<br />

mesta na kome sam skijao, Semering<br />

am Spital. I tamo je lepo ima jela i<br />

borova, sve uređeno. Ali nema svadbarskog<br />

kupusa. Iz zemljanog suda.<br />

Dva dana se krčka. Sa suvim mesom.<br />

Kopaonik je i veći: ima 60 km staza.<br />

Ali je Semering blizu Beča. U vanpansionsoj<br />

usluzi su slični. Hrana<br />

i piće skoro ista cena. Naravno ka<br />

Kopu ima i bezobrazno skupih mesta.<br />

Na Semeringu dnevna ski-karta<br />

39 evra. Na Kopu 22 evra. Staze su<br />

na Kopu sređene, nisam kao srednji<br />

skijaš imao primedbi. Ima puno novih<br />

sedežnica. Jedina mana, nemaju<br />

kao na Semeringu zaštitne plastične<br />

kapsule. Kad pada sneg na tebe pada.<br />

Nova je sva oprema i vidi se da je<br />

uložena lova. Velika. Na Semeringu<br />

niko ne obraća pažnju na to kakva ti<br />

je oprema. Koje je odelo? Kakva ti je<br />

kapa? Koje marke skije? A na Kopu<br />

ne! To beogradsko fensi mesto je<br />

puno nabudženih pretežno osrednjih<br />

skijaša, ali u najnovijoj opremi!<br />

Sve markirano. Sve blješti. Devojke<br />

k’o na snežnoj pisti. Ali kad se skija,<br />

e tu već Austrijanci vode. Bolji su. Na<br />

Semeringu nema vožnje motornih<br />

sanki nigde, a kamoli po stazi. Osim<br />

hitne pomoći. Na Kopu je to prestiž.<br />

Smrdi onaj benzin. Ali šta ćeš. Sila<br />

boga ne moli. Skijaš i ćutiš. Dobro,<br />

ipak ne mogu svuda da voze. Imaju<br />

svoje staze, ali smaraju žešće. Devojke<br />

su lepše na Kopu, kad skinu kape,<br />

u kafiću mislim. Ali je Spital što se<br />

tiče parkinga profi. Dakle, po meni,<br />

sve kad se uzme u obzir, jedan jedan.<br />

Trebaju ti pare, i to dobre, i na Kopu i<br />

u Austriji. A sneg je beo svuda!<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

tvpile@gmail.com<br />

KOsMO 77

SCENA<br />

Kemal Monteno u Beču!<br />

Legenda šansone!<br />

Kemal Monteno nastupa 9.<br />

marta u 20.30 sati u luksuznom<br />

prostoru ETAP Event<br />

Center, na adresi Eitnergasse<br />

12, 1230 Wien.<br />

Poznati bečki producent i<br />

prijatelj Kemala Montena<br />

Fikret Vukalić Fantom organizuje<br />

koncert ove legende<br />

bosanskohercegovačke i exjugoslovenske<br />

šansone! Iako<br />

narušenog zdravlja, Kemal<br />

Monteno peva bolje nego<br />

ikad. Sav prihod od prodatih<br />

karata ide direktno izvođaču.<br />

Popularni Kemica u<br />

Beču nastupa u okviru koncertne<br />

turneje „Vratio sam ti<br />

se živote“. Informacije i rezervacije<br />

karata na telefone:<br />

0680/335 27 00, 0650/878<br />

90 10, 0699/192 28 041.<br />

78 KOsMO<br />

Erotika za<br />

Cena karata 30 evra. Bečki<br />

producent Fantom za KO-<br />

SMO je takođe najavio koncert<br />

Vlade Georgieva u junu i<br />

Zdravka Čolića u decembru.<br />

Što se Kemala Montena tiče,<br />

sarajevski pevač i njegovo<br />

zdravlje česta su tema u medijima.<br />

Od početka godine<br />

Kemal se nalazi na listi čekanja<br />

za transplantaciju bubrega,<br />

a ta operacija bi trebala<br />

da bude obavljena, prema<br />

pisanju medija, već u martu.<br />

Nakon ove intervencije Kemala<br />

Montana čeka barem<br />

dva meseca mirovanja, što<br />

njemu, očigledno, nije po<br />

volji. „Ja sam glazbenik i živim<br />

od nastupa“, preneli su<br />

hrvatski mediji Montenove<br />

reči. „Budem li ležao u krevetu,<br />

nema novca za život.“<br />

uskršnje gnezdo…<br />

Uzmite i vi gratis<br />

katalog u jednoj od<br />

najlepših trgovina<br />

specijalizovanih<br />

za erotiku!<br />

1100 Wien<br />

Triester Str. 1b<br />

tel. 01 / 600 88 99<br />

pon.–pet. 10:00–19:00 časova<br />

sub. 10:00–18:00 časova<br />

1150 Wien<br />

Lugner City<br />

tel. 01 / 982 19 00<br />

pon.–pet. 9:00–21:00 časova<br />

sub. 9:00–18:00 časova<br />

1220 Wien<br />

Rautenweg 5<br />

tel. 01 / 743 79 90<br />

pon.–pet. 10:00–19:00 časova<br />

sub. 10:00–18:00 časova<br />

www.orion.at<br />

<strong>13</strong>02-057<br />

www.fantom.cc<br />

presents<br />

KOsMO<br />

Legenda bosanskohercegovačke i ex-jugoslovense šansone<br />

Kemal Monteno na nezaboravnom koncertu u Beču.<br />

Organizaciju bečkog koncerta „Vratio sam ti se živote“ preuzeo<br />

je na sebe Kemalov prijatelj Fikret Vukalić Fantom.<br />

Koncert za dame i ostale!<br />

Proslavite Dan žena, 8. mart,<br />

na specijalnom koncertu sa<br />

Dinom Banjanovićem, Tanjom<br />

Paucanović, Enkom<br />

Bronjom i počasnim gostima<br />

KUD „Branko radičević“.<br />

Nemate ideju gde biste izveli<br />

svoju lepšu polovinu za 8. mart,<br />

praznik posvećen svim ženama<br />

sveta? Po povoljnoj ceni, za<br />

samo 17 evra u pretprodaji, oživite<br />

sećanja na ovaj popularni<br />

praznik i izađite sa devojkom,<br />

suprugom, bračnim drugom<br />

ili prijateljima u provod sa bogatim<br />

muzičkim programom,<br />

koji u cenu ulaznice uključuje i<br />

večeru. Koncert se održava u<br />

zgradi Bečkog tehničkog univerziteta,<br />

na adresi Wiedner<br />

Hauptstraße 8 – 10, u četvrtom<br />

bečkom becirku. Nastupaju<br />

pevači Dino Banjanović,<br />

Tanja Paucanović i Enko Bronja,<br />

a za dodatno veselje i<br />

atmosferu potrudiće se specijalni<br />

gost večeri, Kulturno<br />

umetničko društvo „Branko<br />

Radičević“. Goste ove uzbudljive<br />

večeri očekuje još jedno<br />

iznenađenje: tombola sa puno<br />

iznenađenja i velikim brojem<br />

primamljivih poklona. Rezervacija<br />

karata i više informacija<br />

na telefone: 0676/ 908 58 56<br />

ili na 0676/ 751 45 34. Gosti<br />

mogu koristiti uslugu parkiranja<br />

auta u garaži.<br />

Tri vrhunska pevača garantuju<br />

vam Dan žena za pamćenje.<br />

Fotos: Jugoslav i Jaksa Vlahović, zVg

Miroslav Ilić<br />

live u Beču<br />

15. mart 20<strong>13</strong>., 20.30 sati,<br />

Längenfeldgasse <strong>13</strong>-15,<br />

1120 Wien<br />

Jedan od najvećih izvođača<br />

izvorne narodne muzike,<br />

legendarni Miroslav Ilić,<br />

održaće koncert u Beču koji<br />

nikako ne smete propustiti<br />

ukoliko ste ljubitelj ovog<br />

žanra. Miroslav Ilić proslavio<br />

se davne 1972. godine<br />

pesmom „Voleo sam devojku<br />

iz grada“. 1983. godine Ilić se<br />

nalazi na vrhuncu karijere sa<br />

izdavanjem albuma „Kad si<br />

sa mnom ne misli na vreme“,<br />

na kojoj se nalazi i hit pesma<br />

„Pozdravi je pozdravi“. Ovaj<br />

album prodat je u preko milion<br />

primeraka. U to vreme<br />

nastupao je na koncertima<br />

zajedno sa Lepom Brenom, a<br />

Legendarni Bora Čorba i njegov bend pripremaju nezaboravno<br />

veče svim svojim bečkim (i austrijskim) obožavaocima.<br />

Koncert Riblje čorbe<br />

20. april, Lugner City<br />

U organizaciji Yunited<br />

Events & Balkanstar u Beču<br />

gostuje legendarna rokerska<br />

grupa Riblja Čorba. Ove<br />

godine veterani zabavne<br />

muzike slave 35 godine svog<br />

burnog postojanja, bečki<br />

koncert posvećen je promociji<br />

poslednjeg studijskog<br />

njih dvoje snimaju i izuzetno<br />

popularni duet „Jedan dan<br />

života“. U narednim godinama<br />

slede veliki evergrin hitovi<br />

narodne muzike: „Najlepša<br />

si kad se smeješ“, „Božanstvena<br />

ženo“, „Bili smo drugovi“,<br />

„Amerika“ i mnogi drugi.<br />

Proverite koju „čudnu moć“<br />

nosi veče provedeno uz muziku<br />

Miroslava Ilića. Informacije<br />

i rezervacije karata na<br />

telefone: 0676/974 33 06 i<br />

0664/871 81 12.<br />

albuma iz 2012. godine „Uzbuna“.<br />

Provedite nezaboravno<br />

veče uz stare i buduće<br />

hitove legendarnog sastava i<br />

njegovog još pozatijeg vođe,<br />

Bore Đorđevića. Informacije<br />

i rezervacije karata na<br />

telefone: 0676/784 08 30 i<br />

0664/864 19 61. Predgrupa:<br />

Brothers Band.<br />

www.yunitedevents.com<br />

„Nije bilo lako<br />

graditi svoj put i ime“<br />

„Kad nešto volite, onda vam ništa nije teško“, kaže Ivana<br />

koja je od svoje ljubavi prema muzici napravila karijeru.<br />

Ivana Nikolić (30) je jedna<br />

od najpopularnijih i najtraženijih<br />

pevačica iz naše<br />

zajednice u Austriji.<br />

KOSMO: Kako si počela<br />

da pevaš?<br />

Ivana Nikolić: Pevanjem<br />

se bavim od svoje 12. godine.<br />

Moji počeci su vezani za<br />

gradski ženski hor „Kir Stefan<br />

Srbin“ iz Smedereva, gde sam<br />

savladala bitne tehnike pevanja.<br />

Do svoje 17. godine sa tim<br />

horom sam proputovala stvarno<br />

pola sveta.<br />

Da li si se teško probila u<br />

Austriji?<br />

Naravno da nije bilo lako graditi<br />

neki svoj put i ime. Kao i<br />

u svakom poslu, i u ovom ima<br />

teških trenutaka.<br />

Iza privlačne fasade, pevanje<br />

je naporan posao?<br />

Tačno je da je nekad naporno,<br />

zato što imam kontakt sa različitim<br />

profilom ljudi, ali ja<br />

pre svega volim ovo što radim.<br />

Trudim se da održim određenu<br />

distancu između publike i sebe.<br />

Pri tome sam uvek nasmejana i<br />

pozitivna. U jednom periodu<br />

sam pevala pet noći nedeljno.<br />

Bilo je naporno, ali kada nešto<br />

volite – ništa vam nije teško.<br />

nOvE<br />

FACE<br />

Kako je za ženu u ovom<br />

poslu?<br />

Istina je da za ženu ovaj posao<br />

nije ni malo lak. Neispavanost,<br />

putovanja, razne situacije...<br />

Samo je pitanje koliko ste inteligentni<br />

i da li ste dovoljno pametni<br />

da vodite računa o sebi.<br />

Važno je i kućno vaspitanje, sve<br />

to što ponesete iz kuće bitno je<br />

za kasniji život...<br />

Mnoge mlade devojke sanjaju<br />

da postanu pevačice...<br />

Što se tiče mladih snaga, poručila<br />

bih im da rade na sebi,<br />

školuju se i puno, puno rade.<br />

Muzika je divna i da – treba<br />

uživati u njoj.<br />

Imaš i svoje pesme?<br />

2010. sam snimila pesme<br />

„Upomoć“ i „Crno i crveno“.<br />

Autori su Marina Tucakovic i<br />

Romario.<br />

Šta je tvoj najveći profesionalni<br />

uspeh?<br />

Moj najveći uspeh je što se bavim<br />

muzikom, što sam oduvek<br />

i želela, i što mogu sasvim pristojno<br />

da živim od iste.<br />

Gde ljudi mogu da te čuju?<br />

Svake srede „Ex“, svakog petka<br />

„Chic“. Ostalim danima na raznim<br />

događajima...<br />

KOsMO 79

KuLtura<br />

tri pitanja<br />

Borislav<br />

KAPETANOVIć (41),<br />

predsednik<br />

„Zajednice srpskih<br />

klubova u Beču“<br />

Most prema<br />

austriji i matici<br />

šta su zadaci Zajednice?<br />

U prvom redu da koordinira<br />

rad klubova oko zajedničkih<br />

manifestacija, te da predstavlja<br />

klubove pred austrijskim vlastima<br />

i institucijama. Drugi zadatak je<br />

da svojim aktivnostima bude most<br />

kako sa matičnom državom, tako i<br />

sa Austrijom i njenim institucijama.<br />

Kako Austrijanci cene vaš rad?<br />

Mnoge austrijske institucije, kao<br />

što su Radnička komora Beča i Savez<br />

sindikata Austrije su više od 40<br />

godina jedni od glavnih pokrovitelja<br />

naših aktivnosti. Poslednjih godina<br />

značajna saradnja uspostavljena<br />

je i sa magistratskim odeljenjem<br />

7 zaduženim za kulturu, ali i sa<br />

Austrijskim fondovima za integraciju.<br />

Naša organizacija je svakako<br />

zahvalna na pomoći, ali generalno<br />

je mišljenje da su sredstva u odnosu<br />

na broj Srba u Beču minimalna.<br />

Koja je budućnost Zajednice i<br />

uopšte Srba u Austriji?<br />

„Zajednica“ će nastaviti da okuplja<br />

srpsku decu i omladinu oko klupskih<br />

aktivnosti. Ona će ostati nepolitička<br />

organizacija koja se bori<br />

da spreči ili uspori proces asimilacije<br />

naše dece, trudeći se da kroz<br />

svoje aktivnosti neguje kulturu<br />

i jezik svoga naroda. Budućnost<br />

Srba u Austriji je svakako u zajedničkom<br />

životu sa svim ostalim narodima<br />

i nacijama koje žive u ovoj<br />

lepoj državi. Mi treba da cenimo i<br />

poštujemo Austriju i Austrijance,<br />

ne odričući se svoje nacionalne<br />

pripadnosti, jer ceneći i poštujući<br />

druge stičemo njihovo poštovanje.<br />

Budućnost vidim i u aktivnijem<br />

učešću u javnom i političkom životu,<br />

naročito mladih.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

borislav.kapetanovic@chello.at<br />

00 KOsMO<br />

Decenije rada na očuvanju<br />

kulture i identiteta<br />

„Zajednica srpskih klubova<br />

u Beču“ je noseća institucija<br />

kulturnog života Srba u<br />

glavnom gradu Austrije.<br />

Prvi klubovi Jugoslovenskih<br />

građana u Beču osnovani su<br />

1970. godine, kao mesta gde<br />

su se radnici na privremenom<br />

radu okupljali oko sportskih<br />

i kulturnih sekcija. Prvi klubovi<br />

bili su „Internacionalni<br />

klub mladih Jugoslovena“, zatim<br />

„Jedinstvo“, „Požarevac“<br />

i „Sloga“. Broj klubova je rastao<br />

iz godine u godinu, tako<br />

da je 1975. godine osnovana<br />

i „Zajednica jugoslovenskih<br />

klubova“ koja je 1991. godine<br />

preimenovana u „Zajednicu<br />

srpskih klubova u Beču“.<br />

Kroz ovu organizaciju prošlo<br />

je ukupno 99 raznih klubova i<br />

udruženja do današnjeg dana.<br />

Danas ih ima ukupno 10 koji<br />

pre svega u oblasti kulture i<br />

sporta privuku u toku godine<br />

preko 20.000 posetilaca.<br />

Zajednica srpskih klubova u<br />

Beču je registrovana i radi po<br />

austrijskim zakonima. U pitanju<br />

je jedna od nosećih institucija<br />

kulturnog života Srba<br />

koji ovde žive i rade. Značajna<br />

novosti u aprilu<br />

„Zajedica srpskih klubova<br />

u Beču“ u aprilu organizuje<br />

dve manifestacije za vas.<br />

Zajednica srpskih klubova<br />

u Beču je član „Saveza Srba<br />

u Austriji“, krovne organizacije<br />

srpskih klubova u Austriji<br />

koja okuplja više od 70<br />

klubova. Na nivou Austrije<br />

postoje i tri velike zajedničke<br />

manifestacije: „Vidovdanski<br />

sportski susreti“, „Dvojezični<br />

kviz znanja“ i „Smotra kulturno-umetničkogstvaralaštva“<br />

koja je ujedno i najveća<br />

pažnja se poklanja i saradnji<br />

sa matičnom zemljom, tako<br />

da su u poslednje vreme, zahvaljujući<br />

dobroj saradnji sa<br />

ministarstvima za kulturu i<br />

dijasporu, organizovana brojna<br />

gostovanja pozorišta iz više<br />

gradova Srbije. „Zajednica“ je<br />

u poslednje vreme naročito<br />

stekla popularnost zbog kvalitetnih<br />

pozorišnih predstava<br />

(do sada je organizovano 57<br />

predstava, najviše u srpskoj<br />

dijaspori), ali je takođe vrlo<br />

živa aktivnost na organizaciji<br />

koncerata, nastupa folklornih<br />

grupa, izložbi slika, književnih<br />

večeri i drugih događaja koji<br />

„Zajednica srpskih klubova u Beču“ godišnje pripredi veliki<br />

broj događaja čiji je cilj negovanje srpske kulture i jezika<br />

manifestacija ovoga tipa u<br />

Austriji. Domaćin ovogodišnje<br />

„Smotre kulturno-umetničkog<br />

stvaralaštva“ koja će se<br />

održati 20. aprila u „Congress<br />

Center Vösendorf “ (Pyramide)<br />

je Zajednica srpskih<br />

klubova u Beču. Očekuje se<br />

dolazak preko 800 učesnika i<br />

oko 1.500 posetilaca.<br />

U organizaciji Zajednice 7.<br />

aprila u pozorištu Akzent gostuje<br />

Narodno pozorište Republike<br />

Srpske iz Banja Luke,<br />

sa komadom Branislava Nušića<br />

„Narodni poslanik“.<br />

KOsMO<br />

sEriJaL<br />

1<br />

već godinama privlače ljude na<br />

njihove manifestacije.<br />

Zajednica se takođe trudi da u<br />

kontaktima sa nosiocima političkog<br />

odlučivanja, i to kako<br />

na nivou Austrije tako i Beča,<br />

ukazuje na problematiku i boravak<br />

imigranata u Austriji, a<br />

posebno na građane srpske nacionalnosti,<br />

odnosno srpskog<br />

porekla, u cilju poboljšanja<br />

njihovog statusa i jednakosti<br />

šansi u raznim oblastima, posebno<br />

kada je reč o pripadnicima<br />

druge i treće generacije<br />

imigranata, kao i očuvanja<br />

njihovog nacionalnog i kulturnog<br />

identiteta.<br />

„Narodni poslanik“ u pozorištu<br />

Akzent, 7. aprila.<br />

Fotos: Getty Imaghes, zVg

Linđo na<br />

turneji<br />

veliki ansambl FA Linđo iz<br />

Dubrovnika gostuje u Austriji<br />

sa tri nastupa.<br />

Pod pokroviteljstvom Hrvatske<br />

ambasade, a u organizaciji<br />

Hrvatskog centra u<br />

Depeche<br />

Mode u Beču<br />

24. marta TMobile prezentuje<br />

novi album grupe<br />

Depeche Mode. Ulaznice:<br />

samo preko nagradne igre.<br />

Obožavaoci grupe Depeche<br />

Mode imaju priliku da od<br />

27. februara uzmu učešća<br />

u nagradnoj igri TMobilea<br />

preko Facebook stranice ove<br />

kompanije: www.facebook.<br />

com/TMobileAustria<br />

Vrlo srećni dobitnici imaće<br />

prilike da prisustvuju<br />

Potpuna senzacija: Depeche<br />

Mode sviraju u Beču.<br />

premijeri novog albuma<br />

grupe Depeche Mode pod<br />

nazivom „Delta Machine“.<br />

Koncert je zatvorenog tipa,<br />

karte neće biti u otvorenoj<br />

prodaji i biće održan u bečkoj<br />

Muzičkoj četvrti. Deutsche<br />

Telekom prikazivaće<br />

live prenos nastupa na<br />

www.electronicbeats.net<br />

Beču, poznati dubrovački<br />

folklorni ansambl gostuje<br />

4.4. u Beču (pozorište Odeon,<br />

Tabrostraße 10, 1020<br />

Wien), 6.4. u Linzu i 7.4. u<br />

Gradišću. Cena ulaznica: 17<br />

evra, za studente i đake <strong>13</strong><br />

evra. Karte se mogu nabaviti<br />

u pozorištu Odeon i u Hrvatskom<br />

centru (Schwindgasse<br />

14, 1040 Wien i Rathausstraße<br />

15, 1010 Wien – utorkom<br />

posle 19 h).<br />

runDEK<br />

Cargo Trio<br />

17.3., Akzent Theater<br />

Darko Rundek je jedan od<br />

najpopularnijih muzičara s<br />

prostora bivše Jugoslavije.<br />

Nakon preseljenja u Francusku,<br />

snimljena dva albuma sa<br />

Cargo Orkestrom te dve zajedničke<br />

turneje, Rundek je<br />

ispunio svoj dugo željeni san<br />

o osnivanju trija. Kroz svoju<br />

karijeru Rundek nikada nije<br />

svirao u bendu manjem od šest<br />

članova, sve do pre tri godine<br />

kada je odlučio oformiti trio s<br />

ciljem još većeg približavanja<br />

muzike publici kroz intimnost<br />

i transparentsnost koju pruža<br />

ova formacija. Ne propustite<br />

ovaj odličan koncert!<br />

KOsMO 81

KuLtura<br />

Prošetaj, pogledaj...<br />

Edin Bosnić Trio<br />

5.3., Porgy & Bess<br />

Walk Off The Earth<br />

20.3., Gasometer<br />

Baba Zula<br />

28.3., WUK<br />

Lana Del Ray<br />

19.4., Gasometer Wien<br />

Nippon Chinbotsu<br />

do 21.4., MAK<br />

Tačka: razno<br />

Paganfest<br />

6.3., Szene Wien<br />

Paganski festival,<br />

obavezno muzičko<br />

okupljanje za<br />

sve posvećene metalce.<br />

Učestvuju:<br />

Alestrom, Arkona i<br />

mnogu drugi.<br />

Oblaci. Prolazni svetovi.<br />

22.3.–1.7., Leopold Wien<br />

Odabrani radovi<br />

svetskih majstora:<br />

Williama Turnera,<br />

Claudea Moneta,<br />

Ferdinanda Hodlera,<br />

Renea Magritta na<br />

temu oblaka.<br />

Justin Bieber<br />

30.3., Stadthalle Wien<br />

Mlađahni umetnik<br />

koji je svet okrenuo<br />

naglavce. Lepuškasti<br />

maturant, ljupki<br />

dečak i verovatno<br />

najpopularniji muzičar<br />

na svetu nastupa<br />

u Beču.<br />

Roger Ballen<br />

do 28.4., Westlicht Wien<br />

Američki fotograf<br />

Roger Ballan (63)<br />

jedan je od najpoznatijih<br />

fotografa svoje<br />

generacije. Na izložbi<br />

je izloženo 150 njegovih<br />

radova.<br />

82<br />

KOsMO<br />

u potrazi za<br />

Istanbulom<br />

do 21.4., MAK<br />

Muzej primenjenih umetnosti<br />

prikazuje veliku izložbu<br />

posvećenu turskoj metropoli.<br />

Izložba nosi naslov „Zeichen,<br />

gefangen im Wunder“ i posvećena<br />

je kulturi, svakodnevnom<br />

životu i istoriji Istanbula. Svoje<br />

radove izložilo je 33 umetnika<br />

iz celog sveta, rođenih u periodu<br />

od 1920. do 1980. godine.<br />

Istanbul je već stolećima pred-<br />

15.3., Brunnenpassage<br />

Kulturni centar Brunnenpassage<br />

poziva vas da zapevate<br />

sa čuvenim Brunnenchorom.<br />

Brunnenpassage i jedna od<br />

najpoznatijih bečkih kuća<br />

muzike das Wiener Konzerthaus<br />

pozivaju sve zainteresovane<br />

da uzmu učešća u<br />

jednistvenom pevačkom događaju.<br />

Budite i vi deo velikog<br />

hora Brunnenpassagea.<br />

Težište ovog pevačkog susreta<br />

biće tradicionalni ritmovi<br />

Afrike. Brunnenpassage<br />

met fascinacije i interesovanja<br />

stranaca, a na izložbi je predstavljena<br />

privlačnost ove metropole<br />

u 21. veku. Predstavljeni<br />

radovi predočavaju publici<br />

pojedinačne umetničke svetove<br />

i doživljaje, nastale u vremenu<br />

nezaustavljive globalizacije.<br />

Polaznu tačku za osmišljavanje<br />

izložbe predstavlja konstatacija<br />

teoretičara kulture Homija<br />

Bhabhe koji je naglasio momenat<br />

začuđenosti i čuda koji<br />

se javlja pri upoznavanju neke<br />

nove kulture ili jezika. Svakog<br />

utorka od 18.00 do 22.00<br />

sata ulaz u Muzej primenjenih<br />

umetnosti je besplatan.<br />

www.mak.at<br />

Eros ramazzotti<br />

10.4., Stadthalle Wien<br />

Najpoznatiji italijanski pevač<br />

i kantautor predstavlja novi<br />

album u Beču.<br />

Sa 55 miliona prodatih albuma<br />

i gotovo 30 godina dugom<br />

karijerom, Eros Ramazzotti<br />

je nesumnjivo najpoznatiji<br />

izvozni muzički proizvod<br />

današnje Italije. Njegov dugoočekivani<br />

novi album pod<br />

naslovom „NOI“ pojavio se<br />

16.11.2012, dok je prvi singl<br />

sa njega „Un angelo disteso al<br />

sole“ bio dostupan u elektronskoj<br />

formi čak i nešto ranije.<br />

Objavljivanje novg albuma<br />

naravno je značilo i povratak<br />

Ramazzottija na koncertnu<br />

binu. U okviru „NOI World<br />

Tour 20<strong>13</strong>“ popularni muzičar<br />

planira 34 koncerta.<br />

KOSMO poklanja 1x2 karte<br />

za koncert. Javite nam se<br />

na gewinnspiel@kosmo.at<br />

ili poštom na Magazin KO-<br />

SMO, Handelskai 388, Büro<br />

741, 1020 Wien najkasnije<br />

do 1. aprila i ne zaboravite da<br />

dostavite kontakt podatke.<br />

sing Along Afrika<br />

upućuje srdačan poziv svima<br />

da zapevaju zajedno pod<br />

vođstvom profesionalnih<br />

muzičara i uz pratnju iskusnog<br />

live-benda. Muzički<br />

intermezzo programom će<br />

popuniti „Ghana Minstrel<br />

Choir“. Jednostavno svratite<br />

i priključite se pevanju!<br />

17.3. hor će nastupiti u Wiener<br />

Konzerthausu.<br />

Informacije na:<br />

KunstSozialRaum Brunnenpassage,<br />

Brunnengasse 71,<br />

Yppenplatz, 1160 Wien<br />

www.brunnenpassage.at<br />

Turska umetnička reprezentacija na<br />

velikoj retrospektivnoj izložbi u MAK-u.<br />

naGraDna<br />

iGra<br />

Jedini i jedinstveni Eros ramazzotti<br />

nastupa na koncertu u Beču.<br />

Veliki Brunnenchor poziva vas na zajedničko<br />

pevanje afričkih melodija.

Fotos: wikimedia, zVg<br />

Redaktion: Uroš Miloradović<br />

Bioskop – najnoviji blockbusteri<br />

Hitchcock<br />

Drama<br />

Glumci: Anthony Hopkins,<br />

Helen Mirren, Scarlett<br />

Johansson<br />

režija: Sacha Gervasi<br />

Na repertoaru od: 15.3.<br />

Dirljiva i neobična ljubavna<br />

priča o jednom od najuticajnijih<br />

filmskih režisera prošlog<br />

stoleća Alfredu Hitchcocku i<br />

njegovoj supruzi Almi Reville<br />

koje glume veterani Anthony<br />

Hopkins i Helen Mirren. Film<br />

prati dogodovštine vezane za<br />

snimanje filma „Psiho“.<br />

Knjige<br />

Er ist wieder da<br />

timur vermes<br />

Leto 2011. Adolf Hitler se<br />

budi na ulici, u centru Berlina.<br />

Rat, partija, Eva Braun – sve je<br />

to prošlost. Nemačkom upravlja<br />

Angela Merkel, vlada mir,<br />

ulice su pune „novih Nemaca“.<br />

66 godina nakon što se mislilo<br />

da je neslavno svršio, Adolf<br />

iskrsava u sadašnjosti i započinje<br />

novu karijeru – na televiziji.<br />

Dvanesto izdanje jedne od<br />

najsmešnijih knjiga objavljenih<br />

prošle godine na nemačkom<br />

govornom području.<br />

Eichborn verlag, 20<strong>13</strong>.<br />

Paradies: Hoffnung<br />

Drama<br />

Glumci: Melanie Lenz,<br />

Verena Lehbauer, Joseph<br />

Lorenz<br />

režija: Ulrich Seidl<br />

Na repertoaru od: 15.3.<br />

Poslednji deo trilogije „Paradies“<br />

velikog austrijskog reditelja,<br />

jednog od najzaslužnijih za međunarodne<br />

uspehe nacionalne<br />

kinematografije u poslednjih<br />

nekoliko godina. Protagonistkinja<br />

„Paradies: Hoffnung“<br />

devojčica Melanie zaljubljuje se<br />

u 40 godina starijeg muškarca.<br />

Veliki rat<br />

Aleksandar Gatalica<br />

Roman „Veliki rat“ nagrađen<br />

je najpoznatijom srpskom nagradom<br />

za književnost, NINovom<br />

nagradom za roman<br />

godine. Gatalica je aktivan<br />

učesnik na tamošnjoj književnoj<br />

sceni, dobitnik nekoliko<br />

važnih priznanja, muzički kritičar<br />

i prevodilac. Urednik je<br />

kulturne rubrike na RTS-u.<br />

„Veliki rat“ je ambiciozan roman<br />

o Prvom svetskom ratu<br />

u kojem se pojavljuje preko<br />

sedamdeset likova.<br />

Mono i Manjana, 2012.<br />

G.I. Joe –<br />

Die Abrechnung<br />

Avantura, akcija<br />

Glumci: Channing Tatum,<br />

Dwayne Johnson, Bruce<br />

Willis<br />

režija: Jon M. Chu<br />

Na repertoaru od: 29.3.<br />

G.I. Joe Team se vratio na veliko<br />

platno da se po drugi put<br />

baci u opasnu misiju nabijenu<br />

akcijom. Pod vođstvom legendarnog<br />

Roadblocka, elitni specijalci<br />

okupljeni oko kapetana<br />

Dukea bore se protiv starog neprijatelja:<br />

organizacije Kobra.<br />

Die „Morgen darf ich<br />

essen, was ich will“<br />

– Diät<br />

Bernhard Ludwig<br />

Dijeta koliko jednostavna,<br />

toliko i genijalna. Svakog drugog<br />

dana se „posti“, ali se između<br />

može jesti šta god želite.<br />

Na taj način unosi se manje<br />

kalorija u organizam, a ishrana<br />

postaje zdravija i odmerenija.<br />

Knjiga nudi program<br />

za 21 dan. Toliko vremena je<br />

potrebno telu da se prilagodi<br />

novom načinu ishrane. Proverite<br />

obavezno o čemu se radi.<br />

Gräfe & Unzer, 2012.<br />

CD polica<br />

Andrea Berg<br />

Abenteuer – 20 Jahre<br />

Franz Welser-Moest<br />

Neujahrskonzert 20<strong>13</strong><br />

soundtrack<br />

Django Unchained<br />

Die Grubertaler<br />

Groessten Partyhits Vol.4<br />

Leona Lewis<br />

Glassheart<br />

DVD polica<br />

Scream Quadrilogy<br />

Sva četiri dela<br />

sjajnog komičnog<br />

horor serijala<br />

„Scream“ iz<br />

majstorske radionice<br />

čuvenog<br />

Wesa Cravena.<br />

Cockneys vs. Zombies<br />

Treš fantazija<br />

u kojoj se grupa<br />

londonskih<br />

kriminalaca (a<br />

la „Snatch“) suprotstavljanajezdi<br />

zombija.<br />

igrice<br />

Sim City 5<br />

Ova strateškotaktička<br />

igrica<br />

postavlja vas u<br />

ulogu urbanog<br />

planera koji<br />

radi na proširenju<br />

grada.<br />

Battlefield 3<br />

Ti si marinac<br />

u vojnoj kampanji<br />

za suzbijanje<br />

terorista<br />

na iranskoiračkoj<br />

granici<br />

godine 2014.<br />

Daniel Craig 007<br />

Daniel Craig<br />

u ulozi najpoznatijeg<br />

tajnog agenta<br />

na svetu. Tri<br />

vrhunska akciona<br />

filma.<br />

KOsMO 83

KuLtura<br />

Info-ćoše<br />

Mick Hucknall<br />

23.3., Konzerthaus Wien<br />

Nekadašnji vođa grupe „Simpy<br />

Red“ važi za najlepši muški glas<br />

britanske muzike. Od raspada<br />

benda 2007.<br />

Hucknall se<br />

posvetio veoma<br />

uspešnoj<br />

solo karijeri.<br />

Dirk stermann<br />

9.3., Rabenhof Theater<br />

Bestseler autor i deo poznatog<br />

komičarskog dvojca predstavlja<br />

svoju drugu knjigu „Stoß im<br />

Himmel“.<br />

U pitanju je<br />

humoristički<br />

roman iz bečkog<br />

miljea.<br />

Evolucija čoveka<br />

Naturhistorischesmuseum Wien<br />

Nakon 16 godina, Prirodnjački<br />

muzej otvara stalnu postavku<br />

iz svoje velike zbirke posvećene<br />

evoluciji čoveka.Nezaobilaznaizložba,<br />

naročito<br />

za najmlađe.<br />

Gehörlosentheaterfestival<br />

15. – 21.3., Palais Kabelwerk<br />

Nesvakidašnji<br />

festival<br />

p o s v e ć e n<br />

g l u v i m a ,<br />

smotra vizuelnog<br />

teatra i jezika gluvonemih.<br />

Na programu će biti<br />

predstave za gledanje, opipavanje<br />

i slušanje u formi pozorišta<br />

lutaka, komedije, dokumentarnog<br />

teatra, filma, konferencija<br />

i radionica. Na festivalu će biti<br />

prikazano osam produkcija u<br />

kojima učestvuju profesionalni<br />

glumci (gluvi i negluvi) iz<br />

šest zemalja: Austrije, Poljske,<br />

Češke, SAD i Latvije. Informacije,<br />

rezervacije karata i celokupni<br />

program na web stranici festivala:<br />

www.palaiskabelwerk.at<br />

84 KOsMO<br />

Izložba<br />

„Fotos“<br />

do 5.5., 21er Haus<br />

Ova izložba u podnaslovu<br />

nosi naziv „Austrijska fotografija<br />

od 1930-ih do danas“<br />

Gde se danas nalazi austrijska<br />

fotografija i u kom pravcu se<br />

kreću savremeni trendovi? Na<br />

to pitanje pokušava da odgovori<br />

ova izložba. U njenom<br />

centru nalaze se manje akteri<br />

savremene fotografije, a više<br />

njihovi radovi, tj. predmet<br />

njihovog interesovanja. Pri<br />

tocotronic<br />

9.4., Gasometer Wien wir leben wollen“ (album<br />

Zbog velikog interesovanja<br />

publike koncert je premešten<br />

iz Arene u Gasometer!<br />

„Tocotronic“ je ponovo u<br />

Beču. Ovaj indie-rock bend<br />

izaziva veliko interesovanje<br />

i već duže od jedne decenije<br />

je jedan od najzanimljivijih<br />

i najubedljivijih muzičkih<br />

projekata na nemačkoj<br />

muzičkoj sceni. Aprilski<br />

koncert je deo velike promotivne<br />

turneje njihovog<br />

najnovijeg albuma „Wie<br />

Odisej<br />

12.3., Theater Akzent<br />

Najveća pozorišna koprodukcija<br />

iz ex-yU gostuje sa<br />

predstavom po motivima<br />

Homerovog epa.<br />

Autor teksta Goran Stefanovski<br />

bez sumnje važi za jednog<br />

od najboljih dramskih pisaca<br />

na prostoru bivše Jugoslavije.<br />

Njegov dramski tekst „Odisej“<br />

za predložak koristi Homerov<br />

ep i istovremeno prikazuje raspad<br />

piščeve domovine. Odisej<br />

iz ove drame ne luta, on samo<br />

pokušava da što pre stigne kući.<br />

izboru radova, kuratori su se<br />

koncentrisali na tri teme: stvari,<br />

ljude i same fotografije. Fotografije<br />

raznih žanrova – od<br />

istorijskih do prikaza mrtvih<br />

priroda – bacaju svetlo na svakodnevicu<br />

i pouzdano odslikavaju<br />

oblast privatnog života<br />

vremena u kojem su nastale.<br />

Kuratori Severin Dünser i<br />

Axel Köhne na raspolaganju<br />

su imali fond od 25.000<br />

radova iz nekoliko velikih<br />

muzejskih zbirki iz Beča i<br />

Salzburga. Izložba se bavi ljudima,<br />

stvarima koje ih okružuju,<br />

njihovim međusobnim<br />

odnosima, kao i objektivima<br />

koji beleže taj odnos.<br />

je izašao krajem januara) na<br />

kojem se nalazi 17 numera.<br />

„Tocotronic“ dolazi iz Hamburga<br />

i aktivan je od polovine<br />

devedesetih (prvi album<br />

„Digital ist besser“ objavljen<br />

je 1995.). Ime grupe potiče<br />

od japanske konzole za videoigrice<br />

„Tricotronic“, prethodnika<br />

kasnije popularnih<br />

„Game Boys“. Budući da je<br />

prošlogodišnji nasup benda<br />

bio rasprodat nekoliko nedelja<br />

pre koncerta, bolje bi<br />

vam bilo da karte obezbedite<br />

što je moguće pre.<br />

Predstava je i najveća teatarska<br />

koprodukcija sa područja bivše<br />

Jugoslavije: teatarske grupe<br />

„Teater Ulysses“ sa Briona,<br />

„Gavelle“ iz Zagreba, „Slovenskog<br />

narodnog gledališča“<br />

iz Maribora, „Ateljea 212“<br />

iz Beograda, „Srpskog narodnog<br />

pozorišta“ iz Novog<br />

Sada, „Sterijinog pozorja“ iz<br />

Novog Sada i „Teatra na navigatorot“<br />

iz Skoplja.<br />

Nagradna igra: Poklanjamo<br />

2 x 2 karte za predstavu „Odisej“.<br />

Pošaljite nam e-mail na:<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili poštom<br />

na: Magazin KOSMO,<br />

Handelskai 388/741, 1020<br />

Wien najkasnije do 10.3.20<strong>13</strong>.<br />

stotinak godina austrijske istorije zabeležene<br />

okom fotografskog objektiva.<br />

Voljeni i rasprodati: zbog interesovanja<br />

publike Tocotronic u Gasometeru.<br />

naGraDna<br />

iGra<br />

Najveća pozorišna koprodukcija zemalja<br />

bivše Jugoslavije: „Odisej“.

Pogledali smo za vas – novo na repertoaru<br />

Die fantastische<br />

Welt von Oz<br />

Žanr: fantazija, avantura<br />

režija: Sam Raimi<br />

Glumci: Mila Kunis, Rachel<br />

Weisz, James Franco, Michelle<br />

Williams, Zach Braff<br />

Na repertoaru od: 7.3.<br />

Ocena:<br />

Svojim novim filmom „OZ<br />

– The Great And The Powerful“,<br />

epskom 3D avanturom<br />

iz Walt Disney radionice, režiser<br />

Sam Raimi pokušava da<br />

maštovito odgovori na pitanje<br />

porekla omiljenog čarobnjaka<br />

koji se prvi put pojavio<br />

u romanu Franka L. Bauma<br />

„Čarobnjak iz Oza“ („The<br />

Wonderful Wizard of Oz“).<br />

Film režisera Raimija rekonstruiše<br />

predistoriju Baumovih<br />

knjiga i na taj način postavlja<br />

ovu književno-popkulturnu<br />

„kariku koja nedostaje“. Čudesni<br />

svet „Die fantastische<br />

Welt von Oz“ oživeli su podjednako<br />

fantastični glumci.<br />

James Franco nominovan je za<br />

Oscara za najbolju mušku ulogu<br />

2010. godine u filmu „127<br />

Hours“. Mila Kunis je takođe<br />

2010. nominovana za nagradu<br />

Golden Globe u kategoriji najbolje<br />

ženske sporedne uloge u<br />

priznanjima ovenčanom filmu<br />

„Black Swan“. Još jedna glumica<br />

Rachel Weisz dobila je<br />

Oscara 2005. za ulogu u filmu<br />

Svjedočanstvo<br />

stradanja djece<br />

Mladi bh. autor Jasminko<br />

Halilović predstavio je 5.<br />

februara u Sarajevu knjigu<br />

„Djetinjstvo u ratu“ u kojoj je<br />

sakupio preko 1.000 sjećanja<br />

djece koja su odrastala u opkoljenom<br />

Sarajevu od 1992.<br />

do 1995. godine.<br />

„Sjećam se noći kad mi je tata<br />

rekao ‚Mama je poginula‘. Sjećam<br />

se riječi: ‚Tata je poginuo‘.<br />

Prokleti rat…“ Ovo je samo jedno<br />

od više od 1.000 potresnih<br />

sjećanja djece koja su preživjela<br />

rat i opsadu Sarajeva, a koja je<br />

skupio 24-godišnji sarajevski<br />

autor i magistar ekonomije Jasminko<br />

Halilović koji je i sam<br />

preživio sarajevske ratne strahote.<br />

Ideja za stvaranje ovoga<br />

jedinstvenoga dokumenta kolektivnog<br />

dječijeg pamćenja na<br />

užase rata u Bosni i Hercego-<br />

vini Haliloviću se javila u toku<br />

2010. godine. U junu iste godine<br />

objavio je na internetu otvoreni<br />

poziv svima onima koji su<br />

dio djetinjstva proveli tokom<br />

rata u Sarajevu da u formi kratkog<br />

i unikatnog sjećanja pošalju<br />

svoj odgovor na pitanje „Šta<br />

je za tebe djetinjstvo u ratu?“.<br />

U mjesecima koji su uslijedili<br />

mladi autor dobio je široku podršku<br />

prijatelja, medija i društvenih<br />

mreža te je za kratko<br />

vrijeme uspio skupiti oko 1.500<br />

sjećanja osoba koje su bile djeca<br />

u toku rata u glavnom gradu<br />

Bosne i Hercegovine, a koja danas<br />

pored Sarajeva žive i rasuta<br />

po cijelom svijetu. Nakon dvogodišnjeg<br />

rada na uređivanju<br />

pristiglog materijala, 1.<strong>03</strong>0 upisa<br />

našlo je svoje mjesto u ovoj<br />

jedinstvenoj knjizi sjećanja.<br />

Kako pretpostavlja Halilović,<br />

Filmska fantazija koja će vam razotkriti misteriju čarobne<br />

zemlje Oz. Čekaju vas vrhunski glumci i svetska produkcija.<br />

„The Constant Gardener“.<br />

Flim „Die fantastische Welt<br />

von Oz“je priča o cirkuskom<br />

mađioničaru ne preterano<br />

čvrstih moralnih ubeđenja,<br />

koji dospevši u Oz dobija<br />

priliku da postane pravi čarobnjak<br />

i bolji čovek.<br />

Filmski pokloni za pamćenje! naGraDna<br />

Magazin KOSMO poklanja srećnim dobitnicima<br />

dva puta po dve karte za film „Die fantastische<br />

Welt von Oz“, dve filmske majce i dva stikera.<br />

Pošaljite nam e-mail sa šifrom „Oz“ na adresu<br />

gewinnspiel@kosmo.at ili na Magazin KOSMO,<br />

Donau Business Center, Handelskai 388, Büro Top<br />

Nr. 741, 1020 Wien, najkasnije do 15. marta.<br />

rat je u Sarajevu dočekalo ili<br />

preživjelo oko 70.000 djece do<br />

18 godina.<br />

Prekinuto djetinjstvo<br />

Jedinstvenost ovog svjedočanstva<br />

stradanja sarajevske djece<br />

čine upravo kratke i autentične<br />

rečenice koje opisuju svu<br />

traumu odrastanja u gradu<br />

koji je bio svakodnevno izložen<br />

artiljerijskoj i snajperskoj<br />

vatri, bez redovnog snabdijevanja<br />

strujom i vodom i<br />

bez osnovnih životnih<br />

namirnica<br />

koje su bile toliko<br />

potrebne svakom<br />

djetetu u njegovom<br />

odrastanju. No, Halilovićeva<br />

knjiga ne<br />

sadrži samo tragična<br />

sjećanja, ona je i dokaz<br />

nepokorenog duha<br />

Sarajlija u njihovoj borbi<br />

za opstanak: „Igra...<br />

Smijeh... Svi smo bili tu<br />

zajedno i nismo se izdvajali<br />

ni po čemu... Svi za jednog<br />

– jedan za sve“, napisala<br />

je Asja (1988). Upravo iz tog<br />

naGraDna<br />

iGra iGra<br />

razloga Halilovićeva knjiga<br />

vrijedan je dokument stradanja,<br />

ali i dokaz voje za životom<br />

i otpora svih građana Sarajeva<br />

u trenutku u kojem su bili izloženi<br />

nezapamćenom stradanju.<br />

U opkoljenom Sarajevu<br />

je od 1992. do 1995. poginulo<br />

preko 1.500 djece, ukupan<br />

broj stradalih Sarajlija tokom<br />

opsade utvrđen je brojkom od<br />

11.541 osobe.<br />

KOsMO 85

znanJE<br />

Između<br />

ludaka<br />

86<br />

KOsMO<br />

Piše: Milan Ilić<br />

genija i<br />

EinstEin. za dve godine<br />

biće šest decenija<br />

od smrti Alberta<br />

Einsteina, teoretskog<br />

fizičara čije učenje<br />

je izazvalo korenitu<br />

revoluciju u fizici i<br />

prirodnim naukama.<br />

zbog izuzetno dubokog<br />

razumevanja prirodnih<br />

zakona, Albert Einstein<br />

(1879.–1955.) smatra se najvećim<br />

teoretskim fizičarem i<br />

jednim od najvećih naučnika<br />

prve polovine 20. veka. Njegovo<br />

životno delo je teorija<br />

relativnosti koja je ne samo od<br />

ključne važnosti za daljnji razvoj<br />

teoretske fizike, već duboko<br />

zahvata i u fundamentalne<br />

filozofske koncepte, posebno<br />

one o prostoru, vremenu i svemiru.<br />

Najpoznatija formula na<br />

svetu je takođe Einsteinova:<br />

E=mc² (gde je E energija, m<br />

masa, a c brzina svetlosti). Na<br />

ovoj formuli o ekvivalentnosti<br />

mase i energije se bazira oslobađanje<br />

nuklearne energije.<br />

Einstein je dobro shvatao moć<br />

nuklearne energije i pre nego<br />

što je napravljena prva atomska<br />

bomba. Početkom avgusta<br />

1939., nepunih mesec dana pre<br />

početka Drugog svetskog rata,<br />

poslao je pismo od samo dve<br />

mašinom kucane strane, kojom<br />

je predsednika SAD Franklina<br />

D. Roosevelta podsetio da u<br />

uranijumu postoji potencijal za<br />

izradu izuzetno moćne bombe,<br />

kao i da Nemci već možda rade<br />

na tome. Predsednik Roosevelt<br />

nije sedeo skršetnih ruku,<br />

upregnuo je američke naučne<br />

kapacitete i vojnu mašineriju,<br />

pa su SAD do leta 1945. prve<br />

imale nuklearno oružje. Upravo<br />

njime su, bacivši po jednu<br />

atomsku bombu na Hirošimu<br />

i Nagasaki u avgustu te godine,<br />

završile Drugi svetski rat.<br />

Einstein nije direktno učestvovao<br />

na izradi atomske bombe,<br />

Fotos: wikimedia

jer je u biti bio opštepoznat<br />

pacifista, pa su ga američki<br />

obaveštajni organi smatrali nepouzdanim.<br />

Još tokom Prvog<br />

Svetskog rata, godine 1915.,<br />

kada je živeo u Nemačkoj,<br />

Einstein nije hteo da potpiše<br />

deklaraciju kojom se nemački<br />

naučnici saglašavaju sa ulaskom<br />

države u rat. Samo još<br />

trojica naučnika su imali takav<br />

moralni stav tada u Nemačkoj.<br />

novosadska tazbina<br />

Einstein je ostavio tragove na<br />

više mesta u Evropi i SAD. Rođen<br />

je u Ulmu, na mestu gde<br />

je bila Albertova rodna kuća<br />

postoji spomen-obeležje. U<br />

Novom Sadu i danas stoji kuća<br />

porodice Marić, iz koje je bila<br />

Mileva Marić (1875. – 1948.),<br />

Albertova prva žena i majka<br />

njegove dece. Kuća u Novom<br />

Sadu nije (još uvek) muzej, ali<br />

jeste stan u Bernu, u kojem su<br />

u prvoj deceniji 20. veka živeli<br />

Mileva i Albert. Stan je na dva<br />

nivoa, u historijskom jezgru<br />

Berna, ali nije velik. Tu im se<br />

1904. rodio i prvi sin Hans<br />

Albert. Upravo u Bernu, gde je<br />

radio u Patentnom uredu Švajcarske,<br />

Einstein je imao svoju<br />

„godinu čuda“, 1905. Osim što<br />

je doktorirao u Zürichu, gde<br />

je prethodno, tokom studija,<br />

upoznao Milevu, jednu od<br />

prvih žena uopšte koje su studirale<br />

fiziku, Einstein je te godine<br />

objavio i svoja četiri velika<br />

rada: o fotoelektričnom efektu,<br />

o teoriji Braunovog kretanja, o<br />

specijalnoj teoriji relativnosti,<br />

kao i o ekvivalentnosti mase i<br />

energije. Oni su ga načinili po-<br />

LiEsErL.<br />

sudbina prvorođene<br />

ćerke<br />

Milene i Alberta<br />

je nepoznata.<br />

znatim u akademskom svetu.<br />

Albert 1909. postaje docent<br />

u Zürichu, ubrzo potom profesor<br />

univerziteta u Pragu, ali<br />

već 1914. odlazi u Berlin, gde<br />

je također univerzitetski profesor<br />

i direktor Instituta za fiziku<br />

cara Wilhelma, član Pruske<br />

Akademije nauka, u jednom<br />

mandatu i predsednik Društva<br />

fizičara Nemačke. U SAD<br />

emigrira 1933., posle dolaska<br />

Hitlera na vlast, gde postaje<br />

profesor Instituta za više studije<br />

Univerziteta Princeton. Nacisti<br />

mu, zbog jevrejskog porekla,<br />

konfiskuju svu imovinu i oduzimaju<br />

nemačko državljanstvo.<br />

Za objašnjenje fotoelektričnog<br />

efekta je Einstein dobio<br />

Nobelovu nagradu za fiziku<br />

1921. Zanimljivo, par godina<br />

pre toga je bio siguran da će je<br />

Einstein je odbio da potpiše deklaraciju nemačkih<br />

naučnika o ulasku države u rat 1915.<br />

dobiti. Dokumentom iz 1919.,<br />

kada se posle 16 godina braka<br />

razveo od Mileve, obećao je da<br />

će sav novac od Nobelove nagrade<br />

dati Milevi. Kod Mileve<br />

u Zürichu su ostala oba njihova<br />

sina, Hans Albert i Eduard.<br />

Odmah posle rastave braka,<br />

Albert je oženio svoju rođaku<br />

Elsu Löwenthal, koja je sa njim<br />

emigrirala u SAD i tamo umrla<br />

1936. Albert i Mileva su imali<br />

još jedno dete, kćerku Lieserl,<br />

koja je bila prvorođena, dok<br />

još nisu bili u braku. Lieserl se<br />

rodila 1902. i ostala najverovatnije<br />

kod Milevinih roditelja.<br />

Njena sudbina nije razjašnjena,<br />

smatra se da je umrla mala<br />

(postoji i verovanje da je data<br />

na usvajanje). Mileva Marić je<br />

posle rastave kupila jednu kuću<br />

u Zürichu i tu živela do smrti<br />

1948., brinući se o mlađem<br />

sinu Eduardu (1910. – 1965.),<br />

koji je bolovao od šizofrenije i<br />

umro u psihijatrijskoj ustanovi<br />

u koju je smešten posle majčine<br />

smrti. Stariji sin Hans Albert<br />

(1904.–1973.) je takođe<br />

još godinama posle rastave roditelja<br />

živeo u Zürichu, gde je<br />

i diplomirao, postao inženjer.<br />

16 godina braka i troje dece – Albert Einstein se posle razvoda odselio<br />

u SAD, dok je Mileva Marić do svoje smrti 1948. ostala u Zürichu.<br />

U Novom Sadu i danas stoji kuća porodice Marić, iz koje je bila Mileva<br />

Marić (1875. – 1948.), koja još uvek nije pretvorena u muzej.<br />

U SAD je emigrirao 1938. i<br />

tamo postao profesor hidraulike<br />

Kalifornijskog univerziteta<br />

u Berkeleyu.<br />

Psihički bolesni Eduard nije<br />

imao dece, a Hans Albert<br />

je imao četvoricu bioloških<br />

sinova i jednu usvojenu<br />

kćerku. Međutim, samo je<br />

najstariji sin Bernhard Caesar<br />

Einstein (1930. – 2008.)<br />

imao decu, četiri sina i jednu<br />

kćerku. Petoro ovih praunuka,<br />

koji žive u SAD, Švajcarskoj,<br />

Francuskoj i Izraelu,<br />

i njihova deca, danas su živi<br />

biološki potomci Alberta i<br />

Mileve Einstein. Albert Einstein<br />

je umro od unutrašnjeg<br />

krvarenja u aprilu 1955., njegovi<br />

posmrtni ostaci su kremirani<br />

i rastreseni na nepoznatom<br />

mestu. Mileva Marić<br />

je sahranjena na groblju<br />

Nordheim u Zürichu, ali pošto<br />

njeno grobno mesto nije<br />

plaćano, njen nadgrobni spomenik<br />

je uklonjen i na tom<br />

mestu su posle sahranjene i<br />

druge osobe. Zahvaljujući Teslinom<br />

društvu iz švajcarskog<br />

St. Gallena i Ministarstvu<br />

dijaspore Srbije, 2009. je nedaleko<br />

od Milevinog grobnog<br />

mesta postavljena spomen<br />

ploča Milevi Marić Einstein.<br />

1921.<br />

Albert Einstein<br />

dobija nobelovunagradu<br />

iz fizike.<br />

KOsMO 87

azOnODa<br />

uroš<br />

MILORADOVIć<br />

Slabovidi<br />

kutak<br />

u odbranu<br />

prava na žeđ<br />

u<br />

glavama naših ljudi briselska<br />

birokratska aždaja<br />

sve više poprima obrise<br />

saveznog jugoslovenskog aparata<br />

uz pomoć čijih pruženih<br />

pipaka se upravljalo porobljenim<br />

narodima nekadašnje Socijalističke<br />

Federativne.<br />

Taj sivi evropski aparat, sastavljen<br />

od bezličnih i bezobličnih šrafova-činovnika,<br />

sledeći diktat nekog<br />

zloćudnog plana, donosi skandalozne<br />

odluke koje nam, komad po<br />

komad, u prah i ništa mrve supstancu:<br />

slobodu, veru, identitet,<br />

običaje, prehrambene navike...<br />

Da li će neka od sledećih EU<br />

direktiva izbrisati esencijalni<br />

čvarak sa nacionalne trpeze, pa<br />

onda i iz kolektivnog bića?<br />

Šta ćemo piti ako nam zabrane<br />

da pečemo rakiju? Avaj, po svemu<br />

sudeći vodu, i to skupu!<br />

Blagi užas! Svuda u Evropi narodi<br />

stenju pod odlukama Brisela.<br />

Škripe zubima i trpe.<br />

Nije samo čvarak pred istrebljenjem.<br />

I Austrija se našla pod udarom<br />

imperije zla zvane EU koja<br />

traži da se dopusti privatizacija<br />

vodosnabdevanja. Da se nekoj<br />

bezobzirnoj korporaciji da u ruke<br />

moć raspologanja nad tim tako<br />

važnim resursom. Pa kad hoćeš<br />

da odvrneš slavinu da se napiješ<br />

k’o čovek, a tebe tamo čeka neka<br />

kapitalistička svinja u skupom<br />

markiranom odelu i ucenjuje te:<br />

„Pare na sunce ili pij kišnicu.“ A<br />

tek kad protegnem maštu i zamislim<br />

neke od ljudi koje svakodnevno<br />

viđam uživo ili na televiziji<br />

u ulozi potencijalnih gospodara<br />

vodenih izvora, onda me tek oblije<br />

hladan znoj. I odmah se mašam<br />

za čašicu rakije – da oteram strah.<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

uros.miloradovic@kosmo.at<br />

00 KOsMO<br />

Kafanski nesporazum<br />

Ulazi čovek u kafanu, prilazi<br />

mu konobar i pita:<br />

„Šta ćete da popijete?“<br />

„Pivo!“, odgovara čovek.<br />

„U limenci?“<br />

„Jok. Ovde!“<br />

Savet profesionalca<br />

Došla žena kod doktora, pa<br />

se žali:<br />

„Ovde me, doktore, boli kad<br />

se pipnem.“<br />

„Pa što se onda koji moj baš<br />

tu pipaš?“<br />

Bez izumevanja<br />

Turista sa ženom ulazi u kafanu<br />

negde u Crnoj Gori i<br />

zove kelnera:<br />

„Molim Vas, dve kafe. Jednu<br />

gorču i jednu slađu.“<br />

„E, jado, nemam ti ja džezvu<br />

na pregrade.“<br />

Moderna bajka<br />

Vozi se vuk na motoru, kad<br />

ga ugleda Crvenkapa:<br />

„Vuče, vuče!“<br />

„Malo sutra vuče, zar ne čuješ<br />

da trokira.“<br />

Zakuni se na Bibliji<br />

Pita Eva Adama:<br />

„Adama, je l’ me voliš?“<br />

„A koga ću!?“<br />

Kockarska sarma<br />

Čuo čovek da mu se sin prokockao,<br />

pa ga za večerom ljutito<br />

pita:<br />

„Kockaš se sa onim tvojim<br />

barabama, a?!“<br />

„Ma jok, ćale, nikako.“<br />

Utom dolazi majka sa podgrejanim<br />

sarmama i pita ga:<br />

„Koliko ćeš sarmi?“<br />

„Tri pa jednu!“<br />

Popularan tip<br />

Posle lokalnih izbora žena<br />

pita muža, nesuđenog odbornika:<br />

„Mili, koliko si osvojio glasova?“<br />

„Dva!“, odgovori muž.<br />

„Bitango, znala sam da imaš<br />

švalerku!“<br />

Slučajan uzorak<br />

Anketira novinar čoveka na<br />

ulici, pa ga pita:<br />

„Koja Vam je omiljena boja?“<br />

„Karirana.“<br />

„A piće?“<br />

„Može!“, odgovori upitani.<br />

Dijagnoza<br />

Lekar pita pacijenta:<br />

„Šta Vas boli?“<br />

„Ne znam.“<br />

„Gde Vas boli?“<br />

„Ni to ne znam.“<br />

„Pa od kada Vas boli?“<br />

„Ne znam.“<br />

„Onda otidite u apoteku i<br />

uzmite ne znam šta, i uzimajte<br />

ne znam koliko puta na<br />

dan i sigurno ćete biti zdravi<br />

– ali ne znam kada.“<br />

ukratko...<br />

Došao jedne godine vladika<br />

u neko banatsko selo, u obilazak.<br />

Jako ga je začudilo što<br />

se crkvena zvona nisu oglasila<br />

da objave njegov dolazak,<br />

pa je prvom prilikom upitao<br />

mesnog popu:<br />

„A je l’ te, oče, a što niste<br />

zvonili kad sam ja doš’o?“<br />

„Da prosti Vaše preosveštenstvo,<br />

al’ za ovo imamo sedam<br />

jaki’ i valjani’ razloga.<br />

Kao prvo – mi nemamo zvono...“<br />

Da ne komplikujemo<br />

Spava beskućnik u kontejneru,<br />

kad odjedanput tresak i<br />

buka. Izlazi on, kad vidi mercedes<br />

se zabio u njega.<br />

„Je li, prijatelju“, obrati se beskućnik<br />

vozaču, „da se nagodimo<br />

ili da zovem policiju?!“<br />

nije red<br />

Dolazi čovek kući, kad ga<br />

pred vratima dočeka uplakani<br />

sin:<br />

„Tata, tata, u kući imamo<br />

fantoma!“<br />

Utrči čovek u kuću, osvrne se<br />

levo, desno, tu je samo nje-<br />

Fotos: Drago Palavra, wikimedia, zVg

gova žena, sedi u sobi i štrika.<br />

„Pa gde ti je fantom?“<br />

„U ormaru“, viče sin.<br />

Otvori čovek ormar, a u njemu<br />

gol-golcijat njegov najbolji<br />

prijatelj.<br />

„Pa ti, majke ti, stvarno nisi<br />

normalan. Dolaziš ovde<br />

noću, go, i plašiš mi dete!“<br />

Vera u XXI veku<br />

Kako se krste informatičari?<br />

U ime Oca i Sina i Svetoga<br />

Duha. Enter.<br />

na dijeti<br />

Pričaju dva alkoholičara:<br />

„Brate, jesi li doručkovao?“<br />

„Ni kapi!“<br />

Vapaj davljenika<br />

Šta viče programer dok se<br />

davi?<br />

F1, F1, F1, F1...<br />

Najteži posao<br />

Dolazi žena kući sa novom<br />

oklagijom pod miškom, a<br />

muž će ljutito:<br />

„Nemamo ni kapi alkohola<br />

u kući, a ti kupuješ nov nameštaj!“<br />

Dovijanje<br />

Slikar sedi na plaži i slika zalazak<br />

sunca. Prilazi mu iza leđa<br />

bračni par koji je tu na odmoru,<br />

gledaju kako slikar slaže<br />

boje, pa će muž, pametno:<br />

„Je l’ vidiš kako čovek mora<br />

da se muči kad nema fotoaparat?!“<br />

Nemoguća misija<br />

Pita pijanac prijatelja:<br />

„Života ti, koji je danas<br />

datum?“<br />

„Pa pogledaj u te novine što<br />

ih nosiš sa sobom.“<br />

„Džabe – od juče su.“<br />

Milicijska poljoprivreda<br />

Kako policajac sadi krompir?<br />

Istrese džak krompira na njivu,<br />

izvadi pendrek i drekne:<br />

„’Ajd razlaz!“<br />

taktika<br />

Kako lovac lovi zeca?<br />

Sakrije se u žbun i zviždi kao<br />

kupus!<br />

Konjska pamet<br />

Odvela žena muža koji nije<br />

voleo konjetinu na ručak.<br />

Posle dobrog obroka, kaže<br />

mu žena:<br />

„Eto vidiš da u stvari voliš<br />

konjetinu.“<br />

„Kako to?“<br />

„Pa sve je ovo bilo od konjetine“,<br />

pobedonosno će žena.<br />

„Zar i kompot!“<br />

Dolazak po prijavi<br />

Dok nemuzikalna ćerka nemilosrdno<br />

udara po klavirskim<br />

dirkama, zazvoni neko<br />

na vratima. Ona ne prekida<br />

svirku, već vrata otvara njena<br />

mama. Na vratima dva policajca:<br />

„Izvolite, šta želite gospodo?“,<br />

pita gospođa.<br />

„Dobili smo anonimnu prijavu<br />

da u ovom stanu neko<br />

zlostavlja izvesnog gospodina<br />

Mozarta.“<br />

Odogovoran čovek<br />

Leteli avionom Amerikanac,<br />

Francuz, Nemac i terorista.<br />

Prilazi im stjuardesa i pita:<br />

„Šta ćete da popijete?“<br />

Amerikanac kaže:<br />

„Meni jedan viski, s ledom.“<br />

Francuz kaže:<br />

„Meni dajte bocu najboljeg<br />

šampanjca.“<br />

Nemac kaže:<br />

„Daćete mi jedno pivo.“<br />

Terorista:<br />

„Za mene, hvala, ništa. Ja ću<br />

sad da vozim!“<br />

smrtonosna ptica<br />

Vozio neki tip motorcikl i<br />

udario vrapca. Stade on i<br />

vidi da vrabac leži u prašini,<br />

ali da mu srce još kuca.<br />

Uzme ga, ponese kući i stavi<br />

ga u kavez, prinese mu vodu<br />

i mrvice hleba. Vrabac se<br />

probudi:<br />

„Au, majku mu! Rešetke,<br />

hleb, voda... pa ja sam u zatvoru.<br />

Izgleda da sam ubio<br />

motrosicklistu.“<br />

Kravlji razgovori<br />

Pita jedna krava drugu,<br />

sva zabrinuta:<br />

„Jesi li, boga ti, čula za onu<br />

bolest kravljeg ludila?“<br />

„Ma, baš me briga. Ja sam<br />

pingvin...“<br />

Grešna novčanica<br />

Umrla nemačka marka pa<br />

otišla pred Svetog Petra.<br />

Novčanici od jedne marke<br />

Sveti Petar kaže:<br />

„U raj.“<br />

Isto tako bude poslata i novčanica<br />

od pet, deset i dvadeset<br />

maraka. Kada je na red<br />

došla pedesetica, Sveti Petar<br />

kaže:<br />

„Ti ćeš u pakao.“<br />

„A što baš ja u pakao“, pobuni<br />

se pedesetica.<br />

„Tebe nisam viđao u crkvi.“<br />

vodeni zeko<br />

Zabranio meda da se duva<br />

trava u šumi i od tada nikog<br />

nije uspeo da ukeba. Jednom<br />

on tako prolazi pored neke<br />

bare, kad ima šta i da vidi:<br />

nešto dimi iz vode. Meda<br />

zavuče šapu u šiprag i izvuče<br />

zeku, crvenih očiju i naduvanog<br />

samo tako:<br />

„Pa dobro, majku mu, da li<br />

sam ja rekao da nema duvanja<br />

u šumi?“<br />

„Jesi u šumi, ali za nas ribice<br />

to ne važi!“<br />

Pristojan lopov<br />

Ženski glas iz kupatila:<br />

„95, 96, 97, 98, 99... Upomoć,<br />

stonoga!“<br />

Vojničko pismo<br />

Šalje vojnik kući bombu i<br />

propratno pismo: „Draga<br />

bako, ako povučeš ovu alkicu,<br />

dobiću tri dana odsustva...“<br />

youTube predlog:<br />

a.geh wirklich feat. kid pex<br />

Lete po naredbi...<br />

Kaplar kapetanu:<br />

„Gospodine kapetane, da li<br />

je istina da krokodili lete?“<br />

Kapetan kaplaru:<br />

„Ne blebeći, ko ti je rekao tu<br />

ordinarnu glupost?“<br />

„Gospodin pukovnik.“<br />

„Lete, lete, ali strašno nisko.“<br />

Uspelo opravdanje<br />

„Halo, je li to direktor škole?“<br />

„Jeste, šta želite?“<br />

„Oprostite, moj sin Perica<br />

ne može danas u školu jer<br />

mora nešto da mi pomogne<br />

oko kuće.“<br />

„Dobro, a ko je to?“<br />

„Moj tata!“<br />

Razno voće<br />

Sedi Milojka na grani trešnje, a<br />

ispod nje prolazi Mileva.<br />

„Milojka, šta radiš tu?“<br />

„Evo jedem višnje.“<br />

„Bog te ubio, otkud višnje, kad<br />

si na trešnji.“<br />

„Eto, ja malo ponela.“<br />

Poreklo vrsta<br />

„Jedeš kao prase“, kaže otac<br />

sinu Perici. „Znaš li ti uopšte<br />

šta je prase?“<br />

A Perica će na to, spremno:<br />

„Znam. Dete svinje.“<br />

KOsMO 89

azOnODa<br />

Horoskop<br />

mart<br />

ribe<br />

(20.2. - 20.3.)<br />

Karakteristike<br />

Ribe poseduju nežnu, strpljivu i ugodnu prirodu. Darežljive<br />

su, prijateljski nastrojene, ljubazne i saosećajne. One su s<br />

punim pravom popularne kod veoma različitih grupa ljudi,<br />

većinom zbog svog opuštenog nastupa. Radije čekaju da se<br />

problemi reše sami od sebe, nego da preduzmu inicijativu,<br />

ali su im problemi drugih važniji nego sopstveni. Osobe<br />

rođene u ovom znaku često žive u svetu mašte i previše su<br />

„odsutni“ za bavljenje praktičnim problemima.<br />

Posao<br />

Ribe su intuitivne, brzo ulaze u suštinu neke situacije, umeju<br />

da slušaju i da čuju sagovornika, da registruju sve bitno oko<br />

sebe. Otvorene su za nove ideje. Ove osobine često odvedu<br />

Ribe u bavljenje muzikom, književnošću ili umetnošću. Što<br />

se zaposlenja tiče, Ribe najradije rade same ili na podređenim<br />

položajima, kada ne moraju da donose odluke.<br />

Ljubav<br />

Nikada egoistične u bliskim odnosima, Ribe više daju nego<br />

što traže od svojih prijatelja. U seksu su delikatne, probirljive,<br />

u ekstremnim slučajevima nezainteresovane za seks. Osobe<br />

ovog znaka obično traže partnera s kojim će moći da uspostave<br />

duboku intelektualnu i duhovnu vezu, pre nego telesnu. Ribe<br />

umeju da budu naivne kad je izbor partnera u pitanju i da se<br />

daju zavarati lažnim obećanjima. Čak iako su očekivanja izneverena,<br />

Ribe ostaju izuzetno verne partneru, vrlo kućevne i stabilne.<br />

Ovo je emotivno najosetljiviji znak horoskopa.<br />

BRUCE WILLIS, ČASNA STARINA U ODLIČNOJ FORMI<br />

19. mart 1955.<br />

Zvezda velikog platna, Bruce Willis je poznat po<br />

ulogama opasnih momaka, iako je rođen u Ribi,<br />

najnežnijem znaku Zodijaka. On je osetljiv, pun<br />

razumevanja, u svojoj pravoj ulozi tek kada služi<br />

drugima – što objašnjava njegovu dugogodišnju<br />

vezu sa temperamentnom Moore. Sa<br />

Suncem u sedmoj kući – kući veza, Bruceu su<br />

emotivne veze jedan od najvažnijih oslonaca<br />

u životu. Zbog toga je tako teško prošao kroz<br />

rastanak sa Moore. Otvorenost i razumevanje<br />

koje demonstriraju Ribe, Bruce je takođe<br />

pokazao time što ostao odličan prijatelj sa,<br />

sada već bivšim suprugom Moore, Ashtonom<br />

Kutcherom.<br />

JARAC<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Mesec je idealan<br />

za emotivna poznanstva, posebno u vezi sa aktivnostima<br />

u okviru i oko posla. Možda ćete sresti nekog<br />

za vreme organizovanih aktivnosti. POSAO I FINANSIJE:<br />

Vreme je da još jednom razmislite o ciljevima koje ste sebi postavili.<br />

Ovaj mesec će biti posvećen više vašim privatnim preokupacijama.<br />

ZDrAvLJE: Možda ćete osetiti pojačanu pospanost,<br />

posebno ukoliko sebi ne ostavljate više vremena za odmor.<br />

vODOLiJa<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Puni ste samopouzdanja.<br />

Ljudi su privučeni vašom sigurnošću, a<br />

vi ste svesni svog uticaja na okolinu. Bićete centar<br />

društva. POSAO I FINANSIJE: Potrebno je da uspostavite<br />

dobre radne odnose sa kolegama, kako sa vama podređenim,<br />

tako i sa nadređenima. Nije vreme da izazivate i menjate sistem.<br />

Povoljan period za investicije u polje elektronike, interneta,<br />

tehnologije, umetnosti. ZDrAvLJE: Dobro.<br />

RIBA<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO:<br />

Pred vama je emotivno izuzetno turbulentna faza.<br />

Ovaj mesec obeležiće tajne veze i došaptavanja,<br />

veze nekih Riba će se iscrpsti i doći do kraja. Budite oprezni<br />

u šta se upuštate. POSAO I FINANSIJE: Izbegavajte tajne<br />

dogovore i aktivnosti „ispod žita“, naročito ako su u pitanju<br />

poslovi sumnjive zakonitosti. ZDrAvLJE: Potrebno vam je<br />

osamljivanje i ponovni pronalazak unutrašnje ravnoteže.<br />

Ovan<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Probajte da ne<br />

učitavate previše u situacije, posebno kad su romantične<br />

veze u pitanju. Pogrešne procene mogu<br />

dovesti do razočaranja, rasturanja veza, raskinutih zaruka. PO-<br />

SAO I FINANSIJE: Moguća dobit od nekretnina ili zemlje<br />

u vlasništvu. Dobićete pomoć ili savet od neke starije osobe iz<br />

vašeg okruženja. ZDrAvLJE: Vozite pažljivo i bez zaletanja.<br />

Takođe, pripazite ruke pri obavljanju manuelnih poslova.<br />

BIK<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Potisnute strasti<br />

izbiće na površinu, što će dovesti do jačanja veze između<br />

vas i partnera. Ukoliko ste sami, ovo je vrlo<br />

dobar period za stvaranje novih društvenih kontakta koji mogu<br />

prerasti u nešto ozbiljnije. POSAO I FINANSIJE: Priznanja,<br />

nagrade, više moći i prestiž – sve vas ovo čeka u februaru. Pored<br />

zasluženih nagrada i poboljšanja, dobićete i više odgovornosti.<br />

ZDrAvLJE: Previše se trošite na ljude oko sebe.<br />

BLIZANCI<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Potreba za neobičnim<br />

veoma je izražena ovog meseca. Obične<br />

veze biće vam dosadne. Prihvataćete zadovoljstvo<br />

sa koje god strane došlo – dokle god proširuje vaše emotivne i<br />

fizičke horizonte. POSAO I FINANSIJE: U martu vas očekuju<br />

poslovna putovanja. Vaša ambicija se probudila i traži priznanje.<br />

Dobar mesec za započinjanje novih poslova. ZDrAv-<br />

LJE: Puni ste entuzijazma i uzleta, čuvajte se razočaranja.<br />

Fotos: Getty Images

aK<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Ovo je dobar<br />

mesec za „krpljenje“ načetih veza. Fokusirajte se<br />

na pozitivne stvari, sve negativno ili loše ostavite iza<br />

sebe i zakoračite u nove avanture. Ukoliko ste singl, a sviđa vam<br />

se neko, sad je vreme da njemu ili njoj to jasno stavite do znanja.<br />

POSAO I FINANSIJE: Pregurali ste period loših konstelacija<br />

– sada možete da se koncentrišete na vaš cilj. Sve što<br />

ste radom zaslužili, dobićete. ZDrAvLJE: Budite pozitivniji.<br />

Lav<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Uradili ste nešto<br />

što je naljutilo partnera. Tenzije mogu prilično porasti,<br />

sa optužbama koje će doletati sa svih strana.<br />

Vreme koje provedete sami sa sobom biće dobar predah.<br />

POSAO I FINANSIJE: Ovog meseca imaćete prilike da se u<br />

raznim prilikama susrećete sa vrlo uticajnim ljudima, što može<br />

presudno uticati na dobijanje promocije, povećanja plate ili posla<br />

koji ste želeli. ZDrAvLJE: Solidno.<br />

DEVICA<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Veza između vas<br />

i partnera može dobrano da se zategne, ukoliko ne<br />

pripazite šta radite ovog meseca. Iskrenost je krasna<br />

osobina, ali neke stvari je bolje da ostanu neizgovorene. PO-<br />

SAO I FINANSIJE: Ne zalećite se i ne istrčavajte. Gledajte<br />

svoj posao i pustite druge da rade svoj, bez vašeg mešanja. Ovo<br />

nije vreme da „ljuljate čamac“ jer postoji opasnost da vas loše<br />

razumeju. ZDrAvLJE: Mesec je stresan, ali bez posledica.<br />

vaGa<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Problemi koje<br />

ste imali u vezi postepeno će splasnuti, a zatim i<br />

nestati. Ukoliko ste bez partnera, ovaj mesec pružiće<br />

odlične prilike za sklapanje novih poznanstava koje mogu<br />

prerasti u nešto ozbiljnije i emotivno dublje. POSAO: Budite<br />

koncentrisani i promišljeni: možda ćete osetiti potrebu da progurate<br />

ideju ili plan, ali pri tom pažljivo birajte reči. ZDrAv-<br />

LJE: Moguć premor, bolest ili nezgode. Pripazite na zdravlje.<br />

šKOrPiJa<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Nebitno da<br />

li ste singl ili ne, vreme je za iskrenost, naročito<br />

prema sebi. U skladu sa tim, donesite konačno<br />

i odluke, jer odugovlačenje pogoršava situaciju. POSAO<br />

I FINANSIJE: Možete biti predmet neopavdane i nepravedne<br />

kritike. Nemojte klonuti duhom, niste uradili<br />

ništa loše. ZDrAvLJE: Potrebno vam je više discipline<br />

u vezi sa fizičkim aktivnostima.<br />

STRELAC<br />

LJUBAv I ZADOvOLJSTvO: Frustrirani ste,<br />

osećate da niko ne brine o vašim potrebama. Možda<br />

ste malo previše naivni s ljudima, a u svakom slučaju<br />

ne bi bilo loše da spustite loptu i da se ne predate izlivima osećanja.<br />

POSAO I FINANSIJE: Poslušajte savete kolega. Oni<br />

samo žele da vam pomognu i znaju da će najbolji rezultati doći<br />

samo ukoliko svi radite kao tim. ZDrAvLJE: Informacije, čitanje<br />

i razgovori mogu imati pozitivan uticaj na vaše zdravlje.<br />

Pogled u vašu bolju budućnost<br />

Broj meseca, podznak i keltski horoskop<br />

Srećan broj meseca<br />

Ribe su brižne i dobri drugari. Ponekad umeju da<br />

budu previše nametljive. Srećan dan za osobe rođene<br />

u ovom znaku je petak, a srećan broj 12 (znak<br />

Riba vlada dvanaestom kućom). Srećan broj je i 3<br />

(zbir jedinice i dvojke), a osim toga 2 i 6.<br />

12 3<br />

Podznak ribe<br />

Osobe sa podznakom Ribe opiru se svim pokušajima da<br />

se na njihovu originalnu ličnost nalepi nekakva etiketa.<br />

One imaju promenljivu, nemirnu i vrlo znatiželjnu prirodu<br />

koju ne zadovoljava rutina i ustaljeni život bez mnogo<br />

promena. Ove osobe beže od hladnih, čvrstih činjenica i<br />

nepromenjive stvarnosti kao od kuge. One nemaju određen<br />

plan ni za sutra, a kamo li za današnji dan i vole da<br />

sve opcije drže otvorenima. Budući da mišljenje menjaju<br />

dovoljno često i da kroz život prolaze vođeni emocijama,<br />

previše organizacije ili strukture za njih predstavlja jednostavno<br />

ograničenje punoće života. U ljubavi, ovi ljudi traže<br />

stabilnog i pouzdanog partnera, nekoga ko je realističan i<br />

praktičan. Osobe rođene u ovom podznaku osetljive su na<br />

alergije i na lekove, a njihova fizička konstitucija je generalno<br />

manje otporna u odnosu na prosek. One često poseduju<br />

neodoljiv šarm koji je diskretan i mek. Njihov izgled<br />

i maniri u društvu su vrlo zapaženi i intrigantni.<br />

Keltski horoskop<br />

Kelti su imali horoskop od <strong>13</strong> znakova po kojem svaki<br />

period u godini stoji pod vlašću određenog drveta. Pri<br />

tom, svaki znak ima dva aspekta: mladog meseca (osobe<br />

rođene u prve dve nedelje perioda pod vlašću znaka) i<br />

punog meseca (osobe rođene u druge dve nedelje).<br />

Znak: Oskoruša – Mislilac<br />

Period: 21. januar do 18. februara<br />

Osobe rođene u ovom znaku, i to u periodu mladog meseca<br />

(prve dve nedelje), lako se zapale i frustriraju u borbi<br />

za idealističke ciljeve. Osobe rođene u periodu punog<br />

meseca (druge dve nedelje) nisu preterano<br />

uzdržane, podjednako su temperamentne,<br />

ali često više obećavaju nego što<br />

su sposobne da „isporuče“. Pa ipak<br />

ostaju veoma uticajne i inspirativne<br />

osobe, pravi vizionari.<br />

Uopšteno govoreći, osobe ovog<br />

znaka imaju pionirski značaj u<br />

reformatorskim projektima i pripremi<br />

značajnih socijalnih promena.<br />

To su osobe sa velikim uticajem na<br />

druge ljude, harizmatične vođe, a na situacije<br />

prevashodno reaguju iz pozicije zaštite<br />

ljudskih prava ili dostojanstva neke osobe.<br />

To su, dakle, progresivni mislioci i individualisti<br />

koji imaju sklonost ka angažmanu<br />

u altruističkim projektima.<br />

KOsMO 91

Ko Hyundai vozi,<br />

bolje prolazi ...<br />

Hyundai i30 ”Europe”<br />

sa kompletnom opremom:<br />

• 5 zvezdica za bezbednost<br />

• 5 vrata<br />

• 5 godina trostruke garancije bez<br />

ograničenja kilometraže<br />

• Klima uređaj<br />

• Audio-sistem/CD-Player/MP3<br />

funkcija & AUX/USB/iPod priključak<br />

• ESP<br />

Sada kao 1.4 CVVT (100 PS):<br />

samo € <strong>13</strong>.990,-<br />

Hyundai i30 UpGrade<br />

sa super-ekstra-opremom:<br />

• 16” felne od lakog metala sa<br />

pneumaticima 205/55 R16<br />

• Električni sklopivi retrovizor, sa<br />

integrisanim žmigavcem<br />

• Dvozonski automatik klima uređaj<br />

• Pomoć za parkiranje unazad<br />

• Električni prozori (napred i nazad)<br />

• Kožni volan sa daljinskim kontrolama<br />

• Bluetooth jedinica sa<br />

prepoznavanjem glasa<br />

• Privacy Glass<br />

• Grejač sedišta<br />

Sada kao 1.4 CVVT (100 PS):<br />

samo € 15.990,- *<br />

* Nagradni bonus je već uključen u cenu vozila. UpGrade model bazira na ”Europe Plus“- opremi. Na raspolaganju su i<br />

i30 UpGrade 1.4 CRDi (90 PS) za samo € 17.990,-* i 1.6 CRDi (110 PS) za samo € 18.990,-*.<br />

Ponuda važi kod svih Hyundai-partnera koji učestvuju u ovoj akciji, dokle god ima vozila na lageru. Simbolična slika modela.<br />

CO 2 : 109 - <strong>13</strong>9 g/km, NO x : 28 - 145 mg/km, potrošnja: 4,1 l dizela - 6,0 l benzina/100 km<br />

Interesantne nove ideje potražite na www.hyundai.at<br />

... i još bolje!<br />

TM<br />

OHNE BEZ OGRANICENJA KILOMETERBESCHRÄNKUNG!<br />

ˇ KILOMETRAŽE!<br />

TM

Fotos: wikimedia, zVg<br />

Za potrebe filma razbili<br />

650 vozila<br />

KaOs. Na snimanju filma „Umri muški 5“<br />

nadmašeni su svi rekordi u razbijanju automobila.<br />

Razbijačka zabava filmsku industriju<br />

je koštala čak 11 milijuna dolara.<br />

Dok cijeli svijet drma gospodarstvena<br />

kriza, u Hollywoodu<br />

se očigledno nimalo ne<br />

osjećaju njene posljedice.<br />

Kako je procurilo iz središta<br />

američke filmske industrije, za<br />

potrebe snimanja filma „Umri<br />

muški 5“ razbijen je rekordan<br />

broj automobila. Riječ je o 650<br />

luksuznih vozila koja su za potrebe<br />

snimanja postala žrtve<br />

totalnih prometnih nesreća<br />

i akcijskih prizora, a za scene<br />

Kriva je – vinjeta<br />

Kradljivci vinjeta postali su<br />

ozbiljan problem u susjednoj<br />

Sloveniji.<br />

Kako je objavio Večernji list,<br />

slovenska vozila postaju sve češće<br />

žrtve krađi u kojima im se<br />

s vjetrobranskog stakla skidaju<br />

vinjete. Pretpostavlja se da je riječ<br />

o strancima koji nisu voljni<br />

kupiti slovensku vinjetu. Metode<br />

kako kradljivci dolaze do<br />

nepopularne naljepnice su vrlo<br />

različite, a iz Slovenije je sada<br />

stigla fotografija vozila na kojoj<br />

nije ukradena samo vinjeta<br />

nego i komad stakla na kojem<br />

je ona bila naljepljena.<br />

Kradljivci vinjeta snalaze<br />

se na svakojake načine.<br />

U novom dijelu „Umri<br />

muški 5“ očekuje nas<br />

rekordno razbijanje<br />

luksuznih automobila.<br />

jurnjave i potjere po gradu sveukupno<br />

je potrošeno čak 11<br />

milijuna dolara.<br />

Scene su snimane u glavnom<br />

ruskom gradu Moskvi, a u<br />

glavnoj ulozi policajca Johna<br />

McClanaea ponovo se našao<br />

obljubljeni glumac Bruce<br />

Willis. Kako je priopćeno,<br />

<strong>13</strong>2 automobila je uništeno u<br />

potpunosti, dok je 518 „samo<br />

razbijeno“. Većim dijelom je<br />

riječ o skupocjenim Mercedesima<br />

koji su njemački proizvođači<br />

automobila i proizveli<br />

upravo za potrebe ovog filma.<br />

U Stuttgartu je za snimanje<br />

nove epizode uspješnog filma<br />

tako proizvedeno i nekoliko<br />

luksuznih terenaca iz G-klase,<br />

Mercedes je nedavno predstavio<br />

prve slike svojeg novog<br />

Brabus 800 Widestara.<br />

Kako je najavljeno, prvi primjerak<br />

luksuznog i vrlo sportskog<br />

„tenka“ bit će izložen na ovogodišnjem<br />

sajmu autmobila u<br />

Kataru, gdje će mu se zasigurno<br />

obradovati bogati<br />

šeici. Novi Brabus,<br />

osim još agresivnijeg<br />

dizajna, krasi<br />

6,0-litarski V12<br />

a samo jedan automobil iz te<br />

serije košta oko 150.000 eura.<br />

Vijest koja bi vatrene zaljubljenike<br />

u skupocjene aute mogla<br />

baciti u suze i očaj, hollywoodskim<br />

producentima je postala<br />

u međuvremenu svakodnevnica.<br />

Scene brutalnog razbijanja<br />

vozila postale su, naime, standardni<br />

dio hollywoodskog akcijskog<br />

programa. No, da ipak<br />

nije riječ o bezumnom bacanju<br />

novca, govori činjenica da<br />

je iznos od 11 milijuna dolara<br />

vraćen već u samo prva dva<br />

tjedna prikazivanja u Sjedinjenim<br />

Državama. Dok sami<br />

filmovi Hollywodu donose<br />

pozamašne svote novca, ne<br />

treba uopće dvojiti da će njegovi<br />

režiseri i dalje na svojim<br />

snimanjima razbijati najbolja<br />

i najskuplja vozila svjetske automobilske<br />

industrije.<br />

Mercedesov tenk<br />

turbo sa 800 konjskih snaga.<br />

Iako još nije objavljeno koliko<br />

će koštati novi Brabus, stručnjaci<br />

računaju da se cijena neće<br />

kretati ispod 500.000 eura.

AUTO-MOTO<br />

auti stvoreni<br />

za velika druženj<br />

*Neobavezujuća prodajna cijena u austrijskim trgovinama (UVP). Fotos: zVg<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

OBITELJSKA VOZILA. u ovom izdanju KOsMa<br />

posvetili smo se vozilima koji bi mogli zadovoljiti<br />

potrebe velikih obitelji, a riječ je o<br />

autima koji nude mjesta za 5 do čak 9 osoba,<br />

U našoj usporedbi obratili smo pažnju na potrošnju,<br />

funkcionalnost i prostranost.<br />

Mnogo mjesta, štedljiv<br />

motor i što funkcionalnija<br />

unutrašnjost:<br />

to su možda glavni kriteriji<br />

koji često rukovode velike<br />

obitelji pri izboru najpogodnijeg<br />

vozila.<br />

Kao što je razvidno i u našoj<br />

usporedbi, i glavni čimbenici<br />

tržišta automobilske<br />

industrije pokušavaju naći<br />

pravo rješenje za današnje<br />

potrebe mnogoljudnih obitelji.<br />

No, pritom su odgovori<br />

automobilske industrije<br />

vrlo raličiti, počevši od<br />

„sportskih jurilica“ s mnogo<br />

mjesta, pa sve do velikih automobila<br />

koji nude mjesta<br />

i za čak devet osoba, a koji<br />

zbog veličine sve više nalikuju<br />

mini-busevima.<br />

U našoj usporedbi donosi-<br />

94 KOsMO<br />

mo kratak opis četiri protagonista<br />

iz ove klase koji se<br />

po mnogočemu razlikuju,<br />

ali koji su – izuzevši sportski<br />

Audi RS6 Avant – po svojoj<br />

cijeni vrlo pristupačni i široj<br />

publici.<br />

Da se u ovoj klasi itekako<br />

vodi bitka za osvajanje obitelji,<br />

pokazuje, primjerice, i<br />

novi Ford Turneo Custom.<br />

Novi automobil iz Njemačke,<br />

koji je predstavljen krajem<br />

prošle godine, tako nudi<br />

mjesta za čak devet osoba, a<br />

najavljen je kao „revolucija“<br />

u klasi obiteljskih vozila.<br />

Opel Zafira, osim pristupačne<br />

cijene, nudi mjesta<br />

za sedam osoba, ali i nisku<br />

potrošnju, što je u današnje<br />

vrijeme obiteljima također<br />

sve važniji kriterij.<br />

Audi RS6 Avant do stotke dolazi u roku od samo 3,9 sekundi, a<br />

osim sportskih performansi nudi dovoljno mjesta za cijelu obitelj.<br />

Obiteljska jurilica<br />

Iako cijena daleko nadmašuje konkurente na tržištu, Audijev RS6 Avant s<br />

najjačom verzijom od 560 konja zaista nudi brutalne sportske performanse<br />

koje ljubitelje visokih brzina neće ostaviti ravnodušnima. Do stotke na<br />

kazaljci ovaj karavan, koji je predstavljen krajem prošle godine, dolazi u<br />

roku od samo 3,9 sekundi. Ovaj automobil<br />

u svojem dizajnu ima odličnu ravnotežu<br />

između sportskog i elegantnog<br />

izgleda, a u samoj unutrašnjosti dominiraju<br />

visokokvalitetni i luksuzni materijali,<br />

zbog kojih je Audi poznat i obljbuljen<br />

diljem svijeta. Ovaj karavant vam nudi<br />

prtljažnik sa zapremninom od 1680 l.<br />

auDi rs6 avant<br />

Obujam motora<br />

sjedišta<br />

zapremnina<br />

snaga<br />

*Cijena:<br />

3.993 cm3<br />

5<br />

do 1590 l<br />

450 KS<br />

nepoznata

a<br />

Model korejske KIA-e nudi mjesta za sedam putnika, a ispod<br />

haube kriju se dizelaši sa snagom do 115 do <strong>13</strong>6 KS.<br />

nova faca iz Koreje<br />

Kia Carens prošle godine podvrgnuta je kompletnom redizajnu, a u tom<br />

pothvatu dobila je njušku s prednjim hladnjacima i modernim, sportskim<br />

svjetlima. Model korejskih tvoraca automobila nudi mjesta za sedam<br />

putnika, a krasi ga1,7-litreni dizel sa snagom od 115 do <strong>13</strong>6 konja. Osim<br />

toga, kao i svaki automobil korejskih<br />

proizvođača, i kod Carensa uz kupnju<br />

dobivate garanciju u trajanju od čak sedam<br />

godina. Cijena „nove face“ na tržištu<br />

iznosi u najjeftinijoj verziji 21.990<br />

eura*, a u najskupljoj i najbogatije opremljenoj<br />

varijanti 32.690 eura*.<br />

KIA CARENS 1,6 GDI<br />

Obujam motora<br />

sjedišta<br />

zapremnina<br />

snaga<br />

*Cijena:<br />

1.591 cm3<br />

5 do 7<br />

do 1650 l<br />

<strong>13</strong>5 KS<br />

21.990,- €<br />

auto za<br />

velike obitelji<br />

Praktična unutrašnjost, štedljiva motorizacija<br />

i golema prostranost glavni<br />

su aduti Opel Zafire u utrci za najbolji<br />

obiteljski automobil. Otkako je 1999.<br />

prvi put predstavljena na tržištu, Zafira<br />

se već vrlo ubrzo uspjela etablirati kao<br />

prostrani automobil s niskim troškovima<br />

održavanja. Treća generacija ovog<br />

vozila predstavljena je 2011. godine,<br />

kada je Zafira promijenila svoj vanjski<br />

izgled i dobila dizajn sportskog, ali<br />

funkcionalnog vozila. S putničkom<br />

kabinom sa sedam sjedala ovaj auto je<br />

stvoren za velike izlete, godišnje odmore<br />

i velika obiteljska slavlja.<br />

Opel Zafira TWINPORT Ecoflex<br />

Obujam motora<br />

sjedišta<br />

zapremnina<br />

snaga<br />

*Cijena:<br />

1598 cm 3<br />

7<br />

<strong>13</strong>64 l<br />

115 Ks<br />

21.090,- €<br />

Ford Turneo Custom na austrijskom tržištu pojavio se krajem<br />

prošle godine, a po mnogočemu je revolucionirao ovu klasu.<br />

Osvježenje iz Kölna<br />

Ford Tourneo Custom ugledao je svjetlo tržišta tek prošle godine, a jedan<br />

je od glavnih poteza Forda u proizvodnji privrednih i prostranih vozila.<br />

Pametnom tehnologijom, svježim izgledom i interijerom nalik putničkom<br />

automobilu, Ford Turneo Custom revolucionirao je ovu klasu u<br />

pogledu stila i funkcionalnosti.<br />

Osim toga, jedan od glavnih aduta je i<br />

niska potrošnja, što je u današnje vrijeme<br />

- naročito obiteljima - postalo važnije<br />

nego ikad. Ford Tourneo Custom dostupan<br />

je s osam ili devet sjedala, a krasi<br />

ga dvolitreni Duratorq TDCi-motor<br />

u različitim izvedbama.<br />

FORD TURNEO CUSTOM 2.2 TDCI<br />

Obujam motora<br />

sjedišta<br />

zapremnina<br />

snaga<br />

*Cijena:<br />

KOsMO 95<br />

2.198 cm3<br />

do 9 osoba<br />

3261 l<br />

125 KS<br />

nepoznata

sPOrt<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Bečka Zvezda<br />

na putu u Europu<br />

FutsaL. Pobjedama nad Schwazom i Vienna<br />

Calciom u posljednjem kolu austrijskog futsal<br />

prvenstva, bečka Stella Rossa osvojila je<br />

titulu prvaka u dvoranskom nogometu. Najzaslužniji<br />

za to su upravo igrači iz bivše Jugoslavije,<br />

koji čine skoro cijeli igrački kadar.<br />

aleksandar Ristovski (37),<br />

trener bečke malonogometne<br />

momčadi Stella<br />

Rossa, nedvojbeno je veliki<br />

entuzijast. Unatoč tome što futsal<br />

ne uživa ni približno sličnu<br />

pozornost kao druga natjecanja<br />

u sklopu Austrijskog nogometnog<br />

saveza, a i financijski još<br />

nema priželjkivanu infrastrukturu,<br />

Ristovski već godinama<br />

živi za svoju momčad, ali i za<br />

populariziranje ovog sporta u<br />

96 KOsMO<br />

javnosti. Ovaj zaljubljenik u<br />

mali nogomet podrijetlom iz<br />

Novog Sada, naime, nije samo<br />

trener, predsjednik i osnivač<br />

kluba koji je krajem siječnja<br />

ponovo osvojio titulu prvaka,<br />

nego je i jedan od najvažnijih<br />

pionira futsala u Austriji.<br />

„Stella Rossu osnovao sam<br />

1998. godine, a prva ideja nam<br />

je bila to bude tim za nogomet<br />

na pijesku. Sve je to bilo na razini<br />

hobija, ali od 2001. stvari<br />

Fenomen „futsal“ počeo je<br />

osvajati i austrijske dvorane.<br />

Stella Rossa, momčad koju<br />

čine uglavnom ljudi iz bivše<br />

Jugoslavije, glavna je uzdanica<br />

ovog sporta u austriji.<br />

su se promijenile. Postali smo<br />

futsal momčad i počeli smo<br />

igrati utakmice u Austriji, ali<br />

i inozemstvu. Budući da tada<br />

još nije ni postojala futsal liga<br />

u Austriji, mi smo je, zapravo,<br />

stvorili tada kad smo počeli<br />

igrati kao futsal tim“, rekao<br />

nam je Ristvoski o počecima<br />

„Crvene Zvezde“ iz Beča.<br />

Na upit zašto je baš izabrao<br />

naziv Stella Rossa, Ristovski<br />

je brzo objasnio svoje motive.<br />

„Još kao dječak sam bio veliki<br />

fan Crvene Zvezde, a njen<br />

uspjeh 1991. godine i danas<br />

mnogima budi lijepe uspomene.<br />

To su bili nezaboravni dani<br />

jugoslavenskog nogometa, pa je<br />

za mene bilo jasno da će se moj<br />

klub tako zvati“, kaže trener.<br />

Ovu godinu njegova momčad<br />

uspjela je osvojiti treću titulu<br />

u svojoj povijesti, pobijedviši u<br />

zadnjem kolu prvenstva<br />

Schwaz sa 4:1, a istim<br />

rezultatom i momčad Vienna<br />

Calcio. Među strijelce<br />

su se u tim utakmicama<br />

upisali i igrači poput Branka<br />

Milutinovića i Aleksandra<br />

Marinkovića, koji su svojom<br />

igrom sasvim zasjenili obrane<br />

protivničkih momčadi. Nakon<br />

što su uspjeli osigurati titulu<br />

najjače austrijske futsal momčadi,<br />

bečki zvezdaši time su se<br />

30 MIL.<br />

Prema podacima<br />

FIFA-e, toliko<br />

se ljudi bavi futsalom<br />

u svijetu.

istodobno izborili i za ulaznicu<br />

u kvalifikacije europske Lige<br />

prvaka u futsalu. Futsal, naime,<br />

već godinama uživa službeno<br />

priznanje FIFA-e, natkrovne<br />

svjetske nogometne organizacije,<br />

a prema njenim procjenama<br />

ovim se sportom u svijetu<br />

danas bavi 30 milijuna ljudi u<br />

barem 100 zemalja svijeta. „Za<br />

nas je ovo velika, velika stvar.<br />

Sad se samo možemo nadati<br />

da nećemo dobiti preteškog<br />

protivnika u kvalifikacijama.<br />

To je najbitnije. Ipak, treba biti<br />

realan i znati da postoje europ-<br />

„I Messi iz Barcelone počeo je s futsalom<br />

prije nego što je osvojio velike terene.“<br />

ske zemlje gdje futsal ima veći<br />

status, jače klubove i veću infrastrukturu.<br />

Ako uđemo u Ligu<br />

prvaka, učinili bismo u svakom<br />

slučaju veliku stvar ne samo za<br />

Stellu Rossu, nego i za cjelokupni<br />

austrijski futsal“, rekao<br />

je ekipi KOSMO-a<br />

Branko Milutinović,<br />

prvotimac bečkih zvedaša.<br />

„Već samim<br />

osvajanjem titule<br />

ispunili smo<br />

Ulazak u Ligu<br />

prvaka glavni<br />

je cilj bečkih<br />

zvezdaša.<br />

naše ovogodišnje snove. Naravno,<br />

kvalifikacije Lige prvaka<br />

su velika stvar za nas, ali treba<br />

biti realan u svim procjenama i<br />

nadanjima. Austrijski futsal još<br />

nije na onom nivou na kojem<br />

bismo ga mi voljeli vidjeti. No,<br />

ako dobijemo nešto lakšeg protivnika,<br />

sve je moguće“, kaže<br />

Ristovski.<br />

Uzimajući u obzir da je sve<br />

počelo inicijativom jednog čovjeka,<br />

već sad je impresivno vidjeti<br />

kako se Stella Rossa tipp3<br />

razvila proteklih godina. Osim<br />

što su osvojili rekordan broj ti-<br />

tula u prvenstvu, bečki zvezdaši<br />

– kao jedina futsal momčad<br />

u Austriji – redovito treniraju<br />

dječake i pomladak kluba. Prema<br />

riječima Ristovskog, futsal<br />

je nogomet budućnosti, a pritom<br />

argumentira i da je najbolji<br />

nogometaš svijeta, Lionel<br />

Messi, ustvari prvo počeo igrati<br />

futsal prije nego što je zaigrao<br />

na velikom terenu. „Naša želja<br />

je da se što više djece i mladih<br />

bave futsalom. U Španjolskoj,<br />

Portugalu i Brazilu futsal je raširen<br />

u svim slojevima društva,<br />

a dao je i mnoge nogometaše<br />

koji su se kasnije dokazali i na<br />

velikim travnjacima“, tvrdi<br />

Ristovski.<br />

Navodi da su u redovima<br />

Stelle Rosse igrali<br />

i mnogi treneri poput<br />

Zorana Barišića<br />

(Rapidovi amateri) ili Herberta<br />

Gagera (Austria Amateure),<br />

koji je također došao proslaviti<br />

titulu s igračima Stelle Rosse.<br />

Iako je razvidno da Stella Rossa<br />

i austrijski futsal zaostaju za<br />

brazilskim, talijanskim, španjolskim<br />

i portugalskim momčadima,<br />

uopće ne sumnjamo<br />

da bi u dogledno vrijeme austrijski<br />

futsal mogao mjeriti s<br />

europskom konkurencije. Jer,<br />

kao što kaže i jedna poznata<br />

austrijska poslovica: tamo gdje<br />

je volja, tamo je i put!<br />

Lesen Sie diesen Beitrag in der auf<br />

Deutsch deutschsprachigen unter www.kosmo.at Beilage!<br />

Bečka Stella Rossa tipp3 nadmoćnom igrom i uvjerljivim pobjedama<br />

osigurala je još jednu titulu austrijskog prvaka u futsalu.<br />

Svojom igrom, Stella Rossa se<br />

pobrinula i za navijačko veselje.<br />

Igrači Stelle Rosse četiri puta<br />

su zatresli mrežu Schwaza.<br />

Stella Rossa, kao jedini klub u austrijskoj futsal ligi, ima i svoj<br />

pomladak, čiji rad također nadzire Aleksandar Ristovski.<br />

Aleksandar Marinković jedna je<br />

od glavnih zvijezda kluba.<br />

Trener momčadi Aleksandar<br />

ristovski bio je presretan.<br />

KOsMO 97

sPOrt<br />

Časopis KOSMO već nekoliko<br />

godina uzastopce<br />

podržava mlade košarkaše<br />

i košarkašice.<br />

sport i integracija<br />

na jednom mjestu<br />

Bečki košarkaški klub Basket<br />

2000 nije samo poznat<br />

po svojim uspješnim rezultatima<br />

nego i po svojem<br />

doprinosu integraciji.<br />

Ovaj klub je tako prije dvije<br />

godine pokrenuo jedinstveni<br />

projekt pod nazivom<br />

„Basketball & Integration“,<br />

čiji je glavni pokrovitelj Ministarstvo<br />

za sport, a koji se<br />

izravno povezan s bečkim<br />

osnovnim i srednjim školama.<br />

Kako nas je izvijestio<br />

iMPrEssuM<br />

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung: Dragomir<br />

Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@<br />

kosmo.at) | Assistenz der Geschäftsführung: BSc (WU) Boris Sudar (boris.sudar@kosmo.at) | Senior Consultant: Tatjana Alexandra Aranitović (tatjana.aranitovic@kosmo.at)<br />

| anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.at) | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@<br />

kosmo.at) | Marketing, Produktion, vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | redaktion: Mag. Milan Ilić (milan.ilic@kosmo.at), Vera Marjanović<br />

(vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Gordana Perić (gordana.peric@kosmo.at), Zoran Radojković (zoran.pile@kosmo.at),<br />

BA Petar Rosandić (petar.rosandić@kosmo.at), Mag. Sanja Vlahović-Zajić (sanja.vlahovic-zajic@kosmo.at) | art Director und Grafik: Akad. Grafiker Drago<br />

Palavra | Deutschsprachige Beilage: Redaktionelle Aufbereitung: BA Petar Rosandić, Grafische Aufbereitung: Mag. art. Aleksandar Kostić (grafik2@kosmo.at)<br />

Kolumnisten: MMag. Damir Hajnović, Mag. Michaela Kotanyi, Zemo Kolumnista (zemo@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) |<br />

Auslandskorrespondenten: Zlatko Čonkaš – Serbien (zlatko.conkas@kosmo.at) | Lektorat: Uroš Miloradović E.MA | Fotografen: Drago Palavra, Radule<br />

Božinović, Aleksandar Zabunović | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Coverfoto: iStockphoto | Druck: NÖ Pressehaus<br />

Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse:<br />

Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at<br />

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten<br />

haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die<br />

Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2010. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine<br />

Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen<br />

erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich<br />

bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre<br />

Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.<br />

98 KOsMO<br />

Željko Račić, predsjednik<br />

kluba Basket 2000, trenutno<br />

u projektu sudjeluje oko 250<br />

djece od 6 do 14 godina.<br />

Cilj je, s jedne strane, približiti<br />

školarcima košarku<br />

kao sport, ali ih i potaknuti<br />

na zajedničku sportsku<br />

aktivnost. „Integracija je<br />

obostrani proces, a naše polažište<br />

kod projekta jest da<br />

se integracija ne smije odnositi<br />

samo na djecu stranog<br />

podrijetla. I austrijska djeca<br />

se, naime, moraju integrira-<br />

ti u jednoj takvoj sportskoj<br />

situaciji, učiniti ono što je<br />

najbolje za cijelu ekipu i biti<br />

teamplayer“, kaže predsjednik<br />

kluba Račić. Sam projekt<br />

će trajati do 2014. godine,<br />

a u projektu sudjeluju<br />

ne samo djeca nego i njihovi<br />

roditelji koji posjećuju završna<br />

natjecanja. U projekt<br />

se u međuvremenu uključilo<br />

sveukupno 12 bečkih<br />

škola. U njima se jednom<br />

do dvaput tjedno održavaju<br />

treninzi za učenice i uče-<br />

Projekt „Basketball & Integration“<br />

trajat će do 2014.<br />

nike sa stručni školovanim<br />

košarkaškim trenerima. „To<br />

je odlična prilika pokazati<br />

učenicima i učenicama sve<br />

čari ovog sporta i košarkaše<br />

igre uopće“, dodaje Račić.<br />

Kako naglašava, u projektu<br />

sudjeluje i Wiener Integrationshaus,<br />

a konačni cilj cjelokupnog<br />

djelovanja je da se<br />

jednog dana osnuje košarkaša<br />

liga za đake. Ona bi trebala<br />

objediniti što više bečkih<br />

škola, a time osigurati i<br />

prodor košarke kao sporta<br />

među mladima.<br />

Osim u pogledu intergacije,<br />

Basket 2000 je trenutno i sa<br />

svojim seniorskim sastavom<br />

na dobrom putu. Trenutno<br />

je u muškoj konkurencijiklub<br />

prvi na ljestvici, a sa<br />

ženskim sastavom drugi u<br />

bečkoj pokrajinskoj ligi.<br />

Fotos: Aleksandar Zabunović

www.kosmo.at/fb<br />

Godišnja pretplata za<br />

KOSMO iznosi 11,- eura!*<br />

Pretplatom dobijate 10 brojeva<br />

direktno na Vašu adresu!<br />

Twist Zeitschriften Verlag GmbH<br />

Donau Business Center<br />

Handelskai 388/741<br />

A-1020 Wien<br />

T: +43/1/235 05 72 - 0<br />

F: +43/1/235 05 72 - 25<br />

zusendung@kosmo.at<br />

www.kosmo.at<br />

Godišnja pretplata za<br />

KOSMO iznosi 11,- eura!*<br />

Pretplatom dobijate<br />

10 brojeva<br />

direktno na Vašu adresu!<br />

*Das Produkt ist unentgeltlich. Der Preis beinhaltet lediglich Porto- und Aufwandkosten.

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!