Seminarski rad: Master-slave komunikacija realizovana korišćenjem ...

More documents

Recommendations

Info

1 Uvod Nagli razvoj elektronike je omogućio njenu primenu u svakodnevnom životu. Nije moguće zamisliti ni jedan trenutak života bez “mnoštva” izuma. Računari, kao primer pružaju pomoć u smislu informisanosti, mobilnosti, rešavanja matematičkih problema, projektovanja elektronskih kola, nadzora, kontrole procesa, obrade signala. Računari na čipu – mikrokontroleri se odlikuju kompaktnošću. Pomoću mikrokontrolera, možemo da utičemo, po sopstvenoj zamisli, na ono na šta želimo. Precizno upravljanje elektro motora, elektronskih kola, kontrola raznih displeja, rasvete. Mogućnosti su velike. Ovim projektom je pokazan način komunikacije među kontrolerima. Korišćenjem RS485 interfejsa ostvarena je master-slave komunikacija između 3 uređaja na zajedničkoj magistrali. 4
2 Teorijska postavka Najvažniji faktor koji je imao dominantni uticaj na masovno korišćenje računara u industriji predstavlja razvoj mikroprocesora. Mikroprocesor je u suštini računar na čipu. Da bi obavili koristan zadatak, sistemi zasnovani na mikroprocesorima prve generacije zahtevali su ugradnju velikog broja dodatnih komponenata (oscilatore, adresne lečeve, lečeve za podatke i druga LSI kola relativno male složenosti). Kasnije, napredak na polju VLSI tehnologije doveo je do proizvodnje mikroračunarskih sistema kod kojih su sva neophodna kola bila ugrađena (embedded) u relativno mali broj pratećih integrisanih kola (tipično su to bili integrisane CPU jedinice relativno velike složenosti, kontroleri prekida, DMA kontroleri, tajmeri, UART-i, programibilni paralelni periferni interfejsi (PIA), i dr.). Kao plod dalje integracije nastaju jedno-čipni mikrokontroleri koji u sebi imaju ugrađeno analogni i digitalni ulazno-izlazni podsistem, tajmere i brojače, LCD drajvere i druge logike.Time su ova kola, takoreči bez dodatnog hardvera, sada bila u stanju da obavljaju relativno složene upravljačke funkcije koje se odnose na rad sistema u realnom vremenu. Primeri ovakvih tipova mikrokontrolera su Intel 8051 i 8096, Motorola MCH 68HC11, Microchip PIC 18F1x20, i dr. Ovi čipovi su pre svega razvijeni za potrebe automobilske industrije, procesne industrije, elektromedicine, telekomunikacija, robe široke potrošnje, i td. Mikrokontrolere delimo na 4-, 8-, 16-, i 32-bitne. Ilustracije radi, 4-bitni mikrokontroleri uglavnom se koriste u automatima za igru, 8-bitni kao programatori u veš mašinama, 16-bitne srećemo u sistemima za upravljanje klimom u kolima, a 32-bitni se primenjuju da obave složene telekomunikacione funkcije u mobilnim bežičnim uređajima. Osnovne karakteristika mikrokontrolera su: usađeni (built-in) ROM- najčešće kapaciteta 4 kB na samom čipu u kome se čuva upravljački program, usađeni RAM- najčešće kapaciteta 128 B, koji se koristi za čuvanje privremeno promenljivih, CPU koji je, zbog efikasnijeg korišćenja ograničene programske memorije, u stanju da izvršava instrukcije koje manipulišu sa jediničnim bitovima, veliki broj mikrokontrolera ima usađeno koprocesor Boole-ovog tipa. Ovaj koprocesor zajedno sa CPU-om ima mogućnost da pojednostavljeno implementira Boole-ove izraze koji se veoma često javljaju u upravljačkim aplikacijama, mikrokontroleri imaju usađene ulazno-izlazne portove koji se koriste za efikasno upravljanje, kao i jednostavnu i laku interakciju sa spoljnim uređajima. U daljem tekstu ukazaćemo na osnovne karakteristike mikrokontrolera bez ulaženja u detalje koji se odnose na specifičnosti njihovih realizacija. 5
Page 1 and 2: Elektronski Fakultet Niš Seminarsk
Page 3: 4.6 Master 4.6.1 definisanje parame
Page 7 and 8: ubrizgavanjem goriva, klima sistemo
Page 9 and 10: 2.4 Struktura mikroprocesora slika
Page 11 and 12: Mikrokontroler koristi ograničen s
Page 13 and 14: Kada se podaci ne predaju linija se
Page 15 and 16: standard u industriji. Svi drugi st
Page 17 and 18: Električne karakteristike linijsko
Page 19 and 20: Gdje su: L=dužina voda c=brzina pr
Page 21 and 22: slika 17. Električna šema ulaza(D
Page 23 and 24: LS bajt procesa sabiranja je 74 h i
Page 25 and 26: 3 Opis sistema 3.1 Blok šema siste
Page 27 and 28: 3.4 Formati poruka Poruka je format
Page 29 and 30: 4 Software Kod je pisan u Asembleru
Page 31 and 32: MOV A,#38H ; SET DL=1,N=1,F=0 LCALL
Page 33 and 34: 4.4.2 primi podatke ulazni parametr
Page 35 and 36: SETB C RET GDERR: CLR C RET 4.4.3 p
Page 37 and 38: 4.5.2 random ulazni parametri: nema
Page 39 and 40: ;**** POZICIJE NA LED DISPLEJU ****
Page 41 and 42: LCALL DSTRW MOD0: JNB SELECT, SEL_P
Page 43 and 44: XRL A, #'K' JNZ ENT22 MOV A, ADRX X
Page 45 and 46: SEL8: MOV A, COUNTS JB 0, SEL9 MOV
Page 47 and 48: 4.7.2 inicijalizaciona sekvenca: fu
Page 49 and 50: 5 Programiranje mikrokontrolera Upi
Page 51 and 52: Slika 16. Upis kôda u mikrokontrol
Page 53 and 54: da zasvetle diode u istoj kobinacij
Page 55 and 56:
7 Zaključak Ovaj projekat je urađ
Page 57 and 58:
Layout gornje strane PCB-a 57
Page 59 and 60:
start ekran (1) inicijalizacija Set
Page 61 and 62:
Sanja Tomić Ime: Sanja Prezime: To
Page 63:
Dosadašnji projekti - nastavak: 6.
show all

Seminarski rad: Master-slave komunikacija realizovana korišćenjem ...

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?