Kosmo 06/15
03.06.2015 • Views
Share Embed Flag

Kosmo 06/15

Kosmo 06/15

Kosmo 06/15

SHOW MORE
SHOW LESS
ePAPER READ
DOWNLOAD ePAPER
kosmo.at

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

START NOW

P.b.b. Verlagspostamt 1020 GZ 09Z037990M<br />

JUICE:<br />

„Estrada je Goli otok!“<br />

OLIVER DRAGOJEVIĆ:<br />

„Otimaju nam more!“<br />

KOSMO<br />

<strong>06</strong>/20<strong>15</strong> | IZDANJE BR. 64 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | WWW.KOSMO.AT<br />

OTKRIVAMO!<br />

ONI ČUVAJU<br />

AUSTRIJU<br />

KOSMO u pratnji specijalnih jedinica Cobra i WEGA.<br />

Kako nas štite od terorizma i katastrofa?

P.b.b. Verlagspostamt 1020 GZ 09Z037990M<br />

JUICE:<br />

„Estrada je Goli otok!“<br />

OLIVER DRAGOJEVIĆ:<br />

„Otimaju nam more!“<br />

KOSMO<br />

<strong>06</strong>/20<strong>15</strong> | IZDANJE BR. 64 | NAŠ NAJTIRAŽNIJI MAGAZIN U AUSTRIJI | WWW.KOSMO.AT<br />

OTKRIVAMO!<br />

ONI ČUVAJU<br />

AUSTRIJU<br />

KOSMO u pratnji specijalnih jedinica Cobra i WEGA.<br />

Kako nas štite od terorizma i katastrofa?

STARS<br />

54 Istinski kralj<br />

Dalmacije i otoka<br />

Oliver Dragojević nedavno je<br />

održao svoj tradicionalni koncert<br />

u Gradišću. Susreli smo se s ovim<br />

legendarnim autorom i pjevačem.<br />

SPORT REPORTAŽA<br />

32 Kad mezimac puni 18!<br />

Punoljetstvo je veliki događaj u balkanskoj<br />

zajednici. On se proslavlja skupo i bučno!<br />

REPORTAŽA<br />

26 Naši u Wiener Linien<br />

KOSMO je proveo jedan dan s nevidljivim<br />

junacima – našim ljudima koji<br />

rade u javnom transportu i Bečlijama<br />

omogućavaju siguran i brz prijevoz.<br />

12 INTEGRACIJA<br />

Azra Merdžan. S predsjednicom<br />

Foruma žena<br />

razgovaramo o položaju žena i<br />

obilježavanju stradanja.<br />

46 GOURMET<br />

Ljetno osvježenje. Vrijeme<br />

je za prirodne osvježavajuće<br />

napitke od voća i lake ljetne<br />

kolače. Uživajte!<br />

60 COMMUNITY<br />

Highlights mjeseca. Događaji<br />

o kojima se najviše pričalo<br />

između dva broja magazina<br />

KOSMO, online i uživo...<br />

76 SPORT<br />

Nepobediv u ringu.<br />

Saša Jovanović je jedan od<br />

najuspješnijih austrijskih<br />

kikboksera.<br />

16 SIGURNOST<br />

Sophie Karmasin. „Radna<br />

mjesta moraju odgovarati<br />

potrebama porodica“, u<br />

razgovoru za KOSMO kaže<br />

nadležna ministrica.<br />

48 LIFESTYLE<br />

Brčkanje u bazenu.<br />

Predstavljamo vam spisak<br />

stvari koje su vam neophodne<br />

za pun ugođaj<br />

pokraj bazena ovog ljeta.<br />

70 ZNANJE<br />

Austrija u EU. Ove godine<br />

obilježava se jubilej 20 godina<br />

otkako je Austrija pristupila<br />

Evropskoj uniji. Pročitajte više<br />

o značaju ovog datuma.<br />

78 SPORT<br />

Pesnice od željeza. Sandra<br />

Zekić je novinarka, buduća<br />

pravnica i neustrašiva prvakinja<br />

u ženskom savate i kikboks<br />

sportu u Srbiji.<br />

30 KARIJERA<br />

Uspješan i pun optimizma.<br />

Gordan Todorović partner je<br />

u jednoj informatičkoj kući<br />

u Beču. Tvrdi da odlaskom iz<br />

Srbije nije ništa propustio.<br />

42 ZDRAVLJE<br />

Sterilitet. Sa Dr. Dejanom<br />

Stanisavljevićem razgovarali<br />

smo o ovom sve češćem, ali<br />

često rješivom problemu.<br />

50 STARS<br />

Na đusu kod<br />

Juicea.<br />

U kućnoj<br />

posjeti kod<br />

najkontroverznijeg<br />

srpskog<br />

repera. „Sanjam o mirnom<br />

životu“, povjerio nam se ovaj<br />

muzičar.<br />

74 AUTO-MOTO<br />

Vožnja života.<br />

U ovoj šarenoj panorami<br />

provjerite šta vam stoji na<br />

raspolaganju od otkačenih<br />

prijevoznih sredstava koje<br />

možete iznajmiti.<br />

COVER<br />

36 Čuvari iz sjenke<br />

U ekskluzivnoj reportaži KOSMO je<br />

izbliza pratio svakodnevicu specijalnih<br />

austrijskih jedinica Cobra i WEGA,<br />

a posjetili smo i alpsku policiju.<br />

KOSMO 03

04 KOSMO<br />

Izbeglice u šatorima – ali sa pet zvezdica i uz Mozarta i Klimta.<br />

Ilustracija: Zorica Nikolić Aigner

Kuku lele,<br />

umro šiling!<br />

AUSTRIJA I EU. Dve decenije nakon pristupanja Austrije Evropskoj uniji, deo građana našeg<br />

porekla još uvek sa nostalgijom govori o šilingu i prohujalom blagostanju. Za posledice<br />

globalne ekonomske krize oni sredovečni i stariji krivicu svaljuju na Brisel. Međutim, sasvim<br />

mlada generacija, koja ne pamti vreme pre EU, sve što stariji zameraju doživljava kao<br />

prednost pripadanja združenoj Evropi. Pitali smo naše sugrađane: „Šta za Vas znači EU?“<br />

Jakov ÐORÐEVIĆ (60),<br />

radnik<br />

Milorad ÐURÐEV (68),<br />

penzioner<br />

Ivan PERIĆ (42),<br />

radnik u kladionici<br />

Miloš MITROVIĆ (26),<br />

mehaničar<br />

Dobro je što nema granica<br />

i što u celoj EU imamo istu<br />

valutu. Međutim, nama radnicima<br />

život je bio lepši dok<br />

smo imali šiling. Mogli smo<br />

da uštedimo, a nismo oskudevali,<br />

dok danas jedva sastavljamo<br />

kraj sa krajem.<br />

Živimo u Evropi bez granica i<br />

to je dobro. Loše je što mladi<br />

nemaju posla, a onda im ta pogodnost<br />

za putovanja ništa ne<br />

znači. Euro nam je doneo skupoću.<br />

Sa 1.000 šilinga porodica<br />

je mogla živeti nedelju dana, a<br />

danas sa 100 eura ne može.<br />

Za one koji puno putuju dobro<br />

je što je Austrija deo Evrope<br />

bez granica. Međutim, naši ljudi<br />

tvrde da im je pala kupovna<br />

moć jer je porasla nazaposlenost.<br />

Tržište rada otvoreno je<br />

za nove članice EU, odakle dolazi<br />

jeftinija radna snaga.<br />

Kratko sam u Austriji i dopada<br />

mi se mogućnost putovanja bez<br />

barijera. Lakše se dolazi do posla,<br />

bolje se zarađuje i svi mogu<br />

pristojno živeti. Međutim, stariji<br />

migranti, ali i mnogi Austrijanci,<br />

tvrde da im je mnogo teže<br />

i kukaju za šilingom.<br />

Fotos: Radule Božinović Redaktion: Vera Marjanović<br />

Boban TODOROVIĆ (33),<br />

kompjuterski tehničar<br />

Od 2000. promenio sam četiri<br />

firme jer su ih zbog konkurencije<br />

morali zatvoriti ili preseliti<br />

u zemlje sa jeftinijom radnom<br />

snagom. Cene su otišle gore –<br />

ono što je koštalo 10 šilinga,<br />

sad je 1 euro, tj. 40% skuplje.<br />

Ništa od lepih obećanja.<br />

Mirjana RAUKAR (42),<br />

prodavačica<br />

Austrijski seljak ne može da<br />

proda svoje proizvode, jer ih veliki<br />

koncerni uvoze za 75% jeftinije.<br />

Zbog pridošlica iz novih<br />

članica EU pala je cena rada. U<br />

Briselu se donose svi zakoni, a<br />

mi u Austriji malo odlučujemo<br />

o svom životu.<br />

Lala MURTIĆ (45),<br />

tekstilni dizajner<br />

Iz dana u dan sve nam je teže.<br />

Firme propadaju, nezaposlenost<br />

raste, cene skaču, dolazi<br />

sve više stranaca čija cena rada<br />

je konkurentna. Obećavano<br />

nam je blagostanje, a dobili<br />

smo narastajuću bedu. Možemo<br />

putovati, ali nema novca.<br />

Zlatan JANKOVIĆ (19),<br />

student muzike<br />

Dobro je što je Austrija u EU<br />

jer nam je otvoreno tržište rada.<br />

Danas nije problem promeniti<br />

državu i uklopiti se u novu sredinu.<br />

Povećan je protok ideja,<br />

znanja, kulture i umetnosti,<br />

gradi se multikulturalno društvo.<br />

U celoj EU smo kod kuće.<br />

KOSMO 05

Milan Nikić (61) se može sresti na bečkim taksi-stajalištima, gdje<br />

u svom automobilu strpljivo čeka da dođe na čelo kolone, kako bi<br />

dobio putnika. Ovaj tihi i povučeni čovjek nerado govorii o sebi,<br />

a kad i kaže nešto, iz njegovih riječi izbija velika doza gorčine.<br />

Tome se ne treba čuditi..<br />

„Ja sam iz Brčkog, a u Beč sam se 1992. sklonio od rata. Imao<br />

sam ovdje videoteku, ali sam je morao zatvoriti jer je moderna<br />

tehnologija taj posao učinila prevaziđenim. Od prije šest<br />

godina vozim taksi. Samostalan sam, što mi je vrlo bitno. Nije<br />

težak ovaj posao, teški su ljudi. Iako je svaki dan pun rizika, ne<br />

želim da razmišljam o tragičnim slučajevima. Ne vozim noću<br />

i do sada nisam imao previše loših iskustava. Niko me nije davio,<br />

niti izbo nožem, a verbalne sukobe izbjegavam. Kad naiđe<br />

nezgodna mušterija, ne prepirem se. Ako plati, dobro je, a ako<br />

ne plati, opet je dobro, jer je moglo biti i gore. Moram ovako,<br />

jer treba sakupiti godine staža za penziju.<br />

Inače, rijetko kome pričam da sam diplomirao na Fakultetu političkih<br />

nauka, odsjek diplomatije. Radio sam kao novinar, a imao<br />

sam i svoju televiziju. Sve materijalno što sam imao, izgubio sam<br />

u ratu. Mislio sam da ću se vratiti, ali nema se više gdje. Davno<br />

sam prevazišao sve tuge, pa samo radim i ne razmišljam o prošlim<br />

vremenima. Mnogo je ljudi sa fakultetskim diplomama koji po<br />

svijetu voze taksi. Uostalom, ni novinarstvo nije ono što je nekad<br />

bilo – mnogo je pitanja, ali nema odgovora. Život najmanje zavisi<br />

od čovjeka, a kad krene stihija, važno je samo da se preživi.“<br />

Priče naših ljudi u Beču čitajte na:<br />

www.facebook.com/KOSMOMagazin<br />

Fotos: Radule Božinović<br />

<strong>06</strong> <strong>06</strong>KOSMO

Fotos: Radule Božinović<br />

Reakcije čitalaca<br />

Irena Ješić (komentar na prilog:<br />

„Sarajevo gedenkt seines<br />

tragischen Paares“)<br />

Umjesto da se mrzimo dan danas<br />

trebamo učiti iz grašaka<br />

prijašnjih generacija! Mi smo<br />

jedan narod i jedna crvena krv,<br />

da li musliman, pravoslavac ili<br />

katolik! Nemojte trovati vašu<br />

djecu prošlošću, nego ih učite da<br />

je ljubav jedna!<br />

Denis Đulić (komentar na<br />

prilog: „Serbien rehabilitiert<br />

Tschetnik-Führer Mihailović“)<br />

Beschämend, hinterweltlerisch<br />

und eine Beleidigung der Millionen<br />

Opfer und deren Angehörigen,<br />

die ihr Leben im Kampf gegen<br />

den NS-Terror ließen. Zum<br />

Haare raufen.<br />

Katarina Petoš (komentar<br />

na prilog: „25 Prozent mehr<br />

Rechtsextreme angezeigt“)<br />

Wo gibt es mehr Hass und Nationalismus<br />

als am Balkan!<br />

Unser Volk ist absolut intolerant<br />

anderen gegenüber, aber<br />

wir erwarten Toleranz!? Ich<br />

bin 32 Jahre in Österreich und<br />

NEIN, verkaufe mich nicht als<br />

Österreicherin. Aber wer bin<br />

ich überhaupt!? In meinem Geburtsland<br />

Bosnien bin ich auch<br />

nicht willkommen... Von irgendwem<br />

dort werde ich immer<br />

verurteilt. Man verurteilt mich,<br />

weil ich liberal bin! In meinem<br />

eigenen Land! Man verurteilt<br />

mich, weil ich Wörter sage, die<br />

laut kranker Menschen „muslimisch“<br />

oder „serbisch“ sind. Ich<br />

pfeife auf so ein Land, wo ich<br />

aufpassen muss, was ich sage und<br />

wen ich als Freund betrachte. Ich<br />

pfeife auf ein Land, wo ich mich<br />

schämen muss, wenn ich „kafa,<br />

kava oder kahva“ beim Kellner<br />

bestelle! Fangen wir doch bitte<br />

bei der eigenen Toleranz an und<br />

beim eigenen Nationalismus<br />

und Radikalismus, bevor wir<br />

diese von anderen erwarten!<br />

Predrag Triv (komentar na<br />

prilog: „25 Prozent mehr<br />

Rechtsextreme angezeigt“)<br />

Es ist nur eine frage der Zeit<br />

und der Arbeitslosen, wann es<br />

in Österreich und Deutschland<br />

einen extremen Rechtsruck gibt.<br />

Multikulti gibt es nur, solang<br />

alle was zum Essen haben und<br />

sie noch Perspektiven haben. Leider<br />

ist die Menschheit dumm.<br />

Bojan Marković (komentar na<br />

online prilog: „Die (un)gesunde<br />

Watsche“)<br />

Reportaža o vaspitavanju dece naših ljudi u Austriji izazvala<br />

je veliko interesovanje čitalaca i podelila mišljenja.<br />

Diese Aussagen: „Das ist Tradition,<br />

alle wurden schon mal<br />

geschlagen, erzähl keine Märchen,<br />

deine Eltern haben’s auch<br />

gemacht, hat einen Menschen<br />

aus mir gemacht“ usw. Traurig,<br />

dass man einfach eine sehr<br />

schlechte Kopie seiner Eltern ist,<br />

oder der Umgebung, ohne ein<br />

wenig das Hirn zu benutzten<br />

und sich die Frage zu stellen<br />

– geht’s auch anders? Was ist<br />

denn aus der Welt geworden,<br />

trotz aller technologisch/medizinischen<br />

Errungenschaften? Ist<br />

es ruhiger geworden? Lebt man<br />

besser, entspannter? Eher nicht.<br />

Die Gewalt, vor allem traditionelle,<br />

hat nur mehr Gewalt<br />

geschaffen. Misshandelte Kinder<br />

geben es schwächeren weiter.<br />

Jeder Mensch mit gesundem<br />

Verstand sieht das ein, auch<br />

wenn nach einer Zeit. Das<br />

heißt nicht, dass Kinder unter<br />

einer Glasglocke leben sollen.<br />

Aber Angst einflößen? Wegen<br />

Respekt? Wann lernen wir<br />

denn? Was glaubt ihr wohl,<br />

wie viele es da draußen gibt,<br />

von denen niemand etwas<br />

ahnt, das sie ihre oder fremde<br />

Kinder misshandeln?<br />

Also, es erstaunt mich immer<br />

wieder, wieviele unfähige Eltern<br />

es gibt. Kinder machen<br />

unabsichtlichen Blödsinn.<br />

Wenn ein Vater oder Mutter<br />

unfähig sind, im Kind die Motive<br />

zu erkennen, oder sie reagiren<br />

nur negativ, anstatt das<br />

Kind abzulenken, anschließend<br />

über alles zu lachen, dann ist es<br />

für diese Welt zu spät.<br />

Poštovani čitaoci,<br />

KOSMO je otvoren za sve<br />

Vaše reakcije, prijedloge i pitanja.<br />

Podijelite s nama svoje<br />

komentare na:<br />

Zeitschrift KOSMO<br />

Handelskai 388<br />

Büro Top Nr. 741<br />

1020 Wien, na e-mail:<br />

info@kosmo.at<br />

RIJEČ<br />

IZDAVAČA<br />

Dejan SUDAR<br />

o novom broju<br />

i BKS-eventima<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

dejan.sudar@kosmo.at<br />

Bilo kuda,<br />

KOSMO svuda<br />

S<br />

vojom pjesmom „Beauty never<br />

lies“ Bojana Stamenov ostavila<br />

je upečatljiv dojam na ovogodišnjoj<br />

Euroviziji koja je prošli<br />

mjesec održana u našem gradu. Iako<br />

je po mojem mišljenju zaslužila da<br />

dobije i bolju poziciju u konačnom<br />

rezultatu, nema uopće dvojbe da je<br />

Bojana svojom vedrom pojavom,<br />

snažnim glasom i tolerantnim stavovima<br />

osvojila srca ljudi širom svijeta.<br />

Kao glavnom medijskom partneru<br />

srpskog tima na Euroviziji, nama je<br />

pripala čast da uvijek kao prvi medij<br />

dobijemo svježu informaciju, klip iz<br />

bekstejdža i izjavu Bojane za javnost.<br />

I u ovom slučaju, kao nebrojeno<br />

puta dosad, KOSMO je bio prvi<br />

medij na licu mjesta, a interakcija<br />

na našem facebook portalu pokazuje<br />

koliko smo opravdali status glavnog<br />

medijskog partnera.<br />

No, Eurovizija nije jedini događaj<br />

gdje su naši novinari bili prvi na licu<br />

mjesta. Ovaj mjesec donosimo niz<br />

zanimljivih, ekskluzivnih priča: naš<br />

reporter Petar Rosandić tako je imao<br />

prigodu prisustvovati tajnim vježbama<br />

specijalne policijske jedinice Cobra<br />

u Donjoj Austriji i Štajerskoj, a<br />

naš fotograf Peter Provaznik, uz dopuštenje<br />

nadležnih osoba iz MUP-a,<br />

donosi našim čitateljima slike koje<br />

inače nisu predviđene za javnost.<br />

I dok se naša iskusna novinarka Vera<br />

Marjanović pozabavila temom proslava<br />

rođendana na koje glavni protagonisti<br />

troše tisuće i tisuće eura,<br />

u Beogradu smo susreli proslavljenog<br />

srpskog repera Juicea koji nam<br />

nije samo otvorio vrata svog stana i<br />

studija, nego i ona svojih emocija i<br />

razmišljanja. Intervju sam pročitao s<br />

zanimanjem, a vjerujem da će – zbog<br />

nekoliko škakljivih pitanja i odgovora<br />

– imati i šireg odjeka.<br />

KOSMO 07

ZEMO KOLUMNISTA<br />

Piše: Darko Markov<br />

Ilustracija: Filip Andronik<br />

Na pijaci<br />

I<br />

dem kroz pijacu, vučem ovaj jeftin fladen<br />

brot, pa mi pogled zastade na lubenicama.<br />

Bostan u maju! Kakvog je ukusa<br />

da vam i ne pričam, znate sami. Pored jadnih<br />

i bledih lubenica stoje smežurane pomorandže<br />

kojima je odavno proš’o rok upotrebe.<br />

Uskoro ih ni po evro neće niko kupovati.<br />

Šta ću, dok gledam taj prizor odma’ mi mučenom<br />

prođe kroz glavu „bečka kulturna<br />

scena“ i ova elita koja mi ne izlazi iz glave od<br />

kad sam je prvi put video, a bolje da nisam.<br />

Bečka kulturna scena obiluje takvim egzotičnim<br />

voćem – da ga tražiš po Našmarktu<br />

propisno bi se namučio, i veliko je pitanje<br />

da l’ bi ga našao. Ima tu s koca i konopca,<br />

nabrano ko zna gde i u koje doba godine,<br />

pa servirano nama kukavnima. Ima ucvalog,<br />

precvalog, rano napupelog, kiselog,<br />

preslatkog, vestački obojenog i iznutra trulog.<br />

Mislim da je ovog genetski mutiranog i<br />

nedefinisanog ponajviše.<br />

Ako samo malo zađete na tu pijacu, tu kulturnu<br />

scenu, neće vam biti potrebne bunike<br />

da siđete sa zdrave pameti i zapitate se kakva<br />

se ovde tragikomična cirkusijada prikazuje.<br />

Gledam redom. Jedan simpatični dečkić<br />

koga su „bečke umetnice“ i njihovi fejsbuk<br />

palčevi na gore ubedili da je glumac, i ne<br />

samo glumac nego scenarista i režiser spreman<br />

za Holivud, poručuje kočoperno kako<br />

piše roman u dvadesetoj. Roman o svojim<br />

glumačkim usponima i padovima?! Mašala,<br />

sinko! Gde se on to penjao i padao, pa da<br />

je to zaslužilo roman? U skečevima, čiji su<br />

autori bečke umetnice. Rekoh vam ja koliko<br />

su ti fejsbuk palčevi na gore otrov za čoveka.<br />

Spremimo se narode da u junu mesecu, kako<br />

nam poručuje bečki vunderkind, prisustvujemo<br />

promociji tih uspona i padova, pod<br />

pokroviteljstvom „bečkih umetnica“ koje<br />

će mu na kraju uručiti nagradu za životno<br />

delo. Možda dobije i onu statuetu u obliku<br />

jedne od njih.<br />

Čekajući to veličanstveno delo, umetnice<br />

ne čase ni časa. Aktivno rade na našem<br />

uzdizanju. Sve vrvi od njihovih srećnih i<br />

nesrećnih ljubavi, zaljubljivanja, spomenara<br />

i stihova na pragu šezdesete. Baš bi<br />

ono voleo da se upišem u taj spomenar<br />

i nacrtam srce probodeno strelicom. Da<br />

se vratim malo u mladost.<br />

Dok se pišu memoari u dvadesetoj i postaje<br />

šiparica u šezdesetoj, šta rade oni što nisu<br />

mladi, a misle da smo svi mi ludi. Predstavnici<br />

našeg naroda. Oni zapucaše naveliko.<br />

Jedni pišu žalbe i peticije Evropskom parlamentu,<br />

drugi na sopstvenu inicijativu vode<br />

istorijske političke pregovre, rešavaju ono<br />

što ni državi ne polazi za rukom. Oni koji na<br />

AMS-u imaju podebeli dosije i ne mogu da<br />

srede sopstveni frižider, a ni sopstveni život,<br />

i sada vode državnu politiku i neku vrstu Arbajclos<br />

diplomatije. Muko i ludnice.<br />

Navali narode na pijacu! Ko voli nek izvoli.<br />

Hoćete memoare, zaljubljene umetnice,<br />

dokone predstavnike, samozvane arbajclos<br />

diplomate i političare? Svega ima napretek.<br />

Ništa normalno, sve egzotika.<br />

Nego, dragi prijatelji, da vam ponosno objavim<br />

kako sam rešio da se bavim ovim, kako<br />

se kaže, genetskim inženjeringom. Video<br />

sam kako je moj komšija ukrstio sanskog<br />

jarca i bavarsku kozu, a ja lično dok smo<br />

pili rakiju prisustvovao tom činu. Pa vas sve<br />

zajedno molim da me palčevima na gore,<br />

komentarima i ovim, kako se zovu, smajlovima,<br />

ubedite da sam rođeni genetičar,<br />

kako bi do juna meseca ove godine objavio<br />

svoj prvi naučni rad na tu temu i pozvao<br />

„kulturnu elitu“ na promociju.<br />

Škrabni Zemi svoje mišljenje:<br />

zemo.kolumnist@kosmo.at<br />

08 KOSMO

SVE I SVAŠTA<br />

JUNAK<br />

Prase Smeško (9 meseci),<br />

za gradonačelnika!<br />

LUZER<br />

Marija Mićić – Maxima (30),<br />

nagrabusila zbog ljubavi<br />

Nezadovoljan kandidatima za<br />

gradonačelnika u mestu Flint<br />

u Michiganu, jedan čovek je<br />

kandidovao prase. Dva vodeća<br />

takmaca za ovo mesto služili su<br />

zatvorske kazne, od kojih jedan<br />

20 godina za ubistvo. „Giggles<br />

(Smeško) je bolji kandidat“,<br />

objasnio je njen vlasnik. „Možda<br />

nema šta da kaže, ali to je<br />

zajedničko svim političarima!"<br />

Veliki fan lika i dela srpskog premijera,<br />

lepa i glasovita vila Maxima je sebi<br />

opasno zakomplikovala život. Nakon<br />

planetarnog YouTube hita „Vučić<br />

Aleksandar“ pokvarila je bračnu sreću<br />

i naljutila muža, a sada joj preti<br />

i siromaštvo. Naime, imućna strina<br />

njenog muža testamentom je ostavila<br />

njoj i njenoj porodici veliku<br />

zaostavštinu, ali je sada rešila da je<br />

izbriše iz nasledstva.<br />

Fotos: zVg<br />

10 KOSMO

NAPREDNO:<br />

Američki univerzitet uveo kurs o selfiju<br />

Studenti jednog od najboljih kalifornijskih<br />

univerziteta od sada mogu da posećuju<br />

kurs posvećen selfiju.<br />

Puno i zvanično ime kursa zvuči suvoparno<br />

i prilično intelektualno: „Pisanje i kritično<br />

razmišljanje: identitet i diverzitet“, ali<br />

je među studentima Univerziteta u Južnoj<br />

Kaliforniji ovaj nastavni predmet poznat<br />

pod imenom „selfi kurs“. Na nastavi se<br />

ispituje način na koji ljudi „konstruišu sliku<br />

svog identiteta – pol, etničko poreklo,<br />

seksualnost, socioekonomski status“ kroz<br />

selfije, objašnjava profesor Mark Marino.<br />

Takođe objašnjava reakcije publike<br />

na svaki od ovih snimaka, koje on naziva<br />

„saučestvovanjem u pravljenju identiteta“.<br />

Studenti treba da preispitaju kako svoje selfije,<br />

tako i one koje slikaju poznate ličnosti,<br />

selebritiji. Iako mnogi selfije smatraju izrazom<br />

moderne narcisoidnosti, profesor Marino<br />

se ne slaže, tvrdeći da je samo u pitanju<br />

najnoviji način na koji ljudi komuniciraju.<br />

CITAT MESECA<br />

„Mnogi umetnici prave<br />

grešku time što prekidaju<br />

saradnju sa državom kada<br />

se ne slažu sa političarima.<br />

To je glupo. Ja sarađujem<br />

sa političarima od 1983. “<br />

Emir Kusturica (60), reditelj, za Neue Zürcher Zeitung objašnjava svoju vezu sa<br />

politikom, i zaključuje: „Taj metod je sporan samo ako rezultat nije odgovarajući.“<br />

Predstavnica Srbije na Eurosongu<br />

Bojana Stamenov imala je zapažen nastup<br />

i velike simpatije naše dijaspore.<br />

KOSMO joj je bio medijski partner i<br />

zahvaljuje na odličnoj saradnji i druženju.<br />

Sve najbolje, Bojana!<br />

BROJ MESECA<br />

25.000<br />

POSLOVA. Prema studiji Radničke<br />

komore, ovoliko radnih mesta u Beču<br />

stvaraju firme i kompanije u vlasništvu<br />

imigranata. Osim toga, oko 30% svih<br />

samostalnih preduzetnika u austrijskoj<br />

prestonici imaju imigrantsko poreklo.<br />

NEZAMISLIVO:<br />

Drski, matori<br />

pokvarenjaci<br />

Južna Koreja beleži<br />

novi, zabrinjavajući<br />

trend: kriminal<br />

među starima.<br />

Izveštaj koji je na uvid<br />

javnosti dala tamošnja<br />

policija pokazuje da je nasilnički kriminal<br />

među osobama starijim od 65 godina<br />

u periodu od 2011. do 2013. doživeo<br />

nezamisliv skok od čak 40%. Stručnjaci za<br />

ovu oblast kažu da je najveći razlog u tome<br />

što o starijim osobama niko ne brine. Ova<br />

populacija inače je pogođena siromaštvom<br />

(oko 49% korejskih penzionera živi u<br />

relativnom siromaštvu) i pati od depresije.<br />

NEUMOLJIVO:<br />

Zabrana striptizeta<br />

na sahranama<br />

Budući da je broj posetilaca na sahranama<br />

stvar prestiža, Kinezi ucveljene privlače<br />

na sve načine, pa i striptizetama.<br />

Ministarstvo kulture Kine je ocenilo<br />

običaj iznajmljivanja golišavih igračica na<br />

sahranama kao necivilizovan čin, a u dve<br />

odvojene akcije u ruralnim provincijama<br />

država je nedavno kaznila kako organizatore,<br />

tako i striptizete.<br />

Akcije države za<br />

sada pokazuju slab<br />

rezultat, jer ožalošćena<br />

porodica ne preza<br />

ni od čega da poveća<br />

broj prisutnih.<br />

KOSMO 11

INTEGRACIJA<br />

KOMENTAR<br />

Dr. Nedad MEMIĆ,<br />

glavni urednik<br />

magazina KOSMO<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

nedad.memic@kosmo.at<br />

Internetske<br />

junačine!<br />

Daj Balkancu pristup internetu<br />

i eto ti problema! Nedavno je<br />

objavljeno istraživanje o mladima<br />

u Bosni i Hercegovini koje je<br />

pokazalo da mladi uglavnom ne<br />

čitaju knjige, ali svi posjeduju internetski<br />

priključak i Facebook. Rezultati<br />

su itekako vidljivi – komentari<br />

na socijalnim mrežama balkanskih<br />

medija vrve od vrijeđanja, prostakluka,<br />

a nerijetko i od najcrnjeg<br />

nacionalizma, rasizma i fašizma.<br />

Tužno je kako veliki broj mladih i<br />

mlađih ljudi na Balkanu internetsku<br />

revoluciju ne koristi u svrhu lakšeg<br />

pristupa informacijama, već isključivo<br />

kao platformu za širenje mržnje,<br />

netrpljivosti i primitivizma.<br />

Ovakve tendencije vidljive su, nažalost,<br />

i kod balkanskih migranata u<br />

Austriji. Pojedini od njih medijske<br />

napise ne čitaju, još manje ih razumiju,<br />

ali su u komentiranju prvi.<br />

Jedino je njihovo viđenje svijeta i<br />

života ispravno, svi drugi ne valjaju<br />

pa ih stoga treba vrijeđati uz obilato<br />

korištenje psovki, a krivi su im mediji<br />

što obavljaju svoj posao. U takvim<br />

„neustrašivim“ naletima ovih<br />

internetskih „junačina“ sve puca od<br />

nacionalizma i rasizma. Pogrešne<br />

informacije ili poluinformacije njihovo<br />

su glavno oružje. Otužno.<br />

Dobro je i prirodno imati različita<br />

mišljenja o jednoj te istoj temi. Vrijeđati<br />

i prijetiti drugima zbog toga<br />

izraz je nepostojanja kulture diskusije<br />

i demokratije. O samokritici i preispitivanju<br />

vlastitih stavova da i ne<br />

govorim. Mi Balkanci, svi od reda,<br />

intelektualno smo zapuštene nacije.<br />

A te nacije se ne brane na internetu,<br />

već u stvarnom životu. A tu smo<br />

umnogome zakazali!<br />

„Žene iz BiH poznate su<br />

po prilagodljivosti!“<br />

ŽENE. Azra Merdžan predsjedava Forumom<br />

žena u Austrijsko-bosanskome akademskom<br />

udruženju. S njome razgovaramo o položaju<br />

žena te obilježavanju masovnih stradanja.<br />

KOSMO: Otkada je aktivno<br />

Austrijsko-bosansko akademsko<br />

udruženje u Austriji<br />

i šta su mu ciljevi?<br />

Azra Merdžan: Društvo je registrirano<br />

u Beču u novembru<br />

1994. Prvi predsjednik mu<br />

je bio poznati bosanski književnik<br />

Dževad Karahasan. Ne<br />

mogu, a da ovdje ne pomenem<br />

naše aktivne članove i osobe<br />

koje su u ratnim i izbjegličkim<br />

danima u Beču dali poseban<br />

značaj i doprinos zaživljavanju<br />

Društva: Helmuta Zilka, tadašnjeg<br />

gradonačelnika Beča,<br />

Simona Wiesenthala, borca<br />

protiv nacizma, ili Aloisa Mocka,<br />

tadašnjeg ministra vanjskih<br />

poslova Austrije. Nakon prestanka<br />

ratnih okolnosti utihnuo<br />

je i rad Društva. Ideja o<br />

ponovnom zaživljavanju javila<br />

se krajem 2014. Novu skupštinu<br />

i predsjedništvo Društva<br />

planiramo održati do kraja<br />

juna 20<strong>15</strong>. Osnovi ciljevi su:<br />

pomoć i podrška građanima<br />

bosanskog porijekla u Austriji,<br />

potpora akademskim građanima<br />

porijeklom iz BiH, te<br />

učenicima, studentima i djeci.<br />

Važna nam je i integracija te<br />

humanitarne aktivnosti i očuvanje<br />

kulture.<br />

Vi ste predsjednica Foruma<br />

žena. Kakav je položaj žena<br />

porijeklom iz BiH u Austriji?<br />

77.500 žena porijeklom iz BiH<br />

čine drugu po redu najbrojniju<br />

grupu žena migrantskog porijekla.<br />

Ne bih izdvajala posebnost<br />

naših žena, ali je vrijedno<br />

pomena da su žene iz BiH<br />

poznate po svojoj prilagodljivosti<br />

u stranoj sredini. Ima,<br />

međutim, i onih koje, zbog<br />

raznih prepreka, nisu uspjele<br />

nostrificirati svoje diplome i<br />

naći odgovarajuća zaposlenja.<br />

Ne smijemo zaboraviti da veliki<br />

broj bosanskih žena imaju<br />

i životnih, zdrvastvenih, te psihosocijalnih<br />

poteškoća. One<br />

žive uglavnom u izolaciji, teško<br />

su oboljele, često prepuštene<br />

same sebi. Veliki broj takvih<br />

žena pretrpjele su neka od ratnih<br />

stradanja, nasilja ili gubljenja<br />

najmilijih članova njihovih<br />

porodica u ratu.<br />

Društvo, a posebno Forum<br />

žena, u martu je sa ženama<br />

žrtvama rata iz BiH posjetio<br />

logor Mauthausen. Kakve<br />

dojmove nosite?<br />

Solidarnost sa stradalnicima<br />

Mauthausena mogla se osjetiti<br />

na tužnim licima ovih žena.<br />

Jednoj od članica Foruma otac<br />

je bio zatočenik Mauthausena,<br />

a ona je i sama morala kao<br />

izbjeglica iz BiH spas pronaći<br />

u Austriji. Ovakve priče nas<br />

iznova opominju. Ne smijemo<br />

zaboraviti i moramo se uvijek<br />

truditi da se ovakva stradanja<br />

više nikada ne ponove.<br />

Azra Merdžan: „Mnoge žene porijeklom iz BiH u Austriji i<br />

danas su traumatizirane i prepuštene same sebi.“<br />

31. maja proveli ste i akciju<br />

za Dan bijelih traka kojom<br />

se sjećate žrtava posljednjeg<br />

rata u Prijedoru.<br />

Obilježavajući Dan bijelih<br />

traka u Prijedoru željeli smo<br />

podsjetiti i na milione žrtava<br />

holokausta. Sjetili smo se<br />

svih nevinih žrtava u ratovima<br />

1990-ih godina u BiH i okruženju,<br />

bez obzira na činjenicu<br />

prema i od koga je zločin počinjen.<br />

Žene porijeklom iz BiH<br />

zajedno sa svojom djecom su<br />

u nedjelju 31. maja 20<strong>15</strong>. podijelile<br />

bijele ruže gostima i turistima<br />

na jednom brodu koji<br />

je plovio Dunavom kroz Beč, a<br />

ruže smo bacile i u Dunav. To<br />

je bio naš doprinos sjećanju na<br />

zločine.<br />

Kako visokoobrazovana dijaspora<br />

može pomoći BiH?<br />

Tako što ćemo okupiti stručnjake<br />

i ciljanim projektima<br />

razmjenjivati znanje i projekte<br />

u visokorazvijenim zapadnim<br />

zemljama u kojima živi naša<br />

dijaspora i u BiH. Naše udruženje<br />

već je iz ovoga razloga<br />

formiralo sekciju Business<br />

Club BiH – Austria.<br />

(Nedad Memić)<br />

Fotos: zVg<br />

12 KOSMO

KOSMO u saradnji s projektom<br />

„Migration sammeln“ od ovoga izdanja<br />

eksluzivno objavljuje eksponate<br />

budućega bečkog Arhiva migracije u<br />

Muzeju grada Beča.<br />

Početkom 1970-tih godina osnovane su<br />

prve fudbalske momčadi jugoslavenskih<br />

radnika u Beču koje su ubrzo postale<br />

važna socijalna sastajališta migranata iz<br />

Jugoslavije. Mjesto igranja utakmica isprva<br />

su bile slobodne poljane u blizini Floridsdorfskoga<br />

mosta, a kasnije i fudbalski<br />

tereni stadiona na Prateru. 1975. godine<br />

osnovana je i Jugo-liga s 26 momčadi.<br />

Raspored utakmica Jugo-lige na slici<br />

potječe iz 1977. godine. Na papiru su<br />

rezultati utakmica ispisivani ručno.<br />

Ukoliko i Vi imate predmet za Arhiv<br />

migracije, javite se: www.migrationsammeln.info,<br />

tel: <strong>06</strong>80 / 246 88 04<br />

Novinarska<br />

integracija<br />

Ministarstvo za integraciju i<br />

Integracijski fond raspisuju i<br />

ove godine integracijsku nagradu<br />

za novinare. Rok prijave<br />

je 16. juli.<br />

Nagrada se raspisuje po četvrti<br />

put, a dodjeljuje se u dvije kategorije:<br />

print/online i TV/<br />

radio. Visina nagrade je 3.000<br />

eura. Ova nagrada namijenjena<br />

je onim novinarima koji svojim<br />

prilozima doprinose argumentiranom<br />

pristupu problemu<br />

Pasoši: BiH i<br />

Srbija u vrhu<br />

U prvom tromjesečju 20<strong>15</strong>. u<br />

Austriji je dodijeljeno za deset<br />

posto više državljanstava<br />

nego prošle godine. Osobe<br />

porijeklom iz BiH prednjače.<br />

U periodu od januara do marta<br />

20<strong>15</strong>. 1.929 osoba dobilo je<br />

austrijsko državljanstvo. Ovo<br />

je za 10% više dodijeljenih državljanstava<br />

nego u istome periodu<br />

prošle godine. Državljani<br />

Bosne i Hercegovine i dalje su<br />

na prvome mjestu po dodije-<br />

integracije, a svojom kreativnošću,<br />

idejama i angažmanom<br />

pomažu da integracija u Austriji<br />

uspije. Na konkurs se mogu<br />

prijaviti sami novinari, a mogu<br />

se i nominirati urednici i novinari<br />

koji su aktivni u print- i<br />

online-medijima te na radiju ili<br />

televiziji. Nagrada je posebno<br />

namijenjena onim medijima<br />

koji imaju široku publiku. Nagrada<br />

„Journalistenpreis Integration<br />

20<strong>15</strong>“ ima za cilj i da<br />

senzibilizira one novinare čiji<br />

mediji ne izvještavaju primarno<br />

o temama migracije i integracije.<br />

O nagradi odlučuje i desetočlani<br />

žiri.<br />

ljenim austrijskim državljanstvima.<br />

279 osoba porijeklom<br />

iz BiH postali su u ovome periodu<br />

Austrijanci. Na drugome<br />

mjestu bile su osobe porijeklom<br />

iz Turske (247 osoba), a<br />

na trećem osobe porijeklom iz<br />

Srbije (139).<br />

Rekordna godina u dodjeli austrijskih<br />

državljanstava bila je<br />

2003. U toj godini dodijeljeno<br />

je čak 45.112 austrijskih pasoša.<br />

Od tada se broj naturaliziranih<br />

osoba u Austriji usljed strožijih<br />

zakona drastično smanjio.<br />

Preko jedne trećine osoba koje<br />

su ove godine dobile državljanstvo<br />

rođene su u Austriji.<br />

I ove godine Ministarstvo vanjskih poslova i Integracijski fond<br />

raspisuju novinarsku nagradu za izvještavanje o integraciji.<br />

Austrijski Zakon o državljanstvu i dalje je restriktivan: u<br />

prvom kvartalu 20<strong>15</strong>. ipak je dodijeljeno više pasoša.<br />

KOSMO 13

MOJE PRAVO<br />

KOLUMNA<br />

Mag. Aida<br />

SLIJEPČEVIĆ,<br />

pravnica i<br />

advokatica<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

office@advokatura.at<br />

Odmor iz snova<br />

ili put u pakao?<br />

Bliži se ljeto i već se radujete odmoru.<br />

Evo nekoliko savjeta u<br />

slučaju problema.<br />

– Prema zakonu EU, u slučaju letova<br />

iz i u neku od zemalja EU, ako dođe<br />

do velikog kašnjenja, putnici imaju<br />

pravo na besplatne obroke, piće,<br />

prenoćište u hotelu, kao i na novčanu<br />

odštetu od aviokompanije.<br />

– Ukoliko Vaš prtljag ne stigne na<br />

odredište, reklamirajte odmah na<br />

šalteru Lost & Found, pismeno<br />

aviokompaniji i tražite osnovne potrepštine<br />

(zubnu pastu, sapun itd.).<br />

Ukoliko ostanete bez prtljaga nekoliko<br />

dana, možete zatražiti umanjenje<br />

cijene putnog aranžmana.<br />

– Ukoliko u katalogu opisani uvjeti<br />

ljetovanja ne odgovaraju stanju na<br />

terenu (npr. građevina pored hotela,<br />

buka, prljava ili udaljena plaža, loše<br />

jelo, nedostatak balkona itd.) postoje<br />

osnovani uslovi za žalbu.<br />

– Propuste i nedostatke prijavite odmah<br />

organizatoru puta, zahtijevajte<br />

izdavanje dokaza o prijemu pritužbe<br />

i tražite rješavanje Vaše pritužbe.<br />

Sakupite dokaze (fotografije, video<br />

zapise, svedoke itd.) o problemu.<br />

Ukoliko nedostatke ne prijavite odmah,<br />

to može loše utjecati na Vaše<br />

izglede da dobijete obeštećenje.<br />

Ukoliko niste uspjeli dobiti poboljšanje,<br />

nakon povratka načinite pismenu<br />

žalbu i tražite obeštećenje u<br />

gotovini.<br />

Garancije zastarijevaju<br />

dvije godine<br />

nakon okončanja<br />

putovanja, a potraživanja<br />

odštete<br />

nakon tri. Samo u<br />

okviru ovih rokova<br />

može se tražiti sudsko<br />

poravnanje.<br />

Reklamacija – da, ali pametno<br />

Najveći portal za ocenjivanje<br />

hotela na nemačkom<br />

govornom područuju Holiday<br />

Check (www.holidaycheck.de)<br />

sastavio je<br />

najvažnije savete vezane za<br />

reklamaciju. Evo ih.<br />

Potražite recepciju<br />

Ovo je pravo mesto na kojem<br />

iznosite vašu pritužbu. Uprava<br />

se može potruditi da odmah<br />

ukloni neispravnost ili ukoliko<br />

je u pitanju veća žalba, da vam<br />

ponudi drugu sobu.<br />

Informišite vođu puta<br />

U slučaju putnih aranžmana,<br />

vođa puta je prava adresa vaših<br />

pritužbi. Ukoliko vođa puta ne<br />

pokaže potrebnu brzinu u rešavanju<br />

vašeg proglema, izričito<br />

mu/joj zadajte neki rok.<br />

Dokumentujte problem<br />

Obavezno fotografišite sve<br />

manjkavosti, snimite ih kamerom<br />

ili pribeležite, notirajte datum<br />

i vreme. Samo tako možete<br />

dobiti nadoknadu.<br />

Spremni<br />

za putovanje<br />

Brojne službe u Austriji<br />

pružaju detaljne savete<br />

putnicima koji osećaju da<br />

su oštećeni.<br />

Radnička komora Austrije<br />

na svojoj stranici www.arbeiterkammer.at<br />

daje nekoliko<br />

tipova saveta, recimo o zamkama<br />

reklamnih kataloga<br />

putničkih agencija i na šta<br />

Naša pravnica Mag. Aida Slijepčević<br />

čitaocima magazina KOSMO poklanja 24<br />

termina godišnje od po pola sata besplatnog<br />

pravnog savetovanja. Zainteresovani<br />

se mogu javiti na office@kosmo.at (šifra<br />

„KOSMO pravna pomoć“), sa imenom,<br />

kontaktom i opisom problema. Svaki čitalac<br />

može osvojiti samo jedan termin.<br />

Potražite svedoke<br />

Naročito kod onih propusta<br />

koji se ne mogu fotografisati<br />

važno je imati svedoke. Na<br />

primer u slučaju masovnog<br />

trovanja hranom važno je „iza<br />

sebe“ imati potvrdu drugih<br />

hotelskih gostiju koji su prošli<br />

kroz isto iskustvo.<br />

Očekivali ste odmor iz snova, azurno more i sobu u dvorcu,<br />

a dočekao vas je smeštaj u rupi? Reklamirajte, ali pametno!<br />

Promena hotela<br />

Ukoliko vas pošalju u drugi hotel,<br />

novi objekt mora da bude<br />

jednak po komforu, opremi i<br />

položaju originalnom.<br />

treba obratiti pažnju pri njihovom<br />

proučavanju, tu je zatim<br />

posebna sekcija za probleme<br />

vezane za letove, a možete<br />

konsultovati i tzv. Frakfurtsku<br />

listu (Frankfurter Liste) koja<br />

daje okvirnu procenu odštete<br />

koju možete tražiti.<br />

Udruženje za zaštitu potrošača<br />

daje niz preglednih informacija<br />

Prekid aranžmana i povratak<br />

Kod prekida aranžmana,<br />

organizator može tražiti novac<br />

za deo putovanja koje je<br />

prošlo bez problema.<br />

tu. Pritom je neophodno navesti<br />

konkretan iznos. Dobru<br />

orijentaciju za visinu potraživanja<br />

pruža tzv. Frankfurtska lista<br />

(Frankfurter Tabelle) .<br />

Povraćaj novca<br />

Nakon povratka s puta imate<br />

jedan mesec da zatražite odštena<br />

www.konsumentenfragen.<br />

at. Pored ovih, informacije<br />

možete potražiti i na Turističkom<br />

servisu saveznog ministarstva<br />

za privredu, porodicu i<br />

omladinu www.bmwfj.gv.at/<br />

Tourismus/Tourismusservice<br />

(telefonski na 01/71<br />

100 5597), gde možete pronaći<br />

i formular za pritužbe.<br />

Oštećeni turisti mogu se informisati sa više izvora kako<br />

dalje postupati. I stranica Radničke komore nudi pomoć.<br />

Fotos: zVg<br />

14 KOSMO

Grafik Figl © Lead One<br />

Figl von Österreich<br />

bis 26.10.20<strong>15</strong><br />

www.landesmuseum.net I Kulturbezirk 5, St. Pölten<br />

Di bis So und Ft I von 9 bis 17 Uhr

POLITIKA<br />

Ministrica za porodična<br />

pitanja i omladinu<br />

Sophie Karmasin ugostila<br />

je nedavno ekipu<br />

magazina KOSMO.<br />

„Država ne može<br />

odgajati djecu!“<br />

Intervju: Nedad Memić<br />

Fotografije: Žarko Aleksić<br />

PORODICA. Austrijska ministrica za porodična<br />

pitanja i mlade razgovarala je s nama o<br />

ponudama u vrtićima, seksualnome odgoju<br />

te fleksibilnome radnom vremenu.<br />

KOSMO: Želite uložiti<br />

450.000 eura kako<br />

biste privukli što više<br />

muškaraca kao pedagoge<br />

u vrtiće. Postoji li i slična<br />

inicijativa u pogledu migranata?<br />

Sophie Karmasin: U idealnome<br />

slučaju treba nam presjek<br />

stanovništva Austrije u<br />

vrtićima. U Beču znamo da<br />

udio uposlenica i uposlenika<br />

s migracijskim porijeklom u<br />

elementarnoj pedagogiji nije<br />

nizak. U slučaju muškaraca,<br />

16 KOSMO<br />

u cijeloj Austriji nemamo ni<br />

2% muškaraca uposlenih kao<br />

pedagozi u vrtićima.<br />

Kako konkretno želite privući<br />

više muškaraca za ovaj<br />

poziv?<br />

Nedavno smo imali i međunarodni<br />

kongres u Innsbrucku<br />

na ovu temu. Tako smo<br />

mogli vidjeti primjere iz Finske<br />

i Njemačke. Muškarce kanimo<br />

privući ciljanim kampanjama<br />

o ovome zanimanju<br />

te razgovorima s mladićima<br />

u školama ili na sajmovima.<br />

AMS nam je također važan<br />

partner, npr. kroz obrazovane<br />

ponude u koledžima. Sljedeće<br />

godine planiramo organizirati<br />

i Boys' Day.<br />

Nedavno ste zatražili i reforme<br />

seksualnoga odgoja.<br />

Ministrica obrazovanja<br />

Heinisch-Hosek burno je<br />

reagirala i predbacila Vam<br />

da čak niste ni pročitali prijedlog<br />

nove uredbe...<br />

Interesantno je da ministrici<br />

Heinisch-Hosek nije na pamet<br />

pao nijedan drugi valjan<br />

argument...<br />

Šta po Vama ne valja u ovoj<br />

uredbi o seksualnom odgoju?<br />

Naravno da u školama mora<br />

biti organizirana nastava iz<br />

seksualnog odgoja. Pitanje<br />

je od kojeg uzrasta i u kom<br />

obliku. Za mene najvažnije<br />

pitanje ostaje konsultacija s<br />

roditeljima. Prilikom izrade<br />

ovog prijedloga uredbe roditelji<br />

nisu bili dovoljno konsultirani<br />

– ni u koncepciji,<br />

a ni u raspravi o ovome prijedlogu.<br />

U novoj uredbi oni<br />

također nisu definirani kao<br />

najvažniji faktor odgovorno-<br />

305<br />

miliona eura<br />

izdvojit će se<br />

za gradnju novih<br />

vrtića.

tirati od iduće školske godine.<br />

Vaš komentar?<br />

Uskoro ćemo voditi razgovore<br />

s parlamentarnim klubom<br />

SPÖ-a i s ministricom<br />

obrazovanja. Važno mi je da<br />

roditelje ne lišavamo njihove<br />

odgovornosti. To jednostavno<br />

nije fer prema porodici, a<br />

nije ni realno.<br />

Početkom godine založili<br />

ste se za firme koje će biti<br />

više porodično orijentirane,<br />

npr. uvođenjem fleksibilnoga<br />

radnog vremena.<br />

U isto vrijeme Austrija je<br />

evropski šampion u prekovremenim<br />

satima...<br />

Nedavno ste izjavili i da<br />

poticaji ženama u kompanijama<br />

ne zavise od krutih<br />

kvota. Mnoge migrantice,<br />

ipak, ovise o svojim supružnicima.<br />

Kako promijeniti<br />

ovu sliku?<br />

Nisam protiv kvote generalno,<br />

već se zalažem za fleksibilne<br />

kvote upošljavanja<br />

žena koje ovise o branšama<br />

u kojima rade. Potrebni su<br />

nam uvjeti rada koji su povoljni<br />

za porodični život, od<br />

fleksibilnoga radnog vremena,<br />

brige za djecu, rada od<br />

kuće itd. Moramo se potruditi<br />

da stvorimo takve uvjete<br />

koji će ženama u Austriji<br />

ŽENE.<br />

„Žene natprosječno<br />

rade<br />

skraćeno radno<br />

vrijeme.“<br />

direktnih novčanih sredstava,<br />

a premalo ponuda<br />

porodične skrbi.<br />

Dotična studija instituta<br />

WIFO odnosi se na vremenski<br />

period do 2013. Od<br />

2014. već smo u Austriji<br />

promijenili ključ raspodjele<br />

direktnih finansijskih i materijalnih<br />

sredstava u ovoj<br />

oblasti. U sljedećih nekoliko<br />

godina ulažemo oko 300<br />

miliona eura u izgradnju<br />

vrtića i 400 miliona u razvoj<br />

popodnevne skrbi za učenike.<br />

Ovaj odnos se dakle sve<br />

više mijenja, i to nabolje.<br />

„Predškolski odgoj nam je važan i ima smisla. Zbog toga smo pokrenuli<br />

najveću ofanzivu proširenja kapaciteta vrtića u historiji Austrije.“<br />

„Radna mjesta moraju biti organizirana tako da odgovaraju potrebama<br />

porodica. Moramo imati fleksibilna radna vremena za oba spola.“<br />

Tim našega magazina u razgovoru s<br />

ministricom Sophie Karmasin.<br />

sti u seksualnome odgoju, već<br />

je to škola. Ja sam protiv ovakvoga<br />

rješenja. Glavnu odgovornost<br />

za odgoj djece snose<br />

roditelji. Seksualni odgoj ne<br />

može preuzeti država!<br />

Ministrica obrazovanja<br />

uredbu želi već implemen-<br />

Pokrenuli smo platformu<br />

„Unternehmen für Familien“<br />

s preko 100 kompanija koje<br />

su nam se priključile. Mnogo<br />

dobrih primjera pokazuje<br />

da rješenja koja su povoljna<br />

za porodice pogoduju i ekonomskome<br />

razvoju firmi. U<br />

Austriji i dalje imamo jako<br />

veliku razliku između muškaraca<br />

koji prave veliki broj prekovremenih<br />

sati i žena koje<br />

su natprosječno uposlene na<br />

skraćeno radno vrijeme. Želim<br />

da ovu razliku smanjim:<br />

skraćeno radno vrijeme ne<br />

treba samo biti tu za žene,<br />

već i za muškarce, i to i na visokim<br />

pozicijama. Uveli smo<br />

i tzv. Partnerschaftsbonus za<br />

one parove koji se odluče da<br />

ravnomjerno raspodijele radno<br />

vrijeme u porodici.<br />

omogućiti finansijsku samostalnost.<br />

Ovo važi i za žene s<br />

migrantskim porijeklom.<br />

Bečki Institut WIFO<br />

(Wirtschaftsforschungsinstitut,<br />

op.aut.) nedavno je<br />

uputio kritiku austrijskoj<br />

porodičnoj politici. Po njima,<br />

zemlja izdvaja previše<br />

U Austriji i dalje ima premalo<br />

mjesta u jaslicama<br />

za djecu ispod tri godine.<br />

Kako napreduje proširenja<br />

ponude za ovaj uzrast?<br />

U međuvremenu čvrsto stojimo<br />

na stanovištu da je staranje<br />

o najmlađem uzrastu<br />

jako važna i da ima smisla.<br />

Pokrenuli smo iz tog razloga<br />

„Želimo više muškaraca kao pedagoga u<br />

vrtićima. Trenutno ih ovdje nema ni 2%!“<br />

najveću ofanzivu proširenja<br />

kapaciteta vrtića i jaslica u historiji<br />

Austrije. 305 miliona<br />

eura ćemo utrošiti do 2018.<br />

za ovu namjenu. Gradonačelnici<br />

mjesta širom Austrije<br />

žele graditi nove vrtiće i<br />

predškolske ustanove. Optimistična<br />

sam!<br />

KOSMO 17

Medina<br />

Hamidović<br />

Eldin<br />

Bajrić<br />

Ankica<br />

Bosanac-<br />

Nenadović<br />

Dragana<br />

Rikić<br />

Obrazovanje<br />

od nezaposle<br />

Četvrti Okrugli sto u organizaciji magazina<br />

KOSMO i bečkoga SPÖ-a bio je posvećen<br />

temi mladih. Izabrane predstavnice i predstavnici<br />

BKS-zajednice diskutirali su sa sekretarom<br />

za obrazovanje bečkoga SPÖ-a<br />

Marcusom Schoberom.<br />

Uugodnome<br />

razgovoru<br />

s Marcusom<br />

Schoberom u centrali<br />

bečkoga SPÖ-a učestvovale<br />

su četiri predstavnice<br />

i predstavnika<br />

migranata porijeklom iz<br />

Bosne i Hercegovine, Hrvatske<br />

i Srbije: gospođa<br />

Ankica Bosanac-Nenadović,<br />

nastavnica u osnovnoj<br />

školi u bečkom okrugu<br />

Ottakring, gospođa Dragana<br />

Rikić, vlasnica obrazovnoga<br />

instituta kompoint<br />

specijaliziranog na profesionalnu<br />

orijentaciju mladih,<br />

gospodin Eldin Bajrić,<br />

koji je govorio u ime<br />

bosanskohercegovačkoga<br />

udruženja ImpulsMedia iz<br />

Beča, te gospođa Medina<br />

Hamidović, majka dvoje<br />

djece iz Beča.<br />

Obrazovanje kao ključ<br />

„Usavršavanje i dalje obrazovanje<br />

je od 1918. jedna<br />

od centralnih tačaka<br />

politike bečkoga SPÖ-a“,<br />

rekao je u uvodu sekretar<br />

za obrazovanje bečkoga<br />

SPÖ-a Marcus Schober i<br />

nedvosmisleno je ponovio<br />

centralne zahtjeve bečkoga<br />

SPÖ u oblasti obrazovanja:<br />

„Želimo zajedničku školu za<br />

djecu od deset do 14 godina<br />

i cjelodnevnu školu“,<br />

kaže Schober.<br />

Za gospođu Bosanac-<br />

Nenadović najvažnije je<br />

osigurati najbolju moguću<br />

ponudu u obrazovanju za<br />

mlade migrante: „Moramo<br />

ovoj djeci pružiti više šansi<br />

da pohađaju i više škole.<br />

Mnogi talenti nam još uvijek<br />

propadaju“, govori ova<br />

iskusna nastavnica.<br />

Gospođa Dragana Rikić naglasila<br />

je značaj učeničkih<br />

mjesta u privredi za mlade<br />

migrantskoga porijekla:<br />

„Mnogi mladi s migracijskim<br />

porijeklom često<br />

nemaju ni finansijskih mogućnosti<br />

da traže učeničko<br />

mjesto u privredi ili da<br />

si priušte profesionalnu<br />

pomoć. I njima mora biti<br />

pružena šansa da upoznaju<br />

široku ponudu zanimanja<br />

koja postoje u Beču. Često<br />

Fotos: Žarko Aleksić<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

Marcus<br />

Schober<br />

Jednak pristup obrazovanju za<br />

sve, zajednička i cjelodnevna<br />

škola zahtjevi su obrazovne politike<br />

bečkoga SPÖ-a.<br />

Beč već provodi školsku politiku budućnosti:<br />

iz ovoga razloga bečki gradonačelnik Michael<br />

Häupl i gradski ministar za obrazovanje Christian<br />

Oxonitsch inicirali su program Wiener<br />

Förderinitiative u obaveznim školama.<br />

Centralni dio ovoga programa čini projekt<br />

Förderung 2.0. U okviru ovoga projekta angažirano<br />

je 400 dodatnih nastavnica i nastavnika u<br />

367 škola koji će ubuduće podržavati one učenice<br />

i učenike kojima je potrebna pomoć u učenju te<br />

izradi domaće zadaće.<br />

štiti<br />

nosti<br />

Angažirano je 210 nastavnika u osnovnim školama<br />

(Volksschule), 93 u Novim srednjim školama<br />

(NMS) i 64 u općim višim školama (AHS). Njihov<br />

zadatak je potpora učenicima u najvažnijim predmetima:<br />

njemački/čitanje, matematika/prirodne<br />

nauke kao i u ičenju njemačkoga i drugih stranih<br />

jezika. Ovim bečke porodice godišnje štede i do<br />

600 eura: „Uz naš program besplatnih vrtića, čiji<br />

koncept u Beču, za razliku od drugih pokrajina, ne<br />

dovodimo u pitanje i koji porodicama predstavlja<br />

finansijsko olakšanje do 3.000 eura, ove mjere su<br />

dio našeg paketa finansijske pomoći porodicama“,<br />

naglašavaju Häupl i Oxonitsch.<br />

im nedostaju osnovne informacije<br />

o školovanju, a<br />

i roditelji ne znaju kako bi<br />

pomogli svojoj djeci.“<br />

Gospodin Eldin Bajrić u<br />

svome udruženju radi na<br />

obrazovnim projektima:<br />

„Nova ponuda besplatnih<br />

časova za pomoć djeci u<br />

Beču je odlična stvar, no mi<br />

bi voljeli vidjeti više ovakve<br />

pomoći i u višim školama“,<br />

kaže Bajrić. I gospođa Medina<br />

Hamidović cijeni besplatne<br />

dodatne časove<br />

pomoći: „Mnogi roditelji<br />

jednostavno nemaju vremena,<br />

besplatni časovi pomoći<br />

djeci i za više škole<br />

poput gimnazija bili bi zaista<br />

dobro dočekani“.<br />

Obrazovanje za sve!<br />

„Jednak pristup obrazovanju<br />

svoju za SPÖ je jedan<br />

od top-prioriteta. Mi želimo<br />

samo najbolje obrazovanje<br />

za našu omladinu. Bez dobroga<br />

obrazovanja mnogi<br />

mladi ostaju nezaposleni.<br />

To nam je trenutno najveća<br />

briga, ali i opasnost“, istakao<br />

je Schober. „Sva djeca<br />

i omladina koja žive u Beču<br />

za nas u Bečanke i Bečlije.“<br />

SPÖ Beč zastupa stajalište<br />

da je višejezičnost važan potencijal<br />

mladih ljudi: „Djeca<br />

s migracijskim porijeklom<br />

„Naš projekt besplatnih dodatnih sati pomoći<br />

jako je uspješan‟, Marcus Schober.<br />

moraju najprije savladati<br />

svoj maternji jezik kako bi<br />

uspješno naučili njemački.<br />

Nakon toga moraju učiti engleski<br />

jezik jer je ovaj jezik<br />

esencijalno važan za razvoj<br />

naše privrede“, objašnjava<br />

Marcus Schober.<br />

Sekretar za obrazovanje u<br />

bečkome SPÖ iskoristio je<br />

ovaj sastanak da ukaže na<br />

važnost participacije mladih<br />

migranata u političkome životu<br />

Austrije: „Mladim ljudima<br />

s migracijskim porijeklom<br />

ne nedostaje interesa,<br />

ali im nedostaje političke socijalizacije.<br />

U našim programima<br />

političkoga obrazovanja<br />

već imamo veliki broj<br />

mladih ljudi s migracijskim<br />

porijeklom. Mi ove ljude<br />

trebamo jer su samo znanje<br />

i stručne kompetencije adut<br />

naše privrede u Beču“, uvjeren<br />

je Schober.<br />

Mnogi su mladi ljudi zbog<br />

restriktivnoga Zakona o<br />

državljanstvu isključeni iz<br />

političkoga života Beča i Austrije.<br />

„Mi u SPÖ Beč zalažemo<br />

se za tzv. ius soli, znači<br />

pravo zemlje. Djeca koja<br />

su rođena u Austriji, a čiji<br />

roditelji su strani državljani<br />

trebaju pri rođenju dobiti<br />

austrijsko državljanstvo“,<br />

kaže Schober.<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

DONJA AUSTRIJA<br />

Pröll i Kurz podržali<br />

jezičku integraciju dece<br />

„Ovo je važan doprinos integraciji!“,<br />

zaključak je pokrajinskog<br />

poglavara Donje<br />

Austrije Erwina Prölla.<br />

U glavnom gradu Donje Austrije<br />

St. Pöltenu potpisan je<br />

ugovor kojim se obezbeđuju<br />

finansijska sredstva za pomoć<br />

jezičke integracije kod dece od<br />

tri do šest godina koja imaju<br />

problema sa nemačkim jezikom.<br />

„Jezik je važan preduslov<br />

za početak školovanja“, na-<br />

Donjoaustrijski Krems –<br />

centar bioloških nauka<br />

Američki farmaceutski gigant<br />

Baxter pod novim imenom<br />

Baxalta ulaže 138 miliona<br />

evra u Krems.<br />

Ovaj koncern se deli u dve<br />

kompanije, jednu koja će biti<br />

odgovorna za medicinske<br />

proizvode i drugu orijentisanu<br />

na bio-nauke. Ova druga<br />

kompanija vodi se pod imenom<br />

Baxalta, a Krems i Orth/<br />

Donau u Donjoj Austriji su<br />

mesta poslovanja kompanije.<br />

Svečano otvoren<br />

Viertelfestival 20<strong>15</strong><br />

Posetioce do 9. avgusta očekuje<br />

bogat program, sa preko<br />

60 umetničkih projekata.<br />

Umetnički festival otvoren je<br />

u mestu Bad Fischau-Brunn,<br />

u Industrieviertlu (Industrijskom<br />

regionu) i pod motoom<br />

„Prodorno!“ otvara vrata<br />

suočavanju čoveka sa samim<br />

sobom i svojim potencijalima<br />

u periodu rastućeg značaja<br />

tehnologije u običnom životu.<br />

Za proces ovog suočavanja<br />

glasio je pokrajinski poglavar<br />

Pröll. Ugovor pod nazivom<br />

<strong>15</strong>a na snazi je od 2012. godine.<br />

Prema njemu austrijske<br />

pokrajine dobijale su od savezne<br />

države oko pet miliona<br />

evra godišnje za podršku<br />

učenju jeziku, Donja Austrija<br />

je iz ovog fonda dobijala oko<br />

jednog miliona. Pored ovog<br />

novca, sama pokrajina uložila<br />

je dodatnih 26 miliona evra<br />

za zapošljavanje radne snage sa<br />

migrantskim poreklom. „Od<br />

U naredne tri godine Baxalta<br />

će uložiti 138 miliona evra u<br />

modernizaciju i razvoj proizvodnje<br />

u Kremsu, što će dovesti<br />

do popularizacije Donje<br />

Austrije kao efikasnog i obećavajućeg<br />

poslovnog okruženja,<br />

kao i do stvaranja novih<br />

radnih mesta i impulsa za privredu.<br />

Pokrajinska ministarka<br />

za privredu Petra Bohuslav<br />

ocenjuje ovaj plan kao nastavak<br />

dobre privredne politike<br />

Donje Austrije: „Proteklih<br />

organizatori vide kulturu kao<br />

ključni element, a njen učinak<br />

kao dugoročan – moguće vidljiv<br />

tek u sledećoj generaciji.<br />

Donjoaustrijska vlada pružila<br />

je značajnu podršku festivalu,<br />

zadovoljna partnerstvima koja<br />

se na taj način uspostavljaju sa<br />

individulanim umetnicima. Na<br />

taj način, kaže se iz pokrajinske<br />

vlade, Donja Austrija stiče<br />

imidž i prepoznatljiv profil na<br />

domaćoj i međunarodnoj sceni.<br />

Jedna od posebnosti Fe-<br />

Blizu 20.000 imigrantske dece dosad je imalo koristi od<br />

programa rane jezičke integracije u Donjoj Austriji.<br />

U naredne tri godine farmaceutski gigant Baxter će u<br />

proizvodnju u Kremsu uložiti 138 miliona evra.<br />

2012. godine na ovaj način<br />

je oko 20.000 dece podržano<br />

kroz ove programe“, dodao je<br />

Pröll. Budući da je ugovor iz<br />

2012. istekao krajem 2014.<br />

godine, bilo je potrebno obgodina<br />

radili smo na tome<br />

da kako domaćim, tako i međunarodnim<br />

kompanijama<br />

stvorimo optimalne uslove za<br />

poslovanje. U tom periodu se<br />

Krems profilisao kao interna-<br />

Bogati festival osvetliće istoriju i sadašnjost Industrijskog<br />

regiona (Industrieviertel) kroz brojne izložbe i događaje.<br />

stivala su i brojni projekti<br />

koji se bave istorijom i industrijskom<br />

istorijom. Pred<br />

posetiocima će svoje kapije<br />

otvoriti i stare napuštene<br />

fabričke hale koje izazivanoviti<br />

ga i kroz njega saradnju<br />

između savezne države i<br />

Donje Austrije. U sledećem<br />

četvorogodišnjem periodu pokrajini<br />

će na raspolaganju stajati<br />

oko milion evra godišnje.<br />

cionalni centar za napredne<br />

zdravstvene tehnologije. Pokrajina<br />

se trudi da ulaganjima<br />

i političkim merama stvori<br />

neophodne infrastrukturne<br />

preduslove za ovakav razvoj.“<br />

ju naročito interesovanje i<br />

fascinaciju. Program će se<br />

izvoditi na 31 lokaciji, a obuhvata<br />

<strong>15</strong>0 različitih priredbi<br />

i događaja, kao i 160 projektnih<br />

partnera i sponzora.<br />

Fotos: zVg<br />

20 KOSMO

Bitte nur verpackungen – keinen restmüll<br />

ara.recycling www.ara.at<br />

ARA<strong>15</strong>038_TK_55x55_alle_RZ.indd 7 13.03.<strong>15</strong> 11:35<br />

20<strong>15</strong>-03<br />

Frequency Festival u St. Pöltenu važi za jedan od najboljih<br />

austrijskih muzičkih događaja. Proverite i sami zašto.<br />

Jubilej Frequency Festivala<br />

Ovogodišnji Frequency, na<br />

programu od 20. avgusta, proslaviće<br />

<strong>15</strong> godina postojanja.<br />

Ova poznata manifestacija započela<br />

je svoj život 2001. godine<br />

u Areni, u Beču. Od 2002. do<br />

2008. odvija se u Salzburgringu,<br />

a od 2009. ima svoje stalnu lokaciju<br />

u donjoaustrijskom St. Pöltenu<br />

u kojem se u danima festivala<br />

dnevno zadrža oko 50.000<br />

posetilaca Frequencyja.<br />

U čast <strong>15</strong>-godišnjeg jubileja od<br />

20. do 22. avugsta, ljubiteljima<br />

najboljeg iz svetske muzičke<br />

ponude stajaće na raspolaganju<br />

sedam bina i oko 120 različitih<br />

nastupa. Festival je poznat po<br />

izuzetno kvalitetnom izboru<br />

izvođača, a proteklih godina na<br />

na njemu su nastupala poznata<br />

imena, kao što su: Radiohead,<br />

Muse, Foo Fighters, The Cure,<br />

The Killers, Die Toten Hosen i<br />

mnogi drugi.<br />

Mist ist<br />

nicht<br />

gleich<br />

Mist!<br />

plastikflaschen<br />

I ove godine planinarske spasilačke službe Donje Austrije<br />

spremno dočekuju letnju planinarsku sezonu i turiste.<br />

Bilans spasilačke službe<br />

Službe za hitnu intervenciju i<br />

pomoć su važan partner pokrajine<br />

Donje Austrije.<br />

„2014. je broj za pomoć u hitnim<br />

slučajevima 144 pokrenuo<br />

939.851 intervencija različitih<br />

spasilačkih organizacija, kao što<br />

su planinske, pećinske i vodne,<br />

od toga je bilo 219.854 hitnih<br />

i 5.013 vazdušnih intervencija.<br />

Ukupni troškovi pokrajine za<br />

hitne intervencije iznosili su<br />

oko 24 miliona evra“, izjavio je<br />

pokrajinski sekretar Maurice<br />

Androsch. Samo u planinskim<br />

službama spašavanja aktivno<br />

je oko 1.300 volontera i volonterki<br />

koji čine važan deo<br />

mreže za hitne intervencije u<br />

pokrajini. Neobično je važno<br />

da ove službe budu u potpunosti<br />

pripremne za početak<br />

planinarske sezone kako bi se<br />

sportisti mogli osećati sigurno.<br />

U protekloj godini planinarska<br />

spasilačka služba zabeležila<br />

je 516 intervencija.<br />

Richtiges Mülltrennen schützt die Umwelt und stärkt die<br />

Wirtschaft. Gemeinsam mit ihren Partnern konnte die ARA<br />

im letzten Jahr 670.000 Tonnen CO 2 einsparen und wertvolle<br />

Rohstoffe für die Zukunft sichern.<br />

ara.recycling www.ara.at

MAG ELF<br />

Schöne Ferien für viele Wie<br />

MAG ELF: Es gibt noch freie Plätze für<br />

einen Kinder urlaub ab 21 Euro.<br />

Sommerrodelbahn,<br />

Planetarium, Wanderungen,<br />

Schwimmbad,<br />

und vieles mehr! Meine<br />

Kinder sind richtig aufgeblüht.<br />

Sie durften sich einmal<br />

richtig austoben, und<br />

ich musste nicht ständig<br />

darauf schauen, ob ich mir<br />

das finanziell leisten kann“,<br />

freute sich Frau K., die 2014<br />

einen vom Verein Wiener<br />

Jugenderholung organisierten<br />

Urlaub verbrachte.<br />

Ganz aktuell für den<br />

Sommer 20<strong>15</strong>: Es gibt<br />

noch freie Plätze für einen<br />

Kinder urlaub ab 21 Euro.<br />

Auch heuer wieder organisiert<br />

der Verein Wiener<br />

Jugenderholung (WiJug)<br />

kostengünstige Urlaubsaufenthalte<br />

im Sommer<br />

für Wiener Kinder von<br />

fünf bis 14 Jahren sowie<br />

für einkommensschwache<br />

Familien. Auch Kinder<br />

mit besonderen Bedürfnissen<br />

(ausgenommen<br />

Rollstuhlfahrerinnen oder<br />

Rollstuhl fahrer) sind gerne<br />

willkommen.<br />

Der Kostenbeitrag für<br />

den zehn- bis elftägigen<br />

Familienurlaub inklusi-<br />

Fotos: Barbara Mair, Landgut Wien Cobenzl<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

kinderinfo-Tipp:<br />

Feriencamp-Datenbank<br />

Feriencamps bieten Kindern maßgeschneiderte<br />

Programme für unvergessliche Ferien und sind dabei<br />

eine Betreuungsalternative für berufstätige Eltern. In<br />

Kooperation mit der wienXtra-kinderinfo und -jugendinfo,<br />

bietet die Familie & Beruf Management GmbH<br />

eine laufend aktualisierte Datenbank für Feriencamps<br />

in Wien und ganz Österreich.<br />

Die praktische Suchfunktion filtert schnell und unkompliziert<br />

passende Angebote – von<br />

Halbtags-Ausflügen bis ganzen Wochen, mit Schwerpunkten<br />

wie Tennis, Reiten, Englisch,… oder einfach<br />

zum Seele baumeln lassen und Abenteuer erleben.<br />

Zur Datenbank geht’s unter<br />

www.kinderinfowien.at/infos-a-z/camps<br />

Dort finden Eltern auch das kinderinfo-Infoblatt:<br />

„Auswahl geeigneter Feriencamps“ mit hilfreichen<br />

Tipps für die Campsuche.<br />

wienXtra-kinderinfo 7., Museumsplatz 1<br />

www.kinderinfowien.at<br />

Di, Mi, Do, Fr 14–18 Uhr und Sa, So, Feiertag 10–17 Uhr<br />

(Mo immer geschlossen)<br />

wienXtra-jugendinfo 1., Babenbergerstraße 1 / Ecke<br />

Burgring www.jugendinfowien.at<br />

Mo, Di, Mi 14–19 Uhr und Do, Fr, Sa 13–18 Uhr.<br />

ner Kinder und Familien<br />

ve Vollpension und Hinund<br />

Rück fahrt beträgt für<br />

Erwachsene 137,50 Euro<br />

beziehungsweise <strong>15</strong>0 Euro.<br />

Kinder fahren gratis mit.<br />

Im Vorjahr stand ein Budget<br />

von 1.860.000 Euro<br />

zur Verfügung, um Wiener<br />

Kindern und Familien mit<br />

einem finanziell gestützten<br />

Urlaubsaufenthalt schöne<br />

Ferien außerhalb der<br />

Großstadt und fern vom Alltag<br />

zu ermöglichen. 1.645<br />

Kinder freuten sich über<br />

Urlaubserlebnisse in Sport-,<br />

Abenteuercamps, in der<br />

Kreativwerkstatt, auf dem<br />

Bauernhof und bei Reit- und<br />

Bogenschießkursen.<br />

Anmeldungen sind in den Regionalstellen<br />

des Amtes für<br />

Jugend und Familie – Soziale<br />

Arbeit mit Familien möglich.<br />

Auskunft bietet auch das Servicetelefon<br />

der MAG ELF unter<br />

01 / 4000-8011. Alle Informationen<br />

über die Angebote<br />

der Wiener Jugenderholung<br />

unter www.wijug.at<br />

Schöne Ferien außerhalb der Großstadt?<br />

MAG ELF macht es in Wien möglich!<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG

STANOVANJE<br />

Starogradnja:<br />

Piše: Uros Miloradović<br />

cene i dileme<br />

KIRIJE. Stari bečki stanovi jedan su od simbola<br />

otmenosti grada. Pa ipak, oni koji ih<br />

iznajmljuju čeznu za jasnijim pravilima kada<br />

je određivanje visine stanarine u pitanju.<br />

Beču su potrebne hitne<br />

mere koje bi učinile<br />

tržište iznajmljivanja<br />

stanova u starogradnji transparentnijim.<br />

Ovo je inicijativa<br />

gradskog sekretara za<br />

stanovanje Michaela Ludwiga<br />

usmerena, pre svega, na<br />

jasno utvrđivanje dodatnih<br />

parametara koji utiču na<br />

cenu stana – npr. postojanje<br />

ili nepostojanje lifta ili<br />

balkona, izloženost vanprosečnoj<br />

buci itd. – te njihovo<br />

preciziranje i unošenje u<br />

ugovor o najmu stana.<br />

U kampanji koju je predstavio<br />

Ludwig, predloženo je<br />

još nekoliko rešenja čiji je<br />

cilj transparentnija situacija<br />

kod utvrđivanja visine kirije<br />

stanova u starogradnji:<br />

1. Jednake stanarine za nove<br />

glavne stanare subvencionisanih<br />

stanova.<br />

2. Jednaka prava glavnih stanara<br />

od strane vlasnika.<br />

3. Smanjivanje broja vremenski<br />

ograničenih ugovora<br />

o iznajmljivanju stana.<br />

Na spisku prioriteta ovog<br />

političara je i zahtev da dodaci<br />

na osnovnu cenu stana<br />

ne smeju preći 25% okvirne,<br />

preporučene cene stanarine,<br />

kao i da troškove usluga<br />

agenta na sebe u buduće preuzima<br />

najmodavac.<br />

Starogradnja –<br />

šta i koliko?<br />

Pod pojmom starogradnja<br />

podrazumevaju se objekti<br />

sa stanovima za izdavanje sa<br />

građevinskom dozvolom od<br />

pre 1. jula 1953. godine ili u<br />

slučaju stanova u privatnom<br />

vlastništvu – pre 9. maja<br />

1945. godine.<br />

Visina stanarine u staro-<br />

gradnji utvrđena je zakonom<br />

o okvirnim cenama,<br />

(Richtwertgesetz). Ovaj zakon<br />

propisuje okvirne, preporučene<br />

cene koje u praksi<br />

mogu varirati i važi za stanove<br />

iznajmljene nakon 1.<br />

marta 1994. godine u Beču.<br />

U slučaju stanova A kategorije,<br />

preporučeni iznos kirije<br />

je 5,39 evra po kvadratnom<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Primer obračuna stanarine, sa smernicama<br />

Nekoliko stvari koje treba da uzmete u obzir...<br />

Za stan u zgradi podignutoj pre 9. maja 1945. odn. 30. juna<br />

1953.<br />

i iznajmljenoj nakon 1.3.1994.<br />

Stan kategorije A, na prosečnoj lokaciji<br />

Veličina 70 m²<br />

Okvirna cena po m² 5,39 €<br />

Doplata (primeri):<br />

Balkon do +10% 0,54 €/m²<br />

Lift do +10% 0,54 €/m²<br />

Umanjenja:<br />

Stan na drugom spratu, bez lifta -4% 0,22 €/m²<br />

Bez podruma -2,5% 0,13 €/m²<br />

Kupatilo i WC u jednoj prostoriji -2,5% 0,13 €/m²<br />

24 KOSMO

5,39 €<br />

Ovoliko iznosi<br />

preporučena<br />

cena m 2 u stanu<br />

na najam.<br />

metru. Pri sadašnjem stanju<br />

stvari, ugovori o iznajmljivanju<br />

stana ne preciziraju<br />

dodatne parametre koje utiču<br />

na cenu stana. Oni se interpretiraju<br />

široko, na uštrb<br />

stanara, i bez specifikacije<br />

su uvrštene u tzv. ukupnu<br />

stanarinu. To daje veliki manevarski<br />

prostor najmodavcima<br />

da formiraju visinu kirije<br />

prema svom nahođenju,<br />

i tako oštete one koji stan<br />

iznajmljuju.<br />

Ukoliko želite da proverite<br />

validnost svog ugovora<br />

o stanu, možete se obratiti<br />

stručnjacima iz gradske službe<br />

za podršku stanarima na<br />

www.mieterhilfe.at (telefonski<br />

na: 01/4000 25900).<br />

Oni će besplatno odgovoriti<br />

na sva Vaša pitanja u vezi sa<br />

iznajmljivanjem stana. Pored<br />

toga, na www.mietrechner.wien.at<br />

možete proveriti<br />

da li se cena vaše stanarine<br />

uklapa u zakonski propisane<br />

granice.<br />

Provizija agenta<br />

i kaucija<br />

Zakon od 2010. godine<br />

tačno određuje maksimalnu<br />

visinu provizije maklera<br />

(posrednika, tj. agenta za<br />

nekretnine). U slučaju najma<br />

na neodređeno vreme<br />

i najma na određeno vreme<br />

duže od tri godine, ona<br />

može iznositi maksimalno<br />

dve mesečne stanarine. U<br />

slučaju ugovora na tri godine<br />

ili manje, provizija može<br />

biti maksimalno u visini jedne<br />

mesečne stanarine.<br />

Što se kaucije tiče, ona ne bi<br />

smela da pređe šest mesečnih<br />

stanarina.<br />

„Neophodni su nam što pre<br />

Posrednička provizija za stan iznajmljen na duže<br />

od tri godine ne sme prelaziti iznos dve stanarine.<br />

NOVA KUHINJA? ZA SAMO<br />

47 EURA MESECNO! FIX!<br />

AKTION<br />

VERLÄNGERT BIS<br />

30.6.20<strong>15</strong><br />

Mit der KreditBox Schnell geht sich vieles aus.<br />

Die Zusage für Ihren Wunschkredit bekommen Sie sofort –<br />

also unmittelbar nach positiver Bonitätsprüfung anhand Ihrer<br />

wahrheitsgemäß angegebenen und nachzuweisenden Daten.<br />

In einer von rund 500 BAWAG P.S.K. Filialen oder gleich online:<br />

schnellkredit.bawagpsk.com<br />

Mitten im Leben.<br />

z.B. Kreditbetrag € 4.000,–<br />

Kreditrate € 47,– FIX pro Monat, Laufzeit 10 Jahre<br />

Nominalzinssatz 4,99 % FIX p.a., Bearbeitungsentgelt € 80,–<br />

Kontoführungsentgelt € 396,-, Zinsen gesamt € 1.136,26<br />

Effektivzinssatz 7,3% p.a., Gesamtrückzahlung € 5.622,16<br />

ˆ<br />

www.bawagpsk.com<br />

novi zakoni koji će jasno propisivati<br />

dodatke na osnovnu<br />

cenu iznajmljenog stana.<br />

Ovi troškovi morali bi biti<br />

pregledno izlistani i stajati<br />

na raspolaganju kako najmodavcu,<br />

tako i stanaru. Samo<br />

na ovaj način možemo imati<br />

preglednu situaciju na tržištu<br />

koja će ići na ruku svim stranama“,<br />

objasnio je cilj svoje<br />

akcije gradski sekretar za stanovanje<br />

Michael Ludwig.<br />

KOSMO 25

KARIJERA<br />

Grad pripada<br />

Piše: Ljubiša Buzić<br />

Fotografije: Alexander Schuppich<br />

svima nama<br />

NOSTRIFIKACIJA. Beč ima jednu od najboljih<br />

mreža gradskog saobraćaja na svijetu. Ljudi<br />

s migracijskim porijeklom su odavno dio<br />

Wiener Linien. Pričali smo s nekoliko njih.<br />

Svaki dan vozači Wiener<br />

Linien prevezu 2,5<br />

miliona putnika kroz<br />

grad. Samo u 2014. godini<br />

je preduzeće Wiener Linien<br />

registrovalo 931,2 miliona<br />

putnika. I to sa više od 1.000<br />

vozila na gotovo <strong>15</strong>0 linija i<br />

sa 5.300 stanica – to je zaista<br />

logistički gledano vrhunsko<br />

postignuće. No, o ljudima<br />

koji nam to sve omogućuju,<br />

i ne razmišljamo previše. Oni<br />

su većinom nevidljivi, a pažnju<br />

obratimo na njih jedino<br />

kad nešto krene po zlu. Među<br />

njima ima i ljudi porijeklom<br />

iz naših krajeva. Oni, rame uz<br />

rame sa svojim kolegama, svakodnevno<br />

daju sve od sebe da<br />

putnici dostignu voje ciljeve.<br />

Neke od njih ćemo danas pobliže<br />

upoznati i provozati se<br />

s njima na njihovom radnom<br />

mjestu.<br />

Jadranko Pendić (30):<br />

Danas pravimo društvo Jadranku<br />

Pendiću na njegovoj<br />

ruti tramvaja broj 43.<br />

Kreće sa stanice Schottentor<br />

preko Alser Straße<br />

i Hernalsa, sve do Neuwaldegga.<br />

Podne je, vagoni<br />

su prilično popunjeni. U<br />

ovo doba putuje dosta učenika<br />

i penzionera. Na Dornbacher<br />

Straße se susrećemo s<br />

linijom 44. Jadranko i vozač<br />

tog tramvaja se kratko pozdravljaju<br />

mahanjem, zatim<br />

Jadranko pokazuje znak ru-<br />

kom: palac gore i četiri prsta.<br />

Što znači: „plus četiri minute“,<br />

objašnjava nam kasnije da<br />

kasnimo četiri minute. Oba<br />

vozača su se dobro razumjela<br />

i dobili smo prednost prolaska.<br />

Ako bi pokazao palcem<br />

prema dolje, bili bismo četiri<br />

minute prerano. To je moguće<br />

ako na primjer naletimo na<br />

zeleni val na semaforu ili ako<br />

taj dan nema puno putnika<br />

koji ulaze ili izlaze tako da<br />

se ne zadržavamo puno na<br />

stanicama. Vozni red je precizno<br />

izračunat. Preko walkie-talkija<br />

vozač je spojen s<br />

centralom. Pred njim je mali<br />

monitor koji mu pokazuje da<br />

li je u skladu s predviđenim<br />

voznim planom.<br />

Danas je automobilska nesreća<br />

na Elterleinplatzu uzrokovala<br />

malo zakašnjenje našeg<br />

tramvaja. Putnici se, ipak,<br />

nisu pobunili. „Ovaj put su<br />

„Kad bi čekali na svakog koji nam dotrči, mogli bi<br />

odmah baciti vozni red“, pravda se Jadranko.<br />

26 KOSMO

UŽITAK. Jadranko najrađe vozi liniju 44, koja prolazi kroz Ottakringer<br />

Straße: „Tamo se uvijek nešto dešava, nema dosade!“<br />

bili opušteni“, objašnjava<br />

nam Jadranko. No uvijek ima<br />

nezadovoljnih putnika. Najviše<br />

se bune kad ih tramvaj<br />

ne sačeka, kaže Jadranko. Ali<br />

ponekad mora da bude tako:<br />

„Kad bi čekali na svakog koji<br />

nam dotrči, mogli bi odmah<br />

baciti vozni red“, objašnjava<br />

gotovo ispričavajući se.<br />

Život na tračnicama<br />

No sve u svemu Jadranko gotovo<br />

svakodnevno doživljava<br />

simpatične i zabavne trenutke<br />

s putnicima – pogotovo s<br />

osobama porijeklom iz bivše<br />

Jugoslavije. „Oni se uvijek<br />

iznenade kad vide da neko<br />

govori njihov jezik“, smije se<br />

ovaj mladi Hrvat iz Bosne i<br />

Hercegovine.<br />

Općenito najrađe vozi liniju<br />

43, a prije svega 44-ku koja<br />

prolazi kroz Ottakringer<br />

Straße. „Tamo se uvijek nešto<br />

dešava, tu nema dosade“, kaže<br />

SRETAN.<br />

„Ne bih se ni<br />

s kim mijenjao“,<br />

kaže<br />

Jadranko.<br />

s malim osmijehom na licu. Vikendom<br />

i sam rado posjećuje<br />

lokale na Ottakringer Straße.<br />

No samo ako mu to vrijeme<br />

dozvoljava, jer obzirom na<br />

djelimično ekstremno radno<br />

vrijeme vozača tramvaja, jako<br />

je zauzet i dobro mora da se<br />

vremenski organizuje. Jadranko<br />

je danas od 4:58 sati na tračnicama.<br />

Kad većina Bečlija još<br />

spava, njegova smjena počinje.<br />

Pitamo ga koliko kafe je potrebno<br />

da se čovjek pokrene u<br />

to doba? „Ja uopće ne pijem<br />

kavu“, smije se vozač. „Ljudi<br />

inače misle da se mora jako<br />

rano ići spavati, ali ja ponekad<br />

pogledam i svoju Ligu<br />

šampiona do kraja“, izjašnjava<br />

se vozač namigujući.<br />

Jadranko vozi bečke tramvaje<br />

već šest godina. No svoje prve<br />

vožnje nakon što je položio<br />

vozački sjeća se kao da je bilo<br />

juče: „Bila mi je dodijeljena<br />

linija 42, s najkraćom rutom<br />

u Beču, i sve je išlo kako treba,<br />

dok nisu ušla dva starija<br />

vozača i dva revizora i počela<br />

da mi gledaju preko ramena“.<br />

„Možete zamisliti kako sam<br />

onda bio nervozan. Samo<br />

sam pazio na to da se ništa<br />

ne dogodi“, sjeća se danas sa<br />

osmijehom.<br />

Koliko treba da se postigne<br />

rutina u vožnji? „Dvaput jesen<br />

i dvaput zima, kako kažu<br />

stari vozači. Tad se prođu sve<br />

najteže situacije.“<br />

U 12:<strong>15</strong> sati završava današnja<br />

Jadrankova smjena na stanici<br />

Wattgasse, gdje tramvaj predaje<br />

drugom vozaču i javlja se u<br />

remizu Hernals. Svako malo ga<br />

pozdravljaju drugi vozači, rukuje<br />

se i našali se s kolegama.<br />

Kolegijalnost je ovde očito na<br />

prvom mjestu. Jadranko je čak<br />

član nogometnog kluba bečkih<br />

vozača tramvaja. „Posao je<br />

stvarno cool“, govori dok gleda<br />

jedan od tramvaja u garaži. „Ne<br />

bih se ni s kim mijenjao.“<br />

Jako mu je važna međusobna podrška vozača: „S kolegama<br />

se razgovara i o privatnom životu“, objašnjava Elvir.<br />

KOSMO 27

KARIJERA<br />

Elvir Krajina u Beču je kod svoje kuće: „Ljudi ovdje su jako tolerantni, nebitno da li se radilo<br />

o doseljenicima, drugoj religiji ili homoseksualnosti. To mi se dopada.“<br />

Elvir Krajina (38):<br />

Pravi Bečlija<br />

Ulica je oduvijek bila dom<br />

Elvira Krajine. Vozačku dozvolu<br />

za autobus ovaj 38-godišnjak<br />

napravio je još kao<br />

mladić. Najprije je vozio za<br />

privatna preduzeća, zatim<br />

je godinama bio vozač jednom<br />

preduzetniku kojeg je<br />

vozio na termine i dolazio<br />

po njegovu decu u školu.<br />

Grad poznaje kao svoj džep,<br />

na ulici se najbolje osjeća.<br />

Elvirovi roditelji su došli u<br />

Austriju prije 40 godina kao<br />

gastarbajteri iz Bosne i Hercegovine.<br />

Danas je već postao<br />

pravi Bečlija. Na perfektnom<br />

njemačkom jeziku s bečkim<br />

naglaskom objašnjava nam<br />

tehniku rada autobusa, vodi<br />

nas kroz garažu autobusa Rax<br />

u blizini Wienerberga. Beč<br />

je njegov grad s kojim može<br />

da se identifikuje i za koji<br />

želi nešto da učini. Činjenica<br />

da radi za jedno bečko<br />

komunalno preduzeće puno<br />

mu znači. „Onaj koji želi<br />

da radi u Beču, taj će i naći<br />

posao“, kaže samouvjereno.<br />

Predrasude o migrantima na<br />

radnom mjestu nije dosad<br />

doživio. „Ljudi ovdje su jako<br />

tolerantni, nebitno da li se radilo<br />

o doseljenicima, drugoj<br />

religiji ili homoseksualnosti.<br />

Ovde su svi otvoreni.“<br />

Kao radnik u garaži Rax vozi<br />

sedam autobuskih linija. Njemu<br />

je bitno da radi smireno<br />

i skoncentrisano. Stres ovaj<br />

bivši bokser rješava baveći se<br />

sportom. Ponekad trenira ili<br />

trči s kolegama s posla. Jako<br />

mu je važna međusobna podrška<br />

vozača: „S kolegama se<br />

razgovara i o privatnom životu“,<br />

objašnjava Elvir.<br />

Posao za volanom stvoren je<br />

za njega. „Sviđa mi se što na<br />

ovom poslu sami snosimo odgovornost“,<br />

kaže on. „Sjediš<br />

sam za volanom i sam upravljaš<br />

svime.“<br />

Mirela Miletić (29):<br />

Ljubav na šinama<br />

Mirela Miletić jedna je od<br />

rijetkih žena u ovom tipično<br />

muškom poslu: mlada 29-godišnja<br />

bečka vozačica tramvaja<br />

bosanskoga porijekla, prije<br />

IZAZOVI.<br />

„Na poslu<br />

nikad nije dosadno“,<br />

kaže<br />

Mirela.<br />

nego i svane kreće na posao<br />

u remizu Simmering. Ovdje,<br />

između tramvajskih vagona i<br />

mašina nalazi se njezin svijet.<br />

Prvo što uradi ujutro je da u<br />

centrali uzme papire vozila<br />

i vozni red za taj dan. Prije<br />

svake vožnje odvoji dvadeset<br />

minuta da provjeri tramvajsku<br />

garnituru i tehniku,<br />

zatim odlazi na ulicu. Ova<br />

mlada žena vozi tri različite<br />

vrste vozila. Od klasičnih<br />

starih bečkih tramvaja, E1 i<br />

E2, s podignutom kabinom<br />

vozača, do visoko modernih<br />

tramvaja ULF kojih u međuvremenu<br />

ima velik broj.<br />

Kao žena je među vozačima<br />

tramvaja još u manjini, no<br />

ipak se nigdje ne osjeća izolirano.<br />

„Muškarci se kontrolišu<br />

kad je žena u društvu“,<br />

kaže smješkajući se. Ono što<br />

cijeni je kolegijalnost, kad<br />

se na primjer radi o nošenju<br />

spremnika za pijesak koji su<br />

potrebni za kočenje tramvaja.<br />

„Kolege su zaista spremni<br />

pomoći, atmosfera je veoma<br />

pozitivna“.<br />

Kabina vozača u tramvaju već<br />

je šest godina njezino radno<br />

mjesto. Nakon komercijalne<br />

Zlatko i Mirela upoznali su se na radnom mjestu. Za njih<br />

neredovito radno vrijeme nije nikakav problem.<br />

28 KOSMO

škole je najprije radila kao<br />

prodavačica u trgovini ženske<br />

robe. No to joj je uskoro<br />

postalo dosadno. Kad je pročitala<br />

u novinama da Wiener<br />

Linien traži vozače, znala je<br />

istog trena: To je to čime želi<br />

da se bavi! Nikad nije požalila<br />

što se odlučila za taj posao.<br />

Što najviše cijeni na ovom<br />

poslu? „Nikad nije dosadno“,<br />

kaže odlučno. „Nikad ne znaš<br />

što će da se desi danas.“ Jedina<br />

stvar koja joj malo nedostaje<br />

je društvo. „Većinom sjedimo<br />

sami u kabini. Za to se mora<br />

ipak biti malo i takav tip“,<br />

objašnjava ova mlada žena,<br />

koja u slobodno vrijeme voli<br />

da šeta svog psa čivavu.<br />

Stvar koja je za većinu kolega<br />

s porodicom problematična<br />

njoj ne predstavlja toliku poteškoću:<br />

naime, neredovito<br />

radno vrijeme, nekad danju<br />

nekad noću, nekad za vikend<br />

ili praznike. Razlog je jednostavan:<br />

njen suprug Zlatko<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Wiener Linien u brojkama<br />

Nekoliko impresivnih činjenica o bečkom prevozniku<br />

· Pet metro linija imaju ukupnu dužinu od 74,2 kilometara,<br />

a godišnje prevezu 444,4 miliona putnika (2012.)<br />

· 29 tramvajskih linija, ukupne dužine 221,5 kilometara<br />

koje godišnje prevezu 295,1 miliona putnika (2012.)<br />

· 98 autobuskih linija ukupne dužine 717,3 kilometara<br />

koje godišnje prevezu 167,1 miliona putnika (2012.)<br />

· Preko 1.000 vozila i 8.500 zaposlenih.<br />

Beč ima petu po veličini tramvajsku mrežu na svijetu<br />

i petu najveću metro-mrežu u Evropskoj uniji.<br />

Ponuda VHS-a za Wiener Linien: Bildungswertkarte<br />

Svi zaposleni u voznoj službi (vozači, kontrolori, radnici<br />

na stanicama) imaju pravo da godišnje iskoriste bon u<br />

vrijednosti 250 evra u jednoj od filijala VHS-a i da pohađaju<br />

obrazovni kurs po svojoj želji iz ogromne ponude<br />

ove institucije.<br />

Mirela: „Većinom sjedimo sami u kabini. Za<br />

to se mora ipak biti malo i takav tip!“<br />

radni joj je kolega. Upoznali<br />

su se na poslu i u braku su<br />

već četiri godine. „Godinama<br />

sam tražio pravu ženu<br />

za sebe“, kaže Zlatko danas.<br />

Našao ju je naposljetku na<br />

radnom mjestu.<br />

Većinu zajedničkog vremena<br />

mladi par upravo tu i<br />

provodi: „Najviše vremena<br />

ipak provodimo na poslu“,<br />

objašnjava Mirela koja vidi<br />

kako je kod pojedinih kolegica<br />

i kolega teško uskladiti<br />

porodični život s obavezama<br />

u smjenama. „Kada ste u istoj<br />

smjeni i imate isto radno vrijeme,<br />

onda je to od pomoći“,<br />

dodaje Mirelin suprug. Njih<br />

dvoje nisu, kako kažu, jedini<br />

par koji je svoju sreću<br />

pronašao u Wiener Linien.<br />

„Ovakve stvari kod nas su<br />

skoro pa normalne“, smiješi<br />

se Mirela. „I sada kada nas<br />

svi znaju, sada baš moramo<br />

ostati zajedno“, šali se mladi<br />

bračni par.<br />

Ich will.<br />

Ich kann.<br />

Ich mach , s.<br />

gründen in wien.<br />

12.6.20<strong>15</strong><br />

TAG der Wiener Start-up-Szene

KARIJERA<br />

Gordan Todorović (43)<br />

je elektroinženjer i<br />

partner je u uspešnoj<br />

bečkoj kompaniji MILS<br />

Computer.<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

Ostvaren i zadovoljan<br />

KARIJERA. Partner u firmi MILS Computer<br />

Gordan Todorović misli da nije ništa<br />

propustio odlaskom iz Srbije, niti da je u<br />

Austriji za nešto uskraćen.<br />

U<br />

životnoj i poslovnoj priči<br />

Gordana Todorovića<br />

(43) nema nostalgije i<br />

nezadovoljstva. Naprotiv, ovaj<br />

Nišlija s bečkim stažom dugim<br />

19 godina pun je optimizma<br />

i finog humora, svojstvenog<br />

ostvarenim ljudima.<br />

„Što god sam započeo, uključujući<br />

i moj dolazak u Beč,<br />

odvijalo se bez velikih stresova<br />

i lomova. Moja tadašnja devojka,<br />

a sadašnja supruga Dragana<br />

i ja odlučili smo 1996. da nastavimo<br />

školovanje u Beču. Bio<br />

sam tada apsolvent na elektrotehničkom<br />

fakultetu, a ona je<br />

želela da upiše doktorske studije<br />

hemije. Neverovatno je kako<br />

nam se sve pozitivno rešilo u<br />

kratkom vremenu, vize smo<br />

dobili bez problema i krenuli<br />

u nepoznato. Njena i moja po-<br />

rodica bezuslovno su nas podržavale,<br />

a u Beču smo od samog<br />

starta upoznavali dobre i ljubazne<br />

ljude“, opušteno kroz sećanja<br />

prolazi Gordan Todorović.<br />

Upravo ti dobri ljudi su mladog<br />

studenta uputili na Milutina<br />

Savkovića, vlasnika firme<br />

MILS Computer, gde je dobio<br />

svoj prvi posao kao tehničar.<br />

„Bila mi je to velika pomoć.<br />

Milutin mi je dao šansu, na<br />

čemu ću mu uvek biti zahvalan.<br />

U međuvremenu sam<br />

diplomirao informatiku na<br />

elektrotehničkom fakultetu,<br />

moja supruga je doktorirala,<br />

a ovaj grad je postao definitivno<br />

naš. Evo, prošlo je skoro<br />

18 godina otkako Milutin<br />

i ja radimo zajedno i danas<br />

smo kao familija. Naravno,<br />

kroz godine se naš posao razvijao,<br />

a sa njim i naš odnos,<br />

pa sam ja danas partner u firmi“,<br />

ukratko nas je Gordan<br />

proveo svojim poslovnim<br />

putem, žaleći što gospodin<br />

Savković zbog službenog odsustva<br />

nije u prilici da potvrdi<br />

njegove reči.<br />

„Nikada nisam doživeo neki oblik diskriminacije<br />

od ljudi ili u državnom aparatu...“<br />

Korak po korak<br />

do uspeha<br />

Kad je pre 20 godina osnovana,<br />

firma MILS Computer bila je<br />

retkost među našim ljudima.<br />

Milutin i Gordan su je zajedničkim<br />

snagama podigli na zavidni<br />

nivo, pa danas njihov tim<br />

broji desetak stručnjaka.<br />

„Naši klijenti su firme koje zapošljavaju<br />

do 50 ljudi, naravno i<br />

one sasvim male, a mi projektujemo,<br />

instaliramo i održavamo<br />

njihovu telekomunikacionu i<br />

30 KOSMO

MILS<br />

Computer postoji<br />

već 20<br />

godina.<br />

kompjutersku infrastrukturu.<br />

Imamo 60 stalnih klijenata u<br />

Beču i okruženju i još toliko<br />

onih kojima pružamo povremene<br />

usluge. “, s ponosom ističe<br />

Gordan Todorović.<br />

Na fasadi zgrade u kojoj je<br />

smeštena ova firma nema velike<br />

reklame, kao što je to uobičajeno.<br />

„Naša najbolja reklama<br />

je kvalitet rada. Sve svoje<br />

klijente dobili smo preko preporuka<br />

i to savršeno funkcioniše“,<br />

naglasio je Gordan.<br />

„Imamo 60 stalnih klijenata u Beču<br />

i okruženju i još toliko privremenih<br />

klijenata“, kaže Gordan.<br />

Pozitivan bilans<br />

„Supruga Dragana i ja imamo<br />

ćerke Andreu (17) i Antoniju<br />

(8). Veoma se ponosimo<br />

njima jer su dobra, pametna<br />

deca i dobre učenice“, kaže<br />

naš sagovornik i tvrdi da su<br />

ispunjena sva njegova očekivanja<br />

iz doba kad je došao u<br />

Austriju. „Zaobilazila su me<br />

loša iskustva. Znate li još nekoga<br />

ko je ostao u prvoj firmi<br />

u kojoj se zaposlio u Beču?<br />

Tako je i sa prijateljima... Nailazio<br />

sam na razumevanje<br />

zbog nedovoljnog poznavanja<br />

jezika, nisam imao problema<br />

zbog porekla u vreme<br />

kad Srbi u ovom delu sveta<br />

nisu bili baš omiljeni, nikad<br />

nisam doživeo neki oblik<br />

diskriminacije od ljudi ili u<br />

državnom aparatu. Kad sve<br />

izvagam, siguran sam da ništa<br />

nisam propustio odlaskom<br />

iz Srbije, niti sam u Austriji<br />

uskraćen za nešto“, podvukao<br />

je Gordan Todorović.<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

wissen wirkt<br />

Rekordinvestitionen in Forschung<br />

heuer 10 Milliarden Euro<br />

Viertbeste Forschungsquote von 3% in Europa<br />

Erreicht von mehr als 100.000 Forschenden<br />

Wir wollen noch höher hinaus und weitere<br />

10.000 Stellen schaffen.<br />

Denn Wissen allein erhöht die Lebensqualität,<br />

sichert Wachstum und Beschäftigung.<br />

Eine Initiative des Bundesministeriums<br />

für Wissenschaft, Forschung und Wirtschaft<br />

168/84+allg.indd 1 29.05.<strong>15</strong> 16:52<br />

KOSMO 31

REPORTAŽA<br />

Ima se,<br />

može se!<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

32 KOSMO

PUNOLJETSTVO. Za okupljanje rodbine i prijatelja<br />

na slavljima naš narod ne žali pare.<br />

Uz obilje jela i pića, igra se i pjeva do zore,<br />

naročito kad klinci ulaze u svijet odraslih.<br />

Običaje ponijete iz rodnog<br />

kraja naši ljudi su u inostranstvu<br />

prilagodili novonastalim<br />

životnim, naravno,<br />

i finansijskim uslovima. Vođeni<br />

devizom „Ima se, može se!“,<br />

mnogi potroše gomile novca<br />

za obilježavanje važnih događaja<br />

i datuma, a posebno se u<br />

trošadžije pretvaraju roditelji<br />

jer, zaboga, za djecu ništa nije<br />

previše skupo. Vjerovatno je<br />

zovali slične žurke na koje su<br />

nošeni pokloni. To je gotovo<br />

uvijek zajam za vraćanje.<br />

zuje samo činjenica da dobar<br />

dio roditelja ne želi da njihove<br />

skupe proslave budu dio novinske<br />

priče. Tako je i Saša Kostić,<br />

porijeklom Nišlija, u startu odbio<br />

da govori o slavljima koja<br />

su supruga Sonja i on upriličili<br />

povodom 18. rođendana svojim<br />

ćerkama Sandri i Maji. Na<br />

sreću, molba novinarke i pozivanje<br />

na dugogodišnje poznanstvo,<br />

otvorili su vrata njihovog<br />

doma za magazin KOSMO.<br />

„Starija ćerka Sandra je postala<br />

punoljetna prije pet godina,<br />

a radost smo tada podijelili sa<br />

stotinak gostiju. To slavlje nas<br />

je koštalo oko 5.000 eura, a<br />

poklonili smo joj auto Peugeot<br />

308 Cabrio, koji je koštao<br />

29.000 eura. Doduše, u kupovini<br />

su nam pomogli moji<br />

roditelji, koji su austrijski penzioneri“,<br />

jedva je Saša pristao da<br />

govori o ciframa.<br />

Međutim, kad je u novembru<br />

prošle godine Maja proslavljala<br />

punoljetstvo, sve je bilo<br />

još raskošnije i, naravno skuplje.<br />

Oko 200 rođaka, prijatelja,<br />

njenog društva iz kluba<br />

„Stevan Mokranjac“ i iz škole,<br />

SLAVLJE.<br />

Pripreme za<br />

proslavu su<br />

uvijek obimne.<br />

okupilo se oko bogate trpeze,<br />

igrajući i pjevajući do zore uz<br />

odabrani bend.<br />

„Naša mlađa ćerka je željela<br />

veliko slavlje, raskošnu haljinu,<br />

ogromnu tortu, specijalne<br />

pozivnice, dekoraciju, muziku<br />

i još cijeli niz drugih sitnica.<br />

Sve želje smo joj ispunili i<br />

to nas je koštalo preko 10.000<br />

eura. Maji smo kupili Mercedes<br />

S Coupe za 36.000 eura.<br />

Ljudi su nam govorili da treba<br />

da kupimo neki mali, polovni<br />

auto, ali ja to nisam želio“,<br />

istakao je Saša Kostić, koji<br />

pristojno zarađuje kao vozač<br />

kamiona, kao i Sonja u domu<br />

Ponosni roditelji Sonja i Saša Kostić nisu štedjeli da ćerkama<br />

Sandri (l.) i Maji (d.) prirede velike i bučne rođendane.<br />

to jedan od onih segmenata<br />

života u kojima se mi Balkanci<br />

gotovo sigurno nikad nećemo<br />

uspješno integrisati u austrijsko<br />

društvo. Prosto, većina nas<br />

voli bučna i preskupa slavlja, o<br />

kojima će se godinama pričati,<br />

uz pokazivanje porodičnih albuma<br />

i video zapisa.<br />

Za obilježavanje punoljetstva<br />

svoje djece roditelji se pažljivo i<br />

dugo pripremaju. Ništa ne prepuštaju<br />

slučaju jer puno je toga<br />

što treba organizovati: muzički<br />

bend, a često i gostovanja zvijezda<br />

estrade, restoran, posluženje,<br />

svečanu garderobu za cijelu<br />

porodicu, a onda i poklone za<br />

slavljenicu, tj. slavljenika. Lista<br />

gostiju se pažljivo sastavlja jer<br />

je u nekim krajevima običaj da<br />

se obavezno pozivaju prijatelji<br />

i rođaci koji su i sami organi-<br />

Skupi automobili<br />

za punoljetstvo<br />

Za punoljetstvo se daruju<br />

mobilni telefoni, nakit, skupa<br />

garderoba, novac za polaganje<br />

vozačkog ispita, a ne tako rijetko<br />

i automobili. Da se nešto<br />

mijenja u mentalitetu poka-<br />

Starija Sandra (l.) za proslavu punoljetstva na poklon je<br />

dobila Peugeota 308, mlađa Sandra (d.) Mercedes S Coupe.<br />

za stare, gdje je njegovateljica.<br />

Kostići se ponose svojim kćerima,<br />

za koje kažu da su pristojne<br />

i dobre djevojke. Sandra<br />

studira ruski i italijanski<br />

jezik i pedagogiju, dobra je<br />

studentkinja, a paralelno i<br />

radi. Maja je nakon mature<br />

dobila kancelarijski posao i<br />

ne planira da studira.<br />

„Nikad s njima nismo imali<br />

probleme. Ja znam da budem i<br />

pomalo stroga i, iskrena da budem,<br />

možda ne bih pretjerivala<br />

KOSMO 33

REPORTAŽA<br />

ŠTEDNJA.<br />

Roditelji su<br />

šest mjeseci<br />

odvajali za Aldinino<br />

slavlje.<br />

„Mi smo željeli da ovaj dan liči na njen san“, kaže o<br />

proslavi punoljetstva ćerke Aldine otac Arif.<br />

sa pružanjem materijalnih<br />

dobara. Međutim, kako smo<br />

muž i ja oboje jedinci, koje su<br />

roditelji pazili i mazili, a naročito<br />

je to bilo kod Saše, on bi<br />

sada ćerkama skidao zvijezde<br />

sa neba. One su njegove princeze“,<br />

naglašava Sonja.<br />

Sandra uživa u skupim roditeljskim<br />

poklonima, ali rado<br />

kupuje knjige i voli putovanja,<br />

dok Maja baš voli lijepe i skupe<br />

stvari. Obje naglašavaju da bi<br />

bile zadovoljne i sa manje jer<br />

je najvažnija porodična ljubav<br />

i sloga. Njihove drugarice Austrijanke<br />

od roditelja dobijaju<br />

mnogo manje, pa su bile iznenađene<br />

darežljivim poklonima<br />

koje su dobile za 18. rođendan.<br />

Sandra kaže da je u školi imala<br />

samo jednu drugaricu koja je<br />

od roditelja dobila automobil.<br />

„Moje drugarice Austrijanke<br />

su bile iznenađene kad su vidjele<br />

kako smo na slavlju svi bili<br />

obučeni, kakva se hrana služila<br />

i kolika je bila torta. Kasnije su<br />

mi pričale da su očekivale nešto<br />

mnogo skromnije, pa ih je gala<br />

zabava ostavila bez daha. Kod<br />

njih je sve drugačije, jednostavnije<br />

i skromnije“, ispričala<br />

je Maja.<br />

Maja: „Moje drugarice Austrijanke bile su<br />

izenađene. Kod njih je sve skromnije...“<br />

Sve za ćerku mezimicu<br />

Hanka i Arif Bijelić, porijeklom<br />

iz BiH, nisu žalili truda i<br />

novca za proslavu punoljetstva<br />

svoje mezimice Aldine, učenice<br />

Handelsakademie. U restoranu<br />

Galaxie okupili su oko 60<br />

najbližih rođaka i dragih prijatelja,<br />

a sve je upriličeno onako<br />

kako je slavljenica željela.<br />

„Već nekoliko godina naša<br />

Aldina mašta o proslavi punoljetstva,<br />

a mi smo željeli da ovaj<br />

dan liči na njen san. Sreća našeg<br />

djeteta nam je najvažnija, i zaista<br />

smo se potrudili da joj udovoljimo.<br />

Uostalom, slavili smo<br />

18. rođendan i starijem sinu, a<br />

na njegovoj svadbi imali smo<br />

preko 300 gostiju. Kad lijepe<br />

stvari doživljavamo sa dragim<br />

ljudima, sreća je kompletna“,<br />

kaže bračni par Bijelić, dodajući<br />

da im je ćerka pristojna<br />

djevojka i dobra učenica, pa zaslužuje<br />

da je roditelji nagrade.<br />

Arif je zidar, a Hanka radi u<br />

firmi za održavanje čistoće, pa<br />

njihova primanja nisu prevelika.<br />

Oko pola godine trebalo<br />

im je da uštede novac za proslavu<br />

i poklone.<br />

„Večera sa muzikom koštala<br />

nas je oko 3.000 eura. Uz to,<br />

Aldina je dobila novu haljinu,<br />

cipele, išla je kod frizera i šminkera<br />

jer ovo je njeno veče i treba<br />

da izgleda posebno. Naravno,<br />

suprug i ja smo se takođe ponovili.<br />

Poklone smo birali po želji<br />

naše ćerke. Kupili smo joj mobilni<br />

telefon, uplatili smo joj<br />

polaganje vozačkog ispita, a uz<br />

to smo joj odabrali dvije tašne<br />

njene omiljene marke“, pohvalila<br />

se ponosna mama, sve vrijeme<br />

grleći svoju djevojčicu.<br />

Posebno galantan bio je Aldinin<br />

momak Elvedin Velagić.<br />

On je dami svog srca, pored velike<br />

rođendanske torte, za svaku<br />

godinu života pripremio po<br />

jedan poklon: velika, luksuzno<br />

uramljena zajednička fotografija,<br />

sat, parfem, šminka, nakit…,<br />

a uz to i 18 crvenih ruža.<br />

„Dobila sam još puno poklona,<br />

34 KOSMO

ali ću ih otvoriti tek kad dođem<br />

kući. Radoznala sam i nestrpljiva<br />

da vidim šta je sve u ovim šarenim<br />

omotima. Roditelji i moj<br />

momak su me usrećili divnim<br />

darovima, a ova žurka je baš<br />

onakva kako sam ja to željela.<br />

Bitno je da su ovdje meni najpreči<br />

ljudi. Nema među gostima<br />

Austrijanaca, mada se družim<br />

sa njima. Nisam sigurna da<br />

bi oni razumjeli naše običaje,<br />

pa sam pozvala samo drugarice<br />

i drugove iz naših krajeva“, istakla<br />

je ljupka slavljenica.<br />

Na pitanje šta se u njenom<br />

životu mijenja sa punoljetstvom,<br />

Aldina je kao iz topa<br />

rekla da se osjeća ozbiljnijom i<br />

odraslijom, pa će sada moći da<br />

posjećuje klubove i diskoteke,<br />

u koje je ulaz zabranjen mlađima<br />

od 18 godina.<br />

Za rođendan tebi, sine!<br />

Dragana i Predrag Šolaja veoma<br />

drže do tradicionalnih običaja,<br />

pa su sinovima Milanu i<br />

Slobodanu priredili velika slavlja<br />

za punoljetstvo. KOSMO<br />

tim je bio na zabavi mlađeg sina<br />

u organizaciji restorana Lovac.<br />

„Naše porijeklo je izmiješano:<br />

5.000 €<br />

uštedio je<br />

bračni par Šolaja<br />

za veliku<br />

proslavu.<br />

Hrvatska, BiH i Srbija, pa su<br />

nam i gosti na slavlju iz svih<br />

krajeva. Prije tri godine smo za<br />

Milanov 18. rođendan ugostili<br />

oko 180 zvanica, a Slobodanovo<br />

punoljetstvo proslavljamo<br />

sa nešto preko sto rođaka i<br />

prijatelja. S obzirom da su nam<br />

djeca dobra i da sa njima nikad<br />

nismo imali problema, željeli<br />

smo da ulazak našeg mlađeg<br />

sina u svijet odraslih, što je za<br />

nas veliki dan, obilježimo u<br />

veselju sa dragim ljudima“, na<br />

početku razgovora rekao nam<br />

je bračni par Šolaja.<br />

Otac porodice zaposlen je u<br />

kladionici, a mama radi u metalnoj<br />

firmi. Obojica sinova<br />

završili su Handelsschule, Milan<br />

je zaposlen u trgovini, a Slobodan<br />

od jeseni želi da nastavi<br />

školovanje. Roditelji su srećni<br />

zbog njegove odluke i to je dodatni<br />

razlog za njihovo veselje.<br />

„Vjerujte, ništa ne žalimo za<br />

naše sinove. Mi smo obični<br />

ljudi, živimo od svojih plata,<br />

pa smo za proslavu počeli da<br />

šparamo novac od kraja prošle<br />

godine. Nismo se zadužili ni<br />

centa, a sve ovo nas košta oko<br />

Slobodan: „Draže mi je bilo da punoljetstvo proslavim na ovaj<br />

način, nego da odem sa društvom u neki kafić ili diskoteku.“<br />

5.000 eura i to je naš rođendanski<br />

poklon sinu“, ispričao nam<br />

je Predrag Šolaja.<br />

Slobodan je od gostiju uglavnom<br />

dobio koverte sa novcem,<br />

a šta će sa njim uraditi dogovoriće<br />

se sa roditeljima. Najvjerovatnije<br />

će ga čuvati za trenutak<br />

kad bude odlučio da uzme sopstveni<br />

stan. „Draže mi je bilo da<br />

punoljetstvo proslavim na ovaj<br />

način, nego da odem sa društvom<br />

u neki kafić ili diskoteku.<br />

Istina je da se sada osjećam<br />

malo ozbiljnijim i pametnijim,<br />

ali nema suštinske razlike. To<br />

valjda dolazi s vremenom“, na<br />

brzinu je izustio mladić, jedva<br />

prihvativši da stane ispred<br />

objektiva, jer mu se žurilo da se<br />

vrati među društvo sa kojim je<br />

Dr. Roland_ Anzeige <strong>Kosmo</strong>_82x64mm<br />

• AHS-Matura<br />

• Berufsreifeprüfung<br />

Beginn: Frühjahr & Herbst<br />

proslavljao svoj divan dan.<br />

Među najveselijima na Slobodanovom<br />

rođendanu bili su<br />

baka Dragica i deda Milan Šolaja.<br />

Unuci su im najveća radost<br />

i za njih, kako tvrde, ništa ne<br />

žale. Da je tako, potvrđuje i njihov<br />

rođendanski poklon.<br />

„Znate, Predrag je naš sin jedinac,<br />

pa su nam njegova djeca<br />

sve na svijetu. Slobodanu smo<br />

uplatili 1.500 eura za polaganje<br />

vozačkog ispita i položio<br />

ga je prije nekoliko dana. Ako<br />

da Bog, sledeće godine deda će<br />

mu kupiti i auto. Ništa ne smije<br />

da im fali jer su dobri momci i<br />

ponosim se njima. Pogledajte<br />

Slobodana, pametnog mog<br />

unuka“, sa suzama u očima rekao<br />

je deda Milan.<br />

„Ako dâ Bog, sljedeće godine deda će mu<br />

kupiti i auto“, kaže Slobodanov deda Milan.<br />

HÖCHSTE<br />

ERFOLGSZAHL<br />

ÖSTERREICHS<br />

Tel.: 01/523 14 88, www.roland.at<br />

KOSMO 35

COVER<br />

Tajni ču<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Peter Provaznik, Radule Božinović<br />

A<br />

SPECIJALNE JEDINICE. U vremenima terorizma Austrija sve više u<br />

ne imale 00 KOSMOpreko 10.000 akcija širom zemlje. KOSMO vam donosi ek

vari<br />

ustrije<br />

laže u svoje najelitnije policijske jedinice, a one su prošle godiskluzivan<br />

materijal o najelitnijim policijskim snagama zemlje.

COVER<br />

OVI DEČKI SU ČUVALI BUSHA, P<br />

Potreba za uslugama specijalaca ras<br />

imala 4.250 intervencija, <strong>15</strong>% više n<br />

KOSMO na vježbama u Donjoj Austriji: najviša fizička i psihička<br />

spremnost su pretpostavka za svakog člana ove jedinice.<br />

38 KOSMO<br />

Čuvar Visokog<br />

predstavnika u BiH<br />

Potpukovnik Thomas Pinkel (desno) već 20 godina član je specijalne<br />

jedinice EKO (Einsatzkommando) Cobra, a sudjelovao<br />

je u različitim operacijama kako na području Austrije, tako i u<br />

inozemstvu. Danas ovaj 50-godišnjak vodi tim tjelohranitelja<br />

koji brine oko sigurnosti Visokog predstavnika u BiH. Na naš<br />

upit postoji li opasnost ili prijetnja Visokome predstavniku,<br />

Pinkel kaže: „Ne postoje nikakve konkretne prijetnje, ali mi<br />

smo sa našim ljudima spremni i pripremljeni na sve scenarije.<br />

Svako putovanje i svako gostovanje Visokog predstavnika pratimo<br />

i detaljno strateški planiramo“, otkriva nam Pinkel.

UTINA I OBAMU.<br />

te: Cobra je 2014.<br />

ego 2013. godine.<br />

Thomas Pinkel (50) iz specijalne<br />

jedinice Cobra glavni je tjelohranitelj<br />

Valentina Inzka. Živi i radi u<br />

Sarajevu u službi Cobre.<br />

Globalni trendovi – i oni<br />

negativne prirode – nažalost<br />

ne zaobilaze ni<br />

zemlju koja se dosad smatrala<br />

oazom mira, udobnosti i alpske<br />

idile, pa statistike iz godine<br />

u godinu pokazuju konstantan<br />

porast terorističkih aktivnosti i<br />

u Austriji. Kada je riječ o terorizmu<br />

u Austriji, nemoguće ja<br />

zaobići specijalnu jedinicu Cobru<br />

koja je samo prošle godine<br />

zabilježila 4.250 slučajeva gdje<br />

nisu bile dovoljne normalne<br />

policijske jedinice.<br />

„To je trend koji je počeo od<br />

sedamdesetih godina prošlog<br />

stoljeća. Sjetite se samo terorističkog<br />

napada na sjedište<br />

OPEC-a u Beču 1975. godine,<br />

kada Austrija, za razliku od danas,<br />

nije bila u toj mjeri pripremljena<br />

za terorističke napade.<br />

No, terorizam nije jedina tema.<br />

Uz to, mi često obavljamo tjelohraniteljske<br />

i zaštitarske dužosti,<br />

a osiguravamo i skupove<br />

visokog rizika, kao i državne<br />

posjete“, objašnjava mi na početku<br />

mojeg posjeta sjedištu<br />

Cobre Bernhard Treibenreif,<br />

glavni zapovjednik ove elitne<br />

jedinice.<br />

Tako Cobra tijekom<br />

svoje skoro 40-godišnje<br />

povijesti nije samo<br />

hapsila brojne mafijaše,<br />

teroriste, baš kao<br />

što je vodila pregovora<br />

s raznim otmičarima,<br />

nego je često brinula<br />

za sigurnost visokih gostiju<br />

u Austriji. „Pitajte<br />

me radije koga nismo<br />

sve čuvali od zvučnih<br />

imena, jer lista je predugačka.<br />

Naravno, među<br />

najzvučnijim imenima<br />

su Putin, Obama, Bush,<br />

ali i papa Ivan Pavao II.<br />

i brojni drugi“, dodaje<br />

Treibenreif. On je, kao<br />

zapovjednik, ujedno jedan<br />

od rijetkih članova<br />

jedinice koji smiju pokazati<br />

svoje lice u javnosti.<br />

Većina ostalih, izuzevši<br />

iznimke, i dalje ostaju tajni<br />

heroji koji su danomice<br />

spremni riskirati i svoj život<br />

u službi Austrije.<br />

COBRA<br />

Einsatzkommando Cobra, najelitnjija i najvažnija jedinica<br />

specijalne policije u Austriji, osnovana je 1978.<br />

godine, a glavno sjedište i zapovjedništvo jedinice nalazi se<br />

u donjoaustrijskome Wiener Neustadtu. Uz to, Cobra ima dijelove<br />

svojih jedinica i u Beču, Grazu, Linzu, Innsbrucku, Salzburgu,<br />

Klagenfurtu i Feldkirchu. Glavna zadaća jedinice je da intervenira<br />

u slučaju nasilnih napada u kojima normalne policijske jedinice<br />

nisu u stanju obaviti posao same, ali sve važnije postaju i akcije u<br />

kojima Cobra hapsi vjerske fanatike i ekstremiste s opasnim namjerama.<br />

„Proteklih godina imali smo niz uhićenja u slučajevima<br />

vjerskog ekstremizma. Jedne godine smo uhapsili 200 ljudi na 200<br />

različitih lokacija diljem Austrije, a jednom je u Beču pri ulasku u<br />

stan jednog osumnjičenika odmah pucano na naše jedinice. To su<br />

sve rizične situacije koje zahtijevaju veliku spremnost, no nju mi<br />

možemo pružiti našim iskustvom. To je naš dnevni posao“, rekao<br />

nam je Bernhard Treibenreif,<br />

glavni zapovjednik Cobre (desno<br />

na slici). Trenutno jedinica<br />

broji 682 članova koji<br />

su prošli najteže obuke u<br />

kojima su morali dokazati<br />

najvišu fizičku i psihičku<br />

spremnost, a među<br />

njima su i dvije žene.<br />

Maksimalno 70 minuta<br />

treba jedinici Cobri<br />

da u punom sastavu dođe<br />

do bilo kojeg žarišta na<br />

području Austrije.<br />

682 policajca<br />

pripadaju ovoj<br />

najelitnijoj<br />

jedinici.<br />

KOSMO 39

COVER<br />

Jedan od rijetkih članova WEGE koji je za<br />

KOSMO skinuo svoju masku: „Deset godina<br />

sam u WEGI i svaki dan kad dođem na posao,<br />

ne znam što me danas očekuje“.<br />

WEGA<br />

Kad je riječ o bečkoj policiji,<br />

nemoguće je zaobići<br />

WEGU, specijalnu jedinicu<br />

koja intervenira uvijek onda kada<br />

dolazi do situacija s posebnim rizikom.<br />

Ova jedinica preuzima svako<br />

pretresanje stana, obavlja racije s<br />

posebnom važnošću, nadzire demonstracije,<br />

utakmice, hapsi mafijaše,<br />

kao što intervenira u slučaju<br />

teškog kućnog nasilja...<br />

„Naša zadaća počinje onda kada<br />

slutimo ili znamo da bi normalan<br />

policajac mogao biti preopterećen<br />

situacijom, a istodobno se razlikujemo<br />

od Cobre što oni preuzimaju<br />

anti-terorističku komponentu, a<br />

mi, za razliku od njih, primjerice<br />

i slučajeve teškog kućnog nasilja,<br />

pokušaje samoubojstva i oružane<br />

napade. U mnogim intervencijama<br />

i surađujemo s Cobrom i<br />

stalno smo na vezi“, objasnio nam<br />

je Ernst Albrecht, glavni zapovjednik<br />

jedinice WEGA.<br />

Momci s maskama: WEGA broji 250 vrhunski istreniranih<br />

policajaca koji u Beču preuzimaju slučajeve<br />

teških oružanih sukoba, rizična uhićenja, ali i čuvanje<br />

reda i mira na većim nogometnim utakmicama.<br />

Zapovjednik jedinice je Ernst Albrecht (slika dolje).<br />

EUROCOPTER EC-135 u pozadini, a ispred njega je dvojac koji je spasio brojne živote unesrećenih<br />

u planinama: pilot Andreas Tautter (lijevo) i inspektor Christian Lemmer, operator leta.<br />

40 KOSMO<br />

KOSMO ekipa prisustvovala je vježbama alpske policije<br />

u Štajerskoj, u kojima je simulirana svakodnevnica<br />

ovih specijalnih policajaca: spašavanje ozlijeđenih<br />

planinara koji su pali tijekom penjanja.<br />

Alpska policija:<br />

Borba za živote<br />

Osim specijalnih jedinica<br />

Cobre i Wege, koje su<br />

specijalizirane za terorizam<br />

i nasilje, Austrija kao alpska<br />

zemlja ima i svoju vlastitu<br />

planinarsku jedinicu, poznatiju<br />

pod svojim nazivom Alpinpolizei.<br />

U alpama se godišnje u Austriji<br />

dogodi oko 7.600 nesreća<br />

koje su povezane s planinarima,<br />

a gotova polovica istih se događa<br />

u Tirolu. 2013. godine je<br />

u 7.697 nesreća u austrijskim<br />

Alpama poginulo 302 ljudi, a<br />

osim što brinu o planinarima,<br />

skijašima, paragliderima i rade<br />

na spašavanju njihovih života,<br />

alpski policajci brinu i oko nesreća<br />

s letjelicama, helikopterima<br />

i zrakoplovima na alpskome<br />

terenu...<br />

„Danas ćemo vam pokazati<br />

kako izgleda jedno akcija spašavanja<br />

ranjenog planinara, što

je temeljni dio našeg posla“,<br />

rekao je našem reporteru major<br />

Michael Hochgerner koji<br />

je tijekom svoje karijere spasio<br />

brojne živote. Akcija koja je<br />

zaista izgledala spektakularno,<br />

a u kojoj su surađivale snage na<br />

terenu i snage u helikopteru,<br />

završena je uspješno, a na pitanje<br />

o tome što je tajna dobrog<br />

alpskog policajca, Hochgerner<br />

brzo pronalazi odgovor:<br />

„Nikad prerano gubiti nadu<br />

i tragati dalje.“ Tako je, kaže, u<br />

jednom slučaju nakon 4 dana<br />

pronašao živog, ali ozlijeđenog<br />

planinara. „Ljudi, ako se bilo<br />

kojim putem dočepaju vode,<br />

mogu preživjeti nekoliko dana.<br />

To je bio jedan od najljepših<br />

doživljaja u mojoj karijeri, ali<br />

istodobno i vrlo poučan. Nikad<br />

ne treba prerano završavati akcije<br />

potrage“, objašnjava Hochgerner.<br />

„Svaki dan se borimo za<br />

živote, ali i preventivno pokušavamo<br />

spriječiti nesreće, ponajprije<br />

tako što ljudima dajmo<br />

informacije oko težine putova i<br />

mogućih rizika“, zaključuje on.<br />

„Najgore mi je kad<br />

vidim smrskane leševe!”<br />

Alpski policajac Michael Hochgerner (lijevo) kaže<br />

da mu je najteži dio posla onaj kada pronađe krvave<br />

i smrskane leševe u planinama. „To je potresno ne<br />

samo za mene, nego za svakog kolegu. Zato, kao i u<br />

drugim specijalnim jedinicama, i kod nas postoje timovi<br />

psihologa koji nam pruže podršku, gdje možemo<br />

ispričati što smo vidjeli kako bi se psihički suočili<br />

s tom teškom situacijom“, objašnjava Hochgerner.<br />

DESIGN<br />

ITALIANO<br />

YOGA<br />

DESIGN<br />

ummer<br />

SOMMER 20<strong>15</strong><br />

Weiterbildung so günstig wie nie!<br />

Die VHS summercard um € 39,00<br />

1.000 Kurse zum halben Preis<br />

von Juni bis September<br />

Sprachen – Fitness – Computer – Wirtschaft – Kunst<br />

www.vhs.at/summercard<br />

www.vhs.at +43 1 893 00 83

ZDRAVLJE<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Lečenje sterili<br />

1 + 1 može<br />

IZLEČIV. Sterilitet je sve češći problem u savremenom<br />

svetu, a može biti izazvan nizom<br />

poremećaja kod oba partnera. Medicina se<br />

uspešno hvata u koštac sa njima.<br />

Urazgovor o ženskom sterilitetu<br />

uveo nas je ginekolog<br />

Dr. Dejan Stanisavljević,<br />

čija se ordinacija nalazi u<br />

<strong>15</strong>. becirku, Johnstraße 4: „Po<br />

definiciji, sterilitet je izostanak<br />

željene trudnoće, uprkos redovnim<br />

seksualnim odnosima,<br />

u periodu od dve godine. Uko-<br />

liko do začeća ne dođe tokom<br />

jedne godine, kaže se da su u<br />

pitanju teškoće u koncepciji.<br />

Androloški (muški) uzroci<br />

steriliteta javljaju se u 25–40%<br />

slučajeva, a za njih su odgovorne<br />

različite anatomske anomalije,<br />

varikocele (proširene vene<br />

testisa), bakterijske i virusne<br />

infekcije, kao i hormonalni i<br />

imunološki problemi. Ginekološki,<br />

tj. ženski uzroci steriliteta,<br />

prisutni su u 40–55% slučajeva,<br />

dok je 10–<strong>15</strong>% partnera<br />

istovremeno pogođeno nekim<br />

poremećajem. Kod 5–10%<br />

parova je, nažalost, nemoguće<br />

ustanoviti zašto ne dolazi do<br />

trudnoće, pa kažemo da se radi<br />

o nedokučivim uzrocima.“<br />

Izostanak spontane trudnoće<br />

u navedenom vremenskom<br />

razdoblju svakako je razlog za<br />

posetu ginekologu i evaluaciju,<br />

tj. analizu problema, otkrivanje<br />

uzroka i pravljenje koncepta za<br />

rešavanje eventualnog problema.<br />

Dr. Stanisavljević naglašava<br />

da se uvek polazi od provere<br />

spermiograma partnera, jer<br />

kod žene sve predstavlja mnogo<br />

veći i komplikovaniji proces.<br />

Faktori ženskog<br />

steriliteta<br />

Vaginalni faktor – prisutan je<br />

u oko 5% slučajeva, a izazivaju<br />

ga akutne vaginalne infekcije<br />

i različite urođene anatomske<br />

anomalije, poput pregrada i<br />

sraslih, tj. zatvorenih zidova<br />

vagine.<br />

Cervikalni faktor (grlić mate-<br />

Fotos: iStockphoto, Radule Božinović<br />

42 KOSMO

teta:<br />

biti 3<br />

Dr. Stanisavljević: „Sterilitet je izostanak<br />

trudnoće i nakon dve godine odnosa.“<br />

rice) – zastupljen je u 5% slučajeva,<br />

a karakterišu ga promene<br />

poput infekcija ili imunološki<br />

problemi, odnosno antitela<br />

koja blokiraju spermatozoide u<br />

pokušaju da prođu cervikalnu<br />

barijeru.<br />

Uterusni faktor (materica)<br />

– odgovoran je za oko 5% slučajeva<br />

steriliteta, a izazvan je<br />

različitim formama urođenih<br />

anatomskih anomalija, koje<br />

ne dozvoljavaju da se embrion<br />

ugnezdi u materičnoj duplji.<br />

Faktor steriliteta su i priraslice,<br />

nastale kao posledica operativnih<br />

zahvata i infekcija.<br />

Ovarijalni faktor (jajnici)<br />

– javlja se u 30% slučajeva steriliteta,<br />

a karakteriše ga postojanje<br />

velikog broja cističnih<br />

promena, veličine 4–6 mm, u<br />

anatomskoj strukturi jajnika.<br />

Ciste predstavljaju prepreku<br />

za razvoj zrelog folikula (jajne<br />

ćelije), genetski su predprogramirane,<br />

tj. žena se rađa sa tim<br />

problemom, ali nisu nasledne.<br />

Ovaj kompleksni problem,<br />

pored anatomske, ima i svoju<br />

endokrinološku dimenziju.<br />

Tubarni faktor (jajovodi) –<br />

prisutan je u 30% slučajeva<br />

neplodnosti, a obično se javlja<br />

kao posledica infekcija koje<br />

agresivno deluju na sluzokožu<br />

jajovoda i zatvaraju njihov fini<br />

lumen. Najčešće nastaje kod<br />

mladih žena. Jedan od faktora<br />

rizika je nezaštićeni seksualni<br />

odnos, a opasnost raste sa brojem<br />

partnera. Neprohodnost<br />

jajovoda mogu izazvati i priraslice<br />

nastale nakon operacija i<br />

upala u trbušnoj duplji, a perforacija<br />

slepog creva po pravilu<br />

izaziva ovaj problem.<br />

Komplikacije nakon nasilnog<br />

prekida trudnoće takođe mogu<br />

dovesti do steriliteta. Infekcija<br />

za posledicu može imati neprohodnost<br />

jajovoda, a trauma<br />

u unutrašnjosti materice u<br />

retkim slučajevima dovodi do<br />

stvaranja priraslica u njoj.<br />

Ekstragenitalni (opšti) faktor<br />

– u <strong>15</strong>% slučajeva je uzrok<br />

steriliteta. Izazivači su teška<br />

opšta obolenja, poput diabetesa,<br />

lupusa, bolesti bubrega,<br />

poremećaja štitaste žlezde, kao<br />

25 GODINA<br />

je doba najizraženije<br />

plodnosti kod<br />

žena.<br />

i imunološka obolenja i svi<br />

drugi hormonalni poremećaji.<br />

Kod psihičkih bolesti, u koje<br />

spadaju teške psihoze, takođe<br />

je redukovana mogućnost nastanka<br />

trudnoće zbog velike<br />

količine medikamenata, koji<br />

bitno utiču na poremećaj endokrinog<br />

sistema.<br />

Nejasni uzroci – odgovorni<br />

su za čak 5–10% slučajeva<br />

steriliteta. Naime, iako su izvršena<br />

sva ispitivanja, razlog<br />

za neplodnost nije pronađen<br />

i nije poznato zašto ne dolazi<br />

do trudnoće.<br />

Relativni uzrok – povezan je<br />

direktno sa rastućom starošću<br />

potencijalnih trudnica. Naime,<br />

s godinama se smanjuje<br />

mogućnost začeća. Poznato je<br />

da je fertilitet žene najizraženiji<br />

u dobi od 25 godina, dok<br />

je deset godina kasnije mogućnost<br />

začeća smanjena na 50%.<br />

Kod žena starosti 40 godina<br />

dolazi do pada na 20%, a kod<br />

45–ogodišnjakinja svedena je<br />

na samo 5%.<br />

Put kojim se brže ide<br />

Čim se posumnja da nešto sa<br />

plodnošću nije u redu, treba<br />

se obratiti lekaru, koji će analizom<br />

problema napraviti koncept<br />

odgovarajućih koraka.<br />

Po pravilu, to je ginekološki<br />

pregled sa isključivanjem anatomskih<br />

anomalija i ginekoloških<br />

infekcija. Sledi određivanje<br />

hormonalnog statusa i provera<br />

prohodnosti jajovoda jednom<br />

od tri postojeće metode. U<br />

dogovoru sa ginekologom, ide<br />

se korak po korak, po principu<br />

isključivanja uzroka steriliteta.<br />

„U lečenju infekcija i regulisanju<br />

hormonalnih poremećaja,<br />

primenjuje se konzervativna,<br />

tj. medikamentozna terapija.<br />

KOSMO 43

ZDRAVLJE<br />

Obolenja jajnika i jajovoda često su uzrok ženskog<br />

steriliteta i indikacije za vantelesnu oplodnju.<br />

Ukoliko postoje anatomske<br />

anomalije, ako je to izvodljivo,<br />

eliminišu se hiruškim putem.<br />

Važno je naglasiti da postojanje<br />

jednog ne isključuje i neke<br />

druge uzroke neplodnosti. Kod<br />

policističnih jajnika i neprohodnih<br />

jajovoda, preporučuje<br />

se vantelesna oplodnja. Nekad<br />

se problem neprohodnih jajovoda<br />

rešavao operativnim putem,<br />

ali je ta metoda napuštena<br />

jer su postignuti rezultati daleko<br />

ispod onih koji se postižu<br />

vantelesnom oplodnjom“, istakao<br />

je Dr. Dejan Stanisavljević.<br />

FOND IVF<br />

je osnovan<br />

radi pomoći<br />

u vantelesnoj<br />

oplodnji.<br />

44 KOSMO<br />

Vantelesna oplodnja –<br />

put do roditeljstva<br />

Kad se iscrpe mogućnosti konzervativnog<br />

lečenja steriliteta,<br />

na raspolaganju je vantelesna<br />

oplodnja, u svetu prisutna već<br />

tri decenije. To je danas etablirana<br />

metoda, koja se rutinski<br />

sprovodi u posebno opremljenim<br />

i definisanim institutima.<br />

„Procedura je vrlo standardizovana,<br />

sigurna i izvodi se u<br />

visokotehnološkim uslovima,<br />

a svakim danom se prave novi<br />

koraci u njenom usavršavanju.<br />

Kad se ustanovi da postoji indikacija<br />

za vantelesnu oplodnju,<br />

pacijentkinja ulazi u proceduru<br />

koja podrazumeva medicinske<br />

testove kojima će se isključiti<br />

infekcije i pripremiti za ulazak<br />

u stimulaciju pod odgovarajućim<br />

protokolima, o čemu<br />

se pacijentkinja dogovara sa<br />

svojim ginekologom. Najjednostavnije<br />

rečeno, proces<br />

počinje hormonalnom stimulacijom,<br />

potom sledi punkcija<br />

jajne ćelije, njeno dovođenje u<br />

vezu sa spermatozoidima i na<br />

kraju embriotransfer. Nakon<br />

toga teče trudnoća koja se u<br />

principu ne razlikuje od one<br />

nastale spontano“, naglasio je<br />

Dr. Stanisavljević.<br />

Postoje dve forme vantelesne<br />

oplodnje: IVF, koja podrazumeva<br />

da se u kontakt dovedu<br />

jajna ćelija i milioni spermatozoida,<br />

od kojih će je jedan<br />

oploditi, i ICSI, gde se, pod<br />

specijalnim mikroskopom,<br />

CENA. IVF metoda za vantelesnu<br />

oplodnju košta od 750 do 870 evra.<br />

Oplodnja je proces u kojem se spermatozoid muškarca<br />

spaja sa jajnom ćelijom u materici žene.<br />

mikropipetom jedan odabrani<br />

spermatozoid unese u<br />

jajnu ćeliju. S obzirom da je<br />

ovo prilično skupa metoda,<br />

austrijska država je osnovala<br />

IVF Fonds, koji pod određenim<br />

uslovima pomaže parovima<br />

da taj nepovoljni finansijski<br />

momenat prebrode i da<br />

se ostvare kao roditelji.<br />

Zakonskim izmenama iz februara<br />

ove godine, olakšan<br />

je pristup IVF Fondu, koji<br />

finansijski podržava žene do<br />

navršene 40. godine života i<br />

muškarce do napunjenih 50<br />

godina. Indikacije za žene<br />

su tubarni faktor, tj. neprohodni<br />

jajovodi, policistični<br />

jajnici i endometrioza, koja<br />

stvara negativni milje za nastanak<br />

trudnoće, dok su kod<br />

Fotos: iStockphoto, Radule Božinović

Ginekološki, tj. ženski uzroci sterliteta javljaju se<br />

češće i prisutni su u 40 do 55% slučajeva.<br />

muškarca to neadekvatan<br />

broj spermatozoida, njihova<br />

neadekvatna pokretljivost i<br />

patološke forme.<br />

Za odobravanje finansijske<br />

pomoći, pored medicinskih<br />

kriterijuma, IVF Fonds zahteva<br />

i ispunjavanje određenih<br />

administrativnih uslova:<br />

– To mora biti bračna zajednica<br />

ili partnerstvo koje<br />

se dokazuje overenim notarskim<br />

aktom.<br />

– Par mora imati dozvolu boravka<br />

u Austriji i regulisano<br />

zdravstveno osiguranje.<br />

Ispunjavanjem navedenih<br />

kriterijuma, svaki par se<br />

kvalifikovao za finansijsku<br />

pomoć u visini od 70% ukupnih<br />

troškova za četiri ciklusa<br />

vantelesne oplodnje:<br />

IVF metoda: za žene mlađe<br />

od 35 godina participacija<br />

(učešće pacijentkinje)<br />

iznosi oko 750 €, dok žene<br />

starosne dobi od 35 do 40<br />

godina u troškovima vantelesne<br />

oplodnje učestvuju sa<br />

sumom od oko 870 €.<br />

ICSI metoda: do napunjene<br />

35. godine života predviđena<br />

je participacija od oko 850 €,<br />

a od 35 do navršenih 40 godina<br />

iznosi oko 900 €.<br />

Kriterijumi su potpuno isti<br />

u privatnim institutima i u<br />

državnim klinikama, a kumulativna<br />

stopa uspeha vantelesne<br />

oplodnje je nešto veća<br />

od 40%. U svakom slučaju,<br />

kako ističe dr Stanisavljević,<br />

važno je na vreme krenuti sa<br />

pronalaženjem uzroka steriliteta,<br />

kako se ne bi prešla<br />

starosna granica u okviru koje<br />

IVF Fonds pruža finansijsku<br />

podršku, ali i zbog bioloških<br />

faktora koji sa protokom godina<br />

bivaju sve nemilosrdniji.<br />

Entgeltliche Einschaltung<br />

yolo<br />

leb‘ dEIN LEBEN. OHNE RAUCH.<br />

www.yolo.at<br />

you only live once

KUHINJA<br />

Letnje osveženje –<br />

voćno i moćno!<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

U KOLORU. Kad se raskošnim ukusima plodova<br />

leta doda neograničena količina mašte, dobijaju<br />

se fantastični osvežavajući napici i ukusni kolači.<br />

Dajemo vam nekoliko isprobanih predloga...<br />

V<br />

oćni šejkovi su idealno osveženje<br />

za vrele dane leta. Mogućnosti za<br />

njihovu pripremu su neograničene.<br />

Evo nekoliko ideja:<br />

– U blender ubaciti bananu, breskvu, kajsiju<br />

i malo bobičastog voća po izboru. Dodati<br />

šolju mleka ili soka i izmiksati. Ubaciti<br />

malo izmrvljenog leda i poslužiti.<br />

– U blender sipati pola šolje mleka i dve<br />

kašike šlaga, pa umutiti. Dodati još dve<br />

kašike šećera i oko 200 g jagoda, pa mešati<br />

dok se masa ne sjedini.<br />

– Očistiti i sitno izrendati dve veće šargarepe,<br />

preliti ih kašikom meda i ostaviti 30<br />

minuta da odstoje. Iseckati 4 breskve i staviti<br />

ih u blender zajedno sa šargarepom, sa<br />

po jednom šoljom mleka i vode, pa mutiti<br />

dok masa ne postane ujednačena.<br />

– U blender ubaciti 250 g naseckane dinje i<br />

dodati sok od pola limuna i pola čaše jogurta.<br />

Umutiti i dodati sok od druge polovine<br />

limuna, 100 g zelenog grožđa i kašičicu seckane<br />

mente. Izblednirati.<br />

RoSee Connection,<br />

Jerry&Barry 2012<br />

Jois/Burgenland<br />

Ljeto nam kuca na vrata i donosi idealne<br />

uvjete za rosé-vina. Jerry & Barry jedan<br />

je od meni najdražih za tople dane pune<br />

užitka i dobrog raspoloženja. U nosu<br />

arome jagode, lubenice i trešnje. A na<br />

nepcu sočna punoća, voćnost s divno<br />

integriranom kiselinom.<br />

Živjeli !<br />

Dejan PANJIČANIN,<br />

diplomirani somelijer,<br />

CEO Wein&Vino, Beč<br />

Fotos: iStockphoto, Drago Palavra<br />

46 KOSMO

Sastojci:<br />

2 žumanca, 5 listova<br />

želatina, 350 g očišćenog<br />

ploda manga, 0,375 l<br />

šlaga, 60 ml belog vina,<br />

60 g šećera.<br />

Sastojci:<br />

300 g mešanog voća<br />

(jagode, maline, kupine,<br />

borovnice, ribizle), 4 jaja,<br />

75 g šećera, 200 g brašna,<br />

50 g istopljenog putera,<br />

200 g creme fraîche, 250<br />

ml mleka, pola kašičice<br />

soli, šećer u prahu za posipanje<br />

i menta za dekoraciju<br />

kolača.<br />

Ledeni mango krem<br />

Priprema:<br />

1. Očišćeni i na kockice iseckani mango pirirati i pustiti da<br />

prođe kroz cediljku.<br />

2. Žumanca, 40 g šećera i belo vino u posudi zagrevati do<br />

tačke pre ključanja, pa dodati otopljeni želatin.<br />

3. Šlag umutiti sa preostalim šećerom, dodati mango pire i<br />

masu sa želatinom, pa sipati u manje posude u kojima će se<br />

dobro ohladiti.<br />

4. Istresti iz posuda, preliti voćnim sosom od manga i ukrasiti<br />

bobičastim voćem po želji.<br />

Letnji kolač<br />

Priprema:<br />

1. Oprati voće pod mlazom vode i ocediti, a rernu zagrejati na<br />

175°C.<br />

2. Jaja i šećer umutiti u vazdušastu masu, pa dodavati brašno,<br />

so, pola putera, creme fraîche i mleko. Dobijeno testo je retko<br />

kao za palačinke.<br />

3. Sipati testo u podmazani kalup, preko rasporediti voće i<br />

poprskati ostatkom rastopljenog putera. Staviti u rernu i peći<br />

45 minuta.<br />

4. Gotov kolač posuti šećerom u prahu i ostaviti 2 sata da se<br />

dobro ohladi. Pre služenja ukrasiti listovima mente.<br />

RADATZ<br />

KnAcKeR<br />

Packung 260g<br />

statt 1,40 nur 1,-<br />

sTAsTnIK<br />

KALbsLebeRsTReIchWuRsT<br />

5x 25g-Packung<br />

statt 1,10 nur 1,-<br />

RADATZ<br />

ORIGInAL WIeneR<br />

geschnitten<br />

Packung à <strong>15</strong>0g<br />

statt 1,20 nur 1,-<br />

KümmeLbRATen-<br />

AufsTRIch<br />

1 Becher á <strong>15</strong>0g<br />

statt 1,20 nur 1,-<br />

sTAsTnIK<br />

KAnTWuRsT<br />

geschnitten<br />

Packung á 100g<br />

statt 1,30 nur 1,-<br />

sTAsTnIK<br />

KARRee luftgetrocknet<br />

geschnitten<br />

Packung à 80g<br />

statt 1,19 nur 1,-<br />

10 JAHRE<br />

10 SCHNÄPPCHEN<br />

8x IN WIEN UND UMGEBUNG<br />

Margaretenstraße 119, 1050 Wien<br />

Stättermayergasse 19, 1<strong>15</strong>0 Wien<br />

Wattgasse 18 / Ottakringer Str. , 1160 Wien<br />

Erlaaer Straße 171 , 1230 Wien<br />

STASTNIK, Industriestraße 5 , 2201 Gerasdorf bei Wien<br />

Mautner-Markhof-Straße 8 , 2320 Schwechat, bei Bellaflora<br />

Eisenstädter Straße 29, 2421 Kittsee / K1 Shopping<br />

Rot-Kreuz-Gasse 10, 7100 Neusiedl am See<br />

WIR HABEN GEBURTSTAG<br />

UND ALLE FEIERN MIT<br />

www.radatzmarkt.at<br />

Angebote gültig vom 8. bis 13. Juni 20<strong>15</strong>. So lange der Vorrat reicht.<br />

Satz- und Druckfehler vorbehalten.<br />

je<br />

1 )<br />

schÄRDInGeR<br />

GRILLbuTTeR<br />

Kräuter / Knoblauch<br />

Packung 100g<br />

statt 1,20 nur 1,-<br />

WOjnAR<br />

LIpTAueR<br />

mild / scharf<br />

Packung <strong>15</strong>0g<br />

statt 1,19 nur 1,-<br />

henGLeIn<br />

fRIsche spÄTZLe<br />

Packung 400g<br />

statt 1,20 nur 1,-<br />

hAusWIRTh<br />

Rum-KoKos<br />

KuGeLn<br />

Packung 175g<br />

statt 1,19 nur 1,-

LIFESTYLE<br />

Baz<br />

5 MUST-HAVES<br />

1. ZAŠTITNA VREĆICA ZA SMARTPHONE je<br />

nešto što svakako treba da imate kao prvu pomoć u<br />

autu. Vaš smartphone svakako ide svuda sa vama, a<br />

ova vrećica ga štiti ako, ne daje Bože, bućne u bazen.<br />

Bolje sprečiti nego lečiti!<br />

2. VODOOTPORNE SLUŠALICE vam omogućavaju<br />

pratnju vašeg omiljenog zvuka čak i tokom plivanja.<br />

One su ujedno i MP3-Player tako da nema dodatnih<br />

kablova, pa ni briga! The beat must go on!<br />

3. SOLARNI PUNJAČ za smartphone je savršeno<br />

rešenje za ovakve prilike kako ne biste krizirali bez<br />

vašeg ljubimca. Em ste ekološki-savesni em ste praktični.<br />

Iskoristite moć sunca!<br />

4. SKROVIŠTE u obliku kreme za sunčanje je idealno<br />

za sve vaše sitnice koje život znače poput ključeva,<br />

para, nakita, telefona itd. Ne samo što je sigurna zaštita<br />

ovih stvarčica već i idealna skrivalica – svako će<br />

na prvi pogled pomisliti da je to samo vaša krema za<br />

sunčanje... Budi 007!<br />

5. GLATKE NOGE mogu biti samo ako su i dobro<br />

izdelipirane. Ovo suprotstavljanje majci prirodi ne<br />

moraju da prate baš i muškarci, ali za žene je imperativ.<br />

Sredite noge i opružite korak!<br />

VRUĆE U GRADU. Kad se na +30 upali<br />

bečki asfalt, gde je spas? Naravno, na<br />

bazenu! KOSMO vas podseća šta sve<br />

morate za ovakve prilike da imate kod<br />

sebe, a šta nikako ne dolazi u obzir.<br />

5 NO-GOS<br />

1. VISEĆE I PRETESNO je svakako nešto što nije baš<br />

poželjno gledati. Ako ste lenji da trenirate, onda pažljivo<br />

birajte kupaći kostim tj. mudro pokažite svoje telo.<br />

Ipak, zna se na bazenu ko je JAČI a ko LEPŠI pol!<br />

2. ČARAPE sa sandalama ili papučama svakako nisu<br />

ni ove godine u trendu. Koliko god da imate lepe ili<br />

besprekorno bele čarape, moraćete da ih pokažete drugom<br />

prilikom. Za bazen samo mokre kose i noge bose!<br />

3. ŠMINKA je zaista suvišna i nepotrebna za ovakvo<br />

druženje, a o nepraktičnosti ni da ne govorimo. Neka<br />

vam naočare za sunce učine lice dovoljno privlačnim uz<br />

kompletan look. Vaša šminka je iskren osmeh!<br />

4. TEPIH LJUBAVI ćete morati da uklonite jer to<br />

odavno nije u modi. Kao što muškarci vole glatke noge<br />

u žena, tako i žene vole glatke grudi u muškarca. Svakom<br />

svoje, milo moje!<br />

5. ROŠTILJ spravu i prateće alatke ćete morati da zaboravite<br />

iako ste Balkanac. Na bazenu se, pak, vi „pržite“<br />

pod žarkim suncem. Za bazen je pravi stil – no grill!<br />

Fotos: iStockphoto<br />

48 KOSMO

en zove!<br />

en<br />

Piše: Sandra Radovanović<br />

KOSMO<br />

49

STARS<br />

Juice: „95% ljudi na folk-sceni<br />

kupuje klikove, kupuje pesme,<br />

tekstove… Pa gde je tu, bre,<br />

originalnost?“<br />

„Balkan je<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

kavez<br />

EKSKLUZIVNO. Reper Ivan Ivanović Juice<br />

(33) ugostio je našeg novinara u svojem<br />

beogradskom stanu. U intervjuu za KOSMO<br />

otvoreno napada folk-zvijezde i objašnjava<br />

zašto mu se gadi muzička scena.<br />

Najpoznatiji srpski reper<br />

Ivan Ivanović Juice, jedan<br />

od pionira balkanske hip<br />

hop scene, nedvojbeno je osoba<br />

za koju se mogu uporabiti poznate<br />

uzrečice „ili ga vole ili ga<br />

mrze“ – „ili mu se dive ili mu<br />

zavide“. Zanimljivost kod njega<br />

je što ga, doduše, i jedni i drugi<br />

konstantno slušaju i prate, a<br />

svaki njegov nastup i intervju<br />

izazivaju golemu pažnju javnosti.<br />

Momak odrastao na tvrdim<br />

ulicama beogradske četvrti<br />

Voždovac, dečko bez dlake na<br />

jeziku, pobjednik reality showa<br />

Dvor i otac modernog srpskog<br />

rapa, tako je nedavno ponovo<br />

skrenuo pozornost na sebe<br />

kada je, gostujući u poznatom<br />

Ami G Showu, isprozivao gotovo<br />

pola estradne scene predbacivši<br />

im kupovanje Youtube<br />

klikova, preuzimanje tuđih<br />

pjesama, ali i činjenicu da svoje<br />

tekstove, za razliku od „pravih<br />

muzičara“, ne pišu sami…<br />

Novi album muzičara „Hiphopium<br />

3“, kao i njegov ambivalentan<br />

odnos kako prema folk<br />

sceni, tako i prema publici svoje<br />

matične hip hop scene, bili<br />

su dobar povod za razgovor sa<br />

srpskim kraljem rapa.<br />

KOSMO: Proteklih godina<br />

imao si niz dueta s folk–pjevačima.<br />

U matičnoj hip hop<br />

sceni ti dio publike predbacuje<br />

da si prodao rap. Kako<br />

gledaš na te optužbe?<br />

Juice: Ljudi koji govore da sam<br />

prodao rap ustvari su prodali<br />

mene. To je vrlo jasna i kratka<br />

jednačina. Ja sam sa 14 godina<br />

počeo da repujem, nisam nikada<br />

okrenuo leđa hip hopu i ko<br />

sumnja u moje znanje i moju<br />

ljubav prema toj kulturi ne treba<br />

ni da me sluša. Hip hop je<br />

život, hip hop je borba, a saradnje<br />

s folk pevačima su stvorene<br />

za provod. Nema potrebe da<br />

ceo život budemo preozbiljni,<br />

a nema potrebe ni da se previše<br />

provodimo.<br />

„Ljudi koji govore da sam prodao rap ustvari<br />

su prodali mene“, rekao nam je Juice.<br />

50 KOSMO

harmoniku, imaju teme poput<br />

alkohola, promila, ljubi te<br />

brat, otišla si, došao sam, ajmo<br />

Balkanci, ajmo Balkan… I tako<br />

vrte tih nekoliko reči <strong>15</strong>0 puta<br />

u krug. To ti je kao Goli otok,<br />

svaki dan te udaraju na jedan te<br />

isti način. I ne samo ovde, nego<br />

i u dijaspori, a tamo možda čak<br />

i još više...<br />

!“<br />

JUICE:<br />

„Dobra kola<br />

su moja jedina<br />

droga.“<br />

Nedavno si u Ami G showu<br />

prozvao velike estradne folk–<br />

zvijezde zbog kupovanja<br />

klikova i preuzimanja tuđih<br />

pjesama. Kada sam vidio snimak<br />

emisije, imao sam dojam<br />

da su Boban Rajović, Dara<br />

Bubamara i ostali bili u šoku.<br />

Naravno da su, brate, bili u<br />

šoku kada su se prepoznali u<br />

istini. Čast izuzecima, ali 95%<br />

ljudi iz tog sveta na muzičkoj<br />

„Još tražim svoje mesto pod suncem, negdje izolirano od<br />

grada. Voleo bih da se preselim u Austriju ili Švajcarsku.“<br />

sceni danas nemaju svoje ja.<br />

Kupuju klikove, kupuju pesme,<br />

tekstove… Gde je tu, bre, originalnost?<br />

Kakve to ima uopšte<br />

veze s muzikom?<br />

Zvučiš pomalo razočarano<br />

kada govorimo o današnjoj<br />

muzičkoj sceni...<br />

U svakom slučaju ne podržavam<br />

da jedni te isti ljudi rade<br />

već 20 godina jedno te isto, a<br />

da istovremeno stopiraju ulazak<br />

pravih, talentovanih, novih<br />

mladih nada u šou-biznis.<br />

Gde je naša elektro-scena, koja<br />

je nekada bilo vrlo jaka? Gde<br />

su rock bendovi? Gde su blues<br />

muzičari? Čuveni metalci i<br />

rockeri iz osamdesetih i devedesetih<br />

danas sviraju bubnjeve<br />

po narodnjačkim krčmama i to<br />

sve ne samo zbog nemaštine i<br />

borbe za život, nego i zato što<br />

od svoje prave muzike ne mogu<br />

da žive. Istinskim kreativcima,<br />

pravim muzičarima su vladari<br />

tog estradnog sveta postavili<br />

veto, a njihova muzika je izbačena<br />

i proterana iz klubova.<br />

Publici se svaki dan serviraju<br />

jedne te iste pesme, i to već 20<br />

godina, u kojima non-stop kvare<br />

mozgove naše omladine. Te<br />

pesme u kojima na silu forsiraju<br />

Prošle godine Juice je u Beogradu izgradio svoj vlastiti<br />

studio u kojem snima, producira i živi za muziku 24 sata.<br />

Tko ti se najviše gadi na toj<br />

sceni?<br />

Gade mi se svi koji se predstavljaju<br />

kao neke veličine, a ustvari<br />

sve što znaju je da pozajme<br />

garderobu i kola, kupe pesmu i<br />

ulože pare u skup spot. Gade mi<br />

se svi koji se keze, rukuju, grle i<br />

ljube na TV ekranima, a ustvari<br />

se lažno predstavljaju. Ne samo<br />

da nema više ni prirodnih lepotica<br />

u tom svetu, nego nema,<br />

brate, više ni slobode u svetu<br />

muzike. Tako i ja, eto, gubim<br />

status beogradske face jer, brate,<br />

u Beogradu više niko nije<br />

iz Beograda. Na kraju sam ja<br />

seljak, a još i stranac u vlastitom<br />

gradu i u vlastitoj zemlji. Ja na<br />

Juice je našu ekipu<br />

ugostio u svojem<br />

beogradskom<br />

studiju gdje nam<br />

je, dva dana uoči<br />

izlaska novog albuma,<br />

pustio pjesme<br />

s njegovog remekdjela<br />

Hiphopium 3.<br />

KOSMO 51

STARS<br />

i Njemačkoj, kako ti je kad se<br />

vratiš u Beograd?<br />

Napeto. Ovde vlada jedan<br />

ogroman pritisak i ja ga stalno<br />

osećam jer nisam odsečen od<br />

uličnog sveta. Problem je ovde<br />

što je svima sve dozvoljeno, za<br />

razliku od Europe. U Švajcarskoj<br />

ako je ograničenje 30 – svi<br />

ga se drže. Ovde ljudi kroz kraj<br />

voze 120 na sat. Osim napetosti,<br />

ovo ti je i divljina, prava<br />

divljina…<br />

Bi li se volio preseliti negdje u<br />

koja ne taji da i dobro zarađuje.<br />

Koliko toga si potrošio<br />

na aute?<br />

Imam tri BMW-a i jednu mečku.<br />

Što bismo mi u hip hopu<br />

rekli: BMW je moja bitch,<br />

a Benz je moj rob, moj slave<br />

(engl.). Priznajem, mnogo sam<br />

para potrošio na kola, ali volim<br />

lepe felne, finu liniju, lep enterijer<br />

i dobru estetiku. Auti su, na<br />

neki način, moja droga. I to jedina<br />

droga koju konzumiram.<br />

Nedavno mi je jedan momak<br />

„Ispod pola miliona evra u šteku sve je smešno. Zato ne<br />

stajem i nonstop radim“, kaže reper o svojim ambicijama.<br />

to više ne mogu da žmurim,<br />

to me pogađa i zato sam rekao<br />

iskreno ono što mislim.<br />

Ipak u folk-svijetu imaš i prijatelja<br />

i ljude koje cijeniš.<br />

Naravno. Ima nekoliko osoba,<br />

većinom starijih, poput Vere<br />

Matović koja mi je prijateljica, a<br />

koja je pored njenog velikog uspeha<br />

ostala skromna i ljubazna.<br />

Naravno, spaja me i dugogodišnje<br />

prijateljstvo sa Šemsom<br />

Suljaković. Šemsa mi je poklonila<br />

i prsten koji nosim svakog<br />

dana. Šemsa je carica!<br />

Okrenimo se ka tvom novom<br />

albumu „Hiphopium 3“ koji<br />

je upravo izašao. Album po<br />

zvuku podsjeća na dobri,<br />

stari hip hop iz devedesetih<br />

godina, ali istodobno se čuje i<br />

jedan emotivni Juice koji zvuči<br />

zrelije nego ikad.<br />

Hvala ti, brate. Mislim da je<br />

ovaj album možda i moj najozbiljniji.<br />

Hteo sam da mladima<br />

ALBUM.<br />

„Novi Hiphopium<br />

3 je moje<br />

najozbiljnije<br />

delo.“<br />

u Srbiji dam jednu drugu perspektivu<br />

od one o kojoj smo<br />

upravo malo pre pričali. Album<br />

je nastajao punih sedam<br />

godina i u njemu su iskrene<br />

emocije, usponi, padovi, ali i<br />

stvaranje zdravih ambicija u<br />

jednoj bolesnoj sredini u kojoj<br />

vlada nemaština. Mladima je<br />

album i posvećen, i nadam se<br />

da će im dati nadu da izađu iz<br />

svojih balkanskih kaveza koji ih<br />

sputavaju u životu. Živeti ovde<br />

znači živeti u kavezu, a izaći iz<br />

kaveza mogu samo oni najjači<br />

i najuporniji. Nadam se da će<br />

im ne samo na muzičkoj, nego i<br />

na mentalnoj razini ovaj album<br />

dati povoda da idu korak dalje.<br />

Osim šou-biznisa pokrenuo si<br />

i svoju modnu marku, nazvanu<br />

po tvojoj grupi 93 FU Kru.<br />

Ljudi te majice nose u Beču,<br />

Sarajevu, Zürichu, Beogradu<br />

i diljem svijeta...<br />

Da, etablirali smo jedan brend<br />

koji je popularan među mladima<br />

i imamo više od 40 artikala.<br />

Gledam da stalno napravimo<br />

nešto novo i nešto fresh. Na<br />

Obilićevom vencu, u samom<br />

centru Beograda, već godinama<br />

imamo i svoj shop gde prodajemo<br />

sve artikle.<br />

Kad gostuješ po europskim<br />

gradovima, a poznato je da<br />

si često u Austriji, Švicarskoj<br />

„Nekad se provozam s drugarima van Beograda, okrenemo<br />

jagnje, pijemo rakiju i maštamo u prirodi“, kaže Juice.<br />

inozemstvo?<br />

Tražim još svoje mesto pod<br />

suncem, izolirano od grada.<br />

Voleo bih da to bude Austrija,<br />

iskreno rečeno. Ili Švajcarska,<br />

ali onaj južni deo oko Luzerna<br />

ili Lozane. Vidim sebe u vrtu, u<br />

uzgajanju povrća i voća. Zaželeo<br />

sam se mira. Nekad se provozam<br />

s drugarima negde van<br />

Beograda, okrenemo jagnje, pijemo<br />

rakiju i maštamo u prirodi.<br />

Voleo bih da su ta druženja i<br />

te situacije češće.<br />

Poznato je da voliš Beč.<br />

Mogao bih nonstop voziti runde<br />

u tom gradu, jer je arhitektura<br />

fenomenalna, ima mnogo<br />

zanimljivih ćoškova, štekova,<br />

bulevara… A iako ima jednu<br />

energiju, opet ima i ravnotežu.<br />

Lak je za snalaženje i ima mesta<br />

gde čovek može normalno da<br />

izađe i opusti se, a da niko ne<br />

gleda koliko si pića naručio i<br />

slične balkanske zajebancije.<br />

Ti si danas ozbiljna zvijezda<br />

nakon koncerta prišao i pitao<br />

me imam li rizlu. Rekao sam<br />

mu: „Ne, ali imam tri BMWa!“<br />

I mnogi bi ih mogli imati<br />

da nisu to provukli kroz usta ili<br />

kroz njuške…<br />

Koliko još želiš zaraditi?<br />

Ispod pola miliona evra u šteku<br />

sve je smešno. Tek kad to postignem,<br />

onda ću biti zadovoljan.<br />

Gdje sebe vidiš za deset<br />

godina?<br />

Vidim sebe u swinger porniću,<br />

u gomili ljudi gde niko više<br />

ne zna ko koga j… Takva ti je<br />

danas muzička scena u Srbiji.<br />

(smijeh). Šalu na stranu, vidim<br />

se na nekom mirnom mestu, s<br />

porodicom i klincima.<br />

Klinci, porodica... Znači li<br />

to da se uskoro ženiš?<br />

Da, da, moram samo nešto da<br />

završim, pa ćemo onda i to.<br />

(smijeh). Saznaćete.<br />

52 KOSMO

Zvijezde bez<br />

lobija<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

RAZGOVOR. Bend Coffeeshock Company s<br />

nama je razgovarao o svojem novom albumu<br />

„Psychoaktiv“, muzičkim lobijima i suradnji s<br />

bosanskim bendom Dubioza kolektiv.<br />

G<br />

radišćanskohrvatski<br />

bend Coffeeshock<br />

Company mnogi poznavatelji<br />

reggaea, rocka i skunka<br />

smatraju jednim od najperspektivnijih<br />

bendova u Austriji.<br />

Svojim novim albumom pod<br />

naslovom „Psychoaktiv“ nesumnjivo<br />

su napravili još jedan<br />

korak naprijed, kako u glazbenom<br />

smislu, tako i po impresivnoj<br />

listi gostiju…<br />

KOSMO: Kako je došlo do<br />

suradnje s Dubiozom kolektiv,<br />

najpopularnijim bosanskim<br />

bendom?<br />

CC: Dečke iz Dubioze smo<br />

upoznali 2011. godine, kada<br />

smo prvi put bili njihova predgrupa<br />

u Koruškoj. Ostali smo<br />

sve ove godine u kontaktu, a<br />

kad smo napravili jednu dobru<br />

pjesmu pod nazivom „Radioaktiv”,<br />

imali smo ideju da i njih<br />

Fotografije: Stefanie Luger<br />

uključimo u to. Odmah im se<br />

dopala i poslali su nam vokale<br />

putem interneta iz Bosne.<br />

Radio Sarajevo objavio članak<br />

o toj pjesmi, pa su sada i<br />

na Balkanu čuli za vas. Kud<br />

vas sada vodi vaš put?<br />

Pa ne znamo jesmo li zaista popularni,<br />

ali put nas zaista vodi<br />

na Balkan. Doduše ne u bivšu<br />

Jugoslaviju, ali Rumunjsku gdje<br />

ćemo uskoro nastupati. Nakon<br />

toga slijedi nastup na FM4<br />

bini na Donauinselfestu, a<br />

10.10.20<strong>15</strong> onda veliki nastup<br />

u Gasometru kao predgrupa<br />

S.A.R.S-u i Dubiozi kolektiv.<br />

Onda ćemo malo odmoriti<br />

dušu, uostalom kao i svake godina<br />

na ljeto.<br />

Nakon prvog albuma teško<br />

vas je bilo svrstati u jedan<br />

žanr, a vi sami vašu muziku<br />

zovete SkunkRockReggae.<br />

Ipak na ovom drugom albumu<br />

sve zvuči kompaktnije.<br />

Da, postali smo tvrđi, ima više<br />

elemenata hip hopa, ali i elektronske<br />

muzike. S jedne strane,<br />

mi i dalje nemamo format u<br />

koji nas ljudi mogu svrstati. No,<br />

mi radije stvaramo svoju priču i<br />

svoj format nego da kopiramo<br />

tuđi. Bitno nam je da budemo<br />

jedinstveni i originalni.<br />

Nekad mi se čini da je ono što<br />

vama nedostaje ustvari samo<br />

još hit koji bi vas probio…<br />

Ne, ne bih se složio da nam<br />

nedostaje hit. Nama nedostaje<br />

lobi koji bi nas, u ovom svijetu<br />

muzike u Austriji, plasirao<br />

tamo gdje nam je ustvari i mjesto.<br />

Vrijeme je da mediji i radio<br />

stanice u zemlji konačno isprate<br />

alternativnu domaću glazbu<br />

na pravi način. Sve je to jedna<br />

velika borba u Austriji.<br />

Ovoji CD „Psychoaktiv“!<br />

Novi album po produkciji<br />

zvuči moćno. Koliko je truda<br />

i vremena uloženo u njega?<br />

Kada govorimo o satima u studiju,<br />

riječ je o čak 900 sati. Naravno,<br />

tu nije kreativni proces,<br />

tu nisu vožnje, sastanci, itd.<br />

Radili ste, osim s Dubiozom,<br />

i s pjevačem poznatog benda<br />

Russkaja, ali i s ORF zabavljačima<br />

Stermannom i Grisemannom.<br />

Tko je sljedeći?<br />

Rage against the machine (smijeh).<br />

Koliko vam je bitna višejezičnost<br />

u glazbi?<br />

U našem bendu su gradišćanski<br />

i moliški Hrvati, ali i koruški<br />

Slovenci. U 95% pjesama dominira<br />

njemački, ali čuvamo<br />

naš jezik i našu kulturu. I na<br />

ovom albumu imamo jednu<br />

stvar na moliškom hrvatskom.<br />

NAGRADNA IGRA<br />

Osvojite 2 x 1 novi album „Psychoaktiv“, kao i<br />

1 x 2 karte za njihov koncert s Dubiozom kolektiv i<br />

S.A.R.S.-om 10.10. u Beču. Pošaljite nam e-mail sa šifrom<br />

„Psychoaktiv“ na gewinnspiel@kosmo.at. Rok: 25.6.<br />

KOSMO 53

STARS<br />

Stari morski vuk, jedan<br />

i jedini Oliver, govori za<br />

KOSMO o glazbi, politici,<br />

pravdi i nepravdi.<br />

„EU će nas<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Fotografije: Peter Provaznik<br />

INTERVJU. Oliver Dragojević (67), jedan od<br />

najpoznatijih hrvatskih pjevača, nastupio je<br />

prošli mjesec u gradišćanskome Velikome<br />

Borištofu. Kralj mediteranske glazbe je našem<br />

listu dao jedan od rijetkih intervjua.<br />

Unatoč godinama i američkoj<br />

turneji koju je tek završio,<br />

Oliver Dragojević<br />

nije djelovao nimalo umorno<br />

kad smo ga susreli u Gradišću.<br />

„Odspava san si malo, sa‘ san<br />

ti bolji i možemo poćakulat“,<br />

rekao je šjor Oliver, kad smo se<br />

susreli s njime u vinariji u mjestu<br />

Horitschon.<br />

KOSMO: Kako je bilo na<br />

američkoj turneji? Umor, sudeći<br />

po tebi, i nije vidljiv...<br />

Oliver: Ona sjedenja u autu,<br />

letenje avionima, to je ono što<br />

mi oduzima energiju. Same<br />

progutati!“<br />

koncerte i dalje odrađujem bez<br />

velikih posljedica (smijeh).<br />

Od 1986. na godišnjem nivou<br />

gostuješ u Gradišću, a<br />

koncerti su uvijek rasprodani.<br />

Kako ti je ponovo biti<br />

ovdje?<br />

Volim Gradišće, naše gradišćanske<br />

Hrvate i sve ljude koji<br />

dolaze na koncerte. Ipak, kad<br />

mi je danas jedan gospodin<br />

ovdje rekao da da je ovo dvadeset<br />

i deveta godina zaredom da<br />

gostujem u Gradišću, malo sam<br />

se zaprepastio. Postaješ svjestan<br />

koliko si već dugo u ovome, a<br />

samim time i činjenice koliko<br />

si star. No, glazba je moj život i<br />

nastupat ću dok god mogu.<br />

Glazba je tvoj život, a more<br />

ti je inspiracija i mjesto gdje<br />

pronalaziš vlastiti mentalni<br />

mir. Zar ne?<br />

Ne, ne, more nije inspiracija.<br />

More je život, barem toliko<br />

koliko i glazba. Kad se vratim<br />

s nastupa, smirim se uz more i<br />

slijedi jedno mirno razdoblje.<br />

To mi je i dalje nevjerojatno<br />

opuštajuće.<br />

Čuo sam da si se žestoko pobunio<br />

protiv planova da se<br />

pokrenu naftne bušotine u<br />

Jadranskome moru.<br />

Politika me uvijek vrlo malo<br />

zanimala, ali kad mi neko dira<br />

u naše more, onda postanem<br />

osjetljiv. More je jedini razlog<br />

Prije nastupa u KUGI u Velikome Borištofu, Oliver se susreo<br />

s našim novinarom u vinariji Arachon u Horitschonu.<br />

54 KOSMO

zbog kojeg bih otišao u politiku.<br />

Ništa drugo me nikada nije<br />

moglo navesti da uđem u politiku,<br />

ni ratovi, ni krize, ni bilo<br />

što drugo.<br />

Ipak bih volio čuti tvoje mišljenje<br />

o političkoj i društvenoj<br />

situaciji u Hrvatskoj.<br />

Ha, što reći... Ljudi nemaju novaca,<br />

svi spajaju kraj s krajem, a<br />

državu nam vode izuzetno slabi<br />

ljudi. Trebamo bolje političare.<br />

Pogledaj ti ovo Gradišće gdje<br />

smo danas, pogledaj ova polja.<br />

Tu ti je sve sređeno, obrađeno,<br />

radi se, proizvodi se. E, pa sad<br />

uzmi ti Slavoniju koja bi mogla<br />

prehranit cijelu Europu, a ne iskorištavamo<br />

sve to nimalo nego<br />

uvozimo genetski modificiranu<br />

hranu. Ni turizam ne znamo u<br />

potpunosti iskoristiti. Pa kažu<br />

zaradit ćemo na bušenju nafte.<br />

Vraga ćemo zaradit mi ljudi,<br />

zaradit će neki globalni igrači.<br />

Po ovome bih mogao zaključiti<br />

da si protivnik sistema.<br />

Nisam protivnik sistema. Protivnik<br />

sam nepravde.<br />

Kako u cijelom tom kontekstu<br />

gledaš na članstvo Hrvatske<br />

u EU?<br />

Ako me pitaš kako živimo otkako<br />

smo u EU, mogu ti reći<br />

da ne živimo nimalo bolje. Mi<br />

smo na kraju krajeva za njih<br />

premala zemlja. Oni će uzeti<br />

sve ono najbolje od nas, progutati<br />

to, a mi nećemo dobiti<br />

ništa ili samo sitan komadićak.<br />

Vratimo se glazbi: Kako gledaš<br />

na današnju scenu?<br />

U globalnom smislu smo ipak<br />

mala zemlja. Teško je tu biti<br />

nešto važan. Evo, na Eurosongu<br />

nas već nema dvije godine.<br />

Ipak, imamo i mi što za po-<br />

MORE.<br />

„Ono je moj<br />

život, baš kao<br />

i glazba.“<br />

„Vidiš ti ova polja u Gradišću, sve obrađeno, sređeno... E, pa sad ti uzmi Slavoniju koja bi<br />

mogla prehranit cijelu Europu, a mi to ne iskorištavamo. Trebaju nam bolji političari.“<br />

nuditi s našim tamburicama,<br />

folklorom, našim klapama...<br />

S druge strane, i nas u širem<br />

smislu guta amerikanizacija.<br />

Kad uključim „The Voice“ ili<br />

„Idole“ na TV-u, vidim da većina<br />

pjeva na engleskom. No,<br />

to nije problem samo hrvatske<br />

scene, nego cijelog svijeta. To je<br />

naprosto sada tako.<br />

Kada govorimo o zvuku mediterana,<br />

prepoznaješ li u nekome<br />

svojeg nasljednika?<br />

Nemam nasljednika. Niti bi to<br />

bilo dobro. Bolje da ljudi budu<br />

svoji, originali, a ne kopije.<br />

Kad spominješ originale,<br />

pada mi na pamet preminuli<br />

Dino Dvornik. Koliko ti nedostaje<br />

Dino?<br />

Dino je baš bio svoj, poseban,<br />

neponovljiv. Svima nam nedostaje.<br />

Jest da je bilo nekad zaista<br />

ludo raditi s njim jer je dva dana<br />

dobar, a onda je opet tri dana<br />

loš, ali je bio naprosto nevjerojatan<br />

pjevač, pravi umjetnik.<br />

Što danas najradije sluša Oliver<br />

privatno?<br />

Slušam skoro samo jazz. Jer<br />

upravo jazz nije nikakva instant<br />

glazba, nego je uvijek bio i<br />

ostao glazba prave emocije. Uz<br />

to se najbolje opustim.<br />

Imaš li još neke velike karijerne<br />

planove?<br />

Pa imamo jedan projekt u sklopu<br />

kojeg ćemo nastupiti u Las<br />

Vegasu sa svjetski poznatim<br />

glazbenicima. Želim glazbu iz<br />

našeg podneblja dići na svjetske<br />

pozornice. To mi je uvijek bio<br />

cilj. Da pokažemo da, koliko<br />

god mali bili, možemo svijetu<br />

puno i pružiti.<br />

Sukladno najavama iz devedesetih<br />

godina, ti zaista i<br />

dalje ne nastupaš u Srbiji i<br />

Crnoj Gori. Nije li vrijeme da<br />

Oliver konačno napuni beogradsku<br />

Arenu?<br />

Držim do svoje riječi, a samim<br />

Fantastisch.<br />

Bomba<br />

Jetzt mitmachen<br />

& gewinnen:<br />

schartnerbombe.at<br />

time i do sebe. Nudili su mi<br />

velike cifre, ali novac nije moj<br />

motiv. Kolege neka rade što<br />

žele i ja se neću u to miješati.<br />

Moji fanovi iz Srbije i Crne<br />

Gore redovito dolaze na moje<br />

koncerte u Sloveniju, Bosnu i<br />

Hercegovinu, ali i u Hrvatsku.<br />

Dođu, fotografiramo se, popričamo,<br />

ali ja ostajem pri onome<br />

što sam rekao. Ja tu ne vidim<br />

nikakav problem.<br />

KOSMO 55

STARS<br />

Piše: Sandra Radovanović<br />

Marijana Matthäus<br />

opet upecala fudbalera<br />

Nekadašnja supruga fudbalskog trenera<br />

Lothara Matthäusa baš preferira momke<br />

sa terena. Šuška se po medijima da je<br />

četrdesetogodišnja dizajnerka u vezi sa trinaest<br />

godina mlađim fudbalerom Chelsea<br />

Banetom Ivanovićem. Ipak, priča se da su<br />

Marijana i Bane prekinuli kontakt jer mu<br />

je supruga trudna po treći put. Da li će<br />

ovaj peh Marijanu naterati da se okrene<br />

momcima iz neke druge branše?<br />

Tri žene –<br />

jedan kombinezon<br />

Kraljevska beba<br />

broj 2<br />

Nedavno je slavila cela Evropa, Velika<br />

Britanija i Njeno Veličanstvo još i više<br />

– naime, vojvotkinja od Cambridga se<br />

porodila po drugi put i donela na svet<br />

devojčicu. Kako se već znalo unapred,<br />

beba je dobila ime u čast pokojne<br />

prinčeve majke Diane, pa ono u celosti<br />

glasi: Charlotte Elizabeth Diana. Ne<br />

zaboravimo da je Diana bila jedna od<br />

najvoljenijih princeza u Britaniji ikada.<br />

Kraljevski par već ima četvorogodišnjeg<br />

sina Georga, koji će, u skladu sa običajima,<br />

naslediti presto od svog oca.<br />

Prvi selfie Bate<br />

sa unucima<br />

22 godine<br />

legendarne<br />

Kassandre<br />

Ni prva ni poslednja telenovela na Balkanu, ali kad bismo sad<br />

sproveli anketu koja je bila omiljena – većina bi odgovorila<br />

„Kassandra“. Prikazivala se nesrećnih devedesetih koje je<br />

učinila malo lepšim. Serija je, inače, ušla u Guinnessovu knjigu<br />

rekorda kao najgledanija i najprodavanija telenovela na svetu.<br />

Junakinje telenovela su se smenjivale, ali titulu najvoljenije<br />

heroine Kassandre (Coraimi Torres) niko nije još uvek nadmašio.<br />

U ime trajanja od dve decenije u srcima fanova i mi joj<br />

dodeljujemo našu titulu HERO meseca.<br />

56 KOSMO<br />

JUNAK<br />

LUZER<br />

Lepa Lukić<br />

lije suze zbog<br />

„Parova“<br />

Učešće poznate pevačice Lepe<br />

Lukić u rijalitiju „Parovi“ je izazvalo osude<br />

Biljane Srbljanović (dramaturga i autorke popularne serije<br />

„Otvorena vrata“). Kraljica narodne muzike je na napade odgovorila<br />

plačem. Srbljanovićeva je osudila pevačicu za učešće u<br />

takvom „spektaklu“ iako prima nacionalnu penziju. A pevačica<br />

je odgovorila da nema ni decu, ni unučiće i zato voli da bude u<br />

društvu. Draga Lepa, kad se tako izlažeš, treba da budeš jača.<br />

Ovakve reakcije treba da se očekuju. I zato – ZERO meseca.<br />

KOSMO 00<br />

Fotos: zVg

Zanimljiva slučajnost da su se čak<br />

tri javne ličnosti zalepile za jedan<br />

isti kombinezon. Prva se u njemu<br />

pojavila mlada i zgodna srpska<br />

pevačica Milica Pavlović. Ubrzo<br />

se u istom takvom kombinezonu<br />

prošetala modelsica Anastasija<br />

Buđić, koja ga je nosila na jednom<br />

snimanju. Očigledno se taj stajling<br />

dopao i pevačici iz komšijske<br />

države – Mayi Berović, pa je i ona<br />

nabavila isti takav odevni komad.<br />

One su se inspirasale u krug, a šta<br />

vi mislite kome bolje stoji?<br />

Rekla – kazala<br />

na netu:<br />

Jelena Karleuša<br />

protiv vakcine<br />

Pop pevačica nastavlja da izaziva polemiku u javnosti<br />

apelom na roditelje da ne vakcinišu svoju decu MMR<br />

vakcinom. Sličicu je okačila na Instagramu uz poruku:<br />

„Razlog zbog kojeg živim“, a na Facebooku je napisala:<br />

„Roditelji, ne dozvolite da vam decu vakcinišu<br />

MMR vakcinom dok doktor ne potpiše da preuzima<br />

odgovornost u slučaju neželjenih efekata! Tražite<br />

to! Ako neće, a neće – pljunite ih!“<br />

Za osmeh kultnog glumca Velimira<br />

„Bate“ Živojinovića (81) sve<br />

zasluge idu njegovim unucima –<br />

imenjaku Velimiru i unuci Dini.<br />

Ovu fotografiju je na Facebooku<br />

objavila upravo njegova unuka,<br />

koja je je došla u posetu baki<br />

i deki iz Engleske, gde inače<br />

studira. Njegov imenjak ga češće<br />

posećuje, a Dina je izjavila da je<br />

se deda zato više uželi i stalno<br />

se zanima da pričaju o njenim<br />

postdiplomskim studijama. Duša<br />

uvek ozdravi sa decom, a nama<br />

je drago da je tako i sa legendom<br />

naše filmografije. Ne daj se, Bato!<br />

Odmeravanje guza<br />

– Kim Kardashian<br />

vs. J. Lo<br />

Nedavno su na jednom svečanom prijemu<br />

svoje toalete i zanosna tela prošetele dve dive<br />

– Kim Kardashian i Jennifer Lopez. Reklo bi<br />

se da su usput i odmerile svoje pozamašne, ali<br />

jačem polu svakako pohvalne pozadine. Kim<br />

je na Instagramu uz fotkicu napisala:<br />

„Sa mojim idolom – J. Lo“<br />

Severina ludo<br />

zaljubljena<br />

Hrvatska pop pevačica ne krije da je zaljubljena u petnaest<br />

godina mlađeg srpskog fudbalera Igora Kojića. Šta više, kači<br />

njihove zajedničke fotke na društvenim mrežama uz romantične<br />

porukice. Ovu je objavila uz hashtagove:<br />

#volimstosevolimo #ljubavseljubavljuvraca<br />

KOSMO 57

SCENA<br />

Duh Dalekog Istoka kroz borilačke veštine živi u<br />

Harisu Bilajbegoviću (36), Austrijancu bosanskog<br />

porekla. Od malih nogu, još od 1997., disciplinom<br />

i predanošću usavršava istočnjačke veštine pod nazivom<br />

WingTsun. Pored toga što je trener ovih opakih<br />

veština, on je i glumac, kaskader, autor, režiser i<br />

osoba angažovana u oblasti integracije i prevencije<br />

fizičkog nasilja.<br />

KOSMO: Vi ste istovremeno i trener<br />

borilačkih veština i osnivač Udruženja<br />

protiv fizičkog nasilja. Nije li<br />

to kontradiktorno?<br />

Haris Bilajbegović: Naprotiv,<br />

to je prednost. Upravo tako<br />

dobro poznajem obe strane<br />

i iz njih mogu da izvučem i<br />

iskoristim ono najbolje.<br />

1.<br />

Bosanski samuraj<br />

NAŠE<br />

face<br />

2.<br />

Šta se može iz ovih borilačkih veština<br />

naučiti za život?<br />

Pored telesne kondicije, spoznajete<br />

sopstvene mogućnosti i granice. U<br />

1. planu je jačanje samopouzdanja i<br />

izbegavanje opasnosti. Vladanje sobom,<br />

samopoštovanje, skromnost<br />

i oprez sa životom jesu apsolutno<br />

osobine koje se prenose<br />

praktikovanjem borilačkih<br />

veština.<br />

3.<br />

Pored sporta, bavili ste se i<br />

pisanjem scenarija na temu rata<br />

u Bosni i Hercegovini...<br />

Moj 1. kratkometražni film „Most“<br />

osvojio je preko 20 nacionalnih i<br />

međunarodnih nagrada, a emitovan<br />

je i u Kanu. Moj 2. film „Svjedok“ je<br />

nominovan u Nemačkoj za filmsku<br />

nagradu ljudskih prava. Ipak, ništa od<br />

toga ne bi bilo izvodivo bez podrške<br />

mojih roditelja, porodice i prijatelja.<br />

Aleksandra<br />

Haris Milovanović Bilajbegović (25) (36)<br />

Razgovarao: Ljubiša Buzić<br />

Priredila: Sandra Radovanović<br />

4.<br />

I za kraj: Vi ste glumac, kaskader, autor,<br />

režiser, sertifikovani trener borilačkih<br />

veština i prevencije fizičkog nasilja. Kada<br />

stižete uopšte da spavate?<br />

Naravno da stižem i da spavam (smeh). Ali<br />

bih naglasio da nisam od onih koji spavaju<br />

dugo, ali spavam rado. Čim otvorim oči naviru<br />

mi nove ideje i dalji planovi, pa se tako<br />

brzo i lako razbudim. Tako brzo i ustajem i<br />

odmah zapisujem svoje ideje.<br />

Letnja Insomnia<br />

Club & Lounge Insomnia<br />

pripremila je niz atraktivnih<br />

koncerata u dolazećem<br />

periodu.<br />

Jedno od najpopularnijih<br />

mesta noćnog života Ex-Yu<br />

scene nalazi se u centru<br />

balkanske žile kucavice, na<br />

adresi Ottakringer Straße<br />

50. Nezaobilazno okupljalište<br />

za sve koji vole balkansku<br />

muziku, ekskluzivni<br />

lifestyle, glamur i provod<br />

do jutra. Ulazak u leto i<br />

neprospavane vrele noći<br />

Insomnia će vam obogatiti<br />

sledećim koncertima: 3.<br />

juna nastupa legendarni<br />

Šaban Šaulić, uz podršku<br />

Andreane Cekić. U petak,<br />

12. juna, na programu je<br />

poznati Lexington Band.<br />

19. juna nastupaju zanosne<br />

Ministarke (ulaz besplatan),<br />

a 26. Djani (ulaz takođe<br />

besplatan). 3. jula u klubu<br />

publiku će zagrejati poznata<br />

Dara Bubamara.<br />

Informacije i rezervacije na:<br />

<strong>06</strong>50/521 22 95<br />

www.insomniaclub.eu<br />

Fotos: zVg<br />

58 KOSMO

Koncert godine –<br />

MC Yankoo u Beču<br />

13.<strong>06</strong>. EMS Lounge 20:00<br />

Nakon brojnih nastupa po<br />

bečkim klubovima, faca<br />

balkanskog beata - MC<br />

Yankoo odlučio je da 13.<br />

juna u EMS Lounge pruži<br />

svojim fanovima nezaboravan<br />

provod.<br />

Za sve Bečlije i Bečlijke od<br />

7 do 77 godina otvorena su<br />

fancy vrata EMS Loungea<br />

vrhunske balkanske žurke<br />

markantnog MC Yanka<br />

– njegov prvi koncert u<br />

Beču. Sa preko <strong>15</strong>0 miliona<br />

klikova na You Tubeu<br />

svojih hitova neosporno je<br />

jedna od zvezda balkanske<br />

aktuelne scene. Otkako je<br />

postao slavan MC Yankoo<br />

se ne zaustavlja. Bečlije će<br />

konačno imati priliku da<br />

dožive atmosferu koju ovaj<br />

majstor dobrog zvuka pravi.<br />

„Moje zlato“, „Tri čaše“,<br />

„Slatka mala“, „Ne znam<br />

gde sam“ i mnogi drugi<br />

ritmovi poznatog imena na<br />

balkanskoj sceni dobrog<br />

zvuka obećavaju publici<br />

jedan od najboljih provoda<br />

dosad. Za vrhunsku žurku<br />

i nezaboravan provod zaduženi<br />

su pored MC Yanka<br />

specijalni gosti koje ne<br />

treba propustiti: Milica Todorović,<br />

Cvija, Dejvid Nez<br />

i DJ Seggy. „Pozivam sve<br />

fanove na fenomenalnu zabavu<br />

kao deo mog koncerta,<br />

jer vas uz moju malenkost i<br />

specijalne goste čeka luda i<br />

nezaboravna noć!“, poručio<br />

je MC Yankoo u razgovoru<br />

za KOSMO. „Nakon toliko<br />

godina boravka u Beču i<br />

brojnih nastupa po njegovim<br />

klubovima, odlučio sam<br />

da za ljubitelje našeg zvuka<br />

odradim svoj prvi koncert“,<br />

naglasio je on uz napomenu<br />

da koncert traje od 20<br />

do 23 časa, a nakon toga<br />

sledi Party Show. Karte se<br />

mogu kupiti online putem<br />

www.oeticket.com, pa<br />

požurite i budite deo jedne<br />

od vrhunskih balkanskih<br />

žurki u Beču u režiji by MC<br />

Yankoo.<br />

Pored face balkanskog beata – MC Yankoo za nezaboravan<br />

provod su zaduženi i specijalni gosti.<br />

„Upoznajte najmodernije bankarstvo<br />

u Austriji: ovo je George.“<br />

Tomislav Kojević i Mirjana Nikolić<br />

Zahvaljujući brojnim inovativnim idejama Erste Bank je najmodernija<br />

banka u Austriji. Jedna od njih: mi govorimo Vaš jezik. Zakažite jednostavno<br />

termin!<br />

Rado ćemo Vas posavetovati i pomoći Vam da pređete na najmodernije<br />

bankarstvo.<br />

Tomislav Kojević<br />

Filijala Erste banke Thaliastraße<br />

Thaliastraße 58,<br />

1160 Wien<br />

Tel. 05 0100 – 22299<br />

tomislav.kojevic@erstebank.at<br />

Mirjana Nikolić<br />

Filijala Erste banke Lerchenfeld<br />

Lerchenfelderstraße 120,<br />

1080 Wien<br />

Tel. 05 0100 – 21105<br />

mirjana.nikolic@erstebank.at

COMMUNITY<br />

Broj članova: prešli 16.500!!!<br />

Komentirajte nas, dijelite, preporučite!<br />

KOSMO @ facebook<br />

www.facebook.com/KOSMOMagazin<br />

Tužna godišnjica<br />

18. maja prošlo je 22 godine od tragične smrti<br />

bosanskih Romea i Julije, Boška i Admire, ubijenih<br />

pri pokušaju da napuste opsjednuto Sarajevo.<br />

Čas iz istorije<br />

8. maja 1945. Evropa je oslobođena od fašizma.<br />

U II sv. ratu, na teritoriji bivše<br />

Jugoslavije poginulo je oko milion ljudi.<br />

Malo šale ne škodi<br />

I da ponovimo: Do not mess with baba!<br />

Kontroverza mjeseca<br />

Rehabilitacija Draže Mihailovića, četničkog komandanta<br />

pogubljenog 1946., izazvala je žučne debate u Srbiji i<br />

regionu.<br />

Fotos: iStockphoto, zVg<br />

60 KOSMO

KOSMO<br />

events<br />

16.05. Simm City 20:00<br />

Beč pod valom<br />

sevdaha!<br />

Još jedno veče kvalitetne i autentične<br />

muzike priredilo je udruženje<br />

Futurebag. Boško jović Trio, a potom<br />

i čuveni Božo Vrećo padali su u<br />

sevdah u istom ritmu sa publikom.<br />

Sa scene Simm Cityja se prenosila emocija kroz pesmu i melodiju.<br />

28.05. Votivpark 16:00<br />

Ćevapi, ćufte & Co.: Veselilo se i uživalo, uz degustaciju najpoznatijih<br />

balkanskih specijaliteta na Fešti kultura u bečkom Votivparku.<br />

KOSMO 61

Raznolikost je lijepa<br />

KULTURA<br />

Uređuje:<br />

Uroš MILORADOVIĆ<br />

Tačka: razno<br />

Glagoljica u hrvatskoj kulturi<br />

do 28.<strong>06</strong>., Hrvatski centar, Beč<br />

abc~defghijyklmn<br />

g<br />

a<br />

Izložba GLAGOLJICA<br />

TRAJNI PEČAT HRVATSKE PISMENOSTI I IDENTITETA<br />

(Brseč, Mošćenice i Mošćenička Draga)<br />

pod punim<br />

nazivom<br />

l<br />

„Glagoljica –<br />

trajni pečat hrvatske pismenosti<br />

i identiteta“ održava se u Hrvatskom<br />

centru, u Schwindgasse<br />

14. Jedan od pokrovitelja je i<br />

veleposlanstvo Hrvatske u Beču.<br />

li<br />

a<br />

f<br />

Roxette – 30-ta godišnjica<br />

08.07., Wr. Stadthalle, 19:30<br />

Švedski pop duo žario je i palio<br />

krajem osamdesetih, te uzduž i<br />

popreko devedesetih hitovima<br />

„The Look“, „It Must Have Been<br />

Love“, „Joyride“. Per Gessle i<br />

Marie Fredriksson proslavljaju<br />

30 godina karijere i preko 70 miliona<br />

prodatih albuma velikom<br />

evropskom turnejom.<br />

Lee Miller<br />

do 16.08., Albertina<br />

StraßenKunstFest<br />

na Brunnenmarktu<br />

13.<strong>06</strong>. Brunnenmarkt<br />

10–24:00<br />

Budite i vi deo šarene gužve na Brunnenmnarktu!<br />

Od Payergasse do Grundsteingasse protezaće se festivalska<br />

crtna na kojoj će publika moći da uživa u brojnim<br />

performansima, cirkuskim tačkma, igrama za mlado i<br />

staro, muzičkim i plesnim brojevima. Program je interaktivan,<br />

učešće publike poželjno! Na festivalu natupaju<br />

Puzzle People, Kid Pex, EsRaP, East'n'Bull Project, Vereine<br />

Atib und Vida Pavlovic i mnogi drugi.<br />

Pappà Leone,<br />

trostruko domaći<br />

11.<strong>06</strong>. Akzent<br />

19:30<br />

Monodrama sa Leonom Lučevim u glavnoj ulozi<br />

o stranputicama braka, duvana i života.<br />

Pappà Leone je pokazni primer uspele kulturne razmene.<br />

Kako god okreneš – domaći proizvod. Tekst<br />

je napisala Olja Runjić, hrvatska autorka koja živi u<br />

Beču, režiju potpisuje nagrađivana i pozanta Nina<br />

Kusturica (Little Alien, Auswege), a glavnu ulogu<br />

tumači poznati hrvatski glumac Leon Lučev (Na<br />

putu, Grbavica). U ovoj monodrami sveže razvedeni<br />

Leon koji je ostavio duvan i pati od nesanice,<br />

pretresa svoj život, doživljaje iz braka i rata...<br />

Donauinselfest<br />

ponovo u gradu<br />

26.–28.<strong>06</strong>. Donauinsel<br />

Veliki ulični festival u centru multikulti<br />

Beča, na pijaci Brunnenmarkt.<br />

Komad u režiji Nine Kusturice, sa<br />

odličnim Leonom Lučevim.<br />

Lee Miller (1907.–1977.) smatra<br />

se jednom od najfascinantnijih<br />

umetnica dvadesetog veka. Za<br />

samo 16 godina koliko je trajao<br />

njen izlet u fotografiju, ova autorka<br />

je uspela da proizvede delo<br />

koje je postalo nezaobilazno u<br />

sagledavanju epohe, a raznovrsnost<br />

tehnika koje je primenjivala<br />

i žanrova u kojima se oprobala<br />

ostali su nenadmašeni.<br />

Najveći besplatni muzički festival u Evropi na<br />

otvorenom održava se po 32. put.<br />

I ove godine posetioce očekuje nekoliko bina sa repertoarskom<br />

širinom za sve ukuse. Pored zvezda i zvezdica,<br />

festival će predstaviti i veliki broj dolazećih nada.<br />

Na RAdio FM4/Planet.tt bini nastupiće austrijski<br />

reper Nazar i nemački muzičar Thees Uhlmann. Na<br />

Wien Energie/Radio Wien stejdžu nastupiće Anastacia<br />

i domaći evergreen bend Opus. Kompletan program<br />

možete proveriti na: www.donauinselfest.at<br />

I ove godine Donauinselfest posetiocima<br />

sprema vrhunski provod.<br />

Fotos: zVg<br />

62 80<br />

KOSMO

Trodnevna žurka:<br />

Frequency Festival<br />

20.–22.08. St. Pölten<br />

Na lokaciji Green Park kod ovogodišnji Frequency<br />

proslaviće <strong>15</strong> rođendan uz brdo vrhunske muzike.<br />

Posetioci će na raspolaganju imati dvadesetčetvoročasovni<br />

program, na osam bina i sa oko 120 različitih<br />

nastupa. Nastupaju: Linkin Park, The Prodigy,<br />

The Chemical Brothers, The Offspirng, Interpol,<br />

Alt-J, Casper, Ellie Goulding, Bad Religion, Diplo i<br />

mnogi drugi. Cena ulaznica: trodnevna propusnica<br />

– od <strong>15</strong>0 evra, dnevne karte – 70 evra. Više informacija<br />

o programu na www.frequency.at<br />

Svetska rock atrakcija Linkin<br />

Park iz Kalifornije zatalasaće<br />

mase ljubitelja tvrdog zvuka<br />

na Frequency Festivalu.<br />

Bečka smotra<br />

borbenih horova<br />

12.–13.<strong>06</strong>. Sargfabrik<br />

Bečki kolektiv 29. novembar koji promoviše<br />

radnički i antifašistički pevački aktivizam organizuje<br />

festival alternativnih horova.<br />

Na ovoj dvodnevnoj manifestaciji između ostalih<br />

učestvuju Stimmgewitter Augustin, Gegenstimmen,<br />

Hor 29 Novembar, Subchor i d'achor.<br />

Pored muzičkog programa, susret će pružiti priliku<br />

debate i razmene na temu otvaranja novih mogućnosti<br />

muzičkog i performativnog aktivizma.<br />

Na Frequency Festivalu nastupiće<br />

i engleski indie rock bend<br />

iz Leedsa Alt-J prepozantljivog<br />

i osobenog zvuka, koji je u<br />

Beču u februaru ove godine rasprodao<br />

halu Gasometer. Bend<br />

je 2014. objavio svoj drugi<br />

album „This Is All Yours“.<br />

NAGRADNA IGRA<br />

KOSMO vas vodi na One Direction<br />

Magazin KOSMO čitaocima poklanja 2 x 2 karte<br />

za festival. Pošaljite nam e-mail sa šifrom „Frequency“<br />

na e-mail adresu gewinnspiel@kosmo.at ili pismo<br />

na adresu redakcije. Rok: 01.08.<br />

Borba se vodi i na kulturnom frontu:<br />

festival alternativnih horova u Beču.<br />

Knjige<br />

Sveti Nikola u Torontu<br />

Nebojša Milosavljević<br />

Plato, Beograd, 2013.<br />

Nebojša Milosavljević je dijasporski<br />

pisac, a u njegovom romanu<br />

možete proveriti kako stoje stvari<br />

s kolegama u kanadskoj emigraciji,<br />

s njihovim narodnim prvacima<br />

i predstavnicima. Jedan od aktera<br />

romana je i<br />

nedavno smenjeni<br />

episkop<br />

kanadski, božiji<br />

čovek koji<br />

je pao zbog<br />

brojnih zemaljskih<br />

afera.<br />

Brdo<br />

Ivica Prtenjača<br />

VBZ, Zagreb, 2014.<br />

Nagrađivana i hvaljena knjiga, roman<br />

o bivšem PR-u izdavačke kuće<br />

i Muzeja savremene umetnosti koji<br />

napušta svoju građansku egzistenciju<br />

(govore, promocije, otvaranja<br />

izložbi) da bi se uspeo na brdo<br />

koje dominira<br />

nekim jadranskim<br />

ostrvom i<br />

od tamo, iz napuštene<br />

vojne<br />

karaule, čitavo<br />

leto čuvao otok<br />

od požara.<br />

Knjižara Mi preporučuje:<br />

Uoči svetkovine<br />

Saša Stanišić<br />

Višegrađanin Saša Stanišić od 14<br />

godine živi u Nemačkoj i piše na nemačkom<br />

jeziku. Ovo je njegov drugi<br />

roman, nagrađen na sajmu u Leipzigu.<br />

Knjiga je<br />

dobila odlične<br />

ocene čitalaca i<br />

kritičara.<br />

„Mi“, Burggasse<br />

84, 1070<br />

Wien, T:<br />

01/52 46 399<br />

KOSMO 63

KULTURA<br />

DVD<br />

Jupiter<br />

Ascending<br />

Pogledali smo za vas – novo na repertoaru<br />

Poltergeist<br />

Epska<br />

naučnofantastična<br />

avantura brata<br />

i sestre Wachowski njihov je prvi<br />

zajednički rediteljski pothvat od<br />

legendarnog „Matrixa“. Glavna<br />

junakinja filma Jupiter, sanja velike<br />

snove, ali je njene nesimpatične<br />

životne okolnosti stalno vraćaju u<br />

surovu realnost. Sve dok ne otkrije<br />

da njeno poreklo krije tajnu.<br />

Im Keller<br />

Poslednji<br />

film proslavljenog<br />

Urlicha<br />

Seidla bavi se<br />

komplikovanim<br />

i mnogostranim odnosima<br />

između Austrijanaca i njihovih<br />

podruma. U ovom dokumentarcu<br />

Seidl pokušava da na svetlost<br />

dana iznese skrivene aspekte ove<br />

ljubavi, kao i mračne sklonosti<br />

svojih sunarodnika.<br />

Igrica<br />

The<br />

Witcher<br />

3: Wild<br />

Hunt<br />

Žanr: horor<br />

Glumci: Sam Rockwell, Rosemarie<br />

DeWitt, Jane Adams,<br />

Jared Harris<br />

Režija: Gil Kenan<br />

Na repertoaru: 29.05.<br />

Ocena:<br />

Uverljiva glumačka postava je<br />

najjači adut ovog rimejka, a gledaoce<br />

očekuju pristojni efekti,<br />

kao i relativno podnošljiv kontingent<br />

strave i užasa – dobra<br />

preporuka za one koji vole da<br />

se plaše, ali ne da im i presedne!<br />

Nije, ipak, u potpunosti jasno<br />

zašto bi neko odlučio da napravi<br />

rimejk tako ikoničnog filma<br />

kao što je prvi deo Poltergeista,<br />

osim ako nije želeo da proveri<br />

Bioskop – najnoviji blockbusteri<br />

Spy<br />

Komedija<br />

Glumci: Melissa McCarthy,<br />

Jason Statham, Jude Law<br />

Režija: Paul Feig<br />

Na repertoaru od: 04.<strong>06</strong>.<br />

Susan Cooper (urnebesna<br />

Melissa McCarthy) je kancelarijska<br />

policajka bez mnogo<br />

iskustva na terenu. Kada njen<br />

da li je poznata kletva još uvek<br />

na snazi (desetak glumaca Poltergeist<br />

franšize umrlo je neobičnom<br />

smrću). Pored toga,<br />

film ne može da izdrži konkurenciju<br />

uradaka istog žanra<br />

koji su se pojavljivali poslednjih<br />

desetak godina, kao što je „Paranormal<br />

Activity“ ili „Rec“.<br />

Za sve one koji su poslednjih<br />

tridesetak godina prespavali<br />

pod nekim kamenom i nisu<br />

nikad čuli za Poltergeist, evo i<br />

kratkog sižea: mlada, simpatič-<br />

KOSMO vas vodi u bioskop!<br />

partner ispada iz igre, a jedan<br />

specijalni agent dopada velike<br />

opasnosti, ona se dobrovoljno<br />

prijavljuje da se koristeći lažni<br />

identitet infiltrira u opaku kriminalnu<br />

organizaciju narko dilera<br />

i ubica. Tako Susan postaje<br />

glavna agentica u najopasnijoj<br />

operaciji specijalnih snaga.<br />

Nagradna igra: Poklanjamo<br />

2 x 2 karte za film. E-mail na<br />

gewinnspiel@kosmo.at, do<br />

05.<strong>06</strong>. Šifra: „Spy“.<br />

na porodica seli se u novu kuću<br />

u predgrađu. Ono što im nije<br />

rečeno jeste da je deo naselja izgrađeno<br />

na groblju. Domaćini<br />

započinju borbu za opstanak sa<br />

demonima.<br />

NAGRADNA IGRA<br />

Poklanjamo 2 x 2 karte za film. Pošaljite e-mail sa<br />

šifrom „Poltergeist“ na adresu gewinnspiel@kosmo.at Rok:<br />

05.<strong>06</strong>. Pored ulaznice za film, osvojićete i 2 x 2 karte za novu<br />

Prater atrakciju, Hotel Psycho. Upozorenje: Nije za plašljive!<br />

Trećim nastavkom<br />

igrice<br />

okončava se priča vešca Geralta od<br />

Rivije. Iako je u pitanju isti karakter<br />

čija pripovest se nadovezuje<br />

na događaje iz prošlosti, u pitanju<br />

je potpuno samostalna avantura.<br />

Geralt se nalazi na potpuno novoj,<br />

ovog puta ličnoj misiji, a i u svetu<br />

oko njega se dešavaju značajne<br />

promene: misteriozna i vanzemaljska<br />

armija poznata kao Wild Hunt<br />

okupira Severna kraljevstva, ostavljajući<br />

iza sebe ruševine i smrt.<br />

Big Game<br />

Akcija<br />

Glumci: Samuel L. Jackson,<br />

Onni Tommila, Jim Broadbent<br />

Režija: Jalmari Helander<br />

Na repertoaru od: 19.<strong>06</strong>.<br />

Protagonista ovog finskog<br />

filma je 13-godišnji Oskari,<br />

dečak koji stoji pred velikim<br />

testom. Prema običajima svoje<br />

zajednice, on mora da provede<br />

noć u šumi i da ulovi neku veliku<br />

životinju i tek tako postane<br />

pravi muškarac. Njegova avantura<br />

počinje kada u šumi sreće<br />

američkog predsednika u begu<br />

pred teroristima.<br />

Nagradna igra: Poklanjamo<br />

2 x 2 karte za film. E-mail na<br />

gewinnspiel@kosmo.at, do<br />

<strong>15</strong>.<strong>06</strong>. Šifra: „Big Game“.<br />

Fotos: zVg<br />

64 KOSMO

Sofija<br />

Ljubojević<br />

Viktor<br />

Pančeski<br />

Teodora<br />

Ljubojević<br />

Piše: Vera Marjanović<br />

Fotografije: Radule Božinović<br />

KOSMO podmladak:<br />

veliko osveženje<br />

TRIO. Od januara meseca važan<br />

deo KOSMO TV tima čine<br />

deca koja su svojom elokventnošću<br />

i šarmom osvojila<br />

srca gledalaca.<br />

Viktor Pančeski i sestre bliznakinje<br />

Sofija i Teodora Ljubojević imaju po<br />

deset godina, svi su rođeni u Beogradu<br />

i drugari su gotovo od rođenja. Njihovi<br />

roditelji su diplomate u Stalnoj misiji Srbije<br />

pri OEBS-u i drugim međunarodnim<br />

organizacijama. Zbog roditeljskog posla,<br />

već dva puta su se iz Beograda selili u Beč,<br />

gde su proveli najranije detinjstvo. Od jeseni<br />

svo troje polaze u gimnaziju.<br />

„Ja sam prva dva razreda završio u Beogradu,<br />

ali sam lako nastavio školovanje u Beču.<br />

Teško da bih mogao da odlučim koji grad<br />

više volim. Pored nemačkog, učim engleski<br />

i francuski jezik. U školi treniram tenis,<br />

posećujem Science Club jer volim nauku,<br />

a rado čitam i naučne knjige, prilagođene<br />

dečjem uzrastu“, o sebi je rekao Viktor.<br />

Njegove drugarice u Beču su živele od<br />

druge do šeste godine života, a onda<br />

su u Beogradu završile prva tri razreda<br />

osnovne škole.<br />

„Nije nam smetalo što smo se tako brzo<br />

vratile u Beč. Uživamo ovde jer stanujemo<br />

blizu parka Schönbrunn, pa često idemo<br />

u zoološki vrt. Volimo prirodu i životinje,<br />

kao i našu bečku školu. Pored nemačkog,<br />

učimo engleski i španski jezik“, kažu sestre<br />

bliznakinje, koje treniraju odbojku, a imaju<br />

i dodatna interesovanja, pa tako Sofija<br />

pohađa muzičku školu, odsek pevanje, dok<br />

Teodoru zanimaju kompjuteri.<br />

Dečja radoznalost i iskrenost učinila je naš<br />

podmladak veoma popularnim kod gledalaca<br />

RTS SAT-a na kojem se druge srede u<br />

mesecu u 21h emituje KOSMO emisija.<br />

Iako trema postoji, svaki odlazak na snimanje<br />

za decu je jako uzbudljiv.<br />

„Dopada mi se da radim za KOSMO jer<br />

volim TV i popularnost. U početku mi se<br />

dopadalo da radim intervjue sa mikrofonom<br />

u ruci. Sad uživam i iza kamere, kad<br />

mi naš snimatelj Miroslav objašnjava tajne<br />

tog posla. Obećao je da će nam pokazati<br />

kako se montira emisija“, kaže Viktor.<br />

„Kad krene snimanje, ja osećam leptiriće u<br />

stomaku. Malo se plašim jer nisam sigurna<br />

da ću sve uraditi dobro, ali kad odgledam<br />

emisiju, zadovoljna sam, jer kao tim super<br />

izgledamo. Prija mi pomisao da nas ljudi<br />

gledaju“, poverava se Sofija. „I ja sam uvek<br />

uzbuđena pred snimanje. Ponekad mi se<br />

učini da zbog treme neću ništa moći da kažem.<br />

Uvek se radujem snimanjima jer naša<br />

ekipa oblazi zanimljiva mesta. Veoma mi se<br />

dopada što se odrasli iz KOSMO redakcije<br />

prema nama ponašaju kao da smo pravi novinari“,<br />

istakla je Teodora.<br />

KOSMO 65

RAZONODA<br />

Vaš astrolog:<br />

Sanja Colja<br />

gleda u zvezde za KOSMO<br />

Mesečni<br />

horoskop<br />

Blizancima vlada Merkur, planeta nestalnosti<br />

i velike radoznalosti. Blizanci ne vole<br />

sputavanja, vole sve da vide i spadaju u vrlo<br />

obrazovane, ali nestalne ličnosti. U svemu<br />

vole da imaju alternative, pa otuda i česta<br />

potreba za više brakova.<br />

Znakovi<br />

meseca<br />

Prilagodljivost, snalažljivost, razboritost,<br />

šarmantnost, spretnost...<br />

Nezrelost, infantilnost, brzopletost,<br />

emotivna plitkost...<br />

Najsrećniji znak će svakako biti Ovan, jer<br />

će Mars praviti dobre aspekte i donositi im<br />

energiju u svim poslovima.<br />

Ljubav dolazi Bikovima, Devicama i Rakovima.<br />

Strelci, Blizanci, Device i Ribe moraju da<br />

vode računa o zdravlju.<br />

Vodolija, Lav, Jarac i Rak mogu računati na<br />

srećnu zvezdu kada je novac u pitanju.<br />

Jarac (22.12.-20.1.)<br />

POSAO: Na poslovnom planu Vam se otvaraju<br />

nove mogućnosti i to baš one koje tako<br />

dugo priželjkujete. Svakako da ne treba da ih<br />

odbacite, ali budite veoma oprezni, s obzirom da<br />

će Vam i saradnici biti novi. LJUBAV: Hteli biste sve svoje slobodno<br />

vreme da posvetite partneru, ali vremena imate malo.<br />

Želeli biste mnogo više nežnosti, ali Vam svakodnevica ne da<br />

mira. ZDRAVLJE: Dobro.<br />

Ovan (21.3.-20.4.)<br />

POSAO: Sve promene na poslovnom<br />

planu koje ste priželjkivali, moraćete da sačekate<br />

sa još više strpljenja. LJUBAV: Razgovarajte<br />

sa partnerom otvoreno. On zaista ne<br />

može da pretpostavi šta Vam sve smeta i šta Vas čini neraspoloženim.<br />

Morate to sami da mu kažete. ZDRAVLJE:<br />

Ne zaboravite da se s vremena na vreme i odmorite.<br />

Vodolija (21.1.-19.2.)<br />

POSAO: Ovo nije period kada bi trebalo<br />

otvoreno da iskazujete svoje ideje i emocije.<br />

Bar ne u poslovnom okruženju. Budite<br />

oprezni. LJUBAV: Pred Vama su veoma<br />

značajne promene na emotivnom planu. Uskoro Vam<br />

predstoji period koji će Vas nagnati da donesete bitne odluke.<br />

ZDRAVLJE: Vaše stomačne tegobe su uzrokovane snažnom<br />

unutarašnjom napetošću.<br />

Ribe (20.2.-20.3.)<br />

POSAO: Od silne želje da sve uradite<br />

kako treba, počinjete i svima oko sebe da<br />

se mešate u obaveze, delite neželjene savete i<br />

organizujete im aktivnosti. LJUBAV: U ovom<br />

periodu ste definitivno skloni preterivanju. Vaš odnos sa partnerom<br />

zaista je kvalitetan, ali Vama su i dalje potrebni novi<br />

dokazi njegove ljubavi. ZDRAVLJE: Menjajte terapiju.<br />

Bik (21.4-20.5.)<br />

POSAO: Veoma ste ležerni, kada je posao u<br />

pitanju, a izgleda da očekujete čuda. Trgnite<br />

se, inače će svo čudo proći mimo Vas.<br />

LJUBAV: Ukoliko ste slobodni strelac, ovo je<br />

period tokom kojeg ćete naići na osobu koja će uzdrmati<br />

Vašu slobodu. A ukoliko ste u vezi, bićete uzdrmani i Vi<br />

i Vaš partner. Vi nekim novim emocijama, a partner ljubomorom.<br />

ZDRAVLJE: Umor.<br />

Blizanci (21.5.-21.6.)<br />

POSAO: Tačno je da ne stojite najbolje sa finansijama,<br />

ali morate priznati da ne umete da<br />

ekonomišete. Budite oprezni, ne dozvolite sebi<br />

da dugujete više nego što možete da izmirite.<br />

LJUBAV: Povređena Vam je sujeta, a ne emocije! U<br />

poslednje vreme niste naročito pažljivi prema dragim ljudima,<br />

ponajmanje prema svom partneru. ZDRAVLJE: Dobro.<br />

Fotos: iStockphoto, zVg<br />

66 00 KOSMO

BUDUĆNOST I<br />

SUDBINA<br />

Vidoviti blizanci Jovan i Sandra<br />

rešavaju vaše probleme<br />

Horoskop<br />

Vlado Georgiev<br />

6. jun 1976.<br />

poznatih<br />

Kod Vlade se vidi upliv Blizanaca kroz njegov<br />

mladalački izgled i neumornost u poslu. Ono<br />

što ga karakteriše, ne samo kao pevača već i kao<br />

čoveka, je prilagodljivost i odanost prijateljima.<br />

Moćni čika Jovan i Sandra, vidoviti brat i sestra blizanci, rođeni<br />

su na Svetog Jovana. Bog im je podario neverovatne i nadnaravne<br />

moći kojima oni pomažu ljudima svih vera i iz svih<br />

zemalja. Jer pred Bogom smo svi jednaki!<br />

Moćni blizanci Jovan i Sandra rešavaju sve vaše nerešive<br />

probleme. Vraćaju mir u bračne odnose i rešavaju nesuglasice<br />

između partnera, pomažu u izlasku iz finansijskih problema i<br />

poboljšavanju novčane situacije, pronalaze voljene, nestale<br />

osobe. I ne samo to. Tajnim ritualima i natprirodnim moćima<br />

koje poseduju otklanjaju sve uroke, kletve i negativne energije.<br />

Odlične rezultate Jovan i Sandra naročito su pokazali u<br />

radu „na daljinu“. Klijenti dobijaju besplatne amajlije i zaštite.<br />

Zagarantovan uspeh. Pozovite i uverite se sami.<br />

Čika Jovan: 00 381 64 50 16 825.<br />

Moćna Sandra: 00 381 62 81 32 420 ili<br />

00 381 61 28 04 345<br />

ENTGELTLICHE EINSCHALTUNG<br />

Rak (22.6.-22.7.)<br />

POSAO: Smeta vam nepravedan odnos nadređenih.<br />

Nije ni čudo, s obzirom na sav Vaš<br />

trud i sve pozitivno što ste postigli. Ovo jeste<br />

period borbe, stoga ne posustajte. LJUBAV: Nezadovoljni<br />

ste, a da ni sami ne znate zbog čega. U svakom slučaju,<br />

Vaš partner ima razumevanja za Vaše bubice i svim silama<br />

pokušava da Vam pomogne, tako da biste i Vi mogli malo da se<br />

potrudite. ZDRAVLJE: Dobro.<br />

Lav (23.7.-23.8.)<br />

POSAO: Karijera napreduje stabilnim,<br />

iako pomalo sporim korakom. Trebalo bi<br />

da ste zadovoljni. Novac koji čekate duže vreme<br />

konačno stiže. LJUBAV: Odnosi u Vašoj<br />

vezi su izvanredni, puni nežnih trenutaka i strasti. Ukoliko<br />

niste u vezi, sigurno je da ćete zavesti osobu do koje Vam<br />

je izuzetno stalo. ZDRAVLJE: Pesimistična i depresivna<br />

stanja nisu dobra, zato se više smejte.<br />

Devica (24.8.-23.9.)<br />

POSAO: Niste uspeli da sprovedete svoje<br />

ideje u dela, ali to nije razlog da budete ljuti.<br />

Poznati ste po strpljenju i upornosti, prema<br />

tome ne gubite volju i veru u boljitak.<br />

LJUBAV: Potrudite se da ne idete iz krajnosti u krajnost.<br />

Osećate da Vam je promena neophodna, ali se ponašate<br />

kao da su Vam svi oko Vas krivi. ZDRAVLJE: Prehlada.<br />

Vaga (24.9.-23.10.)<br />

POSAO: Dozvolili ste da se problemi<br />

nagomilaju. Krajnje je vreme da počnete<br />

da ih rešavate. Imate želju da pomognete<br />

svojim saradnicima, ali nemojte da raditi<br />

tuđi posao. LJUBAV: Konačno ste prevaziš- l i<br />

negativne emocije i razočaranja kroz koja ste do nedavno prolazili.<br />

Time ste otvorili vrata novoj ljubavi. ZDRAVLJE:<br />

Lakšu kostobolju saniraćete fizičkim vežbama.<br />

Skorpija (24.10.-22.11.)<br />

POSAO: Malo ste se povukli u sebe što<br />

zbunjuje Vaše poslovno okruženje. Da ne<br />

biste postali žrtva trača, budite otvoreniji za<br />

saradnju. LJUBAV: Nasmejani i optimistični,<br />

sposobni da sve oko sebe oraspoložite i nasmejete,<br />

konstantno ste u društvu, pa ćete nedostajati partneru. On ima<br />

razumevanja za Vas, ali ne zaboravite ni Vi na njegove potrebe i<br />

želje. ZDRAVLJE: Pomalo ste hipohondrični.<br />

Strelac (23.11.-21.12.)<br />

POSAO: Sve je pod kontrolom, alio bi trebalo<br />

nešto više pažnje da obratite na finansije.<br />

Polako ali sigurno, duboko zalazite u crveno.<br />

LJUBAV: Vama su promene na emotivnom<br />

planu hitne i neophodne. Nezadovoljni ste u toj<br />

meri, da polako, ali sigurno postajete frustrirani. ZDRAVLJE:<br />

Moguće su funkcionalne tegobe žuči.<br />

KOSMO 67

RAZONODA<br />

Uroš<br />

MILORADOVIĆ<br />

Slabovidi<br />

kutak<br />

Vaše mišljenje pošaljite na:<br />

uros.miloradovic@kosmo.at<br />

Gol u gostima<br />

S<br />

ramota me je da priznam,<br />

ali bio sam u Bratislavi. Sramota<br />

me je jer je u pitanju<br />

izdaja. Država ti dâ slobodan dan<br />

a ti, umesto da ga kako dolikuje<br />

provedeš među svojima, kao da si<br />

jedva čekao odeš u inostranstvo.<br />

Možda pravi Austrijanac to sebi<br />

može i da dozvoli, ali na mojoj biografiji<br />

to je prosto mrlja.<br />

Iako je bio neradan dan, nisam<br />

mogao da se opustim i uživam, jer<br />

mi se pred očima stalno ukazivao<br />

ogroman rizik ovog putovanja.<br />

Dok ja ovde jedem knedle i gulaš,<br />

neki se Slovak krišom uvukao<br />

u Austriju i ugrožava moje radno<br />

mesto, spreman da ponudi svoje<br />

kvalifikacije po bagatelnoj ceni.<br />

Pa ipak, tešilo me je to što Bratislava<br />

ne može ni u čemu da izdrži<br />

poređenje s Austrijom. Mali grad<br />

i jeftin, to je sve. Ove nepobitne<br />

činjenice popravljale su mi raspoloženje.<br />

Mislim, imaju oni parlament,<br />

ali šta je ta zgrada prema<br />

onoj bečkoj. Zgrada patuljak!<br />

Na putu nazad sam se napio jeftinog<br />

slovačkog vina. Putovao<br />

sam brodom, bio je lep dan. Na<br />

zelenim obalama, pod krošnjama<br />

bujnog drveća, uživale su čitave<br />

porodice. Deca su mi mahala.<br />

„Vratite se nazad u šumu!“, urlao<br />

sam na slovačku decu. Ne treba<br />

tu pokazivati mnogo simpatija – i<br />

oni će izrasti u nemilosrdne i proračunate<br />

otimače naših poslova.<br />

Čim smo prešli granicu, deca su<br />

opet mahala, ali pošto su to bila<br />

naša austrijska, njima sam energično<br />

odmahivao. Sve je izgledalo<br />

mnogo lepše. Ako me neko bude<br />

pitao gde sam bio, put u Bratislavu<br />

ću sigurno prećutati. Reći ću da<br />

sam išao samo do granice, do ponosnog<br />

Hainburga, ali ni koraka<br />

dalje u mrsku tuđinu.<br />

Pusta<br />

Razlika<br />

Koja je razlika između Red<br />

Bulla i rakije?<br />

Od Red Bulla dobiješ krila, a<br />

od rakije pogon na sve četiri.<br />

Lukavi Lala<br />

Ulazi Lala u autobus i kaže<br />

kondukteru:<br />

„Molim Vas 2 karte!“<br />

Tako je uradio i sledeća dva<br />

puta. Kondukter je bio radoznao,<br />

pa ga sledeći put upita:<br />

„A što svaki put kupujete po<br />

dve karte, a sami ste?“<br />

Lala odgovara:<br />

„Ta znate, moglo bi se desiti da<br />

jednu izgubim i šta ću onda?“<br />

Kondukteru padne na pamet:<br />

„A šta ako izgubite obe karte?“<br />

„A, pa imam ja i mesečnu!“<br />

Težak izbor<br />

Ona: „Biraj, fudbal ili ja!?“<br />

On: „Mogu li da ti odgovorim<br />

za 90 minuta?“<br />

Revizija horoskopa<br />

Kolika je recesija kod nas,<br />

uskoro će iz horoskopa u<br />

novinama ukloniti rubriku<br />

„Posao“.<br />

Sezonski muž<br />

Pita muž ženu:<br />

„Da nisam čovek, šta bi htela<br />

da budem?“<br />

„Kalendar!“<br />

„Zašto?“<br />

„Da te menjam svake<br />

godine.“<br />

U prevodu<br />

Kako se u Bosni kaže „Družina<br />

prstena“?<br />

Ringe-ringe-raja.<br />

Svinjska pitalica<br />

Šta je čvarak?<br />

Bombon od svinje.<br />

Kuku lele<br />

Kaže Piroćanac komšiji dan<br />

pred Novu godinu:<br />

„Ej, komšija, sutra u ponoć<br />

razbibriga<br />

ti uzmi pištolj i rokni dva<br />

h i ca .“<br />

Kada je došla ponoć čuju<br />

se dva hica, a Piroćanac se<br />

uhvati za glavu pred decom<br />

i zakuka:<br />

„Jao, kuku, deco ubiše nam<br />

Deda Mraza!“<br />

Sreća najveća<br />

Idu dve zmije šumom:<br />

„Jesmo li mi otrovne zmije?“<br />

„Ne.“<br />

„Hvala Bogu, ujedoh se za<br />

jezik!“<br />

Na prvi pogled<br />

Po čemu se prepoznaje piroćansko<br />

dvorište?<br />

Suše WC papir na žici za veš.<br />

Dobojsko more<br />

Susreli se Mujo i Haso.<br />

„Gdje si bio, bolan, Mujo?“<br />

„Na moru.“<br />

„Gdje?“<br />

„U Doboju.“<br />

„Pa tamo nema mora!“<br />

„Aaa... Pa zato je meni plaža<br />

bila tako daleko!“<br />

Istomišljenice<br />

Idu dve guzice ulicom i jedna<br />

prdne, a druga kaže:<br />

„Uzela si mi reč iz usta!“<br />

Linijski<br />

Stoji pijanac na autobuskoj<br />

stanici. Pristaje autobus, a<br />

istovremeno mu prilazi neka<br />

baba i pita ga:<br />

„Je li sinko, je l´ovo trojka?“<br />

A pijanac će:<br />

„Jok, baba, zgazila si liniju!“<br />

Isplati se<br />

Šta je sreća u nesreći?<br />

Kad te udari struja za vreme<br />

jeftine tarife.<br />

Ispravno<br />

Nađu dva kostura motor na<br />

groblju pa će jedan:<br />

„Ajmo se provozat.“<br />

„Čekaj me tu, odmah se<br />

vraćam.“<br />

Vraća se on i nosi krst.<br />

„Šta će ti to?“<br />

„Ne idem nigde bez legitimacije.“<br />

Boy band<br />

Šta se dobije kad se spoje<br />

četiri sveštenika?<br />

Pop grupa!<br />

Daj Bože!<br />

Kupio Piroćanac Iphone 6.<br />

Igrao se njim, zasitio se i stavio<br />

ga u zadnji džep. Šetao se malo<br />

po sobi i seo na krevet, kad se<br />

začu nešto kvrc... A on pomisli:<br />

„Uuu, daj Bože da je kičma!“<br />

Ograničen izbor<br />

Umro čovek pa ga na nebu<br />

pitaju:<br />

„Kuda ćeš, raj ili pakao?“<br />

„A za Beč nema?“<br />

Pogrešan pravac<br />

Čeka muž ženu na železničkoj<br />

stanici i kada je izašla iz<br />

voza on se samo pozdravi s<br />

njom i ćuti. Na to će žena:<br />

„Što si takav? Vidi kako onaj<br />

čovek grli i ljubi svoju ženu?“<br />

„Vidim, ali njegova žena<br />

upravo odlazi.“<br />

Jel’ moguće?!<br />

Zaustavi policajac narkomana:<br />

„Gospodine, izađite iz auta da<br />

duvate.“<br />

„Ne seri da imaš?“<br />

Razlog<br />

Raskinuo sam sa devojkom<br />

zbog verskih neslaganja.<br />

Nije me prihvatila za boga!<br />

Najnovija dijeta<br />

Srele se dve prijateljice, pa će<br />

jedna zgranuto:<br />

„Kako si smršala!!! Je li to<br />

neka nova dijeta?“<br />

„Krompir, kupus, šargarepa...“<br />

„Kuvala ili pržila?“<br />

„Kopala!“<br />

68 KOSMO

ZNANJE<br />

Republika Austrija 1. januara<br />

1995. pristupila je<br />

Evropskoj uniji. Je li išta<br />

ostalo od ove euforije?<br />

20 godina Austrije u EU:<br />

potcijenjeni uspjeh<br />

Piše: Nedad Memić<br />

JUBILEJ. Pristupanje Evropskoj uniji bila je<br />

jedna od najbitnijih vanjskopolitičkih odluka<br />

Austrije u 20. stoljeću. U međuvremenu se<br />

promijenila i EU, a i u Austriji euroskeptici<br />

od izbora do izbora postaju sve jači.<br />

P<br />

rvog januara 1995.<br />

Republika Austrija<br />

službeno je postala<br />

članicom Evropske unije.<br />

U Evropskoj uniji austrijski<br />

politički predstavnici trenutno<br />

djeluju u okviru Vijeća<br />

Evropske unije i njegovih<br />

podtijela i kao direktno izabrani<br />

austrijske zastupnice<br />

i zastupnici u Evropskome<br />

parlamentu te kao austrijske<br />

predstavnice i predstavnici<br />

u drugim institucijama<br />

Evropske unije. U austrijskome<br />

Saveznom ustavu<br />

također postoje i obaveze<br />

konsultacija, posebno s Parlamentom,<br />

saveznim pokrajinama<br />

i općinama te s interesnim<br />

zajednicama i širom<br />

javnošću. Time se stvara<br />

široka baza za usaglašavanje<br />

stavova i austrijskih pozicija<br />

u okviru Evropske unije.<br />

Od pristupanja Evropskoj<br />

uniji zakonodavstvo Unije<br />

zauzima centralno mjesto u<br />

austrijskoj vanjskoj politici.<br />

Austrijski politički predstavnici<br />

trude se da najprije<br />

zastupaju pozicije i interese<br />

svoje zemlje u Evropskoj<br />

uniji slijedeći Zajedničku<br />

vanjsku i sigurnosnu politiku<br />

Unije. U ovo se najprije<br />

ubrajaju zaštita civilnog stanovništva<br />

u slučaju oružanih<br />

konflikata, jačanje ljudskih i<br />

manjinskih prava, razoružanja,<br />

kontrole naoružanja te<br />

sprječavanje širenja oružja<br />

za masovno uništenje.<br />

Jasan plus<br />

Dvadeset godina nakon pristupanja<br />

Austrije Evropskoj<br />

uniji mnoge studije potvrđuju<br />

da je austrijska privreda<br />

profitirala od učešća na<br />

rastućem tržištu Unije. Ovaj<br />

privredni rast doveo je do<br />

otvaranja mnogih radnih<br />

mjesta. Čak 70% austrijske<br />

vanjske trgovine otpada na<br />

zemlje članice EU. Od pristupanja<br />

Austrije Evropskoj<br />

uniji izvoz se utrostručio.<br />

U isto vrijeme godišnje je<br />

stvarano i do 13.000 novih<br />

radnih mjesta. Bez sumnje je<br />

danas da austrijska privreda<br />

bez pristupanja Evropskoj<br />

uniji i evropskoj monetarnoj<br />

zajednici ne bi imala<br />

tako velike šanse i profit od<br />

proširenja Unije na zemlje u<br />

Centralnoj i Istočnoj Evropi.<br />

I posljedice ekonomske<br />

i finansijske krize Austriju<br />

bi pogodile teže. Ipak, kriza<br />

koja traje već sedmu godinu<br />

uzrok je porasta euroskepticizma<br />

svuda u Evropi, pa<br />

i u Austriji. Dok se kritički<br />

kurs prema Uniji najviše<br />

osjetio na posljednjim izborima<br />

za Evropski parlament<br />

u Francuskoj, ne treba izgubiti<br />

iz vida i da je eurokri-<br />

Od pristupanja Evropskoj uniji 1995. godine<br />

austrijski izvoz se čak utrostručio.<br />

Fotos: iStockphoto, APA-PictureDesk<br />

70 KOSMO

Slika za historiju: kancelar Franz Vranitzky i šef diplomatije<br />

Alois Mock potpisuju pristup Austrije Evropskoj uniji.<br />

Stanovništvo Austrije se pred pristupanje Evropskoj uniji podvrgnulo<br />

referendumskome izjašnjavanju. 66,5% građana je reklo „da“.<br />

tička FPÖ u Austriji prema<br />

posljednjim ispitivanjima<br />

javnog mnijenja stigla, a ponekad<br />

čak i prestigla vladaju<br />

e SPÖ i ÖVP. Euroskepticizam<br />

u Austriji ne šire, međutim,<br />

samo populističke i<br />

desne stranke, već i bulevarski<br />

mediji. Glomazna briselska<br />

birokratija i visoke plaće<br />

službenika Evropske unije<br />

česta su meta novinara. Činjenica<br />

je da mediji i javnost<br />

u Austriji ni nakon 20 godina<br />

od pristupanja Evropskoj<br />

uniji nisu razvijali svijest<br />

o evropskom identitetu i<br />

pripadnosti. U tome Austrija<br />

svakako nije izuzetak,<br />

već pravilo. Da je Evropska<br />

unija građanima Austrije<br />

uveliko strana, pokazuje i<br />

slaba izlaznost na evropske<br />

izbore, posljednji put bila je<br />

manja od 50%. Pritome, austrijski<br />

građani zaboravljaju<br />

da im je članstvo u EU do-<br />

70%<br />

austrijskoga<br />

izvoza otpada<br />

na zemlje<br />

Evropske unije.<br />

nijelo brojne olakšice i prednosti:<br />

slobodno putovanje u<br />

okviru Unije, opsežne projekte<br />

studentske razmjene u<br />

okviru Uniju, prednosti korištenja<br />

istoga novca s većinom<br />

ostalih članica te pravo<br />

da se bez ograničenja mogu<br />

naseliti u svakoj zemlji članici<br />

Evropske unije.<br />

Zapadni<br />

Balkan u fokusu<br />

Jedan od centralnih vanjskopolitičkih<br />

prioriteta Austrije<br />

je približavanje zemalja<br />

Zapadnoga Balkana Evropskoj<br />

uniji. Jasan je austrijski<br />

cilj da se zemlje bivše Jugoslavije<br />

uspješno integriraju<br />

u Uniju. Zato je Austrija već<br />

odavno i pozvala sve zemlje<br />

Zapadnoga Balkana da se<br />

koncentriraju na provođenje<br />

reformi, posebno onih<br />

koje se tiču uspostavljanja<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Koraci ka članstvu u evropskoj porodici<br />

Hronologija pristupanja Republike Austrije Uniji<br />

17. juni 1989. – Austrija je predala zahtjev za pristupanje tadašnjoj<br />

Evropskoj zajednici. Zahtjev je predao ministar vanjskih<br />

poslova Alois Mock.<br />

7. juli 1989. – Austrija službeno podnosi zahtjev za članstvo u<br />

Evropskoj zajednici.<br />

1. februar 1993. – Pristupni pregovori su službeno započeli.<br />

12. april 1994. – Donesen je Savezni ustavni zakon kojim je<br />

dodijeljena nedvosmislena ovlast da se sklopi državni ugovor<br />

između Austrije i Evropske unije.<br />

12. juni 1994. – Savezni ustavni zakon o pristupanju Evropskoj<br />

uniji podvrgnut je referendumskoj volji građana. 66,58% Austrijanki<br />

i Austrijanaca izjasnilo se tad za pristupanje njihove zemlje<br />

Evropskoj uniji.<br />

24. juni 1994. – Pristupni ugovor i zaključni akti između Austrije<br />

i Evropske unije potpisani su na grčkome otoku Krfu.<br />

mehanizama pravne države<br />

te borbu protiv kriminala i<br />

korupcije. Austrija i njeno<br />

Ministarstvo vanjskih poslova<br />

pružili su dosada supstancijalnu<br />

podršku Srbiji<br />

i Crnoj Gori na njihovom<br />

putu ka punopravnom članstvu<br />

u EU. Podrška se pruža<br />

i Albaniji i Kosovu.<br />

U Bosni i Hercegovini posljednje<br />

aktivnosti Ministarstva<br />

vanjskih poslova<br />

Austrije bile su usmjerene<br />

na jačanje civilnog sektora,<br />

a mogućnosti podrške otvorene<br />

su nedavnim ratificiranjem<br />

Sporazumu o stabilizaciji<br />

i pridruživanju Bosne i<br />

Hercegovini Evropskoj uniji<br />

koji je okončao višegodišnji<br />

zastoj na evropskom putu<br />

ove balkanske zemlje.<br />

Austrija je u Bosni i Hercegovini,<br />

ali i susjednoj Srbiji<br />

i dalje najznačajniji investitor<br />

i time direktno pomaže<br />

razvoj privrede. Uz dalje<br />

približavanje ovih zemalja<br />

evropskim standardima i<br />

provođenje reformi mogu<br />

se očekivati i nove investicije.<br />

Za to je, pak, potrebna<br />

bolja klima za ulagače kao i<br />

odlučnija borba bosanskohercegeovačkih<br />

i srbijanskih<br />

vlasti protiv raširene korupcije<br />

i kriminala u njihovim<br />

zemljama.<br />

KOSMO 71

AUTO-MOTO<br />

IZNENAĐENJE MJESECA: Novi Renaultov SUV-model Cajar oduševio je posjetitelje sajma automobila u Ženevi,<br />

gdje je premijerno prikazan europskoj publici, ali i one koji su ga proljetos mogli vidjeti na sajmu u Beogradu. Iako je<br />

jasno da će na europsko tržište doći ovog ljeta, jedino otvoreno pitanje ostalo je koliko će koštati u europskim zemljama.<br />

Prije zaključenja ovog izdanja obznanjeno je da će se na francuskom tržištu najjeftinija verzija koštati 22.990 eura.<br />

Fotos: zVg<br />

TOP<br />

Hyundai prvi uvodi<br />

Android Auto<br />

Hyundai je prvi na svijetu koji u svojim<br />

vozilima nudi Android Auto, Googleov<br />

sustav koji omogućuje da se operativnim<br />

sistemom Android upravlja putem nadzorne<br />

ploče automobila. Sistem će se prvo<br />

uvesti u modelu Sonata u SAD-u.<br />

FLOP<br />

Indijski smart<br />

nikog ne zanima<br />

Tata Nano, mali gradski automobil<br />

indijskog proizvođača, neodoljivo<br />

podsjeća na smart. Iako su očekivanja od<br />

uvođenja 2008. bila velika, od priželjkivanih<br />

200.000 kupaca samo 20.000 ljudi se<br />

odlučilo za ovog mališana. Kakav flop!<br />

BROJ MJESECA<br />

68<br />

tisuća automobila registirano je prošle godine<br />

u Hrvatskoj, što je porast od 47 posto<br />

u odnosu na 2013. godinu. Za to odgovoran<br />

je trend uvoza rabljenih automobila iz<br />

EU, čija je Hrvatska članica od 2013.<br />

Mitsubishi sve popularniji!<br />

Japanski proizvođač, sudeći po statistikama,<br />

doživljava ovih mjeseci<br />

velik porast popularnosti.<br />

Sudeći po statistikama iz Njemačke,<br />

sa 3.422 novih registracija prošli mjesec<br />

Japanci su uspjeli prodati 105,9%<br />

više nego u isto doba prošle godine.<br />

Slične brojke javljaju i druge zemlje,<br />

dok u Japanu pripremaju nove napade na<br />

europsko tržište: tako su iz sjedišta u Tokiju<br />

obznanili kako će sljedeća generacija legendarnog<br />

Mitsubishija EVO vjerojatno biti<br />

zasnovana na ASX-u ili Outlanderu, a ne<br />

više na Lanceru. Osim prelaska na krosover<br />

platformu, postoje navodi i o korištenju<br />

prednosti hibridne tehnologije u novoj<br />

EVO generaciji. Živi bili pa vidjeli!<br />

72 KOSMO

60 godina fiće!<br />

Pre tačno 60 godina rodilo se<br />

ovo kultno vozilo. KOSMO<br />

vam donosi 6 činjenica koje<br />

morate da znate o ovom kultnom<br />

jugoslovenskom autu.<br />

1. Bella Italia u Jugoslaviji<br />

Zastava 750 alias Fića bio je licencirani<br />

Fiat 600 koji je tako<br />

doneo duh Italije na jugoslovenske<br />

ulice.<br />

2. Vozilo za drugove<br />

Ideja Fiće bila je kristalno jasna<br />

– vozilo za sve. Za mnoge<br />

Jugoslovene je upravo Fića bio<br />

njihov prvi auto.<br />

3. Samo lagano<br />

Valja zaviriti u tehničke strane<br />

fiće. Za 27 sekundi 80 km/h<br />

– fića je već tada bio kralj slow<br />

motiona.<br />

4. Lak za gurku<br />

Sa samo 3,20 metara dužine i<br />

1,30 metara širine imao je Fića<br />

samo 605 kg. Ako je nekad i<br />

ostao bez goriva, mogao se lagano<br />

pogurati.<br />

5. Ne može mu niko ništa<br />

Prašnjave ulice i kamenite seoski<br />

putevi mu nisu mogli ništa.<br />

Ako se nekad i pokvario, bilo je<br />

lako popraviti ga. Rezervni delovi<br />

su mogli čak i na kiosku da<br />

se kupe.<br />

6. Danas mu se dive<br />

Pravo je čudo i dan danas kako<br />

se Fićom stizalo do dalekog<br />

mora. Ipak, kultna mašina je<br />

odvozila porodice na njihove<br />

prve odmore na primorje i<br />

zbog toga je mnogim generacijama<br />

ostao u slatkom sećanju.<br />

Wohnen ist Leben. Und da will man möglichst früh<br />

auf eigenen Beinen stehen. Mit speziellen Förderungen<br />

und Angeboten wie der JungwienerInnen-Aktion<br />

unterstützt die Stadt Wien junge Menschen ab 17<br />

bei der Suche nach einer Wohnung. Mehr Infos auf<br />

wohnen.wien.at oder (01) 4000 8000<br />

WIEN. DIE WOHNENSWERTESTE STADT DER WELT.<br />

Fotos: zVg<br />

Edin S., naš user na faceboooku, poslao nam je sliku svog<br />

Fiće s registarskim oznakama Villacha. Bravo, Edo care!<br />

Entgeltliche Einschaltung

AUTO-MOTO<br />

Leti, leti –<br />

helikopter!<br />

Ludilo, brale!<br />

Ludilo,MOTORIZIRANI PROVOD. Sanjali ste vožnju u<br />

Ferrariju, rođendan u limuzini ili pak vožnju<br />

formulom profesionalnom stazom za utrke?<br />

Nema problema: Sve je samo pitanje novaca.<br />

„Mama, gle me<br />

u Ferrariju!“<br />

Piše: Petar Rosandić<br />

Želio si se oduvijek, u stilu hollywoodske zvijezde, provozati se<br />

Ottakringom, a da sve oči budu uperene u tebe i crvenog zmaja<br />

čije ime ne treba specijalno isticati? Dakako, riječ je o jednom<br />

jedinom Ferrariju, koji ispod haube krije 400 konjskih snaga. 60<br />

minuta ludila košta 298 eura, u što je uključena i cijena instruktora<br />

te i 30 minuta prije same vožnje u kojima vam pokazuje<br />

kako rukovati jednim od najomiljenijih auta na svijetu…<br />

Trajanje: 60 minuta, prije toga 30 minuta s instruktorom<br />

koji prati vašu vožnju<br />

Preduvjet: vozačka dozvola, punoljetstvo<br />

Cijena: 298 eura<br />

Više informacija: www.jochen-schweizer.at<br />

Fotos: zVg<br />

00 74 KOSMO

Zavežite se, uključite mašinu i poletite sa sjedišta pilota<br />

ka nebu zajedno s iskusnim instruktorom za letenje.<br />

On vam tijekom vožnje prepušta potpunu kontrolu<br />

nad helikopterom, a vi možete iskusiti nedokučive<br />

čari letenja. Preduvjet je punoljetstvo, dobra tjelesna<br />

spremnost, kao i maksimalna težina osobe od 110 kila.<br />

Ovo nije ništa za slaba srca, već čisti adrenalin koji će<br />

vam prirediti nezaboravljenu avanturu.<br />

Cijena: 429 eura<br />

Trajanje: 30 minuta letenja, dva sata profesionalnih<br />

instrukcija prije toga<br />

Helikopteri: Robinson R22, Hughes 269<br />

Mjesto održavanja: Bad Vöslau<br />

Više informacija: www.jochen-schweizer.at<br />

Vettelov<br />

kolega<br />

Party,<br />

Bruder!<br />

Uskoro slaviš rođendan, maturu<br />

ili zanatsku diplomu?<br />

Najam limuzine danas više<br />

nije skup, naročito ako svatko<br />

iz ekipe da svoj doprinos. Tvrtka<br />

Partylimo.at u svojem voznom<br />

parku nudi Lincoln Tower limuzinu<br />

u crnoj i bijeloj boji, kao I Chrysler<br />

300 C te impozantnu limuzinu Hummer.<br />

Uopće nema dvojbe tko će te večeri biti glavna zvijezda žurke…<br />

Cijena: početna od 180 eura po satu, ovisno o vozilu, trajanju<br />

i izabranom paketu<br />

Više informacija: www.partylimo.at<br />

Ložiš se na brzine, nagle zavoje i krivine, a od dječačkih dana maštaš da barem jednom<br />

u životu poput vozača formule 1 projuriš profesionalnom stazom? Ništa nije nemoguće<br />

pa tako na najpoznatijoj austrijskoj stazi, na današnjem Red Bull Ringu u štajerskome<br />

Spielbergu, za 499 eura možeš osjetiti čar brze vožnje u trkačkom vozilu KTM X-Bow.<br />

Trajanje: 6–8 rundi na Red Bull Ringu (20 minuta, 35 kilometara)<br />

Cijena: 499 eura (u cijenu su uključene ne samo vožnja, nego i briefing, analiza,<br />

oprema, piće, video vožnje i još mnogo toga). Više informacija: www.ktm-xbow.at

SPORT<br />

Piše: Ljubiša Buzić<br />

Fotografije: Alexander Schuppich<br />

„Migranti su<br />

najjači borci!“<br />

SAŠA JOVANOVIĆ (31) je jedan od najuspešnijih<br />

kikboksera u Austriji. Posetili smo ovog<br />

Austrijanca srpskog porekla na treningu u<br />

centru za sport Tosan u bečkoj Taborstraße.<br />

KOSMO: Nedavno si<br />

dobio zlatno odličje<br />

za zasluge Republike<br />

Austrije. Šta ti znači ova<br />

nagrada?<br />

Saša Jovanović: Znači mi<br />

mnogo. Rođen sam u Austriji,<br />

a imam srpske korene.<br />

Drago mi je da svojim dobrim<br />

rezultatima mogu da<br />

vratim Austriji nešto. Takođe<br />

se nadam da će to pomalo<br />

doprineti promociji borilačkog<br />

sporta u Austriji.<br />

Kikboksom i boksom bavi<br />

se u Austriji posebno veliki<br />

broj stranaca. Je li to<br />

zato što migrantsko dete u<br />

životu mora da se više bori<br />

od drugih?<br />

Mi kao migranti smo bili<br />

prinuđeni da se za sve izborimo.<br />

Naši roditelji su radili<br />

dan i noć, nama nipošto nije<br />

bilo lako. Morali smo da naučimo<br />

da budemo zadovoljni<br />

i u skromnim uslovima i<br />

da delimo sve. To oblikuje<br />

čoveka i to ostaje u duši.<br />

Verujem da smo zato i puno<br />

odlučniji – pogotovo u borilačkom<br />

sportu.<br />

Šta ti znači ovaj sport?<br />

On je jednostavno deo mog<br />

života. Oblikovao me je i<br />

puno mi je dao. Kako je dru-<br />

gima potrebno hleb i voda,<br />

tako je meni potreban ovaj<br />

sport. Ako ne treniram nekoliko<br />

dana, osećam se loše.<br />

Počeo sam pre 14 godina i<br />

od samog početka bio mi je<br />

velika strast. Moja motivacija<br />

nije se nimalo smanjila<br />

do danas. Borba u ringu je<br />

uvek kao jedna mala priča.<br />

Svaki dan moraš da radiš<br />

sam na sebi.<br />

Kako se stekne respekt u<br />

ringu?<br />

Nije bitno koliko si dobar:<br />

ako nemaš dobar karakter,<br />

ništa ti ne vredi. Respekt se<br />

stiče poštenim radom. Ciljevima,<br />

koje sebi postaviš i<br />

onda i postigneš. Ako to vide<br />

ljudi koje taj sport zanima,<br />

onda imaš i respekt.<br />

Jesi li već doživeo da mladi<br />

ljudi zloupotrebljavaju borilački<br />

sport van ringa?<br />

RESPEKT.<br />

„Ako nemaš<br />

dobar karakter,<br />

ništa ti ne<br />

vredi.“<br />

00 76 KOSMO

7. Auflage<br />

zu gehen.<br />

7. Auflage<br />

1. Auflage<br />

Stand: 1.1.2013<br />

Na žalost, takvih će slučajeva<br />

uvek biti. To je, naravno,<br />

loše za mnogo ljudi koji se<br />

time bave srcem i dušom<br />

i koji daju mnogo da ovaj<br />

sport bude uspešniji.<br />

Kikboks je vrlo bolan<br />

sport. Je li uopšte moguće<br />

osetiti samilost prema protivniku?<br />

U samom ringu ne. Ali bilo<br />

je situacija gde mi je protivnika<br />

bilo žao, jer je u privatnom<br />

životu jako dobar<br />

čovek. Naime, mi se upoznajemo<br />

već i pre borbe. Ali<br />

u ringu postoji samo „on ili<br />

ja“. Tamo nema povlačenja.<br />

Sav si programiran za preživljavanje.<br />

U ringu smo zapravo<br />

najjadniji ljudi. To je<br />

bolna priča.<br />

Imaš iza sebe 94 borbe sa<br />

70 pobeda. Koja ti je dosad<br />

bila najteža borba?<br />

Bilo je mnogo teških borbi.<br />

Jedna od najtežih nije bila u<br />

ringu. 2013. godine razboleo<br />

sam se od Denga groznice,<br />

tad sam video šta stvarno<br />

znači biti teško bolestan. U<br />

to vreme sam dva puta godišnje<br />

bio u trening kampovima<br />

na Tajlandu. Imao<br />

sam veliku borbu protiv tajlandskog<br />

protivnika za koju<br />

sam nameravao da se dobro<br />

spremim. Posle prve nedelje,<br />

međutim, teško sam se razboleo.<br />

Bio sam u bolnicama<br />

na Tajlandu i u Austriji, zapravo<br />

sam celu godinu bio<br />

nesposoban za sport. Svaku<br />

nedelju sam morao ići u bolnicu<br />

zbog krvnih pretraga.<br />

To je bila najgora godina<br />

mog života. Ali prevazišao<br />

sam i to, preživeo...<br />

„U ringu smo zapravo najjadniji ljudi. To je bolna priča“,<br />

objašnjava Saša skoncentrisanost borca na preživljavanje.<br />

To je dobra natuknica:<br />

kako borioci snose poraze?<br />

To je uvek teško. Kaže se da<br />

moraš biti dobar gubitnik.<br />

Ali u duši se osećaš prazan i<br />

izgrižen. Teško je oporaviti se.<br />

Samo oni koji su stvarno jaki,<br />

uspevaju da se opet dignu na<br />

noge. Ako imaš takav tim kao<br />

mi, onda je to od pomoći. Mi<br />

uvek podržavamo jedan drugog,<br />

svejedno da li ko pobedi<br />

ili izgubi. Zato smo i toliko<br />

jaki ovih dana. U poslednje<br />

dve, tri godine smo stvarno<br />

sredili sve i pobedili sve. Ko<br />

poznaje scenu borilačkih<br />

sportova, njemu je sve jasno<br />

kad samo čuje ime „Tosan“.<br />

Koje ciljeve još imaš?<br />

Želim par veoma velikih borbi<br />

protiv najvećih boksera na svetu<br />

i ako je moguće još da osvojim<br />

nekoliko titula. A jednog<br />

dana ću otvoriti svoju školu i<br />

trenirati svoje ljude. Ali za to<br />

još ima vremena.<br />

Entgeltliche Einschaltung des Landes Niederösterreich<br />

Wir fördern den<br />

Wichtigsten Platz auf der Welt:<br />

Ihr Zuhause.<br />

Ganz egal, ob Wohnung, Reihenhaus oder eigenes Traumhaus,<br />

die Wohnbauförderung hilft bei der finanzierung:<br />

beim Bau eines eigenheimes und der sanierung, mit<br />

dem Wohnzuschuss, mit mehr sicherheit und der<br />

bestmöglichen lebensqualität bis ins hohe alter im<br />

eigenen Zuhause.<br />

Weil wir wissen ,<br />

dass nicht nur neu bauen<br />

Unterstützung verdient.<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

SICHERES WOHNEN<br />

Wohnbau-Infos online unter: www.noe.gv.at<br />

Weil es be ser ist,<br />

auf Nu mer sicher<br />

SICHERES<br />

WOHNEN<br />

Sicher ist sicher.<br />

In Niederösterreich gehen<br />

wir für Sie auf Nummer<br />

sicher. Mit Ihrem Eigentum<br />

in den vertrauten vier<br />

Wänden lassen wir Sie<br />

nicht a leine. Lebensqualität bleibt in Niederösterreich<br />

gesichert! Mit der Förderung „Sicheres Wohnen“ trägt<br />

das Land Niederöste reich wesentlich dazu bei, Häuser<br />

und Wohnungen einbruchsicherer zu machen.<br />

Jetzt fördert das Land Niederösterreich Ihre<br />

Sicherheit. Gefördert werden die Einbruchschutzmaßnahmen<br />

mit einem einmaligen nicht rückzahlbaren<br />

Zuschuss in der Höhe von 30% der Investitionskosten.<br />

Als Eigenheim- und Wohnhausbesitzer können Sie<br />

sich bis zu EUR 2.500,–, Eigentümer oder Mieter einer<br />

3.500,– sichern.<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

WWW.NOE-WOHNSERVICE.AT<br />

Neu wohnen mit nur einem Klick. In Niederöste reich<br />

ganz einfach. Das NÖ Wohnservice bietet Ihnen den<br />

aktue len Überblick am Online-Wohnungsmarkt zu a len<br />

neu gebauten und geförderten Wohnungen in Niederösterreich.<br />

Von der Singlewohnung bis zum Reihenhaus<br />

mit Garten.<br />

Finden Sie Klick für Klick zu Ihrer Traumwohnung:<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

WOHNZUSCHUSS/WOHNBEIHILFE<br />

Weil wir wissen,<br />

dass Wohnen<br />

kein Luxus sein darf.<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

BETREUTES WOHNEN<br />

wohnten Lebensqualität<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

BETREUTES<br />

WOHNEN<br />

Weil es besser ist,<br />

auf Nummer sicher<br />

zu gehen.<br />

Wohnung in Mehrfamilienhäusern sogar bis zu EUR<br />

Zufrieden alt werden. In Niederöste<br />

reich möglich. Mit der gewohnten<br />

Lebensqualität in den eigenen vier Wänden<br />

bis ins hohe Alter. Wer schon jetzt auf die Wohnbedürfnisse<br />

der älteren Generation eingeht, ist heute immer<br />

Sichern Sie jetzt Ihr Eigentum!<br />

einen Schritt voraus. Neue Konzepte, die auf die besonderen<br />

Bedürfnisse im hohen Alter eingehen und auf die<br />

Wussten Sie, dass in Niederösterreich ...<br />

Unsere Unterstützung beim Einbau von:<br />

Sicherheitstüren<br />

✔ Alarmanlagen<br />

... pro Jahr im Neubau und in der Sanierung etwa<br />

20.000 Wohneinheiten gefördert werden?<br />

Ihre Wohnservice-Vorteile im WWW:<br />

✔ Videoüberwachungsanlagen<br />

✔ Neu und gefördert<br />

Menschen, die aus anderen Gründen Einschränkungen<br />

in Kauf nehmen müssen, sind fixer Bestandteil im blaugelben<br />

Wohnungsbau.<br />

✔ beim Umbau von Sanitäranlagen<br />

.. durch die NÖ Wohnbauförderung jährlich etwa<br />

30.000 Arbeitsplätze gesichert und stetig neue<br />

a le neu gebauten und geförderten Wohnungen<br />

Ihre Gratis-Broschüren mit allen Details Betreutes Wohnen mit nur einem Klick:<br />

informieren sie sich jetzt!<br />

Mit den gratis-Broschüren zu jedem thema. Schnell<br />

und unbürokratisch an der nö Wohnbau-hotline<br />

Jetzt anfordern!<br />

10. Auflage<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

EIGENHEIMSANIERUNG<br />

und Reihenhäuser<br />

✔ Suchprofil anlegen und speichern<br />

schne ler am gesuchten Ort<br />

✔ Mehr Merkfunktion<br />

Immobilien und Objekte in persönlicher<br />

Liste speichern<br />

✔ Benachrichtigung<br />

automatische E-Mail-Benachrichtigung bei neuen<br />

Objekten<br />

www.noe-wohnservice.at<br />

Beispiele für Ihre besonderen Wohnbedürfnisse:<br />

beim Einbau von Aufzügen<br />

bei der Verbreiterung von Türstöcken<br />

✔ beim Einbau von Notrufsystemen<br />

Ansätze für erhöhte Fördersätze:<br />

Wo gibt’s mehr für Sie?<br />

✔ Eigenheimerrichtung<br />

mit EUR 7.500,– mehr Familienförderung<br />

✔ Eigenheimsanierung<br />

ganze 100% der Sanierungskosten werden anerkannt<br />

✔ Beim Wohnzuschuss<br />

✔ Im Wohnungsbau<br />

durch eine erhöhte Förderung sinken<br />

Ihre Mietkosten<br />

bei geringem Einkommen kann mehr für Sie rauskommen<br />

www.noe-betreuteswohnen.at<br />

7. Auflage<br />

WOHNBAUFÖRDERUNG<br />

SICHERES WOHNEN<br />

E-Mail: wohnbau@noel.gv.at<br />

Internet: www.noe.gv.at<br />

Herausgeber: Amt der NÖ Landesregierung, Abteilung Wohnungsförderung,<br />

3109 St. Pölten, Haus 7A • Konzept & Grafik: Fichtinger Werbeagentur GmbH<br />

Jä ner 2013<br />

gescha fen werden?<br />

. durch die NÖ Wohnbauförderung jährlich rund<br />

30.000 Familien mit geringem Einkommen<br />

unbürokratisch und schne l unterstützt werden?<br />

. in der niederösterreichischen Bauwirtschaft<br />

Investitionen in Höhe von EUR 2 Mrd. pro Jahr<br />

ausgelöst werden?<br />

. a le geförderten und neu gebauten Wohnungen mit<br />

nur einem Klick unter www.noe-wohnservice.at<br />

zu finden sind?<br />

. mit der NÖ Wohnassistenz in Wohnungsnot geratenen<br />

Menschen geholfen wird? Die NÖ Wohnassisten zeigt<br />

Ihnen in dieser Situation neue Perspektiven und bietet<br />

Ihnen eine Wohnung für Ihren Neustart!<br />

Wohnbau-Hotline: 02742/22133<br />

Mo – Do: 8 – 16 Uhr und Fr 8 – 14 Uhr<br />

DAS NÖ WOHNBAUMODELL<br />

EINFACH. SOZIAL. NATÜRLICH.<br />

Die NÖ Wohnbauförderung im Überblick<br />

B+W_FOLDER_RZ.in d 1 18.02.13 10:39<br />

Wohnbau-Hotline: 02742/22133<br />

Mo – Do: 8 – 16 Uhr und Fr 8 – 14 Uhr<br />

oder im Internet unter www.noe.gv.at<br />

Das NÖ WoHNbaumoDell<br />

einfach. sozial. natürlich.<br />

www.noe.gv.at

SPORT<br />

Uvek u ringu: novinarka<br />

Sandra Zekić mikrofon<br />

zamenjuje bokserskim<br />

rukavicama.<br />

Piše: Zlatko Čonkaš<br />

Dama sa bokserskim<br />

rukavicama<br />

Fotos: Aleksandar Vukovac, Aleksandar Kamasi<br />

78<br />

KOSMO

BOKSERKA. Gledajući TV Prva u Srbiji možete<br />

uživati u reportažama Sandre Zekić. Međutim,<br />

kada ne sprema vesti, mikrofon menja<br />

bokserskim rukavicama. Sandra nam priča<br />

da novinarstvo i boks ne može da razdvoji.<br />

Sandra je sa 12 godina<br />

počela da trenira boks<br />

u rodnom Zrenjaninu<br />

i nakon veoma uspešnih<br />

„izleta’’ u kik boks i savate,<br />

sa pregršt nacionalnih,<br />

Na svetskoj listi Boxer Record<br />

zauzima visoko 72 mesto.<br />

Rođena je 12. decembra<br />

1980. godine u Zrenjaninu<br />

i po zanimanju je novinar.<br />

Studira pravni fakultet.<br />

počela da kuva i praktično<br />

je odgajila dva mlađa brata,<br />

jer su roditelji stalno radili i<br />

nisu imali dovoljno vremena<br />

da im se u potpunosti posvete.<br />

„Bila sam stroga prema<br />

braći. I dan danas sam stroga<br />

bez obzira na to što oni<br />

sada već imaju porodice. E,<br />

kako sam ja brinula o njima<br />

– gde su, šta rade i da li će<br />

im se nešto desiti, tako oni<br />

danas brinu za mene. Brinu<br />

se šta će biti u ringu i da li<br />

će biti nekih povreda. Majka<br />

je sada u Americi i često<br />

STROGA<br />

prema sebi i<br />

svojoj braći<br />

kao kad su bili<br />

deca.<br />

ne smemo ni da joj kažemo<br />

da imam meč. Javimo joj<br />

tek kada se sve završi“, priča<br />

nam Sandra i priseća se da su<br />

je u početku svi odgovarali<br />

od tog sporta.<br />

„Pošto sam mala, trener me<br />

je posle izvesnog vremena<br />

pitao da li bih sa boksa prešla<br />

na savate. Nisam tada ni<br />

znala šta je to, da je to sport<br />

sa tradicijom dugom nekoliko<br />

vekova, a ispostavilo<br />

se da mi je„ležao’’. Savate<br />

je elegantan, ali suroviji od<br />

boksa jer se radi u patikama,<br />

udara se špicevima i petom i<br />

sve su to jaki udarci. E, onda<br />

Sandra priča kako je samo dva puta posumnjala u sebe: pred<br />

skakanje padobranom i jedan važan meč u Švajcarskoj.<br />

evropskih i svetskih medalja,<br />

vratila mu se posle dve<br />

decenije. Sada sa 34 godine<br />

iza sebe ima karijeru borca,<br />

na kojoj joj mnogi mogu pozavideti.<br />

Od 20<strong>06</strong>. do 2014.<br />

Sandra Zekić je neprikosnovena<br />

u Srbiji. Svake godine<br />

državna je prvakinja u aso i<br />

combat savate disciplinama.<br />

20<strong>06</strong>. godine napravila je<br />

iskorak na međunarodnoj<br />

sceni osvojivši srebro na<br />

Evropskom prvenstvu u<br />

combat savateu. Na Evropskom<br />

prvenstvu u aso savateu<br />

2009. godine osvojila je<br />

bronzanu medalju, 2013. na<br />

istom takmičenju srebrnu<br />

medalju. Sa reprezentacijom<br />

Srbije i klubom Vojvodina<br />

osvojila je nebrojena priznanja<br />

u zemlji i inostranstvu.<br />

Rođeni borac<br />

Kada je u šestom razredu<br />

Osnovne škole ušla u ring i<br />

život joj je zadao par udaraca.<br />

Sandra je u isto to doba<br />

„Svi se borimo za medalje i titule, a na kraju su najvrednija<br />

neraskidiva prijateljstva", naglašava bokserka mekog srca.<br />

je konačno došao prvi meč i<br />

to baš u mom Zrenjaninu.<br />

Naravno, došli su svi drugari<br />

iz škole da me bodre i cela<br />

familija da navija za mene.<br />

Kako se bližio početak meča<br />

sećam se samo kako mi je<br />

tata rekao: „Joj, sine! Protivnica<br />

ti je razbacana kao<br />

hobotnica! ‘Ajmo kući još<br />

dok je vreme”, kroz smeh<br />

se priseća Sandra. Onda je<br />

gong označio početak meča<br />

i ona je pobedila. Nakon<br />

toga, počele su da se nižu<br />

KOSMO 79

SPORT<br />

nom kada je skakala padobranom,<br />

a drugi put pred jedan<br />

važan meč u Švajcarskoj.<br />

„Rekla sam sebi, onako, u<br />

bradu: ‘Šta ti je sve ovo trebalo?’<br />

Tad mi je uz osmeh jedan<br />

momak iz obezbeđenja<br />

dobacio: ’Ma, hajde mala,<br />

pravac ring i samo napred’.<br />

Ispostavilo se da je taj momak<br />

poreklom Bosanac i<br />

njegova podrška mi je puno<br />

značila“, uz osmeh se priseća<br />

Sandra. To je, kako kaže, bio<br />

još jedan dokaz da u sportu<br />

ne treba da postoje granice<br />

niti zastave, nacije... „Svi se<br />

borimo za medalje i titule, a<br />

na kraju je najvrednije ako se<br />

izborimo za neka neraskidiva<br />

prijateljstva. Imam prijatelje<br />

širom bivše Jugoslavije sa kojima<br />

sam se tukla, a sada se skoro<br />

redovno čujemo i povremeno<br />

srećemo i domaćinski<br />

Momci sa kojima Sandra trenira brzo su uvideli da se ona<br />

bije „muški“. Naš novinar je to jednako brzo otkrio.<br />

pobeda za pobedom koje su<br />

je dovele do reprezentacije<br />

Srbije sa kojom je osvojila<br />

dva evropska srebra i jednu<br />

bronzu.<br />

Uz kamenje u<br />

grudnjacima<br />

Sandra kaže da se za poslednju<br />

medalju u savateu baš<br />

namučila zato što je njeno<br />

osvajanje automatski značilo<br />

da bi dobila državnu<br />

stipendiju. „U borbama za<br />

tu medalju nikada nisam<br />

dobila više batina. Radila<br />

sam sa devojkama koje su<br />

i po 10 kilograma teže od<br />

mene. A u tu kategoriju sam<br />

upala pukim slučajem. Na<br />

prvenstvo sam krenula sa<br />

57 i trebalo je da se borim<br />

u kategoriji do 60 kilograma.<br />

Međutim, prijateljica iz<br />

kluba nije uspela da dostigne<br />

dogovorenu kilažu pa smo<br />

odlučile da ona ide u kategoriju<br />

do 60, a ja u kategoriju<br />

NAJTEŽE<br />

je sakriti modrice<br />

pred<br />

oštrim okom<br />

kamere.<br />

do 65 kilograma. I jedva smo<br />

prošle. Ja sam na merenju<br />

bila skroz obučena i stavila<br />

sam 4 mobilna u grudnjak<br />

i dva u džepove, a moja prijateljica<br />

je čak gurala kamenje<br />

u grudnjak. Sudije nisu<br />

proveravale na merenju tako<br />

da smo prošle u takmičenje<br />

po željenim kategorijama i<br />

osvojila sam medalju, a država<br />

ukine stipendije. To me je<br />

i dovelo do toga da odustanem<br />

od savatea i reprezentacije<br />

i prihvatim da radim<br />

boks“, priseća se Sandra.<br />

Pesnicama sticala<br />

prijatelje širom Ex YU<br />

Sandra kaže da je svega dva<br />

puta posumnjala u sebe. Jed-<br />

PROČITAJTE JOŠ...<br />

Živele šminka i šiške<br />

Novinarki koja boksuje najteže je da krije modrice.<br />

Kao novinarka TV Prva, srpske televizije sa nacionalnom<br />

frekvencijom, koja puno vremena provodi pred<br />

kamerama, Sandri najteže pada to da prikrije česte<br />

modrice sa mečeva. „Dešavalo se da na nekom meču zaradim<br />

dobru modricu, ali i za to ima leka. Živele šminka<br />

i šiške. Ipak, kada sam po ceo dan na poslu puder malo<br />

popusti, pa me moji prijatelji iza kamera snimaju iz<br />

raznih uglova da prikriju modrice i to im polazi za rukom.<br />

Ipak, desi se da sagovornik ponekad primeti neku<br />

modricu pa nastane neprijatna situacija jer ljudi odmah<br />

svašta pomisle. Međutim, tu su uvek moji snimatelji da<br />

stanu u moju odbranu i objasne šta je zapravo u pitanju.“<br />

Novinarki je ponekad nemoguća misija da prikrije modrice<br />

pred surovim okom kamere. Nekad ne pomaže ni šminka.<br />

ugostimo jedni druge. E, to je<br />

pravi sport“, ističe Sandra.<br />

Vežba u policijskoj<br />

stanici i sparinguje<br />

sa muškarcima<br />

Bez obzira na to što je u ekspanziji,<br />

malo je ženskih<br />

boraca u boksu, što otežava<br />

pronalazak adekvatne sparing-partnerke.<br />

Zato se Sandra<br />

dovija na sve načine da<br />

ostane u formi. U početku<br />

nepoverljivi, momci sa kojima<br />

je sparingovala u boks<br />

salama shvatili su da je prgava<br />

i da se bije „muški’’, pa je više<br />

i ne štede, ali bogami ni ona<br />

njih. Jedino oni koji boksuju<br />

u mnogo većim kategorijama<br />

imaju obzira prema njoj, ali se<br />

ona ni njima ne predaje lako.<br />

Međutim, zbog prirode posla<br />

nikada ne zna da li će stići na<br />

trening, pa je u lokalnoj policijskoj<br />

stanici uz simpatije puštaju<br />

da dođe noću u salu i da<br />

trenira sama „uz džak“.<br />

80 KOSMO

Još malo pa pravnica<br />

Sandra je vredna novinarka<br />

TV Prva sa pasijom prema<br />

opakom sportu – boksu.<br />

Trenutno živi i radi u Novom<br />

Sadu gde je iz rodnog Zrenjanina<br />

i došla da studira. Ostalo<br />

joj je još samo pet ispita da<br />

završi Pravni fakultet i to sa<br />

vrlo dobrim prosekom. Ona<br />

jeste novinarka i bokserka,<br />

ali je, ipak, jedna obična devojka<br />

koja sanja o porodici i<br />

mirnom domu. Na tu temu<br />

otvoreno kaže da jednostavno<br />

ne može da se skrasi i<br />

da joj za to treba, pak, neki<br />

momak koji će moći da je<br />

„isprati’’, odnosno neko ko će<br />

imati dovoljno razumevanja<br />

i za njene treninge i za njen<br />

posao koji praktično nema<br />

radno vreme.<br />

Novinarka i bokserka, Sandra priznaje da ne uspeva da se<br />

skrasi – nije lako naći muškarca sposobnog da je isprati.<br />

Nokaut: „Kao da si pijan,<br />

al’ onako taman!“<br />

U Sandrinoj karijeri koja<br />

sada boksuje u kategoriji lightweight<br />

– oko 62 kilograma,<br />

bilo je uspona i padova<br />

– pobeda, ali i nokauta. Pravo<br />

rečeno, više pobeda, ali<br />

i dogodi se poneki poraz u<br />

ringu. „Volim fair play i nije<br />

mi žao ako izgubim od bolje<br />

od mene. Ali mi se desilo<br />

jednom da mi je protivnica<br />

na kvarno zavarila kroše, a<br />

ja sve četiri u vis. Ležim u<br />

ringu, sudija broji, a ja… To<br />

je ustvari neki čudan osećaj.<br />

Ne osetiš u tom trenutku<br />

„Volim fair play i nije mi žao ako izgubim od<br />

bolje od mene“, objašnjava nam Sandra.<br />

preteran bol. Osećaš se kao<br />

da si pijan, ali onako taman.<br />

S tim da se posle nekog nokauta<br />

dižeš, a posle nekog<br />

ne”, uz smeh priča Sandra.<br />

Uklapanje ovog izazovnog<br />

i dramatičnog sporta u svakodnevne<br />

obaveze i normalan<br />

život često predstavlja<br />

veliko iskušenje. Problem<br />

pri tome često predstavljaju<br />

povrede iz ringa s kojima<br />

treba ići na posao. A pošto<br />

svoj posao obavlja pod budnim<br />

okom javnosti, Sandra<br />

ponekad izgubi mnogo vremena<br />

na retuširanje – sakrivanje<br />

povreda, ogrebotina<br />

i modrica. „Kada me je na<br />

jednom meču koji se održavao<br />

za vikend protivnica<br />

udarila glavom, pukla mi<br />

je arkada. Jedino što sam<br />

u tom momentu pomislila<br />

jeste: Joj Sandra, pa ti radiš<br />

u ponedeljak!“, ispričala je<br />

Sandra kroz smeh.<br />

Angebote gültig bis<br />

Mi., 01.07.20<strong>15</strong><br />

www.facebook.com/Zielpunkt.at<br />

Mehr Angebote unter<br />

www.zielpunkt.at<br />

Natura<br />

Ajvar Hausgemacht<br />

mild oder scharf<br />

580 g (100 g = 0,52)<br />

statt 3,49<br />

2,99<br />

Brajlovic<br />

Dürüm<br />

Weizentortillas<br />

421 g (100 g = 0,38)<br />

statt 1,99<br />

1,59<br />

Cockta<br />

Limonade Classic<br />

250 ml (100 ml = 0,24)<br />

statt 0,69<br />

0,59<br />

Medela<br />

Strudel Feige, Kirsche<br />

oder Fruchtmix<br />

240 g (100 g = 0,54)<br />

statt 1,49<br />

1,29<br />

Natura<br />

Pekmez Hagebuttenoder<br />

Pflaumenkonfitüre<br />

370 g (100 g = 0,67)<br />

statt 2,99<br />

2,49<br />

Donkafé<br />

Minas<br />

500 g (100 g = 0,70)<br />

Angebote inkl. aller Steuern und Abgaben exkl. Flaschenpfand. Abgabe in Haushaltsmengen solange der Vorrat reicht. Stattpreise sind unsere<br />

bisherigen Verkaufspreise. Irrtum, Satz- und Druckfehler vorbehalten. Medieninhaber, Hersteller und Verlag: Zielpunkt GmbH, 1239 Wien.<br />

statt 3,99<br />

3,49<br />

Solange der Vorrat reicht!

SPORT<br />

Game, set, flert:<br />

Dona Vekić i Hugh Grant?<br />

Veliki holivudski zavodnik<br />

je zacvrkutao<br />

(twittnuo) lepoj hrvatskoj<br />

teniserki na ovoj društvenoj<br />

mreži, a ona mu je<br />

još intrigatnije odgovorila.<br />

Naime, Dona Vekić, hrvatska<br />

teniserka, privlači veliku<br />

pažnju na turniru Rolland<br />

Garrosa. U poslednje vreme<br />

se šuška da je dobila i novog<br />

udvarača – holivudskog<br />

glumca – Hugh Granta. Poznati<br />

Englez je gledao njen<br />

meč u prvom kolu protiv<br />

Francuskinje Caroline Garcije,<br />

te je oduševljenje morao<br />

da podeli sa javnošću.<br />

Nakon meča je upratio<br />

Donu Vekić na Twitteru i<br />

tamo joj napisao: „Sjajan<br />

meč na Rolland Garrosu.<br />

Doslovno!“ A hrvatska<br />

teniserka je na ovo<br />

odgovorila malo na engleskom,<br />

malo na francuskom:<br />

„Nadam se da si navijao za<br />

mene!“ S druge strane, već<br />

mesec dana mediji bruje o<br />

vezi ove zanosne plavuše<br />

i švajcarskog tenisera Stana<br />

Wawrinka, sa<br />

tvrdnjom da je<br />

ona kriva što je<br />

Švajcarac napustio<br />

suprugu.<br />

Ne zaboravimo<br />

da je njen novi obožavalac<br />

– Hugh Grant poznat kao<br />

veliki zavodnik koji lakoćom<br />

osvaja sve dame oko<br />

sebe. Do sada se najduže<br />

zabavljao sa britanskom glumicom<br />

Liz Hurley, čak 13<br />

godina, a onda su usledile<br />

mnoge druge veze i vezice,<br />

afere i aferice,,<br />

među kojima<br />

je bila i<br />

u njegovom<br />

rangu poznata<br />

Sandra<br />

Bullock.<br />

Kako će se dalje<br />

odvijati ovaj<br />

flert-meč ostaje<br />

nam samo da<br />

pratimo...<br />

IMPRESSUM<br />

Medieneigentümer: Twist Zeitschriften Verlag GmbH | Herausgeber und Geschäftsführer: Dejan Sudar (dejan.sudar@kosmo.at) | Verlagsleitung: Dragomir<br />

Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) | Chefredaktion: Dr. Nedad Memić (nedad.memic@kosmo.at) | Verkaufsleitung: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at)<br />

| Assistenz der Geschäftsführung: Boris Sudar, BSc (WU) (boris.sudar@kosmo.at) | Anzeigenverkauf: Jasmin Džajić (jasmin.dzajic@kosmo.<br />

at), | Kontakt für Mediaagenturen: Voin Mihajlović (voin.mihajlovic@kosmo.at) | Marketing, Produktion, Vertrieb: Dragomir Janjić (dragomir.janjic@kosmo.at) |<br />

Redaktion: Mag. Ljubiša Buzić (ljubisa.buzic@kosmo.at), Zlatko Čonkaš (zlatko.conkas@kosmo.at), Vera Marjanović (vera.marjanović@kosmo.at), Uroš Miloradović,<br />

E.MA (uros.miloradovic@kosmo.at), Sandra Radovanović, BA (sandra.radovanovic@kosmo.at), Petar Rosandić, BA (petar.rosandic@kosmo.at) |<br />

Kolumnisten: Darko Markov (zemo@kosmo.at), Dejan Panjičanin (dejan.panjicanin@kosmo.at) | Lektorat: Redaktion | Art Director und Grafik: Saša Radić | Illustrationen: Mag.<br />

art. Zorica Aigner, Filip Andronik, Esmir Prlja | Fotografen: Žarko Aleksić, Radule Božinović, Aleksandar Kamasi, Miloš Milenković, Peter Provaznik, Alexander Schuppich,<br />

Aleksandar Vukovac, Aleksandar Zabunović | Fotoredaktion: Grafische Abteilung | Druck: NÖ Pressehaus. Auflage: 120.000 Stück<br />

Mediaunterlagen und Tarife unter www.kosmo.at | KOSMO – das auflagenstärkste Ethnomagazin in Österreich | Verlags- und Redaktionsadresse:<br />

Donau Business Center, Handelskai 388/741, A-1020 Wien | Tel.: +43 (0)1 235 05 72-0 | Fax: +43 (0)1 235 05 72-25 | office@kosmo.at | www.kosmo.at<br />

Die Meinung von Kolumnisten muss nicht mit der Meinung der Redaktion übereinstimmen. Namentlich gekennzeichnete Beiträge geben nicht unbedingt die Meinung des Herausgebers wieder. Für den Inhalt von Inseraten<br />

haftet ausschließlich der Inserent. Für unaufgefordert zugesandtes Bild- und Textmaterial wird keine Haftung übernommen. Jegliche Reproduktion nur mit schriftlicher Genehmigung der Geschäftsführung. Zurzeit gilt die<br />

Anzeigenpreisliste laut Mediadaten 2014. Alle Rechte vorbehalten. Die Zeitschrift und alle in ihr enthaltenen Beiträge und Abbildungen sind urheberrechtlich geschützt. Mit Ausnahme der gesetzlich zugelassenen Fälle ist eine<br />

Verwertung ohne Einwilligung des Verlags strafbar. Geringfügige Farbabweichungen sind aus drucktechnischen Gründen möglich. Alle Preise (in Euro) und Angebote vorbehaltlich Druckfehler. Die Ziehung bei allen Gewinnspielen<br />

erfolgt immer für die aktuelle Ausgabe unter Ausschluss der Öffentlichkeit. Der Rechtsweg ist ausgeschlossen. Änderungen und Irrtümer vorbehalten. Die Gewinner werden per E-Mail oder Telefon verständigt. Eine<br />

Barablöse des Gewinns ist nicht möglich. Ich bin mit der Speicherung und Verarbeitung der von mir bekanntgegebenen Daten sowie Übermittlung von Informationsmaterial (via E-Mail, Telefon, Fax, SMS/MMS) durch den<br />

Twist Zeitschriften Verlag GmbH über ihre Produkte, Abo-Aktionen und ähnliche Vorteilsaktionen einverstanden. Ich kann diese Zustimmung widerrufen.<br />

82 KOSMO

Novi Hyundai i40<br />

Očekujte više.<br />

Imate očekivanja? Rado ćemo ih nadmašiti: novi Hyundai i40 ubeđuje svojom<br />

prvoklasnom opremom, kao npr. Bi-Xenon farovima, panoramskim staklenim<br />

krovom, asistentom za prtljažnik°, duplim kuplungom i još mnogo čime. Najmoderniji<br />

benzinski i dizel motori garantuju više snage i veće uživanje u<br />

vožnji. Sjajan dizajn kombinovan je sa visokim stepenom komfora na nivou<br />

koji prevazilazi sva očekivanja. Testirajte odmah i40!<br />

Novi Hyundai i40<br />

sada od € 21.890,- uključujući bonus za zamenu *<br />

ili od € 319,-/mesečno ** , bez avansa<br />

GODINE<br />

GARANCIJA<br />

BEZ<br />

OGRANICENJA<br />

KILOMETRAŽE!<br />

° Dostupno kod modela i40 Kombi.<br />

* Bonus za zamenu važi u slučaju zamene vozila koje je najmanje šest meseci bilo registrovano na ime kupca.<br />

** Ponuda Denzel Leasing GmbH. Cena € 21.890,-, mesečna rata: € 319,-. Otplata: 36 meseci, provizija: € 0,- . Preostala vrednost: € 12.<strong>15</strong>3,34. , 10.000 km p.a., transakcijski troškovi:<br />

€ 128,72, troškovi obrade: € 218,90, troškovi pripreme: € 218,90, provera boniteta: € 90,-, efektivna godišnja kamata: 4,49%, aktivna varijabilna bankovna kamata: 2,99%,<br />

ukupan iznos leasinga: € 22.108,90, ukupan iznos: € 24.073,52. Svi iznosi uključuju NoVA i MwSt. Akcija važi do 30.<strong>06</strong>.20<strong>15</strong>. Bonitet obavezan.<br />

Naznačene cene sadrže dilersku proviziju. Ponuda važi kod svih Hyundai partnera koji učestvuju u akciji, dokle god ima automobila na lageru, tj. do opoziva akcije.<br />

Isporučivi su benzinski motori od 135 KS, kao i dizel motori od 116 KS i 141 KS.<br />

CO 2<br />

: 110 - 140 g/km, potrošnja: 4,2 l dizela - 6,1 l benzina/100 km. Simbolična slika modela.<br />

www.hyundai.at

logo

products

Resources

Company

Terms of service
Privacy policy
Cookie policy
Cookie settings
Imprint
Change language
Made with love in Switzerland
© 2024 Yumpu.com all rights reserved

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!