asistirana reproduktivna tehnologija u humanoj reprodukciji

III Deo: Sterilitet 113
Poreme}aj metabolizma, kao {to je
razvoj insulinske rezistentnosti, rezultuju iz
sve ~e{}e pojave gojaznosti i imaju ozbiljan
uticaj na porast zdravstvenih problema
kao {to su dijabetes tip 2, kardiovaskularna
oboljenja, dislipidemija i hipertenzija.
Zna~ajan deo neplodne i subfertilne
populacije je gojazno, ili ima vi{ak telesne
te`ine uz obilje reproduktivnih komplikacija,
uklju~uju}i menstrualnu disfunkciju,
anovulaciju i spontani poba~aj. Razvoj
gojaznosti i insulinske rezistencije ~esto idu
zajedno sa razvojem problema infertiliteta.
Adipozno tkivo funkcioni{e kao visoko
specijalizovan endokrini i parakrini organ
koji proizvodi niz adipokina i izaziva }elijski
posredovane efekte preko proinflamatornih
i antiinflamatornih }elija. Takvi faktori
imaju lokalno i sistemsko biolo{ko
dejstvo i uti~u na insulinsku osetljivost i
razvoj bolesti kao {to je ateroskleroza.
Adipokini i `enska plodnost su u
slo`enoj interakciji sa energetskim metabolizmom
na nivou hipotalamusa, pituitarne
`lezde i perifernih tkiva, uklju~uju}i
gonade, skeletne mi{i}e i adipozno tkivo.
Mehanizmi koji doprinose pogor{anom
fiziolo{kom uticaju insulina, koji obi~no
idu uz gojaznost, mogu se manifestovati
periferno u mi{i}ima, u adipoznom tkivu,
ili u jetri. Metaboli~ke posledice sa razvojem
insulinske rezistencije, uklju~uju
pove}anje cirkulacije slobodnih masnih
kiselina putem povi{ene lipoze i triglicerida
u adipoznom tkivu i lipoproteina
bogatih trigliceridima u ostalim tkivima.
Isto tako, dolazi do smanjene potro{nje
glukoze u mi{i}ima i adipoznom tkivu,
zatim prevelikoj proizvodnji glukoze u jetri
i insulina u b }elijama pankreasa.
Stanje gojaznosti se karakteri{e osobinama
hroni~ne inflamacije, naro~ito povi-
{enim nivoima citokina i inflamatornih
markera kao {to je C-reaktivni protein.
Razni inflamatorni citokini, kao {to je
interleukin 6 IL6 - interleukin i faktor-a
nekroze tumora, TNFa- tumor necrosis factor
a i nuklearni receptori, uklju~uju}i
PPARg - peroksizom proliferatorno aktivirani
receptor g, u~estvuju u etiologiji
insulinske rezistencije koja se dovodi u
vezu sa gojazno{}u. Veliku ulogu igraju i
adipokini, leptin, rezistin i adiponektin u
gojaznosti i insulinskoj rezistenciji.
Postoje dokazi koji podupiru vezu
izme|u insulina i plodnosti. Rezistin i
adiponektin moduli{u homeostazu glukoze
i masti, uti~u}i na delovanje insulina.
Pove}ana produkcija i lu~enje leptina je
u korelaciji sa koli~inom masnog tkiva.
Leptin smanjuje uzimanje hrane i odr`ava
energetsku homeostazu, ali kod gojaznosti
razvoj rezistentnosti na leptin rezultuje disfunkcionalnim
energetskim stanjem.
Gojazne osobe imaju povi{ene nivoe
rezistina u serumu, ali su adipozni nivoi
mRNK - messenger ribonucleic acid
rezistina generalno ni`i, ili nepromenjeni
kod ovih modela, {to se mo`e objasniti
izmenjenim translacionim ili posttranslacionim
modifikacijama proteina rezistina,
ili izmenjenim metaboli~kim uklanjanjem
rezistina. Gojazni ljudi i oni sa ve}im
indeksom telesne mase BMI - body mass
index, imaju ve}e serumske i adipozne
nivoe ekspresije rezistina.
Na{e razumevanje biolo{kog zna~aja i
funkcija leptina i rezistina je jo{ uvek u
za~etku. Potencijalne interakcije izme|u
adipokina i energetske homeostaze se
obja{njavaju time da pro{ireno adipozno
tkivo kod gojaznosti uti~e na pove}anje
produkcije leptina i rezistina i na smanjenje
produkcije adiponektina. Interakcije
izme|u ovih adipokina i adipoznog tkiva,
skeletnih mi{i}a, jetre i pankreasa mogu