katalog
katalog
katalog
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
2<br />
„Не могу да шетам предграђима у самотној ноћи а да не помислим на то<br />
да нам ноћ прија јер потискује небитне детаље, баш као што чини и наше памћење.“<br />
Хорхе Луис Борхес, „Ново побијање времена“ (1944/1946), Labyrinths, 1970, Penguin, стр. 258<br />
“I cannot walk through the suburbs in the solitude of the night without thinking that<br />
the night pleases us because it suppresses idle details, just as our memory does.”<br />
Jorge Luis Borges, “A New Refutation of Time” (1944/1946), Labyrinths, 1970, Penguin, p. 258<br />
3
4<br />
51. ОктОбарски салОн<br />
излОжбени прОстОр<br />
зграда бивше вОјне академије, ресавска 40б<br />
51st OctOber salOn<br />
exhibitiOn venue<br />
the building Of the fOrmer military academy, at 40b, resavska street<br />
51. ОКТОБАРСКИ САЛОН<br />
51 st<br />
OCtOBER sALON<br />
5
6<br />
НОћ НАм пРИјА …<br />
thE Night PLEAsEs Us …<br />
кустОси јуан пусет и селиjа прадО<br />
curated by jOhan POusette and celia PradO<br />
7
САДРЖАј<br />
8<br />
Ноћ Нам прија… 12<br />
разговор Шарлот Бajдлер са јуаНом пусетом и селијом прадо,<br />
кустосима 51. OктоБарског салоНа<br />
зграда БивШе војНе академије, ресавска 40Б 22<br />
уметНици<br />
аНа адамовић 26<br />
маја Бајевић 34<br />
роза БарБа 42<br />
тереза ХaБард / алексаНдEр БирХлер 50<br />
јуНас далБерj 56<br />
дуШица дражић 62<br />
тим ечелс 70<br />
амар каНвар 82<br />
вилијам кеНтриџ 90<br />
ева кок 98<br />
ерик крикорц 106<br />
давид маљковић 114<br />
арНaут мик 122<br />
стив меквиН 130<br />
зораН Насковски 138<br />
ХаруН Фароцки 146<br />
омер Фаст 154<br />
карл микаел ФоН ХаусволФ / тумас НурдаНстад 162<br />
списак изложеНиХ радова 170<br />
БиограФије уметНика 176<br />
CONtENts<br />
ThE NighT PlEasEs Us … 16<br />
a cONvErsaTiON bETwEEN jOhaN POUsETTE aNd cElia PradO,<br />
cUraTOrs Of ThE 51 sT OcTObEr salON aNd charlOTTE bydlEr<br />
ThE bUildiNg Of ThE fOrmEr miliTary acadEmy aT 40b, rEsavska sTrEET 23<br />
arTisTs<br />
aNa adamOvić 26<br />
maja bajEvić 34<br />
rOsa barba 42<br />
jONas dahlbErg 56<br />
dUšica dražić 62<br />
Tim ETchElls 70<br />
harUN farOcki 146<br />
OmEr fasT 154<br />
carl michaEl vON haUsswOlff / ThOmas NOrdaNsTad 162<br />
TErEsa hUbbard / alExaNdEr birchlEr 50<br />
amar kaNwar 82<br />
william kENTridgE 90<br />
Eva kOch 98<br />
Erik krikOrTz 106<br />
david maljkOvić 114<br />
aErNOUT mik 122<br />
sTEvE mcQUEEN 130<br />
zOraN NaskOvski 138<br />
lisT Of ExhibiTEd wOrks 170<br />
biOgraPhiEs 176<br />
9
10<br />
11
НОћ НАм пРИјА …<br />
thE Night PLEAsEs Us …<br />
12<br />
„Не могу да шетам предграђима у самотној ноћи а да не помислим на то да нам ноћ прија<br />
јер потискује небитне детаље, баш као што чини и наше памћење.“*<br />
Хорхе Луис Борхес, „Ново побијање времена“ (1944/1946), Labyrinths, 1970, Penguin, стр. 258<br />
Шарлот Бајдлер: Назив овогодишњег Октобарског<br />
салона потиче од Борхесових речи набијених значењем.<br />
Као увод у изложбу, овај разговор је парадоксалан<br />
текст; написан пре него што су уметничка дела смеш-<br />
тена у изложбени простор, а ипак антиципира потребу<br />
за контекстуализацијом. Било како било, он пружа<br />
место за оно што претходи догађају, као и могућност,<br />
у борхесовском смислу, да то повежемо са каснијим<br />
доживљајима изложбе. Овај оквир постављен око<br />
(пре, поред) изложбе може читаоцу пружити један део<br />
кустоских виђења рада са уметницима и публиком<br />
који је мање видљив у оквиру изложбе, али је ипак<br />
од кључног значаја.<br />
Желела бих да знам: како то изгледа бити кустос Oкто<br />
барског салонa?<br />
Јуан Пусет/Селија Прадо: Прихватили смо овај позив<br />
с великом скромношћу. Као странци, признајемо да је<br />
наше познавање локалних прилика ограничено. Наша<br />
је амбиција да приредимо једну међународну изложбу<br />
која ће бити релевантна за локалну публику града<br />
Београда, уз онолико знања о ситуацији на западном<br />
Балкану колико смо били у могућности да прикупимо.<br />
ШБ: У основи, ваша тема обухвата обнављање сећања.<br />
Универзална je, али и таква да призива у сећање<br />
конкретне догађаје у контексту Београда. Догађаје<br />
не проживљавамо као међусобно повезане на некакав<br />
смислен начин; памћење је оно којем је неопходан<br />
наратив. Једна изложба делује управо на такав начин<br />
тиме што развија аспекте и везе међу појединачним<br />
уметничким делима која одједном попримају колективно<br />
значење. Али каква је улога заборава, на који<br />
ваша тема упућује?<br />
ЈП/СП: Сећања се обнављају додавањем историјским<br />
документима. Како памтити, такође значи и шта<br />
заборавити. Изложбу смо назвали Ноћ нам прија по<br />
Борхесу, пошто су нам његове речи о томе како ноћ<br />
делује на нас изгледале као приказ памћења. Ми<br />
свесно или несвесно бирамо шта ћемо памтити а шта<br />
заборавити. То ствара појмове на основу којих се<br />
односимо према свом животу. Ми веома зависимо од<br />
прича других појединаца, од читавог једног колектива<br />
који рециклира сећања. Налик овоме, ми на публику<br />
гледамо као на скуп личних сусрета са сваким од<br />
изложених уметничких дела.<br />
ШБ: Док је разматрао кандидате за кустосе, Oдбор<br />
Октобарског салона упознао се с још једним вашим<br />
заједничким пројектом, било је то Међународно бије-<br />
нале савремене уметности одржано 2009. у Гетеборгу,<br />
коме сте дали наслов Какав диван свет. Гетеборг је<br />
други по величини град у Шведској, и те како је свес-<br />
тан своје историјске специфичности, а његова уметничка<br />
сцена поседује снажан идентитет те сте морали<br />
да научите како да се на тој сцени оријентишете. Каква<br />
сте искуства донели у Београд са те изложбе, или са<br />
ваших других изложби?<br />
ЈП/СП: Можемо да се запитамо, такође, шта данас значи<br />
приредити једну међународну изложбу? Увек верујемо<br />
чулном и поетском деловању уметничких дела. И,<br />
наравно, и даље нас веома занимају поезија и књижевност.<br />
У Гетеборгу смо покушали да изнова промислимо<br />
*“No puedo caminar por los arrabales en la soledad de la noche, sin pensar<br />
que ésta nos agracia porque suprime los ociosos detalles, como el recuerdo”,<br />
“Nueva refutación del Tiempo” in Otras inquisiciones (1952).<br />
РАзгОвОР јуАНА пуСеТА И СеЛИје<br />
пРАДО, КуСТОСА 51. ОКТОБАРСКОг<br />
САЛОНА, 2010. гОДИНе, СА<br />
ШАРЛОТОм БАјДЛеР, НезАвИСНИм<br />
КРИТИчАРем И пРеДАвАчем<br />
ИСТОРИје умеТНОСТИ<br />
политичко у уметности, да концептуализујемо поли-<br />
тичко у појединцу, а онда да пређемо на колективно. У<br />
изложби Ноћ нам прија такође смо почели од појединачног,<br />
али смо пошли даље, ка сећањима која утичу<br />
на наше изборе и на само осећање властитог ја и иден-<br />
титет. Тако да је то, из перспективе кустоса, дефинитивно<br />
наставак претходне изложбе. Наша амбиција<br />
остаје да продубимо разумевање уметничких дела,<br />
не да повећамо број учесника, а где је то могуће, да<br />
укључимо два дела једног уметника. Готово као низ<br />
самосталних излагања.<br />
ШБ: У Борхесовом есеју, на аутономна искуства делују<br />
каснији догађаји и претварају их у сећања. У контексту<br />
света савремене уметности, можемо размишљати о томе<br />
како локално преобликује међународно, или како је<br />
живот у изгнанству и дијаспори прожет другим временима<br />
и местима. Како сте приступили послу у Београду?<br />
ЈП/СП: Покушали смо да развијемо слух за локално. То<br />
значи доста путовати и разговарати са људима широм<br />
региона, као и са стручњацима из разних институција.<br />
Изузетно смо захвални свима који су имали времена<br />
да разговарају с нама и саопште нам своје мишљење о<br />
изложби. Било нам је неопходно да пажљиво успоставимо<br />
равнотежу између локалног и међународног кон-<br />
текста. Октобарски салон започео је 1960. године као<br />
изложба српске уметности. Ми настављамо путем<br />
започетим 2004. године, када је Анда Ротенберг позвана<br />
да буде кустос Салона, те је изложба од локалне пре-<br />
расла у међународну, која је укључила уметнике са<br />
Балкана и шире.<br />
ШБ: Шта обнављање сећања може да значи у контексту<br />
београдске изложбе?<br />
ЈП/СП: Постоји снажан доживљај кретања напред, док<br />
ми осећамо да сећања на рат и даље трају. Сада видимо<br />
да је дошло до либерализације визног режима за гра-<br />
ђане Србије, што им је отворило шире могућности<br />
путовања у иностранство, а Србија је поднела и канди-<br />
датуру за чланство у Европској унији. Ми такође<br />
размишљамо о памћењу као историји, као колективној<br />
творевини. И писана и усмена историја стално се<br />
мењају; то је сасвим природно. Појединачно и колективно<br />
памћење је писање – и поновно исписивање –<br />
скорашње историје. Историја може манипулисати<br />
памћењем, и обрнуто.<br />
ШБ: Мислим да место одржавања ове изложбе, једна<br />
фасцинантна зграда, такође игра улогу овде. Као кустоси<br />
овогодишњег Октобарског салона, желите ли да на сцену<br />
постављате догађаје који изнова обликују прошлост?<br />
ЈП/СП: Желимо да Салон буде примамљив и приступачан,<br />
тако да смо уметничка дела изложили на једном<br />
месту, уместо да их распршимо по читавом граду.<br />
Изложбени простор је део читавог једног блока, бивше<br />
команде војске, који је делимично бомбардовао НАТО<br />
1999. године. Један крај овог комплекса била је Војна<br />
академија. То је визуелно уистину импресивна зграда,<br />
и она представља метафору својим симболичким и<br />
историјским набојем. Заправо, она је такође модернистички<br />
споменик Другом светском рату. Од последњег<br />
рата наовамо, углавном је напуштена. Много нам<br />
значи то што је, за потребе овогодишњег Октобарског<br />
салона, некадашња војна зграда први пут отворена за<br />
публику. То је ствар поновног писања историје, наде.<br />
Изузетно смо срећни што је за поставку изложбе ода-<br />
брана ова зграда; као простор је невероватна. Изложба<br />
ће допунити сећања, даће овој грађевини још један<br />
13
НОћ НАм пРИјА …<br />
thE Night PLEAsEs Us …<br />
14<br />
слој живота. Сада је ово место рашчишћено како би се<br />
у њему одржао Салон, уклоњени су физички трагови<br />
голубова који су у тој делимично празној згради оби-<br />
тавали. Голубови – упорни у преживљавању и симболи<br />
мира.<br />
ШБ: Зграде такорећи имају неколико живота. Да ли<br />
бисте волели да се ваша изложба преобрази на неки<br />
сличан начин?<br />
ЈП/СП: Требало би да буде тако. То је наша намера.<br />
ШБ: Поред улоге књижевности, мислим да је за ваш<br />
кустоски рад карактеристично да сеже даље од каталога<br />
и постављања уметничких дела.<br />
ЈП/СП: Простор између публике и уметничких дела део<br />
је прављења изложбе. Шведска амбасада у Београду<br />
покренула је образовни програм, пројекат размене<br />
између Србије и Шведске везан за образовне активности.<br />
У оквиру тог пројекта, ми ћемо пружити обуку<br />
која се односи на рад с публиком.<br />
Ми такође волимо непосредност покретних слика.<br />
Уметници са којима смо имали привилегију да сарађу-<br />
јемо сместа заокупљају пажњу посетиоца, а онда сежу<br />
дубље од тога. Овај метод одговара њиховој презентацији<br />
у овој згради. Визуелни елемент је део ширег<br />
чулног деловања ове изложбе. На пример, звучни рад<br />
Стива Меквина о глосолалији, говорењу (у) језицима,<br />
додаје једну нову димензију његовом делу Било једном,<br />
које садржи слике које је НАСА послала у свемир у<br />
циљу комуницирања са ванземаљским облицима<br />
живота. С друге стране, радови Еве Кок прожети су<br />
чулним информацијама о различитим начинима<br />
перцепције који су значајни за разумевање.<br />
ШБ: Попут аналогије, саопштава исту ствар, али не<br />
баш сасвим исту.<br />
ЈП/СП: Говорили смо о томе као о артикулацијама које<br />
нуде нове начине комуницирања. Тако је рад Арнаута<br />
Мика Они који испаштају развијан као паралела рату<br />
у Југославији деведесетих година прошлог века. И<br />
поезија и драма говоре о томе, али се укрштају на нивоу<br />
другачијем од свакодневног говора. Нарочито у оној<br />
врсти комплексних односа какви се испољавају у<br />
грађанском рату. Или у случају Амара Канвара, који је<br />
веома пажљиво пратио рат на Балкану док је радио на<br />
Просветљујућим сведочанствима, делу које описује<br />
страхотна догађања на Индијском потконтиненту.<br />
Уметност може бити начин да се сагледа да припадамо<br />
једном ширем глобалном контексту. То није питање<br />
именовања или дефинисања, већ измишљања нових<br />
имена и изналажења другачијих перспектива. Да се<br />
дислоцирају истине и отворе могућности увиђања да<br />
постоји неколико начина разумевања. У извесном<br />
смислу, то је оно што Тим Ечелс представља у своме<br />
новом делу Језик ноћи. То је један нов начин комуницирања,<br />
непрозиран и делимично апстрактан, који<br />
одговара месту изложбе.<br />
ШБ: Дакле, рад кустоса са публиком не значи да ви<br />
испуњавате изложбени простор текстовима.<br />
ЈП/СП: Изузетно је важно да се остави простор за<br />
тумачења, некакав међупростор између публике и<br />
уметничких дела. То је оно што ми покушавамо да<br />
урадимо: да изнова створимо језик, можда да га<br />
изместимо из стварности и развијамо у дијалогу<br />
са садашњицом, овде и сада.<br />
Када смо позивали Ану Адамовић, разговарали<br />
смо о њеном филму Мадлене, чији назив потиче од<br />
колачића који подстиче сећања у чувеном роману<br />
Марсела Пруста. У њему користи снимке из своје<br />
породичне архиве на филму од осам милиметара –<br />
слике личног карактера које су готово универзалне<br />
по начину на који делују. Ми увек сарађујемо са<br />
уметницима који имају способност да стварају<br />
уметност релевантну за свакодневни живот, како на<br />
један суптилан тако и на поетско-политички начин.<br />
Желимо да отворимо простор за поетску интерпретацију.<br />
Искрено верујемо да уметност може нешто да<br />
постигне. Можда не да промени свет, али да допринесе<br />
томе да се мењамо ми као појединци.<br />
15
НОћ НАм пРИјА …<br />
thE Night PLEAsEs Us …<br />
16<br />
“I cannot walk through the suburbs in the solitude of the night without thinking that the night<br />
pleases us because it suppresses idle details, just as our memory does.”*<br />
Jorge Luis Borges, “A New Refutation of Time” (1944/1946), Labyrinths, 1970, Penguin, p. 258<br />
Charlotte Bydler: The name of this October Salon comes<br />
from Borges’ charged words. As an introduction to an<br />
exhibition this interview is a paradoxical text; written<br />
before artworks have been installed in their places, yet<br />
anticipating needs for contextualization. Anyway, it pro-<br />
vides a place for the before of the event, and a possibility<br />
in Borges’ sense to tie it to the later experiences of the<br />
exhibition. This frame around (before, beside) the exhibition<br />
can provide the reader with part of the curators’ views<br />
of work with artists and audiences that are less visible in<br />
an exhibition, but nevertheless vital.<br />
I would like to know: how does one curate the October<br />
Salon?<br />
Johan Pousette/Celia Prado: We have accepted this invitation<br />
with great humility. We are the first to acknowledge<br />
the limits of our knowledge of the local situation as outsiders.<br />
Our ambition is to make an international exhibition that is<br />
relevant to a local audience in the city of Belgrade, with as<br />
much knowledge of the situation in the Western Balkans<br />
as we have been able to collect.<br />
CB: Your theme is fundamentally about the recuperation of<br />
memory. A universal topic, but also one that brings to mind<br />
specific events in the Belgrade context. Events are not lived<br />
as linked to one another in a meaningful fashion; rather it<br />
is memory that needs a narrative. An exhibition performs<br />
this operation as it develops aspects and connections<br />
between individual artworks that suddenly form collective<br />
meaning. But what is the role of oblivion that your theme<br />
invokes?<br />
JP/CP: Memories are recuperated through additions to<br />
historical documents. How to remember is also what to<br />
forget. We named the exhibition The Night Pleases Us<br />
after Borges, as we were struck by his words on how the<br />
night works as an image of memory. We deliberately or<br />
unconsciously select what to remember and what to forget.<br />
This forms a conceptual foundation from which we address<br />
our lives. We are very much dependent on other individuals’<br />
stories, on an entire collective recycling memories. Like-<br />
wise, we think of audiences as constituted by personal<br />
encounters with each of the artworks.<br />
CB: While researching candidates for the curatorship, the<br />
Board of the October Salon saw another of your collaborations:<br />
the 2009 Gothenburg (Göteborg) International<br />
Biennial for Contemporary Art, that you titled What a<br />
Wonderful World. Gothenburg is Sweden’s second city,<br />
keenly aware of its historical specificity, and the art scene<br />
has a strong identity that you had to learn to navigate in.<br />
What experiences have you brought to Belgrade from this<br />
exhibition, or from other exhibitions?<br />
JP/CP: We can also ask ourselves, what does it mean to<br />
curate an international exhibition today? We always trust<br />
the sensual and poetical impact of the artworks. And of<br />
course we retain a strong interest in poetry and literature.<br />
In Gothenburg, we tried to rethink the political in art, to<br />
conceptualize the political within the individual and then<br />
to pass to the collective. In The Night Pleases Us, we also<br />
started with the individual but went further to the memories<br />
that influence our choices, the very sense of a stable<br />
*“No puedo caminar por los arrabales en la soledad de la noche, sin pensar<br />
que ésta nos agracia porque suprime los ociosos detalles, como el recuerdo”,<br />
“Nueva refutación del Tiempo” in Otras inquisiciones (1952).<br />
A CONvERsAtiON BEtwEEN JOhAN<br />
POUsEttE ANd CELiA PRAdO, CURAtORs<br />
Of thE 51 st OCtOBER sALON, 2010,<br />
ANd ChARLOttE BydLER, fREELANCE<br />
CRitiC ANd LECtURER iN ARt histORy<br />
self and identity. So curatorially, it is definitely a continuation.<br />
Our ambition remains to deepen understanding of<br />
artists’ work rather than to increase the number of parti-<br />
cipants, and where possible, to include two works by one<br />
artist. Almost like a series of solo presentations.<br />
CB: In Borges’ essay, autonomous experiences are edited<br />
by subsequent events and transformed into memories. In<br />
the context of the contemporary art world, we can think of<br />
how the local reinvents the international, or how life in<br />
exile and the Diaspora is soaked in other times and places.<br />
How have you gone about your work in Belgrade?<br />
JP/CP: We have tried to develop sort of an ear to the local.<br />
This means travelling extensively and talking with people<br />
from around the region, as well as experts from different<br />
institutions. We are immensely grateful to all those who<br />
have taken the time to share their thoughts with us. We<br />
needed to balance local and international contexts carefully.<br />
The October Salon was initiated in 1960 as an exhibition<br />
of Serbian art. We continue on the way since 2004, when<br />
Anda Rottenberg was invited to curate the Salon and it<br />
changed into an international exhibition including artists<br />
from the Balkans and beyond.<br />
CB: What can recuperation of memory mean in the exhibition’s<br />
Belgrade context?<br />
JP/CP: There is a strong sense of moving forward, while<br />
we feel that the memory of war lingers. Now we see the<br />
liberalization of visa regulations for Serbian citizens tra-<br />
velling abroad; and Serbia’s application for EU membership.<br />
We think of memory also as history, as a collective creation.<br />
Both written and oral history constantly change; this is<br />
quite natural. The individual and collective memory is<br />
writing—and rewriting—recent history. History may also<br />
manipulate memory, and vice versa.<br />
CB: I think the exhibition venue, a fascinating building,<br />
also plays a role here. As curators of this October Salon,<br />
do you want to stage events that reframe the past?<br />
JP/CP: We want the Salon to be inviting and accessible, so<br />
we concentrated the artworks to one venue rather than<br />
dispersing them over the city. The venue is part of an<br />
entire block, the former military headquarters that was<br />
partly bombed by NATO 1999. One end of this complex<br />
was the military academy. It is indeed visually striking<br />
and stands as a metaphor with its symbolical and historical<br />
charge. Actually, it is also a modernist monument to<br />
a battle in WWII. Since the last war, it has largely been<br />
abandoned. It means much to us that for this year’s<br />
October Salon, former military property is opened to<br />
everybody, for the first time. It is a matter of rewriting<br />
history, of hope. We are incredibly happy to have this<br />
exhibition venue, as a space it is amazing. The exhibition<br />
will add memories, another layer of life to this building.<br />
Now the site has been cleared to make room for the Salon,<br />
not least of the physical traces of all the pigeons that<br />
occupied the part-empty building. Pigeons; stubborn<br />
survivors and symbols of peace.<br />
CB: Buildings have, as it were, several lives. Would you<br />
like your exhibition to transform in a similar way?<br />
JP/CP: It should be like that. That is our intention.<br />
CB: Besides the role of literature, I think it is characteristic<br />
that your curatorial work extends beyond the catalogue<br />
and installation of the artworks.<br />
17
НОћ НАм пРИјА …<br />
thE Night PLEAsEs Us …<br />
18<br />
JP/CP: The space between audience and artworks is part of<br />
making the exhibition. The Swedish Embassy in Belgrade<br />
has launched an educational program; an exchange project<br />
between Serbia and Sweden around educational activities.<br />
In collaboration with this project we will provide training<br />
related to audience work.<br />
We also like the immediacy of moving images. The<br />
artists with whom we have the privilege to collaborate<br />
instantly catch the visitor’s attention, and then go deeper.<br />
This method returns in their presentation in the building.<br />
The visual element is part of the exhibition’s wider sensual<br />
appeal. For instance, Steve McQueen’s sound piece on<br />
glossolalia, talking in tongues, adds another dimension<br />
to his Once Upon A Time, with images that NASA sent out<br />
in space to communicate with extra terrestrial life forms.<br />
Meanwhile, Eva Koch’s works are permeated with sensory<br />
information on different registers that are all central to the<br />
understanding.<br />
CB: Like an analogy, saying the same thing but not quite.<br />
JP/CP: We have talked about this as articulations that offer<br />
new ways of communication. Thus, Aernout Mik’s work<br />
Scapegoats was developed in parallel with the war in Yugoslavia<br />
in the 1990s. This is what poetry and drama are<br />
about, crossing at a different level than everyday speech.<br />
Particularly in the kind of complex relations that are<br />
manifested in a civil war. Or in the case of Amar Kanwar<br />
who followed the Balkan war very closely while he was<br />
working with The Lightning Testimonies, a work describing<br />
terrible events on the Indian subcontinent. Art can be a<br />
way to see that we belong to a larger global context. It<br />
is not a question of naming or defining, but of inventing<br />
new names and different perspectives. To dislocate truths<br />
and open possibilities of recognizing that there are several<br />
ways of understanding. In a sense, this is what Tim Etchells<br />
presents in his new work, Nightlanguage. This is a new<br />
mode of communication, opaque and partly abstract, that<br />
responds to the exhibition site.<br />
CB: So curatorial work with the audience does not mean<br />
that you fill the exhibition space with texts.<br />
JP/CP: It is extremely important to leave space for interpretations,<br />
a sort of in-between audience and artworks. This is<br />
what we try to do: to reinvent language, maybe to dislocate<br />
it from reality and develop it in dialogue with the present,<br />
the here and now.<br />
When inviting Ana Adamović, we talked about her<br />
film Madeleine that takes its name from the memoryevoking<br />
biscuit in Marcel Prousts’ famous novel. It uses<br />
8-mm footage from her family archive—personal images<br />
that are almost universal in their appeal. We always work<br />
with artists who have a capacity for making art relevant<br />
to everyday life, in both a subtle and a poetical-political<br />
way. We want to make room for a poetical interpretation.<br />
We sincerely believe that art can make a difference. Perhaps<br />
not change the world, but contribute to changing us as<br />
individuals.<br />
19
20<br />
21
22<br />
Зграда бивше Војне академије, Ресавска 40б<br />
Нову Војну академију у Ресавској 40б (1899) пројектовао<br />
је Димитрије Т. Леко, као други део комплекса<br />
Војне академије започетог 1850. године дуж улице Кнеза<br />
Милоша. Објекат је у потпуности завршен после Првог<br />
светског рата. Грађевина је изведена у стилу академизма.<br />
Елегантна фасадна декорација, избор материјала, јасна<br />
и чврста композиција одговарали су захтевима њене<br />
функције и јавне презентације. Унутрашњост је, с друге<br />
стране, била у складу с наменом (сале за вежбу, учионице,<br />
спаваонице, канцеларије…) – чисти простори,<br />
махом без преграда, у готово аскетском духу. Маркантни<br />
објекти комплекса Војне академије, заједно са околним<br />
репрезентативним објектима: Касарном Седмог пука у<br />
Немањиној улици, Официрским домом, Официрском<br />
задругом и парком Мањеж, дефинисали су ново, модер-<br />
низовано лице овог краја Београда крајем 19. и почетком<br />
20. века. Овај урбанистички потез и данас се јасно<br />
разазнаје на мапи Београда.<br />
Објекат нове Војне академије до Другог светског<br />
рата коришћен је у складу са својом првобитном<br />
наменом, као високошколска војна установа. Током<br />
Другог светског рата пренамењен је у суд, а касније<br />
добија административну функцију у склопу комплекса<br />
Државног секретаријата за народну одбрану.<br />
Здање је више пута оштећивано током ратних<br />
дејстава и бомбардовања (1941. и 1999. године), а такође<br />
и више пута поправљано и адаптирано у складу с про-<br />
меном намене. Грађевина је тренутно у веома лошем<br />
стању, ако имамо у виду да је њена санација после<br />
бомбардовања 1999. године започета али прекинута.<br />
Министарство одбране Републике Србије је 2006.<br />
године објекат нове Војне академије у Ресавској 40б<br />
уступило граду Београду за потребе смештаја Музеја<br />
града Београда. Очекују се комплетна санација и<br />
реконструкција зграде за потребе нове намене.<br />
The building of the former Military Academy,<br />
at 40b, Resavska Street<br />
The New Military Academy, at no. 40b, Resavska Street,<br />
was designed by Dimitrije T. Leko in 1899, as a part of the<br />
Military Academy complex begun in the year 1850 along<br />
Kneza Miloša Street. The building was eventually completed<br />
after the First World War. It was realised in the manner of<br />
academism. The elegant façade decoration, the choice of<br />
materials, the clear and firm composition, all of these corresponded<br />
to the requirements of its function and public<br />
presentation. On the other hand, the inside was in keeping<br />
with its purpose (practice halls, classrooms, dormitories,<br />
offices…) — clear spaces, for the most part without partitions,<br />
in an almost ascetic manner. The striking buildings of the<br />
Military Academy complex, along with the surrounding<br />
representative buildings: the Seventh Regiment barracks<br />
in Nemanjina Street, the Officers’ Hall, the Officers’ Cooperative<br />
and Manjež Park, defined a new, modernised face<br />
of this part of Belgrade towards the end of the 19th and at<br />
the beginning of the 20th century. This urban planning<br />
move is still clearly visible on the map of Belgrade.<br />
Until the Second World War, the building of the New<br />
Military Academy was used in keeping with its original<br />
purpose, as a military institution of higher education.<br />
During the course of the Second World War, it was changed<br />
into a court, and after that it was given an administrative<br />
function within the framework of the State Secretariat of<br />
National Defence complex.<br />
The building sustained damage on a number of occasions<br />
in the course of wartime operations and bombing (in 1941<br />
and 1999), and has been repaired and adapted several times<br />
in keeping with changes of its function.<br />
At the moment, the building is in very poor condition,<br />
in view of the fact that repair work on it was started after<br />
the bombing of 1999 and was subsequently abandoned.<br />
In 2006, the Ministry of Defence of the Republic of<br />
Serbia gave the building of the New Military Academy at<br />
no. 40b, Resavska Street to the City of Belgrade, to house<br />
the Museum of the City of Belgrade. It is expected that the<br />
building will be completely repaired and renovated to meet<br />
the requirements of its new function.<br />
23
умеТНИЦИ ARtists<br />
24<br />
25
26<br />
АНА АДАмОвИћ<br />
ANA AdAMOviĆ<br />
27
АНА АДАмОвИћ<br />
ANA AdAMOviĆ<br />
28<br />
Целокупан досадашњи опус Ане Адамовић креће се у<br />
оквирима истраживања фотографије као медија. Од<br />
првих радова, који су рађени класичним документарис-<br />
тичким приступом, преко формалних експеримената<br />
материјалима и процесом развијања фотографије до<br />
амбициозних истраживачких подухвата и пројеката с<br />
великим бројем учесника, Адамовићева редефинише<br />
позицију фотографије у савременој уметничкој продук-<br />
цији и отвара поље за ново разумевање самог медија.<br />
Значајан сегмент рада усмерен је на активно промишљање<br />
савремених социјалних, политичких и друшт-<br />
вених проблема како у Србији тако и шире. Активно<br />
промишљање, у делу Ане Адамовић, подразумева креирање<br />
пројеката који у самом процесу реализације третирају<br />
одређени проблем кроз истраживачки рад или<br />
кроз укључивање великог броја учесника. Тако пројекат<br />
Комуникација, реализован у периоду од две године у<br />
мултиетничким деловима региона, обрађује проблем<br />
комуникације између различитих етничких група које<br />
деле заједнички животни простор. Пројектом је укључено<br />
преко стотину младих, који су кроз рад на фото-<br />
графији покушали да дефинишу међусобни однос и<br />
упознају једни друге. Значајно је што ауторка успева не<br />
само да задржи већ и да унапреди квалитет приказаног<br />
фотографског рада тако да је финална изложба представила<br />
преко 70 фотографија младих аутора, учесника<br />
пројекта, које су својом снагом, искреношћу и погледом<br />
изнутра успеле да отворе низ занимљивих питања и,<br />
без патетике, представе њихова размишљања и идеје.<br />
Овим пројектом Ана Адамовић у Србији отвара<br />
поље партиципативне уметности, већ увелико развијене<br />
у свету, и позиционира овакву праксу као релевантну<br />
на српској уметничкој сцени.<br />
Позиције мањина уметница истражује и у раду Без<br />
граница, који обухвата серију портрета праћених интервјуима<br />
из кампова за азиланте у Бечу. Ова интересовања<br />
даље развија кроз пројекат Откривање, у оквиру<br />
којега је разговарала с муслиманкама у Санџаку о<br />
мотивацији и разлозима покривања. То је представила<br />
у виду инсталације са серијом портрета и аудио разговорима.<br />
Оба пројекта на непосредан и директан начин<br />
говоре о ситуацијама о којима обично сазнајемо из медија<br />
и отварају потпуно нову перспективу разумевања проблема<br />
који нас окружују.<br />
У протеклих неколико година, Адамовићева је покре-<br />
нула обимне документаристичко-истраживачке пројекте,<br />
од којих је можда најамбициознији онај под називом<br />
Сувенири са Балкана. Део серије фотографија насталих<br />
током вишегодишњег путовања по земљама Балкана<br />
приказан је на истоименој изложби 2007. године у Београду.<br />
Сувенири као објекти успомена на одређено<br />
место, догађај, у својој природи имају елемент типичног<br />
и препознатљивог. Репрезентација балканског простора<br />
обиловала је управо конструисаним типовима, који су<br />
били коришћени не само у сликама генерисаним у оквиру<br />
западног модела репрезентације, већ и у процесу<br />
креирања националних идентитета чији смо сведоци<br />
чак и данас. Сувенири Ане Адамовић управо негирају<br />
могућност генерализације и стереотипизације, објекти-<br />
визујући сасвим лични доживљај и нудећи га као легитимни<br />
сувенир Балкана.<br />
Серијом радова Мадленe уметница започиње своје<br />
истраживање природе људског сећања. Основу рада<br />
чине стари породични снимци, снимљени осмомилиметарском<br />
камером. Манипулацијом снимака настају<br />
видео радови који, својом естетиком и атмосфером коју<br />
индукују код посматрача, делују као прозор у подсвест.<br />
Брише се граница између истинског догађаја из прошлости<br />
и сећања креираног путем слике. Управо ту карактеристику<br />
меморије, да бележи и архивира догађаје из прошлости<br />
путем слика и визуелних манифестација, било<br />
да су реално проживљени или само посматрани са стране,<br />
Адамовићева, као истински фотограф, препознаје и<br />
третира кроз рад Мадленe.<br />
Видео рад Канцона надовезује се на серију Мадленe,<br />
али овога пута директно, без посредства готових слика<br />
из прошлости. Сећање код старих особа често се везује<br />
за рану младост јасније него за догађаје из недавне прошлости.<br />
Трагајући за природом сећања која се провлачe<br />
кроз читав људски век, Адамовићева смело залази у пре-<br />
често избегавано поље старости и проналази истинску<br />
лепоту у портрету старице. Видео рад се састоји из<br />
портрета старије госпође снимљене у моменту док слуша<br />
сопствено извођење омиљене канцоне из младости.<br />
Савршено снимљен и кадриран видео портрет отвара<br />
емотивни свет једног људског живота у позним годинама.<br />
Квалитет слике и фотографски приступ раду привлаче<br />
поглед посматрача на лице старице и, било да се загледате<br />
директно у очи или да вам пажњу привуче дискретна<br />
мимика лица или сплет бора, видео портрет пред нама<br />
широм отвара врата једног специфичног животног доба<br />
стране 26–27:<br />
квадрат из рада Канцона, 2010.<br />
jедноканална видео инсталација<br />
3 минута 17 секунди<br />
љубазношћу ане адамовић<br />
стране 30–31:<br />
квадрати из рада Maдленe, 2004.<br />
једноканална видео инсталација<br />
3 минута 42 секунде<br />
љубазношћу ане адамовић<br />
ана адамовић је рођена 1974. године у србији, где живи и ради. објективизујући лични доживљај у универзални, адамовићева<br />
истражује природу сећања кроз призоре који представљају, или би могли да представљају, његове окидаче.<br />
Фотографијама и видео радовима ауторка отвара могућност различитих тумачења појединачних и колективних слика<br />
из прошлости.<br />
и позива нас да се, без зазора, укључимо и примимо<br />
искуство и емоције које нам се ненаметљиво нуде.<br />
Канцона, темама које покреће, искреношћу коју постиже<br />
у самом поступку, храбрим приступом уметника и<br />
техничком изврсношћу отвара нову фазу у раду Ане<br />
Адамовић, чији даљи развој тек очекујемо.<br />
Иако на граници између уметника млађе и средње<br />
генерације, досадашњи опус Ане Адамовић сведочи<br />
о једној веома занимљивој и нетипичној уметничкој<br />
каријери. Иако експериментише и са формом видеа и<br />
инсталације, Адамовићева остаје непоколебљив и<br />
тврдокоран фотограф и управо са те стабилне позиције<br />
разматра нове могућности како свог основног тако и<br />
других медија. Занатска вештина и фотографско гледање<br />
и искуство допринели су да видео радови Адамовићеве<br />
одишу посебним квалитетом и привлаче пажњу на међу-<br />
народној сцени. Са друге стране, пројекти великог формата<br />
с великим бројем учесника, како различитих<br />
социјалних група тако и других уметника и кустоса<br />
сведоче о капацитету уметнице да ван индивидуалне<br />
перцепције делује и у оквиру великог тима, да подстиче<br />
и покреће тимски рад и да препознаје допринос других<br />
као посебан квалитет у креирању уметничког дела.<br />
КИОСК платформа за савремену уметност, организација<br />
која делује на пољу савремене уметничке продук-<br />
ције, можда најамбициознији пројекат Ане Адамовић,<br />
сведочи о савременом духу уметника који поставља<br />
питање, покреће иницијативе, учествује у креирању<br />
сцене и као непоколебљив активиста реагује на догађаје<br />
и ситуације који нас окружују кроз конкретне реали-<br />
зације.<br />
Милица Пекић<br />
историчар уметности и кустос<br />
29
30<br />
31
АНА АДАмОвИћ<br />
ANA AdAMOviĆ<br />
32<br />
The entire opus of Ana Adamović until now has been within<br />
the framework of exploring photography as a medium.<br />
From her very first works, realised by means of a classical<br />
documentarist approach, through formal experiments with<br />
materials and the process of developing photographs, to<br />
ambitious research projects and projects featuring a great<br />
number of participants, Adamović has redefined the position<br />
of photography in contemporary artistic production and ope-<br />
ned up space for a new understanding of the medium itself.<br />
A significant segment of her work is directed towards<br />
an active pondering of contemporary social and political<br />
problems, both in Serbia and in broader terms. In the work<br />
of Ana Adamović, actively pondering issues presupposes<br />
creating projects that, in the course of the actual process of<br />
realisation, deal with a particular problem, be it through<br />
research work or by involving a great number of participants.<br />
Thus her project Communication, realised over the course<br />
of two years in the multiethnic areas of the region, deals<br />
with the problem of communication between different ethnic<br />
groups that share this common living space. The project<br />
involved over a hundred young people who, through work<br />
on photography, tried to define their mutual relations and<br />
get to know one another. What is important here is that<br />
Adamović manages not only to maintain but also to improve<br />
the criteria and the quality of the photographic work<br />
presented, so that the final exhibition presented more<br />
than 70 photographs of young authors, participants in the<br />
project, which managed, through their intensity, honesty<br />
and view from the inside, to raise a number of interesting<br />
issues and to present, without any pathos, their thinking<br />
and ideas.<br />
Through this project, Adamović opened up the field of<br />
participative art in Serbia, by then already developed in the<br />
world, and positioned this practice as relevant on the Serbian<br />
art scene.<br />
Adamović also deals with the position of minorities in<br />
her work Without Borders, within the framework of which<br />
she created a series of portraits accompanied by interviews<br />
conducted in asylum seeker camps in Vienna. Such interests<br />
of hers were further developed through the project Revealing,<br />
within the framework of which the artist talked to<br />
Muslim women in Sandžak about the motivation and the<br />
reasons for covering their faces. The project was presented<br />
in the form of an installation featuring a series of portraits<br />
and audio interviews. Both projects speak, in an immediate<br />
and direct way, about situations of which we usually get to<br />
know from the media, and open an entirely new perspective<br />
of understanding problems that surround us.<br />
Over the course of the past several years, Adamović has<br />
initiated several large-scale documentarist-research projects,<br />
of which perhaps the most ambitious one is the project<br />
entitled Balkan Souvenirs. A part of a series of photographs<br />
created in the course of travelling through Balkan countries<br />
for a number of years was presented at the eponymous exhi-<br />
bition held in Belgrade in 2007. Souvenirs as the objects of<br />
memories of a particular place, event, contain an element of<br />
the typical and recognisable in their nature. Representation<br />
of the Balkan space has abounded precisely in constructed<br />
types of images, used not only in those generated within the<br />
framework of the Western model of representation, but also<br />
in the process of creating national identities that we witness<br />
even today. The souvenirs of Ana Adamović actually negate<br />
the possibility of generalisation and stereotypisation, objecti-<br />
vising an entirely personal experience and offering it as a<br />
legitimate souvenir of the Balkans.<br />
Through her series of works entitled Madeleine, the<br />
artist began her exploration of memory and the nature of<br />
human remembrance. The work is based on old family<br />
photographs, recorded by means of an 8mm camera. By<br />
manipulating these photographs, she creates video works<br />
which, through their aesthetics and the atmosphere that they<br />
induce in the viewer, work as a window to the subconscious.<br />
In this way, the borderline between a true event from the<br />
past and memories created by way of a photograph are<br />
erased. It is precisely this characteristic of memory, the fact<br />
that it records and archives events from the past through<br />
images and visual manifestations, regardless of whether<br />
they were actually experienced or just seen from the side-<br />
lines, that Adamović, as a true photographer, recognises<br />
and deals with through her work Madeleine.<br />
Her video work Canzona is a continuation of the series<br />
Madeleine, only this time it is done directly, without the<br />
mediation of ready-made photographs from the past. In<br />
elderly persons, memories of their early youth are often<br />
clearer than those pertaining to events from the recent past.<br />
Searching for the nature of memories that stretch through<br />
an entire lifespan, Adamović boldly enters the all too often<br />
avoided area of old age and finds authentic beauty in the<br />
portrait of an old woman. This video work consists of a<br />
video portrait of an elderly lady recorded as she listens to<br />
her own performance of her favourite canzona from her<br />
youth. This perfectly filmed and framed video portrait<br />
opens up the emotional world of a life in its late years.<br />
The quality of the picture and the photographic approach<br />
to the work focus the observer’s gaze onto the face of the<br />
old woman, and whether you look directly into her eyes<br />
or are attracted by the discreet facial movements or the<br />
network of wrinkles on her face, this video portrait that we<br />
Pages 26–27:<br />
still from Canzona, 2010<br />
single-channel video installation, 3 minutes 17 seconds<br />
courtesy ana adamović<br />
Pages 30–31:<br />
stills from Madeleine, 2004<br />
single-channel video installation, 3 minutes 42 seconds<br />
courtesy ana adamović<br />
ana adamović was born 1974 in serbia, where she lives and works. with a personal and universal portrait of age and memory,<br />
adamović explores images that represent or could represent memory triggers. Through photographs and video works the<br />
author opens up the possibility of different interpretations of individual and collective images of the past.<br />
are faced with opens wide a specific segment of a lifetime<br />
and invites us to become involved, without any reservations,<br />
and receive the experience and emotions that are presented<br />
to us unobtrusively. Through the themes that it initiates, the<br />
honesty that it achieves in the actual realisation, the brave<br />
approach of the artist and its technical excellence, the work<br />
Canzona opens up a new phase in the work of Ana Adamović,<br />
whose further development we have yet to see.<br />
Even though straddling the borderline separating younger<br />
and middle-aged artists, the opus of Ana Adamović so far<br />
testifies to a very interesting and atypical artistic career.<br />
Although she experiments with the forms of both video and<br />
installation, Adamović remains an unwavering, hard-core<br />
photographer, and it is precisely from this stable position<br />
that she deals with the new possibilities of her basic medium<br />
and other media as well. Her craftsmanship skill and photo-<br />
graphic outlook contribute to the fact that Adamović’s<br />
video works exude a special quality and attract attention<br />
on the international scene. On the other hand, large-scale<br />
projects involving a great number of participants, both<br />
those from different social groups and other artists, testify<br />
to this artist’s ability to operate, outside her individual<br />
perception, as part of a larger team, to initiate and encourage<br />
team work, and to recognise the contribution of others as<br />
a special quality in the process of creating a work of art.<br />
The KIOSK platform for contemporary art, an organisation<br />
operating in the field of contemporary artistic<br />
production, perhaps the most ambitious undertaking<br />
of Ana Adamović so far, testifies to the contemporary<br />
spirit of an artist raising issues, initiating developments,<br />
actively participating in the creation of the art scene and<br />
reacting, as a resolute activist, to the events and situations<br />
that surround us through concrete initiatives.<br />
Milica Pekić<br />
art historian and curator<br />
33
34<br />
мАјА БАјевИћ<br />
MAJA BAJEviĆ<br />
35
36<br />
мАјА БАјевИћ<br />
MAJA BAJEviĆ<br />
Матрица сећања<br />
Сећање, које се тиче нас, чак и кад није наше властито,<br />
али је, како да кажем, покрај нашег, и које нас<br />
одређује скоро једнако као и наша историја.<br />
Жорж Перек, Рођен сам<br />
У интервјуу који је Маја Бајевић дала током изложбе<br />
Manifesta 3, где је приказан њен видео Women at Work<br />
– Under construction (1999), уметница је изјавила да је у<br />
њему користила „une manière spécifiquement feminine<br />
[…] de réconstruire un espace perdu“. 1 У овај групни перформанс,<br />
као и у два која ће уследити, The Observers<br />
(2000) и Washing Up (2001), Маја Бајевић је деликатно<br />
уткала своју непоновљиву политику домаћинског: у<br />
својим самосталним радовима као и у оним оствареним<br />
са другим женама, она примењује ову политику путем<br />
јавног извођења разних женских послова, као што су<br />
везење, шивење или прање веша. Ове свакодневне ручне<br />
радње, репетитивне и монотоне, изводе се у јавним<br />
просторима да би се у ствари разголитиле свакодневне<br />
женске активности помоћу којих оне покушавају да<br />
изађу на крај са – одсуствима. Тема одсуства, верујем,<br />
лежи у сржи уметности Маје Бајевић. Већина њених<br />
радова се односи на субјективне „празнине“, удаљености,<br />
дигресије, раздвојености и могућности губитка: они<br />
се тичу одсутних „простора“, простора који су можда<br />
постојали као стварни домови или домовине или су<br />
пак замишљани као „замагљени прагови“ (Pepe Espaliú).<br />
Бавити се одсуством – у уметности као и у животу –<br />
значи, пре свега, сећати се на раније постојеће а сада<br />
одсутно присуство: тада, матрица сећања неумитно<br />
почиње да пулсира.<br />
[…]<br />
Сет перформанса Women at Work одвија се у јавним<br />
просторима кроз које се, или поред којих се, обично<br />
само прође. Како се ови радови у суштини баве одсуством<br />
дома, уметница свесно избегава полујавна<br />
места која сматрамо „домовима уметности“ и, сходно<br />
томе, своје перформансе поставља у просторима<br />
којима слободно можемо приступити али који нису<br />
у стању да у нама пробуде никакве осећаје домаћинског.<br />
Политика домаћег овде подразумева и праксу<br />
усмештавања: присуство жена које током више сати<br />
или дана раде домаће послове, претвара ова не-места<br />
– фасаду (Under Construction), дворац (The Observers),<br />
хамам (Washing Up) – у ритуалне просторе у којима<br />
може доћи до укрштања (уметничиног) сопственог<br />
и посуђеног сећања. Ова места тако постају домови<br />
привременог бивања, у којима се везе или пере веш,<br />
као да су дом и његови чланови ту. У тим тренутним<br />
просторима сада бораве liminal personaе, лица која су<br />
пролазници, особе-у-пролазу.<br />
[…]<br />
Дворац<br />
The Observers (2000) одвија се у дворцу, те даље разрађује<br />
стање passeuses, жена-у-пролазу. […]<br />
Држећи се Франса Халса, Маја Бајевић је обукла<br />
своје госте и себе у хаљине из тог периода. […] Видео<br />
и документарни снимци сцена из дворца, као и уљани<br />
портрет Алме Суљевић у настанку, говоре да, осим<br />
уметнице, све њене дружбенице носе мараме, што без<br />
сумње указује на њихово муслиманско порекло. […]<br />
Овај знак је присутан и у Under Construction, као и у<br />
каснијем перформансу Washing Up. Истина је и да је,<br />
захваљујући национализму (национализмима), рату<br />
и посткомунистичком „поновном измишљању“ религије,<br />
и босанско друштво захватила извесна исламизација<br />
[…]. Када „постсоцијалистичке“ жене носе мараме,<br />
а већ су се почеле појављивати у јавности с њима (а<br />
готово никад с фереџом или покривеног лица), током<br />
рата у Босни, марама постаје знак који упућује на нови<br />
културолошки (читај: идеолошки) преокрет у послератној<br />
Босни и Херцеговини, јер указује на друштвену<br />
видљивост једне културе унутар мултикултуролошке<br />
поставке. […] Боравак у дворцу, међутим, постаје нео-<br />
бичан спој многих култура – калвинистичких одора<br />
и позе представљених у оригиналној слици Франса<br />
Халса, муслиманског изгледа са француским барокним<br />
дворцем у позадини. Ниједна од тих култура не доминира<br />
али није ни потпуно избрисана; оне једноставно<br />
живе једна поред друге делећи исти културолошки<br />
простор.<br />
У својој серији перформанса Women at Work, чини<br />
ми се, Маја Бајевић се не бави неким колективним вре-<br />
меном институционализованим као Историја, него<br />
временом сећања: то је индивидуализовано време,<br />
време које је учињено личним. Ако претпоставимо<br />
да се током заједничког „женског“ рада такође дешава<br />
и међуигра властитих и дељених успомена, сваки од<br />
њених перформанса постаје у ствари специфичан<br />
Trauerarbeit, заједнички чин жаљења/туговања. Овај<br />
процес, међутим, подразумева да се „ране“ и „одсутни<br />
простори“ (и одсутни животи) памте на несавршен<br />
начин, који тако убедљиво описује Каја Силверман:<br />
„Функција сећања […] је да трансформише, не да<br />
поновно оживљава. […] Савршено сећање би значило<br />
заувек боравити у непромењеном културном поретку.<br />
Међутим, несавршено сећање значи доводити слике<br />
из прошлости у стално нове и динамичне односе са<br />
онима које проживљавамо у садашњости, и у том<br />
процесу непрекидно померати обрисе и значај не само<br />
прошлости него и садашњости.“ 2 Матрица сећања,<br />
тако, пулсира у име овога овде и сада.<br />
Бојана Пејић<br />
текст је објављен у: Maja Bajevic—Women at Work,<br />
Сарајево, Умјетничка галерија БиХ, 2002.<br />
странице 34–35 и 38–39:<br />
квадрати из рада Women at Work—The Observers, 2001.<br />
перформанс / видеo, 8 минута 20 секунди<br />
љубазношћу маје Бајевић и galerie michel rein, париз<br />
маја Бајевић је рођена 1967. године у југославији. живи и ради у Француској. у својим перформансима, видео радовима,<br />
инсталацијама и на фотографијама Бајевићева повезује приватно са јавним и интимно са политичким. усредсређујући<br />
се на теме миграције и идентитета, маргинализације страног и противречности између локалног и глобалног, она ствара<br />
префињене радове који критички испитују политичке и економске структуре нашег доба.. Њен рад коментарише<br />
савремене теме, као што су колективни идентитет и конструкција и деконструкција историје, идеологије и социологије.<br />
Women at Work—The Observers, 2000, петодневни<br />
перформанс / видео, Château Voltaire, Ferney<br />
Voltaire, Француска, 2000.<br />
Чувена слика Регенткиње из старачког дома (око 1664.<br />
године), холандског сликара Франса Халса, послужила<br />
је као референца за ову фотографију. То што сам, заједно<br />
са четири жене, избеглице из Сребренице – Фазилом<br />
Ефендић, Нирхом Ефендић, Златијом Ефендић и<br />
Хатиџом Верлашевић – заузела исту позу, у истој одећи<br />
као и Халсови модели, представља начин да се пре-<br />
испитају уобичајено поимање избеглица и предрасуде<br />
које људи имају о њима. Други ниво рефлексије је улога<br />
холандских посматрача представљена римејком слике<br />
начињене у холандско-фламанском стилу.<br />
Холандске снаге биле су део посматрачке мисије<br />
Уједињених нација, и требало је да заштите Сребреницу,<br />
али су допустиле да Сребреница падне у руке српске<br />
војске. Средином јула 1995. године дошло је до масакра<br />
и етничког чишћења мушког муслиманског становништва<br />
овог града.<br />
После групног портрета, уследио је перформанс у<br />
Château Voltaire у Француској, где смо те жене избеглице<br />
и ја лежерно проводиле дане шијући и везући. Са нама<br />
је била у друштву и уметница из Сарајева Алма Суљевић,<br />
која се бави перформансом и инсталацијама, и која<br />
је покушала да наслика наш групни портрет у уљу. Тако<br />
је читава та констелација била једна игра претварања,<br />
будући да је улога сваке од учесница била донекле<br />
померена. Избеглице нису биле отмене даме које живе<br />
у замку, нити је уметница која нас је „посматрала“ и<br />
портретисала сликарка вична фламанском стилу.<br />
Маја Бајевић<br />
1 “Био је то један женски начин […] да би се реконструисао изгубљени простор.“ Бајевићева<br />
цитирана у: alain dreyfus, “manifesta, passeport pour ljubljana“, Libération, september 11, 2000.<br />
2 kaja silverman, The Threshold of the Visible World, New york and london, routledge, 1996, стр. 189.<br />
37
38<br />
39
40<br />
мАјА БАјевИћ<br />
MAJA BAJEviĆ<br />
The Matrix of Memory<br />
Memory, which concerns us, even if it is not ours, but is,<br />
how to say it, beside ours, and which determines us almost<br />
as much as our history.<br />
Georges Perec, Je suis né<br />
In an interview given during the exhibition Manifesta 3,<br />
where her video Women at Work—Under Construction<br />
(1999) was shown, Maja Bajević stated that in it she<br />
resorted to “une manière spécifiquement féminine… de<br />
réconstruire un espace perdu”. 1 This joint performance,<br />
and two subsequent works by Bajević, The Observers (2000)<br />
and Washing Up (2001), are delicately imbued with her<br />
inimitable politics of domesticity: in her solo pieces and<br />
in those realized in cooperation with other women, this<br />
politics is made manifest through a public performance<br />
of diverse manual activities such as embroidering, sewing<br />
or laundering. These habitual female chores, repetitive and<br />
monotonous, are carried out in public spaces so as to lay<br />
bare women’s customary activities for coping with—absences.<br />
The theme of absence, I believe, is at the core of Maja<br />
Bajević’s art. Most of her works relate to subjective ‘voids’,<br />
distances, digressions, separations and the possibility of<br />
loss: they refer to absent ‘spaces’, spaces that may have<br />
existed as actual homes or homelands, or have been imagi-<br />
ned as “opaque thresholds” (Pepe Espaliú). To deal with<br />
absences—in art as in life—entails most of all a recollection<br />
of formerly existing and now absent presences: then the<br />
matrix of memory inexorably commences to pulse.<br />
[…]<br />
The set of performances called Women at Work is staged in<br />
those public spaces that one usually passes by or through.<br />
Since these works ultimately deal with the absence of home,<br />
the artist intentionally avoids the semi-public venues consi-<br />
dered to be the ‘home of the arts’ and consequently stages<br />
the performances in freely accessible spaces that are far<br />
from being able to induce homey sensations. The politics<br />
of domesticity here also implies the practice of emplacement:<br />
the presence of women who perform domestic chores lasting<br />
many hours or days transforms these non-spaces—a façade<br />
(Under Construction), a castle (The Observers), a bathhouse<br />
(Washing Up)—into ritual places in which an interface<br />
of (the artist’s) individual and borrowed memory could occur.<br />
These venues thus become sites of temporary existence,<br />
where one does needlework or laundering as if one’s home<br />
and household members were there. These places are now<br />
inhabited by liminal personae, by those who are passeurs,<br />
people-in-passage.<br />
[…]<br />
The Castle<br />
The Observers (2000) takes place inside a castle, and it<br />
elaborates the condition of passeuses, women-in-passage.<br />
[…] Following in the footsteps of Frans Hals, Maja Bajević<br />
dressed her castle guests and herself in the period fashion.<br />
[…] Only video and documentary shots of the castle scenes,<br />
and the emerging oil portrait painted by Alma Suljević, ‘tell’<br />
us that, except for the artist, all her companions wear head-<br />
scarves that undeniably indicate their Muslim background.<br />
This is a culturally specific sign, since Muslim convention<br />
demands that women must have covered heads whenever<br />
they leave their private sphere. This sign is also evident in<br />
Under Construction, and also in a later performance,<br />
Washing Up. It is true that due to nationalism(s), the war<br />
and the post-Communist ‘re-invention’ of religion, the<br />
Muslim Bosnian society also underwent considerable<br />
Islamization. […] The wearing of headscarves by ‘post-<br />
Socialist’ women, who already started to appear in public<br />
with their hair covered (and hardly ever in a chador or with<br />
veiled faces) during the recent Bosnian war, does indicate<br />
a new cultural-cum-ideological swing in the post-war<br />
Bosnia in that it implies the social visibility of one culture<br />
within a multicultural setting. […] The sojourn in the castle,<br />
however, becomes a peculiar interface of many cultures<br />
— the Calvinist garments and postures captured in the<br />
original painting by Frans Hals, the Muslim outlook, with a<br />
French Baroque palace in the rear. None of them is dominant,<br />
nor is it totally erased; they simply cohabit in the same<br />
cultural space.<br />
In her series of performances Women at Work Maja<br />
Bajevic does not deal, I think, with that collective time<br />
institutionalized as History, but with the time of memory:<br />
this is individualized time, a time that is made personal.<br />
If we presume that during the shared ‘feminine’ labor an<br />
interplay of personal and shared memories also takes place,<br />
each of the performances becomes, in effect, a Trauerarbeit,<br />
a joint act of mourning. This process, though, implies that<br />
‘wounds’ and ‘absent spaces’ (or absent lives) are remembered<br />
in an imperfect manner, as Kaja Silverman suggests:<br />
“The function of recollection … is to transform, not to<br />
reproduce… To remember perfectly would be forever to<br />
inhabit the same cultural order. However, to remember<br />
imperfectly is to bring images from the past into an ever<br />
new and dynamic relation to those through which we expe-<br />
rience the present, and in the process ceaselessly to shift<br />
the contours and significance not only of the past, but also<br />
of the present”. 2 The matrix of memory thus pulses on<br />
behalf of the here and now.<br />
Bojana Pejić<br />
Originally published in: Maja Bajević: Women at Work,<br />
Sarajevo: The National Gallery of Bosnia and Herzegovina,<br />
2002<br />
Pages 34–35 and 38–39:<br />
stills from Women at Work—The Observers, 2001<br />
Performance / video, 8 minutes 20 seconds<br />
courtesy maja bajević and galerie michel rein, Paris<br />
maja bajevic was born 1967 in yugoslavia. she lives and works in france. in her performances, videos, installations and photographs<br />
bajević connects the private with the public and the intimate with the political. focusing on the themes of migration<br />
and identity, the marginalization of the alien and a contradiction between the local and the global she creates subtle works<br />
that critically interrogate the political and economic structures of our age. bajević’s work comments on issues in recent history<br />
such as collective identity and the construction and deconstruction of history, ideology, and sociology.<br />
Women at Work—The Observers, 2000, five-day<br />
performance / video, Château Voltaire, Ferney<br />
Voltaire, France, 2000<br />
The famous painting Regentesses of the Old Men’s Almshouse’<br />
(ca. 1664) by Dutch painter Frans Hals served as<br />
the reference point for this photograph. Staging myself<br />
with four women refugees from Srebrenica—Fazila Efendić,<br />
Nirha Efendić, Zlatija Efendić and Hatidža Verlašević—in<br />
the same position and the same clothing as Hals’s models,<br />
is a way of questioning the usual conception and prejudice<br />
people have regarding refugees. The second level of reflection<br />
is the role of the Dutch observers presented through a<br />
remake of a painting made in the Dutch-Flemish style.<br />
The Dutch forces were, namely, part of the UN observers<br />
who where supposed to protect Srebrenica, but instead<br />
let Srebrenica fall into the hands of the Serb army. The<br />
massacre and ethnic cleansing of the male Muslim popu-<br />
lation occurred in mid-July 1995.<br />
The production of the group portrait was followed by<br />
a performance at the Château Voltaire in France, where the<br />
women refugees and myself enjoyed leisurely days sowing<br />
and embroidering. We were accompanied by a woman artist<br />
from Sarajevo, Alma Suljević, otherwise a performance<br />
and installation artist, who tried to paint our group portrait<br />
in oil. Thus, the entire constellation was a game of appear-<br />
ances, as the role of each of the participants became slightly<br />
twisted. The refugees were not actual noble ladies living<br />
in the castle, nor was the artist, ‘observing’ and portraying<br />
us, a painter skilled in Flemish style.<br />
Maja Bajević<br />
1 it was “a specifically feminine manner . . . for reconstructing a lost space.” bajević cited in alain<br />
dreyfus, “manifesta, passeport pour ljubljana,” Libération, september 11, 2000.<br />
2 kaja silverman, The Threshold of the Visible World, New york and london: routledge, 1996, p. 189.<br />
41
42<br />
РОзА БАРБА<br />
ROsA BARBA43
РОзА БАРБА<br />
ROsA BARBA<br />
44<br />
Рад Дуги пут (2010) снимљен је у држави Јута (САД),<br />
и у њему се настављају моја претходна истраживања<br />
подземних токова текстуалних и визуелних наратива,<br />
у овом случају, конкретно, реч је о напуштеним обла-<br />
стима у унутрашњости Северне Америке; цивилизацијским<br />
пустињама. Историјски трагови недавне<br />
прошлости, маркери прошлих дешавања, излажу<br />
погледу несклад у натурализованим животним среди-<br />
нама. Дуги пут (2010) оцртава своје скривене токове у<br />
сталним двосмисленостима функционалних и естетских<br />
квалитета пејзажа, конструисањем нарације<br />
несклада: непланирано, фрагменти историје позне<br />
модерне уметности избијају у први план, не у виду<br />
монументалних историјских места већ као остаци<br />
једне стално присутне и стварне прошлости. Ово<br />
остварење помно разматра једно провизорно тркалиште<br />
огромних размера, које је коришћено свега<br />
неколико недеља пре него што је заувек напуштено.<br />
Филм је снимљен из ваздуха на 35-милиметарској<br />
траци. Камера лагано кружи око тркалишта, усмеравајући<br />
наш поглед и претварајући тркачку стазу у<br />
земљани рад монументалних размера. Расцеп између<br />
прошлости и будућности има двослојну звучну пратњу<br />
– музику Јана Ст. Вернера и усмено казивање Роберта<br />
Крилија.<br />
Остварење Да видим (2009) више је аудио драма него<br />
филм. Зрнасте слике у овом раду приказују један<br />
морски предео, обалу мора на некој недефинисаној<br />
локацији у ноћи, где само последњи црвени лелујави<br />
одсјаји сунца и светла кућâ на копну осветљавају<br />
призор. Чујемо једнолични глас поспаног приповедача<br />
како прича причу о човеку који губи вид. Један пријатељ<br />
помаже му да запамти предмете који су стављени<br />
на погрешна места у кући, посебно један необичан<br />
предмет назван додекаедар, који се више не може<br />
визуелизовати нити описати речима. Он поприма<br />
кључни значај у регресији овог човека. Слике ноћног<br />
лета изнад једног архипелага постају метафора за<br />
трагање за његовим сећањима и за нестајање његовог<br />
некада чврсто устројеног света. То је поглед из ваздуха,<br />
снимљен из мале кабине једног чартер авиона који се<br />
наизглед једва креће, што делује иритантно. Изгледа<br />
као да се слика стално одржава у једном положају,<br />
наш поглед прелази преко истоветног призора док<br />
се камера креће.<br />
Време и место овде постају осећај везан конкретно<br />
за овај тренутак, а не дата структура путем које перцеп-<br />
ција себи даје неку разумљиву форму. Док посматрамо<br />
овај призор из ваздуха, један дубок мушки глас припо-<br />
веда о некаквом неодредивом предмету чија неизвесност<br />
заокупља слушаоца. Наратор наговара неког протагонисту<br />
који се не види (његова старост није позната, али<br />
толико је мали да мора бити подигнут како би могао да<br />
завири у један орман – а ипак пуши) да преиспита све<br />
предмете око себе. Желела сам да видим да ли ће то<br />
довести до лепоте дезинтеграције, до узнемирујућег<br />
осећаја драматизованих и интензивираних модела<br />
искуства.<br />
Роза Барба<br />
стране 42–43 и 45:<br />
квадрати из рада The Long Road, 2010.<br />
35-милиметарски филм, оптички звук<br />
6 минута 10 секунди<br />
љубазношћу розе Барбе, carlier | gebauer, Берлин<br />
и giΌ marconi, милано<br />
стране 46–47 и 48:<br />
квадрати из рада Let me see it, 2009.<br />
16-милиметарски филм, оптички звук<br />
4 минута 10 секунди<br />
љубазношћу розе Барбе, carlier | gebauer, Берлин<br />
и giΌ marconi, милано<br />
роза Барба је рођена 1972. у италији. живи и ради у Немачкој. Филмови розе Барбе стварају утопије, могуће<br />
светове који се развијају из жудње да се нешто учини, чежње настале услед празнине и премештања у<br />
нашој свакодневној стварности. користећи филмске формате, целулоид и пројекторе, роза Барба саставља<br />
инсталације за уметничку продукцију у којој филм служи да региструје временске неусклађености и прекиде<br />
у прошлости и садашњости.<br />
45
46<br />
47
РОзА БАРБА<br />
ROsA BARBA<br />
48<br />
The Long Road (2010) was filmed in Utah and pursues my<br />
previous investigations of the undercurrents of textual and<br />
visual narratives; here, specifically relating to deserted<br />
areas of the North American countryside, the wastelands<br />
of civilisation. Historical traces of the recent past, markers<br />
of past actions, open up the discordances of uncannily<br />
naturalized environments. The Long Road delineates its<br />
hidden tracks in the constant ambiguities of the landscape’s<br />
functional and aesthetic qualities, in constructing a narration<br />
of discordance: involuntarily, fragments of late modern art<br />
histories come to the fore, not appearing as monumental<br />
historical sites but as remnants of an ever-present past.<br />
The Long Road scrutinizes a huge provisional racetrack,<br />
which was in working use for only for a few weeks before it<br />
was abandoned forever. The film is shot<br />
on 35mm from an aerial view. The camera slowly circles<br />
the racetrack, guiding our gaze, and turning the track<br />
into a monumental earthwork. The rupture between past<br />
and future is accompanied by a double-stranded sound-<br />
track with music by Jan St. Werner and a spoken text by<br />
Robert Creeley.<br />
Pages 42–43 and 45:<br />
Stills from The Long Road, 2010<br />
35mm, optical sound, 6 minutes 10 seconds<br />
courtesy rosa barba, carlier | gebauer, berlin and giΌ marconi, milan<br />
Pages 46–47 and 48:<br />
Stills from Let me see it, 2009<br />
16mm film,optical sound, 4 minutes 10 seconds<br />
courtesy rosa barba, carlier | gebauer, berlin and giΌ marconi, milan<br />
rosa barba was born 1972 in italy. she now lives and works in germany. barba’s films construct utopias or<br />
possible worlds, which evolve from a craving to take action, which is produced by the voids and displacements<br />
of our everyday reality. Using film formats, celluloid and projectors, barba assembles an installative set up for<br />
an artistic production in which film is employed to register asynchronicities and breachings in past and present.<br />
Let me see it (2009) is more of an audioplay than a movie.<br />
The grainy images of Let me see it (2009) depict a seascape,<br />
the coastline of an undefined location at night, in which<br />
only the last red shimmers of the sun and the lights of the<br />
houses on the ground illuminate the scenery. We hear the<br />
drone voice of a sleepy narrator, telling a story about a man<br />
who looses his eyesight. The man’s friend is helping him<br />
to memorize objects in his home which have been mislaid,<br />
in particular a strange object referred to as a dodecahedron<br />
which can no longer be visualized, nor described in words.<br />
It becomes crucial to the man’s regression. The images of<br />
the night flight over an archipelago become a metaphor for<br />
the search for his memories and the fading of his formerly<br />
consistent world. It is an aerial perspective, filmed from the<br />
small cabin of a charter plane, which, irritatingly, hardly<br />
appears to move. The image seems to be held in one position,<br />
our gaze runs back over the same scenery, while the camera<br />
moves.<br />
Time and place here become a sensation specific to this<br />
very moment, rather than a given structure through which<br />
perception gives itself an intelligible form. As we gaze at<br />
this aerial view, a deep, male voice narrates a story of<br />
haunting uncertainty, of an unplaceable object. The narrator<br />
urges an unseen protagonist (someone of an unknown age,<br />
but small enough that he must be lifted to look into a cup-<br />
board, yet who smokes) to reassess all other objects around<br />
him, leading into the beauty of disintegration, into the unsettling<br />
sensations of its dramatized and intensified<br />
patterns of experience.<br />
Rosa Barba<br />
49
ТеРезА ХАБАРД / АЛе КСАНДеР БИРХЛеР<br />
tEREsA hUBBARd / AL ExANdER BiRChLER<br />
50<br />
51
ТеРезА ХАБАРД / АЛеКСАНДеР БИРХЛеР<br />
tEREsA hUBBARd / ALExANdER BiRChLER<br />
52<br />
Белешке о Кући са базеном<br />
Та кућа је модернистичка, са огромним стакленим<br />
прозорима, а пројектовао ју је покојни архитекта<br />
Роланд Реснер. Удаљена је од улице и налази се на<br />
падини једног пространог пошумљеног брда. У лето,<br />
када су нам је власници први пут показали, сместа смо<br />
схватили да су то управо онакво место и ситуација<br />
какве тражимо. Кућа је била потпуно празна: станари<br />
су се иселили из ње пошто је, због стања тла и непоправљивих<br />
структурних недостатака, лагано клизила низ<br />
брдо. Чак је и базен у дворишту иза куће био искошен.<br />
Власницима је та кућа била веома прирасла за срце<br />
и још увек су разматрали разне планове: да ли да је<br />
реновирају или сруше па онда поново изграде. Нису<br />
још били донели коначну одлуку, тако да је кућа стајала<br />
празна, а врт око ње одржавали су као да се у њој живи.<br />
Са одушевљењем су нам предали кључеве и сагласили<br />
се да нам дозволе да је користимо.<br />
Средином лета, проводили смо тамо доста времена,<br />
писали смо, цртали, снимали фотографије и пливали у<br />
базену. Те дане обележавале су ситнице које су почеле<br />
да чине окосницу нашег времена. Баштовани су долазили<br />
да косе траву и заливају башту отприлике два пута<br />
недељно. Неки младић, који је увек имао слушалице у<br />
ушима, редовно је долазио да чисти базен. Почели смо<br />
да вребамо прилику да видимо пар ракуна, који су ноћу<br />
трчкарали под тремом иза куће. Чули смо њихово шуш-<br />
кање у кући, јер би се шћућурили у цеви за вентилацију.<br />
Док сам једног јутра рано пливала у базену, приметила<br />
сам да се на дну налази на стотине танких угинулих<br />
црва. Претходне ноћи је падала јака киша, и вероватно<br />
их је вода некако однела у базен.<br />
Пролазиле су недеље. Постајали смо све више<br />
свесни специфичних звукова који су долазили од<br />
невидљивих суседа. Упркос приличној раздаљини<br />
између кућа, звук се лако преносио. Током дана слушали<br />
смо псе како лају, машине и раднике како стално раде у<br />
баштама, као и звуке које су правила деца нападајући<br />
оближњу напуштену кућицу на дрвету.<br />
Док смо једне вечери седели на трему испред куће,<br />
у даљини смо чули неке тинејџере како праве журку.<br />
Бука је постала жешћа када је пристигао неки бенд и<br />
почео да свира. Вероватно им родитељи нису били<br />
код куће.<br />
До краја лета, имали смо причу.<br />
Тереза Хабард / Александер Бирхлер<br />
одломак из публикације: House with Pool<br />
museum für gegenwartskunst basel / kunstmuseum basel<br />
уредник: Филип кајзер<br />
издавач: кристоф меријан верлаг<br />
Notes on House with Pool<br />
The house is a modernist house with huge glass windows,<br />
designed by the late architect, Roland Roessner. It stands<br />
tucked away from the street on the side of a large forested<br />
hill. In the summer, when the owners first took us on a tour,<br />
we knew immediately it was just the kind of place and<br />
situation we were looking for. The house was completely<br />
empty: it had been vacated because due to soil conditions<br />
and irreparable structural inadequacies, the house was<br />
slowly sliding down the hill. Even the pool in the backyard<br />
was tilting at an off angle.<br />
The owners were very attached to the house and were<br />
still considering different plans either to renovate it or to<br />
destroy it and completely rebuild again. They hadn’t yet<br />
reached a final decision, so they continued having the empty<br />
house and surrounding garden maintained as though it was<br />
occupied. Enthusiastically, the owners handed us a set of<br />
keys and agreed to let us use the house.<br />
странe 50–51 и 54:<br />
квадрати из рада House with Pool, 2004.<br />
видео са звуком, пројекција 16:9 NTsc двоканални стерео, инсталација<br />
променљивих димензија, 20 минута 39 секунди, у лупу<br />
љубазношћу Tanya bonakdar gallery, Њујорк, galerie barbara Thumm, Берлин,<br />
galerie bob van Orsouw, цирих<br />
страна 55:<br />
House with Pool, 2004.<br />
инсталација: museum für gegenwartskunst, Базел<br />
Фотографија: мартин Блер<br />
љубазношћу Tanya bonakdar gallery, Њујорк, galerie barbara Thumm, Берлин,<br />
galerie bob van Orsouw, цирих<br />
тереза Хабард је рођена 1965. године у ирској. александер Бирхлер је рођен 1962. године у Швајцарској.<br />
живе и делају у тексасу. Хабардова и Бирхлер заједно раде од 1990. године. у својим видео радовима,<br />
сачињеним од фикције и документаристике, у тежњи да размрсе низ наративних нити, гледаоцу остављају<br />
перспективу у којој искуство и сећање умеју међусобно да се пониште. Њихови отворени, загонетни<br />
наративи подстичу многострука „читања“.<br />
By mid summer, we were spending a lot of time there,<br />
writing, drawing, taking pictures and swimming in the pool.<br />
The days were marked by small things that began to structure<br />
our time. Gardeners would come to mow and water the<br />
grounds about twice a week. A young guy, always wearing<br />
headphones, came regularly to clean the pool. We began<br />
to watch for a couple of raccoons that, at night, would run<br />
under the back porch. We’d hear them scratching inside the<br />
house, nesting inside a ventilation shaft. While swimming<br />
early one morning, I noticed there were hundreds of thin,<br />
dead worms at the bottom of the pool. It had rained heavily<br />
the night before and they must have somehow gotten swept<br />
into the water.<br />
Weeks passed. We became increasingly aware of specific<br />
sounds coming from the unseen neighbors. Despite ample<br />
distance between the homes, noise traveled easily. During<br />
the day we heard dogs barking, machinery and workers<br />
constantly gardening and the sounds of kids attacking<br />
a nearby abandoned tree house.<br />
While we sat outside on front porch one evening, in the<br />
distance, we could hear some teenagers having a party. The<br />
noise grew increasingly wild as a band arrived and started<br />
playing music. Probably the parents weren’t at home.<br />
By the end of the summer we had a story.<br />
Teresa Hubbard / Alexander Birchler<br />
Text excerpt from the publication: House with Pool<br />
museum für gegenwartskunst basel / kunstmuseum basel<br />
Editor: Philipp kaiser<br />
Publisher: christoph merian verlag<br />
53
ТеРезА ХАБАРД / АЛеКСАНДеР БИРХЛеР<br />
tEREsA hUBBARd / ALExANdER BiRChLER<br />
54<br />
Pages 50–51 and 54:<br />
stills from House with Pool, 2004<br />
high definition video with sound, projection 16:9 NTsc 2 ch stereo<br />
installation dimensions variable, 20 minutes 39 seconds, loop<br />
courtesy Tanya bonakdar gallery, New york,<br />
galerie barbara Thumm, berlin, galerie bob van Orsouw, zurich<br />
Page 55:<br />
House with Pool, 2004, installation view, museum für gegenwartskunst, basel<br />
Photo credit: martin bhler<br />
courtesy Tanya bonakdar gallery, New york, galerie barbara Thumm, berlin,<br />
galerie bob van Orsouw, zurich<br />
Teresa hubbard was born in ireland in 1965. alexander birchler was born in switzerland in 1962. They are now<br />
based in Texas. hubbard and birchler have been working collaboratively since 1990. Their video works navigate<br />
constructs of fiction and documentary genres and strive to unravel a range of narrative threads that leave the<br />
viewer with an indelible perspective of how experience and memory can collide. Their open-ended, enigmatic<br />
narratives elicit multiple readings.<br />
55
јуНАС ДАЛБеРј<br />
JONAs dAhLBERg<br />
56<br />
57
јуНАС ДАЛБеРј<br />
JONAs dAhLBERg<br />
58<br />
странe 56–57:<br />
квадрат из рада Три собе, 2008, троканална видео инсталација на<br />
мониторима од 46 инча, 26 минута 58 секунди<br />
страна 58:<br />
Три собе: студија локације, трпезарија, 2008.<br />
ламбда принт каширан на алуминијуму, 187 цм x 125 цм<br />
страна 61:<br />
Три собе: студија локације, дневна соба, 2008.<br />
ламбда принт каширан на алуминијуму, 187 цм x 125 цм<br />
љубазношћу уметника и galerie Nordenhake, стокхолм/Берлин,<br />
Pkm gallery, сеул/пекинг, и magazzino d’arte moderna, рим<br />
Нема више собе<br />
Рад Јонаса Далберја Три собе јесте инсталација која се<br />
састоји од три велика екрана постављена на раздаљини<br />
од 1,5 метара до 2 метрa, у црној соби испуњеној тишином.<br />
Три различите собе приказане на три екрана<br />
осветљене су слично, тако да садрже сличне сенке<br />
и сенчења и на сличан начин су испуњене генерички<br />
сличним савременим предметима за домаћинство,<br />
а сличне су и у погледу простора који заузимају. Посматрач<br />
не може да се отме утиску да на тим екранима<br />
види дневну собу, трпезарију и спаваћу собу. Током<br />
двадесет и шест минута, предмети у соби се растварају,<br />
остављајући само светло и огољени простор. Танки пред-<br />
мети постепено нестају. Док се ти предмети растачу,<br />
чини се да су собе преображене у пејзаже распадања,<br />
и на крају нам остаје упражњено место, дефинисано<br />
само светлошћу и равнима зида.<br />
Ово визуелно искуство, међутим, није независно.<br />
Оно је подложно трајању инсталације и начину на који<br />
време функционише унутар ње. На једном нивоу, чини<br />
се да време споро протиче. Чекамо и ништа се не дешава,<br />
али на једном другом нивоу, чини се да протиче<br />
бескрајно брзо. Оба утиска су тачна. Ефекат спорости<br />
настаје услед тога што се догађаји на екрану одвијају<br />
мањом брзином од оне коју обично повезујемо с кретањем,<br />
а нарочито са уништавањем. Уништавање предмета<br />
обично се доживљава као прекид у времену, а не<br />
као продужено трајање. Истовремено, видео се доживљава<br />
као огромно убрзавање догађаја. Схватамо да<br />
оно што посматрамо није сцена насиља или уништавања<br />
већ бескрајно спори природни процес пропадања,<br />
ерозије и растварања. Време тог процеса није хронолошко<br />
време већ је то нека друга врста времена. Готово<br />
да бисмо га могли појмити као биолошко или геолошко<br />
време. У овом видео раду, то одговара чињеници да<br />
у одређеном моменту, када су предмети у соби већ<br />
јунас далберј је рођен 1970. године у Шведској, где живи и ради. далберј у свом раду често употребљава архитектонску<br />
прецизност и истраживачки приступ, разматрајући, уз то, увек естетику простора, светлости и постојања. гради прецизне<br />
архитектонске моделе јавних окружења или приватних ентеријера које, уједно, користи и као филмске сетове за своје<br />
видео радове, дозвољавајући тако гледаоцу да истовремено буде и унутар и изван мизансцена. Његово виђење архитектуре<br />
повезано је с путовањем, оријентацијом и превазилажењем препрека.<br />
пропали, улазимо у нешто што изгледа као пејзаж<br />
делимичних предмета, а на крају у пустињу у којој<br />
се виде само недокучиви трагови предмета.<br />
Далберј је пронашао начин да укине предмете<br />
помоћу процеса који је уједначен и спор, те је стога<br />
налик природном процесу, било да мислимо на еволуцију,<br />
еколошку промену или геолошки каузалитет –<br />
све су то спори, једнообразни притисци. Видео смирено<br />
и сурово истрајава на логици онога што доводи до<br />
ишчезавања предмета. Посматрач који жели да објасни<br />
оно што види у смислу „догађања“ доживеће урушавање<br />
сенке обичне лампе као изненадан догађај, као<br />
начин да се обезбеди некакав наратив. Но, оно што<br />
нам видео приказује јесте каузалитет који се не може<br />
свести на наратив. Прича о растварању предмета<br />
показује, на овај или онај начин, тријумф материје<br />
над формом. Овде је од средишњег значаја одређено<br />
прерађивање идеја о природи. Ако се природа види,<br />
као што је то често био случај, као одређена потенцијалност<br />
и обиље форми, онда сцена која се одиграва<br />
у Далберјовој инсталацији може традиционално да<br />
се посматра као прилика за доживљај узвишености,<br />
у којем субјект спознаје да га у крајњем билансу<br />
огромност универзума не своди на безначајну честицу,<br />
већ га учи истинском и бесконачном распону његовог<br />
субјективитета.<br />
Овде, међутим, у неумољивој озбиљности Три собе,<br />
видимо природу усредсређену само на ерозију и уклањање<br />
свих форми. За посматрача, исход је опустошеност<br />
изван домашаја субјективитета.<br />
Марк Казнс<br />
Удружење архитеката, Лондон<br />
и Универзитет у Лондону<br />
59
јуНАС ДАЛБеРј<br />
JONAs dAhLBERg<br />
60<br />
No More Room<br />
Jonas Dahlberg’s Three Rooms is an installation consisting<br />
of three large screens separated by gaps of 1.5-2 metres in a<br />
black, silent room. The three different rooms shown on the<br />
three screens are similarly lit, accommodating shadow and<br />
shade, similarly occupied by generic modern domestic<br />
objects and of a similar spatiality. The spectator cannot avoid<br />
the impression of seeing a living room, a dining room and<br />
a bedroom on the screens. During the course of twenty-six<br />
minutes the objects in the rooms dissolve, leaving only the<br />
lighting and the bare space. Objects which are thin disappear<br />
gradually. Other thicker objects whose mass is unevenly<br />
distributed involve a process of falling over and breaking<br />
before they, too, disappear. As the objects degrade the<br />
rooms seem transformed into landscapes of dissolution<br />
and finally we are left with a vacancy defined only by<br />
the light and the planes of the wall.<br />
This visual experience, however, is not independent.<br />
It is subject to the duration of the installation and the way<br />
in which time works within it. At one level the passage of<br />
time seems slow. We wait and nothing happens. But at<br />
another level it seems infinitely fast. Both are true. The<br />
effect of slowness is because the events of the video take<br />
place at a slower rate than we normally associate with move-<br />
ment and especially with destruction. The destruction of<br />
objects is normally experienced as a break in time rather<br />
than the use of prolonged duration. At the same time the<br />
video is experienced as an immense speeding up of events.<br />
We realize we are watching not a scene of violence or<br />
destruction but rather, an infinitely slow natural process<br />
of decay, erosion and dissolution. The time of this process<br />
is not chronological time but some other kind of time. We<br />
might think of it almost as biological or geological time.<br />
This corresponds in the video to the fact that at a certain<br />
point when the objects of a domestic room have already<br />
degraded, we pass into what looks more like a landscape<br />
of partial objects and finally into a desert which shows only<br />
the indecipherable footprints of objects.<br />
Dahlberg has found a way to abolish objects through<br />
a process which is uniform and slow and therefore akin to a<br />
natural process whether we think of evolution or ecological<br />
change or geological causality—all slow, uniform pressures.<br />
The video stays calmly and grimly with the logic of what<br />
causes the object to disappear. The spectator who wishes<br />
to explain what he sees in terms of ‘events’ will experience<br />
the collapse of the shade of a standard lamp as a sudden<br />
event as a way of providing a narrative. But what the video<br />
shows us is a causality which cannot be reduced to a narrative.<br />
The account of the unmaking of objects shows, in one way<br />
or another, the triumph of matter over form. Central here is<br />
a certain reworking of ideas of nature. If nature were thought<br />
of, as it often has been, as a certain potentiality and fecundity<br />
of forms, then the scene enacted in Dahlberg’s installation<br />
might traditionally be thought of as the occasion for the<br />
experience of sublimity in which the subject realizes that<br />
ultimately the vastness of the universe reduces him, not to<br />
an irrelevant particle, but rather teaches the subject the true<br />
and infinite scale of its subjectivity.<br />
But here, in the unblinking gravity of Three Rooms we<br />
see a nature bent only towards the erosion and the erasure<br />
of all forms. For the spectator, the outcome is a desolation<br />
beyond subjectivity.<br />
Mark Cousins<br />
Architectural Association, London and<br />
London Consortium (University of London)<br />
Pages 56–57:<br />
still from Three Rooms, 2008<br />
3 channel video installation on 46 inch monitors<br />
26 minutes 58 seconds<br />
Page 58:<br />
Three Rooms: Location study Dining-room, 2008<br />
framed lambda print mounted on aluminium, 187 x 125 cm<br />
Page 61:<br />
Three Rooms: Location study Living room, 2008<br />
framed lambda print mounted on aluminium, 187 x 125 cm<br />
courtesy the artist and galerie Nordenhake stockholm/berlin,<br />
Pkm gallery seoul/beijing and magazzino d’arte moderna, rome<br />
jonas dahlberg was born 1970 in sweden, where he lives and works. he frequently engages architectural precision and an<br />
investigative approach in his work, while constantly contemplating on the aesthetics of space, light and existence. he builds<br />
meticulous architectural models of public environments or private interiors that he also employs as film sets for his videos<br />
—allowing the viewer to be at the same time inside and outside of the centre of the mise-en-scène.<br />
61
ДуШИЦА ДРАЖИћ<br />
dUŠiCA dRAŽiĆ<br />
62<br />
63
ДуШИЦА ДРАЖИћ<br />
dUŠiCA dRAŽiĆ<br />
64<br />
Cамоникле биљке у просторима уметности<br />
1. „Наше прилике“ – прича о згради<br />
„Тумара се тамо амо, и најзад се зажмури и грађевина се<br />
подигне где било. Да се тако не ради, зар би било те варошке<br />
разштрканости…“ (Д. Т. Леко, 1899)<br />
Те 1899. године, када је изрекао оштру критику стања<br />
урбанизма у Београду, Димитрије Т. Леко реализовао је<br />
зграду нове Војне академије, која се простире између<br />
Немањине, Бирчанинове и Ресавске улице. Нажалост,<br />
његова ерудиција и саркастична критика локалног<br />
урбаног контекста биле су у великом раскораку с његовом<br />
архитектонском праксом. 1 Леко је знања стечена током<br />
школовања у иностранству покушао да унесе у српску<br />
средину користећи романтичарски смисао за слободну<br />
интерпретацију класичних предложака. Такође, дао је<br />
свој допринос и „вечитој“ идеји формирања „националне<br />
школе“, што се углавном свело на академизам, прихватање<br />
еклектичких решења и превасходно примењивање<br />
неоренесансних мотива, што је и обележје зграде нове<br />
Војне академије. 2<br />
Историјат зграде Војне академије може се пратити<br />
по датумима њених оштећења у бомбардовањима<br />
Београда, као и по иницијативама за санацију и рекон-<br />
струкцију и променама њене намене. Прва значајна<br />
оштећења претрпела је 1941. године. По допису Министарству<br />
грађевине, из 1942, представљала је опасност<br />
за пролазнике јер јој је претило урушавање. 3 Зграда у<br />
таквом стању била је баласт, како немачким војним<br />
властима тако и Српској државној стражи, те је препуш-<br />
тена Министарству грађевине. Оно је убрзо успело да<br />
обезбеди средства да се санира кров, што је урађено<br />
током 1942. и 1943. године. По наредби немачке команде,<br />
грађевина је адаптирана за потребе београдских судова.<br />
У њеном сутерену биле су предвиђене ћелије за затворенике<br />
и одељења за притворенике. После Другог светског<br />
рата, објекат је 1964. године реконструисан за потребе<br />
војне штампарије. Коначно, током бомбардовања НАТО<br />
1999. године, зграда је знатно оштећена али је остала у<br />
функцији и у њој се и даље налазила војна штампарија. 4<br />
Санација од последица бомбардовања и реконструкција<br />
грађевине брзо су започете али убрзо и напуштене, тако<br />
да је објекат добрим делом остао у дерутном стању. На<br />
крову зграде, као и у дворишту, могу се приметити бројне<br />
биљке, углавном коров и шибље, чак и понеко мање<br />
дрво, које чине неуобичајену симбиозу с архитектуром.<br />
2. Природни пејзаж – запуштено место или<br />
„природно лепо“ окружење?<br />
Зграда Војне академије са својим новим, самониклим<br />
становницима – коровом, маховином, травом, шибљем,<br />
дивљим цвећем и ситним дрвећем – прерасла је у један<br />
минијатурни природни пејзаж, хабитат или екосистем.<br />
Самоникле биљке израсле на локалитету генетски су<br />
прилагођене локалним животним условима и самим<br />
тиме отпорније од егзотичних а „лепих“ биљака заса-<br />
ђених у парковима. Такође, постоје и одређене еколошке<br />
предности самониклих биљака, јер су много ефектнији<br />
одводник угљеника од традиционално покошених трав-<br />
њака услед веће површине и екстензивнијег система<br />
корења. Коров, маховина и биљке израсли уз ивичњаке<br />
имају своју улогу и у редуковању преплављивања и<br />
конзервирању иригационе воде. Питање је на који начин<br />
треба третирати самоникле биљке током реконструкције<br />
зграде. То је тема за научне дисциплине пејзажне архи-<br />
тектуре и просторног планирања, а еколошка школа<br />
заговарала би управо неговање природног пејзажа.<br />
Шта заправо представља принцип неговања природ-<br />
ног пејзажа? Суштински, он се интегрише у принципе<br />
пејзажне екологије која приступа окружењу као кохе-<br />
рентном систему, целини која се не може разумети само<br />
на основу одвојених живих и неживих компонената.<br />
Као и пејзажна екологија, овај принцип напушта<br />
дистинкцију између природних екосистема и оних<br />
којима доминирају људи. На тај начин, допуштено је<br />
третирање временских и просторних промена у пејзажу<br />
кроз призму образаца односа између људских активности<br />
и еколошких процеса. Одржавање природног<br />
пејзажа дугорочно штити природно окружење и користи<br />
природне ресурсе у оквиру ширег концепта одрживости<br />
развоја урбаних средина. Као процес, оно континуирано<br />
тежи да прошири културна очекивања од урбаног<br />
пејзажа тиме што у визуелни оквир људског присуства<br />
укључује очигледан неред самониклих система. 5<br />
3. Метод – од site-specific до system-specific рада<br />
Уметнички поступак Душице Дражић подразумева<br />
измештање и преношење биљака затечених на локацији<br />
некадашње Војне академије из њиховог природног окру-<br />
жења – кров, двориште, степениште, итд. – у унутрашње<br />
просторије које ће служити као изложбени простор.<br />
Овакав поступак би се могао окарактерисати као сим-<br />
болички чин превођења елемената нађених на задатој<br />
локацији у уметнички систем, што по својим својствима<br />
реферише на site-specific уметничку праксу.<br />
Развој и трансформација ове уметничке праксе<br />
подразумевају да се дефиниција сајта померила од<br />
„физичке локације – утемељене, фиксиране и актуалне<br />
– ка дискурзивном вектору – неутемељеном, флуидном,<br />
виртуалном“. 6 У актуалној рецепцији site-specific уметничке<br />
праксе, намеће се нови вид рада који је амерички<br />
уметник Стивен Прина [Stephen Prina] окарактерисао<br />
као специфичан систем: „начин рада који анализира<br />
и примењује процедуралне структуре које постоје на<br />
неком месту, уз пуно уважавање чињенице да се те струк-<br />
туре могу изместити, усагласити са другим дискурсима<br />
и праксама, ишчупати из свог контекста како би њихов<br />
пуни потенцијал могао бити истражен – или не“. 7<br />
У случају рада Душице Дражић издвајање једног<br />
специфичног елемента нађеног на локацији, његово<br />
измештање и превођење у други систем, отвара низ<br />
могућих наративних потки и дискурзивних анализа<br />
којима се оваква одлука може поткрепити. Није у питању<br />
само репрезентација сајта или илустрација његовог<br />
контекста већ, како би Прина рекао, „редукција значења<br />
на приче“. За причање али и рецепцију прича битне су<br />
зато наративне особине које је Прина истицао, попут<br />
трансформације хронике догађаја у историјски наратив,<br />
архивирање самоодређења кроз сам чин нарације и лоци-<br />
рање и описивање, претварање нарације у стварност и<br />
тиме уобличавање одређене (микро)концепције света. 8<br />
4. Испод површине<br />
Три претходне приче имају свој наративни ток, надовезују<br />
се и испреплићу, али се ипак намеће питање<br />
шта се налази испод површине и која је била намера<br />
уметнице? Иако је очигледно да је уметнички поступак<br />
изведен из анализе конкретне локације, да ли он, ипак,<br />
Зимска башта, 2010.<br />
site specific инсталација, променљиве димензије<br />
Фотографија: душица дражић<br />
љубазношћу душице дражић<br />
душица дражић је рођена 1979. године у Београду, где живи и ради. у њеним радовима концепт и форма имају подједнаку<br />
важност због вишеслојних интерпретација, што отвара нове путеве за посматрача. она истражује амбивалентни однос<br />
између грађанина и града, њихово узајамно подржавање и обострано заштитништво и, у исто време, изолацију и деструкцију.<br />
душица дражић трага за просторима без реда, просторима неправилности, разлике, флексибилности, интуиције.<br />
садржи и ширу, универзализујућу поруку? Биљке које<br />
постају предмет рада, или чак уметнички објект, с једне<br />
стране се перципирају као коров, последица небриге<br />
и запуштености локације, док се с друге стране могу<br />
сагледати позитивни ефекти, чак и неопходност симби-<br />
озе коју оне праве с архитектуром за одржавање нару-<br />
шених, посебно кровних, конструкција у животу. Да ли<br />
можемо да претпоставимо да биљке и њихова специфична<br />
симбиоза с архитектуром представљају својеврсну мета-<br />
фору за позицију индивидуе или одређене групације у<br />
друштву, и то баш за позицију маргине, „запуштене“ и<br />
одбачене? Уколико бисмо направили паралелу између<br />
екологије с једне стране, која посматра и третира биљке<br />
на начин на који оне постоје у природи, и студира њихову<br />
међузависност као и однос сваке врсте и јединке према<br />
своме окружењу, и хумане екологије с друге стране, која<br />
се бави просторним и временским односима људских<br />
бића под утицајем селективних, дистрибутивних и<br />
адаптабилних снага окружења, 9 могли бисмо можда да<br />
уочимо скривену метафору рада који заправо проблематизује<br />
амбивалентност позиције маргине у друштвеном<br />
контексту. Кроз овако постављену метафору која<br />
се крије испод површине испричаних прича, можемо<br />
да уочимо позитивне стране позиције маргине и чак<br />
да у наизглед запуштеним, гетоизованим, негентрификованим<br />
урбаним просторима и друштвеним сферама<br />
уочимо скривене потенцијале.<br />
Зоран Ерић<br />
1 критичке текстове о архитектури и урбанизму леко је сабрао у књизи Наше прилике,<br />
објављеној 1909. године.<br />
2 ивановић марија, „архитект димитрије т. леко”, Годишњак града Београда, бр. 51, 2004,<br />
стр. 119–142.<br />
3 Зграда старе Војне Академије, у улици Ресавској 40б у Београду, техничка документација<br />
(елаборати) за утврђивање постојећег стања зграде, саобраћајни институт цип д. о. о.,<br />
Београд, 2007.<br />
4 зграда димитрија т. лека је 2006. године изабрана да удоми музеј града Београда. Зграда<br />
старе Војне Академије, у улици Ресавској 40б у Београду, техничка документација (елаборати) за<br />
утврђивање постојећег стања зграде, саобраћајни институт цип д. о. о., Београд, 2007.<br />
5 детаљније о неговању природног пејзажа у: john ingram, „when cities grow wild—Natural 5<br />
landscaping from an Urban Planning Perspective”, 1999, © Wild Ones—Natural Landscapers, ltd.;<br />
http://www.for-wild. org/whenciti/whenciti. htm<br />
6 mignon kwon, One Place after Another: Notes on Site Specify, October 80, 1997, p. 95.<br />
7 стивен прина у разговору с камијел ван винкел, Archis, 11, 1993.<br />
8 stephen Prina, „we represent Ourselves to the world: institutional Narrativity”, у: Lectures, 1992,<br />
witte de with, center for contemporary art, rotterdam.<br />
9 roderick d. mckenzie, „Ecological approach to the study of the human community”, in: The City,<br />
robber E. Park & Ernst w. barges Eds., University of chicago Press, chicago and london, 1967.<br />
65
66<br />
67
ДуШИЦА ДРАЖИћ<br />
dUŠiCA dRAŽiĆ<br />
68<br />
Plants Growing Wild in the Spaces of Art<br />
1. “Our circumstances”—A story about a building<br />
“They wander hither and thither, finally they close their eyes and a<br />
building is erected anywhere. If they weren’t doing it this way, would the<br />
city be as scattered as it is…” (D. T. Leko, 1899)<br />
Back in 1899, when he voiced this caustic criticism of the<br />
urban planning situation in Belgrade, Dimitrije T. Leko<br />
realised the building of the New Military Academy in<br />
Belgrade, placed in-between Nemanjina, Birčaninova and<br />
Resavska Streets. Unfortunately, Leko’s erudition and<br />
sarcastic criticism of the local urban context, were very<br />
much at odds with his own architectural practice. 1 Having<br />
studied abroad, Leko attempted to introduce the knowledge<br />
he attained there within the framework of Serbia, using his<br />
romantic predilection for a free interpretation of classical<br />
models. He also contributed to the “eternal” idea of forming<br />
a “national school”, which for the most part boiled down to<br />
academism, adoption of eclectic solutions and a predominant<br />
use of neo-Renaissance motifs, which is also a characteristic<br />
of the building of the New Military Academy. 2<br />
The history of the Military Academy building can be<br />
traced relying on the dates of its sustaining damage in the<br />
course of the bombing of Belgrade, and also on the basis of<br />
initiatives for its repair and reconstruction and for changing<br />
its purpose. The building first sustained extensive damage<br />
in the year 1941. On the basis of a note addressed to the<br />
Ministry of Civil Engineering in 1942, the building was<br />
a source of danger to passers-by because there was a risk<br />
of its caving in. 3 Its condition was such that it represented<br />
a burden, both to the German military authorities and to<br />
the “Serbian State Guards”, so that it was left to the Ministry<br />
of Civil Engineering to take care of it. The Ministry soon<br />
managed to secure the funds required to repair the roof,<br />
which was done during the course of the years 1942 and<br />
1943. Acting on the order of the German High Command,<br />
the building was adapted to serve the needs of Belgrade’s<br />
courts. In the basement, there was space envisaged for<br />
prison cells and there were sections intended for detainees.<br />
In the post-World War Two period, in 1964 the building<br />
was reconstructed to serve the needs of an Army printing<br />
establishment. Finally, during the course of the NATO<br />
bombing campaign of 1999, the building sustained significant<br />
damage but remained functional, so that the Army<br />
printing establishment was still in it. 4 Repair work on the<br />
building was commenced soon after the bombing and its<br />
reconstruction was initiated, but work on this soon ceased,<br />
so that it remained for the most part in poor condition. On<br />
its roof, and also in its yard, one can see numerous plants,<br />
for the most part weeds and shrubs, even the occasional<br />
small tree, in an unusual symbiosis with its architecture.<br />
2. Natural landscaping—a neglected site or “naturally<br />
beautiful” surroundings?<br />
The Military Academy building, with its new inhabitants<br />
growing wild—weeds, moss, grass, shrubs, wild flowers<br />
and small trees—has turned into a miniature natural land-<br />
scape, habitat or ecosystem. The plants growing wild on the<br />
site are genetically adapted to the local living conditions,<br />
and thereby more resistant than the more exotic, “beautiful”<br />
plants growing in public parks. Also, there are certain eco-<br />
logical advantages to plants growing wild, for they are<br />
a much more effective remover of carbon than traditionally<br />
mowed lawns, due to the greater area they occupy and<br />
a more extensive network of roots. Weeds, moss and plants<br />
growing alongside curbs also play a role in reducing flooding<br />
and conserving irrigation waters. The question that arises<br />
here is how these plants that started growing wild during<br />
the reconstruction of the building are to be treated. This is<br />
an issue to be dealt with by the scientific disciplines of<br />
landscape architecture and landscape planning, whereas<br />
the ecological school would advocate precisely the option<br />
of natural landscaping.<br />
What does the principle of natural landscaping actually<br />
mean? Essentially, this principle is integrated within the<br />
principles of landscape ecology that approaches the<br />
surroundings as a coherent system, a whole that cannot<br />
be comprehended only on the basis of separating its living<br />
and non-living components. Just like landscape ecology,<br />
this principle abandons the distinction between natural<br />
ecosystems and those dominated by people. In this way,<br />
it allows one to deal with temporal and spatial changes in<br />
landscape through the prism of the model relationship<br />
between human activities and ecological processes. The<br />
natural landscaping protects, in the long term, the natural<br />
surroundings and uses natural resources within the frame-<br />
work of the broader concept of sustainable development<br />
of urban environments. As a process, it continually strives<br />
to broaden the traditional cultural expectations pertaining<br />
to urban landscapes by including the obvious disorder<br />
of systems growing of their own accord within the visual<br />
framework of human presence. 5<br />
3. Method—from site-specific to system-specific work<br />
The artistic method of Dušica Dražić presupposes shifting<br />
and removing the plants found at the site of the former<br />
Military Academy from their natural surroundings—the<br />
roof, yard, staircase, etc.—and transferring them to rooms<br />
inside the building that will serve as exhibition space. This<br />
method could be characterised as a symbolic act of transpo-<br />
sing elements found at the given site into an artistic system,<br />
which, in terms of its characteristics, constitutes a reference<br />
to the so-called site-specific artistic practice.<br />
The development and transformation of such artistic<br />
practice presuppose that the definition of a site has shifted<br />
from “a physical location-founded, fixed and actual—to-<br />
wards a discursive vector-unfounded, fluid, virtual”. 6 Within<br />
the framework of the current reception of site-specific artistic<br />
practice, a new type of work is being imposed, which the<br />
American artist Stephen Prina has characterised as systemspecific:<br />
“a way of working that analyzes and employs<br />
the procedural structures that inhabit a site, with the full<br />
recognition that these structures can be displaced, aligned<br />
with other discourse and practices, be wrested from their<br />
context so their full potential may be explored, or not”. 7<br />
In the case of Dušica Dražić’s work, the singling out<br />
of a specific element found at the site, shifting it and trans-<br />
lating it into another system opens up a series of possible<br />
narrative foundations and discursive analyses that can<br />
be used to back up such a decision. And it is not merely<br />
a matter of representing the site or illustrating its context<br />
but, as Prina would put it, “reducing meaning to stories”.<br />
For the narration, as well as the reception of these stories,<br />
what is essential are the narrative qualities pointed out<br />
by Prina, such as transforming a chronicle of events into<br />
a historical narrative, archiving self-determination and<br />
self-definition through the actual act of narration, and<br />
location and description, turning narration into reality<br />
and thereby shaping a certain (micro-)concept of the world. 8<br />
4. Underneath the surface<br />
The three preceding stories have their narrative flow, they<br />
form a sequence and interweave, but they still impose the<br />
The Winter Garden, 2010<br />
site specific installation, dimension variable<br />
Photo: dušica dražić<br />
courtesy dušica dražić<br />
dušica dražić was born in 1979 in belgrade, serbia, where she lives and works. in dražić’s production concept and form are<br />
of equal importance in opening the work to multi-layer interpretations and developing new approaches to the audience. she<br />
explores an ambivalent interrelationship between a citizen and a city, their mutual support and protectiveness and, at the same<br />
time, their isolation and destruction. she searches for spaces without order, spaces of irregularity, difference, flexibility, intuition.<br />
question of what is to be found underneath the surface and<br />
what the artist’s intention was. Although it is evident that the<br />
artistic method was derived from the analysis of the concrete<br />
location, does it contain a broader, universalising message<br />
after all? The plants that became the object of this work, or<br />
even an art object, are perceived, on the one hand, as weeds,<br />
a consequence of lack of care and neglecting the said site,<br />
whereas, on the other hand, one can also perceive positive<br />
effects, even the necessity of their symbiosis with the archi-<br />
tecture for the sake of keeping the dilapidated constructions,<br />
especially the roof ones, alive. Can we assume that the plants<br />
and their specific symbiosis with the architecture represent<br />
a kind of metaphor for the position of the individual or a<br />
certain group in society, namely, the position of the margin,<br />
“neglected” and rejected? If we were to make a parallel<br />
between ecology, which observes and treats plants as they<br />
exist in nature and studies their interdependence and the<br />
relationship of each species and individual with their<br />
surroundings, and human ecology, which deals with the<br />
spatial and temporal relations among human beings under<br />
the influence of the selective, distributive and adaptable<br />
forces of the environment, 9 we could perhaps perceive a<br />
hidden metaphor in this work, which actually problematises<br />
the ambivalence of the position of the margin in the social<br />
context. Through a metaphor positioned thus, hiding under-<br />
neath the surface of the narrated stories, we can perceive<br />
the positive aspects of the position of the margin, even<br />
the hidden potential in seemingly neglected, ghettoised,<br />
ungentrified urban spaces and social spheres.<br />
Zoran Erić<br />
1 leko’s critical texts about architecture and urban planning were collected in his book Our<br />
Circumstances, published in 1909.<br />
2 ivanović marija, “architect dimitrije T. leko”, The Yearbook of the City of Belgrade no. 51, 2004, pp.<br />
119–142.<br />
3 The Building of the Old Military Academy at no. 40b, resavska Street, Belgrade, technical documentation<br />
for establishing the current condition of the building, The Traffic institute ciP d.o.o, belgrade, 2007.<br />
4 in 2006, dimitrije T. leko’s building was selected to house the museum of the city of belgrade. The<br />
Building of the Old Military Academy at no. 40b, Resavska Street, Belgrade, technical documentation<br />
for establishing the current condition of the building, The Traffic institute ciP d.o.o, belgrade, 2007.<br />
5 for more details on cultivating natural landscape cf.: john ingram, “when cities grow wild<br />
—Natural landscaping from an Urban Planning Perspective”, 1999, © Wild Ones—Natural<br />
Landscapers, ltd.; http://www.for-wild. org/whenciti/whenciti. htm<br />
6 miwon kwon, One Place After Another: Notes on Site Specifity, October 80, 1997, p. 95.<br />
7 stephen Prina, interviewed by camiel van winkel, Archis 11, 1993.<br />
8 stephen Prina: “we represent Ourselves to the world: institutional Narrativity”, in: Lectures 1992,<br />
witte de with, center for contemporary art, rotterdam.<br />
9 roderick d. mckenzie, “Ecological approach to the study of the human community”, in: The City,<br />
robert E. Park & Ernest w. burgess (Eds.), University of chicago Press, chicago and london, 1967.<br />
69
ТИм ечеЛС<br />
tiM EtChELLs<br />
70<br />
71
ТИм ечеЛС<br />
tiM EtChELLs<br />
72<br />
Тим Ечелс (1962) делује у оквиру једног широког<br />
распона формалних контекста који обухватају перформанс,<br />
фикцију, теоријске/дискурзивне есеје и визуелну<br />
уметност. Познат је као члан – оснивач и уметнички<br />
директор чувеног перформанс ансамбла Forced Entertainment,<br />
са седиштем у Шефилду, Велика Британија.<br />
Од свога оснивања 1984. године, ова група – чији рад<br />
помера границе стваралаштва – представља се широм<br />
света на фестивалима и у контекстима везаним за<br />
радикалне помаке у перформативним уметностима.<br />
Паралелно са овом заједничком уметничком праксом,<br />
Ечелс сe изградио на личном плану као теоретичар<br />
пишући о кључним питањима у домену савременог<br />
перформанса, нарочито у збирци есеја и текстова<br />
Одређени фрагменти, коју је објавила издавачка кућа<br />
Routledge 1999. године. Уз то, исте године објавио je<br />
збирку кратке прозе под насловом Приче о земљи краја,<br />
после које је, 2001, уследила књига Речник снова.<br />
Недавно је објавио свој први роман Сломљени свет,<br />
написан у форми упутства за једну имагинарну компјутерску<br />
игру. У домену визуелне уметности, Ечелс се<br />
постојано развија од 2002. године наовамо, истражујући<br />
многе преокупације које га покрећу од почетка каријере.<br />
Кључна интересовања овог уметника у оквирима многих<br />
форми којима се бави јесу конструи-сање и испитивање<br />
присуства, динамичке силе животности, импровизације,<br />
постављеног задатка и неуспеха. Као битан елемент и<br />
тема његовог рада издваја се језик, а његове границе и<br />
могућности – као конструисаног простора и структуре<br />
за друштвене интеракције – фасцинирају овог уметника<br />
на једном дубљем нивоу.<br />
Уистину, посредством једноставних фраза конструисаних<br />
помоћу неонских знакова и ЛЕД дисплеја, као<br />
и у другим медијима, од банера до шаблона и текстова<br />
насликаних директно на зидовима, Ечелс често користи<br />
језик за стварање минијатурних наратива, тренутака<br />
конфузије, нелагодности, рефлексије и интимности.<br />
Када се среће са овим делима у галерији или на градским<br />
улицaмa, посматрач бива увучен у претпоставку или<br />
ситуацију на коју текст алудира, али је не усваја нити<br />
је у потпуности открива.<br />
Ечелсова дела у виду неонских знакова – на пример,<br />
Чекај ту (2008), Замислимо (2008), Заувек (2010) и<br />
Молим те, врати се (2008) и Слава пролази (2010),<br />
приказана у оквиру Октобарског салона – истражују<br />
на који начин информације које недостају могу бити<br />
подједнако важне као оно што се показује или сазнаје<br />
посредством текста. Призивајући у сећање неку ситуацију,<br />
или пројектујући неку идеју ван контекста,<br />
„невезано за било шта“, Ечелсове директне али<br />
збуњујуће фразе нас у сваком случају позивају да<br />
уђемо, али никада не можемо бити сигурни куда нас<br />
то воде. Ова текстуална дела очигледно алудирају<br />
на наратив, будући да многа од њих наговештавају<br />
претпоставку интимног односа између аутора или<br />
њиховог фиктивног гласа и имплицираног посматрача/<br />
читаоца. Премда често нуде конкретне савете или<br />
упућују захтеве за предузимање акције, никада није<br />
могуће у потпуности докучити детаље сценарија<br />
у који је читалац практично увучен на основу датих<br />
информација. Уместо тога, у сусрету са делом ми бивамо<br />
кооптирани, увучени смо унутра као имагинативни<br />
аутори и сарадници, којима је стављено у задатак да<br />
допуне или распакују минималне наговештаје дате<br />
посредством језика. Управо то на шта је усредсређен<br />
овај чин – чин колаборативног „приређивања за сцену“<br />
или перформативног сусрета – јесте оно што често<br />
повезује дела овог уметника у области визуелне умет-<br />
ности са доменом „правог“ перформанса.<br />
У многим Ечелсовим делима типа знакова постоји<br />
такође тензија између наводне ужурбаности, емотивности<br />
или наративног замаха језика, с једне стране,<br />
и сложених средстава приказивања текстова помоћу<br />
неонских знакова или ЛЕД дисплеја, са друге стране. У<br />
радовима Чекај ту (2008) и Извикивање ваших захтева<br />
(2010), срећемо се с текстовима који су прикладнији за<br />
ужурбану, искрену или писану приватну комуникацију,<br />
али су овде претворени у дречаве јавне исказе. Оно што<br />
бисмо могли схватити као интимне белешке које треба<br />
да упозоре на опасност или изразе жаљење – у Ечелсовим<br />
делима постају блештави псеудоогласи постављени<br />
у јавни простор града или галерије. Таква померања<br />
форме и контекста збуњују и наглашавају фрагментарну<br />
и неухватљиву садржину дела, мењајући његов статус<br />
али и значење, а при томе функционишу као суптилне<br />
интервенције у простору града путем којих се позната<br />
места онеобичавају.<br />
За Октобарски салон, уз избор постојећих радова<br />
типа неонских знакова, Ечелс ствара један нов рад<br />
– Језик ноћи, у којем и даље следи своја интересовања<br />
везана за структурне могућности и ограничења језика.<br />
Одавно га фасцинира динамички однос између рестрик-<br />
тивности неког система или правила и генеративне моћи<br />
самог језика – нарочито у делима као што су Листа<br />
ничега и Starfucker (2001). Прво дело састоји се од ЛЕД<br />
дисплеја на којем се нижу речи или фразе које почињу<br />
речју „ништа“ (ништа за вас, ништа не брини, ништа<br />
није остало итд.) – збуњујући посматрача помацима<br />
значења у свакој фрази и стварајући прави каталог<br />
термина и исказа порицања, одсуства и негације. С друге<br />
стране, ранији видео рад Starfucker приказује низ фраза<br />
– једноставан бели текст на црном екрану – од којих<br />
свака приказује једну холивудску славну личност у<br />
некој изузетној ситуацији – насилној, сексуалној или<br />
баналној. Опонашајући свеприсутност и шематизовани<br />
карактер извештавања о славним личностима, као бес-<br />
крајне процесе рециклирања наративних елемената у<br />
филмским сценаријима, Starfucker је истовремено сложена<br />
игра заснована на језичким правилима и имагинарни<br />
филм снимљен без камере и реализован у глави<br />
посматрача.<br />
стране 70–71:<br />
Nightlanguage, 2010.<br />
текстуална инсталација<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
стране 74–75:<br />
Wait Here, 2008.<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
стране 78–79:<br />
Fading Glory, 2010.<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
стране 80–81:<br />
Let’s Pretend, 2008.<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
тим ечелс је рођен 1962. године у великој Британији, где живи и ради. ечелсов рад је разноврстан и креће се од извођачке<br />
уметности, као основе, према ликовној уметности и писању. различити медији и контексти отварају нове перспективе и<br />
омогућавају уметнику да сродним замислима прилази другачијим путевима, надајући се да ће се приближити тематици<br />
и искуствима која га занимају, или се можда од њих удаљити у потрази за новим углом посматрања.<br />
У раду Језик ноћи, користећи текст у форми знакова<br />
или постера изложених у различитим деловима излож-<br />
беног простора, уметник се враћа игри заснованој на<br />
правилима, стварајући збирку измишљених сложеница<br />
од којих свака почиње речју „ноћни“. Када се речи<br />
посматрају заједно, овај делимични речник или каталог<br />
нових речи, наизменично апсурдних и незграпних,<br />
производи судар између „ноћи“ – са њеним контрадикторним<br />
конотацијама мистерије, таме, одмора, спавања<br />
и сна – и широког дијапазона различитих предмета<br />
и догађања из свакодневног живота. На тај начин, у<br />
Језику ноћи од нас се тражи да замислимо ствари као<br />
што су ноћни доручак, ноћни путеви или ноћни терор,<br />
као и ноћне куће, ноћни гласови и ноћни пикници.<br />
Конструишући ову непотпуну таксономију ноћних<br />
ствари, Ечелс наглашава произвољност конструисања<br />
језика и његове бескрајне могућности, стално изнова<br />
спајајући речи како би створио нове термине – колико<br />
год да су те новостворене кованице уверљиве или не,<br />
замисливе или не. У једном другом смислу, Ечелс призива<br />
и слави моћ језика да створи значење или да сугерише<br />
искуство, без обзира на то колико је произвољно његово<br />
деловање на нивоу форме. Појединачно и заједнички,<br />
различити предмети, стања и догађаји на које указује<br />
Језик ноћи позивају гледаоца да уђе у сферу зaмишљања<br />
– на каква би искуства или стварности могле указивати<br />
те нове речи? Који би свет, аспект света или искуство<br />
могли условити њихово измишљање? Да ли је свет који<br />
свака од тих „нових“ речи призива исти онај свет у којем<br />
тренутно живимо? На једном нивоу, свака додатна реч<br />
спекулативно проширује оквир видљивог у нашем<br />
искуству – именујући ствари, стања или догађаје који<br />
су претходно били неименовани. Истовремено, међутим,<br />
Језик ноћи оставља нам да нагађамо или да се питамо…<br />
Са сваком новом конструкцијом речи коју срећемо, док<br />
замишљамо њене могуће манифестације и значење –<br />
увек смо свесни да то значење одржава у напетости<br />
изразито видљиви формални оквир Ечелсовог пројекта.<br />
Силија Медоу<br />
73
74<br />
75
ТИм ечеЛС<br />
tiM EtChELLs<br />
76<br />
Tim Etchells (1962) works in a wide range of formal<br />
contexts spanning performance, fiction, theoretical/<br />
discursive writing and visual art. He is well known as a<br />
founding member and artistic director of the renowned<br />
performance ensemble Forced Entertainment based in<br />
Sheffield, UK. Since its formation in 1984 the group has<br />
been presenting its groundbreaking work around the world<br />
in festivals and contexts dealing with radical developments<br />
in the performing arts. Alongside this collaborative practice,<br />
Etchells has developed a unique voice in writing about key<br />
issues in the field of contemporary performance, notably a<br />
collection of essays and texts, Certain Fragments, published<br />
by Routledge in 1999. Additionally, Etchells published a<br />
short fiction collection Endland Stories in 1999, which was<br />
followed in 2001 by The Dream Dictionary. More recently<br />
he published his first novel, The Broken World (2008), which<br />
takes the form of a guide to an imaginary computer game.<br />
In parallel, Etchells’ visual arts practise has been growing<br />
consistently since 2002, exploring in this arena as well<br />
many of the concerns that have driven him since the start of<br />
his career. Key preoccupations for Etchells across the many<br />
forms he works in are the construction and negotiation of<br />
presence, the dynamic forces of liveness, improvisation,<br />
task and failure. Language itself often features as an<br />
essential element and subject of his work, and the limits<br />
and possibilities of language—as a constructed space and<br />
as a structure for social negotiation—continue to fascinate<br />
him at a deep level.<br />
Indeed, in simple phrases constructed in neon and LED,<br />
as well as in other media from banners to stencils and text<br />
painted straight onto walls, Etchells often uses language to<br />
summon miniature narratives, moments of confusion,<br />
awkwardness, reflection and intimacy. Encountering these<br />
works in the context of a gallery or city street, the viewer is<br />
implicated in a proposition or situation that the text alludes<br />
to, but does not espouse on or reveal fully.<br />
Etchells’ sign works—such as neons Wait Here (2008),<br />
Let’s Pretend (2008), Forever (2010), Please Come Back<br />
(2008) and Fading Glory (2010) presented at the October<br />
Salon, explore ways in which missing information can be<br />
just as important as that which is shown or known through<br />
text. Invoking a situation, or projecting an idea out-of-context,<br />
‘apropos of nothing’, Etchells’ direct-but-puzzling<br />
phrases certainly invite us in, but into what exactly we can<br />
never be entirely sure. Narrative is clearly invoked in these<br />
text works, as many of them suggest a supposed intimate<br />
relationship between their author or their fictional voice<br />
and the implied viewer/reader. Frequently offering specific<br />
advice or demand for action, the details of the scenarios in<br />
which the reader is virtually implicated can however never<br />
be fully inferred from the information supplied. Instead, on<br />
encountering the work, we are co-opted, pulled in as imagi-<br />
native authors and collaborators charged with the task of<br />
fleshing out or unpacking the minimal hints provided by<br />
language. It’s precisely the focus on this act—the act of<br />
collaborative ‘staging’ or performative encountering—that<br />
often links Etchells’ work in visual arts back to the territory<br />
of performance ‘proper’.<br />
In many of Etchells’ sign works, a further tension exists<br />
between the supposed urgency, emotion or narrative drive<br />
of language on the one side, and the elaborate means of the<br />
texts’ display as neon or LED on the other. In Wait Here<br />
(2008) we encounter a text more appropriate for hurried,<br />
heartfelt or handwritten private communication, turned<br />
here into garish public statements. What we might understand<br />
as intimate notes intended to convey danger or regret<br />
become in Etchells’ work luminous pseudo-advertisements<br />
placed in the public space of the city or the gallery. Such<br />
translations of form and context confuse and amplify the<br />
fragmentary and elusive content of the works, altering both<br />
its status and significance, whilst also functioning as subtle<br />
interventions in the city itself through which familiar<br />
locations are made strange.<br />
For October Salon, alongside a selection of existing<br />
neon works, Etchells is creating a new work, Nightlanguage,<br />
pursuing his interest in the structural possibilities and<br />
restrictions of language. Etchells has long been fascinated<br />
by the dynamics between the restrictiveness of a system or<br />
rules and the generative force of language itself—especially<br />
in works such as Nothing List (2006) and Starfucker (2001).<br />
The former consists of a scrolling LED display of words or<br />
phrases which start with the word ‘Nothing’ (Nothing For<br />
You, Nothing to Worry About, Nothing Left, etc.)—turning<br />
the viewer with the shifts of meaning on each phrase and<br />
creating a catalogue of terms and utterances of denial, absence<br />
and negation. Meanwhile, an earlier video work Starfucker<br />
presents an unfolding sequence of phrases—simple white<br />
text on black screen—each describing a Hollywood<br />
celebrity in midst of some extraordinary violent, sexual<br />
or banal situation. Mimicking the ubiquity and the formulaic<br />
nature of celebrity reportage as well as the endless processes<br />
of recycling narrative elements in movie scenarios, Starfucker<br />
is both a kind of complex linguistic rule-based game and an<br />
imaginary movie made without camera and realised in the<br />
mind of the spectator.<br />
In Nightlanguage, using text in the form of signs or<br />
posters displayed in different areas of the exhibition space,<br />
the artist returns to a rule-based game with language, crea-<br />
ting a collection of invented compound words, each begin-<br />
ning with the term ‘night’. Taken together, this partial<br />
dictionary or catalogue of new words, by turns absurd<br />
Pages 70–71:<br />
Nightlanguage, 2010<br />
Text installation<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Pages 74–75:<br />
Wait Here, 2008<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Pages 78–79:<br />
Fading Glory, 2010<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Pages 80–81:<br />
Let’s Pretend, 2008<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Tim Etchells was born in 1962 in the Uk, where he lives and works. his work is diverse, moving from a base in performance into<br />
visual art and writing fiction. working across these different media and contexts seems to open up new possibilities and allows<br />
him to approach related ideas again by different routes, hoping to get closer to or maybe further away from the themes and<br />
experiences that interest him—searching for a new perspective.<br />
and clumsy and yet strangely poetic and evocative, stages<br />
a collision between ‘night’ on the one side—with its<br />
contradictory connotations of mystery, darkness, rest, sleep<br />
and dream — and a range of diverse objects, occurrences<br />
and events from daily life on the other side. In Nightlanguage<br />
we are thus asked to imagine such things as nightbreakfast,<br />
nightroads or nightterror, as well as nighthouses, nightvoices<br />
and nightpicnics.<br />
In constructing this incomplete taxonomy of nightthings,<br />
Etchells emphasises the arbitrary construction of language<br />
and its endless possibilities, repeatedly joining words to<br />
make new terms—however plausible or implausible, con-<br />
jurable or elusive the new compounds might be. In another<br />
sense, Etchells invokes and celebrates the power of language<br />
to summon meaning or invoke experience, no matter how<br />
arbitrary its operations on a formal level. Individually and<br />
collectively, the diverse objects, states and events proposed<br />
by Nightlanguage invite the viewer into a place of imagining<br />
—what experience or realities might these new words point<br />
to? What world, aspect of the world or experience might<br />
necessitate their invention? Is the world invoked by each<br />
of these ‘new’ words the same world we currently inhabit?<br />
On one level, each additional word speculatively expands<br />
the frame of the perceptible in our own experience—naming<br />
things, states or events which were previously un-named.<br />
At the same time though, Nightlanguage leaves us guessing,<br />
or wondering… As we encounter each new word construction,<br />
and imagine its possible manifestation and meaning<br />
—we are always aware that this meaning is held in tension<br />
by the highly visible formal frame of Etchells’ project.<br />
Celia Meadow<br />
77
78<br />
79
80<br />
81
82<br />
АмАР КАНвАР<br />
AMAR KANwAR<br />
83
AмАР КАНвАР<br />
AMAR KANwAR<br />
84<br />
Просветљујућа сведочанства<br />
Постоји ли разлог да се памти? Зашто су неке слике<br />
другачије од других? Зашто се доима да нека слика<br />
садржи многе тајне? Шта је то што их може ослободити<br />
како би се повезале с мноштвом непознатих живота?<br />
Постоји ли нека слика која може дочарати тај поглед,<br />
поглед чије значење можда знам? То кратко застајање,<br />
кратак уздах у његовим очима. Замагљено прозорско<br />
окно оне мале собе разбистрило се на сунцу које обасјава<br />
новоизникло зелено лишће лимуновог дрвета које сада<br />
одједном видим. Тада схватам да је падала киша читаве<br />
ноћи. Да сам био занет тим погледом дуже него што<br />
сам тога био свестан. Постоји ли нека слика која може<br />
дочарати тај поглед у твојим очима, поглед чије значење<br />
можда знам?<br />
Био је рођендан моје мајке, знао сам то, али сам био<br />
заборавио да јој је седамдесети рођендан. Постоји ли<br />
нека слика која дочарава то заборављање?<br />
Тет Вин Аунг био је вођа студената у Бурми. Војска<br />
га је осудила на казну од 59 година затвора. Постоји ли<br />
нека слика која дочарава дужину те казне?<br />
Срели су се на један сат, не знајући да се више никада<br />
неће видети. Постоји ли нека слика која дочарава тренутак,<br />
петнаест година касније, када се схвата да је<br />
то био последњи сусрет?<br />
Хипокризија његовог предивног аутомобила просто<br />
вришти док ауто јури аутопутем кроз жута поља, праћен<br />
погледима фармерових синова, а игноришу га пурпурне<br />
кокошке које су ту свратиле тражећи храну на влажном<br />
тлу. Постоји ли некаква слика која може дочарати тај<br />
врисак?<br />
Створили су слику која је требало да лаже. Потом<br />
су створили једну другу слику која је требало да ме<br />
увери у истинитост те лажи. Уништили су све моје снове,<br />
мој дом, моју љубав, моју породицу, моју земљу, моје<br />
дрвеће, моју реку. Збрисали су сваки траг мојих предака.<br />
Игнорисали су све молбе и омаловажили моју љутњу.<br />
Постоји ли нека слика која може дочарати наду која још<br />
увек пребива у мом срцу? Постоји ли нека слика која може<br />
дочарати страх који и даље остаје у њиховим срцима?<br />
Ако та слика долази из човековог ума, може ли се<br />
онда икада одвојити од хране која је зготовљена синоћ,<br />
када је почео да прича причу о том дану када се све<br />
чинило изгубљеним и када га је обузело неко необично<br />
осећање пропадања… У тој причи… чекали су не чинећи<br />
ништа, у бескрај, нису чак били у стању да изразе<br />
свој бол када се једног дана зачуло куцање на вратима.<br />
Мала девојчица, која је сада била велика, отворила је<br />
врата. Ушла је, направила корак, а онда је немо стајала<br />
и плакала док је посматрала све нас како седимо и<br />
буљимо у њу. Срећа се вратила и крв је поново почела<br />
да тече нашим венама.<br />
Слика је она икона унутар које крв тече. Унутар<br />
које сећања трепере, непрекидно и у тишини, између<br />
прошлости и будућности. А наш поглед је ту садашњост.<br />
Ми и слика заједно постајемо тотем да би почела да се<br />
приповеда прича између њених предака и веверице на<br />
грани испред вашег прозора. Читати слику значи успос-<br />
тавити резонанцу са тим дијалогом између сећања и<br />
времена. Али у свим правцима.<br />
У овом моменту, све остало је лажно. Ирелевантно.<br />
Митске фасаде боје и светлости. Попут низа привиђења<br />
које производи чудовиште које доноси профит. Није ли<br />
тако? Толико много слика нас непрестано окружује<br />
и изједа нас изнутра, тако да губимо осећај за то шта<br />
је стварно и шта је важно. Тако да свака реч почиње да<br />
поприма два значења. Оно стварно, али и оно супротно<br />
значење. И тако на крају не знате у шта да верујете и сва<br />
веровања постају бесмислена.<br />
Постоји ли некакав разлог зашто се човек сећа?<br />
Зашто су неке слике другачије од других? Зашто изгледа<br />
да нека слика садржи толико много тајни? Шта је то<br />
што их може разоткрити и спојити с многим незнаним<br />
животима?<br />
Ако пронађем обичну икону, тајне које леже унутар<br />
те слике, дијалоге који тамо пребивају, да ли онда проналазим<br />
значење за себе? Ако пронађем значење, тада<br />
и моја публика проналази значење. Та два значења, моје<br />
и њихово, никада неће бити иста, а и не треба да буду<br />
иста. Када ја пронађем себе, и публика налази себе.<br />
Постоји ли нека невидљива линија која пролази<br />
кроз центар тела играчице? Шта се дешава с њом када<br />
је пронађе током наступа? Да ли је филм низ фотографија?<br />
Да ли је живот низ тренутака у којем сваки садржи<br />
време, рођење и смрт, и да ли време непрестано<br />
осцилира напред-назад у сваком трену, чак и када се<br />
креће напред ка неком одредишту? Или можда време<br />
нема краја и наставља се вечито?<br />
Или је оно можда елипса која садржи милион слојева<br />
и обрће се, а сваки је слој маргинално померен у односу<br />
на суседни, док се животи понављају у различитим временима?<br />
Или можда време понекад оставља нешто за собом?<br />
Постоји ли начин да се види оно што је наизглед нестало,<br />
али није? Постоји ли разлог да се памти?<br />
Но, не архивирају сви сећања на исти начин, тако да<br />
је могуће да се време не креће праволинијски. Можда<br />
време такође може да извире из више тачака и шири се<br />
у више праваца чак и док се креће напред-назад. Као што<br />
шума и њени становници памте како би омогућили<br />
годишњим добима да прже, влаже и замрзавају сећања<br />
у цикличном дијалогу. Непрестано се међусобно пове-<br />
зујући. Тако да свако откриће покреће каскаду нових<br />
открића. Баш као киша.<br />
Било је 47 степени када смо стигли. Младић је рекао<br />
да је то ту. Ту треба да идемо. Возач се с неверицом<br />
осврнуо унаоколо. Изненађен и збуњен, ћутке се повукао<br />
у страну и пустио остале да раде шта желе. Можемо ли<br />
се за неко време склонити под оно дрво, у сенку? Да.<br />
Могли смо. Мало затим, одједном се уздигао врели<br />
ваздух бешумно односећи са собом прегршт сувог<br />
лишћа. Усковитлао се мини-торнадо висине свега<br />
неких 10 стопа. Облачић прашине лебди вертикално<br />
испод лишћа. Да ли је то била некаква порука, с обзиром<br />
на то да смо тек били стигли? Само за неког лудака,<br />
одговорио је младић с презиром у очима.<br />
Један сат касније. Сада у малој шуми. Испуњава је<br />
тишина, вероватно због усијане врелине поподнева.<br />
Поново је све суво, смеђе боје, само што није напукло.<br />
Још један тихи налет ветра. Вертикално ковитлање ваз-<br />
духа, лишћа и прашине, али овога пута до двоструко<br />
веће висине. Готово до врхова дрвећа. „То још увек није<br />
никаква порука?” питао сам. Јесте, признао је младић и<br />
насмешио се. Јесте, то је поздрав, шта би друго могло бити?<br />
Постоји ли нека слика која дочарава простор који<br />
постоји између ока сведока и места злочина? Може ли<br />
неко дрво бити сведок? Могу ли да нацртам графикон<br />
стране 82–83:<br />
The Lightning Testimonies, 2007.<br />
инсталација: galerie marian goodman, париз<br />
Фотографија: катрин гунтерхаусен<br />
љубазношћу амара канвара и galerie marian goodman, париз<br />
стране 84–85:<br />
квадрат из рада The Lightning Testimonies, 2007.<br />
осмоканална видео инсталација<br />
синхронизована, у боји и црно-бела, звук,<br />
текст на енглеском, 32 минута 31 секунда, у лупу<br />
Фотографија: амар канвар<br />
љубазношћу амара канвара и galerie marian goodman, париз/Њујорк<br />
амар канвар је рођен 1964. године у индији, где живи и ради. један је од водећих индијских филмских режисера, a припада<br />
генерацији уметника који раде у документарноj форми, често с актуелним политичким и друштвеним садржајем. Његови<br />
радови представљају мешавину документарног филма, путописа набијених поетиком, и визуелних, или илустрованих,<br />
есеја o људским правима и савременoj историји. канварови филмови првенствено се баве питањима насиља, политике,<br />
екологије и сексуалности.<br />
који означава датуме њеног процеса пред судом на<br />
силуети брда где се сакрила?<br />
Постоји ли нека слика која би дочарала то поподне,<br />
вече и ту ноћ, као и оно изговорено и неизговорено, оно<br />
што и јесте и није ту, да се памти али стално заборавља?<br />
Преживелог који се још увек скрива. Постоји ли нека<br />
слика која би дочарала скривање?<br />
Дан пре него што сам пошао овамо, добила је судски<br />
процес; после петогодишњег суђења, судија је најзад<br />
осудио 12 људи оптужених за убиство и силовање. Док<br />
сам био на аеродрому, видео сам је на телевизији у<br />
оквиру конференције за новинаре. Носила је бурку.<br />
Била је самоуверена.<br />
Понекад је тешко рећи, а такође је немогуће задржати<br />
за себе. Најзад, кажем то, али ви сте онда у обавези<br />
да чувате тајну. Онда ја кулирам, а вас изнутра пече<br />
моја тајна. Па је пресвучете у другу одећу, промените<br />
јој име, изглед ликова, локацију, чак је и језик ваше<br />
приче нов, тако да тајна може поново да се роди. Онда<br />
излази у јавност. Прерушена. Заправо је моја, али је<br />
сада поново рођена па је и ваша. Постоји ли нека слика<br />
која може пратити путању птице која лети по небу?<br />
Како говорити о болу? Постоји ли нека слика која<br />
би дочарала оно што се скрива иза патње? Када си<br />
сашила тај саронг у спомен на њено убиство, зашто<br />
си направила тако дивне шаре и користила тако живе<br />
боје? Говорила си о њој и о твојој шари с толико љубави<br />
да морам да ти захвалим што си ми помогла да пронађем<br />
сопствене речи и слике.<br />
Сви памте на различите начине. То важи и за појединце<br />
и за заједнице. Различито памте појединачно<br />
и различито памте заједнички. Можда у речима или<br />
у песмама, вероватно у гестовима, малим забелешкама<br />
или напросто у погледу. Можда је могуће присетити<br />
се тога, али само посредством оног камена под дрветом<br />
или тангенте која се налази међу новим накитом куп-<br />
љеним колико јуче. Или помоћу дрвеног кухињског<br />
стола одакле је рекла своме детету – одатле смо гледали<br />
како воде тетку улицом. Пре педесет и седам година.<br />
Тако, наравно, памти дете, али тетка пребива у дрвеном<br />
прозору за вечност. У том дрвеном прозору садржано<br />
је то јутро од пре педесет и седам година, као и сваки<br />
појединачни дан у времену од тада. Напред и назад.<br />
Заувек. Ти, ја, тетка, нећака и дете, сви заједно.<br />
Амар Канвар<br />
85
86<br />
87
AмАР КАНвАР<br />
AMAR KANwAR<br />
88<br />
The Lightning Testimonies<br />
Is there a reason to remember? Why are some images<br />
different from the others? Why does an image seem to<br />
contain many secrets? What is it that can release them so<br />
as to connect with many unknown lives.<br />
Is there an image there for that look in his eye, the<br />
look that maybe I know the meaning of? That little halt,<br />
a brief sigh inside the eye. The steam disappeared from the<br />
window pane of that little room into the sunlight that shines<br />
on the new lemon green leaves that I now suddenly see. I<br />
realise then that it had rained through the night. That I had<br />
been lost in that look longer than I knew. Is there an image<br />
for that look in your eye, the look that maybe I know the<br />
meaning of?<br />
It was my mother's birthday, I knew but I had forgotten<br />
that it was her 70th. Is there an image for that forgetting?<br />
Thet Win Aung was a student leader in Burma. The<br />
military sentenced him to 59 years in prison. Is there an<br />
image for the length of that sentence?<br />
They met for an hour not knowing that they will never<br />
meet again. Is there an image for the realisation 15 years<br />
later that that was the last meeting?<br />
The hypocrisy of his beautiful car screams down the<br />
highway as it races through the yellow mustard fields,<br />
watched by the farmer’s sons and ignored by the visiting<br />
purple moor hens that were busy finding food in the wet soil.<br />
Is there an image for the scream?<br />
They created an image that was meant to lie. They then<br />
created another image to convince me about the truth of that<br />
lie. They obliterated every dream I had, my home, my love,<br />
my family, my land, my trees, my river. They annihilated<br />
every sign of my ancestors. They disregarded every plea<br />
and discredited my anger. Is there an image for the hope<br />
that still lies in my heart? Is there an image for the fear<br />
that refuses to leave their heart?<br />
If the image comes from the mind’s eye then can it ever<br />
be separated from the food that was cooked last night when<br />
he began to tell the story of that day when everything seemed<br />
lost and a strange sinking feeling took over …in the story…<br />
they waited doing nothing, endlessly, unable to even express<br />
their grief when one day there was a knock on the door. The<br />
little girl who was now big, opened the door. She came in,<br />
took a step and then stood silently and wept as her eyes saw<br />
all of us sitting staring at her. Happiness had returned and<br />
the blood began to flow inside our bodies again.<br />
The image is that icon within which the blood flows.<br />
Within which memories oscillate relentlessly and silently<br />
between the past and the future. Our gaze being the present.<br />
We and the image together become the totem for the story<br />
telling to begin between her ancestors and the squirrel on<br />
the branch outside your window. To read the image means<br />
to resonate with this dialogue between memory and time.<br />
But in every direction.<br />
For the moment, the rest is bogus. Irrelevant. Mythical<br />
facades of colour and light. Like a series of mirages manufactured<br />
by a profit making monster. Is it not so? So many<br />
images surround us continuously eating away at our insides<br />
so that we lose the sense of what is real and important. So<br />
that every word begins to have two meanings. It's real<br />
meaning and its opposite as well. So eventually you do not<br />
know what to believe and so all beliefs become meaningless.<br />
Is there a reason to remember? Why are some images<br />
different from the others? Why does an image seem to<br />
contain many secrets? What is it that can release them so<br />
as to connect with many unknown lives.<br />
If I find the ordinary icon, the secrets that lie within<br />
that image, the dialogues that reside there then do I find<br />
meaning for my self ? If I find meaning then my audience<br />
finds meaning as well. The two meanings, mine and theirs<br />
will never be the same and should not as well. When I find<br />
myself the audience finds themselves too.<br />
Is there an unseen line through the center of the dancers<br />
body? What happens to her when she finds it during a perfor-<br />
mance?<br />
Is a film a series of still images? Is life a series of still<br />
moments where each moment contains time, birth and death<br />
and does time keep oscillating back and forth through every<br />
moment even as it moves ahead towards a destination. Or<br />
maybe time has no end and it continues on forever.<br />
Or maybe it’s a revolving ellipse of a million layers,<br />
each layer marginally displaced from the other with lives<br />
repeating at different times.<br />
Or maybe time occasionally leaves behind something.<br />
Is there a way to see that which seems to have disappeared<br />
but hasn’t. Is there a reason to remember?<br />
But not everyone archives in the same way, so maybe<br />
time does not move in a straight line. Maybe it can also<br />
originate from points and spread in many directions even<br />
as it moves forwards and back wards. Like a forest and its<br />
inhabitants remembering so as to allow the seasons to burn,<br />
moisten and freeze memories in cyclical dialogue. Constantly<br />
interconnecting. So every revelation triggers a cascade of<br />
revelations. Just like the rain.<br />
It was 47 degrees when we reached. The young boy<br />
said this is it. This is where we have to go. The driver looked<br />
around incredulously. Surprised and confused and then<br />
silently withdrew to let others do what they want to do.<br />
Can we go under that tree, in the shade, for a while. Yes.<br />
We could. In a little while the hot air suddenly rose up silently<br />
taking with it a handful of dry leaves. A mini tornado like<br />
swirl just about 10 feet high. A spray of dust levitating<br />
vertically below the leaves. Was it a message since we had<br />
just arrived? Only for a lunatic the boy replied with scorn<br />
in his eyes.<br />
One hour later. Now in the small forest. Silent, probably<br />
because of the white heat of the afternoon. Again everything<br />
dry, brown, about to crackle. Another quiet gust of wind.<br />
A vertical swirl of air, leaves and dust but this time twice as<br />
high. Almost as high as the trees. Still not a message—I<br />
asked? Yes the boy smiled and admitted. It is, it’s a salaam,<br />
what else can it be.<br />
Is there an image for the space that exits between the<br />
eye of the witness and the scene of crime. Can the witness<br />
be a tree? Can I draw a graph marking the dates of her trial<br />
in court on the silhouette of the hill where she hid ?<br />
Pages 82–83:<br />
The Lightning Testimonies, 2007<br />
installation view: galerie marian goodman, Paris<br />
Photo: katrin guntershausen<br />
courtesy: amar kanwar and galerie marian goodman, Paris<br />
Pages 86–87:<br />
still from The Lightning Testimonies, 2007<br />
8 channel video installation<br />
synchronized, colour and b&w, sound, english text<br />
32 minutes and 31 seconds, loop<br />
Photo: amar kanwar<br />
courtesy: amar kanwar and galerie marian goodman, Paris / New york<br />
amar kanwar was born in 1964, in india, where he lives and works. kanwar, one of india’s leading filmmakers, is part of a<br />
generation of artists working in a documentary format often with a direct political and social content. his works consist of<br />
a mixture of documentary film, poetically charged travelogues and visual or illustrated essays on the themes of human rights<br />
and contemporary history. his films primarily concern issues relating to violence, politics, ecology and sexuality.<br />
Is there an image for the afternoon, evening and night<br />
and for that which is spoken and unspoken, there but not<br />
there, to be remembered but to be forgotten continuously.<br />
For the survivor who is still hiding. Is there an image for<br />
hiding?<br />
Just the day before I left for here , she won her case ,<br />
after five years in court the judge finally convicted the 12<br />
accused for murder and rape. While I was at the airport I<br />
saw her on the television in a press conference. She was in<br />
a burka. Confident.<br />
Sometimes it’s hard to tell and impossible to retain as<br />
well. Finally I tell but you are then sworn to secrecy. Now<br />
I rest while you burn with my secret. So you change its<br />
clothes, my name, the appearance of the characters , the<br />
geography of the location, even the language of your story<br />
is new so that the secret can be reborn. Then it comes out<br />
into the public. in disguise. its actually mine but now reborn<br />
so also now yours. Is there an image that can trace the route<br />
of the bird flying in the sky.<br />
How to talk about pain? Is there an image for what lies<br />
behind suffering? When you wove that sarong in memory<br />
of her murder why did you make the patterns so beautiful<br />
and the colours so vivid. You spoke of her and your design<br />
with so much love that I think I have to thank you for<br />
helping me to find my own words and pictures.<br />
Everyone recalls differently. Individuals and communities.<br />
Differently alone and differently together. Maybe in<br />
words or in songs and stories, probably in gestures, little<br />
pencil marks or simply in a look. Maybe it can be recalled<br />
but only through that stone under the tree or in the tangent<br />
that lies in the new jewelry that was bought just yesterday.<br />
Or the wooden kitchen window from where she said to her<br />
child—that’s from where we saw them take auntie down<br />
the street. Fifty seven years ago. So the child remembers<br />
of course but auntie resides in the wooden window for eter-<br />
nity. That wooden window is the container of that morning<br />
fifty seven years ago and of every single day in time since<br />
then. Forwards and backwards. Forever. You, me, auntie,<br />
the niece and the child all together.<br />
Amar Kanwar<br />
89
вИЛИјАм КеНТРИЏ<br />
wiLLiAM KENtRidgE<br />
90<br />
91
вИЛИјАм КеНТРИЏ<br />
wiLLiAM KENtRidgE<br />
92<br />
Вилијам Кентриџ<br />
у разговору са Јуаном Пусетом, 2009.<br />
Јуан Пусет: Молим вас, опишите свој рад и реците зашто<br />
сте одлучили да наставите с тим процесом додавања и<br />
одузимања квадрат по квадрат?<br />
Вилијам Кентриџ: Мој рад почиње као цртеж, а завршава<br />
понекад као цртеж, понекад као филм, понекад као<br />
позориште. Када бих радио на другачији начин, била би<br />
ми потребна помоћ разних техничара, што би променило<br />
ритам рада. Има нечега у цртању угљеном и брисању,<br />
то неке ствари поставља на њихово место, то што не<br />
можете да се осврнете уназад на оно што сте урадили,<br />
нема видео репродукције онога што сте управо нацртали,<br />
можете само да размишљате унапред, о томе какав<br />
ће бити следећи квадрат, и ја мислим да је то једна важна<br />
разлика између дигиталне и мануелне анимације. Чиње-<br />
ница да не можете сместа да видите то што се урадили.<br />
Дакле, реч је о могућности да гледате напред уместо<br />
да проверавате себе гледајући уназад. То је један спор<br />
процес, уједно и процес размишљања.<br />
ЈП: Када смо заједно радили на продукцији 7 фрагмената…,<br />
изгледало је да уживате у процесу рада који је<br />
веома наликовао игри. Како интуиција и интелектуално<br />
промишљање делују здружени у вашем раду?<br />
ВК: Понекад је то извор радости, понекад је веома депресивно<br />
зато што не штима, али та категорија да допуштате<br />
процесу да се поиграва вама, да прожима рад, важна је.<br />
Није ствар толико у интуицији већ је умногоме у веровању<br />
да негде између тога да унапред знате шта радите<br />
и насумичности да дозвољавате да се догоди било шта,<br />
негде између извесности и пуке случајности – да се ту<br />
заправо рад развија на најинтересантнији начин.<br />
Тако, на пример, у раду Оно што ће доћи (је већ дошло),<br />
знао сам да ћу направити један анаморфни филм,<br />
али оно што нисам схватао било је то шта ће се догодити<br />
када слика почне да се окреће, и за мене је слика која се<br />
окреће постала кључ способности да остварим тај проје-<br />
кат, чињеница да екран нема крај, да слика иде до краја,<br />
било је нешто што нисам предвидео или о чему нисам<br />
много размишљао унапред. То је било нешто што сам<br />
открио у процесу стварања, и та врста открића била је<br />
од суштинске важности за размишљање, не само рад<br />
на стварању филма већ и размишљање о томе.<br />
ЈП: Руски уметник Иља Кабаков готово да је преузео на<br />
себе мисију да говори о апсурдима бившег Совјетског<br />
Савеза. Будући да су колонијална историја Африке и<br />
однос између Европе и њених бивших колонија теме<br />
које се стално појављују у вашем раду, да ли ви сматрате<br />
да сте преузели на себе сличну мисију да говорите о<br />
страхотним последицама колонијализма у Африци?<br />
ВК: Немам ја тако конкретан пројекат као Кабаков.<br />
Међутим, свакако ме интересује колонијална историја,<br />
тако да се рад Црна кутија бави немачким геноцидом<br />
у Намибији 1904. године, а рад Оно што ће доћи (је већ<br />
дошло) италијанском Етиопијом тридесетих година<br />
прошлог века. Позоришна продукција Фауст у Африци<br />
заправо се бавила белгијским Конгом, рекао бих, а рад<br />
Чаробна фрула разматрао је пројекат просвећеност,<br />
пројекат доношења светлости на Црни континент, како<br />
је колонијализам описивао самог себе. И тако, ако се<br />
осврнем уназад, током дугогодишњег периода било је<br />
више радова који су проучавали колонијалну историју,<br />
али за мене, ту се такође ради о разматрању граница<br />
просвећености и о цени тога, а ја бих рекао да је колонијализам<br />
био једна цена.<br />
ЈП: Интересују вас озбиљне теме као што су колонијализам,<br />
фашизам и тиранија. Сматрате ли да уметност<br />
данас има снагу и моћ да нешто измени у политици или<br />
друштвеном ангажману?<br />
ВК: Мислим да она има ту моћ, као што је одувек и имала.<br />
Не мења она људску перцепцију, али потврђује људску<br />
перцепцију када је реч о стварима у које људи нису сигурни.<br />
Начин на који конструишемо себе из ствари које<br />
читамо, ствари које смо видели, уопште узев потврђује<br />
импулсе које већ имамо у себи, појачава их и показује<br />
да наша перцепција може бити шира.<br />
У том смислу, ја у потпуности верујем у снагу и<br />
есенцијализам уметности. У сваком случају, начин на<br />
који људи себе конструишу јесте начин на који делују<br />
у свету. Додуше, то није нешто о чему размишљам док<br />
радим.<br />
Моја уметност није политичка у смислу да има нека-<br />
кав употребни циљ који покушава да оствари. Ако је<br />
суштина политике употреба моћи, онда је моја уметност<br />
одраз употребе моћи.<br />
ЈП: Можете ли рећи шта је у позадини рада Оно што ће<br />
доћи (је већ дошло) и његовог упућивања на то како су<br />
италијански фашисти припојили Етиопију силом,<br />
при чему је велики број Етиопљана изгубио живот у<br />
геноциду?<br />
ВК: Назив тог рада, Оно што ће доћи (је већ дошло),<br />
заправо је једна пословица из Гане. С једне стране, односи<br />
се дословно на слику која почиње на једној страни ваљка<br />
и нема краја, наставља се. Ту је више реч о једној спирали,<br />
када се враћате на оно што сте били, напросто једно<br />
циклично виђење света. Он говори о томе да, док се<br />
све одвија, оно што ће доћи прожето је оним што је било<br />
и апсолутно је засновано на њему. Оно што је било<br />
јесте њихова садашњост, не њихова идентична форма.<br />
Велики део колонијалне историје још увек се одиграва<br />
на веома директан начин. Удео Италије био је од<br />
средишњег значаја у ономе што се у то време дешавало.<br />
Међутим, то је такође проистекло и из чињенице да су<br />
све донедавно Италијани негирали да је њихова авијација<br />
користила отровни гас током тог похода, а то је такође<br />
имало везе с појмом оружја за масовно уништење и хемијског<br />
оружја, што је сматрано тако ужасним у случају<br />
Ирака, као да Запад никада није користио такво оружје.<br />
Дакле, то је у вези са свим тим историјским процесима<br />
који се враћају у колонијалну историју и доводе<br />
до места где смо сада.<br />
ЈП: Зашто сте одабрали један тако необичан начин цртања<br />
у овом раду? Да ли је то повезано са вашим занимањем<br />
за технологију која претходи кинематографији,<br />
или се ту више ради о размишљању о релативности<br />
визуелне перцепције?<br />
ВК: Повезано је с технологијом која претходи кинематографији,<br />
а у спрези с преузимањем одговорности за<br />
оно што видимо. Као нека врста метафоре за преузимање<br />
одговорности за историју чији смо део.<br />
Шта чинимо када видимо, активна улога коју имамо<br />
у конструисању онога што видимо, разумевању онога<br />
што видимо. Анаморфни филм је нека врста демонстрације<br />
тога.<br />
странe 90–91 и 94–95:<br />
What Will Come (has already come), 2007.<br />
35-милиметарски филм, пребачен на видео, пројекција на површини<br />
стола са цилиндром од глачаног челика<br />
8 минута 40 секунди, инсталацијa<br />
Фотографија: џон Хоџкис<br />
љубазношћу уметника, marian goodman gallery, Њујорк, и The<br />
goodman gallery, јоханезбург<br />
вилијам кентриџ је рођен 1955. године у јоханезбургу, у јужноафричкој републици, где живи и ради. у свом стваралаштву,<br />
кентриџ спаја лично и политичко иновативним коришћењем цртежа угљеном, затим анимације, филма и позоришта.<br />
Његови радови излагани су у музејима широм европе, јапана и сад, а ове године имао је изложбе у музеју модерне<br />
уметности у Њујорку, лувру у паризу и музеју албертина у Бечу. добитник је неколико међународних награда и почасних<br />
доктората, и овогодишњи лауреат награде кјото у области уметности и филозофије.<br />
ЈП: У раду Оно што ће доћи музичку пратњу чине један<br />
италијански марш Мусолинијевих фашиста и композиција<br />
Шостаковича, заснована на једној јеврејској песми.<br />
Каква је улога музике у овом и у вашем раду уопште?<br />
ВК: То је једна занимљива песма, зове се Малo црно лице<br />
(Faccetta nеra), а обраћа се једној Етиопљанки и каже:<br />
„Доносимо ти једну нову врсту ропства, то је ропство<br />
љубави, и доносимо ти један нови закон и нову слободу,<br />
а ускоро ћеш и ти носити малу црну кошуљу.“ И данас<br />
сви знају ту песму, а често се чује као мелодија за зво-<br />
њаву мобилних телефона. Друга песма је одломак из<br />
једне Шостаковичеве композиције за гудачки квартет,<br />
а мислим да је заснована на једној јеврејској песми.<br />
Датира из тридесетих година прошлог века, тако да је<br />
мање-више савременица песме италијанских фашиста.<br />
Музика је битан део конструкције тих филмова.<br />
Радим с композитором који почиње да трага за музиком<br />
доста рано у процесу рада. А каткада, као што је то случај<br />
са фашистичком песмом у раду Оно што ће доћи (је<br />
већ дошло), музика је од кључног значаја да се пројекту<br />
омогући да пронађе свој облик.<br />
ЈП: Ако је колонијализам себе описивао као „пројекат<br />
који уноси светлост у таму“, шта мислите, како се<br />
овакав начин размишљања може пренети у савремену<br />
политику?<br />
ВК: На неки начин, то је могуће. Као нешто између најбољих<br />
намера, које су биле садржане у колонијалном<br />
пројекту, и разумевања тога како су се оне погубиле у<br />
стварности, када морате да победите неку другу земљу<br />
и да њоме владате. Постоје очигледни одјеци тога у<br />
америчком хибрису; да они знају шта је најбоље за свет<br />
и колика је цена тога. У сваком случају, то важи за<br />
претпоставку да знање и моћ иду руку под руку.<br />
ЈП: Може ли нам свест о историји помоћи да схватимо<br />
свет?<br />
ВК: Апсолутно сам уверен у то. Без разумевања историје<br />
– што ће рећи да позиција где смо сада није статична<br />
већ подразумева процес, одвијање нечега што је започело<br />
пре много времена – немогуће је разумети где смо сада.<br />
93
94<br />
95
вИЛИјАм КеНТРИЏ<br />
wiLLiAM KENtRidgE<br />
96<br />
William Kentridge<br />
in conversation with Johan Pousette, 2009<br />
Johan Pousette: Please describe your work, and why you<br />
have chosen to continue with this frame by frame addition<br />
and reduction process?<br />
William Kentridge: My work starts off as drawing but ends<br />
sometimes as drawing, sometimes as film, sometimes as<br />
theater. If I was to work in a different way I would need the<br />
assistance of different technicians, and that would change<br />
the rhythm of work. There is something about the charcoal<br />
drawing and the erasure which sets something in place, you<br />
can´t look back of what you have done, there is no video<br />
playback on what you have just drawn, you can only think<br />
forward on what the next frame will be. I think that is an<br />
important difference between digital and manual animation<br />
—the fact that you can´t immediately see what you have done.<br />
So it´s about the thinking forward rather than checking<br />
yourself backwards. It is a slow process, which is also<br />
the process of reflection.<br />
JP: When we worked together on the production of “7 Fragments…”<br />
you seemed to enjoy a very playful working<br />
process. How does intuition and intellectual thinking act<br />
together in your work?<br />
WK: Sometimes it´s joyful, sometimes it´s very depressing<br />
because it doesn´t work out. But the attitude of allowing the<br />
process to play you, to inform the work, is important. It´s<br />
not so much intuition, but its very much believing that some-<br />
where between knowing in advance what you are doing and<br />
the hazardness of allowing anything to happen, somewhere<br />
between certainty and pure chance, is in fact where the<br />
work develops in it´s most interesting way. So for example<br />
in the work What will Come (has already come), I knew I<br />
was going to do an anamorphic film, but what I didn´t<br />
understand was what would happen as the image started to<br />
turn, and the turning image became the key to me in being<br />
able to make the project, the fact that the screen doesn´t have<br />
an end, that the image goes all the way around, was some-<br />
thing I hadn´t anticipated or thought much about in advance.<br />
That was something I discovered in the process of making<br />
and that kind of discovery was essential for thinking, not just<br />
making the film, but also thinking about it.<br />
JP: The Russian artist Ilya Kabakov almost has taken on a<br />
mission to tell about the absurdities in former Soviet Union.<br />
Since African colonial history and the relation between<br />
Europe and the former colonies is a re-occurring theme in<br />
your work: Do you feel that you have undertaken a similar<br />
mission to tell about the terrible consequences of colonialism<br />
in Africa?<br />
WK: I don´t have the same specific project as Kabakov. But<br />
I´m certainly interested in colonial history, so the Black Box<br />
piece looked at the German genocide in Namibia in 1904,<br />
and What will come looks at Italy in Ethiopia in the 1930’s.<br />
The Faustus in Africa theatre production was really looking<br />
at the Belgian Congo and The Magic Flute piece was considering<br />
the Enlightenment project, the project of bringing<br />
light to the dark continent, as colonialism described itself to<br />
itself. So if I look back there have been a number of works<br />
over many years that have looked at colonial history. But for<br />
me it is also about looking at the limits of the Enlightenment<br />
and the costs of the Enlightenment, and I would say that<br />
colonialism was one.<br />
JP: You are dealing with serious subjects such as colonialism,<br />
fascism and tyranny. Do you think that art today has a power<br />
and potency to make a difference regarding politics or social<br />
engagement?<br />
WK: I think it has a potency, as it always has had. If not<br />
to change people´s perception, but to confirm people´s per-<br />
ceptions of things they are uncertain of. How we construct<br />
ourselves out of things we read, things we have seen,<br />
generally confirms impulses that we already have, and<br />
strengthens them and shows that our perception might<br />
be a more broad thing.<br />
In that sense I have a complete belief in the power and<br />
the essentialism of art. And certainly in the way people con-<br />
struct themselves is how they act in the world. But that´s not<br />
something that is in my head when I´m doing the work.<br />
My art is not political in the sense that it has an instrumental<br />
end it´s trying to achieve. If politics is about the exercise<br />
of power it is about the reflection of the exercise of power.<br />
JP: Could you give a background on What will Come and its<br />
references to how Italian fascists annexed Ethiopia by force<br />
and a large number of Ethiopians lost their lives in a genocide?<br />
WK: The title of the work What will Come (has already<br />
come) is a Ghanaian proverb. On one hand it refers literally<br />
to an image that starts at one end of the cylinder and doesn´t<br />
have an end, it continues. But it´s more about a kind of spiral<br />
where you come back to where you have been, a cyclic view<br />
of the world. Saying that as everything unfolds, what will<br />
come is impregnated and absolutely based on what has been.<br />
The Italian involvement was central in what happened<br />
at that time, and very much of the colonial history is still<br />
being played out very directly today. It also came out of the<br />
fact that until recently the Italians denied the use of poison<br />
gas by the air force during that campaign, and that also had<br />
to do with the idea of weapons of mass destruction and<br />
chemical weapons which were seen as so terrifying in Iraq,<br />
as if the West had never used them.<br />
So it has to do with all these kinds of historical things<br />
that both goes back to colonial history and unfolds into<br />
where we are now.<br />
JP: Why have you chosen such an unusual drawing process<br />
in this work? Does this connect to your interest in pre-cinematic<br />
technology, or is it more a reflection on the relativity<br />
of visual perception?<br />
WK: It is connected to pre-cinematic technology, in combination<br />
with taking responsibility for what we see. As a kind<br />
of metaphor for taking responsibility for the history of which<br />
we are part.<br />
Pages 90–91 and 94–95:<br />
What Will Come (has already come), 2007<br />
35mm film transferred to video, 8 minutes 40 seconds<br />
installation view, photo: john hodgkiss<br />
Projection onto table top with polished steel cylinder<br />
courtesy the artist, marian goodman gallery, New york and the<br />
goodman gallery, johannesburg<br />
william kentridge was born 1955 in johannesburg, south africa, where he lives and works. The work of william kentridge<br />
meshes the personal and the political in an innovative use of charcoal drawing, animation, film and theatre. his work has been<br />
seen in museums throughout Europe, japan and the Usa, with exhibitions this year at moma in New york, the louvre in Paris,<br />
and the albertina museum in vienna. he is the recipient of several international awards and honorary doctorates, and this year<br />
will receive the kyoto Prize in arts and Philosophy.<br />
What we do when we see, the active role we play in<br />
constructing what it is that we see, understanding what it is<br />
that we see. The anamorphic film is a sort of demonstration<br />
of this.<br />
JP: In What will come the soundtrack is an Italian marching<br />
song of the fascists under Mussolini and a composition by<br />
Shostakovich based on a Jewish song. What is the role of<br />
music in this work and in your work in general?<br />
WK: It´s an interesting song, it´s called “little black face”<br />
(facetta nera) and is sung to an Ethiopean woman saying<br />
“We bring you a new kind of slavery, it is the slavery of love,<br />
and we bring you a new law and a new liberty, and soon you<br />
too will be wearing a little black shirt”. Everyone still knows<br />
the song, and it´s a common cell phone ring tune. The other<br />
song is a part of the Shostakovich string quartet, which I<br />
think is based on a Jewish song. It is from the 1930´s, so<br />
more or less contemporaneous with the Italian fascist song.<br />
The music is an essential part of the construction of the<br />
films. I work with a composer who starts finding the music<br />
quite early in the process. And sometimes, as with the fascist<br />
song in What will come has already come, it is essential to<br />
allowing the project to find its shape.<br />
JP: If colonialism described itself as “a project of bringing<br />
light into darkness”, how do you think this way of thinking<br />
can be translated into contemporary politics?<br />
WK: In some ways it can. As a mixture between the best<br />
intentions in the world, that was part of the colonial project,<br />
but understanding how lost that got in the reality of having<br />
to conquer and rule another country. There are obvious<br />
echoes with American hubris about knowing what is best<br />
for the world, and the costs that brings. It is certainly about<br />
assuming knowledge and power going together.<br />
JP: Can an awareness of our history help us to understand<br />
the world?<br />
WK: I am absolutely convinced of that. Without understanding<br />
history, which is to say understanding that where we are<br />
now is not a static position but a process and the unfolding<br />
of something that began a long time ago, it is impossible to<br />
make sense of where we are now.<br />
97
98<br />
евА КОK КОК<br />
EvA KOCh<br />
99
евА КОK<br />
EvA KOCh<br />
100<br />
Увек се налазимо у неком пољу тумачења<br />
Уопштено узев, видео радови Еве Кок баве се људским<br />
односима и комуникацијом, као и тиме шта ми као људска<br />
бића имамо заједничко, а не разликама међу нама.<br />
Остварењa Еве Кок могу се посматрати као стално инсистирање<br />
на томе да уметност може представљати<br />
заједнички људски језик, који нам омогућава да боље<br />
схватимо сами себе и једни друге. Реч комуникација<br />
води порекло од латинске речи communicare: учинити<br />
нешто општом, заједничком својином. Комуницирати<br />
значи покушати да се нешто подели, да се уђе у заједницу<br />
са другима. Како је то Ева Кок изразила у једном интервјуу:<br />
„Покушавам да комуницирам на начин који ми се<br />
чини најнепосреднијим. Схватам да људи данас изузетно<br />
добро читају и декодирају покретне слике, чак и оне које<br />
су изложене сваковрсним ефектима; стало ми је до теме,<br />
радње или осећања којима се бавим. И покушавам да то<br />
ухватим најједноставнијим средствима која ми стоје на<br />
располагању, избегавајући претерану буку или небитне<br />
украсе…“*<br />
Рад NoMad је на више начина репрезентативан за<br />
опус Еве Кох. То је поетично и отворено дело које оставља<br />
простор за више тумачења, али пре свега представља<br />
опис човека кога носе чежња и снови, а у одређеној мери<br />
и инат. Човек је као егзистенцијално номадско биће увек<br />
у покрету. На једном уском простору, кеју који се пружа<br />
између неба и мора, видимо људе како ходају. Неки<br />
од њих иду напред, други се враћају, у смислу да ми,<br />
Западњаци, кретање са леве на десну страну доживљавамо<br />
као кретање напред и обрнуто. Њихово кретање<br />
није без ризика: велики таласи непрекидно запљускују<br />
кеј и шетаче, који ипак настављају да ходају, не дозво-<br />
љавајући да их то омете. Док их посматрамо, они долазе<br />
ниоткуда и иду у ништа. Исто тако бесциљно и тврдоглаво<br />
као и мноштво мрава у мравињаку, они ходају<br />
и ходају, и премда се чини да енергија с којом се крећу<br />
сведочи о постојању некаквог крајњег циља, ми тај циљ<br />
никада не видимо, баш као што не знамо одакле они<br />
то долазе. Кеј, који је час видљив час прекривен водом,<br />
привремени је пролаз који спаја два места. Процеп између<br />
овде и тамо. Звучни снимак састоји се од некакве<br />
вештачке буке, која подсећа на уздизање и разбијање<br />
таласа о обалу. Ту постоје и кратки интервали потпуне<br />
тишине која, као и кеј, представља некакав мост који<br />
спаја овде и тамо. Пауза је увек предуслов звука и музике.<br />
Интервал између звукова јесте оно што нам омогућава<br />
да их чујемо. Без тих интервала, сталног понављања<br />
тишине, говор би се стопио у једну неиздиференцирану<br />
масу. Тај интервал нужан је за разумевање. У раду<br />
NoMad, као и у другим својим делима, Ева Кок показује<br />
како људска перцепција увек, и не својом вољом,<br />
настоји да повеже звук и слику како би формирала<br />
једну смислену, али заправо фиктивну стварност,<br />
некакво тумачење.<br />
Видео инсталација Приближавање, први пут приказана<br />
на Бијеналу у Венецији 2005. године, једно је од<br />
кључних дела Еве Кок. Ту видимо групу људи одевених<br />
у сиво како стоје у некаквом дворишту кружног облика.<br />
То је хор глувих, који рукама и мимиком, знаковним<br />
језиком глувих, рецитује текст из Дантеове Божанствене<br />
комедије. Паралелно са рецитовањем хора, чујемо<br />
глас који чита исти текст на енглеском језику. То је<br />
одломак у којем се Дантеов штићеник Вергилије обраћа<br />
Аполону, молећи овог бога да му подари довољно снаге<br />
да задржи у сећању макар делић онога што је видео на<br />
своме путу у рај. Овај одломак говори о очајању над<br />
чињеницом што човек није у стању да управља сећа-<br />
њима, али и да су искуства и откровења нешто ефемерно<br />
што се не може сачувати у сећању пуким чином воље.<br />
Не говори; јер када се ближи своме жељеном циљу,<br />
наш ум упада у амбис<br />
толико дубок да памћење не може да га прати.<br />
Бирајући одломак у којем се песник обраћа Аполону,<br />
Ева Кок истиче да је човек одувек себе доживљавао<br />
као немоћног и да је религија феномен који претходи<br />
хришћанству.<br />
Овај рад садржи две врсте говора, усмени говор и<br />
визуелни знаковни језик. Људи који разумеју један од<br />
ова два језика ретко разумеју и онај други. Овде се<br />
формулише једна иста садржина, али као гледаоци и<br />
слушаоци налазимо се између два подједнако валидна<br />
исказа, што је кондензовано изражавање ситуације у<br />
којој се перманентно налазимо у односу на свет.<br />
Конкретно, у позицији тумачења. Недвосмислено<br />
комуницирање о којем сањамо не постоји. Увек се<br />
налазимо у некаквом пољу тумачења. А чак и ако говоримо<br />
истим језиком, нема гаранције да разумемо на<br />
*Black Box Illuminated: Coincidences and differences; интервју са Евом Кок,<br />
marianne Torp, Propexus, sweden.<br />
исти начин. Као и увек, остаје нам да декодирамо или<br />
смо приморани да се задовољимо уобичајеним тумачењем<br />
да имамо уши да бисмо чули или очи да бисмо<br />
видели – како бисмо разумели. Паралелно са овим,<br />
постоје и друга тумачења, друге нијансе, што има за<br />
последицу то да нико нема сасвим исти утисак о једном<br />
истом искуству. Разумевање и спознаја су увек нека<br />
врста приближавања, али никада не примамо целовиту<br />
и потпуну слику. Рад Приближавање користи мали<br />
број ефеката и они нису спектакуларни; боје су пригушене<br />
а звучни снимак састоји се од једног јединог гласа<br />
који говори. Управо због тога је његово дејство тако<br />
непосредно, тако дирљиво и упорно, а истовремено,<br />
његово избегавање непосредно очигледног чини очи<br />
гледалаца пријемчивим за нијансе, управо као што је<br />
био случај и са радом NoMad. И један и други рад баве<br />
се егзистенцијалним питањима, дакле, питањем шта<br />
значи бити људско биће, не намећући гледаоцу крута<br />
тумачења или намере.<br />
Остварења Еве Кок баве се нашим разумевањем<br />
онога што називамо стварношћу. Ми настањујемо исту<br />
планету, чинимо исте ствари, а можда чак говоримо и<br />
истим језиком, али то не значи да видимо и разумемо<br />
ствари на исти начин. Ми смо субјективна бића, свако<br />
од нас са својим сопственим апаратом за тумачење,<br />
нашим сопственим филтером кроз који морају да прођу<br />
информације које примамо. То значи да смо ми заправо<br />
веома ретко у истој стварности. Чудесни тренутак<br />
дешава се када уметности пође за руком да створи<br />
мост, када уклони баријере за један кратак, готово<br />
немогући тренутак, када покаже да, упркос томе како<br />
ствари изгледају, имамо више тога заједничког него<br />
онога што нас раздваја. Радови Еве Кок представљају<br />
такве покушаје да се створи неки трећи језик. Место<br />
сусрета.<br />
Maj Мисфелт<br />
стране 98–99:<br />
квадрат из рада Approach, 2005.<br />
3 минута 20 секунди<br />
љубазношћу еве кок и галерије martin asbek, kопенхаген<br />
стране 102–103:<br />
квадрат из рада NoMad, 1998.<br />
видео инсталација, 11 минута<br />
камера: дејв Бортвик, монтажа: Нилс гренлике, монтажа звука: петер серенсен<br />
љубазношћу еве кок и галерије martin asbek, копенхаген<br />
ева кок је рођена 1953. године у данској, где живи и ради. у видео радовима еве кок често је у средишту посматрања<br />
анонимни појединац виђен из перспективе заједнице. она се бави егзистенцијалним темама и комуникацијом, нарочито<br />
проблемима немогућности потпуног споразумевања међу људима.<br />
прво певаЊе<br />
„слава онога, свега покретача,<br />
сав универзум прожима, и блиста<br />
слабија негде а понегде јача.<br />
а ја на небу сред сјаја тог чиста<br />
бејах, и видех ствари које рећи<br />
не зна нит може ко ту би заиста.<br />
јер, жуђеној се приближујућ срећи,<br />
наш ум у такве дубине тад тоне<br />
да памћење га не може досећи.<br />
да, све од свете краљевине оне<br />
што у памћењу мом остави траг,<br />
певању мом даће чврсте споне.<br />
о добри аполоне, на крајњи праг<br />
док стајем, дај да будем врч твог гласа,<br />
заслужив ловор који ти је драг.<br />
до данас један врхунац парнаса<br />
беше ми доста; ал’ задаћа нова<br />
захтева оба, до последњег часа.<br />
уђи и прса сад надахни ова<br />
као што беше ти против марсије<br />
кад здера кожу с његових удова.<br />
о узвишена врлино, да ми је<br />
да блажене бар сенку краљевине<br />
урежем у свом духу што јасније,<br />
Би крај биљке ме видела једине<br />
где крунишем се лисјем њених грана,<br />
чег вредног ти ме и ти стиси чине.<br />
кад већ је тако, оче, она брана<br />
за тријумф каквом цару ил’ песнику,<br />
а све рад људских страсти нам и мана.<br />
Бар срце бога делфијског велику<br />
нек радост каткад, са пенејских крошања,<br />
спозна, жеђ гасећ каквом победнику.<br />
велик плам ужга искрица још мања:<br />
можда ће за мном боља песма, чврста,<br />
од умољеног кира да одзвања.<br />
смртнима светлост света из свих врста<br />
извора стиже; ал’ из тог пред нама,<br />
што чет’ри круга спаја са три крста,<br />
Бољега тока и с бољим звездама,<br />
избија, и још боље земни восак<br />
начином својим меси и прелама…“*<br />
*данте алигијери (превод са италијанског коља мићевић),<br />
из књиге Рај, просвета, Београд, 2006.<br />
101
102<br />
103
евА КОK<br />
EvA KOCh<br />
104<br />
We are always in a field of interpretation<br />
In general Eva Koch’s videos are concerned with human<br />
relations and communication, and with what we as human<br />
beings have in common, rather than the differences between<br />
us. Eva Koch’s work can be seen as a constant insistence<br />
that art can constitute a common human language that gives<br />
us a better understanding of ourselves and one another. The<br />
word communication derives from the Latin communicare:<br />
to make something common property. To communicate is<br />
an attempt at sharing something, at entering into a community<br />
with others. As Eva Koch has said in an interview: ”I<br />
try to communicate in the way I find to be the most direct.<br />
I realise that people today are extremely good at reading<br />
and decoding moving images, even those subjected to all<br />
the effects; I care about the subject, action or feeling I work<br />
with. And I try to capture it with the simplest means at my<br />
disposal, avoiding too much noise or non-essential ornament…”*<br />
The work NoМad is in many ways representative of Eva<br />
Koch’s oeuvre. It is a poetic and open work with room for<br />
many interpretations, but it is first and foremost a depiction<br />
of man as a being borne by longing and dreams and by a<br />
certain portion of defiance. Man as an existential nomadic<br />
being always on the move. On a thin line, a narrow pier<br />
extended between the sky and the sea, we see people<br />
walking. Some are walking forward, some are returning<br />
in the sense that we Westerners view a movement from left<br />
to right as going forward and vice-versa. Their progress is<br />
not without risk; heavy waves constantly wash in over the<br />
pier and the walkers, who nevertheless continue undeterred<br />
on their way. As we see them, they are coming from nothing<br />
and walking towards nothing. Just as purposelessly and<br />
borne by the same stubbornness as the teeming of ants in<br />
an anthill they walk and walk, and while the energy with<br />
which they are moving seems to witness to a goal at the<br />
end, we never see it, just as we do not know where they are<br />
coming from. The pier, which is now visible, now covered<br />
by the water, is temporarily a passage that connects two<br />
places. A gap between a here and a there. The sound track<br />
consists of an artificial noise reminiscent of rising and<br />
crashing waves. In the sound track there are brief intervals<br />
of absolute quiet, which like the pier form a bridge between<br />
a here and a there. The pause is always prerequisite in sound<br />
and music. It is the interval between sounds that makes it<br />
possible to hear them. Without the intervals, the recurrent<br />
punctuation of quietness, speech would fuse into an undif-<br />
ferentiated mass. The interval is necessary for understanding.<br />
In NoМad, as in other of Eva Koch’s works, she shows how<br />
human perception always and involuntarily seeks to link<br />
sound and image in order to form a meaningful, but in<br />
actual fact fictive, reality, an interpretation.<br />
The video installation Approach, first shown at the<br />
Venice Biennial in 2005, is one of Eva Koch’s main works.<br />
We see a group of people clad in grey standing in a circular<br />
courtyard. This is a choir of deaf people, and with their<br />
hands and facial gestures, the signed language of the deaf,<br />
the choir recites a text from Dante’s Divine Comedy. In<br />
parallel with the choir’s recitation we hear a voice reading<br />
the same text in English. This is the passage where Dante’s<br />
protégé Virgil addresses Apollo entreating the God to give<br />
him the strength to retain just a fraction of what he has seen<br />
on his journey to Paradise. The passage has to do with despair<br />
at the fact that man is unable to govern recollection, but that<br />
experiences and revelations are ephemeral quantities that<br />
cannot be preserved by an act of the will.<br />
Not speak; for nearing its desired end,<br />
our intellect sinks into an abyss<br />
so deep that memory fails to follow it.<br />
By choosing a passage where it is Apollo who is being addres-<br />
sed, Eva Koch points out that man has always felt himself<br />
to be powerless and also that religion is a phenomenon that<br />
predates Christianity.<br />
The work contains two kinds of speech, auditory speech<br />
and visual sign language. People who understand one of<br />
these languages rarely understand the other. It is one and<br />
the same content that is being formulated, but as viewer and<br />
listener we find ourselves between two equally valid state-<br />
ments, a concentrated expression of the situation in which<br />
we permanently find ourselves, in our relation to the world.<br />
* Black Box Illuminated: Coincidences and differences: An interview with Eva Koch.<br />
by marianne Torp. Propexus, sweden<br />
Eva koch was born 1953. she lives and works in denmark. a frequent theme in her video art has been the anonymous individual<br />
seen from the perspective of the collective. she focuses especially on human conditions, communication and the common<br />
denominator.<br />
Namely of interpretation. The unambiguous communication<br />
of which we dream does not exist. We are always in a field<br />
of interpretation. And even if we speak the same language,<br />
it is not given that we understand the same thing. As always<br />
we are left to decode or are obliged to make do with the<br />
particular interpretation that we happen to have an ear to<br />
hear or an eye to see in order to understand. Parallel with<br />
this there exist other interpretations, other nuances in<br />
consequence of which nobody has precisely the same<br />
impression of the same experience. Understanding and<br />
cognition are always a form of approach, and we never<br />
receive the full and entire picture. Approach employs few<br />
and unspectacular effects; the colours are muted and the<br />
sound track consists of a single speaking voice. That is<br />
precisely why its impact is so direct, so deeply moving and<br />
insistent, at the same time as its avoidance of the immediately<br />
obvious opens the viewer’s eyes to the nuances, just as was<br />
the case in NoMad. Both are works that explore existential<br />
questions, that is to say, what it means to be a human being,<br />
without imposing rigid interpretations or intentions on the<br />
viewer. There is room for the viewer in Eva Koch’s works.<br />
Eva Koch’s works revolve around our understanding of<br />
what we call reality. We inhabit the same earth, we do the<br />
same things, and perhaps we even speak the same language.<br />
But this does not mean that we perceive and understand<br />
things in the same way. We are subjective beings, each with<br />
our own interpretative apparatus, our own filter that the<br />
information we receive must pass through. This means that<br />
we are in fact very rarely in the same reality. The magic<br />
moment occurs when art succeeds in creating a bridge, in<br />
removing the barriers for a short almost impossible instant,<br />
in showing that against all appearances we have more in<br />
common than separates us. Eva Koch’s works are such<br />
attempts at creating a third language. A meeting-place.<br />
Mai Misfeldt<br />
Pages 98–99:<br />
still from Approach, 2005<br />
video installation, 3 minutes 20 seconds<br />
courtesy Eva koch and martin asbæk gallery, copenhagen<br />
Pages 102–103:<br />
still from NoMad, 1998<br />
video installation, 11 minutes<br />
camera: dave borthwick, Edit: Niels grønlykke, sound editing: Peter sørensen<br />
courtesy Eva koch and martin asbæk gallery, copenhagen<br />
ParadisO caNTO 01<br />
The glory of the One who moves all things<br />
permeates the universe and glows<br />
in one part more and in another less.<br />
i was within the heaven that receives<br />
more of the light; and i saw things that he<br />
who from that height descends, forgets or can<br />
not speak; for nearing its desired end,<br />
our intellect sinks into an abyss<br />
so deep that memory fails to follow it.<br />
Nevertheless, as much as i, within<br />
my mind, could treasure of the wonderous kingdom<br />
shall now become the matter of my song.<br />
O good apollo, for this final task<br />
make me the vessel of your excellence,<br />
what you, to merit your loved laurel, ask.<br />
Until this point, one of Parnassus’ peaks<br />
sufficed for me; but now i face the test<br />
the agon that is left; i need both crests.<br />
Enter into my breast; within me breathe<br />
the very power you made manifest<br />
when you drew marsyas out from his limbs’ sheath.<br />
O godly force, if you so lend yourself<br />
to me, that i might show the shadow of<br />
the blessed realm inscribed within my mind,<br />
then you would see me underneath the tree<br />
you love; there i shall take as crown the leaves<br />
of which my theme and you shall make me worthy.<br />
so seldom, father, are those garlands gathered<br />
for triumph of a ruler or a poeta<br />
sign of fault or shame in human wills-<br />
that when Peneian branches can incite<br />
someone to long and thirst for them, delight<br />
must fill the happy delphic deity.<br />
great fire can follow a small spark: there may<br />
be better voices after me to pray<br />
to cyrrha’s god for aid-that he may answer.<br />
The lantern of the world approaches mortals<br />
by varied paths; but on that way which links<br />
four circles with three crosses, it emerges<br />
joined to a better constellation and<br />
along a better course, and it can temper<br />
and stamp the world’s wax more in its own manner.<br />
* dante alighieri, The Divine Comedy (Paradise, the first 14 verses)<br />
Translated by mandelbaum Tr.<br />
105
еРИК КРИКОРЦ<br />
ERiK KRiKORtZ<br />
106<br />
107
еРИК КРИКОРЦ<br />
ERiK KRiKORtZ<br />
108<br />
Емотивни градови<br />
Ерик Крикорц ствара нова средства комуникације и<br />
отвара пластичне просторе за дијалог. Његови пројекти<br />
представљају интервенције у јавном простору које<br />
преиспитују свакодневни живот и истражују његове<br />
могућности. Посматрач није само онај који прима већ<br />
и онај који суделује у стварању дела. Без ангажоване<br />
публике која активно учествује, не би било уметничког<br />
дела.<br />
Крикорц интерпретира једну маскулину, монументалну<br />
традицију у јавној уметности, али је преображава<br />
у емотивни и друштвени пројекат. Његов рад карактеришу<br />
интерактивност и истинско занимање за људе<br />
и друштво. Он користи савремену технологију да би<br />
направио искорак и уметничко искуство учинио<br />
доступним широј јавности. Крикорц такође разматра<br />
друштвене функције нових медија и експериментише<br />
додирним површинама. Његове замисли се испрва<br />
често чине једноставним, али изгледају комплексније<br />
када се погледају изблиза. Добар пример за ово је<br />
светлосна инсталација Обојити по бројевима (2006–<br />
2010), где се од људи тражи да боје високе зграде<br />
светлошћу – тако што окрену одређени телефонски<br />
број и користе функцију команде једним додиром на<br />
својим мобилним телефонима. Као пример такође може<br />
да послужи и рад Демонстрациона естетика (2010),<br />
створен у музеју Van Abbemuseum, у којем Крикорц<br />
истражује функцију и форму демонстрације у дигиталној<br />
епохи, и где је узајамни напор више сарадника довео<br />
до настанка уметничког дела. Заједно са десет младих<br />
уметника, Крикорц је у Ајндховену створио остатке<br />
демонстрације који су се на суптилан начин инфилтрирали<br />
у јавни простор.<br />
Рад Емотивни градови на вишеслојан начин<br />
одражава емотивни пулс Београда. Овај пројекат<br />
представља спој сајта на интернету и светлосне инсталације<br />
у јавном простору. Од житеља Београда се<br />
тражи да своје емоционално стање оцене на скали од<br />
седам нивоа означених бојама, постављеној на интернет<br />
сајту. Посредством статистичке анализе, емоције свих<br />
становника Београда који у овоме учествују стопиће се<br />
у једну целину. Стално се израчунава средња вредност<br />
и колективне емоције Београда пројектују се на палати<br />
Албанија. Отуда ћете знати емоционалну температуру<br />
овог града док ходате његовим улицама, или чак када<br />
му се приближавате из ваздуха. Све вредности приказане<br />
су на интернет сајту, и то не само за Београд већ и за<br />
стотине других градова широм света. Пројекат Емотивни<br />
градови претходно је реализован у Стокхолму и Сеулу.<br />
www.emotionalcities.com<br />
стране 106–107 и 110–111:<br />
Емотивни градови, 2007–2010.<br />
интернет пројекат, светлосна инсталација<br />
у стокхолму, 2007–2009.<br />
Фотографије: ерик крикорц<br />
Ерик Крикорц, Moderna Museet<br />
„Дан среће појединца је прошао“ био би слоган који<br />
савршено описује покушај Ерика Крикорца да измери<br />
колективну срећу – само да је то рекао он, а не Адолф<br />
Хитлер. Срећа је одувек била тема која заокупља дубоке<br />
мислиоце и мрачне владаре. Аристотел ју је називао<br />
врлином, а Хитлер нечим што ваља жртвовати за опште<br />
добро. У оквиру свог интерактивног пројекта Емотивни<br />
градови, Крикорц позива публику да се улогује на сајт<br />
www.emotionalcities.com и региструје своја свакодневна<br />
емотивна стања, користећи скалу са седам израза лица,<br />
од намрштеног до насмејаног, с тим да је свако обојено<br />
другачије како би представљало неку тачку у спектру<br />
од љубичастог (тужан) до црвеног (срећан). Током прве<br />
две недеље уметникове скорашње изложбе у Moderna<br />
Museet, више од двадесет хиљада људи кликнуло је на<br />
лице које је најбоље представљало њихово тренутно<br />
емоционално стање, а њихов број и даље се повећава.<br />
У овоме може учествовати свако, али колективни инпут<br />
учесника из Стокхолма постаје део следеће фазе пројекта:<br />
процене сопственог емотивног стања учесника, чија се<br />
просечна вредност сваког секунда представља једном<br />
репрезентативном бојом, у овом тренутку још увек освет-<br />
љавају фасаде пет пословних зграда око трга Хeторjет,<br />
које су најближе облакодерима у центру Стокхолма.<br />
Проверавајући сајт Емотивни градови једне снежне<br />
вечери, видео сам пословне зграде окупане жутом бојом;<br />
житељи Стокхолма били су, све у свему, благо срећни.<br />
Скала Ерика Крикорца може се чинити пуком поп<br />
психологијом, одвећ грубим средством да би могла да<br />
послужи за уверљиво мерење суптилних нијанси<br />
људских емоција; међутим, академске конструкције<br />
као што је „субјективна скала среће“, коју су створили<br />
истраживачи на Универзитету Стенфорд, и други<br />
слични инструменти не користе више од четири<br />
питања у сврху квантификовања емоционалне добробити.<br />
Али, разуме се, мера нечије среће уједно је и мера<br />
незадовољ-<br />
ства, а ако ништа друго, пројекат Емотивни градови<br />
допадљив је као покушај визуелизовања стања духа<br />
Швеђана у масовним размерамa. У земљи у којој царује<br />
консензус, житељи Стокхолма могу да баце поглед на<br />
зграде трга Хеторјет како би проверили да ли су у емо-<br />
ционалном сагласју са својим суграђанима. За Швеђане<br />
се прича да су туробан народ, склон самоубиству и<br />
ерик крикорц је рођен 1975. године у Шведској, где живи и ради. Његови радови најчешће подразумевају инсталацијe<br />
и перформансe – нарочито у јавном простору, укључују интернет платформе и претпостављају учествовање публике.<br />
Бави се питањима демократије и јавног простора, кроз пројекте који прате утемељену традицију у уметности, али<br />
скрећу пажњу на недостатке и врлине града, користећи нову технологију и њен интерактивни потенцијал.<br />
депресији; насумични узорак овог аутора као да говори<br />
другачије, што поткрепљују и статистички подаци.<br />
Стопа самоубистава у Шведској није нарочито висока,<br />
а ако је веровати Индексу задовољености животом<br />
(који су створили социјални психолози на Универзитету<br />
Лестер), њени становници заузимају седмо место у<br />
свету када је реч о срећи нације. Знајући ово, склони<br />
смо да сецирамо митове о разним нацијама. Одакле та<br />
прича о суицидалним Швеђанима? Изгледа да је узела<br />
маха после једног говора Двајта Ајзенхауера из 1960.<br />
године, у којем је тврдио да су „грех, голотиња, пијанчење<br />
и самоубиства“ непосредна последица претерано<br />
развијених механизама социјалног старања у Шведској.<br />
Ова је прича обишла читав свет.<br />
У стокхолмском Moderna Museet, пројекат Ерика<br />
Крикорца представљен је као нека врста огласа: зидне<br />
слике приказују контуре града наспрам хоризонта, а на<br />
њима су речи HUR MÅR DU IDAG? („Како сте данас?“),<br />
седам обојених лица као индикатора емоција и адреса<br />
сајта на интернету; на терминалима је приказан интер-<br />
нет сајт, а плазма екран од четрдесет и два инча приказује<br />
тренутну боју светла пројектованог на небодере на<br />
тргу Хеторјет. „Рекламе“, пише Крикорц, „доминирају<br />
јавним простором, указују на наше мањкавости и<br />
говоре шта нам је потребно да бисмо се добро осећали.<br />
Наша економија је ’економија недостатности’, у потпу-<br />
ности заснована на незадовољству.“ Помоћу емоција<br />
кодираних посредством боја које блеште на зградама<br />
на тргу Хeторjет у сутон, Крикорц пушта праве емоције<br />
– премда се ту ради о просечној вредности – да дођу до<br />
речи насупрот реторици недостатности. Срећа остаје<br />
врлина, како је и Аристотел говорио. Пројекат Емотивни<br />
градови, тврди Крикорц, пружа „психолошку дијагнозу<br />
друштва“. Премда је оваква тврдња претерана – ово је<br />
више налик мерењу емоционалне температуре друштва<br />
– срце Ерика Крикорца је на правом месту.<br />
Роналд Џонс<br />
© Artforum, January 2008, „Review: Erik Krikortz,<br />
Moderna Museet”<br />
109
110<br />
111
еРИК КРИКОРЦ<br />
ERiK KRiKORtZ<br />
112<br />
Emotional Cities<br />
Erik Krikortz creates new tools for communication and<br />
vivid spaces for dialogue. His projects are interventions<br />
in public space that query quotidian life and explore its<br />
potentials. The viewer is not only a receiver, but also a<br />
co-creator. Without an engaged audience actively taking<br />
part, there would be no artwork.<br />
Krikortz interprets a masculine, monumental tradition<br />
in public art, but transforms it into an emotional and social<br />
project. His work is characterized by interactivity and<br />
a genuine interest in people and society. He employs<br />
modern technology to reach out and make the art experience<br />
accessible for a broad public. Krikortz also examines the<br />
social functions of new media and experiments with inter-<br />
faces. The concepts often seem simple at first sight, but<br />
appear more complex at a close-up. A good example of this<br />
is the light installation Colour by Numbers (2006–2010),<br />
where people are invited to colour tall buildings with light<br />
—by calling a number and using the touch-tone function<br />
on their mobile phones. Also in Demonstration Aesthetics<br />
(2010), produced at the Van Abbemuseum, where Krikortz<br />
investigates the function and form of the demonstration in<br />
the digital age, a collaborative effort generated the artwork.<br />
Together with ten young artists in Eindhoven, Krikortz<br />
created demonstration leftovers that subtly infiltrated<br />
public space.<br />
Emotional Cities creates a multilayered visual reflection<br />
of the emotional pulse of Belgrade. The project combines a<br />
website with a light installation in public space. People in<br />
Belgrade are invited to grade their current emotional state<br />
on a coloured seven-level scale at the website. Through sta-<br />
tistical analyses the emotions of all participating Belgraders<br />
will blend together. A median value is continuously calcu-<br />
lated, and the collective emotions of Belgrade are projected<br />
on Palace Albania. Hence you will know the emotional<br />
temperature of the city as you walk in the streets, or even<br />
when you approach the city by air. All values are also<br />
displayed on the website, and not only for Belgrade but<br />
for hundreds of cities worldwide. Emotional Cities has<br />
previously been carried out in Stockholm and Seoul.<br />
www.emotionalcities.com<br />
Pages 106–107 and 110–111:<br />
Emotional Cities, 2007–2010<br />
Net art, light installation<br />
in stockholm, 2007–2009<br />
Photo: Erik krikortz<br />
Erik Krikortz, Moderna Museet<br />
“The day of individual happiness has passed” would be the<br />
perfect catchphrase for Erik Krikortz’s attempt to measure<br />
collective happiness, had it been he who said it, rather than<br />
Adolf Hitler. Happiness has long been a subject for deep<br />
thinkers and dark rulers. Aristotle called it a virtue; Hitler,<br />
something to be sacrificed for the greater good. In his<br />
ongoing interactive project, “Emotional Cities”, Krikortz<br />
invites his audience to log on to www.emotionalcities.com<br />
and register their day-to-day emotional states using a scale<br />
of seven faces, from frowning to smiley, each colored to<br />
represent a point on the spectrum from violet (sad) to red<br />
(happy). In the first two weeks of Krikortz’s recent exhibition<br />
at Moderna Museet, more than twenty thousand people<br />
clicked on the face that best summed up their emotional<br />
grade, and that number continues to grow. Anyone can take<br />
part, but the collective input of Stockholm-based respondents<br />
becomes a part of the project’s next phase: Their self-evaluations,<br />
averaged every second into one representative color,<br />
are currently still lighting up the facades of the five office<br />
buildings around Hötorget square, the closest thing to sky-<br />
scrapers in central Stockholm. Checking out the “Emotional<br />
Cities” webcam one snowy evening, I saw the office buil-<br />
dings awash in yellow; Stockholmers were on the whole<br />
mildly happy.<br />
Krikortz’s scale might seem little more than pop psycho-<br />
logy, too crude a means for creditably measuring the subtle<br />
shades of human emotion; but academic constructs such as<br />
the Subjective Happiness Scale (SHS), created by researchers<br />
at Stanford University, and other similar instruments, use<br />
as few as four questions to quantify emotional well-being.<br />
But, of course, a measure of happiness is the measure of<br />
discontent, and if nothing else, “Emotional Cities” is capti-<br />
vating in its attempt to visualize, on a mass scale, a Swedish<br />
state of mind. In the country where consensus is king, Stock-<br />
holmers can look up at the Hötorget buildings to see if they<br />
are in emotional harmony with their fellow urbanities.<br />
Erik krikortz was born 1975 in sweden, where he lives and works. krikortz works with installations, interventions and performances—significantly<br />
with projects in the public space, often including web platforms and involving the participation of the<br />
public. he explores issues of democracy and public spaces. he pursues an established tradition in the art of drawing attention<br />
to the shortcomings and merits of the city, with the use of new technology and its interactive potential.<br />
Swedes are reputed to be a gloomy bunch, prone to suicide<br />
and depression; Krikortz’s random sampling suggests<br />
otherwise, and statistics back him up. Sweden’s suicide rate<br />
is not particularly high, and according to the Satisfaction<br />
with Life Index (created by social psychologists at the<br />
University of Leicester), its citizens rank seventh in the<br />
world in happiness. Knowing this prompts us to dissect<br />
myths about nationalities. Where did that yarn about<br />
suicidal Swedes come from? It seems to have taken hold<br />
after a 1960 speech by Dwight Eisenhower in which he<br />
alleged that “sin, nudity, drunkenness, and suicide” were<br />
the direct result of welfare-state excess in Sweden. It was<br />
the rumor heard ’round the world.<br />
At the Moderna Museet, Krikortz’s project is presented<br />
as a sort of advertisement for itself, with wall paintings<br />
featuring an urban skyline silhouette, the words HUR MÅR<br />
DU IDAG? (“How are you today?”), the seven colored emoticons,<br />
and the URL of the website; Internet terminals display<br />
the website, and a forty-two-inch plasma screen shows the<br />
current color of the light projection at the Hötorget skyscrapers.<br />
“Advertising”, Krikortz writes, “dominates the<br />
public space, points at our shortcomings, and tells us what<br />
we need in order to feel good. Our economy is an ’economy<br />
of deficiency’ based entirely on dissatisfaction.” With color-<br />
coded emotions flashed across the Hötorget buildings at<br />
sundown, Krikortz lets real—albeit averaged-out—emotion<br />
speak out over the rhetoric of deficiency. Happiness remains<br />
a virtue, just as Aristotle said. “Emotional Cities”, so<br />
Krikortz claims, provides “a psychological diagnosis<br />
of society.” While this is an overstatement—it’s more like<br />
taking society’s emotional temperature—Krikortz’s heart<br />
is in the right place.<br />
© Artforum, January 2008, “Review: Erik Krikortz,<br />
Moderna Museet,” by Ronald Jones<br />
113
ДАвИД мАЉКОвИћ<br />
dAvid MALJKOviĆ<br />
114<br />
115
ДАвИД мАЉКОвИћ<br />
dAvid MALJKOviĆ<br />
116<br />
Када се говори о футуризму у вези са Давидом Маљковићем,<br />
ваља напоменути: овај уметник је успоставио<br />
интензиван дијалог с тим великим авангардним песнич-<br />
ким покретом, остајући при томе на извесној дистанци<br />
како би избегао да га он у потпуности апсорбује. У про-<br />
пратном тексту уз инсталацију Поново за сутра (2003),<br />
једном од својих путовања кроз историју, Маљковић се<br />
среће са футуристима, успоставља једну дијалектичку<br />
размену, али настоји да избегне укључивање у било<br />
какву могућу носталгију. Уметник посматра промене,<br />
брзину којом се у постфордовском и либералном друштву<br />
човек ослобађа свега с великом лакоћом, посредством<br />
методологије променe темпа и сталне замене, у оквиру<br />
које неки предмет или мисао бивају потрошени и изме-<br />
њени веома брзим ритмом. Већи део рада овог хрватског<br />
уметника усмерен је на архитектуру, урбану и друшт-<br />
вену димензију у коју се она умеће, са свим својим<br />
пртљагом изгубљених, али и нађених значења, репозиционираних<br />
унутар једног новог, динамичног и имаги-<br />
нативног развојног процеса. Симболи мењају значење<br />
ако им промените окружење, ако се измене егзистенцијалне<br />
и политичке околности које одређују њихову<br />
функцију и јавну употребу. Одрастање у једној бившој<br />
социјалистичкој земљи, по мом мишљењу, оснажује<br />
перцепцију архитектонског симбола као важног еле-<br />
мента комуникације и слављења моћи, који у грађанима<br />
обликује неку врсту симбиотске свести о урбаној<br />
структури у којој живе. Давид Маљковић примећује<br />
да су нека од тих архитектонских остварења изгубила<br />
функционалност и покушава да им пружи још једну<br />
прилику за интеракцију са стварношћу. То је једна<br />
високопризматична операција, рационална у своме<br />
настојању да успостави контакт из којег може проистећи<br />
артикулација интелектуалних и политичких концепција,<br />
где су најважнији аргументи очување и надвладавање.<br />
Истовремено, то је у високом степену поетска, визионарска,<br />
утопијска операција. Овом уметнику је веома<br />
стало до стратегија поновног одигравања; да поново<br />
изведе, поново покрене нешто како би структурисао<br />
један могући однос између фикције, симулације и<br />
стварности. Што је још интересантније, он проширује<br />
ову „стратегију“ понављања и диференцирања на<br />
конкретне контексте, као што су изложбе савремене<br />
уметности. Свеукупни опус Давида Маљковића<br />
развијао се током година из два међусобно повезана<br />
пројекта, трилогије Сцене из новог наслеђа 1–3 (2002–<br />
2006) и Ових дана (2005). Оба пројекта започела су<br />
од видео радова, а онда су обогаћивана инсталацијама,<br />
фотографијама и колажима. Пројекат за фондацију<br />
Morra Greco одржава континуитет с претходним<br />
радовима. Усредсређен је на Италијански павиљон<br />
на Загребачком велесајму, још један кључни елемент<br />
савремене историје архитектуре из Титовог времена.<br />
Павиљон је пројектовао напуљски архитекта Ђузепе<br />
Самбито, и, после периода престижног коришћења<br />
и угледа који је уживао шездесетих и седамдесетих<br />
година прошлог века, сада је напола напуштен. Давид<br />
Маљковић користи изложбу у Напуљу као прилику да у<br />
целости проучи Самбитов рад, полазећи од претпоставке<br />
да има мало елемената који су доступни онима који желе<br />
да се баве овим архитектом. Намера је да се обнови<br />
расправа о Самбитовом деловању, полазећи управо<br />
од Италијанског павиљона, како би се открило све што<br />
је после тога створено. Кретање уназад, које почиње<br />
од Самбитовог културног порекла – а Маљковић ни на<br />
који начин не покушава да исприча његову биографију<br />
– пројектује се у будућност обнављањем расправе о<br />
значењу и функционалности читавог његовог опуса.<br />
Ђиђото дел Векио, поводом изложбе After<br />
Giuseppe Sambito, Fondazione Morra Greco,<br />
Напуљ, Италија, 2009.<br />
стране 114–115, 118–119 и 120:<br />
Lost Memories from These Days, 2006.<br />
колаж на папиру, 22,5 цм x 30 цм<br />
љубазношћу давида маљковића и annet gelink gallery, амстердам<br />
стране 116–117:<br />
квадрати из рада These Days, 2005.<br />
једноканална видео и звучна инсталација, 5 минута 33 секунде<br />
љубазношћу давида маљковића и annet gelink gallery, амстердам,<br />
metro Pictures, Њујорк, georg kargl fine arts, Беч, и sprüth magers, Берлин/лондон<br />
давид маљковић је рођен 1973. године у Хрватској, где живи и ради. Бави се аспектима историје и последицама<br />
преображаја комунистичког у капиталистички облик друштва. Његови радови неретко приказују напуштене зграде<br />
и споменике из шездесетих и седамдесетих година двадесетог века, који одсликавају обећање лепше будућности и,<br />
истовремено, једно сетно осећање неуспеха. последњих година, маљковићево стваралаштво се развија у оквиру два<br />
повезана пројекта: трилогије Сцене за једно ново наслеђе 1–3 (2002–2006) и рада под називом Ових дана.<br />
Рад Ових дана одвија се у оквиру простора Загребачког<br />
велесајма, тачније речено, испред некадашњег Италијанског<br />
павиљона, који је заблистао током шездесетих<br />
и седамдесетих година прошлог века, у златно доба<br />
Загребачког велесајма.<br />
Данас је то једно „уморно“ место, које је пружило<br />
уточиште једној уморној генерацији, што је, уз дуготрајне<br />
припреме, ишчекивала „боље сутра“… годину<br />
2009, као потенцијалну годину одласка на Запад или<br />
у такозвану Европску унију.<br />
Уморни дијалози у успореном снимку заправо су<br />
колажи добро познатих лекција из уџбеника за „лако<br />
учење енглеског језика“, односно апсурдне и дугорочне<br />
припреме за сутрашњицу у фиксираном времену<br />
данашњице.<br />
Давид Маљковић<br />
117
118<br />
119
ДАвИД мАЉКОвИћ<br />
dAvid MALJKOviĆ<br />
120<br />
Speaking of Futurism in relation to David Maljković, it is<br />
appropriate to state: the artist has established an intensive<br />
dialogue with the great poetic vanguard movement, while<br />
remaining at a certain distance, so as to avoid an inappropriate<br />
total absorption. In the text that accompanies the<br />
installation “Again for Tomorrow” (2003), one of his<br />
journeys through history, Maljković meets the futurists,<br />
he establishes a dialectical exchange but tries to avoid being<br />
involved in any possible nostalgia. David Maljković observes<br />
the change, the speed with which, in a post-Fordist and<br />
liberal society one gets rid of everything with great ease,<br />
and through a methodology of fastpaced change and<br />
continuous replacement, in which an object or a thought<br />
are consumed and altered at a rapid pace. The focus of the<br />
major part of the work of the Croatian artist is architecture,<br />
urban and social dimension in which it is inserted, with all<br />
its baggage of lost and also found meanings, repositioned<br />
within a new dynamic and imaginative development. There<br />
are symbols that change their meaning if you change the<br />
environment around them, if the existential and political<br />
circumstances that determine their function and public use<br />
are altered. Growing up in a former socialist country, I<br />
believe, reinforces the perception of architectural symbol<br />
as an important element of communication and celebration<br />
of power, forming in citizens a kind of symbiotic conscious-<br />
ness with the urban structure in which they live. David<br />
Maljković notices the loss of functionality of some of these<br />
architectural works, and try to give them another opportunity<br />
to interact with the reality. A highly prismatic operation,<br />
rational in an attempt to establish a contact from which<br />
results a possible articulation of the intellectual and<br />
political concepts, where preservation and overcoming<br />
are the most important arguments. At the same time, it is<br />
a highly poetic, visionary, utopian operation. David Malj-<br />
ković is very keen on the strategies of re-enactment, to<br />
re-enact, to bring again in motion, in order to structure<br />
a possible relationship between fiction, simulation and<br />
reality. What’s more interesting, the artist extends this<br />
“strategy” of repetition and differentiation into specific<br />
contexts, such as exhibitions of contemporary art. The<br />
overall work of David Maljković has been developed over<br />
the years around two projects in relation to each other, the<br />
trilogy “Scenes from New Heritage 1–3” (2002–2006)<br />
and “These Days” (2005). Both projects started from video<br />
works, and then were enriched with installations, photographs<br />
and collages. The project for the Morra Greco Foundation<br />
stays in continuity with the earlier works. The focus of the<br />
work is the Italian pavilion at the fair in Zagreb, another<br />
key element of modern history of architecture at the time<br />
of Tito. The pavilion was designed by Neapolitan architect<br />
Giuseppe Sambito, and after the period of prestigious use,<br />
and consideration enjoyed in the ‘60s and ‘70s is now in<br />
a state of semi-abandonment. David Maljković takes<br />
opportunity of the exhibition in Naples to study through-<br />
out the work of Sambito, basing on the assumption that<br />
there are few elements available for those who want to<br />
do research on this architect. The intention is to restore a<br />
discussion on the activity of Sambito, starting right from<br />
the Italian pavilion, in order to discover everything that has<br />
been developed subsequently. Backward operation which<br />
begins from the cultural background of Sambito—of whom<br />
Maljković does not attempt in any way to tell the biography<br />
—is projected into the future by renewal of discussion on<br />
the meaning and functionality of his entire work.<br />
Gigiotto del Vecchio<br />
text for the exhibition ‘After Giuseppe Sambito’,<br />
Fondazione Morra Greco, Naples, Italy, 2009<br />
These Days takes place on the premises of the Zagreb fair,<br />
more precisely, in front of the former Italian pavilion which<br />
saw its splendour in the 60s and the 70s that were the golden<br />
age of the Zagreb fair.<br />
Today this is a “tired” place that has given shelter to a<br />
tired generation which, with long lasting preparations, has<br />
been waiting for a “better tomorrow”… the year 2009 as the<br />
potential year of going west or to the so called EU.<br />
Tired dialogues in slow-motion are actually collages of<br />
the well known lessons from “Easy English” textbooks i.e.<br />
absurd and long-term preparations for tomorrow in a fixed<br />
present time of today.<br />
David Maljković<br />
Pages 114–115, 118–119 and 120:<br />
Lost Memories from These Days, 2006<br />
collage on paper, 22,5 x 30 cm<br />
courtesy annet gelink gallery amsterdam<br />
Pages 116–117:<br />
stills from These Days, 2005<br />
single channel video and sound installation, 5 minutes 33 seconds<br />
courtesy annet gelink gallery, amsterdam, metro Pictures, New york,<br />
georg kargl fine arts, vienna, and sprüth magers, berlin/london<br />
david maljković was born in 1973 in croatia, where he lives and works. maljković is concerned with aspects of the history and the<br />
consequences of the transformation from a communist to a capitalist society. his works often show abandoned buildings and<br />
monuments from the 1960s and 1970s, which reflect the promise of a better future while also giving rise to a melancholy sense<br />
of failure. in recent years his work has developed in the form of two related projects: the trilogy Scenes for a New Heritage 1–3<br />
(2002–2006) and These Days (2005).<br />
121
АРНАуТ мИК<br />
AERNOUt MiK<br />
122<br />
123
АРНАуТ мИК<br />
AERNOUt MiK<br />
124<br />
У опусу Арнаута Мика складно се спајају мајсторско<br />
снимање филмова, елегантна архитектура, разумевање<br />
групног понашања, перципирање начина на који се<br />
људи крећу кроз различите врсте простора и изоштрен<br />
осећај друштвене одговорности. Његово дело подрива<br />
традиционална поимања уметничких дисциплина, али<br />
и конвенционалне начине размишљања о уметности.<br />
Мик ваја зидове уз које приањају екрани; или претвара<br />
своје „слободно постављене“ екране у скулптуралне<br />
предмете који подстичу посматраче да размишљају о<br />
њима. Када се посматрач суочи с Миковим делом, ту<br />
има више аспеката које ваља размотрити: како слике<br />
на екрану заокупљају његову пажњу, а затим како могу<br />
да се читају; облик, величина и место самог екрана;<br />
однос екрана и његовог оквира (ако оквир постоји), а<br />
свакако однос екрана и зида/зидова према коме/којима<br />
екран „стоји“; а пошто екрани често додирују под и<br />
постављени су ниже од висине просечне особе, мора<br />
се такође размислити и о другим посматрачима који<br />
им прилазе, застају, крећу се око њих и доживљавају<br />
уметников рад. Он, сасвим исправно, полази од претпоставке<br />
да посматрачи приступају његовим радовима<br />
носећи са собом пртљаг информација прикупљених из<br />
масовних медија. Његове покретне слике односе се на<br />
текуће догађаје – протесте, деловање полиције, реаговањe<br />
на катастрофе – а да их никада не објашњавају<br />
или конкретно наводе. Широким замасима камере, Мик<br />
снима нешто што изгледа као догађај у којем постоје<br />
одвојене групе, које се некада мешају и претапају једна<br />
у другу, а некада остају одвојене. Добија се наговештај<br />
предстојећег насиља – али разрешења нема зато што нема<br />
драме. У оквиру Миковог догађаја могу се дешавати<br />
неке ствари, али оне се дешавају невезано за некакав<br />
заплет и без ичега што би личило на почетак, средину<br />
или крај. Ствари се дешавају током одређеног временског<br />
периода, а потом се после извесног времена дешавају<br />
поново. Микови радови су утемељени на времену, али<br />
он вешто истискује из времена поимање трајања, чиме<br />
по с т и же д а т ај а с пе к т в р е ме н а и з г у би св оју д и ме н з и ју.<br />
Размотрићемо три рада која спадају међу његова<br />
најкарактеристичнија остварења. Школско двориште<br />
(2009), рад на два екрана, представља класично Миково<br />
дело. Посматрач који ништа не слути застаје у месту<br />
када га види. Описујући некакво нарушавање реда у<br />
некој средњој стручној школи, у којој се одиграва евакуација,<br />
те слике наговештавају постојање културног<br />
конфликта који би могао постати бруталан. Многобројни<br />
учесници подељени су на разне групе с некаквим<br />
циљем, али тај циљ никада не бива артикулисан. Вакуумска<br />
соба (2005) представља остварење галеријског<br />
типа, како налаже његова архитектура. На екранима се<br />
емитују слике са камера за надзор у просторији неког<br />
суда или законодавног тела, у коју упадају људи који<br />
због нечега протестују и прекидају заседање које је у<br />
току. Свеобухватни карактер дела, као и идеја да су<br />
камере, пошто служе за надзор, фиксиране у месту и не<br />
могу се кретати осим око сопствене осе, чине ово дело<br />
карактеристичним. Најзад, Немонтирани материјал<br />
(2006) концепцијски одудара од других Микових дела.<br />
Састоји се од неискоришћеног материјала намењеног<br />
информативним програмима, a снимљеног током<br />
грађанског рата на Балкану. Мик је ове снимке преузео<br />
онакве какви су изашли из камере, и слику и звук (то је<br />
једини Миков рад који садржи звук), и монтирао их у<br />
виду „поглавља“ или „епизода“, а у паузама између њих<br />
екран је затамњен. Премда Немонтирани материјал користи<br />
документарни материјал с војницима и цивилима,<br />
претпостављајући стање нормалности у времену кризе,<br />
његова реалност показује до које је мере стварност<br />
склиска и необична, потврђујући са разорном ненаметљивошћу<br />
изреку: „Истина је чуднија од фикције“.<br />
Лоренс Кардиш<br />
у Exit 100 Video Artist, Exitmedia, 2010.<br />
стране 122–123 и 126–127:<br />
квадрати из рада Scapegoats, 2006.<br />
видео инсталација, дигитални видео на хард драјву, екран у простору<br />
продукција: bak, basis voor actuele kunst и уметник<br />
љубазношћу carlier | gebauer, Берлин<br />
страна 125:<br />
инсталација, kunstverein hannover, 2007.<br />
Фотограф: рајмунд заковски<br />
љубазношћу carlier | gebauer, Берлин<br />
Они који испаштају, 2006.<br />
Радња у оквиру рада Они који испаштају (Scapegoats)<br />
дешава се унутар и око неке неименоване спортске арене.<br />
Највећи део радње одиграва се у великом простору на<br />
средини комплекса, који је претворен у избеглички<br />
логор или некакво место за притвор. Простори намењени<br />
различитим функцијама – спавању, кувању,<br />
складиштењу, медицинској нези – претворени су у<br />
некакве зоне. Целокупном атмосфером доминирају<br />
војне операције, почев од борбених камиона паркираних<br />
унутар арене до честог показивања оружја. Људи који<br />
настањују ову сцену могу се поделити у две групе: они<br />
који управљају ситуацијом и они који морају да слушају<br />
наређења. Они који командују непрестано постројавају<br />
људе који су им дати на чување, само им повремено<br />
дозвољавајући да седе на земљи држећи руке на глави.<br />
Једном пубертетлији поверено је да носи пушку док<br />
патролира обилазећи групу притвореника. Истовремено,<br />
одигравају се и прозаичније сцене: један портабл шпорет<br />
и столови за кафу чине провизорну кантину, а пољски<br />
кревети пружају место за одмор.<br />
Поделе и односи између група остају провизорни.<br />
Тамничари носе одећу која подсећа на војничку, али<br />
арнаут мик рођен је 1962. у Холандији, где живи и ради. од 1995. године бави се филмом, видеом, фотографијом, како би<br />
стварао лабораторијска окружења која, паралелно стварном свету, развијају ситуације у којима се одражавају услови<br />
у којима људи раде, играју се, итд. Његове видео инсталације успостављају танану равнотежу између режиране драме<br />
и стварних догађаја. реконструишући догађања на периферији наше друштвене стварности, мик стално приказује<br />
сценарије које уобличава хијерархија или политичка доминација.<br />
због њене офуцаности не може се ништа одређено<br />
закључити о политичким опредељењима или национал-<br />
ности. Визуелне сличности између свих група – војника,<br />
затвореника у униформама и оних који су обучени дели-<br />
мично у цивилну а делимично у војничку одећу –<br />
додатно доприносе конфузији и онемогућавају да се<br />
ти људи поделе у јасно разграничене категорије. Такође,<br />
није јасно да ли „затвореници“ заправо могу бити опасни.<br />
Агресори често подстичу кретање, терају непријатеље<br />
да се постројавају, седе, марширају и излазе ван зграде,<br />
где их и даље муштрају, ударају и грде. У једном тре-<br />
нутку, долази до изненадне промене улога и заробљеници<br />
привремено преузимају контролу. Док се филм<br />
наставља на бескрајној траци, сви и даље марширају, а<br />
посматрач има утисак да пушке само што нису опалиле.<br />
Кели Сидли<br />
текст из каталога: Aernout Mik, The Museum<br />
of Modern Art, New York, 2009.<br />
125
126<br />
127
АРНАуТ мИК<br />
AERNOUt MiK<br />
128<br />
Aernout Mik’s work seamlessly combines expert filmmaking,<br />
elegant architecture, an understanding of group behavior,<br />
an appreciation of how people move through various types<br />
of space, and a keen sense of social responsibility. It subverts<br />
both notions of art's traditional disciplines and conventional<br />
ways of thinking bout it. Mik sculpts walls in which screens<br />
adhere; or he makes his “freestanding” screens into sculpt-<br />
ural objects that invite their own contemplation from viewers.<br />
In encountering a piece by Mik there are many aspects to<br />
consider: how the images on the screen arrest the viewer<br />
and then how they may be read; the shape, size, and place-<br />
ment of the screen itself; the relationship of the screen to its<br />
frame (if it has one) and certainly to the wall(s) away from<br />
which the screen “stands”; and because the screens frequently<br />
touch the floor and are built lower than the height<br />
of the average person, one also has to consider the other<br />
viewers who come upon, stop, move about and experience<br />
Mik’s work. He assumes, quite rightly, that viewers attend<br />
his pieces with a baggage of information derived from mass<br />
media. His moving images refer to current events—protests,<br />
police actions, reactions to catastrophes—without ever<br />
explaining or specifying them. With sweeping cameras<br />
Mik records what appears to be an event in which there are<br />
separate groups, sometimes co-mingling and absorbing one<br />
into the other, and sometimes remaining apart. An intimation<br />
of impending violence is obtained. But there is no<br />
resolution because there is no drama. In a Mik event things<br />
may happen, but they happen without regard to plot and<br />
with no semblance of beginning, middle or end. Things<br />
happen over a certain period, and then, after a while, they<br />
happen again. Mik’s pieces are time-based, but he cannily<br />
squeezes out the notion of duration from time,making that<br />
particular measure dimensionless. We will consider three<br />
of his most distinctive works. Schoolyard (2009), a two<br />
screen piece, is classic Mik. It stops the unsuspecting<br />
viewer in their tracks.<br />
Describing some disturbance in a vocational school<br />
which is being evacuated, the images suggest a cultural<br />
conflict which may turn brutal. Its large cast is splintered<br />
into various groups choreographed with purpose, but those<br />
purposes are never articulated. Vacuum Room (2005) is<br />
a gallery piece, as required by its architecture. Rear<br />
projectors cast images from surveillance cameras in a<br />
legislative or judicial chamber into which protestors burst,<br />
interrupting a session. The enveloping nature of the piece,<br />
and the idea that the cameras, being surveillance, are fixed<br />
in place and cannot move except on their own axis, make<br />
this work distinctive. Finally, Raw Footage (2006), is in its<br />
conception unlike Mik’s other works. It is edited from unused<br />
newsreel footage shot during the civil war in the Balkans.<br />
Mik took the footage as it came from the camera, both<br />
image and sound (this is the only one of Mik’s pieces with<br />
a track), and edited it into “chapters” or “episodes” with<br />
darkness between incidents. Although Raw Footage uses<br />
documentary material of soldiers and civilians assuming<br />
a normalcy in a time of crises, its actuality indicates how<br />
slippery and strange reality is, affirming with a quiet devastation<br />
the adage “Truth is Stranger than Fiction”.<br />
Laurence Kardish<br />
in Exit 100 Video Artist, Exitmedia, 2010<br />
Pages 122–123 and 126–127:<br />
stills from Scapegoats, 2006<br />
video installation, digital video on hard drive, freestanding screen, 39 minutes<br />
Produced by bak, basis voor actuele kunst and the artist<br />
courtesy carlier | gebauer, berlin<br />
Page 125:<br />
installation view: kunstverein hannover, 2007<br />
Photographer: raimund zakowski<br />
courtesy carlier | gebauer, berlin<br />
Scapegoats, 2006<br />
Scapegoats is set in and around an unspecified sports arena.<br />
Most of the action takes place in a large area at the center<br />
of the complex, which has been transformed into a refugee<br />
camp or holding point of some kind. Stations devoted to<br />
different functions—sleeping, cooking, storage, medical<br />
care—have been loosely organized into zones. Military<br />
operations dominate the entire atmosphere, from combat<br />
trucks parked inside the arena to frequent displays of<br />
weaponry. The people inhabiting the scene can be broken<br />
down into two groups: Those who are in control and those<br />
who must follow orders. Commanders continually line up<br />
their charges, only sometimes allowing them to rest on the<br />
ground with their hands on their heads. An adolescent boy<br />
is given the responsibility of carrying a rifle as he patrols<br />
a group of detainees. At the same time, more prosaic scenes<br />
unfold: a portable stove and cafe tables form a makeshift<br />
canteen and cots provide a place to rest.<br />
The divisions and allegiances between the groups remain<br />
tenuous. The captors wear military-oriented garb, but the<br />
aernout mik was born 1962 in the Netherlands, where he lives and works.since 1995 aernout mik is working with film, video,<br />
photography in order to create laboratory settings which, parallel to the real world, create situations reflecting on the conditions<br />
of humans at work, at play etc. his video installations are a delicate act of balance between staged drama or real event. reconstructing<br />
events on the periphery of our social reality, mik constantly shows scenarios shaped by hierarchy or political domination.<br />
ragtag nature of their clothes does not belie any distinct<br />
political leaning or nationality. The visual similarities<br />
between all of the factions—soldiers, prisoners in uniform,<br />
and those who are partially dressed in both civilian and<br />
military attire—further the confusion and make it impossible<br />
to place people into distinct categories. Nor is it clear<br />
if the “prisoners” may actually be dangerous. The aggressors<br />
instigate frequent movement, making their enemies line up,<br />
sit down, march, and move to the exterior of the building,<br />
where they continue to shove, kick, and reprimand. At one<br />
point, there is a sudden reversal of roles and the captives<br />
temporarily take over. As the film continues on a loop,<br />
everyone keeps marching and the guns always seem just<br />
a moment from firing.<br />
Kelly Sidley<br />
From the catalogue: Aernout Mik, The Museum<br />
of Modern Art, New York, 2009<br />
129
СТИв меКвИН<br />
stEvE MCQUEEN<br />
130<br />
131
СТИв меКвИН<br />
stEvE MCQUEEN<br />
132<br />
Ханс Улрих Обрист и Ангелине Шерф<br />
разговарају са Стивом Меквином<br />
Ангелине Шерф: Стиве, ви данас заузимате посебно<br />
место у савременој уметности, не само због софистицираности<br />
ваших инсталација већ и зато што је, у највећој<br />
мери, људско биће у својој индивидуалној и колективној,<br />
рационалној или ирационалној димензији, у средишту<br />
вашег рада.<br />
Ханс Улрих Обрист: Постављате питање другиx нивоa<br />
свести, што у многим вашим остварењима доводи до једне<br />
звучне димензије, до звука. У раду Било једном, реализованом<br />
за ову изложбу, користите се глосолалијом.*<br />
Стив Меквин: То је везано за идеје о медитацији које<br />
сам помињао, као и за џез импровизације. Глосолалија<br />
нема никакве везе са забавом, али има са стањем духа,<br />
а читава замисао о усменом превођењу мени је била фасцинантна.<br />
И с тим што у одређеном тренутку то није<br />
имало смисла – није се могло разабрати шта се говори.<br />
То је сјајно. Дивно је медитирати. То је несвесни звук<br />
који се производи непосредно посредством људских<br />
бића. Ишао сам у Торонто да разговарам са Вилијaмом<br />
Самарином, лингвистом који је специјалиста за то. Он<br />
ми је дозволио да користим његову архиву снимака.<br />
АС: Да ли је глосолалија постсимболичка комуникација,<br />
како то назива Џерон Леније, која омогућава да се изађе<br />
изван језика?<br />
СМ: Изван језика и није тако далеко. Сетите се, на пример,<br />
Бекета. Он користи половичне реченице, враћа се<br />
уназад, или сетите се Џојса. Ту умногоме спадају и писци<br />
као што је Тони Морисон. Интересовали су ме ти<br />
писци, нарочито Бекет, који су покушавали да све ставе<br />
на врх чиоде. Ако писац успева да превазиђе оно што<br />
читам, тако да то постане нешто о ономе што се одиграва<br />
у мојој глави, то је сјајно. Али то се веома ретко дешава.<br />
Последња књига Тони Морисон, Рај, почиње<br />
овом реченицом: „Прво пуцају на белу девојку.“ Током<br />
читаве књиге не зна се ко је црн а ко бео – то је фасцинантно.<br />
Необично је, међутим, што ми желимо да нам<br />
се то каже и то узимамо здраво за готово. То је сјајно,<br />
тако се пред нас ставља огледало. Идеја о томе да језик<br />
излази изван текста, наравно, такође се односи и на<br />
песме и поезију – поезија није намењена да буде на<br />
страници књиге, намењена је да се чита гласно, као<br />
део онога што радимо. Она је жива, више је физичког<br />
карактера, више је телесна као таква.<br />
СМ: „Јер свако ко говори језицима не говори људима<br />
већ Богу. Њега уистину нико не разуме…“ Библија<br />
стално говори о обраћању Богу, а људи који говоре језицима<br />
а не разумеју шта говоре заправо се користе као<br />
мобилни телефон на неки начин, они преносе поруке од<br />
Бога. И тако, у основи, изгубљени сте. Напросто кренете<br />
са причом, а то је управо оно што мене интересује<br />
– ми као средство преношења поруке.<br />
ХУО: Појам говорења језицима коришћен је да се опишу<br />
две веома различите појаве – глосолалија и ксеноглосија.<br />
СМ: Ксеноглосија је када одједном наизглед говорите<br />
неким језиком који никада нисте учили нити сте га чак<br />
претходно и чули. Глосолалија је када говорите неким<br />
језиком који раније није постојао, или га нико раније<br />
није чуо. То није појава присутна само у хришћанству.<br />
Постоји у многим културама.<br />
АС: Занима ме да сазнам у којој мери је контрола битна<br />
за вас и ваш рад?<br />
СМ: Он је у великој мери контролисан зато што га ви<br />
покрећете. Попут дервиша, ви се вртите и тада се приближавате<br />
Богу. Радите то зато што знате како се то<br />
ради – то је привидно ван моћи контроле, али ви то у<br />
потпуности контролишете. Морате да изгубите контролу<br />
над стварима да бисте их контролисали. То је суштина<br />
импровизације. То је контролисани хаос. После извесног<br />
времена, ствар добије сопствени замах, али мора мало<br />
да се притегне да би доспела у одређено стање. Негде<br />
до половине рада Било једном ви сте негде другде, изгубљени.<br />
А онда се вратите.<br />
АС: Рад Било једном повезан је са питањем односа свесног<br />
и несвесног. То је портрет људског сабијен у 116 слика,<br />
које сучељавате са једним другим обликом знања, са<br />
глосолалијом, која је недокучива.<br />
СМ: За мене су сви снимци са летелице Voyager II везани<br />
за наше такозвано знање. Њу је НАСА лансирала ’77,<br />
тако да она веома нагиње ка западњачком знању у<br />
* глосолалија, или говорење (у) језицима (speaking in tongues)<br />
значи говорити језиком који се не познаје, нпр. у сврху молитвене<br />
комуникације са Богом, прим. прев.<br />
одређеној мери. Све је то повезано са оним што наизглед<br />
знамо. А у случају звука, ради се о ономе што не знамо,<br />
о „ничему“. Идеја да звук не значи ништа или да ми о<br />
звуку не знамо ништа веома је занимљива, потиче од<br />
нас и доспева у ту ситуацију где постоје те слике онога<br />
што „знамо“. Чим то двоје саставите, нешто недостаје.<br />
Ми водимо тај разговор док је рад у току, што је необично.<br />
Мислим да живимо у некој недефинисаној ситуацији.<br />
Не живимо у прошлости, не живимо у будућности,<br />
живимо негде између. Покушавам да створим зомбијевску<br />
ситуацију, ни мртав ни жив. Не пасиван зомби,<br />
већ свестан зомби. Дакле, мене занима то што није<br />
ни тамо ни овамо.<br />
ХУО: Има једна песма Брајена Ферија о стању недефинисаности…<br />
Како ви видите тај простор недефинисаности?<br />
СМ: То је као када читате књигу – разумете књигу само<br />
на основу последњих речи које сте прочитали. Када год<br />
окренете нову страницу, негде сте другде. То је путовање.<br />
И ту постоји почетак, то ће бити наша непосредна прош-<br />
лост, а напред је будућност, али њу не видимо. Свака<br />
реч коју изговоримо нестала је. И када се дешавају<br />
занимљиве ствари, то је непосредно и ту је; и то оснажује<br />
ваше присуство. Постоји некакав однос са сликом.<br />
Ако није у дрогама и рокенролу, онда је у нечем другом.<br />
ХУО: Можемо ли мало да поразговарамо о генези пројекта<br />
Voyager? На неки начин га је покренула књига<br />
Шумови земље. Током пројекта Voyager I, као што је<br />
документовано у тој књизи, план је био да се прикупе<br />
релевантне информације (шта год то значило) и пошаљу<br />
у свемир попут поруке у боци.<br />
СМ: Код пројекта Voyager II, занима ме читава та идеја<br />
о физичкој раздаљини пројекта – то ће бити најдаљи<br />
стране: 130–131 и 134–135<br />
квадрати из рада: Once Upon a Time, 2002.<br />
низ од 116 слајдова, колор слика са хард драјва компјутера,<br />
пројектованих на екран, са интегралном музичком пратњом<br />
70 минута<br />
љубазношћу marian goodman gallery, Њујорк/париз,<br />
и Thomas dane gallery, лондон<br />
стив меквин је рођен 1969. године у великој Британији, а живи и ради у великој Британији и Холандији. меквин је познат и<br />
као визуелни уметник и филмски режисер, добитник тарнерове награде и златнe камерe на канском филмском фестивалу.<br />
од 1993. године, када је снимио свој први значајни филм, меквин постиже успех разнородним радовима. Његови црно-<br />
бели неми филмови, у којима се често и сâм појављује, истичу ауторово истраживање формалног филмског језика и<br />
популарних кинематографских конвенција.<br />
предмет од Земље који је човек створио. Одувек ме је<br />
интересовала идеја о сликама које Voyager шаље, а у<br />
вези са чињеницом што се он заправо налази у свемиру.<br />
Такође ми се допада идеја о томе да пред себе ставимо<br />
огледало; да имамо одраз у огледалу који није намењен<br />
нама већ некој ванземаљској интелигентној раси. Ту<br />
нема сиромаштва, ратова, нуклеарних бомби, религије<br />
и тако даље. То је, дакле, неки необичан, назовипоглед<br />
на нас саме. То је нешто што желим још да истражујем.<br />
Занима ме и идеја о прошлости – време када је направљен<br />
и лансиран – а ипак има посебан однос са будућношћу,<br />
па чак и са садашњошћу. Допадају ми се та три аспекта.<br />
Садашњост је само једно виђење овог пројекта.<br />
Неке од тих слика датирају из раних седамдесетих<br />
година прошлог века. Ништа од тога није новије од<br />
1977. године. А ту је и помисао да ће то отпутовати<br />
у будућност, а ми ту некако живимо у средини.<br />
АС: Зашто сте желели да документарне снимке претворите<br />
у филм?<br />
СМ: За мене су полазне тачке били „фикција“ и „путовање“.<br />
Разгледање слика које прослеђује Voyager није<br />
било као да гледам Земљу коју познајем. Мени је то<br />
више личило на фантастику.<br />
АС: Постоји ту један цртеж који би требало да представља<br />
читаво човечанство – онај са оцем, мајком и<br />
дететом у утроби; а ту је и једна звезда и дешава се<br />
много других ствари које би требало да пренесу<br />
мноштво информација.<br />
СМ: Постоји ту и нека мапа која показује где смо ми,<br />
Сунчев систем, одакле је летелица лансирана. Ту је<br />
потребно много информација, али оне се користе да<br />
би се конструисала бајка за свемир.<br />
АС: Хоће ли ово бити први пут да користите архивске<br />
снимке?<br />
СМ: Да. Сматрам да те слике припадају свима нама.<br />
Послате су у свемир да би представљале „нас“, тако<br />
да припадају нама. Наше су власништво.<br />
Париз, 25. 11. 2002.<br />
транскрибовао Мет Прајс<br />
133
134<br />
135
СТИв меКвИН<br />
stEvE MCQUEEN<br />
136<br />
Excerpt from Hans Ulrich Obrist and Angeline Scherf<br />
in conversation with Steve McQueen<br />
Angeline Scherf: Steve, you occupy a specific place in<br />
contemporary art today not only due to the sophisticated<br />
nature of your installations, but also because, for the most<br />
part, the human being in its individual and collective,<br />
rational or irrational dimension is at the heart of your work.<br />
Hans Ulrich Obrist: The question of other levels of consciousness<br />
is something that comes up in your work, and in<br />
many pieces this leads to a sonic dimension, to sound. In<br />
Once Upon a Time, the work realised for this exhibition,<br />
you use “speaking in tongues”.<br />
Steve McQueen: It relates to the ideas of meditation that I<br />
mentioned before, and to the improvisation of jazz. Speaking<br />
in tongues has nothing to do with entertainment, but<br />
everything with a state of mind, and the whole idea of that<br />
translating orally was fascinating for me. And the fact that<br />
it didn’t make sense at a certain point—one couldn’t reco-<br />
gnise what one was saying. That is great. It is a wonderful<br />
thing to contemplate. It is unconscious sound made directly<br />
through human beings. I went to Toronto to speak to<br />
William Samarin, a linguist specialized in the subject.<br />
He let me use his archive of recordings.<br />
AS: Is speaking in tongues a post-symbolic communication,<br />
as Jaron Lanier calls it, which allows beyond language?<br />
SMCQ: Beyond language is not far off. Think of Beckett for<br />
example. He uses half sentences, and goes backwards, or<br />
think of Joyce. People like Toni Morrison very much come<br />
into the loop. I was interested in these writers, especially<br />
Beckett, who tried to put everything on the head of a needle.<br />
If the writer manages to transcend what I’m reading so that<br />
it becomes something about what is happening in your<br />
head, then that’s great. But it’s very rare. Toni Morrison’s<br />
last book, Paradise, starts with the line: “They shoot the<br />
white girl first”. Throughout the book, you don’t know<br />
who’s black and who’s white—it’s fascinating. But the<br />
funny thing is, we want to be told, and we take that for<br />
granted. It’s marvellous, holding a mirror up to ourselves.<br />
The idea of language going beyond text is of course also<br />
true for songs and poetry—poetry’s not meant to be on the<br />
page, it’s meant to be read aloud as part of what we do. It’s<br />
alive, more physical, more of the body as such.<br />
SMCQ: “For anyone who speaks in tongues does not speak<br />
to men but to God. Indeed, no-one understands him…” The<br />
Bible goes on and on about speaking to God, and the people<br />
who speak in tongues not actually understanding what<br />
they’re saying, so they’re being used as a mobile phone in<br />
a way, teleporting messages from God. So basically you’re<br />
lost. You just take off, and that’s very much what I’m<br />
interested in—us as a vessel.<br />
HUO: Speaking in tongues has been used to describe two<br />
very different phenomena—glossolalia and xenoglossia.<br />
SMCQ: Xenoglossia means you suddenly seem to speak a<br />
language you had never studied or even heard of before.<br />
Glossolalia means you speak a language that did not exist<br />
before, or no one has ever heard before. The phenomenon<br />
is not strictly Christian. It exists in a lot of cultures.<br />
AS: One thing I’m interested in learning about, is how far<br />
control is an issue for you and your work ?<br />
SMCQ: It’s very much controlled because you instigate it.<br />
Like whirling dervishes, you spin, then get closer to God.<br />
You do it because you know how to do it—there’s an apparent<br />
out-of-control-ness, but you’re totally in control of it. You<br />
have to get out of control to be in control. That’s what impro-<br />
visation is. It’s controlled chaos. After a while it takes on its<br />
own momentum but it needs to be wound up a bit to get into<br />
a certain state. Once Upon a Time, by the middle you are<br />
somewhere else, lost. And then you come down again.<br />
AS: Once Upon a Time is connected to the conscious/<br />
unconscious issue. It’s a portrait of humanity compressed<br />
into 116 images that you confront with another form of<br />
knowledge, glossolalia, which is indecipherable.<br />
SMCQ: For me the images in Voyager II are all about our<br />
so-called “knowledge”. It was launched by NASA in ‘77<br />
so is very much biased towards Western knowledge to a<br />
certain degree. It’s all about what we apparently know.<br />
With the sound, for sure, it’s all about what we don’t know,<br />
or “nothing”. The idea of sound meaning nothing or sound<br />
that we don’t know anything about is very interesting,<br />
coming from us to the situation where these images are<br />
there of what we “know”. Just to put the two together leaves<br />
an ingredient missing. We’re having this conversation<br />
while the work is in progress, which is unusual. I think<br />
we’re living in limbo. We’re not living in the past, we’re<br />
not living in the future; we’re living in between. I’m trying<br />
to create a zombie situation, not dead, not alive. Not a passive<br />
zombie, but a conscious zombie. So limbo is what I’m inte-<br />
rested in.<br />
HUO: There’s a song by Brian Ferry about limbo… How<br />
do you see this limbo space?<br />
SMCQ: It’s like reading a book—you only understand the<br />
book as far as the last words you’ve read. Each time you<br />
turn the page, you’re somewhere else. It’s a journey. And<br />
there’s a beginning, which will be our immediate past,<br />
and the future in front but we can’t see it. Every word we<br />
say has gone. So when interesting things happen, it’s imme-<br />
diate, and is just there; and it reinforces your presence. There<br />
is a relationship with the image. If it’s not in drugs and<br />
rock‘n’roll, it’s in something else.<br />
HUO: Could we talk a little about the genesis of the Voyager<br />
project? It was somehow triggered by the book The Murmurs<br />
of Earth. During Voyager I, as documented in that book, the<br />
plan was to gather relevant information (whatever that means)<br />
and send it, as if it was a bottle, into outer space.<br />
SMCQ: With Voyager II, what interests me is the whole idea<br />
of the physical distance of the project—it will be the<br />
Pages: 130–1131 and 134–135:<br />
stills from Once Upon a Time, 2002<br />
sequence of 116 slides base color images streamed through<br />
a Ps hard drive and rear projected onto a screen with an integral<br />
soundtrack, 70 minutes<br />
courtesy marian goodman gallery, New york / Paris,<br />
and Thomas dane gallery, london<br />
steve mcQueen was born 1969 in london. he lives and works in great britain and the Netherlands. mcQueen is well known as<br />
an artist and as a filmmaker, winner of the Turner Prize and the golden camera at the cannes film festival. right from his<br />
first major film in 1993 mcQueen achieved international success with a body of distinctive work. his films are characterized by<br />
a minimalist and anti-narrative approach often shown in well controlled installations, underlining mcQueen’s exploration of<br />
formal film language as well as popular cinematic convention.<br />
furthest man-made object away from Earth. I was always<br />
interested by the idea of the images of Voyager in relation<br />
to it actually being in outer space. I also like the idea of<br />
holding up a mirror to ourselves; a reflection of ourselves<br />
not for us, but for alien intelligence. It leaves out poverty,<br />
war, nuclear bombs, religion and so on. So it’s a weird<br />
quasi-look at ourselves. It’s absurd and intriguing. That’s<br />
something I wish to investigate further. The idea of the<br />
past interests me as well—the time when it was made<br />
and launched, and yet it has this special relationship with<br />
the future, and even with the present. I like those three<br />
aspects. The present is only one view on the project. Some<br />
of these images are dated to the early seventies. Nothing<br />
dates beyond 1977. And then there is the thought that it<br />
will travel into the future, and we’re living in the middle<br />
somehow.<br />
AS: Why did you want to transform documentary images<br />
into a film?<br />
SMCQ: “Fiction” and “journey” were the two starting points<br />
for me. Looking at the Voyager images was not like looking<br />
at the earth that I know. It felt to me more like a fantasy.<br />
AS: There is a drawing that is supposed to represent all of<br />
humanity—the one with the father, the mother and the baby<br />
in the womb; and also a star and lots of things going on that<br />
are meant to transmit a lot of information.<br />
SMCQ: There’s also a map to show where we are, the solar<br />
system, where the probe was launched. It is a lot of informa-<br />
tion indeed, but it is used to construct a fairytale for outer<br />
space.<br />
AS: Will this be the first time that you have used archive<br />
images?<br />
SMCQ: Yes. I feel those images belong to all of us. They<br />
have been sent out to represent “us”, so they belong to us.<br />
Ownership is ours.<br />
Paris, 25/11/2002<br />
Transcribed by Matt Price<br />
137
зОРАН НАСКОвСКИ<br />
ZORAN NAsKOvsKi<br />
138<br />
139
зОРАН НАСКОвСКИ<br />
ZORAN NAsKOvsKi<br />
140<br />
Смрт у Даласу<br />
Ја ћу сада пјесму испјевати<br />
и атентат у њој приказати<br />
у ком паде предсједник Кенеди<br />
Јозо Караматић, Смрт у Даласу<br />
Двоје или троје људи седи на поду, четворо на клупи<br />
позади, а неколико њих наслоњено је на један од црних<br />
зидова. Сви су они повукли завесу у страну и ушли у<br />
мрачну собу, у којој је видео пројекција једини извор<br />
светла. Слике су одвећ познате. Још једном Кенеди са<br />
осмехом маше из поворке возила гомили света<br />
окупљеној у Даласу, не знајући да је тренутак његове<br />
предстојеће смрти – управо онај тренутак који ишчекује<br />
публика која гледа видео пројекцију – само неколико<br />
секунди у будућности. Међутим, снимци Запрудеровог<br />
филма нису праћени уобичајеном мешавином задиханих<br />
радијских и телевизијских извештаја снимљених<br />
на дан атентата, нити неким ауторитативним гласом<br />
наратора, како то често бива у документарним филмовима.<br />
Уместо тога, једини звук је јадиковка епске народне<br />
песме Смрт у Даласу, чији су стихови помало<br />
неспретно преведени на енглески језик и иду као титл<br />
у виду низа двостиха. Песму изводи Јозо Караматић,<br />
који док пева, свира на древном балканском једножичаном<br />
музичком инструменту званом гусле. Ова епска<br />
песма подсећа на усмену традицију преношења вести<br />
певањем и на један дубок начин уобличава доживљај<br />
гледања овог видео материјала монтираног тако да<br />
подсећа на филмски журнал.<br />
[…]<br />
Приказивање атентата<br />
Рад Смрт у Даласу дубоко је прожет двоструком тензијом<br />
између речи и слике. Посетилац који посматра<br />
видео инсталацију истовремено слуша и чита док<br />
гледаколаж слика. За посматрача који говори енглески,<br />
ефекат свега тога је необично, противречно осећање<br />
препознавања, а истовремено и одсуства препознавања.<br />
Чак и да је снимљена свега неколико дана после атентата<br />
и објављена као сингл плоча на винилу, ова песма<br />
највећем делу публике у Њујорку деловала би „као<br />
да је стара хиљаду година“, како Џим Хоберман<br />
пише у свом приказу. 1 Ово сучељавање видео колажа<br />
и епске народне песме, како сугерише Кели Венс, може<br />
изгледати „сабласно“. 2 Истргнуте из свог изворног<br />
контекста, ове слике производе једну нову наративну<br />
ситуацију; изгледа као да се атентат одиграо „пре него<br />
што су слике могле бити снимљене“, по речима Гарија<br />
Штејнгарта. 3 Звук винилне плоче додаје овоме осећај<br />
да сте пребачени у прошлост која се чини нестварно<br />
далеком. Осим тога, чулно сударање између онога што<br />
видимо и онога што чујемо у раду Смрт у Даласу<br />
подстиче размишљање о променљивим околностима<br />
под којима су медији и памћење наставили да се међусобно<br />
прожимају. Наш доживљај памћења и прошлости,<br />
који је сада условљен аудио-визуелном технологијом<br />
снимања, некада је био условљаван усменим предањем,<br />
као врстом креативног очувања прошлости. Оно се<br />
ослањало на способност да се слоговним звуком вајају<br />
вербалне слике до те мере упечатљиве да настављају<br />
да путују од уста до уха. Слике су одувек путовале.<br />
Уистину, у раду Насковског најефектније међу-<br />
собно прожимање звука и слике дешава се у цитату<br />
с почетка Запрудеровог филма. Умонтиран у колаж,<br />
понавља се снимак хица који погађа Кенедија у главу,<br />
а пуцкетање грамофонске плоче је темпирано тако да<br />
постигне додатни запањујући ефекат. Код Насковског<br />
је, међутим, ефекат понављања веома различит од<br />
оног у филму Џ. Ф. К. Оливера Стоуна. Тај тривијалан<br />
детаљ, пуцкетање плоче ипак у тренутку сугерише<br />
могућност бескрајног, нежељеног понављања, опасност<br />
да ће се усмени наратив зауставити и остати тако<br />
заглављен, попут игле у једном од жлебова винилне<br />
плоче. Ово сучељавање луцидно илуструје фиксацију<br />
и непрестано понављање тренутка фаталног поготка.<br />
Како примећује Катрин Бекер, ова манипулација<br />
сугерише да ни звук ни слика немају функцију да<br />
само илуструју једно друго у раду Смрт у Даласу. 4<br />
Насковски преображава моменат удара метка, додаје<br />
нешто да би га учинио другачијим и даје му висцеларан<br />
ефекат. Овај и њему слични тренуци у раду узнемирујући<br />
су; тешко је рећи да ли реч надјачава слику или<br />
је обрнуто. У манипулацији Насковског, један од посматрача<br />
на тргу постаје марионета, пошто се покрети<br />
стране 138–139 и 141–142:<br />
квадрати из рада Смрт у Даласу, 2000–2010.<br />
видео инсталација, 2001, црно–бело, боја, звук, 17 минута<br />
љубазношћу зорана Насковског<br />
зоран Насковски је рођен 1960. године у србији, где живи и ради. Насковски је један од водећих српских савремених<br />
уметника. он ради у широком распону медија који укључују видео, фотографију, инсталацију, перформанс, звук и<br />
интернет пројекте.<br />
тела понављају на такав начин да посматрачу изгледа<br />
да та фигура игра у складу са звуцима Караматићеве<br />
песме. Било каква наративизација је у извесном смислу<br />
театрална – то наговештава ова сцена тако што на<br />
обезоружавајући начин замагљује границе између<br />
снимка и кореографије.<br />
Превод текста Караматићеве песме подсећа на путовање<br />
кроз време и културно релоцирање; необичан<br />
начин изражавања изнова обавештава посматрача о<br />
Кенедијевој смрти „кроз поглед и говор странца“, како<br />
то описује Штејнгарт. 5 Превод се не држи строго форме<br />
десетерца у којој је испеван оригинал; неколико инвер-<br />
зија и алитерација доприносе утиску архаичности.<br />
Састављена од око 160 стихова, песма садржи невероватно<br />
богатство детаља. У њој се тачно по имену<br />
спомињу и болничарка и лекар који су покушали да<br />
пруже помоћ умирућем Кенедију у болници Паркленд.<br />
Однос између слике и речи на тај начин се усложњава<br />
нарацијом у песми, која има неколико елемената карак-<br />
теристичних за еп. У уводној строфи, Караматић се<br />
обраћа свом инструменту:<br />
Гусле моје, инструменту стари,<br />
модернизам ништа вам не квари,<br />
јер гусларска фина мелодија<br />
постала је наша традиција.<br />
Истовремено, уводи се и филмски наратив о национал-<br />
ној традицији док се наслов појављује на екрану. Насупрот<br />
црно-белим сликама са Кенедијеве сахране, наслов<br />
исписан јаркоцрвеном бојом наговештава крвопролиће<br />
које ће уследити, наговештава слике како вербалне<br />
тако и визуелне. Стихови често подсећају на романтичарске<br />
баладе, када Караматић описује слике ружа<br />
натопљенихкрвљу: „латице му пливају у крви“. Услед<br />
црвене боје која прожима екран, наслов постаје пророчански.<br />
Евокативне вербалне слике су екфрастичне, и<br />
њихова је намена очигледно да у уму слушаоца створе<br />
колаж слика које су у сваком погледу снажне колико<br />
и оне које се појављују на екрану у инсталацији<br />
Насковског. У раду Смрт у Даласу, вербални и визуелни<br />
описи стоје у односу узајамног надметања, будући<br />
да је смрт представљена на двоструко дескриптиван<br />
начин: „Ја ћу сада пјесму испјевати / и атентат у њој<br />
приказати“, пева Караматић док се слике тог догађаја<br />
нижу на екрану. Ово сучељавање вербалних и визуелних<br />
слика поставља формирање културног памћења у<br />
оквире историјског континуума.<br />
[…]<br />
„Доживљај Смрти у Даласу“, пише Ед Озборн, „представља<br />
један продужени тренутак културне вртоглавице,<br />
у којем се једно изразито национално обојено<br />
сећање чита кроз филтер једног далеког друштва и<br />
изнова уписује као део једног већег и двосмисленијег<br />
скупа историја света.“ 6 Како указује Бил Хориган,<br />
Караматић је „наизменично жалобан, репортерски<br />
настројен и скептичан“, и тај променљиви карактер<br />
његовог наратива чини га подесним за преобликовање,<br />
како из перспективе кустоса тако и из перспективе<br />
посетиоца музеја. 7<br />
Ејвинд Вагнес<br />
одломак из поглавља Смрт у Даласу, из његове<br />
књиге у припреми Zaprudered (Texas University<br />
Press, 2011)<br />
1 hoberman, „jump cuts”, Village Voice, 10–16. septembar, 2003.<br />
2 видети: kelly vance, „burning sensation”, u: East Bay Express, 17. mart, 2004. текст је најава за<br />
приказивање радова The Eternal Frame, Смрт у Даласу и неколико других у којима се цитира<br />
запрудеров филм у berkeley art museum, априла 2004. године. приказивање је организовао<br />
стив сејд (steve seid), тако да буде одржано паралелно са изложбом Ant Farm 1968–1978, а уз<br />
уводно излагање марите старкен (marita sturken).<br />
3 gary shteyngart, „The whole world is watching”, New York Times, 13. jul 2003, завршни одељак, 26.<br />
4 kathrin becker, Heading for Collisions: On Staging, Black Boxes, Video and Great Expectations, Urban<br />
Collisions: Zivilisatorische Konflikte im Medium Video, Neuer berliner kunstverein, berlin, germany,<br />
january 11 – february 23, 2003. информације о изложби.<br />
5 shteyngart, наведено дело, 26.<br />
6 Ed Osborn, „Death in Dallas”, Stretcher, 27. januar 2003.<br />
7 Хориганов текст о раду Смрт у Даласу написан је поводом самосталне изложбе Зоран<br />
Насковски – Смрт у Даласу, одржане у wexner center for the arts у охају (новембар–децембар<br />
2003. године).<br />
141
142<br />
143
зОРАН НАСКОвСКИ<br />
ZORAN NAsKOvsKi<br />
144<br />
Death in Dallas<br />
And now I’ll sing a song,<br />
and picture the assassination<br />
of Kennedy the president<br />
Jozo Karamatić, Smrt u Dalasu (Death in Dallas)<br />
Two or three are seated on the floor, four on a bench in<br />
the back, and a couple lean against one of the black walls.<br />
They have all drawn aside a curtain and stepped into a<br />
dark room in which a video projection provides the only<br />
light. The images are all too familiar. Once again, Kennedy<br />
smilingly waves to the Dallas crowds from the motorcade,<br />
unaware that the moment of his impending death — the<br />
very moment the audience of the video awaits – are only<br />
seconds into the future. However, Zapruder’s images are<br />
not accompanied by the usual melange of breathless radio<br />
and television reports from the day of the assassination,<br />
or an authoritative voice-over, as is often the case in documentaries.<br />
Instead, the only sound is that of a plaintive<br />
folk ballad, Smrt u Dalasu, the lyrics of which are translated<br />
somewhat awkwardly into English couplets in the subtitles.<br />
Performed by Jozo Karamatić, who strums the ancient,<br />
one-string bowed Balkan instrument of the “gusle” as he<br />
sings, the epic recalls the oral tradition of bearing news by<br />
singing it, and comes to shape the experience of watching<br />
the newsreel-like montage of footage profoundly.<br />
[…]<br />
Picturing the Assassination<br />
Death in Dallas is profoundly informed by a double wordimage<br />
tension. The visitor to the installation simultaneously<br />
listens and reads while watching the collage of images. For<br />
the English-speaking visitor the effect is a strange contradictory<br />
sensation of recognition and at the same time a lack<br />
of it. Even if it was recorded mere days after the assassination<br />
and released on seven inch vinyl, the chanted song<br />
would sound “a thousand years old,” as J. Hoberman writes<br />
in a review, to an overwhelming majority of the audience<br />
in New York. 1 This juxtaposition of collage and folk epic,<br />
Kelly Vance suggests, can seem “eerie.” 2 Torn out of their<br />
original context, the images produce a new narrative situation;<br />
the effect is that the assassination seems to have taken<br />
place “before images could be recorded,” in the words of<br />
Gary Shteyngart. 3 The sound of vinyl adds to this sense of<br />
being transported to a past that comes to seem uncannily<br />
distant. Furthermore, the sensorial collision between what<br />
we see and what we hear in Death in Dallas invites reflection<br />
on the shifting circumstances under which media and<br />
memory have continued to inform each other. Now conditioned<br />
by audiovisual recording technology, our sense of<br />
memory and past was also once shaped by oral transmission,<br />
by a kind of creative preservation of pastness that<br />
depended on the ability to carve out in syllabic sound<br />
verbal images so memorable that they would continue<br />
to travel from mouth to ear. Images have always traveled.<br />
Indeed, Naskovski’s most effectful interplay of sound<br />
and image is its initial quotation of Zapruder’s film. Edited<br />
into the collage, the headshot is repeated, and a scratch in<br />
the record is timed to startlingly add to the effect. The effect<br />
of Naskovski’s repetition, however, is very dissimilar<br />
to that of Stone’s JFK. A trivial accident, the scratch<br />
nevertheless instantly suggests the possibility of endless,<br />
unwanted repetition, the danger that the oral narrative will<br />
halt and remain stuck in stagnation, the needle caught in<br />
one of the curves of vinyl. The juxtaposition lucidly illustrates<br />
the fixation with and incessant repetition of the<br />
moment of fatal impact. As Kathrin Becker observes, this<br />
manipulation suggests that neither sound nor image merely<br />
illustrates the other in Death in Dallas. 4 Naskovski transforms<br />
the moment of impact, adds something to make it<br />
new, gives it a visceral effect. This and similar moments<br />
are a disruption: it is difficult to say which jostles the<br />
other, word or image. In Naskovski’s hands, one of the<br />
bystanders in the plaza becomes a puppet on a string, as<br />
bodily movements are repeated so that the figure seems<br />
to be dancing to Karamatić’s song. Any narrativization<br />
is in a sense theatrical, the scene hints, by disarmingly<br />
blurring the boundaries between footage and choreography.<br />
The translation of Karamatić’s lyrics evokes time travel<br />
and cultural relocation; the odd phrasing reacquaints the<br />
viewer with Kennedy’s death “through foreign eyes and<br />
vernacular,” as Shteyngart puts it. 5 The translation sticks<br />
loosely to the decasyllabic meter of the original; several<br />
inversions and alliterations add to its archaic feel. Some<br />
160 lines long, the song is incredibly rich in detail. It correctly<br />
names both a nurse and a doctor who tended a dying<br />
Kennedy at Parkland Hospital. The image-word relationship<br />
is thus complicated by the narration of the song, which has<br />
several elements characteristic of the epic. In the opening<br />
apostrophe, Karamatić addresses his instrument:<br />
Oh my gusle, my instrument of old,<br />
By modern times you will suffer not,<br />
For gusle gentle tunes<br />
Became our national lore.<br />
Simultaneously, a filmic narrative of national lore is introduced,<br />
as the title flashes across the screen. Against black<br />
and white images from Kennedy’s funeral the title in sharply<br />
red hints at the bloodshed about to follow, at imagery both<br />
verbal and visual. The verse frequently comes to recall that<br />
of romantic balladry, as Karamatić dwells on an image of<br />
blood-stenched roses, of “petals in blood.” In spilling red<br />
across the screen, the title is proleptic. The evocative verbal<br />
imagery is ekphrastic, clearly meant to produce a collage<br />
of mental images in the listener that is every bit as strong<br />
as the images that appear on the screen in Naskovski’s<br />
installation. In Death in Dallas, verbal and visual depiction<br />
138–139 and 142–143<br />
stills from Death in Dallas, 2000–2010<br />
video installation, 2001, black and white, color, sound, 17 minutes<br />
courtesy zoran Naskovski<br />
zoran Naskovski was born in 1960 in serbia, where he lives and works. Naskovski is one of serbian leading contemporary artists.<br />
he works with a broad range of media including video, photography, installation, performance, sound and web projects.<br />
thus form a contested relationship, as death is pictured in<br />
a doubly descriptive mode: “I’ll sing a song and picture<br />
the assassination,” Karamatić sings, as images of the event<br />
flash across the screen. This juxtaposition of verbal and<br />
visual images places the formation of cultural memory<br />
in a historical continuum.<br />
[…]<br />
“The experience of Death in Dallas,” Ed Osborn writes,<br />
“is an extended moment of cultural vertigo, one in which<br />
a distinctly national memory is read through the filter of a<br />
remote society and reinscribed as part of a larger and more<br />
ambiguous set of world histories.” 6 As Bill Horrigan points<br />
out, Karamatić is “variously mournful, reportorial, and<br />
skeptical,” and this shifting quality to his narrative makes<br />
it aptly re-framable for the curator as well as the museum<br />
visitor. 7<br />
Øyvind Vågnes<br />
excerpt from the chapter “Death in Dallas” from<br />
his forthcoming book Zaprudered (Texas University<br />
Press, 2011)<br />
1 hoberman, “jump cuts,” Village Voice, september 10–16, 2003.<br />
2 see kelly vance, “burning sensation,” in the East Bay Express, march 17, 2004. vance’s text is a preview<br />
for a screening in april 2004 at the berkeley art museum of The Eternal Frame, Death in Dallas and<br />
several other works quoting zapruder’s film. it was arranged by steve seid to coincide with the “ant<br />
farm 1968–1978” exhibition, and introduced by marita sturken.<br />
3 gary shteyngart, “The whole world is watching,” New York Times, july 13, 2003, final section, 26.<br />
4 kathrin becker, “heading for collisions: On staging, black boxes, video and great Expectations. Urban<br />
Collisions: Zivilisatorische Konflikte im Medium Video. Neuer berliner kunstverein, berlin, germany,<br />
january 11 – february 23, 2003.” Exhibition information.<br />
5 shteyngart, ”whole world,” 26.<br />
6 Ed Osborn, “Death in Dallas,” Stretcher, monday january 27, 2003.<br />
7 horrigan’s piece on Death in Dallas was written for Naskovski’s solo exhibition “zoran Naskovski<br />
– death in dallas” at the wexner center for the arts in Ohio (November – december 2003).<br />
145
ХАРуН ФАРOЦКИ<br />
hARUN fAROCKi<br />
146<br />
147
ХАРуН ФАРOЦКИ<br />
hARUN fAROCKi<br />
148<br />
Предах<br />
Рад Харуна Фароцког Предах васкрсава филмски материјал<br />
који је снимио Рудолф Бреслауер, привремено<br />
затворен у Вестерборку, холандском транзитном логору<br />
за Јевреје. По налогу СС команданта логора, Бреслауер<br />
је снимао искрцавање и утовар возова у доласку и<br />
одласку, пријем затвореника, а велики део снимљеног<br />
материјала посвећен је разним пословима и активностима<br />
логораша. Сачувани, углавном немонтирани<br />
материјал и коментари Фароцког у виду титлова двосмислени<br />
су, упркос једноставности садржине и изненађујућој<br />
конкретности истраживања творца овог<br />
филма – почев од једва видљивог печата на неком коферу,<br />
титлови идентификују не само особу на слици већ<br />
и датум када је тај материјал снимљен, као и време<br />
и место смрти те жене. Оно што ови кадрови испрва<br />
показују јесте један од ретких концентрационих логора<br />
релативно лишен насиља, смрти и тешке атмосфере<br />
бола и патње. Понеки осмех, атмосфера која се осећа<br />
на снимцима, логорске позоришне продукције и групне<br />
вежбе као да потврђују овај утисак. Наравно, као и све<br />
слике, и ове су намештене; Фароцки указује на то да је<br />
овај логор с мањком затвореника био у опасности<br />
да буде затворен, па је Бреслауеров филм о продуктивном<br />
раду свакако имао сврху из перспективе нациста.<br />
Занимљивије од тога је, међутим, као што тачно указује<br />
Фароцки, да ће оно што публика зна о „конвенционалним“<br />
сликама концентрационих логора скоро сигурно<br />
бити у супротности са документарцем о Вестерборку,<br />
или ће му придодати ауру смрти која тамо можда у<br />
стварности није постојала. Овај терет знања и тежина<br />
прихваћених представа о логорима чак има за резултат<br />
то да се Бреслауерови снимци испрва чине сами по себи<br />
недостојни поверења, ако не сасвим заслепљеним, чак<br />
и ако ствари тако не стоје. (Један једини крупни план<br />
жалосног лица једног детета као да ипак сведочи о ономе<br />
што је Бреслауер намерно заобилазио снимајући.)<br />
То што је Бреслауер био жртва система концентрационих<br />
логора, у једном од којих је на крају и умро, а ипак<br />
био у стању да сними документарац, колико год да је<br />
компромитован, о свакодневном животу у логору –<br />
само је по себи вредно дивљења. Поимање Фароцког<br />
и његови коментари о овим снимцима не само да служе<br />
могућем преиспитивању општеприхваћених визуелних<br />
поимања и утисака о систему концентрационих логора<br />
већ такође говоре и о томе како ће могућа открића и<br />
нова сазнања која се могу наћи у Бреслауеровом раду<br />
бити заувек компромитована због хиперраспрострањености<br />
слика које говоре супротно од овог документарног<br />
филма.<br />
(Данијел Касман, Сећања. О покретним<br />
сликама и филмовима, 3. октобар 2007)<br />
Предговор о извору пронађеног филма пружа отрежњујући<br />
контекст наизглед прозаичне сцене у којој<br />
уморни, збуњени путници силазе са воза на једној<br />
самотној станици у Европи за време рата. Разне снимке<br />
„свакодневног живота“ у немачком транзитном логору<br />
Вестерборк у окупираној Холандији направио је 1944.<br />
године на 16-милиметарском филму један логораш,<br />
Рудолф Бреслауер (који је потом депортован и убијен),<br />
по наређењу СС команданта Алберта Гемекера, који је<br />
наложио да се овај филм сними како би се приказала<br />
продуктивност транзитног логора (Гемекер ће касније<br />
сведочити да је намена тог пројекта била да се направи<br />
филм за туристе), а имплицитно и његова интегрална<br />
улога у немачкој ратној машинерији као постројења за<br />
прераду сировина и раскрснице возова за депортацију<br />
који су сваког уторка ујутро полазили према концентрационим<br />
логорима Берген-Белсен, Терезијенштат,<br />
Аушвиц и Собибор. Компонован као неми филм есеј,<br />
рад Фароцког понављањем слика које су додатно нагла-<br />
шене малобројношћу титлова одражава његово излагање<br />
о улози снимања филмова у стварању слика које остају<br />
у сећању. У суштини, радом на артефактима пронађеног<br />
Бреслауеровог филма, улога Фароцког не претвара се у<br />
произвођење слика већ, пре би се рекло, у њихову своје-<br />
врсну археологију, где се стварност тражи критичким<br />
посматрањем, сучељавањем, корелацијом и тумачењем<br />
(апсолутних) слика. У једној поновљеној секвенци из<br />
Бреслауеровог јединог снимка воза који одлази, кратак<br />
крупни план једне мршаве и очигледно уплашене девој-<br />
чице уоквирен је, испрва у контексту немачке склоности<br />
ка прецизности и тачности (у виду брижљивог<br />
стране 146–153:<br />
квадрати из рада Respite, 2007.<br />
видео, црно-бели, неми филм са енглеским текстомизмеђу сцена, 40 минута<br />
у сарадњи са: антјеом ехманом, кристијаном Хицеман, ларсом пијeнкосом,<br />
матијасом рајманом, јаном ралскеом, меги Шнајдер<br />
љубазношћу harun farocki filmproduktion.<br />
Харун Фароцки је рођен 1944. године у чехословачкој. живи и ради у Немачкој. као филмски режисер, уметник и писац,<br />
Фароцки спада у бројне европске ауторе који истражују границе кинематографије такозваним филмским есејима. једном<br />
је изјавио да су његови филмови усмерени „против биоскопа и против телевизије“. Његова остварења подстичу на<br />
дубоко промишљање слика и тражење њиховог места у друштву, са оштрим нагласком на ратне и револуционарне појаве.<br />
исправљања податка о броју људи укрцаних у теретни<br />
вагон), а затим и тиме што је она идентификована као<br />
десетогодишња Циганка по имену Сетела Штајнбах,<br />
што наводи Фароцког на теорију о томе да је Бреслауер,<br />
како изгледа, избегавао крупни план приликом даљег<br />
снимања. Слично томе, снимци логораша који извлаче<br />
бакарне жице и влакна из електричних водова такође<br />
се понављају у филму, као демонстрација ефикасности<br />
радника и као алузија на фигуративно рециклирање<br />
људских тела (нарочито када се ради о „злату из Аушвица“,<br />
извађеном из зуба умрлих логораша). Наизменично<br />
приказујући инхерентне полуистине (снимци<br />
насмејаних логораша како раде и у доколици потискују<br />
ужасну стварност – да њихови изрази лица одражавају<br />
олакшање што су привремено поштеђени путовања у<br />
возу за депортацију који саобраћа једном недељно),<br />
ненамерни хумор (немачко приказивање логора као<br />
пословне фирме са сопственим логотипом и дијаграмима<br />
продуктивности) и отворену пропаганду (у поновљеним,<br />
често успореним демонстрацијама ефикасног<br />
мануелног рада и намерним потискивањем присуства<br />
нациста у логору у позадини, чиме се ствара лажни<br />
утисак релативне слободе логораша), одбојно понавља-<br />
ње кадрова служи не само томе да оснажи слику која<br />
остаје у памћењу већ и да је изнова уоквири посредством<br />
њених разнородних контекста – кроз пермутације<br />
значења које јој је приписано.<br />
(Filmref, Views from the Avant-Garde, 4. октобар 2007)<br />
149
150<br />
151
ХАРуН ФАРOЦКИ<br />
hARUN fAROCKi<br />
152<br />
Respite<br />
Harun Farocki’s Respite resurrects film footage shot by<br />
Rudolf Breslauer, a temporary inmate of the Dutch transit<br />
camp for Jews, Westerbork. Commissioned by the camp’s<br />
SS commandant, Breslauer films the unloading and loading<br />
of incoming and outgoing trains, footage of prisoner<br />
processing, and devotes much of his footage to the varied<br />
work and activities of the inmates. The surviving, mostly<br />
unedited footage and Farocki’s silent intertitle commentary<br />
is ambiguous despite the simplicity of content and the<br />
surprising specificity of the filmmaker’s research—from<br />
a barely visible stamp on a suitcase the titles identify not<br />
only the person in the image, but the specific date the<br />
footage was taken as well as the woman’s place and date<br />
of death. What the footage initially seems to show is a rare<br />
concentration camp that relatively free of violence, death,<br />
and an oppressive atmosphere of pain and suffering. Some<br />
smiles, a sensed ambiance, camp theatrical productions<br />
and group exercises would seem to support this impression.<br />
But of course like all images, these are produced; Farocki<br />
indicates that the underpopulated camp was in danger of<br />
being closed down, so Breslauer’s film of productive labor<br />
certainly had its own purposes from the Nazi side. More<br />
interesting though is that, as Farocki correctly points out,<br />
the audience’s familiarity with ”conventional” images of<br />
concentration camps will almost definitely conflict with<br />
or overlay the Westerbork documentary, giving the images<br />
an aura of death that may not have actually existed there.<br />
This burden of knowledge and the weigh of accepted<br />
representations even makes Breslauer’s footage seem<br />
intrinsically untrustworthy, if not downright blinded, even<br />
if these things are not true. (A lone close-up of a sorrowful<br />
child’s face does seem to speak for what Breslauer purposefully<br />
shot around). That Breslauer was a victim, and<br />
eventually a fatality, of the concentration camp system<br />
yet somehow was able to produce a documentary, however<br />
compromised, of the daily make-up of camp life is remarkable<br />
in itself. Farocki’s appreciation and commentary<br />
on this footage not only serves a possible purpose of<br />
re-consideration of generally accepted visual understandings<br />
and impressions of the concentration camp system, but<br />
also speaks for how the possible revelations and new<br />
knowledge to be found in Breslauer’s work will be forever<br />
compromised due to the hyper-prevalence of images that<br />
speak counter to this documentary work.<br />
(Daniel Kasman. Memories. On Moving Images &<br />
Motion Pictures. October 3, 2007)<br />
A prefacing text on the source of the found film provides<br />
the sobering context to the seemingly mundane scene<br />
of weary, confused passengers deboarding a train at<br />
a desolate station in wartime Europe. Filmed from the<br />
German transit camp in occupied Westerbork in the<br />
Netherlands, the assorted 16mm footage of “everyday<br />
life” at the camp was photographed in 1944 by an inmate,<br />
Rudolf Breslauer (who was subsequently deported and<br />
killed), under orders from the SS commander, Albert<br />
Gemmeker, who, in turn, commissioned the film in order<br />
to showcase the productivity of the transit camp (Gemmeker<br />
would subsequently testify that he had envisioned the<br />
project as a film for tourists) and, implicitly, its integral<br />
role in the German war machine as both a raw materials<br />
recycling facility and a deportation hub for trains leaving,<br />
every Tuesday morning, for the concentration camps of<br />
Bergen-Belsen, Theresienstadt, Auschwitz, and Sobibor.<br />
Composed as a silent essay film, Farocki’s use of repeating<br />
images that are further emphasized by the spareness of<br />
intertitles reflects his expositions on the role of filmmaking<br />
as the creation of afterimages. In essence, by working with<br />
the artifacts of Breslauer’s found film, Farocki’s role becomes<br />
one, not of image production, but rather, a kind of image<br />
archaeology, where reality is sought in the critical observation,<br />
juxtaposition, correlation, and interpretation of (absolute)<br />
images. In one repeated sequence from Breslauer’s<br />
sole shot footage of a departing train, a brief close-up of a<br />
Pages 146–153:<br />
stills from Respite, 2007<br />
video, black and white, silent with English intertitles, 40 minutes<br />
a collaboration with antje Ehmann, christiane hitzemann, lars Pienkoß, matthias<br />
rajmann, jan ralske, meggie schneider<br />
courtesy harun farocki filmproduktion.<br />
harun farocki was born in 1944 in the czech republic and is now based in germany. as a filmmaker, artist and writer harun<br />
farocki is one of a number of European auteurs who explore the limits of representation in so-called ”essay films”. he once<br />
stated that his films were made ”against the cinema and against the television”. a permanent commentary on the medium, his<br />
works prompt a deep analysis of images and their place in society, with a sharp focus on warfare and revolutionary processes.<br />
gaunt and visibly frightened girl is framed, initially within<br />
the context of the Germans’ penchant for precision and<br />
accuracy (in meticulously posting a correction to the accoun-<br />
ting of people who had been loaded into a boxcar), then<br />
subsequently, in her identification as a ten-year-old Sinti<br />
girl named Settela Steinbach that leads to Farocki’s theory<br />
on Breslauer’s apparent rejection of close-ups in subsequent<br />
footage. Similarly, the footage of inmates extracting copper<br />
wires and fibers from electrical conduit is also repeated in<br />
the film, as both a demonstration of worker efficiency, and<br />
an allusion to the figurative recycling of human bodies<br />
(particularly, in the extraction of ”Auschwitz gold” from<br />
the teeth of the dead). Alternately exposing inherent half<br />
truths (shots of smiling inmates at work and at their leisure<br />
omit the underlying reality that their expression is one of<br />
relief for their temporary reprieve from the weekly<br />
deportation train), unintentional humor (in the Germans’<br />
repackaging of the camp as a corporate venture with its<br />
own company logo and productivity charts), and overt<br />
propaganda (in the repeated, often slowmotion demonstrations<br />
of efficient manual labor and the deliberate low<br />
profile of Nazis around the camp that provide a false impres-<br />
sion of the inmates’ relative freedom), the idiosyncratic<br />
repetition of images serves, not only to reinforce the after-<br />
image, but also to reframe the image through its differing<br />
contexts—through its permutations of assigned meaning.<br />
(Filmref. Views from the Avant-Garde, October 4, 2007)<br />
153
ОмеР ФАСТ<br />
OMER fAst<br />
154<br />
155
ОмеР ФАСТ<br />
OMER fAst<br />
156<br />
ВЕЛИКА ПОРУКА: ОДЛОМАК ИЗ СЦЕНЕ 2<br />
УНУТРАШЊОСТ СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ У МЕХЕЛЕНУ.<br />
ДНЕВНА СОБА ГЂЕ ВАН ГЕСТЕЛ. НОЋ.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ, стара преко осамдесет година, пали<br />
своју осамдесету цигарету тога дана.<br />
Т. Ј., млада жена пореклом из западне Африке,<br />
искључује тон телевизора. Т. Ј. се стара о ГЂИ ВАН<br />
ГЕСТЕЛ.<br />
Две жене посматрају слике на екрану телевизора<br />
у потпуној тишини.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
Пред сам крај рата, један човек нам<br />
је изненада закуцао на врата.<br />
Мора да ми је тада било дванаест година.<br />
Т. Ј.<br />
Гђо ван Гестел, већ су ми познате<br />
те ваше приче из рата…<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
И тај човек је рекао да је из Антверпена.<br />
И да је трговац дијамантима.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ дубоко увлачи дим цигарете.<br />
Т. Ј. је игнорише и радије гледа ТВ.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
Тај човек је затражио уточиште. Мој<br />
отац га није пустио унутра. Али тај<br />
човек је испружио руку, и била је<br />
пуна блиставих дијаманата!<br />
За мене, као дете, то је био<br />
чаробан тренутак.<br />
Т. Ј. мења канал.<br />
КАМЕРА лагано зумира ГЂУ ВАН ГЕСТЕЛ.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
Касније у току ноћи, чула се нека ларма<br />
и било је веома бучно. Пси су лајали.<br />
Пробудила сам се. Видела сам да је<br />
упаљено светло у дневној соби и<br />
сишла сам са спрата. Мој отац је био<br />
унутра. Седео је сам, а пред њим<br />
су биле бочица са пилулама и флаша<br />
коњака.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ постаје све живахнија док се<br />
тога присећа.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
Узео је једну пилулу. Сипао је чашу<br />
коњака. И попио је у једном гутљају.<br />
Узео је још једну пилулу. Сипао је<br />
још једну чашу коњака. И поново је<br />
испразнио у једном гутљају. Онда<br />
је узео трећу пилулу и сипао још коњака…<br />
Све време, бука напољу је постајала<br />
све већа… Тресао се! Тресао!<br />
Али од оног незнанца није било ни трага<br />
у кући.<br />
Т. Ј. гледа на сат, уздахне, устаје и одлази изван<br />
видокруга камере. ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ увлачи дим<br />
цигарете и затвара очи.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
И мајка се пробудила. Ушла је у собу<br />
онако у спаваћици. Лице јој је било<br />
црвено од плача. Угледала је оца<br />
како седи ту и рекла је, „Франс! Шта<br />
то радиш?“ Али отац је наставио да<br />
пије. И да гута пилуле… Једну за<br />
другом. Пилулу за пилулом.<br />
Чашу за чашом.<br />
Т. Ј.<br />
(ван видокруга камере)<br />
Гђо ван Гестел, заиста је касно.<br />
Зашто нема хране у фрижидеру?<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
Мајка је викала, „Франс! Како можеш<br />
то да нам радиш? Јеси ли полудео?“<br />
А отац је рекао: „Пусти ме на миру!“<br />
Дограбила га је за прслук! Али он ју је<br />
бацио на под и повикао: „Зар не схваташ<br />
шта радим? Гутам дијаманте! Пијем<br />
дијаманте! Мој желудац је једино<br />
безбедно место у читавој овој<br />
проклетој кући! Одатле нико не може<br />
да узме дијаманте!“ Био је толико<br />
пијан да је једва стајао на ногама.<br />
Т. Ј. се враћа и седа до ГЂЕ ВАН ГЕСТЕЛ. Узима је за<br />
руку, благо покушавајући да привуче њену пажњу.<br />
Т. Ј.<br />
Гђо ван Гестел… Заиста је касно.<br />
Морам да одем до супермаркета<br />
стране 154–155 и 158–159:<br />
квадрати из рада De Grote Boodschap (Велика порука), 2007.<br />
једноканална пројекција, 27 минута<br />
продукција: ерик де кнодер<br />
љубазношћу омера Фаста<br />
омер Фаст је рођен 1972. године у израелу. живи и ради у Немачкој. Фаст користи филмску, видео и телевизијску технику<br />
са циљем да испита како појединци и повести делују једни на друге унутар нарације. он комбинује звук и слику у приче<br />
о личном и медијском приказу тренутних догађаја и историје. кроз своје филмове истражује различите могућности које<br />
кинематографски медиј нуди: моћ изражавања осећања, суочавање личног с јавним, усредсређивање на појединца и<br />
његово интегрисање у шири историјски контекст.<br />
пре него што се затвори, ОК?<br />
Вратићу се за пола сата. Пола<br />
сата, ОК?<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ гледа Т. Ј., али не одговара.<br />
Т. Ј. иде ка вратима, али застаје пре него што изађе.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
И целе наредне недеље…<br />
Дан за даном… Отац и мајка су<br />
заједно одлазили у тоалет. А ја<br />
сам стајала пред вратима и ослушкивала.<br />
И чула сам мајку како узвикује:<br />
„Франс! Настави! Немој стати, Франс! Тако<br />
је дивно!“<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ нагиње се напред на каучу.<br />
Одушевљена је, скоро вришти.<br />
Т. Ј. је посматра без икаквог израза на лицу.<br />
Чула је ту причу хиљаду пута, али не може да<br />
оде док се не заврши.<br />
ГЂА ВАН ГЕСТЕЛ<br />
„Немој стати! Још! Још, Франс!<br />
Тако је дивно! Франс…<br />
И види како блиста! Када би могло<br />
овако да остане заувек!“<br />
Пауза. Т. Ј. отвара врата и одлази.<br />
157
158<br />
159
ОмеР ФАСТ<br />
OMER fAst<br />
160<br />
DE GROTE BOODSCHAP: EXTRACT FROM SCENE 2<br />
INT. MECHELEN APARTMENT HOUSE.<br />
MRS. VAN GHESTEL’S LIVING ROOM. NIGHT.<br />
MRS. VAN GHESTEL, over eighty years old, lights her<br />
eightieth cigarette of the day.<br />
T. J., a young woman ofWest African origin, turns off the<br />
sound on the TV. T. J. is MRS. VAN. GHESTEL’s caretaker.<br />
The two women watch the TV images in complete<br />
silence.<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
Just before the end of the war, a<br />
man suddenly knocked on our door.<br />
I must have been a<br />
twelve-year-old girl.<br />
T. J.<br />
Mrs. van Ghestel, I already know<br />
these war stories of yours…<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
And this man said he was from<br />
Antwerp. And that he was a<br />
diamond dealer.<br />
MRS. VAN GHESTEL inhales deeplyfrom her cigarette.<br />
T. J. ignores her, preferring to watch the TV.<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
The man asked for shelter. My<br />
father did not let him in. But<br />
the man held out his hand and it<br />
was full of sparkling diamonds!<br />
For me, as a child, this was a<br />
magical moment.<br />
T. J. changes the channel on the TV.<br />
CAMERA slowly zooms in on MRS. VAN GHESTEL.<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
Later that night, there was loud<br />
racket and many noises. Dogs were<br />
barking. I woke up. I saw a light<br />
in the living room and I walked<br />
downstairs. My father was there.<br />
He was sitting alone in front of<br />
A jar of pills and a bottle of<br />
Cognac.<br />
MRS. VAN GHESTEL becomes more and more animated<br />
as she recalls the story.<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
He took a pill. He filled up a<br />
glass of Cognac. And he drank it<br />
all down in one shot. He took<br />
another pill. He filled up<br />
another glass of Cognac. And he<br />
drank it all down again until it<br />
was empty. Then a third pill and<br />
another glass of Cognac… All<br />
the while, the noises outside<br />
grew louder and louder… He was<br />
trembling! Trembling! But there<br />
was no sign of the stranger in<br />
the house.<br />
T. J. looks at her watch, sighs, gets up and walks off<br />
camera. MRS. VAN GHESTEL drags on her cigarette<br />
and closes her eyes.<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
My mother also woke up. She<br />
walked in, still wearing her<br />
nightgown. Her face was red from<br />
crying. She saw my father sitting<br />
there and she said, “Frans! Just<br />
what is it that you’re doing?”<br />
But my father kept on drinking.<br />
And he kept on swallowing pills…<br />
Over and over. Pill after pill.<br />
Glass after glass.<br />
T. J.<br />
(off -camera)<br />
Mrs. van Ghestel, it’s really<br />
getting very late. Why is there<br />
no food in your fridge?<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
My mother kept crying, “Frans!<br />
How can you do this to us! Have<br />
You gone out ofyour mind?” But<br />
my father said: “Let me be!” She<br />
grabbed him by his vest! But he<br />
threw her to the floor and<br />
yelled: “Can’t you understand<br />
what I’m doing? I’m swallowing<br />
the diamonds! I’m drinking the<br />
diamonds!My stomach is the only<br />
safe place in this whole damn<br />
house! Nobody can take the<br />
diamonds from there! He was so<br />
drunk that he could barely stay<br />
on his feet.<br />
Pages 154–155 and 158–159:<br />
stills from De Grote Boodschap (The Big Message), 2007<br />
single channel, 27 мinutes<br />
Production still: Erik de cnodder<br />
courtesy Omer fast<br />
Omer fast was born 1972 in israel. he is now based in germany. fast works with film, video and television footage to examine<br />
how individuals and histories interact with each other in narrative. he mixes sound and image into stories that often veer between<br />
the personal and the media’s account of current events and history. he uses his films to explore the various possibilities offered<br />
by the cinematic medium: possibilities of expressing emotions, of confronting personal stories with public concerns, of concentrating<br />
on individuals or integrating their environments in a broader historical context.<br />
T. J. returns and sits next to MRS. VAN GHESTEL. She takes<br />
her hand, gently trying to get her attention.<br />
T. J.<br />
Mrs. van Ghestel. It’s really<br />
late. I have go to the<br />
supermarketbefore it closes, OK?<br />
I’ll be back in a half hour. A<br />
half hour, OK?<br />
MRS. VAN GHESTELL looks at T. J. but doesn’t respond.<br />
T. J. walks towards the door but pauses before leaving.<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
And the whole week afterwards…<br />
Day after day… My father and<br />
mother would go into the toilet<br />
together. And I stood outside the<br />
door and listened. And I could<br />
hear my mother crying: “Frans!<br />
Keep going! Don’t stop, Frans! It<br />
is so beautiful!”<br />
MRS. VAN GHESTEL leans forward in her couch. She is<br />
ecstatic, almost screaming.<br />
T. J. looks on with no expression. She’s heard this story<br />
a thousand times but cannot leave until it’s over.<br />
MRS. VAN GHESTEL<br />
“Don’t stop! More! More, Frans!<br />
It is just so beautiful! Frans…<br />
And look how it sparkles! I wish<br />
It would stay like this forever!”<br />
A pause. T. J. opens the door and leaves.<br />
161
КАРЛ мИКАеЛ ФОН Х АуСвОЛФ/<br />
Т умАС НуРДАНСТАД<br />
CARL MiChAEL vON hA UsswOLff/<br />
thOMAs NORdANstAd<br />
162<br />
163
КАРЛ мИКАеЛ ФОН ХАуСвОЛФ/<br />
Т умАС НуРДАНСТАД<br />
CARL MiChAEL vON hAUsswOLff/<br />
thOMAs NORdANstAd<br />
164<br />
Виђено из даљине, острво Хашима – неравна бетонска<br />
плоча која се уздиже из океана – могло би се чинити јапанским<br />
еквивалентом Алкатраза. Пре само четрдесет<br />
година, ово острвце у префектури Нагасаки, у близини<br />
обале Јапана, садржало је насеље са највећом густином<br />
становништва на свету. Крајем 19. века, корпорација<br />
„Мицубиши“ са успехом је покренула пројекат за експлоатацију<br />
наслага угља на морском дну испод острва,<br />
тако да је 1907. године на њему већ постојало индустријско<br />
постројење за вађење угља, уз њега огромне<br />
спаваонице, а све је то било окружено високим зидом<br />
према мору који је следио контуре острва.<br />
У раду Хашима, Јапан, лагано се приближавамо<br />
овом острву, обазриво кружећи око њега, обухватајући<br />
погледом блокове високих зграда, за које се из даљине<br />
чини да се лелујају услед одсјаја са површине океана.<br />
Херметички сиво небо тајанствено предсказује са чиме<br />
ћемо се срести на том комадићу земље који израња<br />
из мора. Лагано осцилирајући дубок звук води нас на<br />
путовање током којег много тога перципирамо: суочавамо<br />
се са остацима прошлости, који откривају апокалиптични<br />
крајолик напуштених стамбених зграда и<br />
остатака индустријског комплекса. Наизглед непомичне<br />
слике оживљавају захваљујући тананим покретима<br />
влати траве или капи воде која упада у пројекцију, а<br />
носећи звуци повезују нас са прошлошћу, подстичући<br />
осећање пропасти. Минималистичку музичку пратњу,<br />
са електронским осцилацијама, прати тиха али посто-<br />
јана звоњава звона, њој се после неколико минута<br />
придружују суптилни, пуцкетави и вибрирајући звуци<br />
који наговештавају прекид комуникација или брујање<br />
машина у даљини. Док нас обузима слутња замишљене<br />
катастрофе, лагано смењивање слика пропалих индустријских<br />
објеката и људске несреће, праћено интригирајућим<br />
звучним наративом, подстиче у нама дубоку<br />
замишљеност.<br />
Документаристички квалитет остварења Хашима,<br />
Јапан, који проистиче из непомичности призора у овом<br />
видео раду, чиме каткада подсећа на форму индустриј-<br />
ске фотографије коју познајемо из радова Бернда и<br />
Хиле Бехер, додатно оснажује кинематографски<br />
доживљај овог дела. Минимализам слике и звука пружа<br />
огромне могућности за укључивање у ту пустош, подстичући<br />
страхопоштовање величином целине.<br />
Ово путовање у трајању од тридесет минута резултира<br />
освећењем Хашиме као неизбежног одраза развоја<br />
људске врсте, пружајући илустрацију живота из прошлости<br />
који је обузет собом а не постојањем.<br />
Карл Микаел фон Хаусволф и Тумас Нурданстад<br />
стране 162–163, 165, 166–167 и 168:<br />
квадрати из рада Хашима, Јапан, 2002.<br />
dvd, видео пројекција, у лупу, стерео, звук, 30 минута<br />
Фотографија: карл микаел фон Хаусволф /тумас Нурданстад<br />
љубазношћу gallery Niklas belenius, стокхолм / galeria Enrico fornello,<br />
милано, и уметника.<br />
карл микаел фон Хаусволф је рођен 1956. године у Шведској, где живи и ради. тумас Нурданстад је рођен 1964. године<br />
у Шведској, а живи и ради у Шведској и на тајланду. Хаусволф и Нурданстад сарађују од 2001. колебајући се између<br />
документарца и аудио-визуелних медитација о пејзажу, филмско партнерство Хаусволфа и Нурданстада проблематизује<br />
остатке људске цивилизације и њену тајанствену способност да одолева силама природе.<br />
165
166<br />
167
КАРЛ мИКАеЛ ФОН ХАуСвОЛФ/<br />
Т умАС НуРДАНСТАД<br />
CARL MiChAEL vON hAUsswOLff/<br />
thOMAs NORdANstAd<br />
168<br />
Seen from a distance, Hashima Island might be mistaken<br />
for the Japanese equivalent of Alcatraz, a rugged slab of<br />
concrete rising out of the ocean. Only 40 years ago, this<br />
tiny island in the Nagasaki Prefecture, near the coast of<br />
Japan was the site of a thriving community with the highest<br />
population density on earth. At the end of the 19th century,<br />
Mitsubishi Corporation successfully launched a project to<br />
tap the coal resources on the sea floor below the island, and<br />
by 1907, it harbored huge industrial coal mining facilities<br />
as well as giant dormitories, all surrounded by a high sea<br />
wall that followed the contours of the island.<br />
In Hashima, Japan, we slowly approach the island,<br />
cautiously circling it, taking in the high building blocks<br />
that, seen from a distance, seem to waver because of the<br />
(s)light current of the ocean. The hermetically grey sky<br />
mysteriously forecasts what we are to about to encounter<br />
on the dot of land coming out of the sea. A slowly oscillating<br />
low and monotonous sound leads us into a perceptive jour-<br />
ney: remnants of the past confront us, revealing an apocalyptic<br />
site of deserted apartment buildings and secluded<br />
industrial remains. The seemingly still images are brought<br />
to life by the delicate movement of a blade of grass or a drop<br />
of water falling into the projection, the pulling sounds<br />
linking with the past, prompting an underlying catastrophic<br />
feeling. The minimal soundtrack, with its electronic oscil-<br />
lations, is joined by the ring of a soft but persistent bell,<br />
minutes later followed by subtle crackling and vibrating<br />
sounds that suggest communication failures or the hum of<br />
distant machinery. As a suspicion of imagined catastrophe<br />
imposes itself upon us, the slow pace of the images of<br />
industrial ruin and human disaster, led by the intriguing<br />
audio narrative, seduces us into profound rumination.<br />
The documentary quality of Hashima, Japan, brought<br />
upon by the stillness of the video sequences, at times remini-<br />
scent of the formal industrial photography we know from<br />
Bernd and Hilla Becher, further reinforces the cinematographic<br />
experience of the work. The minimalism in image<br />
and sound offers enormous potential for involvement in the<br />
havoc, inciting reverence in the magnitude of the whole.<br />
The thirty-minute journey consecrates Hashima as<br />
an inescapable reflection of humankind’s development,<br />
illustrating a past life that is enamored with itself rather<br />
than with existence.<br />
Carl Michael Von Hausswolff & Thomas Nordanstad<br />
Pages 162–163, 165, 166–167 and 168:<br />
stills from Hashima, Japan 2002, dvd, video projection,<br />
30 minutes loop, stereo, sound<br />
Photo credit: carl michael von hausswolff / Thomas Nordanstad<br />
courtesy gallery Niklas belenius, stockholm / galeria Enrico<br />
fornello, milan, and the artists<br />
carl michael von hausswolff was born in 1956 in sweden, where he lives and works. Thomas Nordanstad was born in 1964 in<br />
sweden. he lives and works in both sweden and Thailand.cm von hausswolff and Thomas Nordanstad have been collaborating<br />
since 2001. straddling the line between documentary and audio-visual meditations on landscape, the hausswolff/Nordanstad<br />
filmic partnership taps both the detritus of human civilization and its uncanny ability to withstand the forces of nature.<br />
169
СпИСАК<br />
ИзЛОЖеНИХ<br />
РАДОвА<br />
170<br />
List Of<br />
ExhiBitEd<br />
wORKs<br />
171
СпИСАК ИзЛОЖеНИХ РАДОвА<br />
List Of ExhiBitEd wORKs<br />
172<br />
аНа адамовић<br />
Канцона, 2010.<br />
једноканална видео инсталација<br />
3 минута 17 секунди<br />
љубазношћу ане адамовић<br />
Мадлене, 2004.<br />
једноканална видео инсталација<br />
3 минута 42 секунде<br />
љубазношћу ане адамовић<br />
маја Бајевић<br />
Women at Work–The Observers, 2001.<br />
перформанс/видео<br />
8 минута 20 секунди<br />
љубазношћу маје Бајевић и galerie michel<br />
rein, париз<br />
роза БарБа<br />
The Long Road, 2010.<br />
35-милиметарски филм, оптички звук<br />
6 минута 10 секунди<br />
љубазношћу роза Барбе, carlier | gebauer,<br />
Берлин, и giò marconi, милано<br />
Let me see it, 2009.<br />
16-милиметарски филм, оптички звук<br />
4 минута 10 секунди<br />
љубазношћу роза Барбе, carlier | gebauer,<br />
Берлин, и giò marconi, милано<br />
тереза ХаБард и алексаНдер БирХлер<br />
House with Pool, 2004.<br />
видео са звуком<br />
пројекција 16:9 NTsc двоканални стерео<br />
инсталација променљивих димензија<br />
20 минута 39 секунди, у лупу<br />
љубазношћу Tanya bonakdar gallery, Њујорк,<br />
galerie barbara Thumm, Берлин, и galerie<br />
bob van Orsouw, цирих<br />
јуНас далБерј<br />
Three Rooms, 2008.<br />
троканална видео инсталација<br />
на мониторима од 46 инча<br />
26 минута 58 секунди<br />
љубазношћу јунаса далберја и Nordenhake<br />
gallery, стокхолм/Берлин, Pkm gallery, сеул/<br />
пекинг, и magazzino d’arte moderna, рим<br />
дуШица дражић<br />
Зимска башта, 2010.<br />
site specific инсталација, променљиве<br />
димензије<br />
Фотографија: душица дражић<br />
љубазношћу душице дражић<br />
тим ечелс<br />
Nightlanguage, 2010.<br />
текстуална инсталација<br />
љубазношћу тима ечелса<br />
Wait Here, 2008.<br />
неонски знак<br />
љубазношћу тима ечелса<br />
Let’s Pretend, 2008.<br />
неонски знак<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
Please Come Back, 2008.<br />
неонски знак<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
Fading Glory, 2010.<br />
неонски знак<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
Live Forever, 2010.<br />
неонски знак<br />
љубазношћу тимa ечелса<br />
амар каНвар<br />
The Lightning Testimonies, 2007.<br />
осмоканална видео инсталација<br />
синхронизована, у боји и црно-бела, звук,<br />
текст на енглеском,<br />
32 минута и 31 секунда, у лупу<br />
© Фотографија: амар канвар<br />
љубазношћу амарa канвара и galerie marian<br />
goodman, париз/Њујорк<br />
вилијам кеНтриџ<br />
What Will Come (has already come), 2007.<br />
35-милиметарски филм, пребачен на видео<br />
пројекција на површини стола<br />
са цилиндром од глачаног челика<br />
инсталацијa<br />
8 минута 40 секунди<br />
Фотографија: џон Хоџкис<br />
љубазношћу вилијaма кентриџа, marian<br />
goodman gallery, Њујорк, и The goodman<br />
gallery, јоханезбург<br />
ева кок<br />
NoMad, 1998.<br />
видео инсталација<br />
11 минута<br />
камера: дејв Бортвик<br />
монтажа: Нилс гренлике<br />
монтажа звука: петер серенсен<br />
љубазношћу еве кок и martin asbæk gallery,<br />
копенхаген<br />
Approach, 2005.<br />
видео инсталација<br />
3 минута 20 секунди<br />
љубазношћу еве кок и martin asbæk gallery,<br />
kопенхаген<br />
продукција:<br />
идеја: торбен кристенсен и ева кок<br />
текст: данте алигијери, Божанствена<br />
комедија (рај, првих 14 стихова)<br />
превод: ален манделбаум<br />
глас: торбен кристенсен<br />
Хор знаковног језика: разије ацили, ринет<br />
аскгард, јоан Бентсен, алида Фауструп,<br />
торстен гуле, Натали Хејн, рагна Хусе, ане<br />
сков Хердел, Бо Хердел, лисе лоте кјер,<br />
гертруд магнусон, алда падеиро, јерген<br />
сандхолт, Шарлоте тефтинг, јане волфелд<br />
консултант: Ники стидард луис, елизабет<br />
енгберг-педерсен, универзитет у<br />
копенхагену, катедра за нордијске студије<br />
и лингвистику<br />
превод знаковног језика: Бо Хердел,<br />
јане Боје Нијемела<br />
преводилац: јане серсе; преводилац током<br />
снимања: вибеке микаелсен<br />
локација: Флеминг стен мунк, копенхагенска<br />
полиција<br />
директор продукције: тине гершеј кнудсен<br />
Фотограф: себастијан винтере<br />
помоћник фотографа: Нилс а. Хансен<br />
расвета: виго груме<br />
техничар расвете: данијел сајделин<br />
техника: микел тофт<br />
снимање звука и монтажа: емерик варбург<br />
Шминка: маријане ортман<br />
помоћник: ласе Баункилде<br />
монтажа: ања Фарсиг<br />
градирање боје: Нилс пленге<br />
двд мастеринг: Хенрик лаго<br />
ерик крикорц<br />
Емотивни градови, 2010.<br />
интернет пројекат и светлосна инсталација<br />
палата Албанија, Београд<br />
љубазношћу ерика крикорца<br />
давид маљковић<br />
These Days, 2005.<br />
једноканална видео и звучна инсталација<br />
5 минута 33 секунде<br />
љубазношћу annet gelink gallery, амстердам,<br />
metro Pictures, Њујорк, georg kargl fine arts,<br />
Беч, и sprüth magers, Берлин/лондон<br />
Lost Memories from These Days, 2006.<br />
колаж на папиру<br />
(22,5 цм x 30 цм) x 12<br />
љубазношћу annet gelink gallery, амстердам<br />
арНаут мик<br />
Scapegoats, 2006.<br />
видео инсталација, дигитални видео на<br />
хард драјву, екран у простору<br />
продукција: bak, basis voor actuele kunst<br />
и уметник<br />
љубазношћу carlier | gebauer, Берлин<br />
продукција: дирк толман, jelier & schaaf<br />
камера: Бенито странџо<br />
помоћник камермана: јо вермарке<br />
корежија: марјолене Бонстра<br />
уметнички саветник: елше де Брујин<br />
подела улога: hans kemna & kemna casting<br />
костими: силви Хојерман<br />
опрема за камеру: camalot<br />
директор продукције: вике ван дер Бург<br />
Шминка: Нилс валерс<br />
стручно особље за руковање оружјем и<br />
сцене борбе: рик и Хари висенхан<br />
специјални ефекти: rob’s Prop shop<br />
техничка опрема: Enterprise<br />
Фотографија на локацији: Флоријан Браун<br />
аудио-визуелна инсталација: beamsystems<br />
постпродукција: loods lux & lumen and<br />
beamsystems<br />
љубазношћу carlier | gebauer, Берлин<br />
стив меквиН<br />
Once Upon a Time, 2002.<br />
низ од 116 слајдова, колор слика са<br />
хард драјва, пројектованих на екран,<br />
са интегралном музичком пратњом<br />
70 минута<br />
љубазношћу marian goodman gallery,<br />
Њујорк/париз, и Thomas dane gallery,<br />
лондон<br />
зораН Насковски<br />
Смрт у Даласу, 2000–2010.<br />
видео инсталација, 2001.<br />
црно-бело, боја, звук<br />
17 минута<br />
документи/артефакти, 2000–2010.<br />
Фотографија: владимир поповић<br />
љубазношћу зорана Насковског<br />
ХаруН Фароцки<br />
Respite, 2007<br />
видео, црно-бели, неми филм<br />
са енглеским текстом између сцена<br />
40 минута<br />
у сарадњи са антјеом ехманом, кристијаном<br />
Хицеман, ларсом пиjенкосом, матијасом<br />
рајманом, јаном ралскеом, меги Шнајдер<br />
љубазношћу harun farocki filmproduktion<br />
омер Фаст<br />
De Grote Boodschap (Велика порука), 2007.<br />
једноканална пројекција<br />
27 минута<br />
продукција: ерик де кнодер<br />
љубазношћу омера Фаста<br />
карл микаел ФоН ХаусволФ<br />
и тумас НурдаНстад<br />
Хашима, Јапан, 2002.<br />
dvd, видео пројекција, у лупу, стерео, звук<br />
30 минута<br />
Фотографија: карл микаел фон Хаусволф<br />
и тумас Нурданстад<br />
љубазношћу gallery Niklas belenius,<br />
стокхолм / galeria Enrico fornello, милано,<br />
и уметника<br />
173
СпИСАК ИзЛОЖеНИХ РАДОвА<br />
List Of ExhiBitEd wORKs<br />
174<br />
аНа адамовић<br />
Canzona, 2010<br />
single-channel video installation<br />
3 minutes 17 seconds<br />
courtesy ana adamović<br />
Madeleine, 2004<br />
single-channel video installation<br />
3 minutes 42 seconds<br />
courtesy ana adamović<br />
maja bajEvić<br />
Women at Work–The Observers, 2001<br />
Performance / video<br />
8 minutes 20 seconds<br />
courtesy maja bajević and galerie michel rein,<br />
Paris<br />
rOsa barba<br />
The Long Road, 2010<br />
35mm, optical sound<br />
6 minutes 10 seconds<br />
courtesy rosa barba, carlier | gebauer, berlin,<br />
and giò marconi, milan<br />
Let me see it, 2009<br />
16mm film, optical sound<br />
4 minutes 10 seconds<br />
courtesy rosa barba, carlier | gebauer, berlin,<br />
and giò marconi, milan<br />
jONas dahlbErg<br />
Three Rooms, 2008<br />
3 channel video installation on 46 inch monitors<br />
26 minutes 58 seconds<br />
courtesy jonas dahlberg and galerie<br />
Nordenhake stockholm/berlin, Pkm gallery<br />
seoul/beijing, and magazzino d’arte moderna,<br />
rome<br />
dUšica dražić<br />
The Winter Garden, 2010<br />
Site specific installation, dimension variable<br />
Photo: dušica dražić<br />
courtesy dušica dražić<br />
Tim ETchElls<br />
Nightlanguage, 2010<br />
Text installation<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Wait Here, 2008<br />
Neon sign<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Let’s Pretend, 2008<br />
Neon sign<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Please Come Back, 2008<br />
Neon sign<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Fading Glory, 2010.<br />
Neon sign<br />
courtesy Tim Etchells<br />
Live Forever, 2010.<br />
Neon sign<br />
courtesy Tim Etchells<br />
harUN farOcki<br />
Respite, 2007<br />
video, black and white, silent with<br />
English intertitles<br />
40 minutes<br />
a collaboration with antje Ehmann, christiane<br />
hitzemann, lars Pienkoß, matthias rajmann,<br />
jan ralske, meggie schneider<br />
courtesy harun farocki filmproduktion<br />
OmEr fasT<br />
De Grote Boodschap (The Big Message), 2007<br />
single channel<br />
27 minutes<br />
Production still: Erik de cnodder<br />
courtesy Omer fast<br />
carl michaEl vON haUsswOlf aNd<br />
ThOmas NOrdaNsTad<br />
Hashima, Japan 2002<br />
dvd, video projection, stereo, sound<br />
30 minutes, loop<br />
Photo credit: carl michael von hausswolff<br />
and Thomas Nordanstad<br />
courtesy gallery Niklas belenius,<br />
stockholm / galeria Enrico fornello, milan,<br />
and the artists<br />
TErEsa hUbbard / alExaNdEr birchlEr<br />
House with Pool, 2004<br />
high definition video with sound<br />
Projection 16:9 NTsc 2 ch stereo<br />
installation dimensions variable<br />
20 minutes 39 seconds, loop<br />
courtesy Tanya bonakdar gallery, New york,<br />
galerie barbara Thumm, berlin, galerie bob<br />
van Orsouw, zurich<br />
amar kaNwar<br />
The Lightning Testimonies, 2007<br />
8 channel video installation<br />
synchronized, colour and b&w, sound,<br />
English text<br />
32 minutes and 31 seconds, loop<br />
© Photo: amar kanwar<br />
courtesy amar kanwar and galerie marian<br />
goodman, Paris / New york<br />
william kENTridgE<br />
What Will Come (has already come), 2007<br />
35mm film transferred to video, projection onto<br />
table top with polished steel cylinder<br />
8 minutes 40 seconds<br />
Photo: john hodgkiss<br />
courtesy william kentrige; marian goodman<br />
gallery, New york; the goodman gallery,<br />
johannesburg<br />
Eva kOch<br />
NoMad, 1998<br />
video installation<br />
11 minutes<br />
camera: dave borthwick<br />
Edit: Niels grønlykke<br />
sound editing: Peter sørensen<br />
courtesy Eva koch and martin asbæk gallery,<br />
copenhagen<br />
Approach, 2005<br />
video installation<br />
3 minutes 20 seconds<br />
courtesy Eva koch and martin asbæk gallery,<br />
copenhagen<br />
Production credits for Approach:<br />
idea: Torben christensen & Eva koch<br />
Text: dante alighieri, The divine comedy<br />
(Paradise, the first 14 verses)<br />
Translated by: mandelbaum Tr.<br />
voice: Torben christensen<br />
chorus sign language: raziye acili, riinette<br />
askgaard, joan bentsen, alida faustrup,<br />
Torsten guhle, Nathalie hein, ragna huse,<br />
anne skov hårdell, bo hårdell, lise lotte kjær,<br />
gertrud magnusson, alda Padeiro, jørgen<br />
sandholt, charlotte Tøfting, janne wolfeld<br />
consultant: Nicky stiddard lewis, Elisabeth<br />
Engberg-Pedersen, copenhagen University,<br />
department of Nordic studies and linguistics<br />
sign language translation: bo hårdell, janne<br />
boye Niemelä<br />
interpreter during translation: jane sørsø<br />
interpreter during filming: vibeke mikaelsen<br />
location: flemming steen munch,<br />
copenhagen Police<br />
Production manager: Tine gershøj knudsen<br />
Photographer: sebastian winterø<br />
assistant photographer: Niels a. hansen<br />
gaffer: viggo grumme<br />
lighting, technician: daniel seidelin<br />
grip: mikkel Toft.<br />
sound recording & editing: Emmerik warburg<br />
make-up: marianne Ortmann<br />
runner: lasse baunkilde<br />
Editing: anja farsig<br />
color grading: Niels Plenge<br />
dvd mastering: henrik lago<br />
Erik krikOrTz<br />
Emotional Cities, 2010<br />
Net art, light installation<br />
Albanija Palace, belgrade<br />
courtesy Erik krikortz<br />
david maljkOvić<br />
These Days, 2005<br />
single channel video and sound installation<br />
5 minutes 33 seconds<br />
courtesy annet gelink gallery, amsterdam,<br />
metro Pictures, New york, georg kargl fine<br />
arts, vienna, and sprüth magers,<br />
berlin/london<br />
Lost Memories from These Days, 2006<br />
collage on paper<br />
(22,5 x 30 cm) x 12<br />
courtesy annet gelink gallery, amsterdam<br />
aErNOUT mik<br />
Scapegoats, 2006<br />
video installation, digital video on hard drive,<br />
freestanding screen<br />
39 minutes<br />
Produced by bak, basis voor actuele kunst<br />
and the artist<br />
courtesy carlier | gebauer, berlin<br />
Production credits for Scapegoats:<br />
Production: dirk Tolman, jelier & schaaf<br />
camera: benito strangio<br />
steady-cam: jo vermaercke<br />
co-direction: marjoleine boonstra<br />
art-direction: Elsje de bruijn<br />
casting: hans kemna & kemna casting<br />
costumes: sylvia huijerman<br />
camera equipment: camalot<br />
Production manager: wikke van der burg<br />
make-up: Niels wahlers<br />
weapon handlers and fight instructors:<br />
rik en harry wiessenhaan<br />
special Effects: rob’s Prop shop<br />
grip: Enterprise<br />
Photography on set: florian braun<br />
audio visual installation: beamsystems<br />
Post production; loods lux & lumen and<br />
beamsystems<br />
courtesy aernout mik, carlier | gebauer, berlin<br />
sTEvE mcQUEEN<br />
Once Upon a Time, 2002<br />
sequence of 116 slides base color images<br />
streamed through a Pc hard drive and rear<br />
projected onto a screen with an integral<br />
soundtrack<br />
70 minutes<br />
courtesy marian goodman gallery, New york /<br />
Paris, and Thomas dane gallery, london<br />
zOraN NaskOvski<br />
Death in Dallas, 2000–2010<br />
video installation, 2001, black and white, color,<br />
sound<br />
17 minutes<br />
documents/artifacts, 2000–2010<br />
Photo: vladimir Popović<br />
courtesy zoran Naskovski<br />
175
БИОгРАФИје<br />
умеТНИКА<br />
176<br />
BiOgRAPhiEs<br />
177
БИОгРАФИје умеТНИКА<br />
BiOgRAPhiEs<br />
178<br />
ана адамОвић / ana adamOvić<br />
рођена 1974. у Београду, србија. живи и ради у Београду.<br />
born in belgrade, serbia 1974, lives and works in belgrade.<br />
дипломирала на катедри за општу књижевност са теоријом<br />
књижевности, Филолошки факултет Београд, србија. Фотографију<br />
студирала на институту за уметност у Бостону, сад. Oснивач је<br />
београдске организације КИОСК – платформа за савремену уметност.<br />
she graduated at the department for the world literature at<br />
the belgrade University, serbia, and studied photography at<br />
the art institute of boston, Usa<br />
she is a founder of belgrade based KIOSK—Platform for contemporary art<br />
www.kioskngo.org<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2007 Сувенири са Балкана, галерија артгет, културни центар Београда,<br />
србија / Balkan Souvenirs, artget gallery, belgrade cultural center,<br />
belgrade, serbia; Мадлене, галерија звоно, Београд, србија / Madeleine,<br />
zvono gallery, belgrade, serbia; 2006 Das ist Kunst, галерија O3ONE,<br />
Београд, србија / O3ONE gallery, belgrade, serbia; 2005 Without Borders,<br />
galerie artPoint, vienna, austria, Беч, аустрија; 2004 Metro, галерија дома<br />
омладине, Београд, србија / belgrade, serbia<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2009 Value Point, siemens artlab 2009 hosted by hilger contemporary,<br />
vienna, austria, Беч, аустрија; Land Of Promises, galerie artPoint, vienna,<br />
austria, Беч, аустрија; 2008 Уметник – грађанин / Уметница – грађанка,<br />
49. октобарски салон, Београд, србија / Artist—Citizen, 49 th October salon,<br />
Београд, србија; 2006 Уметност, живот и пометња, 47. октобарски<br />
салон, Београд, србија / Art, Life and Confusion, 47 th October salon,<br />
belgrade, serbia; 2005 I Can’t Remember My Own Dreams, kunstPavillion,<br />
innsbruck, austria, инзбрук, аустрија<br />
маја бајевић / maja bajević<br />
рођена 1967. у сарајеву, Босна и Херцеговина, живи у паризу.<br />
born in sarajevo, bosnia and herzegovina 1967, lives in Paris.<br />
дипломирала на Факултету ликовних уметности у сарајеву<br />
diploma of the academy of fine arts, sarajevo<br />
diploma and master studies in multimedia, École Nationale supérieure des<br />
beaux-arts, Paris, france, париз, Француска<br />
самосталНе изложБе и перФормаНси /<br />
sOlO ExhibiTiONs aNd PErfOrmaNcEs<br />
2009 Import Export, Kunsthaus Glarus, glarus, switzerland, гларус,<br />
Швајцарска; Maja Bajevic, galerie Peter kilchmann, zurich, switzerland,<br />
цирих, Швајцарска; 2008 Quelqu’un veille sur toi, galerie michel rein, Paris,<br />
france, париз, Француска; Maja Bajevic, fondazione bevilacqua la masa,<br />
venice, italy, венеција, италија; 2006 Sculpture for the blind / Le Voyage,<br />
cadiz, spain, кадиз, Шпанија; Home Again, National gallery of bosnia and<br />
herzegovina, ars aevi contemporary art museum, sarajevo, bosnia and<br />
herzegovina, сарајево, Босна и Херцеговина; I Wish I Was Born in a Hollywood<br />
Movie, New york, Usa, Њујорк, сад<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 C. O. N. T. R. A. V. I. O. L. E. N. C. I. A. S., koldo mitxelena kulturunea, san<br />
sebastian, spain, сан себастијан, Шпанија; 51 st October salon, belgrade,<br />
serbia, Београд, србија; PORTİZMİR2, izmir, Turkey, измир, турска; Francisco<br />
de Goya. Visionen von Schrecken und Hoffnung, museum voswinckelshof,<br />
dinslaken, germany, динслакен, Немачка; Kratos, About (Il)Legitimate(d)<br />
Power, Team gallery, New york, Usa, Њујорк, сад; La Démocratie et ses<br />
nouveaux defies, Tel aviv, israel, тел авив, израел; Starter, the vehbi koç<br />
foundation contemporary art collection, istanbul, Turkey, истанбул,<br />
турска; Contra Violencias, koldo mitxelena kulturunea de san sebastián,<br />
spain, сан себастијан, Шпанија; Gender Check, zacheta National gallery of<br />
art, warsaw, Poland, варшава, пољска; Remote viewing, loop barcelona<br />
(2003–2009), cloister, barcelona, spain, Барселона, Шпанија; 2009 Storia,<br />
memoria, identita, Ex Ospedale sant’agostino, fondazione cassa di risparmio,<br />
modena, italy, модена, италија; The Social Critique: 1993–2005, kalmar<br />
konstmuseum, kalmar, sweden, калмар, Шведска; Borders and Beyond,<br />
kunsthalle helsinki, finland, Хелсинки, Финска; Momentum 2009, 5th Nordic<br />
biennial of contemporary art, moss, Norway, мос, Норвешка<br />
Биографије садрже податке само о изложбама одржаним последњих година<br />
biographies include data only about the exhibitions held in the recent years<br />
рОза барба / rOsa barba<br />
рођена 1972. у италији, живи и ради у Берлину.<br />
born in italy 1972, lives and works in berlin.<br />
1993–1995 studies of Theatre and filmscience in Erlangen, germany,<br />
ерланген, Немачка<br />
1995–2000 academy of media arts, cologne, germany, колоњ, Немачка<br />
www.rosabarba.com<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2010 Tate modern, london, Uk, лондон, велика Британија; centre<br />
international d’art et du Paysage de l’ile de vassiviere, france, Француска;<br />
center of contemporary arts, Tel aviv, israel, тел авив, израел: 2009 carlier |<br />
gebauer, berlin, germany, Берлин, Немачка; Stating the real Sublime, giò<br />
marconi, milan, italy, милано, италија; 2008 Outwardly, carlier | gebauer,<br />
berlin, germany, Берлин, Немачка; Vertiginous Mapping, a web project, dia<br />
art foundation, New york, Usa (www.diaart.org/barba), Њујорк, сад; villa<br />
romana, florence, italy, Фиренца, италија; Handed Over (with david<br />
maljkovic), bakery, annet gelink gallery, amsterdam, Netherlands,<br />
амстердам, Холандија; Outwardly, bildmuseet Umea, sweden, Шведска<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 The Moon is an Arrant Thief, david roberts foundation, london, Uk,<br />
лондон, велика Британија; Faux Amis, vidéothèque éphémère, jeu de<br />
Paume, Paris, france, париз, Француска; H-Box (touring), fondazione<br />
beyeler, basel, switzerland, Базел, Швајцарска; Autokino, Temporäre<br />
kunsthalle, berlin, germany, Берлин, Немачка; H-Box (touring), New<br />
museum, New york, Usa, Њујорк, сад; 21/21, 21 artists for the 21st century,<br />
fondazione sandretto re rebaudengo, Torino, italy, торино, италија; And<br />
nothing turned itself inside out, galeria miroslav kraljevic, zagreb, croatia,<br />
загреб, Хрватска; H-Box (touring), laboratorio de arte alameda, mexico<br />
city, mexico, мексико сити, мексико; biennale cuvée, Ok center for<br />
contemporary arts, linz, austria, линц, аустрија; Terra Infirma, icsP, New<br />
york, Usa, Њујорк, сад; A Generation, Petah Tikva museum of art, israel,<br />
израел; Rethinking Location, sprüth magers gallery, berlin, germany,<br />
Берлин, Немачка; lodz biennale, lodz, Poland, лођ, пољска; Nam June<br />
Paik Award, museum kunst-Palast, düsseldorf, germany, диселдорф,<br />
Немачка; Premio Italia, maxxi museum, rome, italy, рим, италија; Touched,<br />
liverpool biennale, Uk, ливерпул, велика Британија<br />
тереза Хaбард / александeр бирХлер<br />
teresa hubbard /alexander birchler<br />
тереза ХaБард / TErEsa hUbbard<br />
рођена 1965. у ирској, живи и ради у остину, тексас, сад.<br />
born in ireland 1965, lives and works in austin, Texas, Usa.<br />
1990–1992 Nova scotia college of art and design, halifax, canada,<br />
Халифакс, канада<br />
1987 skowhegan school of Painting and sculpture, skowhegan, maine, Usa,<br />
скаухеган, мејн, сад<br />
1988 yale University school of art, New haven, connecticut, Usa,<br />
Њу Хевен, конектиткат, сад<br />
1985–1988 University of Texas at austin, Usa, остин, сад<br />
www.hubbardbirchler.net<br />
алексаНдEр БирХлер / alExaNdEr birchlEr<br />
рођен у Швајцарској, живи и ради у остину, тексас, сад.<br />
born in switzerland, lives and works in austin, Texas, Usa.<br />
1990–1992 Nova scotia college of art and design, halifax, canada,<br />
Халифакс, канада<br />
1985 University of art and design, helsinki, finland, Хелсинки, Финска<br />
1983–1987 schule für gestaltung, basel, switzerland, Базел, Швајцарска<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2010 Tanya bonakdar gallery, New york, Usa, Њујорк, сад; 2009 No Room<br />
to Answer, aargauer kunsthaus, aarau, switzerland, арау, Швајцарска; No<br />
Room to Answer—Projections, württembergischer kunstverein stuttgart,<br />
stuttgart, germany, Штутгарт, Немачка; galerie barbara Thumm, berlin,<br />
germany, Берлин, Немачка; 2008 No Room to Answer, modern art museum<br />
of forth worth, Usa, сад; Hello Darkness, k21 kunstsammlung Nordrheinwestfalen,<br />
düsseldorf, germany, диселдорф, Немачка; 2006 galerie barbara<br />
Thumm, berlin, germany, Берлин, Немачка; House with Pool, miami<br />
art museum, miami, Usa, мајами, сад; 2005 Teresa Hubbard / Alexander<br />
Birchler, museum sammlung goetz, munich, germany, минхен, Немачка;<br />
centro galego de arte contemporánea, santiago de compostela, spain,<br />
сантијаго де компостела, Шпанија; galerie bob van Orsouw, zürich,<br />
switzerland, цирих, Швајцарска; New Spaces, Pinakothek der moderne,<br />
munich, germany, минхен, Немачка; Single Wide, herzliya museum of<br />
contemporary art, herzliya, israel, Херцлија, израел<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Invisible Shadows, museum marta herford, herford, germany,<br />
Херфорд, Немачка; Movie Theater, Berger & Berger Architects, venice biennial<br />
architecture, venice, italy, венеција, италија; Projections, bonniers<br />
konsthall, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска; Everyday Ideologies,<br />
kunstmuseum magdeburg, magdeburg, germany, магдебург, Немачка;<br />
2009 Anabasis: Rituals of Homecoming, villa grohman, festival of dialogue<br />
of four cultures, lodz, Poland, лођ, пољска; götenborg international biennial,<br />
götenborg, sweden; Parades & Processions. Here comes everybody,<br />
Parasol Unit, foundation for contemporary art, london, Uk, лондон,<br />
велика Британија; Held Together with Water: Art from the Sammlung<br />
Verbund, modern art museum istanbul, Turkey, истанбул, турска; 2008<br />
Interior/Exterior, kunstmuseum wolfsburg Expenditures, busan biennial,<br />
busan, south korea, Бусан, јужна кореја; Made Up, liverpool biennial, Tate<br />
museum liverpool, Uk, ливерпул, велика Британија; Index: Fotographie,<br />
dz baNk sammlung im städel museum, frankfurt am main, germany,<br />
Франкфурт, Немачка; The Cinema Effect: Illusion, Reality, and the Moving<br />
Image, hirshhorn museum and sculpture garden, washington d. c., Usa,<br />
вашингтон, сад<br />
179
БИОгРАФИје умеТНИКА<br />
BiOgRAPhiEs<br />
180<br />
јунас далберј / jOnas dahlberg<br />
рођен 1970. у Буросу, Шведска. живи и ради у стокхолму, Шведска.<br />
born in borås, sweden 1970, lives and works in stockholm, sweden.<br />
1995–2000 mfa, malmö art academy, malmö, sweden, малме, Шведска<br />
1993–1995 studies in architecture, lund Technical University, lund, sweden,<br />
лунд, Шведска<br />
1992–1993 studies in art history, gothenburg University, sweden,<br />
гетеборг, Шведска<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExibiTiONs<br />
2009 Juana de Aizpuru, madrid, spain, мадрид, Шпанија; galerie<br />
Nordenhake, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска; 2008 galeria foksal,<br />
warsaw, Poland, варшава, пољска; galerie Nordenhake, stockholm,<br />
sweden, стокхолм, Шведска; magazzino de arte moderna, roma, italy,<br />
рим, италија; 2006 Frac Bourgogne, dijon, france, дижон, Француска;<br />
Neue kunsthalle st. gallen (with jan mancuska), st. gallen, switzerland, сен<br />
гален, Швајцарска; konsthallen bohusläns museum, Uddevalla, sweden,<br />
удевала, Шведска; Pkm gallery, seoul, south korea, сеул, јужна кореја<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Still/Moving, The israel museum, jerusalem, israel, јерусалим,<br />
израел; The Moderna Exhibition, moderna museet, stockholm, sweden,<br />
стокхолм, Шведска; galerie Nordenhake, berlin Tyskland, berlin, germany,<br />
Берлин, Немачка; 2009 Three. The triptych in Modern Art, kunstmuseum,<br />
stuttgart, germany, Штутгарт, Немачка; Multiple city, filmmusem, munich,<br />
germany, минхен, Немачка; Anamnesis amd Extrapolation, Pkm gallery,<br />
beijing, china, пекинг, кина; 2008 Wandering in Contemporary Video Art,<br />
magazzini del sale Palazzo Pubblico, siena, italy, сијена, италија; Art<br />
Unlimited, art basel, switzerland, Базел, Швајцарска; Structrural Decline,<br />
special projects melbourne art fair, melbourne, australia, мелбурн, аустралија;<br />
CNA Dudelange Luxenbourg, kunsthalle wien, vienna, austria, Беч,<br />
аустрија; Rooseum, malmö, sweden, малме, Шведска; ART Unlimited at Art<br />
34, basel, switzerland, Базел, Швајцарска<br />
душица дражић / dušica dražić<br />
рођена 1979. у Београду, србија, живи и ради у Београду.<br />
од 2006. члан је међународне групе usually4.<br />
born in belgrade, serbia 1979, lives and works in belgrade.<br />
since 2006 is a part of a international collective usually4.<br />
1998–2004. Факултет примењених уметности, Београдски универзитет,<br />
Београд, србија / applied arts faculty, University of art, belgrade, serbia<br />
2004–2006. mfa Public Art and New Artistic Strategies, bauhaus University<br />
in weimar, germany / вајмар, Немачка; Факултет примењених уметности,<br />
Београдски универзитет, Београд, србија / applied arts faculty,<br />
University of art, belgrade, serbia<br />
www.dusicadrazic.wordpress.com<br />
самосталНе и изложБе UsUally4 /<br />
sOlO aNd UsUally4 ExhibiTiONs<br />
2009 Spaces, ccs, sopot, serbia, сопот, србија; Dead-end street within<br />
Semiotics of the City—the exhibition of usually4 with vanessa mayoraz<br />
/ switzerland, dksg, belgrade, serbia, Београд, србија; 2008 Prelom –<br />
breach, break, breakage, failure, fraction, fracture, infraction, rupture, split,<br />
layout, dksg, belgrade, serbia, Београд, србија; 2007. Eintagsfliege – the<br />
exhibition of usually4 within Floating series, galerie inges, berlin, germany,<br />
Берлин, Немачка<br />
уметНички пројекти у јавНом простору /<br />
PUblic arT wOrks<br />
2009 ruch within Art that has been through a lot, wroclaw, Poland, вроцлав,<br />
пољска; 2007 To Loosely Reside / Weeds—Useful Plants within Life goes<br />
public, worpswede, germany, ворпсведе, Немачка; 2006 One home in<br />
Rydygiera Street 45a (Dom u Ul. Rydygiera 45a) within Crossing in coopration<br />
with Entropia gallery, wroclaw, Poland, вроцлав, пољска; Surrealism of<br />
Simplicit, weimar, germany, вајмар, Немачка; RESTLESSNESS; or display<br />
of a leukocyte within 577.4—the distance between, in cooperation with<br />
museumsite leuven and kunst en democratie, leuven, belgium, левен,<br />
Белгија<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Qui vive?, ii moscow international biennale of young artist, moscow,<br />
russia, москва, русија; 2009 P.S. Picture—International mail art project,<br />
muzeum ziemi klodzkiej, klodzko, Poland, клоцко, пољска; Modules of<br />
visual narrations, ccs, Paris, france, париз, Француска<br />
тим ечелс / tim etchells<br />
тим ечелс (1962) је уметник и писац који живи и ствара у великој Брита-<br />
нији. радио је у широком распону контекста, а нарочито је запажен као<br />
вођа светски познате перформанс групе Forced Entertainment; сарађивао<br />
је и са многим визуелним уметницима, кореографима и фотографима.<br />
Његов рад обухвата перформанс, видео, фотографију, текстуалне<br />
пројекте, инсталације и прозно стваралаштво. Његов први роман<br />
Сломљени свет објавила је издавачка кућа Хајнеман 2008. године,<br />
а његова монографија о савременом перформансу и групи Forced<br />
Entertainment под насловом Одређени фрагменти (routledge, 1999)<br />
доживела је многе похвале. последњих година ечелс је доста излагао<br />
у контексту визуелних уметности, у галерији Gasworks and Sketch у<br />
лондону, у künstlerhaus у Бремену. Његова дела излагана су на<br />
бијеналима: Манифеста 7 (2008) у роверету, италија, Art Sheffield (2008),<br />
и петом. биеналу у гетеборгу (2009). између осталих, учествовао је на<br />
следећим групним изложбама: Netherlands media art institute (амстердам),<br />
sparwasser hQ (Берлин), macba (2009), The centre for book arts,<br />
canada, Exit art у Њујорку и kunsthaus у грацу. Награду Legacy: Thinker<br />
in Residence (2009–2010) у Tate research и lada у лондону добио је за<br />
2009–2010. годину.<br />
Tim Etchells (1962) is an artist and a writer based in the Uk. he has worked<br />
in a wide variety of contexts, notably as the leader of the world renowned<br />
performance group forced Entertainment and in collaboration with a range<br />
of visual artists, choreographers, and photographers. his work spans<br />
performance, video, photography, text projects, installation and fiction. his<br />
first novel The Broken World was published by heinemann in 2008 and his<br />
monograph on contemporary performance and forced Entertainment,<br />
Certain Fragments (routledge 1999) is widely acclaimed. in recent years<br />
Etchells has exhibited widely in the context of visual arts, with solo shows<br />
at gasworks and sketch (london) and künstlerhaus bremen (forthcoming,<br />
september 2010). his work has appeared in the biennales manifesta 7 (2008)<br />
in rovereto, italy, art sheffield 2008 and goteborg bienale (2009). selected<br />
groups shows include Netherlands media art institute (amsterdam),<br />
sparwasser hQ (berlin), macba (2009), The centre for book arts, canada<br />
and Exit art (all New york) and kunsthaus graz. he is currently Legacy:<br />
Thinker in Residence (2009–2010) at Tate research and lada in london<br />
www.timetchells.com www.forcedentertainment.com.<br />
амар канвар / amar kanwar<br />
рођен 1964. у индији, живи и ради у Њу делхију.<br />
born in india 1964, lives and works in New delhi.<br />
www.mariangoodman.com<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2008 stedelijk museum, amsterdam, Netherlands, амстердам, Холандија;<br />
haus der kunst, munich, germany, mинхен, Немачка; 2007 whitechapel art<br />
gallery, london, Uk, лондон, велика Британија; apeejay media gallery,<br />
New delhi, india, Њу делхи, индија; 2006 National museum of art, architecture<br />
and design, Oslo, Norway, осло, Норвешка; 2004 The renaissance<br />
society, chicago, Usa, чикаго, сад<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2007 Documenta 12, kassel, germany, касел, Немачка; 2006 biennale of<br />
sydney, australia, сиднеј, аустралија; 2004 whitney museum of american<br />
art, New york, Usa, Њујорк, сад; 2003 Documenta 11, kassel, germany,<br />
касел, Немачка; Tensta Konsthall, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска<br />
вилијам кентриџ / william kentridge<br />
рођен 1955. у јоханезбургу, јужна африка, где живи и ради.<br />
born in johannesburg, south africa 1955, lives and works in johannesburg.<br />
1976 ba in Politics and african history, johannesburg,<br />
јоханезбург, јужна африка<br />
1976–1978 johannesburg art foundation, јоханезбург, јужна африка<br />
1981–1982 Ecole jacques lecoq, Paris, france, париз, Француска<br />
www.goodman-gallery.com<br />
самосталНе изложБе и Награде /<br />
sOlO ExhibiTiONs aNd awards<br />
2010 The Nose (directs and co-designs), an opera by shostakovich, metropolitan<br />
Opera, New york, Њујорк, сад; William Kentridge: 5 Themes, moma,<br />
New york, Usa, Њујорк, сад (traveling to jeu de Paume, Paris, france,<br />
париз, Француска, and the albertina museum, vienna, austria, Беч,<br />
аустрија); Carnets d’Egypte, intervention in the louvre, Paris, france, париз,<br />
Француска; William Kentridge: What we See and What we Know, hiroshima<br />
city museum of contemporary art, kyoto, кјото, Tokyo, токио, јапан), hiroshima<br />
city, japan, Хирошима, јапан; William Kentridge: Breathe Dissolve<br />
Return, galerie marian goodman, Paris, france, париз, Француска;<br />
почасна награда / awarded honorary doctorate by the royal college of<br />
art, london, Uk, лондон, велика Британија; Награда за животно дело /<br />
awarded the kyoto Prize for lifetime achievement in arts and Philosophy<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Production Site: The Artist’s Studio Inside-Out, mca chicago, Usa,<br />
чикаго, сад; InContext, johannesburg, south africa, јоханезбург, јужна<br />
африка; Athens Festival, athens, greece, атина, грчка; Experimentopia, melbourne,<br />
australia, мелбурн, аустралија; Rien ne Sert de Courier, cotonou,<br />
benin, котону, Бенин; Peekaboo! Current South Africa, art museum Tennis<br />
Palace, helsinki, finland, Хелсинки, Финска; Historias en Movimiento,<br />
buenos aires, argentina, Буенос ајрес, аргентина; African Cosmos:<br />
Performing the Moral Universe, National museum of african art, smithsonian<br />
institution, washington d. c., Usa, вашингтон, сад; Longing for Sea<br />
Change, kantor arts center, stanford, california, Usa, калифорнија, сад<br />
181
БИОгРАФИје умеТНИКА<br />
BiOgRAPhiEs<br />
182<br />
ева кОk / eva kOch<br />
рођена 1953. у данској. живи и ради у копенхагену, данска.<br />
born in danmark, 1953. lives and works in copenhagen, denmark.<br />
1992 royal danish academy of fine arts, copenhagen, denmark,<br />
копенхаген, данска<br />
1989 University of barcelona, department of fine arts, barcelona, spain,<br />
Барселона, Шпанија<br />
www.evakoch. net<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2010 museum kunst der westküste, alkersum, germany, алкерсум,<br />
Немачка; 2009 sca gallery, sydney, australia, сиднеј, аустралија; 2008<br />
2 Women, skagens museum, skagens, denmark, скаген, данска; 2007<br />
gothenburg museum of fine art, gothenburg, sweden, гетеборг, Шведска;<br />
Nassauischer Kunstverein, wiesbaden, germany, визбаден, Немачка; 2006<br />
The Nordic House in the Faeroe Islands, faeroe islands, Фарска Oстрва; 2005<br />
VOX, The National museum, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска; 2003<br />
VILLAR, cgac, santiago de compostella, spain, сантијаго де компостела,<br />
Шпанија; bergen kunsthall, bergen, Norway, Берген, Норвешка<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Seascapes, museum kunst der westküste, alkersum, germany,<br />
алкерсум, Немачка; La Vie en Rouge, centre for contemporary art,<br />
icherisheher, baku, azerbaijan, Баку, азербејџан; Listen to your eyes,<br />
frac lorraine, metz, france, мец, Француска; 2009 Skanstull, stockholm,<br />
sweden, стокхолм, Шведска; Nortwave — videoscreening during the<br />
opening of the biennale di venezia, venice, italy, венеција. италија; 2008<br />
Modern India, ivam, valencia, spain, валенсија, Шпанија; From Place to<br />
Place, museum of sketches, lund, sweden, лунд, Шведска; Tangled Up In<br />
You, 21c museum, louisville, ky, Usa, луисвил, сад; Untamed Paradises,<br />
marcO, vigo, spain, виго, Шпанија; Phenomena, Pori art museum,<br />
Pori, finland, пори, Финска; Danish Devils, kunsthal charlottenborg,<br />
copenhagen, denmark, копенхаген, данска<br />
ерик крикОрц / erik krikOrtz<br />
рођен 1975. у лулеу, Шведска. живи и ради у стокхолму, Шведска.<br />
born in luleå, sweden 1975, lives and works in stockholm, sweden.<br />
2000–2006 konstfack (mfa, fine arts), stockholm, sweden,<br />
стокхолм, Шведска<br />
2003–2004 Universität der künste (fine arts), berlin, germany,<br />
Берлин, Немачка<br />
www.krikortz. net<br />
пројекти и изложБе / PrOjEcTs aNd ExhibiTiONs<br />
2010 Demonstration Aesthetics, van abbemuseum, Eindhoven, Netherlands,<br />
ајндховен, Холандија; 2009–2010 Reko (www.projektreko.org); 2008–2009<br />
The international biennial of contemporary art of seville, seville, spain,<br />
севиља, Шпанија; 2008. art center Nabi, seoul, south korea, сеул, јужна<br />
кореја; 2007–2008 Emotional Cities, moderna museet, stockholm, sweden,<br />
стокхолм, Шведска; 2006–2010 Colour by Numbers (www.colourbynumbers.<br />
org); 2004 Stockholm—Belgrade, bondegatan 47, stockholm, sweden,<br />
стокхолм, Шведска; galleri 21, malmö, sweden, malme, švedska; Overgaden,<br />
copenhagen, denmark, копенхаген, данска; Display, Prague, czech<br />
republic, праг, чешка; galerie Eskort, brno, czech republic, Брно, чешка;<br />
galerie christine könig, vienna, austria, Беч, аустрија; FLUC, vienna,<br />
austria, Беч, аустрија; galéria Priestor, bratislava, slovakia, Братислава,<br />
словачка; DINAMO, budapest, hungary, Будимпешта, мађарска<br />
давид маљкОвић / david maljkOvić<br />
рођен 1973. у ријеци, Хрватска. живи и ради у Хрватској.<br />
born in rijeka 1973, lives and works in croatia.<br />
1998–1999 academy of fine arts, multimedia alternative, University<br />
of zagreb, croatia / академија ликовне уметности, универзитет<br />
у загребу, Хрватска<br />
1996–2000 acedemy of fine arts, department of Painting, University<br />
of zagreb, croatia / академија ликовне уметности, одсек сликарство,<br />
универзитет у загребу, Хрватска<br />
1993–1996 faculty of Philosophy, art department, University of rijeka,<br />
croatia / Филозофски факултет, универзитет у ријеци, Хрватска<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2010 annet gelink galllery, amsterdam, Netherlands, амстердам,<br />
Холандија; Sprüth Magers, london, Uk, лондон, велика Британија; Mala<br />
Galerija, museum of modern art, ljubljana, slovenia, љубљана, словенија;<br />
glasgow international festival of contemporary visual art, glasgow,<br />
Uk, глазгов, велика Британија; Nogueras blanchard, barcelona, spain,<br />
Барселона, Шпанија; galeria massimo minini, brescia, italy, Бреша,<br />
италија; 2009 After Giuseppe Sambito, fondazione morra greco, Naples,<br />
italy, Напуљ, италија; Retired Compositions, metro Pictures, New york, Usa,<br />
Њујорк, сад; Nothing Disappears without a Trace, solo project arcO, madrid,<br />
spain, мадрид, Шпанија; After the Fair, georg kargl bOx, vienna, austria,<br />
Беч, аустрија<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 29 th sao Paulo art biennial, sao Paulo, brasil, сао пауло, Бразил; 51 st<br />
October salon, belgrade, serbia, Београд, србија; Luc Tuymans: A Vision of<br />
Central Europe, brugge centraal festival, brugge, belgium, Бриж, Белгија;<br />
5 x 5 Castello 10, Espai d’art contemporani de castello (Eacc), castello,<br />
spain, кастело, Шпанија; Double Infinity, dutch culture centre in shanghai,<br />
china, Шангај, кина; Rehabilitation, wiels center of contemporary art,<br />
brussels, belgium, Брисел, Белгија; 2009 Lunar Distance, de hallen haarlem,<br />
harlem, Netherlands, Харлем, Холандија; The Symbolic Efficiency of the<br />
Frame, Tirana international contemporary art biannual, Tirana, albania,<br />
тирана, албанија; Modernologies, museu d’art contemporani de barcelona,<br />
barcelona, spain, Барселона, Шпанија; Plus General En Particulier,<br />
fonds regional d’art contemporain des Pays de la loire, carquefou, france,<br />
каркфу, Француска<br />
арнаут мик / aernOut mik<br />
рођен 1962. у гронингену, у Холандији. живи и ради у амстердаму.<br />
born in 1962 in groningen, Netherlands 1962, lives and works in amsterdam.<br />
1983–1988 academie minerva, groningen, Netherlands, гронинген,<br />
Холандија<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2012 stedelijk museum, amsterdam, Netherlands, амстердам, Холандија<br />
(у припреми / upcoming); 2011 folkwang museum, Essen, germany, есен,<br />
Немачка; jeu de Paume, Paris, france, париз, Француска (у припреми /<br />
upcoming); 2009 museum of modern art, New york, Usa, Њујорк, сад; The<br />
Project, New york, Usa, Њујорк, сад; carlier | gebauer, berlin, germany,<br />
Берлин, Немачка; 2008 moderna galerija, ljubljana, slovenia, љубљана,<br />
словенија; ludwigforum, aachen, germany, ахен, Немачка<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Videoskulptur, kunstmuseum krefeld, krefeld, germany, крефелд,<br />
Немачка; sao Paolo biennal, brasil, сао пауло, Бразил; 51 st October salon,<br />
belgrade, serbia, Београд, србија; institut Néerlandais, Paris, france,<br />
париз, Француска; Behind the Fourth Wall, generali foundation, vienna,<br />
austria, Беч, аустрија; A Theory of Vision, center for contemporary art Ujazdowski<br />
castle, warsaw, Poland, варшава, пољска; Artist File, The National<br />
art center, Tokyo, japan, токио, јапан; Petach Tikva museum, Petach Tikva<br />
israel, израел; Realismus, kunsthal, rotterdam, Netherlands, ротердам,<br />
Холандија; Perth art festival, Perth, australia, перт, аустралија; Project<br />
Europa, harn museum, florida, Usa, Флорида, сад; 2009 Nietnormal,<br />
amsterdam, Netherlands, амстердам, Холандија; Narratives, Panamerican<br />
art, miami, Usa, мајами, сад; Cream, festival for arts and media,<br />
yokohama, japan, јокохама, јапан; The Symbolic Efficiency of the Frame,<br />
Tirana biennale, Tirana, albania, тирана, албанија; Manipulating Realities,<br />
fondazione Palazzo strozzi, florence, italy, Фиренца, италија; Actors<br />
and Extras, argOs, brussels, belgium, Брисел, Белгија; What a Wonderful<br />
World, louisiana museum, denmark, данска; SuperStories, hasselt,<br />
belgium, Хаселт, Белгија; The Russian Linesman, hayward gallery, london,<br />
great britain, лондон, велика Британија; Yellow and Green, museum für<br />
moderne kunst, frankfurt, germany, Франкфурт, Немачка<br />
183
БИОгРАФИје умеТНИКА<br />
BiOgRAPhiEs<br />
184<br />
зОран наскОвски / zOran naskOvski<br />
рођен 1960. у југославији. живи и ради у Београду, србија.<br />
born in yugoslavia/serbia 1960, lives and works in belgrade, serbia.<br />
1981–1986 Факултет ликовних уметности, универзитет у Београду,<br />
србија / faculty of fine arts, University of the arts, belgrade, serbia<br />
1994–1999 магистарске студије, Факултет ликовних уметности,<br />
универзитет у Београду, србија / ма University of the arts, faculty<br />
of fine arts, belgrade, serbia<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2006 Death in Dallas, dazibao – centre de photographies actuelles, montreal,<br />
Qc, canada, montreal, квебек, канада; Black, Red and White, museum of<br />
african art, belgrade, serbia, Београд, србија; 2005 Precious Memories,<br />
O3ONE art space / museum of african art, belgrade, serbia, Београд,<br />
србија; 2003 Death in Dallas, wexner center for the arts, columbus, Oh,<br />
Usa, kolumbus, Ohajo, sad; Death in Dallas, williams college museum<br />
of art, williamstown, ma, Usa, вилијамстаун, масачусетс, сад; Zoran<br />
Naskovski, ludwig museum—museum of contemporary art, budapest,<br />
hungary, Будимпешта, мађарска<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Starter, works from the vehbi koç foundation contemporary art<br />
collection, ARTER – space for art, istanbul, Turkey, истанбул, турска; 2009<br />
Kunst und Öffentlichkeit. 40 Jahre Neuer Berliner Kunstverein, Neuer berliner<br />
kunstverein, berlin, germany, Берлин, Немачка; 2008 Tate Triennial 2009<br />
Prologue 3: Travels, Tate britain, london, Uk, лондон, велика Британија;<br />
Loss, wanås foundation, knislinge, sweden, книслинге, Шведска; 2007<br />
52 nd international art Exhibition: Think with the Senses—Feel with the Mind.<br />
Art in the Present Tense, la biennale di venezia, venice, italy, венеција,<br />
италија; 2006 Don Juan alias Don Giovanni, kunsthalle wien, vienna, austria,<br />
Беч, аустрија; 5 Tage bis zum Ende der Kunst—Fremd bin ich eingezogen,<br />
kunsthalle fridericianum, kassel, germany, касел, Немачка; 2005<br />
John F. Kennedy, wien museum, vienna, austria, Беч, аустрија; O normalnosti:<br />
Umetnost u Srbiji 1989–2001, On Normality. Art in Serbia 1989–2001, museum<br />
of contemporary art belgrade, belgrade, serbia, Београд, србија;<br />
2004 PhotoEspana 2004: Historias, circulo de bellas artes, madrid, spain,<br />
мадрид, Шпанија; 2003 November 22, 1963: Image, Memory, Myth, andy<br />
warhol museum, Pittsburgh, Pennsylvania, Usa, питсбург, пенсилванија,<br />
сад; The American Effect: Global Perspectives on the United States, 1990–2003,<br />
whitney museum of american art, New york, Usa, Њујорк, сад<br />
стив меквин / steve mcQueen<br />
рођен 1969. у енглеској, живи и ради у амстердаму.<br />
born in England 1969, lives and works in amsterdam.<br />
1989–1990 chelsea school of art, london, England, лондон, енглеска<br />
1990–1993 goldsmith college, london, England, лондон, енглеска<br />
1993–1994 Tisch school of arts, New york University, New york, Usa,<br />
Њујорк, сад<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2010 marian goodman gallery, New york, Usa, Њујорк, сад; Queen and<br />
Country: A Project by Steve McQueen, National Portrait gallery, london, Uk,<br />
лондон, велика Британија; 2009 british Pavilion, 53 rd international art<br />
Exhibition of la biennale di venezia, venice, italy, венеција, италија; Queen<br />
and Country, middlesbrough institute of modern art, middlesbrough, Uk,<br />
мидлсбро, велика Британија; Steve McQueen, walter Phillips gallery, The<br />
banff centre, banff, canada, Банф, канадa; 2008 galerie marian goodman,<br />
Paris, france, париз, Француска; 2007 For Queen and Country, a commission<br />
by steve mcQueen, manchester central library, Uk, манчестер,<br />
Белика Британија; Running Thunder, Thomas dane gallery, london, Uk,<br />
лондон, велика Британија<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 Le Meilleur des Mondes, mUdam – musée d’art moderne grand – duc<br />
jean, luxembourg, луксембург; 2009 Sounds and Visions: Artists’ Films<br />
and Videos from Europe, Tel aviv museum of art, Tel aviv, israel, тел авив,<br />
израел; Hypocrisy: The Sitespecificity of Morality, The museum of contemporary<br />
art, Oslo, Norway, осло, Норвешка; Nous tournons en rond dans la nuit,<br />
musée départementad’art contemporain de rochechouart, rochechouart,<br />
france, рошешуар, Француска; Traces of Time, herzliya museum of contemporary<br />
art, Tel aviv, israel, тел авив, израел; The Quick and the Dead,<br />
walker art center, minneapolis, minnesota, минеаполис, минесота; Works<br />
in the Donna and Howard Stone Film, video and New media gallery, modern<br />
wing, art institute of chicago, chicago, illinois, Usa, чикаго, илиноис, сад;<br />
2008 The Cinema Effect: Illusion, Reality and the Moving Image, The hirshhorn<br />
museum and sculpture garden, washington d. c., вашингтон, сад; Wizard<br />
of Oz, wattis institute for contemporary arts, san francisco, california, Usa,<br />
сан Франциско, калифорнија, сад<br />
Харун ФарОцки / harun farOcki<br />
рођен 1944. у Новом јичину, чешка република, живи и ради у Немачкој.<br />
born in Nový jičín, czech republic, 1944, lives and works in germany.<br />
1966–1968 studies at the deutsche film- und fernsehakademie berlin,<br />
germany, Берлин, Немачка<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2009 Harun Farocki. Against What? Against Whom?, raven row, london, Uk,<br />
лондон, велика Британија; Harun Farocki, galerie Thaddaeus ropac,<br />
Paris, france, париз, Француска; Harun Farocki. Nicht ohne Risiko, sprengel<br />
museum hannover, germany, Хановер, Немачка; Harun Farocki, galerie<br />
barbara weiss, berlin, germany, Берлин, Немачка; Harun Farocki—Three<br />
Early Films, cUbiTT, london, Uk, лондон, велика Британија; Harun Farocki,<br />
museum ludwig, cologne, germany, келн, Немачка; 2008 Harun Farocki—<br />
one image doesn’t take the place of the previous one, agnes Etherington art<br />
centre, kingston, Ontario, canada, онтарио, канада; Harun Farocki: Deep<br />
Play, Northern gallery for contemporary art, sunderland, Uk, сандерланд,<br />
велика Британија; Deep Play, The greene Naftali gallery, New york city,<br />
Usa, Њујорк, сад<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2009 For the use of those who see, kunst-werke berlin e. v. – kw institute<br />
for contemporary art, berlin, germany, Берлин, Немачка; Best of Loop,<br />
mOca Pacific design center, west hollywood, ca, калифорнија, сад;<br />
Schenkung Thaddaeus Ropac, museum der moderne salzburg, austria,<br />
салцбург, аустрија; 1989. Ende der Geschichte oder Beginn der Zukunft?,<br />
kunsthalle wien (museumsquartier), vienna, austria, Беч, аустрија; Kunst<br />
und Kalter Krieg – Deutsche Positionen 1945–1989. (Art of Two Germanys / Cold<br />
War Cultures), deutsches historisches museum, berlin, germany, Берлин,<br />
Немачка; Greetings comrades, the image has now changed its status, Ocular<br />
lab inc., melbourne, australia, мелбурн, аустралија; Heaven—2 nd athens<br />
biennial, athens, greеcе, атина, грчка; Balance and Power: Performance<br />
and Surveillance in Video Art, mOca (museum of contemporary art jacksonville),<br />
Usa, џексонвил, сад; HF|RG Harun Farocki—Rodney Graham, galerie<br />
nationale du jeu de Paume, Paris, france, париз, Француска<br />
Омер Фаст / Omer fast<br />
rođen 1972. u jerusalimu, živi u berlinu.<br />
born in jerusalem 1972, lives in berlin.<br />
1997–2000. mfa hunter college of the city University of New york, Usa,<br />
Њујорк, сад<br />
1990–1995. ba/bfa Tufts University / school of the museum of fine arts,<br />
boston, Usa, Бостон, сад<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2011 kölnischer kunstverein, cologne, germany, келн, Немачка;<br />
Netherlands media arts institute, amsterdam, Netherlands, амстердам,<br />
Холандија; herzliya museum of art, israel, израел (у припреми /<br />
upcoming); 2010 cleveland museum of art, cleveland, Ohio, Usa, кливленд,<br />
охајо, сад; gb agency, Paris, france, париз, Француска; Arratia Beer,<br />
berlin, germany, Берлин, Немачка; 2009 whitney museum of american<br />
art, New york, Usa, Њујорк, сад; berkeley art museum, california, Usa,<br />
калифорнија, сад; south london gallery, london, great britain, лондон,<br />
велика Британија; lund konsthall, lund, sweden, лунд, Шведска;<br />
cleveland museum of art, cleveland, Ohio, Usa, кливленд, охајо, сад;<br />
johnson museum of art, cornell University, ithaca, New york, Usa, Њујорк,<br />
сад; kunsthaus baselland, basel, switzerland, Базел, Швајцарска<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 51 st October salon, belgrade, serbia, Београд, србија; The More<br />
Things Change, san francisco museum of modern art, san francisco,<br />
Usa, сан Франциско, сад; History in Art, museum of contemporary art,<br />
krakow, Poland, краков, пољска; A Million and One Days, lithuanian<br />
National gallery of art, vilnius, lithuania, виљнус, литванија; 5 x 5, Espai<br />
d’art contemporani, castello, spain, кастело, Шпанија; Talk Show, berlin<br />
documentary forum, haus der kulturen der welt, berlin, germany,<br />
Берлин, Немачка; Cultures of the Copy, Edith ruβ haus, Oldenburg / goethe<br />
institut, hong kong, china, Хонгконг, кина; Videodrome, autocenter, berlin,<br />
germany, Берлин, Немачка; Forbidden Love, kunstverein medienturm,<br />
graz, austria, грац, аустрија; Hinter der vierten Wand, generali foundation,<br />
vienna, austria, Беч, аустрија; 2009 Performa 09 (commissioned project<br />
Talk Show), New york, Usa, Њујорк, сад; Preis 2009, hamburger bahnhof,<br />
berlin, germany, Берлин, Немачка; Actors & Extras, argos centre for art<br />
and media, brussels, belgium, Брисел, Белгија; Polyglottolalia, Tensta<br />
konsthall, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска; New Frontiers,<br />
sundance film festival, Park city, Utah, Usa, парк сити, јута, сад<br />
185
БИОгРАФИје умеТНИКА<br />
BiOgRAPhiEs<br />
186<br />
карл микаел ФОн ХаусвОлФ /<br />
carl michael vOn hausswOlff<br />
рођен 1956. у линшепингу, Шведска, живи у стокхолму.<br />
born in linköping, sweden 1956, lives in stockholm.<br />
самосталНе изложБе / sOlO ExhibiTiONs<br />
2010 Ghost Transmissions (with Nico dockx & michael Esposito), wilfried<br />
lenz, rotterdam Netherlands, ротердам, Холандија; Red, gallery Niklas<br />
belenius, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска; Mockridge Fountain,<br />
city of melbourne, australia, мелбурн, аустралија; Three Films (with<br />
T. Nordanstad), galeria Enrico fornello, milan, italy, милано, италија;<br />
2009 Tromsö Kunstforening (with g. jenssen), Tromsö, Norway, тромсо,<br />
Норвешка; Red-Red, kaliningrad regional art gallery (Ncca), with y.<br />
vasisiliev, kaliningrad, russia, калињинград, русија; Leonardi Kulturprojekte,<br />
karben/frankfurt, germany, карбен/Франкфурт, Немачка;<br />
Birdcage, stockholm/Paris, sweden/france, стокхолм/париз, Шведска/<br />
Француска<br />
групНе изложБе / grOUP ExhibiTiONs<br />
2010 27 Senses, chisenhale gallery, london, great britain, лондон, велика<br />
Британија; The Morning Line, Thyssen-bornemisza a21, istanbul, Turkey,<br />
истанбул, турска; Die Perfekte Ausstellung, heidelberger kunstverein,<br />
heidelberger, germany, Хајделберг, Немачка; Wach Sind Nur Die Geister,<br />
center for contemporary art, Torun, Poland, торун, пољска; Interference,<br />
moderna museet, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска; 2009 Red<br />
October, moscow biennial, moscow, russia, москва, русија; I Love Malmö,<br />
kumu Tallinn art museum, Tallin, Estonia, талин, естонија; Momentum<br />
(with j. håfström, j.-P. fabra), moss, Norway, мос, Норвешка; UTOPICS 11th<br />
sculpture biennal, biel/bienne, switzerland, Бил/Бјен, Швајцарска; Several<br />
Silences, renaissance society, chicago, Usa, чикаго, сад; 2008 Traces<br />
of Siamese Smile: Art+Faith+Politics+Love, bangkok art and culture centre,<br />
bangkok, Thailand, Бангкок, тајланд; H2O, st. Petersburg, russia, санкт<br />
петербург, русија; Ghost In The Machine, kunstnerernas hus, Oslo, Norway,<br />
осло, Норвешка<br />
тумас нурданстад / thOmas nOrdanstad<br />
рођен 1964, живи и ради у стокхолму, Борбију и Бангкоку.<br />
born in 1964, lives and works in stockholm, borrby and bangkok.<br />
Филмови / filmOgraPhy<br />
2009–2010 Five Artist`s portraits; The War Reporter (a film about martin<br />
adler), channel 4, Uk, велика Британија; 2008. Dictators don`t wear Jeans;<br />
Otsuka Art museum—the world`s best museum; News reports, from bangkok<br />
for National news rapport och aktuellt, Tsunami (2004), Military coup<br />
(2006), Airport occupation (2008); Electra, Texas, documentary and installation<br />
(with cm von hausswolff); Bless Me, music video (band futon); 2007 11 short<br />
films (with sam samore) / 11 кратких филмова: The Reader, Grace, The Lovers,<br />
The Finder, Cocteau Reads, Secrets, The Piscnic, Father and Son, Mr. not so<br />
Lonely, The Boxers<br />
изложБе / еxibiTiONs<br />
2010 Three Films, galeria Enrico fornello, milan, italy, милано, италија; 2009<br />
Lydmar Hotel, stockholm, sweden, стокхолм, Шведска; déjà vu/Museo<br />
MAMbo, bologna, italy, Болоња, италија; 2008 CCA, kitakyushu, japan,<br />
китакјушу, јапан; 2007 museo de la ciudad, santiago de Queretaro, mexico,<br />
сантијаго де керетаро, мексико; 2 th moscow biennial, art center winzavod,<br />
moscow, russia, москва, русија<br />
187
кустОси 51. ОктОбарскОг салОна и културни центар беОграда заХваљују:<br />
curatOrs Of the 51 st OctOber salOn and the cultural centre Of belgrade thanks tO:<br />
188<br />
aNNET gEliNk gallEry, amsTErdam<br />
carliEr | gEbaUEr, bErliN<br />
galEriE barbara ThUmm, bErliN<br />
giò marcONi, milaNо<br />
galEriE mariaN gOOdmaN, Paris / NEw yOrk<br />
galEriE michEl rEiN, Paris<br />
gallEry Niklas bElENiUs, sTOckhOlm<br />
galEriE NOrdENhakE, sTOckhOlm/bErliN<br />
galEria ENricO fOrNEllO, milaNо<br />
galEriE bOb vaN OrsOUw, zUrich<br />
gEOrg kargl fiNE arTs, viENNa<br />
gOOdmaN gallEry, jOhaNNEsbUrg<br />
magazziNO d’arTE mOdErNa, rOmE<br />
marTiN asbæk gallEry, cOPENhagEN<br />
mETrO PicTUrEs, NEw yOrk<br />
Pkm gallEry sEOUl/bEijiNg<br />
sPrüTh magErs, bErliN/lONdON<br />
TaNya bONakdar gallEry, NEw yOrk<br />
ThOmas daNE gallEry, lONdON<br />
harUN farOcki filmPrOdUkTiON<br />
silvia balTschUN<br />
marija bjElOPETrOvić<br />
milaN bjElica<br />
rElja bObić<br />
mirjaNa bOžidarEvić<br />
maja ćirić<br />
krisTEr briNgEUs<br />
lOic chambON<br />
aNa daNilOvić<br />
sUzaN dElja<br />
braNkO dimiTrijEvić<br />
irENa ĐUkaNOvić<br />
TOmislav ĐUrĐEvić<br />
zOraN Erić<br />
jUTTa gEhrig<br />
mariaN gOOdmaN<br />
ljUba grbić<br />
mirkO ilić<br />
dragaN jaNkOvić<br />
daNica jOvOvić PrOdaNOvić<br />
mirOslav karić<br />
milaNkO kOvačEvić<br />
PETar kOsOvac<br />
TOmislav lazarEvić<br />
maja lalić<br />
ivaN lalić<br />
hElENE larssON<br />
milica lOPačić<br />
rOsE lOrd<br />
ljUbOdrag markOvić<br />
aNNE mcillErON<br />
vlada mElENTijEvić<br />
TaNja milOvaNOvić<br />
NikOla mirkOv<br />
NENgcha lhOvUm mUkhOPadhava<br />
NEvENa NikOlić<br />
dragaNa PalavEsTra<br />
alEksaNdar PEkOvić<br />
aNa POPOvić<br />
maTThias rajmaN<br />
saša rEbić<br />
aNNEmariE rEichEN<br />
PrEdrag risTaNOvić<br />
PhiliPP sElzEr<br />
carOliEN sijbErdEN<br />
OlivEra sTOiljkOvić<br />
alEksaNdar TijaNić<br />
alEksaNdar TimOfEjEv<br />
milica TOmić<br />
rasTkO Ulić<br />
sUzi bOsE vasOvić<br />
jElENa vEsić<br />
marija vasiljEvić<br />
sTEvaN vUkOvić<br />
i UmETNicima / aNd ThE arTisTs<br />
189
190<br />
Оснивач и пОкрОвитељ / fOunder and PatrOn<br />
град Београд / ThE ciTy Of bElgradE<br />
ОрганизатОр / Organizer<br />
културНи цеНтар Београда / ThE cUlTUral cENTrE Of bElgradE<br />
уз пОдршку / suPPOrt<br />
миНистарство културе репуБлике срБије / miNisTry Of cUlTUrE Of ThE rEPUblic Of sErbia<br />
191
51. ОктОбарски салОн<br />
нОћ нам прија...<br />
беОград, 8. ОктОбар – 21. нОвембар 2010.<br />
192<br />
осНивач и покровитељ<br />
град Београд<br />
одБор октоБарског салоНа<br />
алексаНдар пековић, (председНик), миа давид,<br />
владимир перић, аНа перовић, мирослав перић<br />
уметНички директор<br />
јуаН пусет (Шведска)<br />
кустоси 51. OктоБарског салоНа<br />
јуаН пусет и селија прадо (Шведска)<br />
оргаНизатор<br />
културНи цеНтар Београда<br />
в.д. директора<br />
миа давид<br />
реализација<br />
меНаџер пројекта: зораНа Ђаковић<br />
продуцеНт изложБе: јасмиНа петковић<br />
асистеНти продуцеНта: уроШ савићевић, тијаНа Ђуричић<br />
одНоси са медијима и јавНоШћу<br />
даворка толић милосављевић, татијаНа рапп<br />
адмиНистративНа подрШка<br />
милка павловић<br />
визуелНи идеНтитет 51. октоБарског салоНа<br />
миЊа смајић /jObbajObba dEsigN (Шведска)<br />
www.jObbajObba.cOm<br />
асистеНт<br />
саНдра милаНовић<br />
тв спот<br />
доријаН колуНџија / галерија 12<br />
веБ дизајН<br />
аНдрија Никачевић<br />
уредНик електроНскиХ издаЊа<br />
драгаНа русалић<br />
асистеНт<br />
аНа Ђокић<br />
поставка<br />
арХитекта дејаН тодоровић<br />
медија, теХНика, иНсталација<br />
тим за поставку изложБе<br />
дизајН светла<br />
НеБојШа радивојевић<br />
теХНички тим кцБ-а БојаН марјаНовић, драгаН Николић,<br />
дејаН павић<br />
реализација siTE sPEcific пројекта<br />
едБ јавНа расвета д. о. о.<br />
град Београд, управа за еНергетику<br />
јкп зелеНило – Београд<br />
пратећи програм<br />
сигНалНе стаНице пуБлике (aNONymOUs said)<br />
раШколоваНа видео учиоНица (ткХ – теорија која Хода)<br />
дијалози (киоск)<br />
креативНа лаБораторија за меЊаЊе сећаЊа<br />
(аНа Недељковић)<br />
музејске зБирке и изложБе као ресурси окружеЊа<br />
у Настави (мсуБ – весНа милић и јелица радоваНовић)<br />
музеј као средиШте деШаваЊа – у коНтексту и ваН Њега:<br />
rEdUx (Хулијета араНда)<br />
арХитектура изложБи<br />
(полигоН и иНицијатива за арХитектуру излагаЊа)<br />
fasT fOrward: уметНост и политика (кориНа опреа)<br />
октоБарски салоН – гужва<br />
(маја узелац и тијаНа тодоровић)<br />
културНа политика – Београд 2020, европска престоНица (кцБ)<br />
©културНи цеНтар Београда, уметНици, аутори и ФотограФи<br />
www.OkTObarskisalON.Org<br />
OргаНизатор<br />
културНи цеНтар Београда<br />
кНез миХаилова 6/i, 11000 Београд, срБија<br />
тел: +381 11 2621 469<br />
Факс: +381 11 2623 853<br />
www.kcb.Org.rs<br />
www.OkTObarskisalON.Org<br />
the 51 st OctOber salOn<br />
the night Pleases us...<br />
belgrade, OctOber 8 – nOvember 21, 2010<br />
fOUNdEr aNd PaTrON<br />
ThE ciTy Of bElgradE<br />
ThE OcTObEr salON bOard<br />
alEksaNdar PEkOvić (chairmaN), mia david,<br />
vladimir PErić, aNa PErOvić, mirOslav PErić<br />
arT dirEcTOr<br />
jOhaN POUsETTE (swEdEN)<br />
cUraTOrs Of ThE 51sT OcTObEr salON<br />
jOhaN POUsETTE aNd cElia PradO (swEdEN)<br />
OrgaNisEr<br />
ThE cUlTUral cENTrE Of bElgradE<br />
dirEcTOr<br />
mia david (acTiNg)<br />
rEalisaTiON<br />
PrOjEcT maNagEr zOraNa ĐakOvić<br />
ExhibiTiON PrOdUcEr jasmiNa PETkOvić<br />
assisTaNTs TijaNa ĐUričić, UrOš savićEvić<br />
PUblic rElaTiONs<br />
davOrka TOlić milOsavljEvić, TaTijaNa raPP<br />
admiNisTraTivE sUPPOrT<br />
milka PavlOvić<br />
ThE visUal idENTiTy Of ThE 51sT OcTObEr salON<br />
miNja smajić /jObbajObba dEsigN (swEdEN)<br />
www.jObbajObba.cOm<br />
assisTaNT<br />
saNdra milaNOvić<br />
Tv cliP<br />
dOrijaN kOlUNdžija / gallEry 12<br />
wEb dEsigN<br />
aNdrija NikačEvić<br />
ElEcTrONic EdiTiONs EdiTOr<br />
dragaNa rUsalić<br />
assisTaNT<br />
aNa ĐOkić<br />
iNsTallaTiON<br />
archiTEcT dEjaN TOdOrOvić<br />
mEdia PlaNiNg, TEchNical PlaNiNg, iNsTallaTiON PlaNiNg<br />
iNsTallaTiON<br />
lighT dEsigN<br />
NEbOjša radivOjEvić<br />
TEchNical TEam Of ThE ccb bOjaN marjaNOvić, dragaN<br />
NikOlić, dEjaN Pavić<br />
rEalisaTiON Of siTE sPEcific PrOjEcT<br />
Edb PUblic lighTENiNg lTd<br />
ciTy Of bElgradE—dirEcTOraTE fOr ENErgy<br />
PUc grEENEry—bElgradE<br />
ParallEl PrOgrammE<br />
sigNal sTaTiONs fOr ThE aUdiENcE (aNONymOUs said)<br />
dEshOOliNg vidEO classrOOm (Tkh—walkiNg ThEOry)<br />
dialOgUEs (kiOsk)<br />
crEaTivE labOraTOry fOr alTEraTiON mEmOry<br />
(aNa NEdEljkOvić)<br />
mUsEUm cOllEcTiONs aNd ExhibiTiONs as rEsOUrcEs Of<br />
TEachiNg ENvirONmENT<br />
(mcab—vEsNa milić aNd jElica radOvaNOvić)<br />
mUsEUm as hUb: iN aNd OUT Of cONTExT: rEdUx<br />
(jUliETa araNda)<br />
archiTEcTUrE Of ExhibiTiONs (POligON aNd iaE)<br />
fasT fOrward: arT aNd POliTics (cOriNa OPrEa)<br />
OcTObEr salON—fUss (maja UzElac aNd TijaNa TOdOrOvić)<br />
cUlTUral POlicy—bEOgrad 2020—ciTy aPPlyiNg fOr ThE TiTlE<br />
Of EUrOPEaN caPiTal Of cUlTUrE (ccb)<br />
©ThE cUlTUral cENTrE Of bElgradE, arTisTs, aUThOrs<br />
aNd PhOTOgraPhErs<br />
www.OkTObarskisalON.Org<br />
OrgaNisEr<br />
ThE cUlTUral cENTrE Of bElgradE<br />
kNEz mihailOva 6/i, 11000 bElgradE, sErbia<br />
PhONE: +381 11 2621 469<br />
fax: +381 11 2623 853<br />
www.kcb.Org.rs<br />
www.OkTObarskisalON.Org<br />
193
51. ОктОбарски салОн<br />
каталОг<br />
194<br />
издавач<br />
културНи цеНтар Београда<br />
кНез миХаилова 6/i, 11 000 Београд, срБија<br />
www.kcb.Org.rs<br />
за издавача<br />
миа давид<br />
уредНик<br />
светлаНа петровић<br />
асистеНт<br />
алексаНдра Eстела Бјелица младеНовић<br />
аутори текстова у каталогу<br />
маја Бајевић, роза БарБа, Шарлот Бајдлер, тереза ХаБард /<br />
алексаНдер БирХлер, ејвиНд вагНес, ЂиЂото дел векио,<br />
зораН ерић, амар каНвар, марк казНс, лореНс кардиШ,<br />
даНијел касмаН, давид маљковић, силија медоу, мај мисФелт,<br />
ХаНс улриХ оБрист, БојаНа пејић, милица пекић, селија прадо,<br />
даНица јововић-продаНовић, јуаН пусет, кели сидли, омер Фаст,<br />
карл микаел ХаусволФ и тумас НурдаНстад, аНгелиНе ШерФ<br />
превод<br />
марко младеНовић, јасНа кривоШић-прпић (стр. 34–35), Новица петровић<br />
лектура<br />
татјаНа тодоровић (српски)<br />
Новица петровић и вилијам џевсоН (еНглески)<br />
коректура<br />
татјаНа тодоровић<br />
граФички дизајН и прелом<br />
миЊа смајић /jObbajObba dEsigN (Шведска)<br />
www.jObbajObba.cOm<br />
асистеНт<br />
саНдра миловаНовић<br />
ФотограФије<br />
НасловНа страНа и страНе 10–11, 15, 19, 20–21<br />
зграда БивШе војНе академије<br />
Фото: миЊа смајић<br />
Штампа<br />
пуБликум<br />
тираж<br />
1 500<br />
the 51 st OctOber salOn<br />
catalOgue<br />
PUblishEr<br />
ThE cUlTUral cENTrE Of bElgradE<br />
kNEz mihailOva 6/i, 11 000 bElgradE, sErbia<br />
www.kcb.Org.rs<br />
ON bEhalf Of ThE PUblishEr<br />
mia david<br />
EdiTOr<br />
svETlaNa PETrOvić<br />
assisTaNT<br />
alEksaNdra EsTEla bjElica mladENOvić<br />
aUThOrs Of ThE TExTs iNclUdEd iN ThE caTalOgUE<br />
maja bajEvić, rOsa barba, charlOTTE bydlEr, TErEsa hUbbard /<br />
alExaNdEr birchlEr, mark cOUsiNs, zOraN Erić, OmEr fasT,<br />
laUrENcEkardish, daNiEl kasmaN, carl michaEl vON haUsswOlff<br />
aNd ThOmas NOrdaNsTad, david maljkOvić, cElia mEadOw, may misfEldT,<br />
haNs Ulrich ObrisT, bOjaNa PEjić, milica PEkić, cElia PradO,<br />
daNica jOvOvić-PrOdaNOvić, jOhaN POUsETTE, kElly sidlEy,<br />
aNgEliNE schErf, ØyviNd vågNEs, gigiOTTO dEl vEcchiO<br />
TraNslaTiON<br />
jasNa krivOšić-PrPić (P.34,35), markO mladENOvić, NOvica PETrOvić<br />
laNgUagE EdiTiNg<br />
TaTjaNa TOdOrOvić (sErbiaN)<br />
NOvica PETrOvić aNd william jEwsON (ENglish)<br />
PrOOfrEadiNg<br />
TaTjaNa TOdOrOvić<br />
graPhic dEsigN<br />
miNja smajić /jObajObba dEsigN, sTOckhOlm, swEdEN<br />
www.jObbajObba.cOm<br />
assisTaNT<br />
saNdra milaNOvić<br />
PhOTO crEdiTs<br />
cOvEr aNd PagEs 10–11, 15, 19 aNd 20–21<br />
ThE bUildiNg Of ThE fOrmEr miliTary acadEmy,<br />
PhOTO: miNja smajić<br />
PriNTEd by:<br />
PUblikUm<br />
PriNT rUN<br />
1 500<br />
195
културни центар беОграда заХваљује свима кОји су пОдржали 51. ОктОбарски салОн:<br />
the cultural centre Of belgrade thanks tO all whO have suPPOrted the 51 st OctOber salOn:<br />
196<br />
вОјска србије<br />
МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА<br />
BELGRADE CITY MUSEUM<br />
197
медијски спОнзОри / media sPOnsOrs<br />
Online sPOnsOrs<br />
198<br />
199
200<br />
201
202<br />
CIP – Каталогизација у публикацији<br />
Народна библиотека Србије, Београд<br />
73/77 : 069.9 (497.11) „2010“ (083.824)<br />
7.038.53/55 (497.11) „20“ (083.824)<br />
7.071.1 „19“: 929<br />
ОКТОБАРСКИ салон (51 ; 2010 ; Београд)<br />
Ноћ нам прија ... / | 51. октобарски салон,<br />
Зграда бивше Војне академије, Београд, 8.<br />
Октобар – 21. новембар 2010. ; уредник<br />
Светлана Петровић ; превод Марко Младеновић,<br />
Јасна Кривошић-Прпић, Новица Петровић ; фото<br />
Миња Смајић | = The Night Pleases Us …<br />
/ |51st October Salon, the building of the<br />
Former Military Academy, Belgrade, Ocotber<br />
8th / November 21st, 2010 ; editor Svetlana<br />
Petrović ; translation Jasna Krivošić-Prpić,<br />
Marko Mladenović, Novica Petrović ; photo<br />
Minja Smajić |. – Београд : Културни центар<br />
Београда - Belgrade : The Cultural Centre<br />
of Belgrade, 2010 (Београд : Публикум =<br />
Belgrade : Publikum) . /- 204 str. : ilustr.<br />
: 29 cm<br />
Упоредо срп. текст и енгл. превод. – Текст<br />
штампан двостубично. – Тираж 1.500. –<br />
Биографије уметника: стр. 180-188. – Напомене<br />
и библиографске референце уз текст.<br />
ISBN 978-86-7996-057-3<br />
1. Петровић, Светлана |уредник |<br />
a) Октобарски салон (51 ; 2010 ; Београд) –<br />
Изложбени каталози<br />
COBISS.SR-ID 178465292<br />
203
204<br />
ана адамОвић<br />
маја бајевић<br />
рОза барба<br />
тереза Хaбард /<br />
александeр бирХлер<br />
јунас далберj<br />
душица дражић<br />
тим ечелс<br />
амар канвар<br />
вилијам кентриџ<br />
ева кОк<br />
ерик крикОрц<br />
давид маљкОвић<br />
арнaут мик<br />
стив меквин<br />
зОран наскОвски<br />
Харун ФарОцки<br />
Омер Фаст<br />
карл микаел ФОн ХаусвОлФ /<br />
тумас нурданстад<br />
ana adamOvić<br />
maja bajević<br />
rOsa barba<br />
teresa hubbard /<br />
alexander birchler<br />
jOnas dahlberg<br />
dušica dražić<br />
tim etchells<br />
amar kanwar<br />
william kentridge<br />
eva kOch<br />
erik krikOrtz<br />
david maljkOvić<br />
aernOut mik<br />
steve mcQueen<br />
zOran naskOvski<br />
harun farOcki<br />
Omer fast<br />
carl michael vOn hausswOlff /<br />
thOmas nOrdanstad