Сомбор 2012 - Српско књижевно друштво

skd.rs

Сомбор 2012 - Српско књижевно друштво

Mеђународна књижевна колонија „Сомбор 2012“International Writers’ Colony “Sombor 2012“српско књижевно друштвоserbian literary societyБеоград 2012.


ИСТО РИ ЈАТ МЕ ЂУ НА РОД НЕ КЊИ ЖЕВ НЕ КО ЛО НИ ЈЕСРП СКОГ КЊИ ЖЕВ НОГ ДРУ ШТВАМе ђу на род на књи жев на ко ло ни ја Срп ског књи жев ног дру штваосно ва на је 2001. го ди не, исте го ди не ка да је осно ва но и дру штво.Ко ло ни ја је осно ва на у са рад њи са Срп ским П.Е.Н. цен тром као ва жансег мент бу ду ће ме ђу на род не са рад ње на шег удру же ња и срп ских пи са -ца уоп ште с пи сци ма ре ги о на, Евр о пе и све та. Колoнија је кон ци пи ра -на та ко да ино стра ни и до ма ћи пи сци кроз дру же ње и раз го во ре, бо ра -ве ћи у ко ло ни ји и го сту ју ћи у гра до ви ма Вој во ди не и Бе о гра ду, упо зна -ју јед ни дру ге са сво јим ства ра ла штвом и књи жев но сти ма сво јих зе ма -ља, да ов да шњим љу би те љи ма књи жев но сти чи та ју сво је књи жев нетек сто ве, да упо зна ју кул тур не зна ме ни то сти Ср би је, да и по сле ко ло -ни је на ста ве ко му ни ка ци ју…Ме ђу на род на књи жев на ко ло ни ја се одр жа ва у сеп тем бру ме се цу.Ње ни уче сни ци су од 2001. до 2009. го ди не би ли сме ште ни у се луЧо р та нов ци, на Ду на ву, бли зу Но вог Са да, у ви ли „Стан ко вић“ и ње -ним апарт ма ни ма, ко је је Срп ском књи жев ном дру штву сва ке го ди нена де се так да на усту па ла Вла да Ауто ном не по кра ји не Вој во ди не.Уче сни ци су 2010. би ли сме ште ни у хо те ли ма „Вој во ди на“ у Но -вом Са ду и „Но р цев“ на Ири шком Вен цу, где је сме штај обез бе ди лопред у зе ће „Елек тро вој во ди на“.У 2011. го ди ни уче сни ке ко ло ни је је уго стио CEP TOR цен тар Вла -де АП Вој во ди не, у Ан дре вљу на Фру шкој го ри.Ове го ди не до ма ћин је пр ви пут био град Сом бор у ко ме су то комне ко ли ко прет ход них Ко ло ни ја одр жа ва не успе шне и до бро по се ће некњи жев не ве че ри.Од са мог осни ва ња ко ло ни ју су фи нан си ра ју Ми ни стар ство кул ту -ре Ре пу бли ке Ср би је, Се кре та ри јат за кул ту ру АП Вој во ди не, Се кре та -ри јат за кул ту ру Скуп шти не гра да Бе о гра да.а од 2010. и бе о град ска оп -шти на Ста ри град.4


Део ак тив но сти ве за них за ко ло ни ју „Чо р та нов ци“ је сте и об ја -вљи ва ње збор ни ка тек сто ва уче сни ка ко ло ни је, као и об ја вљи ва ње њи -хо вих ра до ва у Књи жев ном ма га зи ну, гла си лу Срп ског књи жев ног дру -штва.До са да је објављенo шест књи га збор ни ка: Чо р та нов ци 2001, Чо -ртановци 2002, Чортановци 2003-2004, Чортановци 2005-2007, Чо р та -новци 2010, Чо р та нов ци – Ан дре вље 2011 а пред чи та о ци ма је сед макњи га под на сло вом Сомбор 2012.5


HISTORY OF THE INTERNATIONAL WRITERS’ COLONYOF THE SERBIAN LITERARY SOCIETYThe International Writers’ Colony of the Serbian Literary Society was establishedin 2001, in the same year when the so ci ety was fo un ded. The Co -lony was esta blis hed in co o pe ra tion with the Ser bian PEN Cen tre, as an im -p or t ant s egment of t he f u tu re in ter na t i o na l co o p e ra t ion of our S o ci et y, andSer bian wri ters in ge ne ral, with the wri ters of our re gion, Euro pe and theworld.The Co lony was con ce i ved in such a way that it sho uld ena ble fo re ignand do me stic wri ters, whi le pa r ti ci pa ting in the wo rk of the Co lony and ap -pearing as guests at one another and having discussions on various topics, toget one another acquainted with their individual work and the literatures ofthe ir re spec ti ve co un tri es, to read the ir li te rary texts to the lo cal li te rary afi -ci o na dos, to get to know the pla ces of cul tu ral in te rest in Ser bia and the ma -in tain com mu ni ca ti ons af ter the Co lony...The In ter na ti o nal Wri ters’ Co lony is tra di ti o nally held in Sep tem ber,and by 2009 its par ti ci pants we re ac com mo da ted in the vil la ge of Chor ta nov -ci, on the Da nu be, ne ar No vi Sad, in the apart ments of the Vil la "Stan ko vić",which the Government of the Autonomous Province of Vojvodina allowedthe Se r bian Li te rary So ci ety to use for ten days or so every year.In 2010 the par ti ci pants we re ac com mo da ted in ho tels Voj vo di na inNo vi Sad and Nor cev on Iri ši ve nac, whe re the ac co mo da tion was pro vi dedby the Elek tro voj vo di na Com pany.In 2011 the par ti ci pants of Co lony we re ac com mo da ted at the CEP -TOR Cen tre of the Go vern ment of Voj vo di na, lo ca ted in An dre vlje, on theslo pes of Fru ška Go ra.First ti me this year the host was Som bor whe re suc cessful and very wellfrequented literary evenings took place during several precedent colonies.From its esta blis hment, the Co lony has been co-fi nan ced by the Mi ni -stry of Cul tu re of the Re pu blic of Ser bia, the Sec re ta ri at for Cul tu re of the AP6


Voj vo di na, the Sec re ta ri at for Cul tu re of the City of Bel gra de As sembly andsince 2010 by Bel gra de mu ni ci pa lity Sta ri grad..The ac ti vi ti es con nec ted with the Co lony in clu de pu blis hing a col lec -tion of texts by the Co lony par ti ci pants, as well as pu blis hing the ir work onthe pages of Književni magazin (Literary magazine), the organ of the SerbianLi te rary So ci ety. So far, six vo lu mes of col lec ted texts ha ve been pu blis hed:Čortanovci 2001, Čortanovci 2002, Čortanovci 2003-2004, Čortanovci 2005-2007, Čortanovci 2010 and Čortanovci – Andrevlje 2011 and now the se venthvo lu me, en ti tled Sombor 2012, is on its way to the re a ders.7


МЕ ЂУ НА РОД НА КЊИ ЖЕВ НА КО ЛО НИ ЈАСРП СКОГ КЊИ ЖЕВ НОГ ДРУ ШТВА „СОМ БОР 2012“Сом бор – Па лић – Срем ски Кар лов ци – Но ви Сад – Бе о градОво го ди шња, два на е ста Ме ђу на род на књи жев на ко ло ни ја Срп скогкњи жев ног дру штва одр жа на је од 10. до 17. сеп тем бра, уз све срд -ну ор га ни за ци о ну по др шку Град ске би бли о те ке „Ка р ло Би је лиц ки“ игра да Сом бо ра.Уче сни ци су нај ве ћим де лом тра ја ња ко ло ни је би ти сме ште ни уСом бо ру.Бо гат књи жев ни про гам се од ви јао у Сом бо ру, на Па ли ћу, у Срем -ским Кар лов ци ма, Но вом Са ду и Бе о гра ду.Уче ство ва ли су сле де ћи пи сци из зе мље и ино стран ства:Тон ко Ма ро е вић (Хр ват ска),Џ. Кејтс (САД),Емил Ан дре ев (Бу гар ска),Ива на Ди мић (Ср би ја),Ми р ја на Ми тро вић (Ср би ја),Али си ја Аса (Шпа ни ја),Ма р ко Ви дој ко вић (Ср би ја).Аг ње шка Жу хов ска-Арент (Пољ ска),На да Ду ша нић (Сом бор) – пи сац до ма ћин8


THE INTERNATIONAL WRITERS’ COLONYOF THE SERBIAN LITERARY SOCIETY “SOMBOR 2012”Sombor – Palić – Srem ski Kar lov ci – No vi Sad – Bel gra deThis year the twelfth In ter na ti o nal Wri ters’ Co lony of the Ser bian Li te rarySo ci ety was held from Sep tem ber 10 th to September 17 th in Som borwith or ga ni za ti o nal sup port of the City Li brary “Kar lo Bi je lic ki” and the cityof Som bor.The most ti me du ring the Co lony the par ti ci pants we re ac com mo da tedin Som bor. The rich li te rary pro gram me was held in Som bor, Pa lić, Srem skiKarlovci, Novi Sad and Belgrade.Тhe fol lo wing wri ters pa r ti ci pa ted in its wo rk:Ton ko Ma ro e vić (Cro a tia),J. Ka tes (USA),Emil An dre ev (Bul ga ria),Ivana Dimić (Serbia),Mir ja na Mi tro vić (Ser bia),Ali cia Aza (Spain),Marko Vidojković (Serbia),Agnieszka Zuchowska-Arent (Poland),Na da Du ša nić (Som bor) – host wri ter9


ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА И РЕ А ЛИ ЗА ЦИ ЈАМЕ ЂУ НА РОД НЕ КЊИ ЖЕВ НЕ КО ЛО НИ ЈЕ „СОМ БОР 2012“Ме ђу на род ну књи жев ну ко ло ни ју СКД – Сом бор 2012. су фи нан сиј -ски и ло ги стич ки по др жа ли:Ми ни стар ство кул ту ре и ин фор ми са ња Ре пу бли ке Ср би је,По кра јин ски се кре та ри јат за кул ту ру и ин фор ми са ње АП Вој во -ди не,Град Сом бор,Oпш тина Ста ри град, Бе о град,Град ска би бли о те ка „Ка р ло Би је лиц ки“ Сом бор,Кул тур ни цен тар Но вог Са да,Бран ко во ко ло Срем ски Кар лов ци,Elit te Па лић.Ко ло ни ју су по мо гле и сле де ће сом бор ске уста но ве и пред у зе ћа:Град ски му зеј, Кул тур ни цен тар „Ла за Ко стић“, Дом уче ни ка сред њихшко ла, Ма ра, Си на го га, Па р кинг се р вис Сом бор, Ди да са лаш и ка феи:Des Arts и Café del Sol.По себ но се за хва љу је мо го спо ђи Ми ља ни Зр нић, ди рек тор киГрад ске би бли о те ке „Ка р ло Би је лиц ки“ Сом бор.Срп ско књи жев но друштво је, за јед но са сом бор ском би бли о те -ком, пре по чет ка ово го ди шље Ко ло ни је, штам па ло и дво је зич ни ка та -лог у ко ме се на ла зе и ком пле тан про грам, бе ле шке о ауто ри ма и крат -ки из во ди из њи хо вих де ла.10


ORGANIZATION AND REALIZATION OFTHE INTERNATIONAL WRITERS’ COLONY “SOMBOR 2012”The International Writers’ Colony “Sombor 2012” was supported by:The Ministry of Culture and Information of the Republic of SerbiaThe Secretariat for Culture of the Autonomous Province of VojvodinaThe City of Som bor,The Mu ni ci pa lity of Sta ri grad, Bel gra de,City Li brary “Kar lo Bi je lic ki” Som bor,Cul tu ral Cen tre of No vi Sad,“Brankovo kolo” Sremski Karlovci,Elit te Pa lićThe Co lony was al so sup por ted by fol lo wing Som bor’s in si tu ti ons andcom pa ni es: City Mu se um, Cul tu ral Cen tre “La za Ko stić”, the Ho me of HighSchool Students, Mara, Synagogue, Parking Service Sombor, Dida’s Farm andcafés: Des Arts и Café del Sol.We are espe ci ally gra te ful to Mi lja na Zr nić, the exe cu ti ve ma na ger ofthe City Li brary „Kar lo Bi je lic ki“ Som bor.Serbian Literary Society, toghether with Sombor’s library, before thebe gin ning of this year’s Co lony al so prin ted bi lin gual ca ta lo gue with the Co -lony’s pro gram me, no ti ces abo ut aut hors and shorts ex cerpts from the irworks.11


ПРО ГРАМСОМБОР10. септембар20:00 Велика сала Жупаније – Скупштина града СомбораПредстављање свих учесника Колоније11. септембар19:00 Градски музеј Сомбор - Галерија савремене уметностиПредстављање учесника Агњешка Жуховска Арент, Мирјана Митровић,Џ. Кејтс, Тонко Мароевић, Нада Душанић20:00 Café de SolМ. Видојковић, Алисија Аса12. сеп тем бар12:00 Ве ли ка са ла Жу па ни је – Скуп шти на гра да Сом бо раПо глед у мла дост & мла дост по гле да19:00 Га ле ри ја Кул тур ног цен тра Ла за Ко стићПред ста вља ње уче сни ка Али си ја Аса, Ива на Ди мић,Емил Ан дре ев, Мар ко Ви дој ко вић21:00 Град ски му зеј Сом бор - Га ле ри ја са вре ме не умет но стиФО РУМ КО ЛО НИ ЈЕ Ве чер њи окру гли сто:По глед у су мрак, су мрак по гле даПА ЛИЋ13. сеп тем бар19:00 Ма ла го сти о на – Елит Па лићКњи жев но ве че на Па ли ћу12


СОМ БОР14. сеп тем бар12:00 Гим на зи ја Вељ ко Пе тро вићСу срет пи са ца и уче ни ка19:00 Des ArtsЧи та лач ки џем сешн = пи сци+Jazz BondСРЕМ СКИ КАР ЛОВ ЦИ – НО ВИ САД15. сеп тем бар12:00 Ка р ло вач ка гим на зи јаПи сци Ко ло ни је на Бран ко вом ко лу20:00 Кул тур ни цен тар Но вог Са даКњи жев но ве чеБЕ О ГРАД16. сеп тем бар20:00 Срп ско књи жев но дру штво – Фран цу ска 7, Бе о градСве ча но пред ста вља ње уче сни ка Ко ло ни је13


PROGRAMMESOMBORSeptember 10th20:00 County Grand Hall–Sombor City HallThe introduction of all the Colony participantsSeptember 11th19:00 Sombor City Museum –The Gallery of Contemporary ArtThe introduction of participants Agnješka Žuhovska Arent, Mirjana-Mitrović, J. Kates, Tonko Maroević, Nada Dušanić20:00 Café de SolM. Vidojković, Alicia AzaSeptember 12th12:00 County Grand Hall – Sombor City HallA Look at Youth & The Youth of a Look19:00 The Gallery of Laza Kostić Cultural CentreIntroducing participants Alicia Aza, Ivana Dimić, Emil Andreev,Marko Vidojković21:00 Sombor City Museum –The Gallery of Contemporary ArtTHE COLLONY FORUM Evening round table:A Look at Dusk, the Dusk of a LookPALIĆSeptember 13th19:00 The Little Inn – Elitte PalićThe literary evening at Palić14


SOMBORSeptember 14th12:00 Grammar school Veljko PetrovićThe gathering of writers and students19:00 Des ArtThe readers jam session = writers + Jazz BondSREMSKI KARLOVCI – NOVI SADSeptember 15th12:00 The Sremski Karlovci Grammar schoolColony writers at Brankovo kolo manifestation20:00 Novi Sad Cultural CentreThe literary eveningBELGRADESeptember 16th20:00 Serbian Literary Society – Francuska street 7, BelgradeCeremonial introduction of the Colony participants15


ПОЗИЈА И ПРОЗАУЧЕСНИКАКОЛОНИЈЕPOETRY AND FICTIONBY COLONYPARTICIPIANS


ТОН КО МА РО Е ВИЋ (Сплит, 1941) је пе сник, књи жев ни и ли ков ни кри ти чар,есе јист и пре во ди лац.Об ја вио је збир ке пе са ма При мје ри (1965), Сли је по око (1969), Мо тив Ге но ве -ве (1986), Траг ро га не без вра га (1987), Со нет на стру ка (1992), Black and Light(1995), По све то љу би во (2004), Др вље и ка ме ње (2009); збри ке есе ја По ље мо -гу ћег (1969.), Ди ке тер хва ље ња (1986), Зр ца ло адри јан ско (1989), По хва ла по -ку ди (1992), Клик (2000), Бор ге сов чи та тељ (2005), те ан то ло ги ју са вре ме нехр ват ске по е зи је, Ус клич ни ци (1996). Та ко ђе је аутор ни за мо но гра фи ја о мо -дер ним и са вре ме ним хр ват ским умет ни ци ма, као и број них пе снич ких пре -во да, нај ви ше с ро ман ских је зи ка.Ре до ван је члан ХА ЗУ, Хр ват ске ака де ми је зна но сти и умјет но сти.ТОНКО МАРОЕВИЋ(ХРВАТСКА)(CROATIA) TONKO MAROEVICTONKO MAROEVIC (Split, 1941) is a poet, a literary and art critic, essayist andtranslator.He has published the following books of poetry: Examples (1965), Blind Eye(1969), Motive of Genoveve (1986), Trace of horn not without the devil (1987), SonnetWreath (1992), Black and Light (1995), Dedicational (2004), A Hue and Cry(2009). He has published collections of essays: Field of possible (1969), Worth ofpraising (1986), Adriatic Mirror (1989), Praise to Reproach (1992), Click (2000), TheBorges Reader (2005). He compiled an anthology of contemporary Croatian poetryExclamation Marks (1996). He is the author of many monographs on modernand contemporary Croatian artists and numerous poetry translations, mostlyfrom Roman languages.Tonko Maroevic is a regular member of CASA, Croatian Academy of Sciences andArts.


ВРА ТА1.То ли ко се го во ри о пла вет ни лу да се ре до ви то за бо ра вља онај ма -ли пла ми чак што га с јед не стра не по др жа ва и онај там ни зра чак гдје сена ма та ју пре о ста ле ни ти. Осим то га, нај че шће се не зна да су по за пу -ште ним мје сти ма сви они мје хо ви ко ји ма тек ду гу је пра ву ду би ну гла са,по по днев ну ра су тост. (Али ни по њи ма не мо же, чи ни се, ка ко тре ба за -ци је ли ти.)Спо ме ну то пла вет ни ло још је и жма рак на ко ји се кап ци отва ра јуи ри јеч што вр ло уска ис ку ства за тва ра; сав ле пет по мје ри убр за ног кр -во то ка. Чу ва ју ћи, ма кар и не са свим успје шно, да нам сви је тлим пе ри -ма не по бјег не, не ка не спрет на се стра уви јек ће га на пра гу за у ста вља ти.2.При бли жа ва се бре жу љак по гле ду али ни јед ном не ће се до дир ну -ти. Зрак тре пе ри у там ној ку ти ји, на до хват пр ста. Нај љеп ше је кад вје -тро ви чу ју да се на њих не оба зи реш.А кад за бо ра виш по ка зат ће се пра ви раз ма ци; бре жу љак по гле дуја вљат ће се истим хлад ним... Ре ци мо и то да ис пру же на ру ка ни је мно -го по мо гла.Док тки ва обје ше на не гдје ме ђу гре да ма. Су ши се сва ка же ља;стал на шкри па и све рје ђе ку ца ње. Ме ка не сје не пле ту чвр сту пре ђу,вра ти ла се зи ма. Ето ти тво је је се ни.20


МА ЛА ВРА ТАОтва рам вра та. Ма ла, ка ко ре кох, вра та. Већ отва ра на вра та шкри -пљу не под ма за ним ша р ка ма. Ти је ло сје не уги ба се мо јем твар ни јем ко -ра ку.Твар ни јем? Иза вра та су пље сни ве да ске, су хе тра ве, мач је дла ке.Иза вра та су го лу бља пе ра, огле да ло прав де, бож је чи зме. Иза вра та једу ша вје тра.Сто га и мој ко рак нео д луч но пи па: би и не би. Знам ја ка ко се онпла ши све га што је пра зни на по све ти ла.Али сна жни ји за пух чи ни да од луч ни је по ву чем. Ушао сам: ви шесе не мо гу вра ти ти.ТРАГ РО ГА, НЕ БЕЗ ВРА ГАНе знат на је, до и ста, па жња што јево ди чи по кла ња ју 'враж јем сту пу'на тр гу Sant'AmbrogioCORRIERE DELA SERA, Ми ла но, 15. II. 81.Про ла зе ћи ули цу с ми сли ма на го товс,пу стив ши ти је лу на во љу, ка ко се ка же,сит ним но го пи сом ис пу њах цр то вље зе бребез ика квих ми сли на не во љу, кад лина истом мје сту и ко њи и ко пи та;до бар по че так, о ро го ви ма ни ри је чиа ни ти огре бо ти не: под ша си јом Фе бо вомврц ну ле би ва р ни це, штрц ну ла те ку ћи нате оби ље жи ла пу та њу и ср ца и мо зга,на о ко, на пр ља вом ка дру с упи са нимква дра ти ма, а опи пљи во а слу за во, алиу истом тре нут ку на мје сту не баш зло чи наво зач је био на мје сту, нај при је при бранда скло ни че тве ро прег, по ве де ма ло ус тра нумит ско чу до ви ште, ако ва ни та ко из гле даи за тим, ис пу стив во ди це из ру ку,21


пре пу сти се, куд ли при је, са ња ре њуна мје сту вољ но.Мој је је зик цр вен, а твој је би јел и сме жу ран.Ја сам сво је га пре о бу као у ба р шун,на так нуо му сто жа сти ту љац до ко ри је на,па мо гу го во ри ти што ми пад не на па мет,све док не скли зне на вла ка. Ти си вла жни ји,гип ки ји, бр жи, прем да на гри же на здра вља.Ах, ри је чи ми се не са мо под гри ја ва јуна ну тар њој и вањ ској ва три већ и су шете от па да ју под те ре том сум ње –– нео сно ва не, ваљ да – на зре лост, ко ја би би ласве. Пла мен ли же, ли же сво јим је зич ци ма,увла чи се ме ђу бра зде, ме ђу чво ри ће и бра да ви цеје зи ко ва тки ва. Да су одр ве ње липла ну ли би од мах, али као да су се сти сли,ска ме ни ли у сво јој твар но сти од па пи ра,на ли је пље ног у сло је ви ма, и на би је них кр па.Че кам је ди но да пук не, да се рас ци је пи по по лас два вит ка шиљ ка, сва ки у свом смје ру,без за јед нич ке цјев чи це, без отво ре но га цри је ва.БО ТА НИЧ КИ ВРТБа шта је ли је на че ка ла да до ђешиз Аме ри ке, да про вје ришна зив биљ ке у пје сми ко ју си пре во дио,да срав ниш из вор ник са ста бљи ком.Вр тла ру ста ри, пр во си об ра ђи ваови се ће сво је те ра се у Жуп скојна ко је мно ги гру мен зе мље до ни је шебес плат но ту ђе ци пе ле, сад шу пље.За тим од зра ка и од пла ве тии зе ле ни ла соч ног име на,Ми ла ну Ми ли ши ћу, за по сљед њи су срет22


пу ње ног дјеч јим стра хом и на да ма,са чи нио си бу јан врт без до би.Је ли се трај ност при та ји ла врх гра неи ко ли ко је ан ђе ла на трн ста ло?На са су ше ном ли сту кап цр ни лапо кре ну ла је гип ке жи ли це.И обрат но: од згње че них је ли сто вана чи њен ње жан па пир, осје тљивна свје тло сне ти тра је да би на ње муи дра ги Бог се дао по р тре ти ра ти.Ше та јућ вр том про шли смо и рас кр шћекра шког и алп ског би ља, тик на до макса мо га еден ског је зи ка гдје се ства ритре ба ју ода зи ва ти сво јим име ном.Ту је, ме ђу тим, ку ћи ца од др ве ног бе то на,ту је још нат пис о ви се ћим стр о по ви ма,што до бар је на слов за при ја те ља ко ји све гле да од о зго,обје ше но ни ти ма за зви је зде или обла ке.Тра же ни на зи ви мо дро вољ ке и ру жа ти цепре ки пје ше из ван рјеч ни ка и при руч ни ка,про ши ри ше за бран го спо ди на Те стеа и Фро стадо твар не пре о бра зе или буд не са ња ри је.Али ди ја лог ни смо на ста ви ли у Ар бо ре ту муни ти на не ком зе ле ном ото ку. Спа љен јеса вр шен пе ри вој, до ки нут жу бор и до ток ри је чии кр ви, пре о ста је тек вјеч но бе ра ли ште.Вр тла ру дра ги, сво је си об ра ђи ваои на тво јој ба шти ни, до слов но род ној гру ди,ту да те ру ка не ком без и ме ном крет њомса зе мљом срав ни ла, обо ри ла у прах.Зар да се тје шим да је бра зда би ла уре ђе на,то пла и плод на од до бро га ти ра даили, још го ре, да је сад до брим на то пље напа ће про цвје тат кад от прх не на та ло жен пе пео?23


NO HORNS WIT HO UT A DE VILGuides devote remarkably little timeto the 'de vil's co lumn'on Pi az za Sant'Am bro gioCOR RI E RE DE LIA SE RA, Mi lan 15, 2, 81Cros sing the stre et, with my tho ughts"to at ten tion", but my body "at ease",as the phra se go es, I fil led the ze brasta ves with tiny fo otscript,not one "une asy" tho ught of mis haps,when sud denly, hor ses we re on topof me - a good start, not a wordof horns, no scratches. Sparks had ne arlyspurted from under Phoebus' chassis,squ ir ting li qu id ne arly tra cedhe art's and brain's or bit on the dirtyfra me in scri bed with squ a res,slimy and tan gi ble. But the dri verwas "on the spot" that very se cond,and the sce ne of a cri me that ne ver to ok pla ce,con cer ned first of all to park his co achand fo ur, to lead that mythi cal mar vel(if that's how it lo oks to you) to one si dethen, let ting the re ins slip from his handsas if not hing un to ward had hap pe ned,set tled in to a daydre am, "at ease","on the spot", "mar king ti me".25


26My ton gue is red. Yours is whi te and wrin kled.I ha ve clot hed mi ne in vel vet, and drawna co ne-sha ped cylin der over it to the ro otso I can say wha te ver co mes in to my mindas long as the she ath stays on. You’re dam per,sup pler, fa ster in spi te of your po or he alth.Re sto red to warmth by the in ner and outer fi remy words dry up and fall be ne ath the we ightof ripeness doubted (perhaps for no reason),ripeness that would be all. Flame, moreover,licks with its lit tle ton gu es, and in fil tra tesgro o ves, no du les and warts in the stuff of lan gu a ge.We re they to turn to wo od, then all at on cethey’d ta ke light, but in stead they se em to ha veshri vel led up. Layers of rags com pres sed and gluedtogether as paper have turned into stone.Now all I'm do ing is wa i ting for it to burst,to fork in to two equ al, ta pe ring po ints,each with its own di rec tion, not a bloodves sel in com mon, not even an open gut.


Џ. КЕЈТС je пе сник, књи жев ни пре во ди лац и пред сед ник и ко-уред никZephyr Press-а, не про фит не из да вач ке ку ће ко ја се фо ку си ра на пре во де са -вре ме них оства ре ња из Ру си је, Ис точ не Евр о пе и Ази је. До де ље на му је Сти -пендија за поезију и, као и Individual Artist стипендија Државног савета заумет ност Но вог Хемп ши ра. Об ја вио је три бро шу ре пе са ма: Map pe mon de,Ка зне и огра ни че ња и Ста ри за вет као и збир ку За сад ди вљих ру жа ко ја из -ла зи 2012. Пре вео је де ла Та тја не Шчер би не, Ми ха и ла Ај зен бер га, Жан-Пи је -ра Ро сни ја, Ре ги не Де ри је ве, Алек се ја По р ви на и Ген ри ка Сап ги ра. Пре во ди -лач ки је уред ник Са вре ме не ру ске по е зи је и уред ник књи ге У сти ску чуд нихми сли: ру ска по е зи ја у но вој ери. Та ко ђе је ко-пре во ди лац че ти ри књи ге ла -ти но а ме рич ке по е зи је.Џ. КЕЈТС(САД)(USA)J. KATESJ. KATES is a poet, literary translator and the president and co-director of ZephyrPress, a non-profit press that focuses on contemporary works in translation fromRussia, Eastern Europe and Asia. He received a National Endowment for the ArtsCreative Writing Fellowship in Poetry and a Translation Project Fellowship, as wellas an Individual Artist Fellowship from the New Hampshire State Council on theArts. He has published three chapbooks of his own poems: Mappemonde, Metesand Bounds and The Old Testament and has a full book, The Briar Patch, forthcomingin 2012. He is the translator of the li te rary work of Ta ti a na Shcher bi na, Mik -hail Aizen berg, Jean-Pi er re Ro snay, Re gi na De ri e va; Alek sey Por vin; and Gen rikhSap gir. He is the tran sla tion edi tor of Contemporary Russian Poetry, and the edi torof In the Grip of Stran ge Tho ughts: Rus sian Po e try in a New Era. He is al so the cotranslatorof four books of Latin American poetry.


РЕ ЧИпо В.С. Ра бен чу куПи шем. Ко ман ду јем. За исти ну реч јежи во ти ња – по не кад цвет, ка жеш, или ка менили зве зда? – не, увек звер, исва ко од нас мо ра да је до ве де у ред.Сле дим ре чи кроз њи хов смех и њи хо ве су зе.Шви гам би чем и на ре ђу јем им: Бу ди те уз ви ше не!Во ли те јед на дру гу! Оне ре же и иду по цр тии пу сто ше обр ок од стр ви не ка да се по ја ви.По сма трам их док ле те у ја ти ма над гла вомтра же ћи ти хе во де. По ста вљамвап це да их при ву чем до вољ но бли зу и пу цам.На кон пр ве, чак је и по след ња по бе гла.Ле жим у за се ди ме ђу ти хим тр ска мада би реч про гу та ла уди цу, изр о ни лакао зо ра и пра ћа ка ла се без да ха у из лив ни ци.Док уми ре, кр љу шти си ве; ма ла уста кр ва ре.30


УЛОГ1Ово је мо ја те ри то ри јаПа рим се са мо по ње ној иви циВре бам пе ри фе ри јууз и низ ре ку до јед ног од ре ђе ног др ве та2Где је сре ди ште?Ни ка да до сад ни сам био до тлеали ти ме ни је ма ње мо је3Ге о де ти ни ка да не ра де са мине ко др жи ко нацУ ЗАНИМЉИВИМ ВРЕ МЕ НИ МАСве тла ни Бо дру но војСта туа је па ла и раз мр ска ла се на тр гу.Пе сни ци ма је то за да ло му ке. Без по сто љада га об ле пе сти хо ви ма, жи вот ни је био фер.Мо гли смо се ра до ва ти сло бо ди ме сецдва, али осло бо ђе ње се ста њи ло тан ко по путно ве бу ји це љи га вих ча со пи сако ји ни су при ка зи ва ли ни шта до ко жу, увек још ко же –где је би ла крв? Где су би ле те је бе не ко сти?Стра на штам па је има ла па мет ни ја по сла.Па жња је пре шла на пат њепе сни ка про те ра них два кон ти нен та да ље.О че му смо мо гли да пи ше мо? Ту је увек љу бав,на рав но, и ег зи стен ци јал на стреп ња,и на ста вља ње екс пе ри мен тал них ни ти31


ка ко би се по но во иза тка ле с но вом осве тому ус кр сну ће мр твих.Та ко смо и ура ди ли. Са чи ни ли смо аван гар дуод сво јих пре да ка. По ди гли смо сво је ба р ја кекао би бли је да за пла ши мо хо р деба ја њем ар ха ич них по ча сти.А са да је ге не ра ци ја ис кр слако ја не по зна ва ше Јо си фа, ни на ше го ди не же ђи.Же ли мо им до бро. Не ка они сад бу ду иза бра нии не ка за про кле те про на ђу ри му.ТРИ НЕДЕЉЕВе тар се про ме ниона кон два де сет и двада на на ју го и сто кудок су про зор ска ок наје ча ла и ли ла хлад не су зе.Ски дам сво је чи змеса пе ћи где ис па ра ва ју,от ка чи њем ма ји цеи сво је де бе ле фа р мер кеса на сло на сто ли це(чи тав скуппра зног соп ства, по ве шаноко ло по ку хи њикао по ро ди цапре ну та у ла жно сви та њезбу ње на, по лу-об у че на,ср ку ће цр ну ка фуи слу ша ве стиза и од Л.Б.32


о по гре буза ко ји се тре ба по бри ну ти)и из ла зим но ћуда без по мо ћима штеиме ну јем ста ре зве здеи њи хо ве но ве по за ди не.ЖЕ НА СА ВИ СО РАВ НИЗе мља кљу ча ов де, али спо ро –не као во да у мом лон цугу ле ћи ку ва но пи ле на кости су пу, одво ји веиден ти те те. По треб но је,ка жу, де вет го ди на или ви шеда се чо век иш чва риу чо р бу, и он да се ње гов ске летмо же ва ди ти и ба ци ти.Сад, мој мужби пип нуо зе мљу сва ког про ле ћаи ку шао да ли је до бра за са ђе ње,зна ју ћи шта јој тре бадок јој не за тре ба он.С енглеског превео Бојан Васић33


STAKES1This is my ter ri toryI ma te only on the ed ge of itI prowl the pe ri me terup to the ri ver and down to one cer tain tree2Whe re is the cen ter?I ha ve ne ver been in so farbut it is no less mi ne3Sur veyors ne ver work alo ne:so me body holds the li neIN INTERESTING TIMESfor Svetlana BodrunovaThe sta tue fell and shat te red in the squ a re.Po ets had tro u ble with that. Lac king a plinthto pla ster ver ses on, li fe wasn’t fa ir.We co uld re jo i ce in fre e dom for a monthor two, but li be ra tion wo re as thinas the new flood of sle azy ma ga zi nesthat sho wed not hing but skin, al ways mo re skin –35


whe re was the blood? Whe re we re the fuc king bo nes?The fo re ign press had ot her fish to fry.Attention shifted to the sufferings ofpo ets pro scri bed two con ti nents away.What co uld we wri te abo ut? The re’s al ways lo ve,of course, and existential angst,and picking up experimental threadsto be re wo ven with a no vel ven ge an cein to a re sur rec tion of the dead.And so we did. We ma de an avant-gar deout of our an ce stors. We ra i sed our ban nersli ke bi bles to in ti mi da te the hor dewith incantations of archaic honors.And now a ge ne ra tion has ari senthat knew not Jo seph, nor our years of thirst.We wish them well. Let them be the cho senfor a chan ge, and find a rhyme for cursed.THREE WE EKSThe wind has shif tedaf ter twenty-twodays in the so ut he astwhi le the win dow-pa nesgro a ned and wept cold te ars.I ta ke my bo ots offthe sto ve whe re they ste am,unhook my t-shirtsand my he avy je ansfrom the lad der backsto and from L. B.36


(a whole gatheringof empty self, hungaro und the kitchenli ke a fa milyawa ke at fal se dawndistracted, half-dressed,per king black cof feeand he a ring the newsof a fu ne ralto be ar ran ged for)and walk out at nightwit ho ut the help of 'imaginationto na me the old starsin the ir new set tings.WO MAN OF THE HIGH PLA INSThe gro und bo ils he re, but slowly —not li ke the wa ter in my potstrip ping a co o ked chic ken to bo neand so up, se pa ra bleiden ti ti es. It ta kes,they say, ni ne years or mo refor a man to ren der downto broth, and then his ske le toncan be pic ked out and thrown away.My hus band, now,wo uld pinch the soil each springand ta ste it for the plan ting,kno wing what it ne e dedun til it ne e ded him.37


ЕМИЛ АНДРЕЕВ (Лом, 1956) је сло бод ни умет ник. При по ве дач, ро ман си јер,драм ски пи сац. Об ја вио збир ке крат ких при ча: При че из Ло ма (1996), Остр -во пи ја на ца (1999); романе: По зна се це си ја (1998), Ста кле на ре ка (2004), Жа -би но про клет ство (2006), Лу ди Лу ка (2010); дра ме: Уби ти пре ми је ра (2002),Лов ци на бла го (2004), Џ-ов Ма гич ни ча мац.До бит ник на гра да: Helikon National, ВИЦК„Ро ман го ди не“, На гра да чи та ла ца.По ро ма ну Ста кле на ре ка, сни мљен је филм у про дук ци ји Бу гра ске др жав нете ле ви зи је и филм ског сту ди ја „Вре ме“.ЕМИЛ АНДРЕЕВ(BULGARIA)(БУГАРСКА)EMIL ANDREEVEMIL ANDREEV (Lom, 1956) writes short stories, novels and plays. He pu blis hedcol lec ti ons of short sto ri es: Lom Stories (1996), The Drun kards’ Island (1999); no -vels: Late Art Nouveau (1998), The Glass Ri ver (2004), The Cur se of the Frog (2006),Crazy Lu ke (2010); plays: To Kill a Pri me Mi ni ster (2002), The Treasure Hunters (2004),J.’s Ma gi cal Bo at (2007).Win ner of the Helikon National Award, VICK Award “No vel of the Year, Readers’Award.His no vel The Glass Ri ver was fil med as a fe a tu re film in 2010 by the Bul ga rian Na -tional television and the Film Studio “Vreme”.


РИ БИ ЦАМи смо са мо сле де ће по ре ду ри беу Бож јим во да ма љу ба ви.По но во је тре ба ло да пи ше о нео ствар љи вој љу ба ви. Већ му се би лосму чи ло, али та ко су по ру чи ли. Из да вач је ре као: „Дај не што ро -ман тич но и ту га љи во, не ка кву оти ма ну и не мо гу ћу љу бав!“ Ча со пис јебио жен ски, а же не, је л’ те, па да ју на сен ти мен тал не при че. Обе ћа ли суму до бре па ре. Е па, ре че се би, још јед на при ча о љу ба ви – уз вра ће нојили не – ни је на од мет.Ни је мно го пре би рао по се ћа њи ма – из њих је од мах ис пли ва лање го ва по след ња и нај леп ша ве за, ко ја се окон ча ла бол но по обо је. Да,њу је хтео да опи ше: ка ко су се во ле ли до лу ди ла, ка ко су се ра ста ја ли ду -го, уз осме хе, ма кар и да им се пла ка ло, ка ко обо је ни су то же ле ли, алира зум им је го во рио да на по кон тре ба да ста ве тач ку... Да, не ма муч ни -јег од љу ба ви ко ја иза зи ва вр то гла ви цу и ко ја не ма бу дућ ност – ки ди шене оба зи ру ћи се ни на шта, увла чи те у свој бес крај ни ла ви ринт и не маиз ла ска. А та да су би ли ду жни да не ула зе све ду бље у ње га, да се што бр -же за си те и по бег ну јед но од дру гог, да не би по вре ђи ва ли љу де са ко ји -ма су жи ве ли и ко је су во ле ли. Обо је су се на да ли да ће им вре ме по мо -ћи – та ко што ће их по ла ко уда љи ти, или им сти ша ти стра сти...Га ну тљи ва при ча, ту жна, о њој ће пи са ти: осам хи ља да ка рак те ра– до су тра ће би ти го тов. На шао је и на слов – „Кра дљив ци“ – и сео заком пју тер. Али тек што је по чео да „на ба цу је“ сли ке, узи ма ју ћи нај леп -ше цр те про то ти па, за зво ни му те ле фон. Ту њо, не у мор ни но ви нар Три -фон Ту њо Пе тров са ду гом ма сном ко сом, чу па вим гру ди ма и гр ле нимгла сом: „Ис пред ула за смо. Си ђи да ти да мо ма ло ри бе!“Ту њо ни је био сам, већ са Ко це том – по ште ним чо ве ком са оба ве -зним бла гим осме хом на ли цу, ко ји ем што је био стра стве ни ри бар биоје и стра стве ни тех нич ки уред ник, без број пу та за дре мао би над ма ке та -ма стра ни ца.42


„Узми!“ – и Ту њо ми да де нај лон ску ке су. „Чи сти, пр жи и је ди!“Ни је их по ну дио да уђу, али је узео ке су са ри бом, ко ју је уло виопре све га Ко це, у не ком је зер це ту по ред Цр ве ног бре га. До го во ри ли сусе да се ви де пре ко не де ље – хте ли су да га во де у јед ну но ву при јат ну ијеф ти ну ка фа ни цу, где се и да ље пу ши – па се рас та ли.Ри ба је би ла сит на – углав ном ке се га и цр вен пер ка, пот пу но све -жа, али, хва ла бо гу, не ви ше од јед ног ки ло гра ма. Ни је му се чи сти лобаш сад, кад је тре ба ло да пи ше, за то је исуо ри бу у су до пе ру и вра тиосе ком пју те ру.Од лу чио је да за поч не опи сом ју на ки ње – би ће ста си та, ду гач кихно гу и ра зно бој них очи ју, као же на у ко ју је био за љу бљен, као што јесам го во рио – до смр ти, са не жном ко жом, чу де сно бе лим зу би ма и бли -ста вим осме хом. Има ла је ма ле, бла го ши ља те уши ко је су је чи ни ле јошза но сни јом и ча роб ни јом, али их је сти дљи во кри ла ис под ду ге ке сте ња -сте ко се; и ни је му ус пе ло да је убе ди да то не тре ба да ра ди. Са мо би је,док су се љу би ли, мо лио да ве же ко су у реп, да би је стра стве но љу био уврат и те ње не ма ле уши. Ужа сно су га уз бу ђи ва ле! Успо ме на на ча роб -ни секс са њом осу ши ла му је гр ло, а пр ва ре че ни ца о ње ном из гле ду из -гу би ла се у на јед ном ус плам те лим тре ну ци ма сре ће иза сад већ за тво ре -них очи ју.Ту по луп ка ње о ме тал не стра не су до пе ре вра ти га из за но са. Бе сноуста де и оде да ви ди шта се де ша ва. Јед на ри ба по ска ки ва ла је у по след -њим тре ну ци ма жи во та. Би ла је то нај о бич ни ја ба бу шка или та ран ка,ка ко су је зва ли у ње го вом кра ју. Знао је да је ба бу шка ве о ма из др жљи -ва и ни су је слу чај но зва ли „ме лез“ у све ту пе ца ро ша. Осмех ну се на овопо ре ђе ње и за гле да у са да утих ну ло те ла шце, не ве ће од деч јег дла на.Уста и шкр ге ри би це отва ра ла су се жед но, тра же ћи ви ше ки се о ни ка, аоко јој је би ло на из глед без из ра жај но, али ипак не ка ко ту жно, и ње му сеучи ни да се фо ку си ра ло на ње га.До хва ти ве ли ку ста кле ну зде лу са по ли це, на пу ни је во дом и ста -ви у њу ба бу шку. Она се бр зо опо ра ви и на пра ви не ко ли ко кру го ва у су -ду. Испрва је пливала нервозно, али касније се смирила и остадла у средини. По че ла је рав но мер но да ди ше.Док се она сми ри ва ла, он кроз пр сте пре ту ри оста лу ри бу, да ви диима ли још ко је жи ва. Дру ге цр вен пер ке и ке се ге би ле су мр тве, а ово јеочи глед но би ла је ди на ба бу шка ме ђу њи ма. Ни је се има ло куд – тре ба -ло је очи сти ти ри бу.Чим је за вр шио, за сва ки слу чај је пре ба цио ба бу шку у те глу одтри ли тра, да не би ис ко чи ла кроз ши ро ки отвор зде ле, сме стио је на стодо лап то па и за гле дао се у упла ше ну ри би цу, ко ја се не р во зно при ла го -ђа ва ла но вом ста ни шту.43


Ма ло ка сни је ба бу шка ста де на спрам ње га и он угле да рав но мер -но кре та ње ње них уста. Би ла су из ра жај на и по не че му су га под се ћа лана ње не стра стве не усне ко је је обо жа вао да љу би. И док је по гле домпро ни цао у ба бу шки цу, од јед ном се се ти да је, не ка вом иро ни јом суд би -не, и ње го ва во ље на, са ко јом му ни је би ло пи са но да по де ли жи вот засва вре ме на и јед ног да на из дах не у ње ном на руч ју, као што јој је мно гопу та го во рио, да је и она би ла ри ба у хо ро ско пу.Про чи тао је не где, због ње, да је же не ри бе те шко раз у ме ти. Раз логје у то ме што оне жи ве у не ком свом све ту, ко ји са ме из ми шља ју и ства -рају и који за њих није ништа мање реалан од окружујуће стварности. Утренутку кад их реалност почне притискати негативним емоцијама оненапросто зароне у вир сопствене фантазије, скривају се ту и сваки покушајда их извадиш из тог „скровишта“ испада невероватно тежак.То га је збу њи ва ло. Али исто вре ме но и те ра ло да је во ли још ви -ше. Чи ни ло му се да, као и ствар на ри ба, она лу та из ме ђу ра до сног уз -бу ђе ња и ду бо ке де пре си је, а он ни је раз у ме вао да су то би ла са мо бе зна -чај на ко ле ба ња у рас по ло же њу. Би ла је скло на да слу ша је ди но соп стве -не им пул се и же ље, због ко јих је он па тио и што се по ка за ло као истин -ски раз лог за њи хов рас кид. Хо ро скоп – мо же ли се њи ме уоп ште опи -са ти и раз у ме ти та ко мно го љу ди!Ри би ца се баш рас пли ва ла. Овај пут, мир ни је и леп ше, као да мупо ка зу је да је ви ше ни је страх. Кр љу шти су јој на све тло сти зла та сто од -бле ски ва ле. Це ла је не ка ко за си ја ла и он по че да ми сли да је та нај о бич -ни ја ба бу шка на свој на чин вр ло ле па. Да ни је то ње го ва злат на ри би ца?Ни је ли то је дин ствен знак суд би не? Да не ће да му се за хва ли што ју јеспа сио и да му ис пу ни бар јед ну же љу? Осе тио је по тре бу да по при ча сањом, али се бр зо на сме ја тој сво јој глу по сти. До ста му је би ло и зна ко ваи сим бо ла. Је ди но што је са да же лео би ло је да на пи ше при стој ну при -чу за ча со пис ко ји му је обе ћао до бре па ре.Ба та лио је ри бу и по тре ћи пут сео за ком пју тер. Ју на ки ња, онаствар на, за љу бље на, ни је се пре тва ра ла у књи жев ну ју на ки њу. Се ча њена њу, на њи хо ву љу бав, би ло је пре ја ко да би на пи сао би ло шта. Би лоје ис цр пљу ју ће, чак не ка ко увре дљи во и не под но шљи во да се вра ћа упро шлост ко ја је би ла то ли ко ле па и исто вре ме но ту жна. Ни кад се бине ће опр о сти ти што ју је из гу био и ако је тре ба ло не што да за тра жи од„злат не“ ри би це из те гле то би би ло баш то – да се вра ти за сва вре ме насво јој љу ба ви, да поч не са њом да жи ви у не ком но вом све ту и јед ног да -на ствар но из дах не у ње ном на руч ју.По но во је по гле дао у ба бу шку. Чи ме му мо же по мо ћи ова јад нари би ца спа се на за хва љу ју ћи сво јој из др жљи вој при ро ди, као да је би ла44


де те ко је је са зна ло да је усво је но и ра но схва ти ло да ће у жи во ту све за -ви си ти са мо од ње га. Она је про сто има ла сре ће са њим – и Ту њо и Ко -це би јој по лу жи вој из ва ди ли цре ва, не окле ва ју ћи ни ча са. Др жа ће јене ки дан у те гли, а ка сни је, згод ном при ли ком, од не ће је до не ког мо -чвар ног кра ја Со фи је и пу сти ти да жи ви. Шта би ви ше мо гао да учи ни?Та ко је по сту пио и са же ном ко ју је во лео – оста вио ју је сло бод ну,да са ма на пра ви из бор. Она је иза бра ла си гур ност, од ба ци ла ср це и узиона ко при сут ну жр тве но ост ни је по же ле ла да раз у ме се бе до кра ја. За -то су ду го вре ме на би ли кра дљив ци љу ба ви, лу та ли, без хра бро сти дараз ру ше тро му до са ду свог би ћа.Ухва тио је се бе ка ко не ски да по глед са ри би це, по ла ко схва та ју ћида ће је два на пи са ти по ру че ну при чу о нео ствар љи вој љу ба ви. Па шта,ре че се би, и без ње га ће се сна ћи до ма ћа књи жев ност. Ште та за па ре,али... Ви ше је во лео да по гле дом про зи ре при ма мљи во те ло ри би це, ко -ју је све ви ше и ви ше ви део као сво ју не ка да шњу во ље ну.И тад му па де на па мет да је по тра жи још су тра и од не се јој ма луба бу шку на по клон. Иде ја му се од мах учи ни глу пом. Она ће се на сме ја -ти, при ми ће то као ње гов сле де ћи хир, као же љу да бу ду јед но у дру гоми да се љу бе до не све сти. Не, све се за вр ши ло – не са мо нео ствар љи ва,би ла је то и њи хо ва без на де жна љу бав. Па, ипак...Уз дах нуо је, куц нуо пр стом по те гли и про ша пу тао: „Ти си са мојед на слу чај на ри би ца и ни чег суб до но сног не ма у тво јим без из ра жај -ним очи ма!“Осе тио се бес по моћ но и вр ло умор но. Кре нуо је у спа ва ћу со бу, дапри лег не. За сва ки слу чај по нео је лап топ – у гла ви би ипак мо гло не -што и да се ро ди док од ма ра. По ко ле бао се на трен да ли да узме и те -глу, али је од у стао. Ри ба ће га де кон цен три са ти и уга си ће се и оно ма лона де да ће мо ћи да на пи ше бар јед ну ре че ни цу.Ба ци се на кре вет и за тво ри очи. Под кап ци ма су му ис пли ва ва лизлат ни кру го ви, ко ји се се по ла ко сли ли у мр љу. Тре ну так ка сни је мр љаје до би ла об лик ри би це и ве се ло кре ну ла кроз гла ву. Ни је би ло спа са!Пре да де се и пре пу сти сли ци без раз ми шља ња о би ло че му дру гом.И ево, ма ла злат на ба бу шка по чи ње не ве ро ват но да на ра ста, дапо ста је то ли ко круп на, да он већ мо же це лим сво јим ра стом да се огле -да у ње ном огр ом ном оку. Ви ди свој од раз у ње ној ги гант ској зе ни циза јед но са од ра зом сво је во ље не, ко ја га гр ли и не жно ста вља гла ву нање го во ра ме. По ту но су го ли, на сме ја ни и срећ ни. Она је ве за ла ко су уреп. Ли ца им си ја ју, огре ја ни за сле пљу ју ћом кр љу шти ри бе, ко ја се из -вр ће на стра ну и они се пе њу на њу. Тре ну так ка сни је ри ба ска че у там -но пла ву во ду мо ра без оба ла. За ја ха ли свог злат ног Ле ви ја та на, дво је45


за љу бље них ле те на та ла си ма. Ри ба се че по вр ши ну во де, ка пи им за ли -ва ју те ла, они се сме ју и ви чу од лу де ра до сти. Та ко про ла зе свим мо ри -ма све та. На кра ју, ри ба их оста вља на оба ли јед ног чуд ног за ли ва, гдесе на ла зи ма ла ку ћа са ве ран дом, око ко је се ју ре де ца – њи хо ва де ца, за -че та и ро ђе на на та ла си ма. Њих дво је тр че ка њи ма, ви чу, ве се ло ма шуру ка ма и уско ро се де чи ца оку пља ју око њих. Ри ба ра до сно уда ра ре -пом, осме ху је чул ним усни ца ма и ура ња у ду би ну свет ског оке а на.Про бу дио га је звук сло мље ног ста кла. Бр зо уста де из кре ве та, по -гле да ка про зо ру – би ло је це ло. Шта се де си ло, ода кле тај звук? Уста деи оде до ку хи ње. Пр во је ви део мо кар сто и во ду, ко ја се сли ва ла са ње -га, ка сни је – ко ма де сло мље не те гле на све стра не, а на кра ју са ужа сомпри ме ти сло мље ни про зор. За па њи се – ру па на ста клу ни је би ла ве ћаод деч јег дла на! Освр ну се – од злат не ба бу шке-та ран ке ни је би ло нитра га ни гла са.Осе тио је ка ко га об ли ва хла дан зној. Шта, за бо га! Ни је имао вре -ме да до вр ши ми сао – зво ни ло је на ула зним вра ти ма. Са мо не Ту њо иКо це то! Про гла си ли би га лу дим кад би им ис при чао сан.Отво рио је вра та...„Ово ни је исти на!“ – са мо то је ус пео да ка же.Пред њим је ста ја ла Она. Би ла је леп ша не го икад. По гле да је очи -ма ши ре отво ре ним и од очи ју ги гант ске ри бе из ње го вог сна. Гле дао јеи ни је ве ро вао. То ли ко је био из бе зу мљен да ни је ус пео да за бе ле жи нима лу злат ну кр љушт за ле пље ну ис под ње ног де сног ока.То ком не де ље Ту њо, Ко це и он оти шли су у хва ље ну но ву ка фа ну.На пи ли су се! Ма ло пре не го што га је вод ка по ту но ухва ти ла, од луч ноје ре као да ви ше ни ка да не ће пи са ти о не мо гу ћој љу ба ви.С бу гар ског пре вео Ве ли мир Ко стов46


РибкатаНие сме поредните рибета, в Божите води на любовтаОтново трябваше да пише за невъзможна любов. Писнало му беше,но така му бяха поръчали. Издателят му каза: „Дай нещо романтичнои тъжничко, някаква крадена и безнадеждна любов!” Списаниетобило женско, а жените, нали, си падали по такива сантиментални истории.Обещаха му добри пари. Е, рече си, още един разказ за любовта –споделена или не – няма да е излишен.Не се рови дълго в преживяванията си – оттам веднага изригнапоследната му и най-красива връзка, завършила болезнено и за двамата.Да, нея щеше да опише: как се обичаха до полуда, как се разделяхадълго и със смях, макар да им се плачеше, как и двамата не го искаха, норазумът им повеляваше, че най-после трябва да сложат край... Да, нямапо-мъчително нещо от шеметната любов без бъдеще – тя те връхлита,без да се съобразява с нищо, натиква те в своя безкраен лабиринт и нямаизлизане. А тогава те бяха длъжни да не попадат в него, да се наситятпо-бързо и да бягат един от друг, за да не нараняват хората, с коитоживееха и обичаха. И двамата скришом се надяваха, че времето ще импомогне – било бавно да ги отчужди, било поне да банализира копнежитеим...Затрогваща история, тъжна, за нея щеше да пише: осем хилядизнака – до утре щеше да е готов. Измисли и заглавие – Крадците – иседна пред компютъра. Но тъкмо започна да „вае” образите, взимайкинай-хубавите черти от прототипите, телефонът му звънна. Беше Туньо,неуморният журналист Трифон-Туньо Петров с дълга мазна коса,рунтави гърди и гърлен глас: „Пред входа сме. Слез да ти дадем малкориба!”Туньо не беше сам, а с Коцето – мъж почтен и с неизменна благаусмивка, който освен запален рибар бе и страстен вестникоправец, задрямвалдесетки пъти пред макетите на страниците.48


– Вземи! – и Туньо му подаде найлпнов плик. – Чисти, пържии яж!Не ги покани в къщи, но взе торбичката с риба, уловена – предимоот Коцето – в някакъв водоем край Червен бряг. Разбраха се да севидят след седмица – щели да го водят в ново уютно и евтино кръчме,където все още се пуши – и се разделиха.Рибата бе дребна – предимо платика и бабушка, съвсем прясна,но, слава богу, не повече от кило. Не му се чистеше тъкмо сега, когатотрябваше да пише, затова изсипа рибетата в мивката и се върна предкомпютъра.Реши да започне с описанието на героинята – щеше да е стройна,с дълги крака и пъстри очи, като жената, в която се бе влюбил, кактосам обичаше да й казва – до смърт, с нежна кожа, чудни бели зъби и сияещаусмивка. Имаше леко щръкнали ушенца, които я правеха още поомайнаи чаровна, но които тя стеснително криеше с дългата си кестенявакоса; така и не успя да я убеди, че не бива да го прави. Само когатосе любеха, той я молеше да връзва косата си с ластиче, за да я целувабезспирно по гушката и ушичките. Ужасно го възбуждаха! Споменът завълшебния секс с нея пресуши устата му, а първото изречение от описаниетой се загуби в рукналите мигове щастие зад притворените му вечеочи.Тъпо тупкане в стените на металната мивка го изведе от унеса.Стана ядосан и отиде да види какво се случва. Една от рибките агонизирашеи подскачаше в последните си мигове живот. Беше най-обикновеназлатиста каракуда или таранка, както я наричаха в неговия край.Знаеше, че таранката е много издръжлива и не случайно я наричаха„котката” в рибешкия свят. Засмя се на сравнението и се загледа в притихналотосега телце, не по-голямо от детска длан. Устата и хрилете нарибката се отваряха жадно за повече кислород, а окото й гледаше безизразно,но някак тъжно, и му се стори, че се е вторачило съдбовно внего.Взе голяма стъклена купа от шкафа до него, напълни я с вода исложи вътре таранката. Тя бързо се съвзе и направи няколко кръга всъда. В началото плуваше нервно, но после се успокои и застина в средата.Започна да регулира дишането си.Докато тя се успокояваше, той прерови останалата риба с пръсти,за да провери дали няма още някоя жива. Бабушките и платиките бяхаиздъхнали, а това явно бе единствената таранка сред тях. Нямаше как –трябваше да изчисти рибата.Щом свърши, той предвидливо прехвърли таранката в трилитровбуркан, за да не отскочи тя през широкия отвор на купата, сложи го на49


масата до лап-топа и се загледа в подплашената рибка, която нервно сеадаптираше в новото си обиталище.След малко таранчицата застана срещу него и той видя равномернодвижещите й се устни. Бяха изразителни и по нещо му напомниха занейните чувствени устни, които обожаваше да целува. И както съзерцавашетаранката, изведнъж той се досети, че, по някаква ирония на съдбата,неговата любима, с която така и не му бе писано да свърже завинагиживота си, а един ден дори да издъхне в обятията й, както многократной го бе заявявал, бе зодия риби.Беше чел, заради нея, че жените риби обикновено са трудни заразбиране. Причината бе, че те си живеят в свой собствен свят, койтосами си измислят и създават, и той за тях е не по-малко реален от окръжаващатаги действителност. В момента, в който реалността започвашеда ги натоварва с отрицателни емоции, те просто се гмуркаха в яза насобствената си фантазия, затваряха се там и всеки опит да бъдат извадениот това „скривалище” се оказваше невероятно труден.Това го объркваше, но същевременно го караше да я обича ощеповече. Струваше му се, че като същинска риба тя се лута между радостнатавъзбуда и дълбоката депресия, без той да разбере, че това бяха самонезначителни колебания в настроението й. Тя бе склонна да се вслушвасамо в собствените си импулси и желания, за което той страдаше,и което се оказа истинската причина за раздялата им. Зодии – можешли да обобщиш само с тях толкова много хора!Рибката се раздвижи отново. Този път заплува по-спокойно иизящно, сякаш му показваше, че вече не я е страх. Люспите и блестяхана светлината като златни. Цялата някак засия и той започна да проумява,че тази най-обикновена таранка е по своему много красива. Нима,запита се, това не беше неговата златна рибка? Не беше ли това своеобразензнак от съдбата? Дали тя нямаше да му благодари, че я бе спасили дали нямаше да му изпълни поне едно желание? Изпита особенпорив да я заговори, но бързо се изсмя на наивната си глупост. Писналому беше и от знаци, и от символи. Единственото нещо, което сега желаеше,бе да напише приличен разказ за списанието, обещало му добрипари.Заряза рибката и за трети път седна пред компютъра. Героинята,неговата възлюбена обаче, не се превръщаше в литературен герой. Споменътза нея, за любовта им, бе твърде силен, за да напише каквото и дабило. Беше мъчително, дори някак дразнещо, да се връща към миналото,което бе толкова красиво и същевременно тъжно. Никога нямашеда си прости, че я загуби и ако трябваше да иска нещо от „златната”рибка в буркана, то щеше да е именно това – да се върне завинаги при50


своята любов, да заживее с нея в някакъв нов свят и един ден наистинада издъхне в обятията й.Отново погледна към таранката. С какво можеше да му помогнетая бедна рибка, спасила се заради издръжливата си природа, сякаш бедете, отрано разбрало, че е осиновено и отрано осъзнало, че всичко вживота му ще зависи единствено от него. Тя просто извади късмет с него– и Туньо, и добродушният Коце дори щяха жива да я изкормят безда се замислят. Щеше да я подържи няколко дни в буркана, а после, приудобен случай, щеше да я закара до някое от блатата край София ищеше да я пусне да си живее. Какво повече можеше да стори за нея?Така постъпи и с жената, която обичаше – остави я свободна, самада направи своя избор. Тя предпочете сигурността, седна си на сърцетои с присъщата си жертвеност така и не пожела да разбере себе сидокрай. Затова дълго бяха крадци на любовта си, лутаха се, без да посмеятда разрушат тегавата скука на своето битие.Улови се, че не сваля очи от рибката и бавно да осъзнава, че едвали ще напише поръчания разказ за невъзможната любов. Какво пък,каза си, и без него щеше да си помине родната литература. Жалко за парите,но... Предпочете да съзерцава изящното тяло на рибката, в коятовсе повече и повече започваше да вижда своята някогашна любима.И тогава му хрумна да я потърси още утре и да й занесе малкататаранка като подарък. Идеята обаче веднага му се стори глупава. Тящеше да му се изсмее, щеше да приеме това като поредния му поплакотново да са един в друг и да се любят до премала. Не, всичко вечесвърши – не само невъзможна, но и безнадеждна беше любовта им. Ивсе пак...Въздъхна, почука с пръст по буркана и прошепна: „Ти си само еднаслучайна рибка и нищо съдбовно няма в твоите безизразни очи!”Почувства се безпомощен и много уморен. Тръгна към спалнятада си легне. За всеки случай взе със себе си лап-топа – главата му все пакможеше да роди нещо, докато си почива. Поколеба се за миг дали давземе и буркана, но се отказа. Рибката само щеше да го разсейва и малкотонадежда, че може и да напише поне едно изречение, щеше да сестопи.Рухна върху леглото и затвори очи. Под клепачите му изплувахазлатни кръгове, които бавно се сляха в петно. След миг то доби форматана рибката и весело се понесе из мозъка му. Нямаше спасение! Предадесе и се остави на видението без да мисли за нищо друго.И ето че малката златиста таранка започва неимоверно да нараства,да става толкова голяма, че той вече може да се огледа в цял ръств огромното й око. Вижда отражението си в гигантската зеница заедно51


с това на своята възлюбена, която го прегръща и нежно обляга глава нарамото му. Двамата са чисто голи, усмихнати и щастливи. Тя дори е вързалакосите си отзад с ластиче. Лицата им сияят, огряти от ослепителнителюспи на рибата, която ляга настрани и те я възсядат. Миг след товарибата скача в тъмносините води на безбрежно море. Яхнали своязлатен Левиатан, двамата възлюбени политат над вълните. Рибата пориповърхността, пръски обливат телата им, те се смеят и крещят от лударадост. Така обикалят всички морета по света и виждат дори несбъднатитему времена. Накрая рибата ги оставя на брега на чуден залив, къдетоима малка къща с веранда, около която се гонят деца – техните деца,заченати и родени над вълните. Двамата тичат към тях, викат им,махат им весело и скоро дечицата се скупчват около тях. Рибата радостноплясва с опашка, усмихва се с чувствените си устни и потъва в дълбинитена световния океан.Събуди го звук на счупено стъкло. Рязко се надигна от леглото,погледна към прозореца – беше здрав. Какво се бе случило, откъде дойдешумът? Стана и отиде в кухята. Първо видя мократа маса и капкитевода, които се стичаха от нея, после – парчетата от пръсналия се навсякъдебуркан, а накрая с ужас съгледа счупения прозорец. Изуми се –дупката в стъклото бе не по-голяма от детска длан! Огледа се – от златистатакаракуда-таранка нямаше и люспа.Усети, че го облива студена пот. Какво, за Бога!... Нямаше времеда довърши мисълта си – звънеше се на входната врата. Само не Туньои Коцето! Щяха да го вземат за луд, ако им разкажеше за съня си и зарибката.Отвори вратата...– Не е истина! – само това успя да изрече.Пред него стоеше Тя. Бе по-красива от всякога. Загледа я с очи,по-широко отворени и от тези на гигантската риба в съня му. Гледашеи не вярваше. Толкова бе изумен, че не успя да забележи дори малкатазлатна люспа, залепнала като пайета под дясното й око.След седмица тримата с Туньо и Коцето наистина отидоха в прехваленатанова кръчма. Напиха се! Малко преди водката съвсем да гохване, той твърдо отсече, че повече никога няма да пише за невъзможналюбов.52


ИВАНА ДИМИЋ (Бе о гра д, 1957). Ба ви се пи са њем крат ких при ча, дра ма,дра ма ти за ци ја, тв сце на ри ја, пре во ђе њем, као и дра ма тур шким ра дом у бе -о град ским по зо ри шти ма. Жи ви и ра ди у Бе о гра ду. Об ја ви ла је збир ке крак -тих при ча: Цр на зе лен (1995), Ма хор ка, ма сти ло и муж (1998), Узи ма ње вре -ме на (2001), Има ли ко га? (2006), По пис имо ви не (2009). Из ве де не су јој аутор -ске дра ме: Пред огле да лом, Пе пе љу га, Го ље, Зма јо ви ни пан га ло зи и де ветдраматизацијa а дра ма Бе ли угао је об ја вље на у ча со пи су „Књи жев ност“.Пре во ди дра ме са ен гле ског и фран цу ског.ИВАНА ДИМИЋ(СРБИЈА)(SERBIA)IVANA DIMIĆIVANA DIMIĆ (Belgrade, 1957). She writes short stories, plays, dramatizations, tvscripts and works as dra ma turg in Bel gra de the a tres. Works and li ves in Bel gra de.She pu blis hed col lec ti ons of short sto ri es: Black Gre ens (1995), Tobacco, Ink, anda Hus band (1998), Taking Time (2001), Is the re Anyone (2006), Listing (2009). Herori gi nal plays we re sta ged: In Front of the Mir ror, Cinderella, Naked, Mischife Makersas well as nine dramatizations. Play Whi te An gle was pu blis hed in the li te rarymagazine “Literature“.Iva na Di mić al so tran sla ted se ve ral plays from En glish and French.


НЕ И МАР СКЕ МИ СЛИСта но ва ње у ску че ном про сто ру са ма ло про зо ра при ну ди ло ме јесво је вре ме но да се по зи ци о ни рам на спрам бе ло окре че них зи до вада на док на дим не до ста так све тло сти. Бе ли угло ви ми, ме ђу тим, иза зи -ва ју ком пул зив не стра хо ве од смр ти, ко јих мо гу да се ра то си љам са мота ко што ћу гле да ти кроз про зор у осун ча но не бо.После двадесетак година пружила ми се прилика да се преселим и такосе до мог нем со бе с по гле дом. Са да се дим у по лу кру жној со би са триовална прозора који је купају у светлости. Аркаде и светлост испуњавају меспокојем, срећом и снажним осећањем божанског присуства. Али, приликуда се пре се лим, на жа лост, пру жи ла ми је смрт, па њој мо рам да за хва лимза уједињење свих расположивих мисли и супротстављених осећања.ОДАВ ДЕ ДО ВЕЧ НО СТИЈед ног да на ми ну ће ме сва ту га, све од брам бе не ми сли и сви стра хо ви..Јед ног да на све шћу се на сво ју су шти ну и мо ћи ћу да пре ста нем да на -сто јим. Про стор ће се раз де си ти и вре ме ће ме от пу сти ти. На ста ће све -о по шти склад и пот пу ни мир. А до тле ћу тр пе ти, јер не мам из бо ра. Итру ди ћу се да се се би сви дим, да ме не би по сле у веч но сти не р ви ра лауспо ме на на мој бе сми сле но не пот пун жи вот.СТРАХ ОД КЕ НО ТА ФАСве га ћу се од ре ћи, и ства ри, и ми сли и же ља. Са мо ми тре ба још ма -ло вре ме на. Не, гре шим. Ни је реч о вре ме ну. Сми ре ње ми је по треб -56


но, по јед но ста вље ње и уну тра шњи склад. Он да ми ви ше ни шта не ће не -до ста ја ти. Та ко ћу, прет по ста вљам, тик пред крај жи во та сте ћи ве шти -ну не ви дљи вог би ти са ња у пот пу ној сло бо ди. Са мо да мо ја смрт не про -мак не нео па же но. Не би ми би ло пра во да мо ји зем ни оста ци, све јед ноуслед ка кве тех ни ка ли је, оста ну не са хра ње ни. Глу по би би ло да не бу -дем ниг де кад већ имам ре зер ви са но ме сто у по ро дич ној гроб ни ци, каои по тре бан но вац за тро шко ве са хра не. У мо јој нај у жој по ро ди ци по -сто је при ме ри не са хра ње них, та кав је био мој де да. Али он је био жр твапо ли тич ког те ро ра, а ја ћу, у сво јој пре те ра ној те жњи за пе р фек ци јом,по ста ти жр тва соп стве ног уса вр ша ва ња. Обру ка ћу се пред ли цем смр -ти, и то по сле то ли ког тру да да по стиг нем са њом ле пе бли ске од но се,при де гра ђе не ис кљу чи во на мо ју ини ци ја ти ву. Смрт ће се чу ди ти: че муто ли ко уло же ног на по ра, по тор ше ног ду бо ког про ми шља ња, ако ће не -до ста ја ти нај е ле мен тар ни ји усло ви за наш пр ви са ста нак у веч но сти.УСА МЉЕ НА ИРУ КАН ЏИИру кан џи је ма ла ме ду за, ста ла би ко мот но у људ ску ша ку и пот пу ноје про вид на. Мо гла би да про ђе не при ме ће но, не са мо у оке ан скимду би на ма у ко ји ма ина че оби та ва, не го би је би ло те шко уочи ти и у ове -ћем ла ва боу, ко ли ко је не знат на. Али од ње за зи ре цео жи ви свет. Нешто би она хте ла не ком да на не се зло, Иру кан џи ни је ство ре на ни са ка -квим на ме ра ма, а по нај ма ње ра зор ним. Али, ње но по сто ја ње је јед но -став но смр то но сно. Све што до так не она усмр ти. За то се ова ме ду зараз мно жа ва па р те но ге не зом и жи ви цео свој мор ски век пот пу но са ма.Оног коб ног тре нут ка ка да се су да ри са дру гим жи вим би ћем, она гауби ја и исто вре ме но са ма ги не. Са мо је смрт у сва ком тре нут ку спрем -на да, ве ли ко ду шно и без за зо ра, узме у за гр љај ма лу Иру кан џи и из ба -ви је од уса мље но сти. За то ле ген да ве ли да се ова ме ду за ра ђа за љу бље -на у смрт.БО ЖИЋ НА ПО СЛА НИ ЦАСти гло ми је пи смо пред Бо жић са пре ци зним упут стви ма ка ко дажи вим. То ме је ве о ма об ра до ва ло, с об зи ром да чо век ни кад ни јеса свим си гу ран шта му је чи ни ти. Бу дућ ност је не из ве сна и с њом ни кони кад ни је на чи сто. Сад кад имам упут ства, тре ба са мо да их па жљи во57


спр о во дим, ка ко ко је до ђе на ред. И мо гу, ка ко се то ка же, да на кри вимка пу. Не мо рам ви ше ни о че му да ми слим, имам по у здан осло нац.Ме ђу тим, убр зо по сле срећ ног при стиг ну ћа дра го це ног по сла њадо шло је до не пред ви ђе ног на глог обр та. Сло ва у по сла ни ци по че ла суда се де фор ми шу у не ра зум њи ве зна ке не ког дав но из гу бље ног пи сма.Уско ро је цео са др жај ли чио на ћи лим из Бу ха ре и ни је мо гао да се де -ши фру је. У по чет ку ми се чи ни ло да то и ни је та ко стра шно, су шти наупу та би ла ми је све жа у пам ће њу, чо век је у ста њу да за у век за др жи усе ћа њу све што му је ва жно. Ко би мо гао би ти то ли ко сме тен да за бо ра -ви сво ју бу дућ ност кад му се она, ма кар јед ном, пот пу но раз от кри ла?Али, ка ко се жи вот од ви јао, по да ци су по че ли да се пре кла па ју, а се ћа -ње да ме из не ве ра ва. По сле из ве сног вре ме на пам ће ње на по сла ни цу меје пот пу но из да ло. По пи са на бу дућ ност се пре тва ра ла у са да шњост, а тајал хе миј ски про цес би сва ки пут по но во уни шта вао сте че но зна ње. Накра ју, кад се и мо је пам ће ње пре тво ри ло у без о блич ну су пу и кад ми јебу дућ ност са свим из ма кла, поч нем да се пи там ко ли ми је по слао тосрећ но пи смо? И ка ко ми то све до сад ни је па ло на па мет да ис тра жим?ГО ЈИ НО БДЕ ЊЕЈед не но ћи Фран си ско де Го ја са њао је љу ља шку на гу би ли шту. Ни чегдо дат ног ни је би ло у том сну: ни де те та да се на љуљ шци љу ља, нистре љач ког во да да не ко га стре ља, ни по гу бље них осу ђе ни ка. Али Го јасе про бу дио у па нич ном стра ху. Да ни ма је по том па тио од не са ни це. Ве -ро ват но се ни је усу дио да при ђе кре ве ту од стреп ње да ће се не ке утва -ре из тај не за ли хе вре ме на у сле де ћем сну за њи ха ти на пра зном гу би ли -шту. Он да се, пре ду го бу дан, се тио сво је мај ке ко ја га је по ди за ла са не -жно шћу без то пли не и по ми слио је да је сва ње го ва по тре ба за сли ка -њем ту жно про ис те кла из те плод не из да је. Та ко је сте као но ву за хвал -ност пре ма њој баш у тре нут ку кад је на шао до дат не чвр сте раз ло ге даје на мр зне. Да би ода гнао те не при лич не ми сли узео је да чи та Ла пла со -ву „Не бе ску ме ха ни ку“. Та ко ће збу ни ти не са ни цу, по ми слио је, ура зу -ми ће је и нај зад укр о ти ти. У све ту зна ко ва ге о ме три ја је је зик ра зу ма,али у све ту ми сли ра зум је склон да се пре пу сти оп се ни из ко је не мо жеда се из ба ви. Од ба цио је књи гу и по што се упла шио да ви ше ни ка да не -ће за спа ти, Го ја се окре нуо но вој стра те ги ји, ми сли ма о Ми ке лан ђе лу.Убр зо се у ње го вом мен тал ном про сто ру по ја ви ла Пи је та. Сад је мо гаода се од мо ри ди ве ћи се дра пе ри ја ма ко је су по ри ца ле те жи ну ме р ме ра.Та ман кад је на пе тост по пу сти ла и ка да му се учи ни ло да ће от по чи ну -58


ти, спо пао га је ужас. И као да му се у ср це уву кла не ка хип но тич ка хлад -но ћа, Го ја је, сли чан сом на бу лу, по слу шно сео ис пред плат на и по чео дасли ка.Мно го го ди на ка сни је је дан те о ре ти чар је ре као да је нај ви ша сло -бо да да та са мо умет ни ци ма ко ји су од ба ци ли мит ско по ре кло суд би не,они ма ко ји су по кор но при хва ти ли не у мит но сти ма те ри је и до га ђа ја.Уко ли ко би га раз у мео, Го ја би се си гур но сло жио са тим про ниц љи вимоб ја шње њем. Али ова ко сам и без по др шке бу дућ но сти, сла ве и по твр -де, учи нио је оно што је је ди но умео. На ср нуо је на сво ју не са ни цу и по -ку шао че сти то да од го во ри на иза зов. Та ко је на ста ла сли ка са на сло вом„Стре ља ње 3. ма ја 1808“.ПРО ЛЕ ЋЕДо шло је про ле ће. То је при ли ка ко ју не тре ба ни по ко ју це ну про пу -сти ти. Све јед но што про ле ће има скло ност да се по на вља и да сва кего ди не по но во до ђе у, ма ње ви ше, истом об ли ку. Та ко ђе тре ба за не ма -ри ти и то што чо век, што је ста ри ји, то му је те же да под не се кли мат скепро ме не. Да не го во ри мо о то ме да онај ко се на гле дао мно гих про ле ћа,не ће ни шта на ро чи то но во има ти да до жи ви.Али, ства ри не сто је баш са свим та ко. Пр во, жи вот не пру жа мно -го при ли ка да се чо век ра ду је, па је не ра зум но да пре ска че оне ко је мусе без на док на де ну де. Дру го, мо жда је ово про ле ће по след ње у не чи јемжи во ту, па ће то што је про пу стио да му се об ра ду је, до при не ти укуп нојрас ту же но сти ко смо са. И тре ће, кад се већ то ли ко пу та ра до вао про ле -ћу, што се не би по тру дио да се об ра ду је и овог пу та. Од то га ни ком не -ће би ти го ре, а чо век ће да ти свој ма ли, али зна ча јан, до при нос да се за -це ли ра ње ни све мир. И мо жда ће, ма кар на тре ну так, за у ста ви ти пут ко -јим чо ве чан ство хр ли у су но врат.МИ ШО ЛОВ КАЈед ном при ли ком Че хов је пред су мрак из ва дио ми ша из ми шо лов ке,пре нео га, др же ћи га са два пр ста за реп, пре ко це ле ба ште и пу стиога да од ју ри низ пра шња ви пу те љак. Хтео је од мах да се вра ти у ку ћу ида на ста ви да пи ше оно у че му га је пре ки ну ло труп ка ње ухва ће ног ми -ша, али је на и шао на клу пу и од лу чио да ма ло по се ди у по лу та ми ко ја59


убр за но ме ња об ли ке сен ки и обје ка та. Све је, ме ђу тим, на гло по там не -ло као пе сак од на до шле во де, вре ме се не при мет но ока ме ни ло и утих -ну ли сми рај до нео је хук мо ра из да љи не пра во до ба штен ске клу пе.Кад та ко не по мич но се ди, по ми слио је Че хов, чо век мо же у ду би -ни сво је ду ше да от кри је бес крај ну звон кост зву ка, ону ко ја ни је чуј науши ма, већ на до ла зи из мен тал ног про сто ра де тињ ства и за др жа ва секрат ко у успа ва ном чул ном ми шље њу као ра до стан од јек. Од ове ми слиЧе хо ва је об у зе ла нео пи си ва при јат ност, вре ме је за ње га у том је дин -стве ном тре нут ку из гу би ло осо би ну рђа ве бес ко нач но сти и он је скло -пив ши очи по чео да се сме ши.По том га је тр гао оштар звук не чи јег гла сног раз го во ра ко ји се на -гло по ја ча вао. Он је отво рио очи и ви део свој до жи вљај ка ко на гло не -ста је у ма гле ним пра ме но ви ма. За тим су му у вид но по ље уше та ле дведе вој ке ко је су ча вр ља ју ћи про ми ца ле по ред огра де. Јед на се чак за у ста -ви ла и ви р ну ла у ба шту не пре ки да ју ћи да го во ри. Учи ни ло јој се да ви -ди не ког ка ко се ди на клу пи. Уско ро су де вој ке за ма кле и њи хо ви гла -со ви су утих ну ли.Ме не ни кад ни је при вла чи ло оно што ме се не ти че, ја ни кад ни -сам био ра до знао, на мр го дио се Че хов, ду бо ко уз дах нуо да су зби је пли -му љут ње, мр зо вољ но устао са клу пе и упу тио се без вољ но пре ма кућ -ним вра ти ма.ПРИ ЧА КО ЈА ЈЕ ИМА ЛА СЕН КУПосле извесних догађаја непосредно пред пишчеву смрт почеле су дакру же гла си не да је у јед ној већ на пи са ној при чи, уме сто уз гред ски -цираног кратковеког пантера, требало да борави изостављени сибирскитигар. Кад год би се дотична приповетка спомињала или читала по књижевнимскуповима, писац би се, наводно, сетио, па би се растужио и вајкаода му ни са мом ни је ра зу мљи во за што је за та јио при су ство пре кра -сног ти гра. Ка ко је, ме ђу тим, пи сац био по ву чен и ћу тљив, од све га сусумњивије гласине да је нешто слично било коме исповедио. Тако је заувекостало неразјашњено о којој конкретној звери се радило, из којепри че је она, ако је то уоп ште тач но, из о ста вље на, а на пи та ње за што, ви -ше ни ко озби љан ни је ни тра жио од го вор. Али у ча р ши ји се шу шка ло.Пи сац је, та ква се фа ма ши ри ла, мно го во лео из ве сног си бир скогти гра, био је ве зан за ње га, оби ла зио га је ре дов но, и у го ди на ма те шкихрат них вре ме на, де лио је са њим по по днев не за ла ске сун ца и осе ћа њепо себ ног спо кој ства. Ти гар је увек ле жао на истом ме сту, на јед ном ис -60


пу сту у не по сред ној бли зи ни во де. Рет ко се по ме рао, а ско ро ни кад сени је огла ша вао. Де ло ва ло је као да га не по сред на ствар ност са свим сла -бо за ни ма. Ни то што је рат бе снео у нај бли жем окру же њу, ни то што сена ла зи у ка ве зу за у век из ме штен из про стра не сте пе, ко ја је би ла ње го -во при род но ста ни ште, ни је из гле да ус пе ло на ње га да оста ви ути сак, ака мо ли да га скр ха. Дла ка му је би ла здра ва и сјај на, кр зно му се пре си -ја ва ло под од бле сци ма сун че вих зра ка у во ди. На умор но си ви ло су -жањ ства ка рак те ри стич но за све ста нов ни ке зо о ло шког вр та без раз ли -ке, ко је би вре ме ном са вла да ло сва ку при до шли цу не ка квом не про ла -зном бо ле сном пле сњи во шћу, ти гар је остао имун, не до так нут и уну тарсоп стве не ауре пот пу но са бран. Ако би се ко па жљи ви је за гле дао у ње -га, што је пи сац као осе тљи ви ји рет ки по сма трач и чи нио, мо гао је по -ка да кад из не на да и на нео бја шњив на чин да оста не са вла дан да хом не -пре глед ног про стран ства. Ужи ва ње је би ло на ла зи ти се у бли зи ни ти -гра, око ње га се ши рио осе ћај сло бо де и не на ру ши вог ми ра. Пи сац је натим, од свих бри жљи во скри ва ним, тај ним са стан ци ма са ти гром при -би рао сво је ми сли, ис це љи вао сла бо сти и стра хо ве, че ли чио сво ју ћу -тљи ву из др жљи вост, хра нио се на дом да ће до ћи бо ља вре ме на. И сва -ки пут би, вра тив ши се из шет ње, на ста вљао да са чи ња ва та на не ми слио зна ко ви ма по ред пу та.А он да је јед ног да на, пред сам крај ра та, не ко по зво нио на пи шче -ва вра та. Не би он ни у ма ње смут ним вре ме ни ма ни ком не на ја вље номотво рио вра та, па се ни овог пу та ни је пре ми шљао. Али кад је ма ло ка -сни је хтео да кре не у сво ју ре дов ну шет њу до зо о ло шког вр та, и са уро -ђе ним опре зом прет ход но по гле дао кроз шпи јун ку, не при јат но га је тр -гло оно што је угле дао. Пред вра ти ма је ста ја ла јед на раш чу па на ко со о -ка осо ба, пи сац је по зна вао, знао је за ње ну не во љу, знао је и да се ту ни -шта ви ше ни је мо гло учи ни ти. Она је све јед но до шла да тра жи по моћ,ваљ да за то што очај ни ци у свом без на ђу мо ра ју ипак не што да пред у зи -ма ју. На је два чу јан шум с оне стра не вра та, осо ба је по ди гла гла ву и по -гле да ла пра во у шпи јун ку. Пи сац се на гло и бе шум но од ма као од ула -зних вра та и крај ње уз не ми ран од у стао од на ме ре да иза ђе. Кад је сле де -ћи пут по гле дао кроз шпи јун ку, у ход ни ку ни је би ло ви ше ни ког. Мо гаоје да се упу ти, сад би га на ро чи то уте шио ти гров мо на шки мир, али данје из гу био свој ри там и пи сац је од у стао од шет ње. Сле де ћег да на је ис -кр сла нео д ло жна оба ве за баш у по по днев ним ча со ви ма. Он да се не ко -ли ко да на ле чио од пре хла де. За тим је не ко вре ме би ло не у пут но из ла -зи ти без пре ке по тре бе, јер су се по ра зним де ло ви ма гра да во ди ле улич -не бо р бе. По том је мо рао да пре да ру ко пис јед ног го во ра и да са вла дакрај по ду же при че ко ја га је сво јом не до вр ше но шћу на ро чи то оп се да ла.А он да је на сту пио мир и до шла су но ва вре ме на.61


Мно го го ди на ка сни је пи сац је по но во кре нуо у сво је ти хе по по -днев не шет ње и кад је јед ном ско ро слу чај но, као да му се ома кло, на -вра тио до зо о ло шког вр та, ти гра ви ше ни је би ло. При род но би би лопрет по ста ви ти да је уги нуо. Ни је пи сац ни оче ки вао да ће га за и ста ви -де ти, са мо му је ме сто по вра ти ло успо ме ну на осе ћа ње склад ног спо ко -ја ко је је, сад му је то би ло ја сно, не по врат но иш чи ле ло. Те но ћи је пи -сац пр ви пут са њао ка ко уста је из фо те ље, до ла зи до ула зних вра та, по -се же ру ком за ква ку кад се од јед ном за чу је ре зак звук зво на, трг не га ипро бу ди. Од та да му се че сто по на вљао исти сан и увек се пре ки дао по -што се зво но огла си.Пред сам крај жи во та пи сац је јед ног ју тра оба ве стио же ну ко ја мује че тврт ком чи сти ла ку ћу ка ко је нео бич но сре ћан, јер ће сад мо ћи дапо пра ви при чу. Но ћас му се упот пу нио сан, све му се раз ја сни ло, нај задје сло бо дан. Же на ни је ни шта раз у ме ла, али је уред но, од ре чи до ре чи,пре не ла пи шче вој се кре та ри ци оно што јој је по том ка зао.Он се, ре као је, ти хо при шу њао и про ви рио кроз шпи јун ку. Предвра ти ма су ста ја ли ко со о ка осо ба и ти гар. На шум по ме ра ња шпи јун ке,ти гар је за гњу рио гла ву у њен сто мак, осо ба се са гла, по ми ло ва ла га,ски ну ла му по во дац од обич ног ка на па и не освр ћу ћи се не ста ла на за -ви јут ку сте пе ни шта. Ти гар је он да по ди гао ту сво ју ве ли чан стве ну цр -но злат ну гла ву и по гле дао пра во у ма ли отвор очи ма из чи јих зе ни ца јеви рио без дан. Пи сца је са вла да ла не до жи вље на ра дост и ши ром је отво -рио ула зна вра та. Ти гар му је ско чио у за гр љај и пред њим се у тај махрас пу кло не са гле ди во луч но про стран ство. Са хра ста по кри ве ног сне -гом на ру бу шу ме про цве та ла је на ње го ве очи јед на ши шар ка, а на обо -ду ви дљи во сти, та мо нај да ље до кле је до се зао по глед, по че ло је, ла га ноали не дво сми сле но, да се на зи ре ка ко из ни че ве нац бе ле по лар не све -тло сти.62


BUILDERS THOUGHTSLi ving in a cram ped spa ce with few win dows for ced me at one ti me to po -si tion myself aga inst the whi te pa in ted walls to com pen sa te the lack oflight. The whi te an gles ho we ver evo ke com pul si ve fe ars of de ath in me whichI can throw of by lo o king thro ugh the win dow at the sunny sky.So me twenty years af ter I had the op por tu nity to mo ve and thus get aro om with the vi ew. I am now sit ting in a se mi-cir cle ro om bat hed in light bythe three oval win dows. The ar ca des and the light are fil ling me with tran qu -ility, happiness and a strong feeling of divine presence. Unfortunately, the opportu nity to mo ve was gi ven to me by de ath, so I ha ve to be gra te ful to it forthe uni fi ca tion of all ava i la ble tho ughts and op po sing fe e lings.FROM HE RE TO ETER NITYOne day all my sad ness, all my shi el ding tho ughts and all fe ars will va -nish... One day I’ll be bro ught down to my es sen ce and I’ll be able to stopin ten ding. The spa ce will be dis jo in ted and the ti me will re le a se me. The rewill be a uni ver sal har mony and pe a ce. But un til then I’ll put up with it be -ca u se I don’t ha ve a cho i ce. And I’ll try to li ke myself, so as not to ha ve anyme mory of my sen se lessly in com ple te li fe to an noy me la ter in eter nity.LONELY IRUKANDJIIru kan dji is a small jellyfish, it co uld easily fit in hu man hand and it is com -ple tely tran spa rent. It co uld go un no ti ced not only in the ocean depthswhe re it usu ally dwells but al so it wo uld be dif fi cult to spot even in the big -64


ger wa ter sink be ca u se it is that mi nu te. But the en ti re li ving world shi es awayfrom her. Not be ca u se she wo uld do any harm to so me o ne, Iru kan dji was notma de with any in ten ti ons, le ast of all the de struc ti ve ones. But her exi sten ceis simply de adly. Everything she to uc hes she kills. That’s the re a son this jellyfishre pro du ces by the part he no ge ne sis and she li ves all alo ne all her sea li fe.At that fa tal mo ment when she cras hes with the ot her li ving cre a tu re she killsit and at the sa me ti me she her self di es. Only the de ath is ready at any ti meto embrace little Irukandji with generosity and without shying away save herfrom lo ne li ness. That’s why the le gend says that this jellyfish co mes to li fe fal -len in lo ve with de ath.Translated by Ivana Milankov65


МИ Р ЈА НА МИ ТРО ВИЋ (По жа рев ац, 1961). При по ве дач, ро ман си јер и пе -сник. Жи ви у Бе о гра ду. Ра ди као но ви нар. Об ја ви ла је ро ма не: Ауто пор -трет са Ми ле ном (1990), Еми ли ја Ле та (2006) и Ме се ча ри из Ма р гу ма (2009)те збир ку при ча Све то ста до (1999).При че из збир ке Свет ста до су увр ште не у ви ше ан то ло ги ја.До би ла је на гра ду Кул тур но-про свет не за јед ни це Ср би је и на гра ду Бран коЋо пић.МИРЈАНА МИТРОВИЋ (СРБИЈА)(SERBIA) MIRJANA MITROVIĆMIRJANA MITROVIĆ (Požarevac, 1961). She writes short stories, novels and poems,works as a journalist and lives in Belgrade. Mirjana Mitrović has publishedseveral novels: Selfportrait with Milena (1990), Emilia Leta (2006), Sleepwalkersfrom Margum (2009) and a collection of short stories: Holy Flock (1999).Stories from the Holy Flock were included in several antologiesShe receved an award by the Community for Culture and Education of Serbia andBranko Ćopić Prize.


АРИ СТО ТЕЛ И ЖЕН СКО ПИ СМО1.Да се др жим Ари сто те ла? Па др жим се! Увек се тре ба др жа ти Ари -сто те ла. Не по чи ња ти ма чим. Из ви ни, али ова де вој чи ца је ва жна. Збогне ми ра. Не мир ни је ма шта. Не мир, ни шта сем чвр стог уве ре ња да сене што ипак мо ра до го ди ти.2.Са обе стра не пу та, од по след њих ку ћа до мо ла уз ко ји ми ру ју два те -ретна и један рибарски брод, суше се на сунцу цигле, поређане по плевиуред но као ле ги је. Од кад је Алек сан дар осво јио свет, сви гра де од цр ве неопе ке, са мо се код нас у Дра пе на у му ку ће још зи да ју од пре сних ци га ла,којима за три недеље сушења земљана боја тек за честицу посветли. Овакоми сли де вој чи ца, по но сна на сво је зна ње. Ни је ви ше ма ла, и љу ти је оношто по сма тра. Ку ћа у ко јој жи ви, као и оста ле у ни зу, љу спа се и кри ви.Девојчица набира маслинасту кожу носа јер смрди одводни јарак на чијојиви ци сто ји. Ни је ви ше ма ла, али зна да још ни је до вољ но ве ли ка.Јед ном је већ ис про ба ла. Отр ча ла је до уси дре не ла ђе и мо ли ла мо -р на ре да је по ве ду. Ку да? Би ло ку да. Не мир је и сад уред но на пу шта ивра ћа се, као клат но, али де вој чи ца се од у пи ре. Је жи је се ћа ње на смехба ха тих мо р на ра. По ни же ње сви ре по га си ра дост до по след ње искре, доса ме спо соб но сти да се чо век ра ду је.Буп! Клат но по но во уда ра у сто мак. По под не је вру ће те сто, свиспа ва ју по сле руч ка, ка ко са мо мо гу, кад њу та ба ни ова ко свр бе. Чи та ласи Оди се ју, је ли та ко? Чи та ла си, знаш шта је зов си ре на. Де вој чи ца сесва ђа са со бом, као са не ка квом стр о гом ма мом. Е па, за ти сни уши. Ализна ње не мо же да уми ри млад не мир. Де вој чи ца то још не зна, и те шкотр пи ова ко су прот ста вље не гла со ве. Чу је их ја сно, а опет не раз у ме ка -ко је мо гу ће да је сав тај ко ло плет цео њен. Ме шко љи се да ода гна не -моћ, не моћ је као глад – пра зни на ко ја бо ли.68


Од ба цу је се обе ма но га ма и из ме ста пре ска че ја рак за ка на ли -за ци ју. На дру гој оба ли ја р ка опет труп не, окре не се око сво је осе идру гим ско ком вра ти се та мо ода кле је кре ну ла. Би ла је чи гра, за ва -ра ла је сво је гра ни це за ча сак, а ча сак ни је ма ло. Ду бок удах, збогско ка, по ја ча смрад из јар ка и она се по но во на мр шти. У ма лим ме -сти ма ја р ко ви су отво ре ни. У Ни ко ме ди ји, ули це су по пло ча не, и оис тој смр дљи вој во ду ри ни мо же се зна ти са мо по ме тал ним ре шет -ка ма слив ни ка. А Ни ко ме ди ја је бли зу, зи ди не и хра мо ви ви де се икад ни је ве дро.От пу то ва ћу, ми сли де вој чи ца. Јед но га да на. За у век. Уско ро.Де вој чи ца не зна шта зна чи „уско ро“. Вре ме је сла на мо р ска во да,пру жа се сву да на о ко ло и у не до глед, док она ро ни.Да изрони, да отпутује, то није жеља. Не жели она да оде, као што,на при мер, же ли да до би је но ву ха љи ну за пра зник или да има пр ћастнос сво је се стре уме сто свог ку ка стог ко ји мр зи. Не. Она чак ни не же -ли да оде, она јед но став но зна да ће оти ћи, да ће оти ћи сва ка ко.3.– По че ла си од ли ца, а бо ље би би ло да поч неш од рад ње, кад сивећ од лу чи ла да се др жиш Ари сто те ла, – со нор ни му шки глас пре ки дати ши ну на ста лу по сле чи та ња.– По че ла сам баш ка ко тре ба, по дра жа ва њем ли ца ко је де лу је. Ево,по гле дај, та ко пи ше.Же на жу р но раз мо та ва сви так, хук не „аха“ кад про на ђе тра же ниод ло мак и пр стом при ки ва па пи рус за ду гач ки, там ни сто уз ко ји сто ји.Му шка рац, ко ји је до тог ча са се део су че ли це, на гло уста је. Од гур ну тасто ли ца, те шка хра сто ви на као и сто, цик не низ гла дак под, али се непре вр не. За тим му шка рац скр сти ру ке на ле ђи ма, па на пра ви не ко ли коко ра ка го ре– до ле по со би.Жар ко ји је под мла дио же ни но ли це на гло зга сне. Те ло јој се опу -сти, а осло бо ђен сви так ши шта во се за ро ла са оба кра ја, цак не, кли зне,па се уми ри.– Шта... шта сад...– Не знам, Ми кра, ни сам си гу ран...– Не зо ви ме Ми кра! – опет на пе та, же на се осло ни са оба дла на опо вр ши ну сто ла, као да хо ће де се по ту че или по тр чи.– Ов де је у пи та њу пр во бит на ма те ри ја, чист по тен ци јал. Тач но, тује и сна га про ме не, али не ма фо р ме, па сто га не ма ни лич но сти. Ова де -вој чи ца мо же да бу де би ло ко... – го во ри му шка рац док хо да па ра лел носа ду гач ким сто лом, али ла га но, јер ми сао је плен ко ји не же ли да пре -пла ши пре не го што му се при кра де.69


– Ово сам ја. Баш та ква сам би ла. На рав но да сам углав ном би лакао и дру ге де вој чи це. Ствар је са мо у че сти ци.Му шка рац ћу ти.– Тај мој не мир... не би био до во љан... – сад же на го во ри по ла ко исти ша но, – Са труо би, мо жда, у ме ни да се ни је укр стио са дру гим не -ми ром, ко ји је на стао та мо, на дру гој оба ли, у не ко ме ко га још не ви дим.Су сре ти не ми ра, та ко на ста ју пу то ва ња... По хо ди... Жи вот, за пра во.Раз у меш, Ни ко ла?– Ја раз у мем. На рав но да раз у мем. Али раз у меш ли ти у ко ју свр -ху ми ово ра ди мо? Раз у меш ли шта је он ре као: да ис при чаш нај ва жни -је ства ри из свог жи во та...– ...од по чет ка до да нас. Та ко је ре као: нај ва жни је до га ђа јеиз жи во та од по чет ка до да нас. То сам и за пи са ла. Ево ов де, по -гле дај!И же на охра бре на по че да тра жи по хр пи па пи ра и спи са ко ји суле жа ли по сто лу.Ни ко ла слег ну ра ме ни ма, па се де у ону од гур ну ту сто ли цу и ис -пру жи но ге, као пла ту за по пу стљи вост ко ју ће по ка за ти. Ни не по гле -дав ши у текст ко ји му је же на по ка зи ва ла, ре че:– Има ли ипак не што ва жни је од че га мо жеш да поч неш? Што немо же би ти ни чи је, осим тво је?4.Све тал ца су за су ла очи као ба че на ша ка пе ска, оног жу тог, ко ји на -ли ва пла же Про пон ти са. Кап ци су се пр во сти сну ли, ми сле ћи да је степе сак. Све тло је, на кон ни че га– мра ка– или– бо ле сти– три– ре чи– за–исти– не до ста так, до шло као лек. А тад још ни је зна ла ни име сво је бо -ле сти, ни да је бо ло ва ла, чак ни да је по сто ја ла јед но вре ме ни је зна ла.Из тог не по сто ја ња, из тог пре– ро ђе ња– мра ка, бу ди ла се све сна и од -ра сла, ство ре на, не ро ђе на. Це ла.Уста ла је по ла ко, по гле да ла се од о зго и ви де ла се без гла ве, она кока ко чо век ви ди се бе, не ка ко га дру ги ви де, па за чу див ши се, ста ла даотре са пра ши ну с по це па не ха љи не. При ме ти ла је кр за ву ра ну на ко ле -не ну из ко је је кли зи ла уља ста крв, па тек по том осе ти ла бол. Пр во у ра -ни, ко ју је пр ву и угле да ла, по том и у це лом угру ва ном те лу. Очи је су бр -же, али че шће гре ше. На ста ви ла је да отре са ха љи ну, по ку ша ва ју ћи дастре се бол.Звук је сти гао за све тлом – смех. Му шки, по дру гљив... Не баш то -ли ко твр до, ви ше за дир ку ју ћи, ка кав ни је под но си ла. Њен по глед– гла -ди ја тор ска– мре жа, ба чен ка сме ху, пао је на гла ву вој ни ка ис под чи јегсе ве ли ког но са от ки ну ло ка њој хит ну то Хо– хо.70


– Сад си баш на шла да се до те ру јеш, – ре као је вој ник.И њој се тек тад раз да ни ло.– Зо вем се Хе ле на, – ре кла му је су тра дан, кад су се по но во сре ли.Од ло мак из ро ма на у на ста ја њу71


SINGING– Emi lia, – I co uldn`t stay si lent any mo re – ha ve you got so met hing to eat?– No – she said not lo sing the rhythm.– We’ll find so met hing, don’t wo rry – ad ded the te ac her.– I’m not con vin ced – I didn’t be li e ve it then – Emi lia, do you ha ve anymoney?– Is that why you ha ve co me along, to ma ke me an gry? – she snap pedat me again, but I knew she didn’t mean anything wrong.– I don't ha ve any eit her – I was re ally sad then.– I ha ve – Emi lia to ok pity on me – two gold co ins se wed in a bo ot. Areyou satisfied?– Of co ur se not. What can the three of us do with two gold co ins?– The se are not just any gold co ins. The se are with the fa ce of my Ma -xim. Don`t even think abo ut spen ding them.– You are crazy! – I ope ned my eyes wi de.– Just enjoy wal king. You ca me he re to see what the fre e dom was. Well,the re you go, this is it. You walk and enjoy.– How wo uld you know what the fre e dom was?– I don`t but I’ll le arn – Emi lia gig gled.– Don`t qu ar rel. Everything will be fi ne – the te ac her cal med us.Again we si lently wal ked among the fi elds, by the gro ves, be ne ath thesmall clo uds which swayed on bright blue sky. So me pe o ple we re co ming ourway. Whi le pas sing them, we said hel lo, alt ho ugh we didn`t know each ot her.Our step was tur ning the whe el of a new strength in us.– You know, Emi lia, we are li ke so me kind of le gi o na ri es – I said be ca -u se I re ally don`t li ke be ing si lent.– How co me?! – she asked, for the first ti me re ally wan ting to he ar whatI had to say.The fe e ling that had been unk nown to her un till then, so met hing clo -sest to cu ri o sity, fil led her with light ness. The se we re her wo rds. She li kedusing big words.73


– Well, yea! Wal king li ke this, Ro man le gi o na ri es had con qu e red theworld, hadn`t they?– Well, so met hing li ke that.– By wal king, we`ll al so con qu er so met hing. At le ast, bread and oil.Isn`t that so, te ac her?!– If we im pro ve in fa ith, we`ll con qu er the King dom of God – the te -ac her had his eyes right in front of him self, ig no ring both her sop hi sti ca tedspeach and my dissapointed face.– We re ally do lo ok li ke con qu e rors of King doms! – Emi lia said, step -ped in front of us, and we sto ped so as not to bump in to her.A co u ple of ti mes she mo ved her eyes from me to te ac her and back,then she cac kled li ke a pe a sant wo man. And I told her that, I su re did, thatshe cac kled li ke a pe a sant girl.Sur pri sed, we we re lo o king at her. Still smi ling, she ex pla i ned:– Such legionaries: one disfigured teacher, one liberated eunuch andone esca ped ex– wi fe. A mighty le gion!The two of us al so la ug hed till crying, not be ca u se she was funny, butb e c a u s e she ha d a con t a g i o us l a ug hter.The te ac her was first to pull him self to get her.– The King dom of God be longs to everyone who be li e ves.I scrac hed be hind my ear. As I said, I didn`t ha ve fa ith then:– Now when I ha ve my fre e dom, but no mo ney, the only thing that'sleft for me is to ha ve ho pe in that King dom.Emi lia lo o ked at us kindly:– If only you knew how much I lo ved the two of you – and gig gledagain.– Emi lia, lets's sing – I didn`t know how that oc cu red to me.Emi lia lo o ked at the te ac her qu e sti o ningly. She was al ways ca u ti o us. Hewas now in an awk ward si tu a tion, but then he re mem be red:– Apo stle Paul says: Always rejoice!– Well, then, let`s sing.And we wal ked down the road, sin ging.From the no vel Emilia LetaTranslated by Mirjana Mitrović74


АЛИ СИ ЈА АСА (Ма дри д, 1966). Об ја ви ла је збир ке пе са ма Књи га о др ве ћу(2010), Хлад но до ба, ко ју је илу стро вао сли кар Фан ци ско Еска ле ра (си тоштампа,2011), Зим ски пут (2011), Le Ombre Sparse (дво је зич но ита ли јан скошпанско из да ње, 2012).До бит ни ца је Ме ђу на род не на гра де за по е зи ју “Rosalia de Castro”.Ба ви се и уред нич ким и ко ор ди на тор ским по сло ви ма.АЛИСИЈА АСА(ШПАНИЈА)(SPAIN)ALICIA AZAALICIA AZA (Ma drid, 1966). She has pu blis hed the col lec ti ons of po e try: The Bo -ok on Tre es (2010), The Cold Se a son, a silkscreen edi tion il lu stra ted by the pa in terFrancisco Escalera (2011), The Win ters Road (2011), Le Om bre Spar se, bilingual Italian-spanishedition (2012).She has been awar ded by the In ter na ti o nal Pri ze for po e try “Ro sa lia de Ca stro”2011.She is wor king as an edi tor and co or di na tion as well.


ЗИМ СКИ ПУТКАР ТО ГРА ФИ ЈА ВРЕ МЕ НАПут ни ци смо осло бо ђе ни жи во тано ма ди с пр тља гом не ми рана ста зи ко ја пла че под не бомоки ће ним пле ме ни тим обе ћа њи ма.У веч но сти сво јих си вих очи јубу диш се у но ћи без по кро ваи ву чеш не до вр ше не же љебу со лу јед не пе ћи не стра сти.Оби ла зим твој око ре ли по гледкроз ма пу ко ју са ма гра диши тра жим оно ме сто мно жи не ар хи тек ту рако је ће се са мо име ном тво јим зва ти.Ве р ни ро бо ви смо смр тико ја из ру кав ца ле но сти жеи рас пр ша ва сту де не са тиу зи ма ма бе ле исти не.СТА ЛАГ МИ ТИ У ЗИМ СКОЈ БА ШТИНе ћеш ви ше осе ћа ти хлад но ћуна кон ве ли чај них на мир ни цани ти ћеш до та ћи ко стипо се ће ног во ћапо да ни ка твог ужит ка.Не ста ће пу та ње78


ле де не де вој чи цеу ру ка ма ко је кра дуу зим ској ба шти.Оста ће љу би чи цасу пар ни ца твог бде њабо деж тво јих стра хо ва ња.И из гу би ћеш сјајсле пих су зату жних ста лаг ми тафе бру ар ског цве та.ЛЕ ДЕ НЕ ГРА НИ ЦЕ ТВОГ ОД СУ СТВАКа да не спа ваш по ред ме не ло ми сена ша су шти на и са мле ве на се из ли ва,опа ки та лог не спо ко јаод ко јих ми оша му ће не очи ста ре.Ноћ се по бу њу је хи ро ви тапру жа ју ћи сво ју ру ку до кра те рако је тво је те ло, слу жбе на прат њамог жи во та,оста ви на ле де ним гра ни ца ма.Ми ну ти по ста ју ба лу стра дапри го во ра што се рас пр ска ва јука ко сно ви у про ми ца ју све тлу ца јууз стал но зу ја ње због твог од су ства.Ка да не спа ваш по ред ме не свеоко ме не по ста је те го баа мо је на ви ке су ту ђин ке;то што из гра ди смо је као од сјајне ког об ре да ко је ме упор но уљуљ ку је.Ка да усна ма уби јем ко мар цаиз го во ри ћу ре чи на да ња.79


КЊИ ГА О ДР ВЕ ЋУЛА СТА ВИ ЦА ВРЕ БА ИЗ МАГ НО ЛИ ЈЕУ да ни ма за сен че нимрас пр ша ва се про жи вље нокроз тај но ви то ша пу та њецве ћа што спо ро ве не.Тво је усне, чвр сти ча шич ни ли сти ћико ји за сла ђу ју осмехча ши це пре пу не нек та ра,у мом се ћа њу се згу шња ва ју.Док се ја упи њем да бу дем ла ти цако ја по бу ђу је уз да хеи по ка зу јем бо је јед не пти цечи је име од те бе на у чих.Цр на, пла ва, бе ла, три ло ги јасту де не и пи то ме но ћика да је са мо јед но ју троми р ног не дељ ног да на.ЋУТ ЊА ЦВР ЧА КА(Т.В. Хи гин сон сти же у по се ту Ам хер сту)Пре ста ше да цвр че на ши цврч ципа с је се ни до ђох да те из ба виму ме сто гли не не зе мљегде по се јах сил не же тве на да ња.Јед но се се ћа ње упор но кри јеиза ус ко ме ша ног ли вад ског ли шћако је пре мо ре но че ка да бу де ху мусхра на ту жних на док на да.80


Био си сан рас плам сан да ни мане са ни ца у по мр чи нисет на пу та ња зве здабиљ ног со ка ока сне ла че сти ца.Вра тих се да нас по са зре лу се твускри ве них сно ва у из гнан ствуи са мо пра ши на чу ва се ћа ње на те беу зе мљи пре кри ве ној бла том.ПРО ЗО РИ ДУ ШЕГу бим се у ра спо ну тво је ре чини ко по ра жен не до ла зи да ме спа сечак ни љу бав ко ју увек га јиш.Из гу бљен ћу лу та ти сло мље ним мо ремтво јих са мот них да на и но ћитво јих од су ста ва и ту роб них ћу та ња.Па ћу да бдим нас тво јим сном у иш че ки ва њуза слу чај да ми јед ног да на по тре се насуд би на до зво ли да ви дим све тлу из ма гли цуса про зо ра тво је за то мље не ду шепре ли да ко ра ка ко ји ма се упу ћу јемку ћи што мој по вра так оче ку је.Са шпан ског пре ве ла Сил ви ја Мон рос-Сто ја ко вић81


EL VIAJE DEL INVIERNOCARTOGRAFÍA DEL TI EM POSo mos vi a je ros li bres de la vi danómadas con maletas de inquietudespor la sen da que llo ra ba jo el ci e loengalanado de promesas nobles.En la eter ni dad de tus ojos gri sesdespiertas en la noche sin embozoy arrastras los deseos inconclusosbrúju la de una cu e va de pa si o nes.Re cor ro tu mi ra da em pe der ni dapor el ma pa que tú mi sma con struyesy busco ese lugar de arquitecturasque sólo lle ve el nom bre de tu ti em po.Somos esclavos fieles de la muerteque llega sedentaria del remansoy difumina las heladas horasen los in vi er nos de la ver dad blan ca.ESTALAGMITAS EN EL JARDÍN DE INVIERNONo sentirás más fríotras la excelsa viandani palparás los hu e sosde los fru tos cor ta dossiervos de tu deleite.Se ex tin gu i rán las ru tas83


de la géli da niñacon los bra zos que ro banen el jardín de in vi er no.Qu e da rá una vi o le tari val de tu vi gi liapuñal de tus te mo res.Y perderás el bril lode las lágrimas ci e gasestalagmitas tristesde la flor de fe bre ro.LOS LÍMITES HE LA DOS DE TU AUSEN CIACuando no duermes a mi lado quiebranuestra esencia y licuada se derrama,malvado sedimento de inquietudesque en ve je cen mis ojos atur di dos.La noche se subleva caprichosaextendiendo su mano por el cráterque tu cu er po, la escol ta de mi vi da,ha de ja do en los límites he la dos.Los mi nu tos se vu el ven ba la u stra dade los re proc hes que se de sva ne cenal pa so de los sueños que ti ti lancon zum bi do con stan te por tu ausen cia.Cu an do no du er mes a mi la do to doa l re dedor s e vu el ve p e s a dum brey mis costumbres son desconocidas;lo que con stru i mos es co mo el de stel lode un ri tual que me ar rul la per si sten te.Cuando mate al mosquito con mis labiospro nun ci aré pa la bras de espe ran za.84


EL LI BRO DE LOS ÁRBOLESLA GO LON DRI NA ME RO DEA EN TRE EL MAG NO LIOEn la pe num bra de los díasse de sva ne ce lo vi vi doen los misteriosos susurroslen to mar chi tar de las flo res.Tus la bi os, sépa los ro bu stosque dul ci fi can la son ri sade un cáliz po se e dor de néctar,se con den san en mi me mo ria.Mi en tras me es fu er zo en ser co ro laalentadora de suspirosmu e stro los co lo res de un avecuyo nom bre tú me enseñaste.Ne gro, azul, blan co, trilogíade la noc he ate ri da y man sacu an do sólo es una mañanaapa ci gu a da de do min go.EL SI LEN CIO DE LAS CI GAR RAS(T.W. Hig gi son lle ga de vi si ta a Am herst)De ja ron de can tar nu e stras ci gar rasy acudí a re sca tar te por otoñoal lu gar de las ti er ras ar cil lo sasdonde sembré cosechas de esperanza.Un recuerdo se esconde persistentetras las ho jas re vu el tas en los pra dosque can sa das espe ran a ser hu musalimento de tristes recompensas.Fuiste sueño inflamado con los díasinsomnio recurrente en las penumbrassen de ro melancólico de estrel laspartícula de sa bia re tar da da.85


Hoy he vu el to a por la si em bra ma du rade los sueños ocul tos y exi li a dosy sólo el pol vo gu ar da tu me mo riaen la ti er ra cu bi er ta por el fan go.LAS VENTANAS DEL ALMAMe pi er de la am pli tud de tu pa la branadie acude vencido a rescatarmeni siquiera el amor que siempre guardas.Per di do sur caré por el mar ro tode tus días y tus noc hes so li ta ri astus ausencias y los tristes silencios.Y ve laré de tu sueño ex pec tan tepor si el de sti no un día estre me ci dome permitiera ver la clara brumade la ven ta na de tu al ma ca u ti vapre lu dio de los pa sos que di ri joa la ca sa que espe ra mi re gre so.86


МАРКО ВИДОЈКОВИЋ (Београду, 1975). Објавио романе Плес ситних демона,Ђаво је мој друг, Пикавци на плажи, Канџе, Све црвенкапе су исте и Хоћу дами се нешто лепо деси одмах, као и збирку прича Бог ти помого.Према роману Плес ситних демона направљена је истоимена позоришнапредстава.Објављиван у Хрватској, Словенији, Македонији и Буграској.Добитник је награда Златни бестселер, Кочићево перо, Виталов Златни сунцокрет.Добитник Wri ters in Re si den ce 2008 стипендије, коју додељује Културнамрежа града Граца.Са Миљенком Јерговићем био протагониста документарног филма Дуго путовањекроз историју, хисторију и повијест (2010).МАРКО ВИДОЈКОВИЋ (СРБИЈА)(SERBIA) MARKO VIDOJKOVIĆMARKO VIDOJKOVIĆ (Bel gra de, 1975). He is a Ser bian no ve list of the youn gergeneration, distinguished for his "in-your-face" punkish attitude both in his novelsand in pu blic ap pe a ran ces. Mar ko Vi doj ko vić has pu blis hed no vels: The Dan -ce of Small-Ti me De mons (2001), The De vil Is a Fri end of Mi ne (2001), Butts on theBe ach (2002), The Claws (2004), All Red Ri ding Ho ods Are the Sa me (2006), I WantSo met hing Ni ce to Hap pen to Me Right Now (2009); and the col lec tion of short sto -ri es God Be With You (2007).His no vel The Dan ce of Small-Ti me De mons was adap ted in to a the a ter play.He re ce i ved awards Kočić's Quill, Gol den Best sel ler, Vital's Golden Sunflower LiteraryAward. He was awar ded with Wri ters in Re si den ce fel low ship by Cul tu ral Net workof the City of Graz.Along with Mi ljen ko Jer go vic, he was a pro ta go nist of Želj ko Mir ko vić's do cu -mentary A Long Road Thro ugh Bal kan Hi story (2010).


КРАЈ ПР ВЕ РУ КЕПоследњих двадесет страна прве руке написао сам за један дан, напегланкао стока. Нисам могао више. Толико срања. Толико људске беде. Асви смо, као, до ја ја. Ко ка ин то ре ша ва без фр ке. Уста неш у осам ују тру,зви знеш лај ну, ис ке њаш се, па он да још јед ну, па он да сви ма опр о стиш све,за кљу чиш ка ко су сви ти људ ски га до ви око те бе у ства ри баш сим па тич ниу свом смра ду, па он да удах неш ва здух и ско чиш ла сту у та гов на и пи шешо њи ма. А то ствар но ни сам пла ни рао. Пла ни рао сам, у ства ри, да сво то Ја -нино и моје нагомилано ђубре увалим читаоцима, па нек се они јебу с тим,а, ето, баш за то ће мо жда из све га да се изр о ди не ка кав хе пи енд. Мо жда ћеко нач но да се отво ри, оно баш до кра ја. Да се све оно не из го во ре но штоодав но зна мо јед но став но ого ли, јер иона ко ће да се ого ли по што ћу све дана пи шем. Осе тио сам да по су ста јем пред том си ли ном сра ња ко је смо јед -но дру гом на пра ви ли и тог ју тра, у сре ду, био сам сто по сто си гу ран – свећу да ис тре сем, осе ти ћу се то ну лак шим и он да ће, кроз не де љу-две, жи вотда донесе тако дуго очекиван расплет у серији „Марко и Јана“. Неки многого ти ван рас плет, на рав но. Ето, чак сам и сво ју бу љу под пу ним име ном ипре зи ме ном по ту рио. Уре мио сам све што сам имао. И за то хо ћу да ми сенешто лепо деси одмах! Кад постанеш тако осион према невидљивим силама ко је упра вља ју оним што ви ди мо и не ви ди мо, обрт обич но кре несме ста. Био сам ја спре ман и на обрт, био сам ја спре ман и на ру жан крај,али чему све онда, коју пичку материну! И баш негде у ово доба звони телефон, а са дру ге стра не Ја на ко ју нај ви ше мр зим. Она дру га.„Слу шај, уоп ште ми се не до па да то што ра диш.“„Шта?“Био сам ис ци ман и уне зве рен, а она ме је том сво јом на др ка но шћуиси са ва ла бр же не го мој крај слер де сет ли та ра без о лов ног.90То, што пи шеш тај ро ман.”


„Шта лу пе таш бре, пи шем га већ ме сец и по да на!“„Па шта.“„Чи тао сам ти га ско ро це лог на глас, да слу чај но не што не за је -бем!“„Е, па за је бао си.“„Шта сам за је бао, бре? Ка ко сам сад за је бао, а до да нас по под не јесве би ло океј!!!“, по чео сам ја да ур лам, јер је ‘лад но ура ди ла исто што исва ки пут. Усе ра ва ла ми се у све жи во, а сад је ре ши ла да ми се усе ре уро ман! Али, ка ко, је бо те! Па све вре ме нам је до ја ја! Од на ше лич не ми -ки ма ус но ве го ди не, па све до кра ја пр ве ру ке на ших лич них ор кан скихви со ва! Ни кад се ма ње ни смо сва ђа ли, ни кад се бо ље ни смо ту ца ли, ни -кад бо ље ни смо бле ја ли!„Пре ки ни да ур лаш, на р ко ман чи но. Је си на кок су?“„Је сам.“„Пи шеш на кок су?“„Јел знаш о че му пи шем?“„Ни је бит но о че му пи шеш, бит но је да пи шеш на кок су. Не кад сипи сао стрејт!“„Не кад сам пи сао о мно го но р мал ни јим ства ри ма и ни сам имао нагр ба чи ла жљи ве пре вр тљи ве ку р ве ти не!“, дрек нуо сам, пре ки нуо ве зу иис кљу чио мо бил ни. О, је бем ли ти све да ти је бем! Ма ло сам пре мо таоуна зад по ро ма ну и по гле дао оно што сам на пи сао, упла шио сам се да ћеда зву чи пре ви ше па ће нич ки, али ни је. Ни је зву ча ло та ко стра шно. Ион да сам иза шао на те ра су и по чео да ур ли чем. Цео тај од врат ни данпро вео сам пот пу но го, ис пред ком па, осим, на рав но, док сам с мом ци -ма гле дао тек му, па сам и тад, на те ра си био пот пу но го. Дла ка ви ал фабиво ри че на сво је не по слу шно кр до. По не кад сам умео да се пра знимта ко што бих са сво је те ра се ими ти рао Хи тле ро ве го во ре и то је би лабаш до бра за је бан ци ја, али ово ни је би ла за је бан ци ја. Ово сам ја из и -стин ски ур лао, јер ни сам имао пе тље да кроз мо зак про пу стим ре че ни -цу: „Глав на ју на ки ња ро ма на ти се усра ла у ро ман у фо то фи ни шу!“ Етоти тво је ме ша ње жи во та и ро ма на! Ето ти тво ји иде а ли! Ето ти твој хе -пи енд! А кроз цео ро ман во лео сам је до ја ја. Сад сам је од јед ном мр зеодо ја ја. Нов чић је пао на по гре шну стра ну. Још го ре, она га је окре ну лана по гре шну стра ну! У нај го рем тре нут ку! Не! Не ће мо ћи ове но ћи! Јошта ко ма ло ми је оста ло! Још са мо рас пад бен да и но ва го ди на то је то! Ау ства ри, ку рац је то. Но ва го ди на би ла је иде а лан за вр ше так пр ве ру кеу слу ча ју да имам по сла с но р мал ном осо бом. У овом слу ча ју, у ру ка мани сам имао ни шта. Џа ба ур ла ње с те ра се. Џа ба све. Пук’о сам. На пи саосам књи гу и ни сам ви ше имао пој ма у шта ве ру јем. Ни шта, две свињ ске91


лај не, па ће мо да ви ди мо ка ко ћу да се из ву чем. Пр ви удар сам ис ко ри -стио да на бр зи ну сман др љам оно с бен дом и до че ком 2009, а он да мема ло по ме ло, па сам уба цио и епи зо ду у ко јој Ја на, док сам ја у Лос Ан -ђе ле су, на гај бу при во ди ко ле гу-на рав но-пе де ра, јер је би ла та ко са ма ита ко збу ње на, а у ства ри се на ко ле гу-на рав но-пе де ра ло жи ла из по та јејош од ја ну а ра, 2007. И он да сам ту епи зо ду из бри сао. Би ло је то бес по -треб но па ће ни штво. Рас пад On the Run и до чек, са свим је до вољ но.Крај. Ни кад глу пље ни сам сти гао до кра ја пр ве ру ке.Оста так но ћи про вео сам у „Ма пич ка ли јој ма те ри на“ фа зо ну.Шта сам дру го мо гао. ‘Из је ба ше ме у лад ну со бу’. Имао сам ро ман, а ни -сам га имао. Имао сам Ја ну, а ни сам је имао. По ку шао сам и као да га из -др кам, али то је тек би ло јад но и све вре ме сам за ми шљао ка ко ме ком -ши је гле да ју те ле ско пом и по сле пре при ча ва ју ка ко су ви де ли ма лог де -бе лог зно ја вог др ка џи ју с те ле ви зи је ка ко у по лу та ми се ди згр бљен ис -пред ком па и раз вла чи ни кад ма њи и ни кад мек ши ку рац у не ком не по -зна том прав цу, гле да ју ћи бед не по р но фил ми ће са бед ним љу ди ма ко јисе бед но ка ра ју. Кад сам пре шао на фот ке ри ба с феј сбу ка, по то нуо самна чи сто. Ле гао сам у кре вет не из др ка ног ку р ца и пу стио беј збол наЕСПН, у на ди да ће ме то успа ва ти, зна ју ћи уна пред да од спа ва ња не мани шта, а без иде је шта ме су тра у ства ри че ка.Од ло мак из ро ма на Хо ћу да ми се не што ле по де си од мах92


TRAN SFOR MA TIONWith my hip pie lo oks, I spat on the world aro und me, but it ine xo rablyre min ded me of Ana. I de ci ded to knock it off with everything that re -min ded me of her, to de mo lish the school, to set Ka le meg dan Park on fi re, tokill all sur vi ving mem bers of Led Zep pe lin. They we re all turds who didn’tde ser ve to exist. I went back to we a ring Doc Ma r tens sho es, torn T-shirts,and de nims, and de ci ded to be gin with ot her forms of li be ra tion strug gle. To -za and I kis sed each ot her on the che eks every ti me we met so mew he re orpar ted. If chicks co uld do it, we co uld do it too. To za al so was in the ha bit ofco ming over to me whi le I was sit ting on a bench in the yard and put his kne -es on mi ne. I wo uld eat a sand wich and he wo uld sto op on my kne es with hisarms spread ba lan cing. He’d fall over me, on the gro und, on pe o ple who wentby, and I wo uld de vo ur the sand wich, im per vi o us. When the school prin ci -pal on ce saw that sce ne, he told me I had de fi ni tely lost it and that I was in acom ple te fog, and that de ath might be the right way out. He of fe red to ta keme with him to the bat tle fi eld one we e kend and to le a ve me in the wo ods na -ked. He said the sa me to To za. I said no. De ath was too ri di cu lo us for me. De -ath was child’s play.On ce Ko sta stood in the mid dle of the yard with a pla stic bag on hishead. He stuck it to his fa ce to tally and drew part of it in to his mo uth. I ca meclo ser to him and kis sed him over his pla stic bag. It is re pul si ve to kiss anot -her ma le, even over a bag, but the world aro und me was even wor se, so I wasre sol ved to fuck with it in every pos si ble way. Pe o ple aro und us lo o ked onand we re dis gu sted. Ko sta and I lic ked the pla stic bag, each one from his si -de. Out ton gu es to uc hed over the bag. Boys cros sed them sel ves, girls scre a -med, te ac hers la ug hed. This hap pe ned two or three ti mes, and when pe o plegot used to it we stop ped. Pe o ple get used to any kind of shit.I stop ped we a ring un der we ar, and all my de nims we re torn. As mythighs we re li ke tho se of a soc cer player, the je ans wo uld first rip aro und the94


thighs. My balls wo uld co me out everywhe re. I wasn’t as ha med of my balls.I’d sit in class, and To za wo uld, as usual, wri te down what the te ac her dic ta -ted. I’d pull one ball thro ugh the ho le on the pants and dan gle it back andforth. I’d tap To za on the sho ul der, and when he’d lo ok at me in qu i ringly I’dtell him: “So me o ne’s watching you,” and then I po in ted at my crotch. He’dfind him self fa ce to fa ce with my ball, the left or right one, de pen ding on theday of the we ek. He shrug ged, and went on wri ting. Ko sta and Ba ki lo ved thatjo ke, but the girls in the class we re the ones who fa vo red me. In the mid dleof the class, in the mid dle of an exa mi na ti on, I’d start cal ling one of the girls.“Ma ja, Ma ja, Ma ja!” I wo uld hiss, and when Ma ja tur ned aro und I’d show hermy ball. Ma ja wo uld smi le, ma ke a mo ve ment with her hand which ex pla i -ned my sta te of con sci o u sness, and then she’d tell her fri end what was go ingon. Then the girl sit ting next to her wo uld turn aro und too and I’d show hermy ball too, and she wo uld smi le and went on with school work. I ma de the -ir di smal school li ves ni cer, I was a tra ve ling cir cus, and I was se e ing no mo -re of Ana. She stop ped co ming out for re ces ses. A ma ster of the schoolyardhad to be known, and he wo uld still be the re even when everyone el se hadleft. Everyone wo uld run away, and I wo uld stand in the mid dle of the schoolyard,with my torn je ans, wit ho ut un der we ar, lo o king at the moon at night orthe sky du ring the day.I de ci ded to lo se the idi o tic long ha ir. It was the ti me for real mo ves, thefirst of which wo uld be sha ving off the gro te sque si de burns. Af ter that, I wentto the ha ir dres ser’s. I pic ked André in Kosovska Street, because I had gottena ha ir cut the re on ce when I was a kid. André was expensive. There were a fewwo r kers in the par lor, and they we re all An drés.“Can I help you?” An dré asked me.“A ha ir cut,” I told him.First they was hed my ha ir. This was the first wash in a co u ple ofmonths. An dré had to apply sham poo on my ha ir and to rin se it out fo ur ti -mes. He dried it ca re fully, trying to avoid lo o king in my ears, and he pro bablythrew away the to wel af ter me. He se a ted me on the cha ir.“How wo uld you li ke it?” He asked.“From the si de to tally short, and le a ve everything on the top.”“I don’t un der stand.”95


“Ta ke off as much as you can from the si de, and on the top le a ve it as itis. Don’t to uch anything on the top.”The unfortunate André took the clippers and started doing my hair. Heabu sed it for two ho urs, ma de so me mo ves, but he didn’t to uch anything onthe top. When he fi nis hed, he lo o ked at me, not be li e ving that he did the rightthing.“What do you think?” He asked me ap pre hen si vely.The ha ir on the si de was abo ut half a cen ti me ter high, and ha ir on thetop of my head and at the back was twenty cen ti me ters long.“Ya know, it’s not good,” I told him.“Oh re ally?”“Yeah, it’s too long on the si des. Sha ve it off.”“To… sha ve off… from the si de?”“Yes, I want a Mo hawk, man.”“You can not get a Mo hawk he re. This is a se ri o us par lor.”“What do you mean I can not? Call An dré!” I com pla i ned.“I am An dré,” he said.“I me ant the boss!”“I’m the boss,” An dré said.“And who’s that?” I asked po in ting at anot her guy in the ro om who lo -o ked li ke the boss to me.“No ne of your bu si ness! Get out of he re! You can sha ve that off by your -self, at ho me.”96I stood up from the cha ir and sho ok off the ha ir.


“How much do I owe you?” I asked him.“You owe me not hing. Just be at it and don’t tell anyone you had a ha ir -cut he re.”I ran out happy. I sa ved a he ap of mo ney, and An dré did most of thework. At ho me I tried to sha ve off parts of the ha ir aro und the crest. I co -uldn’t ma ke out whe re to draw the li ne, so I didn’t use sha ving cre am, onlywa ter. When I fi nis hed, the skin on my head was all red. Everything had pe -e led, and on the top of my head and from the back the re was a crest so me fi -ve cen ti me ters wi de. I lo o ked gor ge o us. When my mot her saw the ha ir, shedidn’t re ally re act. She just wal ked in to her ro om and tur ned on the TV. Thatdi sco u ra ged me a lit tle, but when I went out in to the stre et, an old wo manstar ted to cry when she saw me. I went to Klip’s, and his mot her didn’t wantto let me in. I stood in the stre et, and so me three coc ksuc kers thre a te ned me,gi ving me the fin ger from the pu blic bus and po un ding with the ir fists aga -inst the win dow. It wor ked out. The who le wo rld ha ted me, I sent them all tohell. My new ha ir cut said “Fuck off,” to all grand mot hers and grand fat hers,to all fat hers and mot hers, to all cops and sol di ers, to all te ac hers and stu -dents, to all dam ned hip pie who res and the ir boyfri ends in sil ken shirts.An ex cerpt from the no vel The Dan ce Of Small-Ti me De monsTranslated by Đor đe Jan ko vić, Chris Far mer and Mar ko Vi doj ko vić97


АГ ЊЕ ШКА ЖУ ХОВ СКА АРЕНТ (1983). Аутор ка је збир ке пе са ма Бе ла сме сата бле та (2005) те збир ки при ча Znikomat (2009), до бит ни ца не ко ли ко пе -снич ких на гра да.По чев ши од 2005. пре пе ва ва и пре во ди на пољ ски књи жев ност са срп ског,хр ват ског и бо сан ског је зи ка. Ње ни пре во ди су об ја вљи ва ни у мно гим ан то -ло ги ја ма и ча со пи си ма, ка ко тра ди ци о нал ним, та ко и елек трон ским. У са -рад њи са кра ков ским и ва р шав ским из да ва чи ма об ја ви ла је до са да два де -се так на сло ва пр ве де не по е зи је и про зе.АГЊЕШКА ЖУХОВСКА АРЕНТ(ПОЉСКА)AGNIESZKA ŻUCHOWSKA-ARENT(POLAND)AGNIESZKA ŻUCHOWSKA-ARENT (1983). She is an aut hor of the bo ok of po e -try Whi te Mix of Pills (2005) and a bo ok of sto ri es Znikomat (2009), and a win nerof several poetry competitions.Since 2005 she translates literature from Serbian, Croatian and Bosnian to Polish.Her translations were published in many anthologies and magazines, both printedand the on li ne ones. To get her with edi tors from Cra cow and Wa r saw she pu -blis hed mo re than twenty ti tles of tran sla ted po e try and pro se.


Оштар ножусредсо бепре се че на дво јеја бу ку, ко ја стан бе ја шеСтвар ност за леб де из над ђу бри штато је са мо санОв дези до ви су бе ли као уну тра шњост воћ кепот пу но ис пу ње ниу без бед ној бол ни циОтац ми по на вља шеод ра ног де тињ ствада сам црв бед ниЛе по вре ме за ма зо хи стеРе кли су оцу:По та квом вре ме ну уми ру ин фарк та ши.Узео бо ло ва њеи до ве че ри на ка на беу па тио.Ују тру за бо ра вио.Са њао сам да насма скен балОтац у дре ча вом ком би не зо нус љу би ча сто–ру жи ча стим пру га ма(Во лео је те бо је100


ме ђу тим мај ка се љу ти ла ка да га је но сио,због нео збиљ но сти.)Отац с др ве ним ма чем ме ђу па ро ви ма пле са шеИ сви се сме шка ше.Да ли то зна чида је отац жив и до бро се осе ћаили да је умрои до бро се осе ћаА мо жда са мопо та квом вре ме ну уми ру ин фарк та ши.Од се ци ма ка за мами рис све жих но ви наоста ћепра зно ждре ло ки о скаЧи ни се да нај леп ше ми ри ше укр ште ни ца– ре че је дан од су во зем них си са рана 5 сло ваМи рис ауто мо би лана ме ком оч ном кап куса њао си о да ле ком пу тупра вом и рав ном– оч ни ка пак се не мр даку да ле тишбра те?У др во си се за ку цао101


Хад ни је оста так про шло стиО ни је:Не ко пла че јер ру жно са њамо ра да је са њао еле гант ну уни фор му пре ве јан цаеле гант ну као смртОнај ко га бле сак бу ди у но ћимо ра да је са њао цр ну ру пу бе лог пра шказа ис пи ра ње мо зго ваОнај ко ста кле ни пла фон осе ћатај на бе лу ста зуу оде лу цр њем од смр ти сту паНе мам кључимам са мо кеyона кав ка кав се ус пут ску пљаклик та њем ми шаа ка сни је то ли ко пу та мо же села ко про ћи кроз зидла ви рин та(али не до ма)прем да је че сто убе дљив:густ и сив са по не ком ци гли цоми си гур но тврдАли ту су и пра ва вра таса ша р ка ма ко је шкри пес обич ном за р ђа лом бра вома до бро би и кључдо шао102


С дру ге стра не огле да ласве јеистошто и ов деса мо је обр ну тоЧи там пи смо сво је дра геле ве ша кеза тим – де сне ша кеисто чи ним са сто па ли маи с остат ком те лаКад ис кљу чим цео си стеммо гу на по чи накАко же лиш да при лег неш по редта ко ђе мо раш да ис кљу чиш свој си стемда до крат ког спо јане би до шлоС пољ ског пре пе ва ла Би сер ка Рај чић103


Ostry nóżpośródpo ko juro ze rżną ł na dwo j eja bł ko, co było mi es zka ni emRzeczywi sto ść za wi sła nad śmi et ni ki emto tylko senTutajściany bi a łe jak wnę tr ze owo cucałkowicie są pełnew bez pi ecznym szpi ta luOj ci ec pow tar zał miod wcze sne go dzi e ci ńst waże je stem nędznym ro ba ki emPIĘKNA POGODA DLA MASOCHISTÓWPo w i e dzieli oj c u:W taką pogodę umierają zawałowcy.Zwol nił się z pracyi do wieczora cierpiał na kanapie.Rano zapomniał.Śnił mi się dzi si ajniby bal ma skowyOj ci ec w ja skrawym kom bi ne zo nie105


w fi o le to wo-róż o we pasy(Uw i elbi a ł te ko lor yale mat ka zżyma ła się gdy je no siłże niepoważne.)Oj ci ec plą sał z drew ni anym mi ec zem wśród parWszyscy się uśmi ec ha li.Czy to oznac zaże oj ci ec żyje i ma się do br zeczy że zma rłi ma się do br zeA mo że tylkow taką pogodę umierają zawałowcy.Wytnij nożyczka miza pach świ eżych ga zetzostaniepusta gardziel kioskuNaj pi ęk ni ej pac hną chyba krzyżó wki- p o w ie d zi a ł p e w i en ss a k lą dow yna 8 li ter…Zapach samochoduna mi ęk ki ej po wi e ceśni ł eś o da le ki ej drod zeprostej i gładkiej- po wi e ka ani drg nieDokąd frunieszbracie?Zabiłeś się o drzewo106


Ha des to nie pr zeżytekO nie:Kto pł ac ze iż sny ma czar neten śnić musiał nienaganny uniform cwaniaczkaelegancki jak śmierćKo go blask w nocy bud ziten śnić mu si ał czar ną dzi u rę bi a ł e go pros zkudo pra nia mózgówKto szklany su fit czu jeten wkracza na białą ścieżkęw garniturze czarniejszym niż śmierćNie mam kluc za(dr zwi też nie mam)mam tylko keyta ki, ja kich się zbi e ra kil ka po drod zekli ka jąc myszkąi tyle razy mo ż na po tempr ze jść płynnie pr zez ści a nęla biryntu(ale nie do mu)choć wygląda ona często przekonująco:gęsta i szara z gdzieniegdzie cegiełkąi pew nie twar daAle tu prawd zi we dr zwiz zawiasami, co skrzypiązwyczajnym zam ki em pr zerd ze wi ałymi przyda łby sięklucz107


Po dru gi ej stro nie lu strajest wszystkotosa mo co i tu tajtylko że od wró co neCzytam wiersz mojej ukochanejdłoni lewejpotem – dłoni prawejto sa mo ro bię ze sto pa mii z res ztą ci a łaGdy już wyłąc zę cały układmo gę udać się na spoczynekJeśli chcesz położyć się obokteż mu sisz wyłączyć swój układżeby nie dos zło dozwar cia108


НА ДА ДУ ША НИЋ (Сом бор, 1961) – пи сац до ма ћин. Пи сац и сли кар. Об ја ви -ла је књи ге при по ве да ка: При че у бо ји I (2003), Бо је там них све тло сти(2005), романе: Ку ћа са дру ге стра не (2007), Спој срећ но про на ђен (2010), есејКу ћа пу на сли ка (2008). На пи са ла сце на рио за филм по мо ти ви ма ро ма на Ку -ћа са дру ге стра не. Сли ка уља на плат ну а мо ти ви су по ве за ни са те ма мапро зних тек сто ва. Об ја вљу је у књи жев ној пе ри о ди ци. Жи ви у Сом бо ру.На гра де: „Ула зни ца“ 2008, „Шу ма диј ске ме та фо ре“ 2010, „Сте ван Сре мац“ заху мо ри стич но-са ти рич ну при чу на кон кур су Бал у Еле ми ру 2011, „Сте ванСре мац“ 2012, за тим пр ва на гра да на ме ђу на род ном кон кур су за нај бо љукрат ку при чу „Из ван ко ри до ра-Вра нац 2012“ на фе сти ва лу Ода кле зо вем уПод го ри ци.НАДА ДУШАНИЋ(SERBIA)(СРБИЈА)NADA DUŠANIĆNADA DUŠANIĆ (Sombor, 1961) – host writer. She is a writer and a painter. Shehas published the books of prose: The Stories in Colour I (2003), The Colours ofDark Lights (2005), Novels: The House from the Other Side (2007), Bond Luckily Found(2010), Essay: A House Full of Pictures (2008). She has written a scenario for amovie based on the novel The house from the Other side. She paints oil on canvas,and the motives are connected with the themes of her prose texts. She livesin Sombor and published in literary magazines.Awards: “Ulaznica” 2008, “Šumadijske metafore” 2010, “Stevan Sremac” award forhumoristic and satirical story at the Bal u Elemiru 2011 competition, “Stevan Sremac”2012, and 1st Prize at the international competition for the best story “Izvankoridora – Vranac” 2012 at the Odakle zovem festival in Podgorica.


РАЗ ЛИ КЕКо ји до дир нај ви ше во лим? Па, те шко пи та ње, има их мно го.Мо жда онај кад ње гов ду гач ки па лац са уред но за се че нимугло ви ма нок та улег не у пре вој мо је пре по не и ла га но се про ме -шко љи у ње му, а длан му об у хва ти го р њи део мо је бу ти не – па имамосе ћај да је све не ка ко сли ве но у је дан ко мад, као да ње го ва ру кајед но став но при па да баш том ме сту на мом те лу. Чуд но, имам истиосе ћај кад до ди ру је мо ју го лу ко жу, као и по сред но, кроз тек сасплат но тра пе ри ца. Или је ово дру го уобра зи ља, се ћа ње на не по -сред ни до дир ко је се ак ти ви ра овим дру гим, кроз тка ни ну. Ње говдлан је ди мен зи о ни сан пре ма мом бе дру. То му је за пи са но у ДНК,у ге ни ма, или ка ко се већ зо ве оно где је уна пред ути сну та не чи јасуд би на.Кад сам већ код те раз бу ђу ју ће ре чи – уобра зи ља – мо жда је тре -ну так да сед нем и раз ми слим, ре зи ми рам ства ри и по ште но при знамко ли ко има уобра зи ље у на шем од но су, ко ли ко то га ја из ми шљам а ко -ли ко је ствар но.Не, ипак још ни је тај тре ну так. За др жа ћу се у не ком дру гом, ма њебол ном.Тај до дир о ко ме сам по че ла, во лим га јер јед на ко успе шно мо жеда се при ме њу је у ра зним по за ма: кад пе рем на ше две шо ље за ка фубез та њи ри ћа у су до пе ру ку хи њи це ње го вог из најм ље ног ста на а он сене чуј но при кра де и ста не иза ме не; ка да он се ди и гле да ТВ ко ји та ко -ђе ни је ње гов не го је из најм љен за јед но са ста ном као и на ме штај, а јапри ђем и поч нем да гле дам у ње га са истим ин те ре со ва њем са ко јимон по сма тра зби ва ња на екра ну; или кад ле жи мо у кре ве ту. Ова по -112


след ња ва ри јан та је нај бо ља јер нај ду же тра је. Не кад и за спи мо у томпо ло жа ју.Бо јим се да опет ни сам ре кла це лу исти ну. За што баш тај до дир?За то што та ко си гур но не до ди ру је ону са ко јом је од ско ра по чеода из ла зи, она има зад њи цу к'о брод, па је то те шко из во дљи во у фи зич -ком сми слу. Кад она хо да ули цом, ас фалт се уги ба под шти кла ма. Ма да,има она сво јих пред но сти, по зна тих и не по зна тих.Познате су да поседује свој ресторан на углу Карађорђеве и Личке, прекоод аутобуске станице, и сиви металик BMW који иде уз то. Непознате сам сазналаслучајно од једног старог конобара, али нећу да му кажем, да не помислида то при чам због љу бо мо ре. Нај бо ље је да сам са зна. То, да је по че ла да ра ди упоменутом ресторану као куварица, да је збарила дебељушкастог средовечногвла сни ка као што се ба ри ша р га ре па, уда ла се за ње га и то ви ла га шун ком и ја -јима, прженим кромпирићима на масти коју је пре тога користила више путаи ма сним шниц ла ма, реч ју, свим што је мо гло да ути че на ње гов ви со ки крв нипритисак и холестерол. Резултат је био видљив за мање од годину дана. Можесе ви де ти и да нас на Ор ло ва чи. Ми слим на гро бље, не на пе тљу.Њена највећа предност у односу на друге жене је неисцрпна, увекможе да је кешира према потреби: то је таленат за камелеонизам. Знам очему говорим јер студирам биологију. Код животињских врста камелеонизам је свој ство ко је се ис по ља ва кад им је угр о жен жи вот, а не ма ју по -требне одбрамбене способности. Дакле, ниже врсте у том случају не угрожа ва ју дру гог, са мо спа са ва ју се бе. Ка ко је код homo sapiensa – о то ме те -орија нерадо говори, али пракса је видљива на сваком кораку. Предочавамје као да је овог тре нут ка пред мо јим очи ма: ја сту ча сти обра зи, као улутке на надувавање испуњене ваздухом, подрхтавају притиснути грчем„наивног“ осмеха, док накарминисане усне понављају увек исти рефрен:Да, дра ги. Би ће ка ко ти ка жеш, of course.Од мах сам мо гла жи во да за ми слим и све оста ло што ми је ис при -чао тај ко но бар ко ји је до био от каз код ње са мо за то што је стар и не -при вла чан го сти ма ре сто ра на, па сад по вре ме но ра ди у сту дент скојмен зи као ис по моћ. Ви део чо век да да ни ма не мо гу ни да оњу шим хра -ну, увек ми оста не пун та њир, па при шао да ме пи та што не је дем. И та -ко, реч по реч, ја до ђох до ин фор ма ци ја из пр ве ру ке.Али ни је ми ни ма ло лак ше због то га. Слу ђу је ме пи та ње да ли јауоп ште имам пра во да се љу тим. С об зи ром на то да мо ју имо ви ну чи ни:113


два пара траперица, једне дугачке за лоше време и друге до колена засунчано, патике, јакна, веш, чарапе и неколико дуксева – толико сам стрпала у рук сак је се нас, кад сам до шла у Бе о град јер су ми по че ла пре да ва -ња на дру гој го ди ни – мо жда и не мам пра во.Ноћу ми је најтеже. Онда збрајам. Предности и недостатке. Кад саму та квом ста њу ни је ми ни до че га и ле по му ка жем да је сре ди на кре ве тагра ни ца ко ју не сме да пре ђе. Он то по шту је, не мо гу да се жа лим. Иако јекревет узан и имамо само један јастук, мислим, један нормалан, велики, инеколико малих украсних, плишаних јастучића из кинеске продавнице,ко је ста ви мо са стра не, ње му је до бро и увек за спи пре ме не.Не ћу сад да ка жем ка ко ни онај ве ли ки ја стук ни је наш, не го да мему чи то што не знам шта се де ша ва у тој гла ви на ту ђем ја сту ку. И штауоп ште зна чи „ту ђе“?а. Ту ђи ја стук. – No problem, јед ног да на ће мо има ти наш. И ја стуки кре вет и стан и све оста ло.б. Ту ђа ствар. – То ме не ин те ре су је. Ни он ни ја се не ме ша мо у ту -ђе ства ри.в. Ту ђи чо век. – Ха, шта сад, мај сто ре? Не знам шта сад, али знамда је ње го ва мај ка упо тре би ла ту реч. Знам. Иако је би ла са дру ге стра нежи це па ни сам мо гла да чу јем ње не ре чи не го са мо ње го ве, ипак знам.На пр ви по глед чи ни ло се да до ла зе из да љи не ње го вог се ла под Ко па -о ни ком, али по сте за њу же лу ца осе ти ла сам да сти жу из оно га што је мојно но из Оми ша звао ду бо ки зде нац про шло сти ко ји је би ја пре су ши јајед но ду го ври ме, ка ко и три ба, ама...У мра ку со бе по ку ша вам да ре кон стру и шем ње го ве шту ре од го во -ре и од ре дим ме сто где је ус пе ла да угу ра реч „ту ђа“, „ту ђин ка“.– Па, на ђе се...– ...– До бро, имам.– ...– Ка ко то ми слиш?!– ...– Ух! Ни је „на ша“, мај ко. ... Мо ја је. Мо ја!И ту је спу стио слу шку. Или је схва тио да ја све чу јем, или ни је имаовише шта да каже. Он јако мало прича. Излуђујуће мало. У полупразном114


стану има довољно простора да се у њега сместе читави буљуци мојих питања оста лих без од го во ра. Ни кад ми ни је ре као да ме во ли. Чак ни да мусе сви ђам. Кад сам по ку ша ла да из ву чем не што на ту те му, про мр мљао једа су ре чи не у по тре бљи ве. Са њи ма се ни шта не мо же. Ту је стао. Тач ка.Нема даље.А мо жда ја ствар но пре те ру јем? Мо гу ће је да он уоп ште ни јепри чао о ме ни. Реч „на ша“ мо же да се од но си на раз не ства ри. Ре ци -мо, шта ја знам... На ша ку ћа, на ша ве че ра, на ша њи ва, има ту мно гоства ри. Али реч „мо ја“ и не по ко ле бљи вост очај ни ка у то ну ко јим јеиз го во ре на мо же да се од но си са мо на не што што му је од су штин скева жно сти. И на кра ју, крун ски до каз је ње го во од луч но од би ја ње да миод го во ри о че му су раз го ва ра ли. Чим сам га упи та ла, скре нуо је по гледу стра ну и по чео да се по вла чи уна зад. Ле ву ру ку је за ву као у џеп тра -пе ри ца а де сном по чео да пи па по сто чи ћу иза ле ђа тра же ћи па кло ци -га ре та, и све то на сле по, не гле да ју ћи ни сто чић, ни џеп, ни ме не. Зами ли ме тар је про ма шио та њи рић са па р че том спљо ште не шам пи теко је по сле руч ка ни је хтео да по је де јер га је чу вао за ме не. У јед номкрат ком де ли ћу се кун де из гле дао је пот пу но из гу бљен у про сто ру ивре ме ну, као ка на ри нац у тре нут ку кад се са кр лет ке из не на да сву четам ни пре кри вач па се си ро та пти ца из гу би у бле ску да њег све тла. Ето,ако ни су раз го ва ра ли о ме ни, за што је та ко упор но ески ви рао и по на -шао се као да не што кри је?Ре зул тат но ћа шњег збра ја ња пред но сти и не до ста ка је по ра жа -ва ју ћи. Пре кју че ра шњи је био до бар: при ми ли су ме да че ти ри са таднев но ра дим у скрип тар ни ци. Ју че ра шњи је био осред њи. На и ме, до -би ла сам де сет ку из хи сто ло ги је ор ган ских си сте ма и од мах по че ла дапра вим пла но ве ка ко ће ме на тре ћој го ди ни иза бра ти за де мон стра -то ра па ћу мо ћи да за ра дим ко ји ди нар, а ка сни је и за аси стен та, паон да ре дом... Не где у про ла зу сни ми ла сам ре кла му за стам бе не кре -ди те ко ји на вод но тре ба да по мог ну да се мла ди струч ња ци за др же узе мљи, да не оду у ино стран ство. При ву кла ме сла ду ња ва фот ка: мла -дић се ди на ка у чу, де вој ка иза ње га скло пи ла му ру ке око вра та, при -љу бље ни образ уз образ, обо је раз ву кли уста у осмех од ува до ува, аиза њих мо де ран ен те ри јер, све у истом то ну. Ма, ни сам ја глу па, знамда је то ле по упа ко ва на ша ре на ла жа, али мо жда је на ње ном дну ипакза о ста ло не ко си ћу шно зрн це исти не. Ако се до вољ но по тру дим, мо -жда имам шан се да до прем до ње га. Уоста лом, шта ми дру го пре о ста -је не го ве ро ва ти да се не што мо же по сти ћи ра дом? Шта? Мој је но ного во рио: Зр но по зр но по га ча, ка мен по ка мен па ла ча. Чо век мо ра да115


пла ни ра сво ју бу дућ ност. Но ше на кри ли ма сво јих пла но ва осме ли ласам се да по сле ис пи та по вер љи во упи там на шег аси стен та да ли суим пла те при стој не. Он ме осмо трио као да сам не том иза шла из спејсша тла и ре као:– Ма ла, бо ље се при ја ви да бу деш за мор че на Ин сти ту ту за зо -о ло ги ју, ти си слу чај за по сма тра ње. По гле дај шта та мо пи ше! Је л’ти сад ја сно ко ли ке су нам пла те? – до хва тио ме је за ра ме на и окре -нуо пре ма огла сној та бли прет по ста вив ши да не мам чак ни то ли комо зга да се са ма окре нем. Та мо је из ме ђу ре зул та та ко ло кви ју ма изосно ва мо ле ку лар не би о ло ги је и рас по ре да пре да ва ња за тре ћу го -ди ну био на ле пљен па пир на ко јем су ве ли ка зми јо ли ка сло ва об ја -вљи ва ла скра ће ње ча со ва на три де сет ми ну та као увод у штрајкупо зо ре ња.Ви де ла сам ја тај нат пис, ни је да га ни сам ви де ла. Са мо ни сам зна -ла где да га сме стим у сво јој гла ви. Има то ли ко ства ри ко је ме бом бар -ду ју па сам ми сли ла да мо рам од ре ди ти при о ри те те ина че ћу се из гу би -ти. Као аути сти. Ljуди обич но ми сле да су аути стич не осо бе из дво је неод све та јер ути сци не до пи ру до њих. Не раз у ме ју да је обр ну то: до њихдо пи ре та кво мно штво раз ли чи тих ути са ка да они ни су у ста њу да сено се са њи ма. За то окре ћу гла ву, огра ђу ју се рит мич но по на вља ним не -све сним по кре ти ма и сво ју па жњу усме ра ва ју на бе за зле не ства ри каошто су број ке или сла га ли це, да би са чу ва ли де лић здра вог ра зу ма, да сене рас пад ну на очи глед свих.Ка ко год да ра чу нам, би ланс пред но сти и не до ста та ка за вр ша ва сеисто: до ла зи пе так и ви кенд, а за ви кенд ће се он опет ви де ти с њом.Иза ћи ће за јед но у град. Или још го ре, мо жда оду на пут пар да на. Онка же ка ко га она уво ди у по сао и по ма же му да оства ри не ке кон так теда би мо гао за по че ти свој би знис, а ја ту ни шта не ку жим. Осим да је онау ви ше стру кој пред но сти.Ре као је да се стр пим. Ко ли ко? И ка ко? Ка ко се то ра ди? По кри јешсе пре ко гла ве да не ви диш ни шта, ћу тиш и тр пиш. Тр пиш са „с“, товаљ да зна чи стр пиш. Вре мен ски огра ни че на рад ња. Стр паш сво ју оја ђе -ну лич ност у не ку ру пу ода кле не мо жеш ни шта да ви диш, (ре ци мо ње -га ка ко на пир ли тан ше та с њом по Кнез Ми хај ло вој) и у тој ру пи че каш116


да ис тек не од ре ђе но вре ме. А кад то вре ме про ђе, он да се на прег неш даис пру жиш ру ке из над гла ве и одиг неш ме тал ни по кло пац шах та па изр -о ниш на све тло да на, са збо ра ном из бле де лом ко жом ко ја је за бо ра ви лашта је то сун це и са истим та квим очи ма.Мла да си, за те бе има вре ме на. Та ко су ми го во ри ли код ку ће. Садја то го во рим се би: мла да си, то је тво ја пред ност. И ве ру јем се би истооно ли ко ко ли ко сам ве ро ва ла и њи ма кад су ми то го во ри ли: 0.00%.Би ће и дру гих му шка ра ца ко ји ће до ди ри ва ти мо је те ло у бу дућ -но сти, прет по ста вљам. Ако ова ре че ни ца тре ба да ме уте ши, успе шностје иста као код прет ход не. Је жим се од по ми сли на ту ђе до ди ре. Ме нитре ба са мо ње гов. Јер, све је мо је ди мен зи о ни са но та ко да ста не у ње го -ву ша ку. Овал ли ца. Ра ме. Дој ка. И та ко да ље, пре ма ју гу. Не, ипак сампо гре шно ре кла. Не да „ста не“ у ша ку, не го да лег не. Улег не. Опу сти сета мо. На ђе свој мир. Ком па ти бил ност ће лиј ског скло па мо јих и ње го -вих мо ле ку ла: 100%.Шта је у ства ри до дир? Спа ја ње два чвр ста те ла не ми нов но пра ће -но раз два ја њем истих. Ре цеп то ри у ко жи ре ги стру ју не ко де ша ва ње ипре ко не ра ва ша љу им пулс до мо зга, а он га пре по зна је као при јат ноили не при јат но. Или нео п ход но.Јед ном сам му ре кла да ор га зам ли чи на кра так спој, као струј ниудар. На сме јао се:– Ако ти је ак це нат на спој, он да ми се сви ђа. Ако је на кра так, он -да баш и не то ли ко. Не го, да ми још ма ло по ра ди мо на то ме...Ка ко из гле да ју до ди ри то ком це лог љу бав ног жи во та јед не про -сеч не осо бе? Па рт не ри се ме ња ју а по кре ти и до ди ри оста ју исти. Зарни је то ма ло из дај нич ки, пре ва рант ски, пре све га пре ма се би? И пре маоним до ди ри ма ко ји су не кад иза зи ва ли кра так спој. По ште но би би лода се ме ња ју и до ди ри.Да ли он се бе ма ње до зи ра кад до ди ру је ње но те ло? Да је се бе ума њим ко ли чи на ма, или се не да је уоп ште, са мо ме ха нич ки од ра ђу јепо сао. Он твр ди да му шкар ци то мо гу. Да уоп ште не да ју се бе. Океј, јаје сам ска пи ра ла те му ка ме ле о ни зма код же на, али му шкар ци ми ни су117


ја сни. Са њи ма је дру га чи је, они не мо гу да од глу ме тек та ко... Или мо -жда ипак мо гу? Не вре ди, мо ра ћу да пи там...– Ааа, да ли с њом до ла зиш до... знаш, крат ког спо ја?– Па... Да, али... Ни је исто као с то бом. Стр пи се, ми шко, стр пи сене ко вре ме.Он да се ја увре ђе но окре нем на дру гу стра ну, али он се уоп ште неза бри ња ва због то га. При ви је се уз ме не, ле ву ру ку про ми го љи из ме ђуча р ша ва и мог те ла, са ви је је у лак ту и ша ком об у хва ти мо је ра ме. Де снуста ви на мој бок, па лац угње зди на оно ње го во ме сто, и та ко, др же ћи меса обе ру ке, за спи. Ја опет оста нем буд на, гле дам у мрак и раз би јам гла -ву.Пр во, не раз у мем ка ко ни је исто и ка ко они то мо гу.Дру го, ко ли ко да се стр пим?Хте ла бих да ста нем и ре зи ми рам ства ри да ви дим где сам ја са да,али не успе вам.Ма, не мо же се то ре зи ми ра ти. Мо гу са мо да се шћу ћу рим из ме ђуње го ве ле ве и де сне ру ке, ту, на мо јој стра ни кре ве та.Из рукописа збирке приповедака Инфлуенца – приче о додирима118


DIFFERENCES...… Nights are the hardest. Then I sum up. The advantages and disadvantages.When I am in a state like that, I am not up for anything and I tellhim nicely that the middle of the bed is a line he mustn’t cross. And he respectsthat, I can’t complain. Although the bed is narrow and we have onlyone pillow, I mean, the only one normal, big, and a few small decorative,plush ones from Chinese store, which we usually put on the sides, he feelsgood and always falls asleep before me.I’m not saying that even the big pillow isn’t ours, but that I am troubledby not knowing what is going on in that head on somebody else’s pillow. Andwhat does somebody else’s mean, anyway?a. So me body el se's pil low. - No pro blem, one day we'll ha ve our own. Apil low and a bed and a apart ment and everything el se.b. So me body el se's mat ter. - That do esn't in te rest me. Ne it her of us in -terferes in somebody else's matters.c. So me body el se's man. - Ha, now what, ge ni us? I don't know whatnow, but I do know that his mot her used tho se words. I know. Even tho ughwhat she was on the ot her si de of the wi re so I co uldn't he ar her words, butonly his, I still knew. At first, it se e med that they we re co ming from afar ofhis vil la ge be ne ath Ko pa o nik, but by a grip in the sto mach I felt them co mingfrom what my grand pa from Omiš used to call a de ep well of past which hadbeen dried out for a long ti me, as it sho uld've, but...In the dark ness of the ro om I’m trying to re con struct his scant an swersand de ter mi ne the mo ment when she suc ce e ded in squ e e zing in the wordsso me body el se’s, so me body el se’s wo man.– Well, the re is…– …– Good, I ha ve.– ...120


– What do you mean?!– ...– Ah! Not ours, mot her. She's mi ne. Mi ne!And then he hung up....An ex cerpt from the story Dif fe ren ces121


УЧЕСНИЦИ МЕ ЂУ НА РОД НЕ КЊИ ЖЕВ НЕ КО ЛО НИ ЈЕСРП СКОГ КЊИ ЖЕВ НОГ ДРУ ШТВАОД 2001. ДО 2012. ГО ДИ НЕ„Чо р та нов ци 2001“ (15–25. сеп тем бра 2001)Ге ор ги Го спо ди нов (Бу гар ска)и Би ља на Ку р та ше ва (Бу гар ска)Алек сан дар Про ко пи ев (Ма ке до ни ја)Не над Ве лич ко вић (Бо сна и Хе р це го ви на)Фи о на Симп сон (Ве ли ка Бри та ни ја)Га бор Чо р даш (Ма ђар ска)Ху ан Ок та вио Пренс (Ар ген ти на)Сте ван Тон тић (Бо сна и Хе р це го ви на)Во ји слав Ка ра но вић (Ср би ја)Го р да на Ћи р ја нић (Ср би ја)„Чо р та нов ци 2002“ (15–25. сеп тем бра 2002)Алек сан дар Ге нис (Ру си ја, САД)Ана ста сис Ви сто ни тис (Грч ка)Ми ха ил Бе рг (Ру си ја)Ар не Ру сте (Но р ве шка)Бе та Том ка (Ма ђар ска)Бо ри слав Ра до вић (Ср би ја)Ми лу тин Пе тро вић (Ср би ја)Зла та Ко цић (Ср би ја)Ljиљана Јо кић Ка спар (Ср би ја)Све то зар По штић (Ср би ја)Го р да на Ћи р ја нић (Ср би ја)„Чор та нов ци 2003“ (15–25. сеп тем бра 2003)Зо ри ца Ра да ко вић (Хр ват ска)Џу ли ја на Спар (САД)Бил Лу о ма (САД)Му ниб Де ла лић (Но р ве шка)Ана Ри сто вић (Ср би ја)Ра ди вој Шај ти нац (Ср би ја)Звон ко Ка ра но вић (Ср би ја)122


Де јан Илић (Ср би ја)Ду брав ка Ђу рић (Ср би ја)Љиљана Јо кић Ка спар (Ср би ја)„Чо р та нов ци 2004“ (15–25. сеп тем бра 2004)Ли ди ја Дим ков ска (Ма ке до ни ја)Ху ан Ок та вио Пренс (Ар ген ти на)и Ел ви ра Ме зон (Ар ген ти на)Бран ко Ку кић (Ср би ја)Ми ло ван Ма р че тић (Ср би ја)Са ва Да мја нов (Ср би ја)Ми лу тин Пе тро вић (Ср би ја)Го р да на Ћи р ја нић (Ср би ја)„Чо р та нов ци 2005“ (15–25. сеп тем бра 2005)Ала Та та рен ко (Укра ји на)Бо го мил Ђу зел (Ма ке до ни ја)Лил ја на Ди р јан (Ма ке до ни ја)Вик то ри ја Ра дич (Ма ђар ска)Ка рол Хмел (Сло вач ка)Цве тан ка Елен ко ва (Бу гар ска)Ва са Пав ко вић (Ср би ја)Жи во рад Не дељ ко вић (Ср би ја)Ми о драг Ра и че вић (Ср би ја)„Чор та нов ци 2006“ (15–25. сеп тем бра 2006)Мој ца Ку мер деј (Сло ве ни ја)Ма рио Бе не де ти (Ита ли ја)Ум бер то Фјо ри (Ита ли ја)Звон ко Ма ко вић (Хр ват ска)Ро берт Ху ан-Кан та ве ља (Шпа ни ја)Ева Зо нен берг (Пољ ска)Ми ли ца Ми ћић Ди мов ска (Ср би ја)Игор Ма ро је вић (Ср би ја)Де јан Илић (Ср би ја)123


„Чо р та нов ци 2007“ (15–25. сеп тем бра 2007)Амир Бр ка (Бо сна и Хе р це го ви на)Ма ти јас Енар (Шпа ни ја)Алек сан дра Пе тро ва (Ита ли ја)Ни ко ла Ма ло вић (Цр на Го ра)Ка зу ко Ши ра и ши (Ја пан)Дра ган Јо ва но вић Да ни лов (Ср би ја)Де ја на Ни ко лић (Ср би ја)Игор Ма ро је вић (Ср би ја)„Чо р та нов ци 2008“ (15–25. сеп тем бра 2008)Еле на Ха зу ри (Грч ка)Га бор Шејн (Ма ђар ска)Ма ри ја Иг на ти је ва (Ру си ја)Си би ла Пе тлев ска (Хр ват ска)Сте ван Тон тић (Бо сна и Хе р це го ви на)Жа р ко Ра да ко вић (Ср би ја, Не мач ка)Љиљана Шоп (Ср би ја)Та ња Кра гу је вић (Ср би ја)Ду шко Но ва ко вић (Ср би ја)„Чор та нов ци 2009“ (10–17. сеп тем бра 2009)Аида Хан цер (Ру му ни ја)Лу каш Мањ чик (Пољ ска)Лен ка Дан хе ло ва (Че шка)До р та Ја гић (Хр ват ска)Јо ви ца Ива нов ски (Ма ке до ни ја)Иван Доб ник (Сло ве ни ја)Пре драг Бје ло ше вић (Ре пу бли ка Срп ска)Бо рис Јо ва но вић Ка стел (Цр на Го ра)Де јан Алек сић (Ср би ја)Ср ђан Те шин (Ср би ја)„Чо р та нов ци 2010“ (10–17. сеп тем бра 2010)Фи лип Де ла во (Фран цу ска)Ма ри ја на Ла р сен (Дан ска)Ни ко лае Ко ан де (Ру му ни ја)Ро берт Ше р бан (Ру му ни ја)124


Ке вин Па у ер (Ир ска)Та ња Сту пар – Три фу но вић (Ре пу бли ка Срп ска)Ми р ја на Сте фа но вић (Ср би ја)Ја сми на То пић (Ср би ја)Алек сан дар Но ва ко вић (Ср би ја)„Чо р та нов ци – Ан дре вље 2011“ (10–17. сеп тем бра 2011)Ни ко лај Бај тов (Ру си ја)Ми ле Сто јић (Бо сна и Хе р це го ви на)Вла дан Ма ти је вић (Ср би ја)Џејмс Са тер ленд – Смит (Ве ли ка Бри та ни ја)Ди ми трис Со та кис (Грч ка)Ма ри ус Ке ла ру (Ру му ни ја)Аг ње шка Си ска (Пољ ска)Ива на Ми лан ков (Ср би ја)Исма ил Бан до ра (Јор дан)Ан дри ја Ма тић (Ср би ја)„Сом бор 2012“ (10-17. септембра 2012)Аг ње шка Жу хов ска Арент (Пољ ска)Џ. Кејтс (САД)Емил Ан дре ев (Бу гар ска)Тон ко Ма ро е вић (Хр ват ска)Али си ја Аса (Шпа ни ја)Ива на Ди мић (Ср би ја)Ми р ја на Ми тро вић (Ср би ја)Ма р ко Ви дој ко вић (Ср би ја)На да Ду ша нић (Сом бор) – пи сац до ма ћин125


PARTICIPANTS OF THE INTERNATIONAL WRITERS’ COLONYOF THE SERBIAN LITERARY SOCIETY FROM 2001 TO 2012“Čortanovci 2001“ (15-25th September 2001)Georgi Gospodinov (Bulgaria)Biliana Kourtasheva (Bulgaria)Aleksandar Prokopiev (Macedonia)Nenad Veličković (Bosnia and Herzegovina)Fio na Sampson (Great Britain)Gabor Csordas (Hungary)Juan Octavio Prenz (Argentina)Stevan Tontić (Bosnia and Herzegovina)Vojislav Karanović (Serbia)Gordana Ćirjanić (Serbia)“Čortanovci 2002“ (15-25th September 2002)Alexander Genis (Russia, USA)Anastassis Vistonitis (Greece)Mikhail Berg (Russia)Arne Ruste (Norway)Beata Thomka (Hungary)Borislav Radović (Serbia)Milutin Petrović (Serbia)Zlata Kocić (Serbia)Ljiljana Jokić Kaspar (Serbia)Svetozar Poštić (Serbia)Gordana Ćirjanić (Serbia)“Čortanovci 2003“ (15-25th September 2003)Zorica Radaković (Croatia)Juliana Spahr (USA)Bill Luoma (USA)Munib Delalić (Norway)Ana Ristović (Serbia)Radivoj Šajtinac (Serbia)Zvonko Karanović (Serbia)Dejan Ilić (Serbia)126


Dubravka Đurić (Serbia)Ljiljana Jokić Kaspar (Serbia)“Čortanovci 2004“ (15-25th September 2004)Lidija Dimkovska (Macedonia)Juan Octavio Prenz (Argentina)Elvira Meson (Argentina)Branko Kukić (Serbia)Milovan Marčetić (Serbia)Sava Damjanov (Serbia)Milutin Petrović (Serbia)Gordana Ćirjanić (Serbia)“Čortanovci 2005“ (15-25th September 2005)Ala Tatarenko (Ukraine)Bogomil Đuzel (Macedonia)Liljana Dirjan (Macedonia)Viktoria Radics (Hungary)Karol Hmel (Slovakia)Tsvetanka Elenkova (Bulgaria)Vasa Pavković (Serbia)Živorad Nedeljković (Serbia)Miodrag Raičević (Serbia)“Čortanovci 2006“ (15-25th September 2006)Mojca Kumerdej (Slovenia);Mario Benedetti (Italy)Umberto Fiori (Italy)Zvonko Maković (Croatia)Robert Juan-Cantavella (Spain)Ewa Sonnenberg (Poland)Milica Mićić Dimovska (Serbia)Igor Marojević (Serbia)Dejan Ilić (Serbia)127


“Čortanovci 2007“ (15-25th September 2007)Amir Brka (Bosnia and Herzegovina)Mathias Enard (Spain)Alexandra Petrova (Italy)Nikola Malović (Montenegro)Kazuko Shiraishi (Japan)Dragan Jovanović Danilov (Serbia)Dejana Nikolić (Serbia)Igor Marojević (Serbia)“Čоrtanovci 2008“ (15-25th September 2008)Elena Houzouri (Greece)Gabor Schein (Hungary)Marija Ignatijeva (Russia)Sibila Petlevska (Croatia)Stevan Tontić (Bosnia and Herzegovina)Žarko Radaković (Serbia, Germany)Ljiljana Šop (Serbia)Tanja Kragujević (Serbia)Duško Novaković (Serbia)“Čortanovci 2009“ (10-17th September 2008)Aida Hancer (Romania)Lukasz Mańszyk (Poland)Lenka Daňhelová (The Czech Republic)Dorta Jagić (Croatia)Jovica Ivanovski (Macedonia)Ivan Dobnik (Slovenija)Predrag Bjelošević (The Republic of Srpska)Boris Jovanović Kastel (Montenegro)Dejan Aleksić (Serbia)Srđan Tešin (Serbia)“Čortanovci 2010“ (10-17th September 2010)Philippe Delaveau (France)Marianne Larsen (Denmark)Nicolae Coande (Romania)Robert Serban (Romania)128


Kevin Power (Ireland)Tanja Stupar – Trifunović (The Republic of Srpska)Mirjana Stefanović (Srbija)Jasmina Topić (Serbia)Aleksandar Novaković (Serbia)“Čortanovci – Andrevlje 2011“ (10-17th September 2011)Nikolai Baitov (Russia)Mile Stojić (Bosnia and Herzegovina)Vladan Matijević (Serbia)James Sutherland-Smit (Great Britain)Dimitris Sotakis (Greece)Marius Chelaru (Romania)Agnieszka Syska (Poland)Ivana Milankov (Serbia)Ismail Bandora (Jordan)Andrija Matić (Serbia)“Sombor 2012“ (10-17th September 2012)Agnieszka Żuchowska-Arent (Poland)J. Kates (USA)Emil Andreev (Bulgaria)Tonko Maroević (Croatia)Alicia Aza (Spain)Ivana Dimić (Serbia)Mirjana Mitrović (Serbia)Marko Vidojković (Serbia)Nada Dušanić (Sombor) – host writer129


Садржај/ContentИсторијат Међународне књижевне колонијеСрпског књижевног друштва 4History of the International Writers’ Colony ofthe Serbian Literary Society 6Међународна књижевна колонија „Сомбор 2012“ 8The International Writers’ Colony “Sombor 2012” 9Организација и реализација 10Organization and realization 11Програм 12Programme 14ПОЕЗИЈА И ПРОЗА УЧЕСНИКА КОЛОНИЈЕ /POETRY AND FICTION BY THE COLONY PARTICIPANTSТонко Мароевић / Tonko Maroević 18Џ. Кејтс / J. Kates 28Емил Андреев / Emil Andreev 40Ивана Димић / Ivana Dimić 54Мирјана Митровић / Mirjana Mitrović 66Алисија Аса / Alicia Aza 76Марко Видојковић / Marko Vidojković 88Агњешка Жуховска Арент / Agnieszka Zuchowska-Arent 98Нада Душанић / Nada Dušanić 110Учесници Међународне књижевне колонијеСрпског књижевног друштва од 2001. до 2012. године 122Participants of the International Writers’ Colony of theSerbian Literary Society from 2001 to 2012 126


Међународна књижевна колонијаСрп ског књи жев ног дру штва„Сом бор 2012“Из да вачСрп ско књи жев но дру штвоБе о град, Фран цу ска 7www.skd.rsЗа из да ва чаВу ле Жу рићУред никДе јан Си мо но вићОпре маДу шан Ше вићПри пре маДра ган Нин ко вићШтам па„Чи го ја штам па“Бе о град, Сту дент ски трг 13Ти раж200 при ме ра ка


CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд821-82(082.2)СРПСКО књижевно друштво (Београд).Међународна књижевна колонија "Сомбор 2012"(Сомбор)Међународна књижевна колонија Српскогкњижевног друштва "Сомбор 2012" =International Writer's Colony of the SerbianLiterary Society "Sombor 2012" / [уредникДејан Симоновић]. - Београд : Српскокњижевно друштво = Serbian LitararySociety, 2012 (Београд : Чигоја штампа). -136 стр. : илустр., фотогр. ; 24 cmУпоредо срп. текст и енгл. превод. -Манифестација се од 2001. до 2011. одржавалапод називом Међународна књижевна колонија"Чортановци". - Тираж 200. - Биобиблиографскиподаци о ауторима уз текст.ISBN 978-86-905983-5-91. Симоновић, Дејан [уредник]COBISS.SR-ID 194553868

More magazines by this user
Similar magazines