EGO

Egomagazin

EGO

MAGAZIN

http://exestudio.rs/

fotografija: Relja Ivanić

0009

2015


53rd

CAPE COD

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl

Generalni sponzor

10-15. Nov. 2015.


Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs


008/009

Muzej The Broad, Diller Scofidio + Renfro

Ego magazin

010/011

012/013

016/017

020/021

novembar 2015 / N°0009

Hayatt Herald Square

Fritz Hansen

014/015

Bernardi’s London, UK

Moët & Chandon

018/019

Kafe, radnja Philos, Atina

Restoran EL Papagayo

022/023

Walter Knoll

studio Presek

026/030

Geberit

032/033

Tier zavese

034/047

Ines Janković

048/064

Diller Scofidio + Renfro

066/077

Exe studio

078/091

Stone House - Proarh

092/109

Stéphane Beel Architect


010/011 www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Hyatt Herald Square, New York, USA

Za hotelski lanac Hyatt u Njujorku ovo je bila godina za pamćenje. Hotel The

Park Hyatt dobio je najviše novinskih naslova. ali je i otvaranje drugog hotela,

Hyatt Herald Square, takođe privuklo veliku pažnju. Autori projekta enterijera

su Paul Vega i Vennie Lau iz firme VLDG Inc. Estetika ovog hotela sa 122 sobe

inspirisana je istorijom kvarta u kom se nalazi – to je kvart o kome se u prošlosti

puno pisalo, a nalazi se blizu Fashion Districta. U takvom okruženju, enterijer

obiluje vatrometom boja i tekstilom izrađenim po meri. Pult portirnice izrađen

je od naslaganih novina, u skladu sa gosotljubivom atmosferom kojom hotel

zrači. Po dizajnerskom rešenju ističu se ulazni hol ukrašen delima lokalnih

umetnika i salon na krovu nazvan ‘Up on 20’, sa kog se pruža fantastičan pogled

ka Empire State Buildingu i ka kuli Freedom Tower.

http://heraldsquare.hyatt.com/en/hotel/meetings-and-events.html

tekst: Ego


012/013

www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Redizajn sobe 506 u SAS Royal

Hotelu u Kopenhagenu

Jaime Hayon

Imajući u vidu to da je hotel SAS Royal nekada nazivan ‘prvim dizajn hotelom na

svetu’, tragičan gubitak predstavlja činjenica da, osim eksterijera, nije mnogo

ostalo od ove ikone Kopenhagena koju je projektovao Arne Jacobsen 1960.godine.

Projektovan po narudžbini aviokompanije Scandinavian Airlines System (SAS) kao

međunarodni ‘prolaz’ ka Danskoj, Švedskoj i Norveškoj, hotel od dvadeset spratova

koji sadrži i terminal aerodroma, bio je nakon izgradnje najviša zgrada u

gradu. Arne Jacobsen je autor kompletnog rešenja hotela, imenovan za dizajnera

od strane lokalnog proizvođača nameštaja, kompanije Fritz Hansen, a dizajnirao

je tom prilikom i više komada nameštaja, danas već poznate kao ikone dizajna.

Ipak, tokom sedamdesetih godina, usled nesposobnosti da se predvide neki budući

trendovi, renovirane su skoro sve sobe hotela, ali je sobu 606 u originalnom izgledu

sačuvao tadašnji direktor. U ovoj sobi je izložen originalni Jacobsenov dizajn,

uz izbor njegovih komada nameštaja – ikona, među kojima su najpoznatije

stolice ‘Swan’, ‘Drop’ i ‘Egg’. 54 godine kasnije, Fritz Hansen se vratio u hotel, ovog

puta angažujući španskog umetnika i dizajnera Jaimea Hayona, koji je preuzeo zadatak

redizajniranja još jedne od gostinskih soba – sobu broj 506. ‘Dizajnirati ovu

sobu bio je kao praznik,’ kaže Hayon. ‘Ideja je od početka bila uklopiti sve i uživati!’

Niz komada nameštaja koje je Hayon dizajnirao za brend Fritz Hansen, uključujući

sofu ‘Favn’, sto ‘Analog’ i stolicu ‘Ro’ dopunjeni su brojnim predmetima kao što su

luster, lampe, komoda, ogledalo i vaza. ‘To su male stvari, ali ti detalji su ono što

ovo mesto čini prijatnim,’ objašnjava Hayon. U sobi se takođe nalazi i Jacobsenova

stolica ‘Drop’ – dizajnirana sa mnogim drugim predmetima kao deo kolekcije za

prvobitni projekat opremanja hotela, a sada je ponovo upotrebljena nakon pedeset

godina hibernacije. Hayon je stolicu reinterpretirao u svom ekscentričnom

maniru tapacirajući je krznom: ‘’Upotrebio sam najrizičniji tekstil koji su imali.’’

Tipično, Hayon je sobu uredio u zagasitim, sivim tonovima sa neobičnim akcentima

boja stvarajući zanimljive kombinacije. ’Radilo se o činjenici da ove boje nije jednostavno

kobinovati,’ objasnio je. ‘Uvek kažem da u dizajnu, ako koristite monohromatsku

skalu, a imate nekoliko komada u boji, možete sasvim mirno živeti.’

Rezultat je jasan i moderan, sa ‘začinom koji je tipičan za Hayonov mediteranski

šarm’. ‘Bila je to jedna dobra ideja i bilo je zabavno raditi,’ rekao je.

fotografije: Fritz Hansen

tekst: Ego

http://www.fritzhansen.com/en/fritz-hansen


014/015 www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Bernardi’s, London, UK

Gabriel i Marcello Bernardi

Braća australijsko-italijanskog porekla Gabriel i Marcello Bernardi

nadaju se da će njihov novi restoran ‘Bernardi’s’ podariti autentični

‘dodir’ Italije londonskom kvartu Marylebone. ‘’Obojica uživamo u laganoj,

svežoj, jednostavnoj hrani i želeli smo da stvorimo mesto gde

bi se moglo jesti tokom celog dana,’’ kažu braća. Atmosferi restorana

svakako doprinosi to što u prostor iza sveže oslikane viktorijanske

fasade veliki prozori tokom celog dana propuštaju puno prirodnog

svetla u enterijer sa visokim plafonima.

Igrajući dvostruku ulogu, investitora i dizajnera, Gabriel Bernardi

je u unutrašnjosti stvorio prostor ‘slobodnog plana’ obojen u sivu i

crnu boju, obložen prirodnim drvetom i kamenom. Veliki zajednički

sto u zaleđu restorana okrenut je ka otvorenoj kuhinji i baru, iako

su najbolja mesta zapravo niske kožne klupe kraj prozora – savršene

za posmatranje pripreme hrane šefice Sabrine Gidda.

Kobasica od teletine, žalfija i čili pice, kanapei sa maslinama,

inćunima i pačijim jajetom... Malo neobičnija jela sadrže belu breskvu,

preliv burrata od mocarele i pavlake, bademe i salatu od bosiljka,

njoke sa estragonom prelivene zečijim raguom, pasuljem i pančetom,

kao i sočni svinjski file sa limunom, školjkama i fregolama.

tekst: Ego

http://bernardis.co.uk/


016/017

www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Drvo, metal, staklo i pena

MCIII

Moët & Chandon

Ove jeseni, stručnjaci vinarije Moët & Chandon izašli su iz podruma kako bi

predstavili novi šampanjac koji se pravi čak 15 godina – mešavinu koja slavi

različite tehnike pravljenja šampanjca, sa vinima skladištenim u buradima od

tri različita materijala i sa najmanje šest Grand Vintage šampanjaca.

Vratimo se prvo u 2000.godinu, kada se proslavljao novi milenijum. Tada je kompanija

Moët & Chandon lansirala Esprit du Siécle, kombinujući 11 najboljih

vintidž šampanjaca dvadesetog veka. Pošto je usavršila proces mešanja,

Kompanija je sada proizvela novi šampanjac. MCIII je mešavina stonih vina i

šampanjaca iz serije Grand Vintage Collection, i predstavljena je u futurističkoj

crnoj staklenoj boci.

Vina su sazrevala u buradima od tri različita materijala – nerđajućeg čelika,

hrastovine i stakla – što obezbeđuje raznovrsnost ukusa u okviru složene

mešavine. Sloj od nerđajućeg čelika daje ukus nalik voću, staklo ukusu daje

žestoku ‘pečenu’ notu, a sloj starog drveta dodaje gorak i malo sofisticiraniji

ukus. ‘Verzije, sveže i elegantne, stvorene od vintidž vina iz perioda 1998-2000,

prevaziđena su vinima koja su sazrevala u drvetu i u boci,’ kaže šef podruma

kompanije Moët & Chandon, Benoît Gouez, objašnjavajući proces stvaranja

šampanjca MCIII i eksperimentalne procese tokom rada u vinskom podrumu

Kompanije. ‘Ta vina nisu dobila voćni ukus, pa smo ih odbacili.’

‘Možemo zaključiti da šampanjac MCIII nije mogao biti stvoren na bazi svih

vintidž vina,’ nastavlja on, ‘već su samo ona sa najbogatijim i najintenzivnijim

ukusom mogla da obezbede čvrstu osnovu u mešavini i da sačuvaju voćnu

notu ukusa u finalnom proizvodu. Kao rezultat, MCIII se bazira na vinu iz 2003.

godine, koje je odlično vino. Zahvaljujući ovogodišnjem toplotnom talasu

dobili smo ovo bogatstvo sa dve vrste grožđa.’

Dizajn boce je podjednako upečatljiv, posebno jer označava promenu već

ustaljenog ‘klasičnog’ stila tipičnog za kompaniju Moët & Chandon. Materijali

koji su upotrebljeni odražavaju proces pravljenja vina – sa crnom staklenom

bocom, metalnim čepom i drvenom korpom za bocu.

tekst: Ego

http://www.moet.com//


018/019

www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Neoklasična kuća u Atini

Kafe i radnja Philos

Atinski kafe i radnja Philos nalazi se u ulici Solonos, u elegantnoj ali oronuloj

neoklasičnoj kući koju je 1937.godine podigao preduzimač Euripidis Koutlidis.

Kuća je nakon njegove smrti 1970.godine ostala napuštena, a sada je otvorena

za javnost zahvaljujući Marileni Emmanouil i Sotirisu Tsaglisu, koji su

je pretvorili u jedinstveni ugostiteljsko-trgovački prostor. Iz velikog kafea

stupa se u različite prostore u kojima su izloženi komadi modnog dizajna i

proizvoda za kuću. Enterijer je projektovan tako da odražava skandinavski

duh i tipično američke brendove kao što su Sandqvist i Suigeneric. Ove jeseni,

vlasnici će preurediti i za publiku otvoriti još dva gornja sprata na kojima će

se nalaziti salon lepote, izložbeni prostor, restoran, i krovna terasa.

fotografije: http://www.panoskostouros.com/

tekst: Ego


020/021 www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Restoran El Papagayo

Córdoba, Argentina

Samo dva i po metra širok i 32 metra dugačak, najnoviji restoran u gradu

Kordobi smešten je bukvalno u prolazu između dve zgrade. Formiran 1870.

godine, ovaj mračni prolaz sada je trasnformisao argentinski dizajner enterijera

Ernesto Bedmar, šef singapurske firme Bedmar & Shi Design u saradnji

sa lokalnom dizajnerkom Lucijom Roland. Stvoren je svetlom okupan

prostor koji se prostire na dve etaže i raspolaže sa samo 36 mesta!

‘’Ideja je bila da prostor osvetlimo prirodnim svetlom,’’ kaže Bedmar, koji je

i vlasnik restorana, a inspirisala ga je azijska veština da se od malog prostora

izvuče maksimum. Postojeći zid od opeke zadržan je sa jedne strane,

dok sloj betona sakriva drugi zid, naglašavajući tako kontrast između

tradicionalnog i savremenog. Elegantan nameštaj, izrađen je po meri od

Guatambu drveta, dok prostor ukrašava instalacija umetnika Santiaga

Lene. To je zapravo ‘čudovište’ od 800kg, okačeno o plafon i izvedeno od 1000

keramičkih komada, predstavljajući jato ptica. U maloj, kompaktnoj kuhinji,

šef Javier Rodriguez priprema svež, lokalni meni – specijalitete od patagonijske

krabe sa kaparima, grožđem i jabukom do džigerice sa papričicama i

pikantnim sosom, a sve to naravno pripremljeno na grilu i u peći na drva.

http://www.elpapagayo.com.ar/

tekst: Ego


022/023

NOVOSTI

150 godina Walter Knolla

Wilhelm Knoll je u Štutgartu 1865.godine otvorio prodavnicu kože. Naslednik

ove radnje danas je nemački brend Walter Knoll, koji ove godine slavi svoj stopedeseti

rođendan. Ostavši veran svojim korenima, i u smislu lokacije i etosa,

proizvodni pogon i sedište Kompanije ponosno su i dalje u Nemačkoj, dok vrhunska

izrada ostaje čvrsto na prvom mestu vrednosti koje brend neguje. Tokom

godina, Kompanija je angažovala brojne talente internacionalnog dizajna kao

što su Norman Foster i Pearson Lloyd iz Velike Britanije, studio EOOS iz Austrije,

Ben van Berkel iz Holandije, Kengo Kuma iz Japana i Claudio Bellini iz Italije, i

svi oni su stvorili izuzetne komade modernog nameštaja koji su prošli test vremena.

Ne želeći da stopedeseti rođendan prođe bez proslave, kompanija Walter

Knoll organizovala je niz događaja tokom godine, i lansirala čak osam novih

proizvoda kako bi obeležila jubilej. Među novim komadima nameštaja nalaze se

sofa i klub-stočići bečkog dizajnerskog studija EOOS, novo izdanje stolice ‘Berlin

chair’ koju je dizajnirao Meinhard von Gerkan još 1975.godine za VIP salon

berlinskog aerodroma Tegel, kao i set više puta nagrađivanih salonskih fotelja

dokazanih stručnjaka za ergonomiju, studija PearsonLloyd.

http://www.walterknoll.de/en

tekst: Ego


024/025

Ljubomir Janković

Ego magazin # 0009

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković

It + web: o3art

Asistent urednika: Dostana Janković

Novinar: Jelena Blagojević

foto: Vladimir Milosavljević, PIKI

restoran Ambar, Beton Hala, Beograd

Naslovna stranica Ego magazina [0009],

http://exestudio.rs/

Divcibare Mountain Home

fotografija: Relja Ivanić

Poštovani čitaoci, Pred vama je deveti broj ego magazina. ZABELEŽILI SMO INTERESANTNE

STAVOVE U INTERVJUIMA SA USPEŠNIM ŽENAMA IZ STUDIA A4+ SANJA STOJAKOVIĆ, INES ATELIER,

STUDIO PRESEK, ISABELLE VACCHI. SA POSEBNIM ZADOVOLJSTVOM DONOSIMO PRIKAZ MALE PLA-

NINSKE KUĆE, NA PLANINI mALJEN KOD vALJEVA. pRIČA JE INTERESANTNA JER SE RADI O OBJEKTU

KOJI SU ARHITEKTE PROJEKTOVALE ZA SEBE I STVORILI ARHITEKTONSKO DELO KOJE JE UŠLO U DIGI-

TALNU ISTORIJU: TO JE NAJPOPULARNIJI PROJEKAT REALIZOVAN U SRBIJI, OBJAVLJEN NA NAJVEĆEM

BROJU SVETSKIH SAJTOVA. TAKAV DOGAĐAJ JE ZNAČAJAN JER POTVRĐUJE DA ARHITEKTURA (IDEJE)

NIJE U KRIZI, NEGO DA JE VEĆINA INVESTITORA U (mentalnoj)KRIZI. Iz susedne hrvatske prikazujemo

stone house studia proarh. PREDIVNA KUĆA, SKULPTURA, na obali mora. Posebnu

pažnju obratite na objekat koji su napravili u los angeles-u diller scofidio+renfro. još

jedna fantastična zgrada iz ovog američkog ofisa. SIGURAN SAM da će vam ego magazin

pružiti inspiraciju na nove ideje, ZA NOVE VIZIJE o lepoti KOJE PRUŽA život uz dizajn u svakom

obliku.

LJUBOMIR JANKOVIĆ

Ines Janković

110/127

Archstudio

128/159

Restoran Ambar

160/173

Weijenberg Architects

174/181

Isabelle Vacchi

182/195

Studio Presek

196/209

Stone House - Proarh

Gubi- Greta Magnusson Grossman


026/027 www.ego-magazine.com

PROMO

Geberit tuš kanali CleanLine za

tuš prostor u ravni poda

Čisto i privlačno

Moderan otvoren tuš prostor u ravni poda stremi da postane standardno

rešenje za nova kupatila. Geberit tuš kanal CleanLIne ispunjava

sve zahteve kada su u pitanju estetika, ali i čistoća i higijena,

pošto nema skrivenih ivica i teško dostupnih mesta. Površina samog

kanala ne zadržava vodu, a maska sa integrisanom mrežicom za skupljanje

kose se lako skida i čisti. Ako ste ikada čistili običan podni tuš

kanal, znate koliko se nečistoće može nagomilati ispod maske. Novi

Geberit tuš kanali CleanLine nude idealno rešenje po pitanju higijene,

pošto nema skrivenih ivica i teško dostupnih mesta. Maska sa integrisanom

mrežicom za skupljanje kose se lako skida i može se očistiti

za nekoliko sekundi. Zbog mogućnosti fleksibilnog pozicioniranja

u tuš prostoru, Geberit tuš kanali CleanLine se jednostavno instaliraju

tik uz zid, ako je potrebno. Štaviše, tuš kanal od nerđajućeg

čelika se može skratiti u skladu sa dimenzijama tuš prostora. Nakon

instalacije, tuš kanal funkcioniše kao otvoren profil u kom se voda

skuplja i otiče u otvor podnog odvoda. Geberit tuš kanali CleanLine

mogu se pohvaliti dobro osmišljenom instalacijom i tehnikom izolacije,

što ih čini podjednako jednostavnim za instalaciju kao podni

odvod. Korisnici mogu biti sigurni da je njihov tuš prostor trajno

zaštićen od curenja.

Fotografije: www.geberit.rs

tekst: www.geberit.rs

Više informacija na www.geberit.rs

Prilagodljiv

Geberit tuš kanali CleanLine se mogu postaviti bilo gde i mogu se skratiti u skladu sa zahtevima tuš

prostora.


028/029 www.ego-magazine.com

Geberit tuš kanali CleanLine ne samo da sjajno izgledaju, već se i lako čiste ,

tako da vas ništa ne sprečava da uživate u svom tuš prostoru.

Higijenski

Geberit tuš kanali CleanLine se mogu temeljno očistiti za nekoliko sekundi.


030/031

Dobro osmišljeno

Maska sa integrisanom mrežicom efikasno zadržava kosu i druge nečistoće, što sprečava

začepljenje odvoda.

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com|

www.italica.rs


032/033

PROMO

Tier zavese

Mnogo noviteta i na novoj lokaciji

Posle 10 uspešnih godina, tokom kojih smo potrošače navikli na novitete,

ove godine ćemo naše kupce obradovati novim proizvodima,

modernim kolekcijama i sve to na još jednom prodajnom mestu.

Prateći aktuelne trendove u opremanju enterijera materijalima za dekoraciju i

zaštitu od sunca,

preduzeće “TIER” iz Beograda je pripremilo brojna iznenađenja koja će biti predstavljena

na predstojećem sajmu nameštaja.

Kolekcija materijala za zavese i draperije je obogaćena novim dezenima na kojima

preovladavaju jake boje i krupni oblici. Svetski dizajneri inspirisani novim

tehnologijama u proizvodnji i digitalnoj štampi se poigravaju sa motivima koje

nalaze u različitim okruženjima i stilovima. Za osnovu se koriste uglavnom

prirodni materijali kao što su lan i pamuk, ili sintetički koji svojom strukturom

podsećaju na prirodne materijale.

Pored cvetnih i apstraktnih, pojavljuju se brokantni motivi kao i dezeni koji su

nalik onima u industriji visoke mode. Stalno prisutne pruge u kolekcijama zavesa

za naredne sezone su jedva primetne ili sa jako velikim raportom. Materijali

za rolo zavese takodje prate trendove. Novu kolekciju “Cordoba print” odlikuju

jake boje koje su štampane u viskoj rezoluciji na gruboj beloj osnovi pa odaju utisak

oslikanog slikarskog platna. Velika paleta boja na njima ih činim odličnim

rešenjem za panelne zavese jer se mogu kombinovati uz mnoštvo jednobojnih

panel traka. Zebra roloi u zenitu svoje popularnosti su obogaćeni bojama koje

do sada nisu bile prisutne, radi se o tirkiznoj i boji lešnika koja se u različitim

svetlosnim uslovima preliva iz smedje u crnu.

Screen platna koja su najpopularnija u poslovnim objektima su dopunjena kolekcijama

sa bojama i strukturom iz prirode koja polako zamenjuju dosadašnje sive

tonove. Novi proizvod koji će biti promovisan je Plise zavesa. Među najpopularnijima

u zapadnoj evropi, kod nas stiže u nekoliko boja, sa novim načinom postavljanja

i kao rešenje za prozore nepravilnih geometrijskih oblika. Osim na sajmu

nameštaja gde posetioce očekujemo na starom mestu sa lepim iznenađenjima i

popustima kao i svake godine, svi navedeni noviteti biće promovisani na našoj

staroj adresi - Omladinskih brigada 100 ( EXTRA CENTAR ) kao i na novoj adresi u

ulici Uroša Martinovića 11 ( A Blok )

Više o našim proizvodima možete pogledati na našoj web prezentaciji

www.tier.rs

ili nam se obratiti putem telefona 011/2169430 i 011/7700543


034/035 www.ego-magazine.com

INTERVJU

Ines Janković

EGO: Kakva moda je bliska savremenim ženama u Beogradu (one kojima se obraćate,

Vaša “ciljna grupa”, klijentkinje) i na koji način osluškujete njihove potrebe?

I.J.: Pre sve ga mislim da im je potrebno nesto prakticno, ali istovremeno i

efektno. Inteligentno osmisljen kroj, uz dobar odabir materijala i perfektnu

izradu je neŠto Što nijedna moderna dama neĆe odbiti kao dugoroČnu

investiciju. Imam sreĆu da dosta stvari mogu da primenim iz sopstvenog

iskustva i nekako se pokazalo da stvari koje osimislim iskljuČivo za sopstvene

potreba na kraju budu najtraŽenije.

EGO: Da li ste iz nekog definisanog razloga izašli iz sveta enterijera iako posedujete

formalno obrazovanje iz te oblasti? Da li bavljenje modom pruža više slobode

u kreativnom izrazu?

I.J.: Upravo je to bio razlog. Nedostatak slobode. Kada ste u svetu enterijera,

vi morate nekako da prilagodite, u manjoj ili veĆoj meri, svoj ukus/

stil klijentu, jer ipak je on taj koji Će na kraju boraviti u tom prostoru, tako

da je njegova poslednja. u modi ste vi ti koji diktirate odreĐeni senzibilitet

i ljudima moŽe da se svidi ili ne, ali neĆe praviti velike kompromise kada je

u pitanju estetika iza koje stojite .

Fotografije: Ines Atelier

Intervju: Ego


036/037 www.ego-magazine.com

Ines Janković

EGO: Kako se odvija proces dizajniranja nakita koji Vi oblikujete? Da li je

on proizvod već gotovih elemenata koje spajate u finalni proizvod ili projektujete

svaki pojedinačni element (od skice do završenog) proizvoda?

I.J.: Prvih nekoliko kolekcija radili smo po tom sistemu. Kučista od bakra

ili mesinga, koji su već u obliku kamena, spajali smo pod određenom

temperaturom u oblik sa crteža, da bismo ga potom galvanizovali i na

kraju fasovali kamenje. Ovo je prilicno tradicionalan, ali i redak način,

jer iziskuje veći broj faza kao i iskustvo starih majstora. Ovo je imalo

dosta uspeha, međutim, s druge strane je ograničavajuće jer u nekom

momentu nemate šta više da izmislite u kreativnom smislu. Zato smo

poslednju kolekciju za prolece-leto 2016. imali čast, i sreću, da proizvedemo

u Milanu. To nam je dalo mnogo više mogućnosti da se igramo sa

drugačijim oblicima, kao i drugim tehnikama izvođenja. Ovde je upravo

to prednost jer niste uslovljeni datim oblicima, već sve što zamslite,

odnosno osmislite na crtežu, može da se izvede po principu izlivanja

elemenata.

EGO: Koje i kakve stavove izražavate kroz svoj dizajn?

I.J.: Kada sam birala ime za svoj brend, savetovali su me da dobro

proučim šta ime koje odaberem znači. Počela sam naravno prvo od

svog i pod nazivom INES, stajalo je: čistota, novina, krepost ... To upravo

čini esenciju našeg brenda, a ono što nam je moto jeste da uživate

prvenstveno u onome ko ste, a zatim i u onome što nosite.

EGO: Da li formalno obrazovanje pomaže ili odmaže u svetu dizajna?

Koje veštine su neophodne da bi se uspešno vodio modni biznis?

Obrazovanje je jako bitno bez obzira čime se bavie, ali nije garancija

za uspeh. Voditi određeni biznis je jako kompeksno i nije dovoljno da

samo zadovoljite kreativnu stranu. Mnogo je važno da pratite kretanja

tržista i da znate da pozicionirate svoj proizvod. Mnogi ljudi greše

misleći da se dizajnerski posao završava lansiranjem nekog proizvoda,

ali je istina da je to samo početak čitavog procesa koji posle određuje

koliko ste dobro uradli posao. Svakako je neophodno da volite ono što

radite i da ste maksimalno posvećeni, zatim trebalo bi da ste fleksibilni

i otvoreni ka promenama ili korekcijama, i na kraju, da budete spremni

večno da učite i da stavite svoj ego po strani.

EGO: Kako vršite selekciju materijala za Vaše kolekcije? Koji kriterijumi

dominiraju?

Uglavnom koristimo prirodne materijale ili mešavine koji su materijali

“novog doba” dobijeni spajanjem različitih vlakana tretiranih tako da se

odlično ponašaju pri nošenju ili održavanju. Uglavnom uvozimo materijale

iz Italije, Francuske a od nedavno i iz Japana.


038/039 www.ego-magazine.com


040/041 www.ego-magazine.com

Ines Janković

EGO: Šta želite da saopštite o kolekciji CALLA 2015/2016?

U antičkom dobu kala je predstavljala cvet posvećen Heri, Zevsovoj

ženi. Darivanjem ovog cveta, pokazujete osobi koliko je jedinstvena,

elegantna i posebna, što je upravo poruka Calla kolekcije za modernu

mladu. Dizajn modela je baziran na klasičnoj, vanvremenskoj eleganciji,

u duhu modernog i geometrizovanog. Forma cveta kala je poslužila kao

inspiracija za siluete modela, ali i kao svojevrsna simbolika, s obzirom

na to da je kala oličenje veličanstvenosti i lepote. Otuda i ideja da se bela

haljina predstavi na jedan grandiozan način, baš onako kako zaslužuje.

EGO: Kakve su reakcije modne publike u inostranstvu na nakit koji dizajnirate?

Imali smo odličan feed back prikazivajući 2 puta svoje kolekcije u Parizu.

Imamo i čast da kazemo da je nekoliko uticajnih inostranih bloggera

nosilo nas nakit, kao sto su Patricia Manifield, Eleonara Carisi i Peony

Lim. Ovo je samo pocetak, tek planiramo ekspanziju na inostrano

trziste.

EGO: Da li se Vaš privatni stil oblačenja razlikuje od kolekcija koje

kreirate?

I.J.: Ne mnogo, ali je možda malo manje elegantan. Najbolje se osećam u

jeans-u, kožnoj jakni i jednoj od INES atelier belih majica.

EGO: Kako bi ste opisali Vašu ulogu u procesu izrade dizajna (pod predpostavkom

da imate brojnu ekipu saradnika)?

I.J.: Imam mali ali kvalitetan tim saradnika. Ja sam naravno pokretač

svega i neko ko postavlja koncept, ali uz njihovu pomoć i razmenu ideja

radimo zajedno na razradi i pronalaženju najboljeg rešenja. Nijedan

brend nije dobar bez timskog rada, to je energija koja ne kraju rezultira

uspehom.

EGO: Da li ste Vi sami najbolji model sopstvenih kreacija?

I.J.: Sigurno da ono što pravite, možete najbolje i da iznesete jer ste

negde stavili celog sebe u to, ali se ipak više radujem kada vidim svoje

modele na divnim damama, mojim klijentima, koje me podstiču da

vidim stvari i iz druge perspektive.

EGO: Koji trendovi će dominirati narednim sezonama?

I.J.: Za nas je naredna sezona već prolece-leto 2016. Svakako e dominirati

pastelni tonovi i boho chic, kao i printovi inspirisani geometrijom ili

jednostavno beli komadi, koji su uvek nepogresivi kada je ova sezona u

pitanju.


042/043 www.ego-magazine.com


044/045 www.ego-magazine.com


046/047 www.ego-magazine.com


048/049

www.ego-magazine.com

Muzej The Broad - Diller Scofidio + Renfro


050/051 www.ego-magazine.com


052/053 www.ego-magazine.com


054/055

www.ego-magazine.com

Muzej The Broad

Diller Scofidio + Renfro

Lokacija: Los Angeles, California

Arhitekti: Diller Scofidio + Renfro

Projekat konstrukcije: MATT Construction, Nabih Youssef & Associates, Leslie E. Robertson

Associates

Instalacije: ARUP

Projekat osvetljenja: Tillotson Design

Projekat depoa: Solomon + Bauer

Površina: 11000m2

Godina izgradnje: 2015

Novi muzej The Broad posvećen je savremenoj umetnosti i nalazi se u centru Los Anđelesa.

Projekat je uradio studio Diller Scofidio + Renfro, a sam muzej biće dom oko 2000

umetničkih dela iz privatne kolekcije bračnog para Eli i Edythe Broad.

Svojim inovativnim konceptom ‘’vela i svoda’’, zgrada površine 11000m2 sadržaće dva sprata

galerijskog prostora u kojima će biti izložbeni prostori namenjeni izlaganju kolekcije

Broadovih, kao i kancelarije i biblioteka The Broad Art Fondacije. Uz muzej se gradi i trg

ka aveniji Grand.

Nazvan ‘’veo i svod’’, dizajnerski koncept muzeja spaja dve glavne namene zgrade: javni

izložbeni prostor i depo koji će opsluživati sve aktivnosti Fondacije. ‘’Svod’’ igra glavnu

ulogu u oblikovanju putanje kretanja i razgledanja od ulaza do izlaza. Njegova teška neprozirna

masa deluje kao da lebdi. ‘Svod’ je sakriven ‘velom’, poroznom spoljašnjom opnom sa

strukturom u obliku saća, koja se prostire celom dužinom objekta i filtrira dnevno svetlo.

Ovaj ‘veo’ podignut je na uglovima objekta, privlačeći posetioce da uđu u dinamični hol

muzeja. Po ulasku, posetioci stupaju na pokretne stepenice, prolazeći kroz hodnike nalik

tunelima, i stižu u galeriju bez stubova površine 4000m2 koja je obasjana prirodnim

svetlom. Galerija je visoka 7 metara, dok se krov oslanja na čelične nosače široke 2 metra.

Povratak u prizemlje počinje sa galerije na trećem spratu, niz centralne zavojite stepenice

sa kojih je moguće posmatrati čitav prostor sa izloženim delima.

Trg površine 2000m2 na susednoj parceli, novi restoran i pešačka pasarela, grade se kao

dodatni sadržaji koji će unaprediti društveni život celog kvarta. Na trgu se nalaze i travnjak

i maslinjak sa stogodišnjim stablima, formirajući još jedan javni prostor – namenjen

pikniku, projekcijama filmova na otvorenom i obrazovnim sadržajima.

Izvor: http://www.dsrny.com/projects/the-broad


056/057 www.ego-magazine.com


058/059 www.ego-magazine.com

OSNOVA 1

PARTER

OSNOVA 2


060/061 www.ego-magazine.com


062/063

skica

presek

presek-detalj


064/065

https://instagram.com/ljubomirjankovic/


066/067 www.ego-magazine.com

Preoblikovanje tradicionalne srpske brvnare


068/069 www.ego-magazine.com


070/071 www.ego-magazine.com

EXE Studio

Tijana i Andrija Mitrović

U blizini popularnog turističkog naselja Divčivare, na obroncima planine

Maljen u zapadnoj Srbiji, mladi arhitektonski dvojac Tijana i Andreja

Mitrović izgradili su vlastitu vikend kuću, za čiji dizajn su bili inspirisani

modelom srpske tradicionalne brvnare. Autori su prepoznali gradivne

karakteristike vernakularnog graditeljstva i preuzeli neke od njih, poput

geometrijske strukture, kontakta sa terenom, materijalizacije, trema i

prava na pogled. Razmera kuće je usklađena sa prirodnim ambijentom

niskog borovog rastinja, dok njena geometrija proističe iz kontekstualnih

aspekata, poput planinskih uslova i strmog kamenitog terena, kao i

od preoblikovanja tradicionalne planinske brvnare. Kroz dvojnost kuće,

arhitekti su vešto spojili tradicionalni i savremeni estetski izraz. Primenom

belih keramičkih pločica na glavnom volumenu kuće postignut

je dojam dematerijalizacije, što naglašava njegovu formu i čini je apstraktnom

u odnosu na ruralno okruženje. U beloj polovini kuće u okviru

dnevnog boravka smeštena je kuhinja sa trpezarijom. Ovaj prostor sa

velikim prozorskim oknom, odakle se pruža pogled na okolni pejzaž,

namenjen je druženju i kontemplaciji. Crni deo gde je ulazna zona sa tremom

nadvisuje beli volumen, i tako na prvom spratu formira otvorenu

spavaću zonu, gde je krovna kosina iskorišćena za plakar u kome se nalazi

klizni kreveti za smeštaj maksimalno sedam osoba. Arhitekti su evocirali

na vernakularnu arhitekturu korišćenjem tradicionalne drvene obloge –

šindre, za crni fasadni omotač na jednoj polovini kuće, i na taj način su

naglasili dvojnost i kontekstualnost ovog objekta. Mala planinska kuća

predstavlja primer projektantskog pristupa novije generacije arhitekata u

Srbiji, koji počiva na istraživanjima forme shodno odgovarajućim parametrima

i na razmatranju principa nasleđa kroz različite načine reinterpretiranja

tradicionalnih graditeljskih motiva.

tekst: Nebojša Antešević

fotografija: Relja Ivanić


072/073 www.ego-magazine.com


074/075

www.ego-magazine.com


076/077 www.ego-magazine.com

poprečni presek

podužni presek

osnova objekta 1 osnova objekta 2


078/079 www.ego-magazine.com

Stone House - Proarh


080/081 www.ego-magazine.com


082/083 www.ego-magazine.com

PROARH

Davor Mateković

NAZIV PROJEKTA Stone house AUTOR: Davor Mateković / PROARH

SURADNICA: Bojana Benić TIPOLOGIJA obiteljska kuća LOKACIJA Lukovo Šugarje

POVRŠINA PARCELE 266 m2 BRUTTO POVRŠINA 150.8 m2

KLIJENT privatno/private PROJEKTIRANJE 2012.-2013. IZVOĐENJE 2013.-2014.

STATUS izgrađeno

Kamena kuća u Lukovom Šugarju u svojoj biti interpretira maksimu ‘’less is more’’.

Skučena parcela u zbijenoj matrici divlje ‘’vikend’’ izgradnje, samo na par koraka od

morske obale, investitoru je neizbježno ljetno odredište, a projektantu izazov projektiranja

s mnogobrojnim zadatostima i ograničenjima. Mala površina parcele uvjetovala

je da položaj novog objekta bude na minimalnim odmacima i paralelno s granicama

parcele, kako bi se dobila maksimalna korisna površina. Tlorctni oblik uvjetovali su

i želja za otvaranjem pogleda prema moru, očuvanje postojećeg stabla pittosporuma,

formiranje terase u parteru i odvajanje od najbližih susjeda. Kako bi se zadovoljile

potrebe korisnika , prostorije se smještaju na 3 etaže. Tako dobiveni poligonalni tlocrt

svojom je razvedenošću nametao potrebu za minimalističkim volumenom i izbjegavanju

suvišne dekorativnosti ukupne forme. Položaj kuće blizu mora, i to na području

poznatom po ekstremnim naletima bure, zahtjevao je oblikovanje koje bi odgovaralo

podneblju i specifičnostima lokacije-velika koncentracija soli, visoke temperature ljeti,

jaki udari vjetra. Kuća se realizira kao kompaktni, zatvoreni poliedar, čvrsti volumen

obložen sa svih strana jednakim materijalom-kamenom, kao autentičnim materijalom

najpogodnijim za održavanje. Krovne plohe su riješene kosinama radi lakše odvodnje

i obložene jednakim kamenom kao vertikale pročelja. Uz sve te zadatosti savršeno se

uklopila ideja tradicijske dispozicije prostora i autohtonih materijala. Tradicionalno

su se kuće sastojale od ćemera-poluukopane, skučene konobe sa spremištem, kužine

i spavaćih prostorija. Na ovoj lokaciji smo se suočili sa malom tlocrtnom površinom i

upravo ta tradicionalna dispozicija se pokazala kao opravdanom i savršeno funkcionalnom.

Tako i ova kamena kuća ima svoju poluukopani ćemer-konobu s ognjištem,

kat sa kužinom i boravkom te na najvišoj etaži spavaći dio.Skučeni tlocrt je jedino

mogao funkcionirati s tim jednoprostornim sustavom na svakoj etaži. Ova kuća je

u više svojih elemenata hommage tradiciji a reintrepetacija graditeljskog naslijeđa

dokaz je da da asketski prostor može biti bogat i životan, posebno u ovom vremenu

kada arhitektonska ambicija zaboravlja da je manje više. Krov tradicijske dalmatinske

kuće starohrvatske arhitekture je krov pokriven kamenim pločama, koje su se

vadile iz posebnih kava-malih kamenoloma i već su same po sebi , svojim oblikom i

debljinom bile spremne na ugradnju na drveno krovište. Kasnije se one više obrađuju

i ujednačavaju radi lakšeg slaganja , te zalijevaju vapnom. Iako se kamen ugrađuje

na nov način, jer nam to tehnologija dopušta, on je u svojoj biti ono što treba bitipristupačna,

autohtona, funkcionalna obloga. Lišena svega osim nužno potrebnog,

ova je kuća primjer kako jezgrovit program i asketski pristup oblikovanju mogu isproducirati

ugodan i funkcionalan prostor.


084/085 www.ego-magazine.com


086/087


088/089 www.ego-magazine.com


090/091


092/093 www.ego-magazine.com

Vila H u W - Stéphane Beel Architect


094/095 www.ego-magazine.com


096/097 www.ego-magazine.com


098/099 www.ego-magazine.com

Stéphane Beel Architect

projektni biro: Stéphane Beel Architect

lokacija: Belgija

površina: 340m2

godina realizacije: 2011.

fotografije: Luca Beel

projekat konstrukcije: Studieburo Mouton

projekat mašinskih instalacija: Studiebureau Boydens

projekat pejzažne arhitekture: Ludovic Devriendt

Ovom imanju karakterističan izgled pruža slobodno organizovana kombinacija niske vegetacije -

trava, grmovi i drveće oko kuće, koji ujedno predstavljaju i njegovu najveću vrednost. Tokom vremena,

seoske građevine su formirale prirodnu ravnotežu sa okruženjem na imanju: same zgrade

postale su najistaknutije komponente, one daju pečat ovom krajoliku. Bilo je neophodno dobro

proučiti postojeći pejzaž i tipologiju, analizirati sve elemente situacije, kako bi se sve komponenete

uklopile u smislenu i zanimljivu celinu. Dizajn novog objekta zasnovan je na najtipičnijim odlikama

postojećih objekata i karakteristikama njegovog prirodnog okruženja. U ovim krajevima, pod pojmom

“mesto za život” podrazumeva se i okruženje i sama kuća - čitav pejzaž. Nekadašnje dvorište

je potpuno preuređenjo: osnovnu koncepta čini odabir odgovarajućeg mesta u prirodi na kojem bi

moglo i da se živi i radi, a zatim je sve to re-interpretirano u formi savremenog doma, ali takvog da

nedvosmisleno podseća na nasleđenu tipologiju. Stambeni prostor je redukovan, sveden do najčistije

forme, na organizaciju života u jednom objektu, na jednom mestu, u jednom vrtu, u prirodi.


100/101 www.ego-magazine.com


102/103 www.ego-magazine.com


104/105 www.ego-magazine.com


106/107 www.ego-magazine.com

osnova objekta 1

poprečni presek

osnova objekta 2

podužni presek


108/109 www.ego-magazine.com


110/111 www.ego-magazine.com

ENTERIJER

Kuća čaja u Hutongu

ARCHSTUDIO

Pozadina projekta:

Kuća čaja locirana je u Hutongu, tradicionalnom kvartu Beijinga,

njena struktura je u obliku slova ‘’L’’ ima površinu od 450m2. Trenutno,

prostor sadrži pet starih tradicionalnih kuća i savremene

korodirane celine od čelika. Objekat je imao poslovnu namenu.

Sada je napušten zbog loših poslovnih rezultata koje je napravio

menadžment i biće pretvoren u kuću čaja. Čajdžinica će biti prostrana,

namenjena ljudima, da čitaju i uživaju u čaju. Osim toga, biće

služena i večera.

Lokacija: Dongcheng, Beijing, China

Projektantski tim: Han Wenqiang , Cong Xiao, Zhao Yang

Površina: 450m2

Godina izgradnje: 2015

Foto: ARCHSTUDIO arhiva


112/113 www.ego-magazine.com


114/115 www.ego-magazine.com

ARCHSTUDIO

Dizajn koncept:

Obnoviti staro. Proces projektovanja počinje sa analizom zatečenog stanja kuće. Po konstrukciji

od drveta i veličini sivih opeka, možemo reći da staro severno krilo datira iz perioda pre Qing

dinastije. Po već oštećenoj drvenoj konstrukciji na istočnoj i zapadnoj strani, zaključujemo da

su one obnovljene sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Osim toga, drvena konstrukcija

na južnoj strani mora da se renovira.Poduhvat će biti selektivn jer će to uticati na stabilnost

zgrade, finansijsku i istorijsku vrednost. Obnova sobe u severnom krilu biće neznatna,

obnoviće se samo oni delovi sa ozbiljnim oštećenjima i to će biti urađeno zamenom opeka.

Obnova severne sobe mora biti umerena i kontrolisana, kako se ne bi ugrozilo njeno istorijsko

nasleđe. Obnova južnog krila, delimičnom rekonstrukcijom krova i zida imaće za cilj da

stvori sobu jednostavnog stila. Nakon rušenja istočnog i zapadnog krila, ona će biti ponovo

izgrađena od drveta sa kosim krovom.

Ugraditi novo.

Nova namena objekta zahteva udobno okruženje koje ovo mesto ranije nije moglo da pruži.

Da bi objekat imao stalnu temperaturu, mora da bude potpuno zatvoren. Zbog toga je struktura

osmišljenja kao ‘krivudavi koridor’ koji stvara neprimetni prelaz iz prošlosti u sadašnjost.

Tradicionalna arhitektura zauzima polovinu prostora unutr objekta, a druga polovina je

ispunjena stolicama CH24 | WISHBONE CHAIR kompanije Carl Hansen&Son. One su reminiscencija

tradicionalnih kraljevskih kineskih stolica. Kao što otvori za galerije i prikazuju,

proširenjem starog objekta dobiće se geometrizovane zone. Moderne životne navike i nova artikulacija

arhitekture prostora, zajednički stvaraju kontrast koji razvija odnos između prošlosti

i budućnosti. Prostor, podeljen na mala dvorišta pomoću tri nepravilna luka, pravi tri kuće čaja

sa nezavisnim scenarijima. Novi projekat je doneo kvalitetne promene u postojeći prostor a

rezultat se ogleda u staklenim površinama na verandama, panelima sa vertikalnim drvenim

sprosnama i scenografijom od živih bambusovih stabljika. Uz to, čelična konstrukcija od stubova

i greda koja menja dotrajalu drvenu konstrukciju u staroj zgradi stvara preklapajuće

nizove starih i novih slika, doprinoseći da novo i staro zajedno žive.

Značaj projekta.

Transformacija nasleđa, primorava stanovnike starog grada da na skladan način razvijaju

ravnotežu između istorijskih i savremenih vrednosti. Kvalitet okruženja zavisi od sposobnosti

stanovnika da kreiraju budućnost zadržavajući najbolje od ove dve vrednosti. Novi život objekta

se može posmatrati i kao katalizator koji će konstatno pokretati transformacije i izazove

koji će stvoriti novu istoriju ovog mesta.


116/117 www.ego-magazine.com


118/119

www.ego-magazine.com


120/121 www.ego-magazine.com


122/123 www.ego-magazine.com


124/125

osnova objekta

poprečni i podužni presek


126/127

aksonometrijski prikaz strukture objekta

https://www.pinterest.com/ljubajankovic/

model objekta


128/129

www.ego-magazine.com

Restoran Ambar, Beograd


130/131 www.ego-magazine.com

Intervju: Sanja Prodanović,

Sanja Stojaković

Projektantski tim:

Aleksandar Rodić

Sanja Stojaković

A4 studio

Sanja Prodanović

Nenad Đokić

Ljubica Bigović

foto: Rade Kovač

EGO: Glavna tema restorana Ambar je

hrana koja dolazi sa balkanskog poluostrva.

Recite nam nešto o vašoj interpretaciji

tradicije, na koji način ste je prezentovali,

budući da se ovde radi o modernom

restoranu?

S.S. : Koncept koji prezentujemo kroz celokupan

imidž a dominantno kroz hranu

jeste Balkan u širem , «otvorenom» smislu!

Šta to, zapravo, znači? Da postojeće

recepture iz starih srpskih kuvara

unapređujemo novim modernim elementima,

novim ukusima i na nama svojstven

i interesantan način prikazujemo publici.

Stara dobra tradicija kao baza za kreativne

moderne manipulacije!

EGO: Kako bi opisali design-concept

ovog enterijera? Misija? Cilj?

S.P. : Imali smo veoma odgovoran zadatak

da u jednom industrijskom objektu predstavimo

Balkan na moderan način. Beton

hala je izuzetno posećena i inspirativna

lokacija, što sa sobom nosi veliku odgovornost.

Od samog početka osećali smo

snagu ovog Beogradskog, retko očuvanog,

predstavnika industrijske arhitekture.

Ideja investitora je da priblizi Balkansku

kuhinju I atmosferu svim gostima, rešenje

je trebalo tražiti u spoju industrijskog

dizajna i tradicionalnie Balkanske simbolike.

EGO: Šta bi voleli da isteknete u vezi organizacije

prostora i estetskim kodovima

koje ste koristili prilikom realizacije

ovog projekta?

S.P. : Prva asocijacija ili odlika koju

prepoznajemo kao balkanski simbol je

ognjište - centar svih događanja, oko koga

se svi okupljaju tokom praznika i veselja.

Tako smo koncipirali sve u Ambaru. S tim

u vezi, centralno postavljeno stepenište

izmestili smo u zadnji plan i zamenili

ga barom, savremenom interpretacijom

ognjišta. U tradiciji Balakana jeste i

tradicija okupljanja, svečanosti i slavlja, te

je kao rezultat toga proistekla ideja o klupi

sa stolovima koji spajanjem postaju jedna

slavljenička trpeza. I kuhinja je projektovana

tako da bude saglediva. Rušenje

vizuelnih barijera, gostima je omogućilo

da neposredno posmatraju na koji način

se pripremaju tradicionalna jela, te tako

i sami budu uključeni u priču o istom.

Dok je prizemlje koncipriano kao mesto

susreta, okupljanja sa dominatnom barskom

atmosferom, galerija je zamišljena

kao izmešteni, intimniji deo, domaćinski

ambijent sa naglaskom na bar, koji

omogućava svim gostima jednak komfor

u smislu posluženja i opuštenije atmosfere.

To je posebno naglašeno odabirom

nameštaja, sofi i fotelja, kao i posebnom

sobom – vinskom sobom kao asocijacijom

na podrume vina naših predaka.

EGO: Prostor je ispunjen dizajniranim

nameštajem. Polovina dolazi iz Skandinavije,

a druga polovina iz Amerike. Šta

im je zajedničko?

S.S.: Naša ideja vodilja bila je da kombinujemo

dizajnirani nameštaj, u ovom slučaju

danski i američki, sa karakterističnim

balkanskim elementima. Koristili smo

motive autentičnih, starih ćilima, sa jedinstvenim

geometrijskim šarama po

kojima su Srbija, odnosno Balkan oduvek

bili prepoznatljivi. Drvene grede na

zidovima podsećaju na bondruk, često

korišćeni konstruktivni sistem srpskog

graditeljstva. Upotrebili smo i materijale

sa autentičnih ambara kao elemente oblaganja.

Prepoznatljive Balkanske elemente

suprostavili smo danskom i američkom

nameštaju minimalističkog dizajna, koji

svojom svedenom formom na najbolji

način svu posebnost kako tradicionalnih

elemenata, praveći jednu kontrasnu

i dinamičnu, a opet skladnu igru između

novog i starog, našeg i pozajmljenog. Osim

dizajniranih stolica prefinjene estetike,

treba posebno istaći pažljivo odabrane

komade rasvetnih tela izrađenih od bakra,

jer u toj igri materijala i odnosa drvo - bakar,

primenjenih u modernom dizajnu

danske rasvete, leži veza između balkanskog

I danskog u enterijeru, potvrđujući

na taj nacin internacionalnost u prostoru.

EGO: Ovim enterijerom, uveli ste neke

novine, nešto što nije karakteristično za

Beograd (u poslednje vreme). Da li je

teško posmatrati stvari na nov način?

S.P.: Iz naše perspektive ovo jeste jedan od

projekata koji u nama budi ono najlepše

u našem poslu. Dovoljno odredjeni ciljevi

sa zadatkom koji je ipak neuobičajen I

nov. To nam zaista pruža mogućnost da

pokažemo sve praktično što znamo a da

opet unesemo notu kreativnosti I vizije

koja predstavlja nas lični pečat celom projektu.

Kad se sve ovo uzme u obzir, ne bih

rekla da je bilo posebno teško, pre je ovo

bio jedan zahtevan I zanimljiv projekat

kroz koji smo uspeli da podignemo standarde

razmišljanja I pristupa kako sopstvenih,

tako i u odnosima sa saradnicima.

EGO: Čini mi se da ste uspeli ne samo

u tome da istaknete najbolje tradicionalne

vrednosti Blakana, već ste sve to

postigli u nekom širem, internacionalnom

kontekstu. Sve ovo ima veze sa

nekim modern / klasic elementima, plus

best of Balkan?

S.P.: Kontrasna igra modernog i klasičnog,

novog i starinskog, a sve to kroz koketiranje

sa onim što jeste naše tradicionalno,

onim što jeste Balkan, ispraćena je i kroz

sam odabir nameštaja. Stolice Wishbone

danske firme Carl Hansen & Søn, kao I

stolica Navy američke kompanije Emeco

jesu moderni klasici, dizajnirani još sredinom

prošlog veka. One, iako svedene i

minimalističke, u enterijeru praćene betonskim

elementima koje ističu njihov

kvalitet, u svom minimalizmu ipak ostaju

tople i prirodne. No, priča o Ambaru se

ne završava tu. Nama je uvek bilo na umu

i to da će ovo ipak biti jedan restoran koji

želi da privuče kako inostrane goste, tako

i naše prijatelje i porodicu koji znaju da

uživaju u dobroj hrani. Zato priču ne koncipiramo

samo na nameštaju, niti samo na

hrani, već na utisku, o osećaju koji govori

sve jezike, a to su dobar ukus, prijatna atmosfera,

udobnost i nenametljivost.

Većina ljudi koja dodje u Ambar, neće

znati koji su se tu pravci izmešali, u kojim

stolicama sede I koji ih materijali

okružuju, ali će imati osećaj da im je lepo,

toplo I dobro. To jeste bio naš zadatak.

Mislim da smo uspeli da uklopimo staro

i novo, klasično i moderno, prirodno I

udobno. To i jeste priča Ambara , riznica

dobrih iskustava, to jeste taj iskorak koji je

napravljen ovim projektom.

EGO: Kako ste birali rasvetu za enterijer

restorana?

S.S. Rasveta je birana tako da skulpturalno

nadopunjuje osnovni koncept restorana.

Njena osnovna namena i funkcija nisu izborom

bile podređene dizajnu.


132/133 www.ego-magazine.com


134/135 www.ego-magazine.com


136/137 www.ego-magazine.com


138/139 www.ego-magazine.com


140/141 www.ego-magazine.com

EGO: Kako ste dobili ideje za dekoraciju

prostora?

S.S.: Ideje su nastajale u dugom procesu

analize naše bogate tradicije i šarenolikog

nasleđa da bi na kraju bilo “prosejano”

samo ono što ovakvoj vrsti javnog prostora

može da doprinese u svakom smislu,

da ne bude opterećujuće. Nema direktne

interpretacije tradicije kao ni već

ispričanih priča i simbola sa Balkana već

smo se trudili da je prevedemo na naš i

savremeno razumljiv kod/jezik.

EGO: Da li je teško posmatrati stvari na

nov način?

S.S.: Naprotiv, posao dizajnera je da stvari

uvek posmarta slojevito, iz uglova koji

traže neobične veštine, hrabrost i naporan

kreativni proces.

EGO: Koji osećaj vas obuzme kada ste ispred

praznog papira, na početku procesa

dizajniranja? Ljudi uživaju u konačnom

proizvodu, ali – šta vi proživljavate dok

ste na samom početku?

S.P.: Na početku kreativnog procesa uvek

osećam veliko uzbuđenje, prazan papir a

puno kreativnih ideja. Svakako potrebno

je odgovoriti na zadatak, a sa druge strane

ostaviti autorski pečat, svo vreme vodeći

računa o osnovnim principima projektovanja.

Od velikog broja ideja, skica ,

planova , vremenom se kristališe koncept

dizajn koji definiše konačan izgled prostora.

EGO: Šta je prvo? Od čega krenete – od

raporeda funkcionalnih celina u osnovi

ili od unapred definisane estetike koju

želite da ukomponujete unutar gabarita

zadatog prostora?

S.P.: Jako je teško definisati od čega

smo krenuli, jer je to bilo konstantno

upoređivanje ova dva bitna elementa.

Možda bih prednost ipak dala funkciji, ali

ni funkcionalnost nije sama po sebi dovoljna

ako nema estetike. Uporedo smo

radili na oba prilaza projetku i smatram

da to i jeste jedini pravi način. Ideje smo

iznosili svi zajedno, razbacali, ukrstili,

pročistili i na kraju iskoristili. Imali smo

izuzetnu čast da radimo sa uvaženim kolegom

Aleksandrom Rodicem, uz kojeg

smo naučili puno o pristupu projektovanju

i rešavanju problema, dok je scenograf

Sanja Stojakovic, svojom kreativnošću

pomogla da izađemo iz okvira klasičnog

doprinoseći toploj atmosferi koju Ambar

pruža. Bio je ovo timski rad, koji je rezultirao

jednim izuzetno specifičnim i

uspešno obavljenim projektom.

EGO: Svaki arhitekta želi da ostavi trag i

da bude prepoznatljiv, to je nekako “prirodno”.

Kako pronalazite balans između

investitorovih zahteva i te potrebe

arhitekte da ostavi svoj pečat?

S.P.: Pre svega, izuzetno poštujemo investitore

koji prepoznaju značaj naše

struke. Mi smo tu da pomognemo svojim

znanjem i iskustvom. Proces definisanja

ciljeva je uvek na neki način sukobljen

izmedju nas koji prostor posmatramo

malo drugacije od konačnog broja mesta

za sedenje, što je takodje izuzetno bitno

za jedan ekonomski opravdan projekat

restorana.

Imali smo tu sreću da smo uspeli da

nađemo zajednički jezik sa našim investitorima;

dato nam je dovoljno slobode

da se izrazimo. Našim pečatom smatram

sveukupan proizvod. Ne može se

zanemariti investitor u potrazi za svojim

ličnim pečatom. Projektovanje prostora

i realizacija istog, odnos sa investitorom

ili sa izvođačima, sitni detalji i celokupna

atmosfera, to sve zajedno daje naš pečat

ovom projektu. Pronalaženje balansa

između potreba investitora i naših projektantskih

kriterijuma čini suštinu našeg

zadatka.

EGO: Po ulasku u enterijer ljudi ne

znaju šta je sve prethodilo i koliko dugo

je trajao proces osmišljavanja i materijalizacije,

koliko je bilo potrebno volje i

strpljenja. Kako reagujete na izmene u

poslednjem trenutku? Šta kad vam pred

samu realizaciju prenesu sugestije koje

ruše sam koncept?

S.P.: Kreativni proces je veoma dug, svakako

zahteva puno volje I strpljenja. Tokom

karijere učestvovala sam u velikom broju

projekata koji su izvedeni do kraja, te sam

se često i susretala sa izmenama u poslednjem

trenutku. To je nešto na šta mora da

se računa. U tim situacijama treba se postaviti

kreativno, jer izmene u poslednjim

trenucima gotovo su jednako česte kao i

nepredviđene situacije tokom izvođenja.

Uvek smo spremni da se borimo za svoje

ideje. Intervencije u završnoj fazi ipak bih

podelila na one sitne koje ne utiču previše

na koncept i one koje značajno utiču na

isti. Uloga arhitekte jeste da ukaže na sve

eventualne posledice urušavanja koncepta.

Moram da priznam da još nisam bila

u situaciji kada su promene bile toliko

drastične da su dovele do urušavanja kon

cepta, najćešće se to završi tzv. kompromisnim

rešenjem, koje ujedinjuje investitore

i projektante u zajedničkom krajnjem

cilju projekta.

EGO: A kako Vi Sanja reagujete na

izmene u poslednjem trenutku?

S.S.: To je moj kvalitet i veština.

EGO: Kako bi opisali Vaš self-concept ?

S.S.: Dobra , bolja ,najbolja!

EGO: Kakvi su Vam planovi za

budućnost?

S.S.: Da stvaram ono što volim sa ljudima

koji imaju i neguju kvalitet u ambijentima

i okolnostima koji su inspirativni.

EGO: Kakvi su utisci publike – sad, nakon

uspešno završenog posla?

S.P.: Jako smo zadovoljni pozitivnim

reakcijama kolega i prijatelja za svaki

aspekt ovog izvedenog projekta. Takve

reakcije su potvrda da smo uspeli da ostvarimo

naše ciljeve, što nam pokazuje velika

zainteresovanost stručne javnosti ali

i svih onih koji u restoran Ambar dolaze

svakodnevno. Ono što meni lično puno

znači, jeste pozitivna kritika izuzetno

iskrenog i veoma kritičnog kolege, a sa

kojim sam često komunicirala tokom

procesa realizacije Ambara, čiji je prvi

komentar nakon ulaska u završen enterijer

glasio: “Da, Sanja, utisak koji ste

želeli da prenesete je zaista takav!”. Njegova

fascinacija postignutim bila nam je

potvrda da smo od početka postavljanja

koncepta, pa sve do njegove realizacije

ostali na pravom putu. Još jednom želim

da se zahvalim na ukazanom poverenju,

svima koji su pomogli u realizaciji ovog

projekta na najrazličitije načine, svojim

kolegama i svojoj porodici koja je imala

puno razumevanja za sve moje kasne dolaske

kući.

Na početku kreativnog procesa

uvek osećam veliko

uzbuđenje, prazan papir a

puno kreativnih ideja. Svakako

potrebno je odgovoriti na

zadatak, a sa druge strane

ostaviti autorski pečat, svo

vreme vodeći računa o osnovnim

principima projektovanja.

Od velikog broja ideja,

skica , planova , vremenom

se kristališe koncept dizajn

koji definiše konačan izgled

prostora.


142/143 www.ego-magazine.com


144/145 www.ego-magazine.com


146/147 www.ego-magazine.com


148/149 www.ego-magazine.com


150/151 www.ego-magazine.com


152/153 www.ego-magazine.com


154/155


156/157


158/159


160/161

RAW / Weijenberg Architects


162/163

www.ego-magazine.com

Arhitekti: Weijenberg Architects

Lokacija: Lequn 3rd Road, Zhongshan

District, Taipei City, Taiwan 104

Površina: 418m2

Godina: 2014

Fotografije: mwphotoinc

Razgovor između WEIJENBERGa i šefa

Andrea prilikom dizajniranja novog

restorana počeo je krajem 2013.godine

pošto je projekat studija WEIJENBERG

‘The Study and The Library ‘ za Jasona

Athertona u Singapuru pao za oko Andreu.

Brzo je postalo jasno da bi Andreova

gastronomska živopisna mašta kombinovana

sa umetničkom vizijom studija

WEIJENBERG mogla da ih sve dovede na

put stvaranja restorana koji bi odražavao

intuitivnu i iskonsku prirodu svog imena

‘RAW’ (sirovo).

Kakva je bila saradnja sa šefom Andreom?

Saradnja je spojila dva uma sa obostranom

ambicijom da stvore nešto izuzetno. Andreova

umetnička vizija hrane dozvolila

je studiju WEIJENBERG da raspravlja o

dizajnu na mnogo dubljem nivou, i dok

je Andre imao specifične ideje o dizajnu

enterijera, takođe je dozvolio i kreativnu

slobodu kako bi aktuelizovao novi entitet

restorana koji je ubrzo postao znamenitost

Taipeija – koji je gastronomiju povezao

sa dizajnom, gde hrana sreće umetnost.

Nije bilo inspiracije za RAW, bio je

to pravi slučaj dvoje kreativaca koji su se

sreli sa istom idejom, izazivajući jedan

drugog i razvijajući ideju. Na tom putu

bilo je mnogo prilika da se pojednostavi

dizajn, da se smanji ili čak da se izbace veliki

preseci. Ali mi smo sačuvali hrabrost

ubeđivanja tako da smo stvorili nešto zaista

jedinstveno i uspeli da vodimo projekat

upravo onako kako je zamišljen.

Umetnička tenzija između izvođača i klijenta

dovela je do rezultata koji se sada

može videti u restoranu.

Čini se kao da niste projektu prišli samo

kao prostoru za obedovanje, već pozornici

za obedovanje gde je hrana glavni izvođač.

Kako je ova ideja uticala na Vaš dizajn?

Andreova hrana je uvek predstavljena

sa umećem pružajući inspiraciju studiju

WEIJENBERG da odabere boje i tonove u

skladu sa težnjom da prostor za ručavanje

zadrži minimalnim. Željena estetika bila

je da stvori bliskost između posetilaca i

hrane – sto i stolice,

sa osvetljenjem koje bi postojalo samo

na tanjirima. Doživljaj Andreove hrane

zamišljen je da bude intiman. Ova intimnost

nam dozvoljava da koristimo drvo

kao naš glavni medijum u restoranu u

njegovom čistom stanju kako bi okružili

posetioce drvenom skulpturom na suptilan

način.

Zašto je bilo važno nemati prostorije u

restoranu?

Nama je bilo važno da nemamo prostorije

jer smo smatrali da bi ovaj ‘kutijast’ pristup

bio ograničavajući za jednog veoma kreativnog

šefa. RAW smo napravili namerno

bez pregrada u entrijeru, ipak smo i dalje

imali potrebu da isprepletemo funkcije

restorana, kao i funcionalnost sa dizajnom.

Ovo je stvorilo veliki izazov pošto

smo definisali geometriju koja je trebalo

da podari jak praktični element. Veći deo

skulpture je uklopljen sa prostorom za

odlaganje, element ostrvo sa vinima i veliki

šank kod ulaza bez ugrožavanja lepote

dizajna.

Odakle potiče forma centralne drvene

skulpture? Vaši brojni radovi imaju fluidne

forme – zbog čega?

U studiju WEIJENBERG, veoma volimo

da istražujemo šta je moguće u okviru realnosti

‘oblikovanja tradicionalnog’. Pošto

sam se prethodno školovao za stolara,

većina mojih dela uključuje drvo. Uvek

sam privučen ovom materijalu i imam

veliki afinitet prema njemu. To je takođe

materijal koji je odličan za obrađivanje i

oblikovanje. Osim toga, nove tehnologije

stvaraju ga veoma uzbudljivim medijumom

za rad.

Šta su specifičnosti centralne drvene

skulpture? Šta je drži?

Drvena skulptura je dugačka oko 65m

i drže je duple tačke ankerovanja na

svakom ćošku ojačanom čelikom sa

unutrašnje strane kao i dijagonalne veze

kako bi sprečile bočno uvijanje u slučaju

zemljotresa (koji su česti u Taipeiju). Centralna

drvena skulptura pokazuje i zanatstvo

i tehnologiju.

Koji je odnos između ova dva i kako

skulptura ovo ilustruje?

Velika drvena skulptura je dizajnirana uz

pomoć različitih softvera, 3D Rhinoceros

i Grasshopper kako bi se kreirao model

za mašinsko sečenje. FEM (Finite Element

Method) je korišćen da izračuna

opterećenje plafonske skulpture u slučaju

zemljotresa. Samo drvo su deo po deo

ručno oblikovali stolari koji su skulpturu i

spajali deo po deo. Ovo se vidi pošto svaki

segment skulpture ima nekoliko spojeva;

veliki delovi su spajani u blokovima

u kojima su spojevi još uvek primetni.

Linije teksture na skulpturi ostavljene su

namerno i planirane digitalno pre nego

što su isečene tako da su poravnate u

odgovarajućem pravcu i uvek uklopljene.

Možete li reći nešto o svojstvu Tajvana

koji je projektom prikazan?

Celokupan projekat je izveden u Tajvanu,

od lokalnog mekanog tajvanskog drveta

isečenog iz drvenih blokova koji se tradicionalno

koriste u brodogradnji. Svi detalji

su precizno iscrtani i analizirani sa

lokalnim stolarima na licu mesta i u fabrikama.

Dugi zid sa vinima, koji sadrži

jedinice za odlaganje visok je skoro 4,5m i

dugačak skoro 18m, a izrađen je u potpunosti

od tipičnih tajvanskih žaluzina.

Koji je odnos između centralne drvene

skulpture i sedišta pravougaonih

/ kružnih stolova? Zašto su stolovi

različitih oblika?

Svaki sto ima različitu ploču, kako bi prekinule

monotoniju prostora, sprečavajući

osećaj izdeljenosti prostora. To takođe

stvara osećaj raznolikosti pošto možete

obedovati u restoranu RAW mnogo puta i

nikada nemati isto sedište ili pogled.

Saradnja je spojila dva uma

sa obostranom ambicijom

da stvore nešto izuzetno.

Andreova umetnička vizija

hrane dozvolila je studiju

WEIJENBERG da raspravlja o

dizajnu na mnogo dubljem

nivou, i dok je Andre imao

specifične ideje o dizajnu enterijera,

takođe je dozvolio

i kreativnu slobodu kako bi

aktuelizovao novi entitet

restorana koji je ubrzo postao

znamenitost Taipeija – koji

je gastronomiju povezao sa

dizajnom, gde hrana sreće

umetnost. Nije bilo inspiracije

za RAW, bio je to pravi

slučaj dvoje kreativaca koji

su se sreli sa istom idejom,

izazivajući jedan drugog i

razvijajući ideju.

stolice u restoranu

CARL HANSEN & SON CH20 | ELBOW CHAIR

u Beogradu se mogu pronaći na adresi www.idc.rs


164/165

www.ego-magazine.com


166/167

www.ego-magazine.com


168/169 www.ego-magazine.com


170/171


172/173


174/175

www.ego-magazine.com

F O T O G R A F I J A

Isabelle Vacchi

U Supermarketu u Beogradu održana je izložba mlade italijanske umetnice

Isabelle Vacchi, pod nazivom Foodtones. Umetnica je predstavila

kompozicije koje bude mnoštvo asocijacija i čula. Ipak, o tome šta stoji

iza ovih višeznačnih kolaža ispričala nam je sama Isabella.

ego: Na izložbi pod nazivom Foodtones, održanoj u Supermarketu, predstavili

ste kompozicije objekata, boja, mesta, mirisa i utisaka. Šta Vam je zapravo bila

inspiracija?

I.V.: Projekat Foodtones inspirisan je, osmišljen i realizovan počevši od

paleta boja koje su prikazane bočno od fotografija, a koje su zajedno

sa naslovima u vrhu kompozicije pokrenule moju maštu i stvorile u mojoj

glavi mesta, ambijente i mirise. Pokušala sam da ih rekonstruišem na

način koji bi svi razumeli a na način na koji kombinacija slike, boja i naslova

stvara homogenu celinu.

EGO: Očigledno je da pastelne boje dominiraju vašim radovima prethodnih par

godina. Da li je to samo faza, ili Vaš umetnički senzibilitet?

I.V.: Ovo je veoma interesantno pitanje. U stvari, uglavnom me vode instinkt

i senzibilitet, tako da mislim da pastelne boje najviše odgovaraju

mojoj ličnosti. Opčinjena sam i bojama/ne-bojama, odnosno neutralnim

tonovima, od bele, preko sive, do crne.

Foto: Isabelle Vacchi

tekst: Jelena Blagojević


176/177 www.ego-magazine.com


178/179 www.ego-magazine.com


180/181

Isabelle Vacchi

EGO: U svetu u kome je snimanje portreta postala dnevna rutina, napravili

ste seriju ‘’No more portraits’’. Šta je bila Vaša namera, imajući u vidu da

fotografije ne sadrže mnogo lica, već i različite prepoznatljive lične detalje?

I.V.: Veoma cenim i ovo pitanje. U suštini, budući da sam fotografkinja

mrtve prirode, početna ideja bila je činjenica da seriju ‘’No more portraits’’

smatram svojim prvom i poslednjom serijom portreta. Vaš način

‘čitanja’ mi se međutim veoma dopada, i zapravo bi mogao biti tačan, jer

sam po prirodi posmatrač i u stanju sam da uhvatim detalje i sitnice koji

prolaze neopaženi od strane većine posmatrača. Osim toga, činjenica da

ne fotografišem lice dozvoljava mi da ostanem u svom delokrugu, mrtvoj

prirodi, tretirajući portretisane osobe skoro kao ‘objekte’.

EGO: Radite umetničke kompozicije, reklamnu fotografiju, art direkciju,

stajling, interaktivni dizajn, fotografije enterijera, ilustraciju... i svaki put

Vaš ‘stil’ je prepoznatljiv. Ipak, koji medij/umetničku disciplinu preferirate?

I.V.: Fotografiju smatram svojim primarnim i jedinstvenim medijem, koji

mi dozvoljava da se iskažem u fotografisanju mrtve prirode, umetničke

ili komercijalne, i enterijera. Ono što najviše cenim u svom poslu jeste

mogućnost da se bavim i stajlingom i art direkcijom, disciplinama koje su

suštinski deo mog posla i predstavljaju takođe moju veliku strast.

EGO: Budući da ste jako mladi, ali sa bogatim kreativnim iskustvom, šta bi

moglo da bude Vaš naredni korak? Ili, kakav projekat biste voleli da realizujete?

I.V.: Moja mladost je moja snaga jer mi dozvoljava da nastavim da rastem,

da eksperimentišem i razvijam se, da učim i nastavim da istražujem.

Nemam ideju gde će me odvesti budućnost, ali se nadam da ću biti u

mogućnosti da nastavim sve ovo i možda da stignem daleko i doprem do

što je više ljudi moguće.


182/183

D I Z A J N

Studio Presek

ego: Kako teče vaš kreativni proces, od ideje ili narudžbine, pa do ponude

proizvoda tržištu? Od čega polazite – od nekih asocijacija, možda

osobe za koju dizajnirate?

S.P.: Uglavnom rad započinjemo kao jednu vrsta dijaloga, gde

koristimo crtež kao medij za jasniju komunikaciju. Bilo da su to

projekti po porudzbini ili nešto što mi same imamo potrebu da napravimo.

Krojeni su tako da zadovolje i potrebe klijenta i nase

potrebe.. Potom se rađaju prve ideje, teme za razmišljanje, diskusije...one

mogu biti posledica različitih potreba, kao što su tržište,

materijali, krajnji korisnik ili drugo. Svi naši komadi ručna su izrada

domaćih zanatlija, a neretko i same učestvujemo u izradi.

Dosta vremena provodimo u radonici i zalažemo se za povezivanje

tradicionalnih zanata sa savremenim dizajnom. Najlepši

osećaj je onaj kada pred vama oživi crtež sa papira. Trudimo se da

uvek osmislimo nešto novo i drugačije. Do sada smo imale veliku

sreću da smo radile dizajn za klijente čiji se senzibilitet u velikoj

meri poklapa sa našim. Ali nakon svakog projekta, naši apetiti su

sve veći, pa nam je sada ambicija da budemo angažovane na nekom

projektu koji nije u okvirima postojećeg standarda, ili da to

bude “nemoguć” zadatak.. . U inostranstvu ili ovde, svakako bi

bilo divno da pomerimo granice. Kao i većina dizajnera ne prestajemo

da sanjamo i da se igramo, to je ono što nas stalno vuče

napred.

fotografije: studio Presek

tekst: Jelena Blagojević


184/185


186/187

Studio Presek

EGO: Kako birate materijale koje ćete upotrebiti za novi dizajn i koji je vaš omiljeni materijal?

S.P.: Volimo da eksperimentišemo, bitno nam je da je i sam stvaralački proces zabavan jer to se

kasnije oseti u dizajnu. Kada osmislimo formu predmeta koji dizajniramo, materijal biramo na

osnovu njegovih svojstava i mogucnosti, u tom smislu nam je materijalizacija uslovljena formom.

Do sada smo sve projekte realizovale u čeliku i drvetu. Ali u nekom od narednih projekata, koji su

u razaradi, planiramo da se poigramo sa mogucnostima novih materijala i tehnologija...

EGO: Kao dizajnerski duo uspešno funkcionišete. Da li ipak nekada prevagnu umetničke osobenosti

neke od vas dve? Kako rešavate ove ‘kreativne duele’?

S.P..: Čini nam se da ih uspešno rešavamo. Ne bismo da zalazimo u detalje, pokušavajuci da

formiramo neki diplomatski odgovor . U tom slučaju bismo rekle recimo..... Da je proces rada

obično takav, da jedna nacrta ili napravi u vidu makete, a druga pročita ideju. U tom procesu

stvaranja, uloge se stalno menjaju. Svaka od nas stvari posmatra iz svog ugla, i upravo to je i prednost

timskog rada, i uz to je i mnogo zabavnije. Prava istina je da nesuglasice resavamo iskljucivo

fizičkim putem, mada ponekad i verbalno verovatno zato tako dobro i funkcionisemo. U svakom

slučaju uvek argumentovano. Zato nam je jako bitna fizicka spremnost, pa dosta vremena provodimo

i u teretani. Prilikom tih okrsaja vodimo računa da ne povredjujemo lica i ruke jedna

drugoj... Trudimo se da negujemo zdrav takmičarski duh.

EGO: Naizgled jednostavni, predmeti koje dizajnirate bude brojne asocijacije svojom formom,

višestrukom namenom, čak i senkom. Stočić Synthesis je na primer i sto i činija za voće. Kako je

nastao njegov dizajn?

S.P.: Da, zapravo stocic Sinteza je deo kolekcije Opozit. Cela kolekcija nastala je kao stilizacija geometrijskih

elemenata gde je osnovni kolorit sveden na crno-beli kombinovan sa drvetom i crvenim

detaljima. To nam je omogucilo da jasnije skoncentrisemo na formu i istaknemo kontraste,

senke, odnos puno-prazno jednom recju Opozit. Nekoliko puta mesecno imamo kreativne dane,

kada pravimo apstraktne geomerijske oblike u vidu malih maketa. U jednom od tih dana nastao

je sto Sinteza. Ako apsolutno uprostite njegovu formu, primeticete da je on bukvalno sacinjen

od zasecene kupe i kruga. Dakle, koristimo se geometrijskim oblicima profiltriranim načelima

zadatim još u 20. veku, a u materijalima i sa tehnologijama 21. veka . Svemu tome dodat je i element

iznenadjenja pa tako stocic Sinteza ima integrisanu korpu gde mozete odloziti voce, biljku...

EGO: Podna lampa Kotlić inspirisana je našom tradicijom, tačnije tronošcem. Osim formalnih, koje

još vrednosti našeg tradicionalnog dizajna smatrate da se mogu upotrebiti u modernom dizajnu?

S.P.: Mi imamo jako bogatu zanatsku zaledjinu, što otvara mogucnost da kreirate predmete koji

su ručno izrađeni, a izbor materijala je širokog spektra. Planiramo da u buducnosti jos dublje

uplivamo u taj svet, želimo da podstaknemo negovanje starih zanata. Iako su do sada svi naši komadi

ručna izrada domaćih zanatlija, oni su više namenjeni industrijskoj proizvodnji. Mi bismo

volele da se pozabavimo i dizajnom gde će jedan zanatlija moći da pokaže sve svoje veštine na

pravi način, i da to bude jedini mogući način izrade nekog predmeta. Trenutno razmišljamo o

sredstvima za povezivanje tradicionalnih zanata sa savremenim dizajnom i ponovnim vrednovanjem

onoga što već imamo i što se nalazi u našem direktnom okruženju.


188/189


190/191

Studio Presek

EGO: Da li ste imale priliku da sarađujete sa nekim proizvođačem nameštaja i kakve su uopšte danas

mogućnosti dizajnera da realizuje serijsku proizvodnju nekog svog predmeta? Da li je to još uvek

lakši put do masovnijeg tržišta?

S.P.: Naravno da je to laksi put! Za realizaciju jednog proizvoda mi nikada nismo imale mogućnost

da sve obavimo na jednoj lokaciji. U početku je to avantura, ali vremenom postaje otežavajuća

okolnost. Drugi problem je u samoj ceni izrade, zatim problem preciznosti i kvaliteta. Mada

ima i to neki svoj šarm, posebno kada dođes u kontakt sa dobrim zanatlijom. Sa druge strane,

zamislite da imate mogucnost da osmislite nešto što ubrzo postaje realan proizvod, a proizvođači

nameštaja imaju uglavnom sve što vam je potrebno na jednom mestu. U pregovorima smo sa jednom

kompanijom, nadamo se da će se ta saradnja i ostvariti. Kada je samo tržiste u pitanju neke

od naših proizvoda za sada možete naći u Arts & Crafts i Shamliza shoroom-u, dok su ostali još

uvek u obliku prototipa. Ali radimo na tome i nadamo se da ćemo biti srećne da ih proizvedemo

i predstavimo u bliskoj budućnosti.

EGO: Dizajneri su danas, osim stvaralaca - i preduzimači, i PR menadžeri - naravno u službi promocije

svog dizajna. Kako se snalazite u ovoj višestrukoj ulozi, danas zaista neophodoj da bi se

doprlo do publike i kupaca?

S.P.: Dobro pitanje….to je onaj manje zanimljiv deo, koji verovatno nijedan dizajner ne preferira.

Ti samo želis da stvaraš i budeš produktivan, jer ti to stvara pravo uzbuđenje, i taj osećaj zbog

koga se bavimo ovim poslom. Ali bavimo se i PR-om u onoj meri, koliko je to neophodno. Imamo

tu sreću, da nam se dosta dizajn portala samoinicijativno obraća povodom saradnje, publikacije.

Svaki dan je drugačiji. U zavisnosti od perioda, dešava se da gotovo ceo dan provedemo ispred

kompjutera, odogovarajući na mejlove , tražeći zanatlije, material…Dok su omiljeni aspekti

našeg zanimanja zapravo izrada prototipa, dizajniranje novih proizvoda i fotografisanje istih .

Iskoristićemo ovo pitanje i da najavimo da se polako spremamo za Beogradski sajam nameštaja,

gde nas možete videti u novembru u Hali 3....Radujemo se poznanstvima sa kolegama i novim

potencijalnim saradnicima, to je jedna od manifestacija koje ove godine ne bi trebalo da propustite.

EGO: O vašem dizajnu pisano je i u inostranim magazinima i na portalima. Kakve su vam ambicije

kada je inostranstvo u pitanju?

S.P.: Naše ambicije su velike, i to je jedan od naših mnogobrojnih pokretača u stvaralaštvu. Mi

imamo već neka iskustva po pitanju saradnje sa inostranim firmama. Za sada u Norveskoj i Francuskoj,

ali planiramo da proširimo tu listu. Čini nam se da je svet ipak otvoreniji za našu estetiku,

pristup dizajnu i filozofiju. Mada i ovde imamo veliku podršku, posebno od strane iskusnijih

kolega, što nas veoma ohrabruje u viziji budućnosti.


192/193

Miroslava Đorđević

Ksenija Josifović


194/195


196/197

www.ego-magazine.com

D I Z A J N

GM-1, Grasshopper podna lampa

dizajn Greta Magnusson Grossman

GM-1 – Čelični cevasti tronožac stalak je nagnut unazad a izduženi aluminijumski

kupasti abažur je zglobno povezan sa bazom. I stalak i abažur su dostupni u

pet boja: vintidž crvenoj, antracit sivoj, toplo-sivoj, plavo-sivoj, crnoj i vintidž

crvenoj (V 125,5cm x Š 43,5cm). Najpoznatije ikone koje je Greta Grossman dizajnirala

tokom četrdesetih i pedesetih godina bile su Grasshopper podna lampa

i stone lampe. 1950.godine, lampa Cobra je dobila nagradu Good Design Award,

a zatim je bila izložena na izložbi Good Design Show u Muzeju Moderne umetnosti.

Grossman je stvarala pod jakim uticajem evropskog Modernizma, koji su u

SAD uvezli značajni arhitekti kao što su Walter Gropius (osnivač škole Bauhaus)

i Ludwig Mies van der Rohe. Grossman je, sa druge strane, imala važnu ulogu

u definisanju estetike kalifornijskog modenizma sredinom veka (mid-century).

Ikonična Grasshoper lampa je prvi put proizvedena 1947.godine. Čelični cevasti

tronožac stalak je nagnut unazad a izduženi aluminijumski kupasti abažur je

zglobno povezan sa stalkom; tako da svetlo može biti upereno, iako je blesak

minimalan. I stalak i abažur su bojeni. Klasična lampa Cobra dobila je ime po obliku

ovalnog abažura, koji je reminiscencija vrata kobre. Cevasti fleksibilni stalak

može se savijati u svim pravcima a abažur se može rotirati 360°. Baza je od

bojenog aluminijuma i opterećena tegom od livenog gvožđa.

fotografije: http://www.gubi.dk/

tekst: Ego

više informacija o Gubi proizvodima možete pronaći na

http://www.idc.rs/products/gubi/


198/199 www.ego-magazine.com


200/201 www.ego-magazine.com


202/203 www.ego-magazine.com


204/205 www.ego-magazine.com

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman


206/207

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman


208/209

GM-1, GUBI, Grasshopper podna lampa dizajn Greta Magnusson Grossman


Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

More magazines by this user
Similar magazines