21.11.2015 Views

Dejan Sulejmanov - Filozofija na pravoto (p. 909)

Uchebnik

Uchebnik

SHOW MORE
SHOW LESS

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.

Doc. d-r <strong>Dejan</strong> <strong>Sulejmanov</strong><br />

FILOZOFIJA NA PRAVOTO


CIP - Каталогизација во публикација<br />

Национална и универзитетска библиотека "Св. Климент Охридски", Скопје<br />

340.12<br />

СУЛЕЈМАНОВ, Дејан<br />

Филозофија на правото / Дејан Сулејманов. - Куманово : Флексограф,<br />

2013. - <strong>909</strong> стр. ; 24 см<br />

Фусноти кон текстот. - Библиографија: стр. 893-<strong>909</strong><br />

ISBN 978-608-65427-1-9<br />

а) Филозофија на правото<br />

COBISS.MK-ID 93109514<br />

2


Doc. d-r DEJAN SULEJMANOV<br />

FILOZOFIJA<br />

NA PRAVOTO<br />

Skopje, 2012<br />

3


4


NAMESTO PREDGOVOR<br />

Nemoj da si misli{ deka si go zaslu`il ova delo, za{to ne si.<br />

Jas go <strong>na</strong>pi{av ~isto zaradi sebe, a ne zaradi tebe i ne mi e gri`a dali<br />

}e ti se dopadne ili ne. Va`no e deka vo nego }e |i <strong>na</strong>jde{ pate}ite po<br />

koi nema da odi{, no za koi, barem }e po~ne{ da razmisluva{. Mo`ebi<br />

da, a mo`ebi i ne. Moe e samo da ti prenesam...<br />

Ako<br />

<strong>na</strong>jgolemoto dobro = sre}a<br />

Stravot (za dobro koe {to <strong>na</strong> koj bilo <strong>na</strong>~in mo`e da se zagubi<br />

ili da ne se dobie) ne ni dopu{ta da bideme sre}ni. Nemaweto strav ne<br />

z<strong>na</strong>~i avtomatski imawe <strong>na</strong>de` - mo`<strong>na</strong> e indiferentnost.<br />

Nade`ta (za dobro koe {to <strong>na</strong> koj bilo <strong>na</strong>~in mo`e da ne se<br />

zagubi ili da se dobie) pridonesuva da bideme sre}ni. Nemaweto <strong>na</strong>de`<br />

ne z<strong>na</strong>~i avtomatski imawe strav - mo`<strong>na</strong> e indiferentnost.<br />

Toga{<br />

di<strong>na</strong>mika<br />

dvi`e~ki sili <strong>na</strong> ~ovekovata aktivnost kon ostvaruvawe <strong>na</strong> celta:<br />

dobroto = sre}ata t.e.<br />

deluvawe (storuvawe ili propu{tawe) zaradi:<br />

neostvaruvawe <strong>na</strong> stravot i/ili ostvaruvaweto <strong>na</strong> <strong>na</strong>de`ta<br />

Nakratko: ~ovek e motiviran samo od strav od zaguba <strong>na</strong> dobroto<br />

= sre}ata, ili od <strong>na</strong>de` od doa|awe do dobroto = sre}ata. Ili ~ovek<br />

se pravi ili propu{ta da <strong>na</strong>pravi ili zatoa {to se pla{i ili zatoa<br />

{to se <strong>na</strong>deva <strong>na</strong> dobro. Toa pak dobro mo`e da bide sre}a za sebe, za<br />

svoite <strong>na</strong>jbliski, za svojata grupa, za svojata zaednica ili za ~ove{tvoto<br />

voop{to.<br />

statika<br />

sostojba <strong>na</strong> miruvawe, ramnodu{nost, indiferentost kon celta:<br />

dobroto = sre}ata t.e.<br />

pasivnost zaradi:<br />

ramnodu{nost kon stravot (~ovek koj ne se pla{i za{to nema ni{to -<br />

nema {to da zagubi ili da dobie) i/ili ramnodu{nost kon <strong>na</strong>de`ta<br />

(~ovek koj ne se <strong>na</strong>deva, za{to ima se - nema {to da ne zagubi ili da ne<br />

dobie)<br />

5


Me|utoa<br />

~ovek od iskustvo se uveril deka <strong>na</strong> ovoj svet trajno <strong>na</strong>jgolemo<br />

dobro, traj<strong>na</strong>, ve~<strong>na</strong> sre}a ne postoi (postoi samo postoja<strong>na</strong> glad i `ed<br />

za sre}a). A bidej}i postoi samo momentno, minlivo <strong>na</strong>jgolemo dobro<br />

(sre}a) negoviot streme` se <strong>na</strong>so~i kon posakuva<strong>na</strong>ta ve~nost, kon o<strong>na</strong><br />

{to mo`e samo da se zamisli no vo materijalen oblik ne mo`e i da se<br />

ostvari, kon ve~nosta, koja ako ja nema <strong>na</strong> ovoj, sigurno ja ima <strong>na</strong> nekoj<br />

drug, <strong>na</strong> "onoj svet." Razumniot ~ovek od iskustvo se uveril i vo toa<br />

deka ako <strong>na</strong> onoj svet ne mo`eme da se protneme kako materija, tamu ne<br />

mo`eme da gi protneme nitu materijalnite dobra, tuku samo eventualno<br />

<strong>na</strong>{iot duh i nematerijalnite duhovni dobra. Ednostavno <strong>na</strong> onoj<br />

svet ne mo`e da odi teloto i so nego poivrzanite instinkti, <strong>na</strong>goni i<br />

strasti, odnosno bilo kakvi zadovolstva i bolki obremeneti od stav i<br />

<strong>na</strong>de`. I ako e toa taka, toga{ samo o<strong>na</strong> {to trae ve~no - duhot mora da<br />

e apsolutno dobro, a o<strong>na</strong> {to se raspa|a - materijata mora da e apsolutno<br />

zlo. Zaklu~ok: <strong>na</strong>jgolemoto dobro = sre}ata e samo toa {to e<br />

ve~no - du{ata. Du{ata oslobode<strong>na</strong> od zadovolstvata i bolkite <strong>na</strong> teloto<br />

i ottamu od svoite motivi za nego - stravot i <strong>na</strong>de`ta. Ili poi<strong>na</strong>ku<br />

du{ata e <strong>na</strong>jgolemo dobro: du{a = <strong>na</strong>jgolemo dobro = sre}a = ve~nost<br />

(ve~nost vo koja ne vleguva pretstavata za vremeto, kako bezvreme<strong>na</strong><br />

postojanost, kako traj<strong>na</strong> sre}<strong>na</strong> sega{nost celosno oslobode<strong>na</strong> od mi<strong>na</strong>toto<br />

i idni<strong>na</strong>ta, kako sre}<strong>na</strong> ~ista beskone~nost vo koja ne vleguva ni<br />

pretstavata za prostorot - za po~etokot i krajot, nitu pak pretstavata<br />

za dvi`eweto - za <strong>na</strong>stanuvaweto i is~eznuvaweto).<br />

Arno ama<br />

<strong>na</strong> ovoj svet postoele i }e postojat nepravedni du{i koi motivirani<br />

od strav i <strong>na</strong>de` pravej}i dobro za sebe, pravele zlo za drugite!<br />

Ottamu, ako site, t.e. i nepravednite du{i stanuvaat sre}ni so toa {to<br />

}e se preselat vo ve~nosta, toga{ vo nea se preseluva i nepravdata, i<br />

ottamu mora da va`i i ravenstvoto: sekoja du{a (praved<strong>na</strong> i nepraved<strong>na</strong>)<br />

= <strong>na</strong>jgolemo dobro = sre}a = ve~nost.<br />

Vo toj slu~aj propa|a potrebata da se bide praveden <strong>na</strong> ovoj, za-<br />

{to site }e bidat sre}ni <strong>na</strong> onoj svet. No takvata zamisla e inkopatibil<strong>na</strong><br />

so <strong>na</strong>{iot um koj vpro~em i ja sozdal pretstavata za pravdata.<br />

Zatoa e potrebno ili celosno bri{ewe <strong>na</strong> <strong>na</strong>{eto sfa}awe <strong>na</strong> poimite<br />

pravda i nepravda ili itno preo|awe kon selekcija <strong>na</strong> du{ite za ispra}awe<br />

<strong>na</strong> onoj svet spored nekoj drug, za <strong>na</strong>s dosega nepoz<strong>na</strong>t bo`eststven<br />

kriterium koj ne smee da bide - porane{nite motivi <strong>na</strong> du{ata i<br />

nejzinite mi<strong>na</strong>ti zaslugi koi i vremenski i prostorno bile, se, i }e<br />

bidat predopredeleni od teloto (<strong>na</strong>{eto ili tu|o - seedno).<br />

Te{ka zada~a zarem ne. Od nejzinoto re{avawe zavisi visti<strong>na</strong>ta<br />

za o<strong>na</strong> {to e i o<strong>na</strong> {to treba da bide, za <strong>pravoto</strong> i pravdata, visti<strong>na</strong><br />

koja mo`e da ja re{i samo filozofijata <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>.<br />

6


S O D R @ I N A<br />

PRELUDIUM<br />

I. PRAVDATA I USTAVNIOT SUD NA REPUBLIKA<br />

MAKEDONIJA ........................................................................................... 15<br />

II. [TO E PRAVDA ........................................................................................ 61<br />

VOVED<br />

I. ZA DOBROTO I ZLOTO ........................................................................... 75<br />

1. Za potrebata od razbirawe <strong>na</strong> zloto ................................................... 75<br />

2. Podelba <strong>na</strong> dobroto i zloto .................................................................. 79<br />

3. [to e dobro, a {to zlo (quid is bonum, quid est malum) ...................... 87<br />

4. Dali ~ovekot e dobar ili zol ............................................................. 115<br />

5. Zo{to pravime zlo (unde malum faciamus) ......................................... 123<br />

6. Tipologija <strong>na</strong> zloto .............................................................................. 133<br />

6.1. Demonsko zlo ................................................................................ 135<br />

6.2. Instrumentalno zlo ................................................................... 140<br />

6.3. Idealisti~ko zlo ........................................................................ 142<br />

6.4. Plitkoumno zlo ........................................................................... 144<br />

7. Opravduvawe <strong>na</strong> zloto (teodikeja) ..................................................... 145<br />

7.1. Teorija <strong>na</strong> privacijata ............................................................... 147<br />

7.2. Teorija <strong>na</strong> slobod<strong>na</strong>ta volja ...................................................... 155<br />

7.3. Irinejska teodikeja .................................................................... 163<br />

7.4. Teorija <strong>na</strong> celi<strong>na</strong>ta .................................................................... 178<br />

7.5. Estetska teorija .......................................................................... 188<br />

8.Interes za zloto ..................................................................................... 189<br />

8.1. Fenomenolo{ki aspekt ............................................................. 189<br />

a) Prirodni kartastrofi............................................................... 189<br />

b) Masovni zlostorstva .................................................................. 192<br />

v) Krimi<strong>na</strong>l ....................................................................................... 194<br />

8.2.Poteklo <strong>na</strong> interesot za zloto ................................................. 194<br />

a) Dobroto ku~e <strong>na</strong> Dragica ........................................................... 194<br />

b) Lo{ite momci .............................................................................. 195<br />

v) Dr`ete go kradecot ..................................................................... 195<br />

g) Da mu umre kozata <strong>na</strong> kom{ijata (kletva i magija) .............. 197<br />

d) Sekoe zlo za dobro ....................................................................... 210<br />

|) Zavist i zloba ............................................................................... 210<br />

e) Crn humor ...................................................................................... 215<br />

`) Nekrolozi..................................................................................... 215<br />

z) Avantura i identifikacija ....................................................... 216<br />

i) Neutralizacija ............................................................................. 216<br />

j) Razbivawe <strong>na</strong> dosadata ................................................................. 218<br />

7


k) Qubopitnost ................................................................................. 219<br />

9. [to da se pravi so zloto ...................................................................... 219<br />

9.1. Na zloto treba da se vozvrati so dobro (pro{ka) ............... 219<br />

9.2. Na zloto treba da se vozvrati so zlo (odmazda) ................... 223<br />

II. BO@JA PRAVDA ..................................................................................... 229<br />

1. Pravda vo Stariot zavet ...................................................................... 229<br />

1.1. Pravedata i prvobitniot grev ................................................. 229<br />

a) Kaz<strong>na</strong> za prvobitniot grev......................................................... 230<br />

b) Kaz<strong>na</strong> za nepridr`uvawe do bo`jite zapovedi ..................... 234<br />

v) Upotreba <strong>na</strong> zloto kako isku{enie ......................................... 236<br />

1.2.Krivi~ni dela, <strong>na</strong>~ela <strong>na</strong> sudewe, kazni i nivnoto<br />

izvr{uvawe ..................................................................................... 246<br />

a) Povredi <strong>na</strong> moralot .................................................................... 246<br />

b) Prestapi i prekr{oci ............................................................... 249<br />

v) Na~ela <strong>na</strong> sudewe ......................................................................... 252<br />

g) Kazni i nivno izvr{uvawe ........................................................ 255<br />

d) Pravdata spored Stariot zavet ................................................ 261<br />

1.3. Individual<strong>na</strong> odgovornost za <strong>na</strong>neseno zlo .......................... 269<br />

1.4. @rtvuvawe .................................................................................... 270<br />

a) @rtvuvawe <strong>na</strong> lu|e vo Biblijata .............................................. 275<br />

2. Pravda vo Noviot zavet ....................................................................... 282<br />

2.1.<strong>Filozofija</strong>ta <strong>na</strong> Isus ................................................................. 282<br />

2.2. Molitva i prostuvawe ................................................................ 293<br />

2.3. Bo`ja pravda ili bo`ja milost ................................................ 298<br />

3. Zaklu~ni razgleduvawa za bo`jata pravda ...................................... 310<br />

8<br />

PRV DEL<br />

PRIRODNO I POZITIVNO PRAVO<br />

G l a v a I<br />

TEORII NA PRIRODNOTO PRAVO I PRAVDATA<br />

I. ZA^ETOCI NA JUSNATURALIZMOT ........................................... 329<br />

II. SOFIZAM ................................................................................................. 330<br />

1. Protagora ................................................................................................ 333<br />

2. Hipija ....................................................................................................... 334<br />

3. Trazimah ................................................................................................. 335<br />

4. Kalikle .................................................................................................... 341<br />

5. Glaukon..................................................................................................... 344<br />

6. Antifont................................................................................................. 346<br />

III. KLASI^NA GR^KA FILOZOFIJA .............................................. 347<br />

1. Sokrat ...................................................................................................... 347<br />

2. Platon ...................................................................................................... 354<br />

3. Aristotel ................................................................................................ 367<br />

IV. EPIKUREJSKO-STOI^KA FILOZOFIJA ............................... 385


1. Epikur ...................................................................................................... 385<br />

2. Stoi~ka <strong>Filozofija</strong> ............................................................................. 387<br />

V. RIMSKIOT STOICIZAM ................................................................. 390<br />

1. Seneka....................................................................................................... 390<br />

2. Ciceron ................................................................................................... 392<br />

3. Ulpijan ..................................................................................................... 405<br />

VI. FILOZOFIJATA NA SREDNIOT VEK ....................................... 407<br />

1. Hugo Grocius ........................................................................................... 408<br />

VII. BIOLO[KO-RACIONALISTI^KA KONCEPCIJA ZA<br />

PRIRODNOTO PRAVO ................................................................. 413<br />

1. Tomas Hobs .............................................................................................. 414<br />

2. Paskal ...................................................................................................... 427<br />

3. Xon Lok .................................................................................................... 430<br />

4. Tomasius................................................................................................... 442<br />

5. Spinoza .................................................................................................... 442<br />

6. Monteskie ............................................................................................... 448<br />

7. Volter ...................................................................................................... 449<br />

8. Didro ........................................................................................................ 452<br />

9. Tomas Pejn ............................................................................................... 455<br />

10. [openhauer ........................................................................................... 456<br />

11. Herbert Spenser .................................................................................. 465<br />

VIII. NENATURALISTI^KI STRUI VO FILOZOFIJATA NA<br />

PRIRODNOTO PRAVO .................................................................. 467<br />

1. Lajbnic ..................................................................................................... 467<br />

2. Kant .......................................................................................................... 468<br />

3. Hegel ......................................................................................................... 489<br />

4. Ni~e .......................................................................................................... 492<br />

IX. UTILITARISTI^KA PRIRODNOPRAVNA<br />

KONCEPCIJA ......................................................................................... 495<br />

1. Dejvid Hjum .............................................................................................. 496<br />

2. Pol Holbah ............................................................................................. 504<br />

3. Xeremi Bentam ....................................................................................... 513<br />

4. Rudolf Jering ......................................................................................... 517<br />

5. Xon Stjuart Mil .................................................................................... 525<br />

6. Ludvig Foerbah ...................................................................................... 533<br />

G l a v a II<br />

TEORIJA NA POZITIVNOTO PRAVO I PRAVDATA<br />

1. Bentam ...................................................................................................... 542<br />

2. Ostin ........................................................................................................ 543<br />

3. Hans Kelzen ............................................................................................ 546<br />

9


G l a v a III<br />

SOVREMENA FILOZOFIJA NA PRAVOTO<br />

1. Gustav Radbruh ........................................................................................ 564<br />

2. Mauricie Kuson ..................................................................................... 568<br />

3. Aleksandar Ko`ev ................................................................................ 569<br />

4. Xon Rouls ................................................................................................ 573<br />

5. Herbert Hart .......................................................................................... 587<br />

6. Tagendat ................................................................................................... 594<br />

7. Eugen Pusi} ............................................................................................ 601<br />

G l a v a IV<br />

PRAVDATA I OP[TESTVENIOT DOGOVOR<br />

G l a v a V<br />

MO@NI KONSTATACII<br />

VTOR DEL<br />

PRAVDA I PRAVEDNOST<br />

I. POIM NA PRAVDA - PRV ^EKOR .................................................... 647<br />

II. POIM NA PRAVDA - VTOR ^EKOR ................................................ 680<br />

III. POIM NA PRAVDA - TRET ^EKOR ................................................ 695<br />

1. Pravdata e vrednost .............................................................................. 697<br />

2. Pravdata kako vrednost z<strong>na</strong>~i zavisnost ......................................... 713<br />

3. Strav i <strong>na</strong>de` - motivi <strong>na</strong> pravdata .................................................. 715<br />

4. Pravdata kako prikrie<strong>na</strong> zavist ....................................................... 736<br />

5. Naso~enost kon drug ............................................................................. 745<br />

6. Osnovni vidovi pravda ......................................................................... 748<br />

7. Ed<strong>na</strong>kvost ili ramnote`a.................................................................... 750<br />

8. Nepristrasnost ...................................................................................... 768<br />

9. Pravda i milost ..................................................................................... 773<br />

IV.FUNKCIJA NA PRAVDATA ............................................................. 782<br />

V. PROMENLIVOST NA PRAVDATA ................................................. 785<br />

VI. OP[TA I POEDINE^NA PRAVDA ............................................. 789<br />

1. Op{ta pravda .......................................................................................... 790<br />

2. Poedine~<strong>na</strong> pravda ................................................................................ 792<br />

3. Na~ela <strong>na</strong> pravdata ............................................................................... 797<br />

4. Pravila <strong>na</strong> pravdata ............................................................................. 795<br />

VII. SUDIRI NA PRAVOTO I PRAVDATA ....................................... 805<br />

1. Ramni{te <strong>na</strong> op{toto ........................................................................... 816<br />

2. Ramni{te <strong>na</strong> poedine~noto ................................................................. 820<br />

VIII. IMA LI PRAVDA? ............................................................................ 851<br />

10


TRET DEL<br />

VLADEEWE NA PRAVOTO<br />

I. FORMALEN KONCEPT NA VLADEEWE NA PRAVOTO ......... 863<br />

1. Koherentnost, potpolnost, odredenost i dejstvo pro futuro<br />

<strong>na</strong> site pravni akti ................................................................................... 865<br />

2. Na~elo <strong>na</strong> podelba <strong>na</strong> vlasta .............................................................. 867<br />

3. Postoewe <strong>na</strong> ograni~e<strong>na</strong> i kontrolira<strong>na</strong> dr`av<strong>na</strong> vlast ............ 868<br />

4. Jav<strong>na</strong> kontrola <strong>na</strong> dr`av<strong>na</strong>ta vlast ................................................... 868<br />

5. Dostapnost <strong>na</strong> sudovite ........................................................................ 868<br />

6. Postoewe <strong>na</strong> nezavisno i kompetentno sudstvo .............................. 868<br />

7. Prav<strong>na</strong> sigurnost <strong>na</strong> ~ovekot i gra|aninot ..................................... 870<br />

7.1. Poim <strong>na</strong> prav<strong>na</strong>ta sigurnost ..................................................... 870<br />

7.2. Prav<strong>na</strong>ta sigurnost i nejziniot odnos so pravdata i<br />

celishodnosta ................................................................................. 875<br />

8. Na~elo <strong>na</strong> sudska za{tita protiv zloupotrebita <strong>na</strong> vlasta i<br />

<strong>na</strong>domest <strong>na</strong> {teta vo slu~aj <strong>na</strong> takva zloupotreba .................... 886<br />

9. Garantirawe <strong>na</strong> soodvet<strong>na</strong> prav<strong>na</strong>postapka .................................... 886<br />

II. MATERIJALEN KONCEPT NA VLADEEWETO NA<br />

PRAVOTO ........................................................................................................<br />

1. Primarno z<strong>na</strong>~ewe <strong>na</strong> ~ovekovite slobodi i prava ................ 888<br />

2. Pravda i pravednost ...................................................................... 890<br />

Koriste<strong>na</strong> litertura ................................................................................ 893<br />

11


12


PRELUDIUM<br />

13


14


1. PRAVDATA I USTAVNIOT SUD NA REPUBLIKA<br />

MAKEDONIJA<br />

Vo pozitivnite zakoni <strong>na</strong> ed<strong>na</strong> dr`ava se pomeseni redica normi<br />

za koi se tvrdi deka se doneseni od soodveten organ i soodvet<strong>na</strong><br />

procedura i deka ottamu se legalni, no deka toa ne e dovolno dokolku<br />

istite tie normi ne soodvetstvuvaat i so barawata <strong>na</strong> pravdata koja<br />

<strong>na</strong>jednostavno ka`ano pretstavuva zakon <strong>na</strong>d sekoj zakon. Ottamu se razbirlivi<br />

i obidite za postojano podobruvawe pozitiv<strong>na</strong>ta zakonska<br />

regulativa. Za taa cel, sekoga{ koga }e se po~uvstvuva deka vo sistemot<br />

<strong>na</strong> normi postojat proma{uvawa za koi mo`e da se ka`e deka ne korespondiraat<br />

so pravdata kako mo{ne delotvorno sredstvo se javuva<br />

obra}aweto do Ustavniot sud so inicijativi {to gi lociraat potrebnite<br />

zakonodavni promeni. Takvata mo`nost {iroko im e dade<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />

gra|anite i vo <strong>na</strong>{iot praven sistem preku t.n. actio popularis so koja sekoj<br />

i sekoga{ mo`e da go ospori seto o<strong>na</strong> {to go smeta za nepraved<strong>na</strong><br />

norma. Vo taa smisla, pred obi~<strong>na</strong>ta moral<strong>na</strong> svest <strong>na</strong> gra|anite se postavuvaat<br />

redica tvrdewa, me|u koi za primer gi <strong>na</strong>veduvame slednive:<br />

1. So ~l. 26 od Zakonot za javno obvinitelstvo se ograni~uvaat<br />

oddelni gra|ani da ne mo`at da bidat imenuvani za javni obviniteli i<br />

zamenici javni obviniteli dokolku se vo brak ili vo rodninska vrska<br />

vo prava linija ili vo strani~<strong>na</strong> linija do vtor stepen so lica vo nekoe<br />

od ovie zvawa vo isto ili povisoko javno obvinitelstvo ili vo<br />

pravosuden organ so ista stvar<strong>na</strong> ili mes<strong>na</strong> <strong>na</strong>dle`nost ili <strong>na</strong> advokat<br />

od isto podra~je, so {to se doveduva vo pra{awe negovata soglasnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot.<br />

2. So ~l. 4 od Tarifata za <strong>na</strong>grada i <strong>na</strong>domestok <strong>na</strong> tro{ocite<br />

za rabotata <strong>na</strong> advokatite, gra|anite se stavaat vo need<strong>na</strong>kva polo`ba,<br />

odnosno se vospostavuvale povratno dejstvo, {to ne bilo vo soglasnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot.<br />

3. So ~l. 7 st. 1 t. 3 od Zakonot za dr`avjanstvo se vr{i diskrimi<strong>na</strong>cija<br />

<strong>na</strong> licata koi imaat fizi~ki ili psihi~ki mani, a sakaat da<br />

stek<strong>na</strong>t dr`avjanstvo <strong>na</strong> Republika Makedonija, odnosno za site stranski<br />

dr`avjani, pa i za dr`avjanite <strong>na</strong> republikite od porane{<strong>na</strong> SFRJ<br />

se baralo dokaz za psihofizi~kata sostojba, kako {to bilo postapeno<br />

i so soprugata <strong>na</strong> podnositelot <strong>na</strong> inicijativata, {to ne bilo vo soglasnost<br />

so Ustavot.<br />

4. ^lenot 5 st. 4 od Odlukata za uslovite, <strong>na</strong>~inot i kriteriumite<br />

za dodeluvawe stanovi so koi raspolaga Republikata <strong>na</strong>meneti za<br />

re{avawe <strong>na</strong> stanbenite potrebi <strong>na</strong> funkcionerite, rakovodnite rab-<br />

15


otnici i rabotnicite vo republi~kite organi, ne e vo soglasnost so<br />

ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> gra|anite nezavisno od niv<strong>na</strong>ta imot<strong>na</strong><br />

i op{testve<strong>na</strong> polo`ba, zatoa {to ne se utvrdeni slu~aite pod koi<br />

pri dodeluvawe <strong>na</strong> stanovite mo`e da se otstapi od kriteriumite za<br />

ograni~uvawe <strong>na</strong> golemi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> stanot, nitu pak, se utvrdeni kriteriumite<br />

i okolnostite od koi }e zavisi golemi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> stanot {to bi mu<br />

se dodelil <strong>na</strong> funkcionerot.<br />

5. Ne e vo soglasnost so Ustavot, toa {to site gra|ani vo Republika<br />

Makedonija se zadol`eni da pla}aat <strong>na</strong>domestok za koristewe<br />

<strong>na</strong> radiodifuzni priemnici vo ed<strong>na</strong>kov iznos - 4% od prose~<strong>na</strong>ta plata<br />

vo stopanstvoto vo Republikata, ne zemaj}i gi pritoa predvid prihodite<br />

po ~len <strong>na</strong> semejstvoto i te{kata ekonomska polo`ba <strong>na</strong> oddelni<br />

gra|ani vo Republikata.<br />

6. ^len 24 st. 3 od Odlukata za ka<strong>na</strong>lizacija <strong>na</strong> podra~jeto <strong>na</strong><br />

grad Bitola ne e vo soglasnost so ~l. 9 od Ustavot, zatoa {to so nea<br />

gra|anite koi `iveat vo individualni stanbeni zgradi pla}aat <strong>na</strong>domestok<br />

za ka<strong>na</strong>lizacija kako i gra|anite koi `iveat vo kolektivni stanbeni<br />

zgradi iako odrede<strong>na</strong> koli~i<strong>na</strong> <strong>na</strong> potro{e<strong>na</strong> voda ne zavr{uva<br />

vo ka<strong>na</strong>lizacija, so {to se <strong>na</strong>ru{uva ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost.<br />

7. So ~l. 71 od od Zakonot za sudovite, se ograni~uva <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong><br />

odreden broj gra|ani da bidat izbrani za sudii i sudii porotnici, odnosno<br />

ova pravo im bilo ograni~eno <strong>na</strong> bliskite srodnici, {to ne e vo<br />

soglasnost so ~l. 9 od Ustavot.<br />

8.^len 27 od Zakonot za vrabotuvawe ne e vo soglasnost so ~l. 9<br />

od Ustavot, bidej}i so nego gra|anite se podeleni vo dve globalni kategorii<br />

vo zavisnost od dol`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> sta`ot <strong>na</strong> osiguruvawe i toa do 25<br />

godini i pove}e od 25 godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe.<br />

9. ^len 66 st. 2 od Zakonot za osnovnoto obrazovanie ne e vo soglasnost<br />

so <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost utvrdeno vo ~l. 9 od Ustavot, za{to<br />

gi ized<strong>na</strong>~uvaat <strong>na</strong>stavnicite - u~itelite so zavr{en pedago{ki fakultet<br />

i pedago{ka akademija so diplomiranite pedagozi, odnosno bilo<br />

predvideno i pedagozite kako nesoodveten kadar da bidat izbrani za<br />

<strong>na</strong>stavnici vo oddelenska <strong>na</strong>stava, iako spored ~l. 66 st. 1 tie bile tretirani<br />

kako stru~ni rabotnici, a fakultetot go zavr{ile po sosema<br />

razli~ni <strong>na</strong>stavni planovi i programi, {to ne bile soodvetni za izveduvawe<br />

<strong>na</strong> oddelenska <strong>na</strong>stava.<br />

10. Poradi toa {to korisnicite <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong> pomo{, so Odluka<br />

<strong>na</strong> vladata, se podeleni <strong>na</strong> gradski i selski (primaat pomal iznos <strong>na</strong><br />

socijal<strong>na</strong> pomo{ od `itelite vo gradovite) se o{tetuvaat `itelite<br />

<strong>na</strong> selata, a toa e vo sprotivnost so <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> gra|anite,<br />

utvrdeno vo ~l. 9 od Ustavot.<br />

11. Propi{uvaweto obvrska {teda~ite ~ij {teden vlog e povisok<br />

od 1.350.000,00 de<strong>na</strong>ri da go doka`uvaat potekloto <strong>na</strong> {tedniot<br />

vlog, ne e vo soglasnost so ~l. 9 od Ustavot, zatoa {to so propi{uvaweto<br />

ed<strong>na</strong> kategorija {teda~i da go doka`uvaat potekloto <strong>na</strong> {tednite<br />

16


vlogovi se povreduva <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> sopstvenost i {teda~ite se doveduvaat<br />

vo need<strong>na</strong>kva polo`ba.<br />

12.Odredbata od ~l. 27 st. 1 i 2 od Zakonot za vrabotuvaweto i<br />

osiguruvawe vo slu~aj <strong>na</strong> nevrabotenost, ja ograni~uva slobodata <strong>na</strong> rabota<br />

i pristapnosta <strong>na</strong> site dr`avjani <strong>na</strong> Republika Makedonija do rabotnite<br />

mesta, odnosno dr`avjanite gi deli <strong>na</strong> povlasteni i diskriminirani.<br />

Toa {to so Zakonote uredeno deka agencija za posreduvawe za<br />

vrabotuvawe vo zemjata so <strong>na</strong>plata mo`e da osnova lice koe ima <strong>na</strong>jmalku<br />

VI stepen stru~<strong>na</strong> podgotovka kako i deka licata koi rabotat <strong>na</strong><br />

posreduvawe za vrabotuvawe vo agencijata isto taka treba da imaat <strong>na</strong>jmalku<br />

VI stepen stru~<strong>na</strong> podgotovka ne bilo vo soglasnost so ~l. 9 od<br />

Ustavot.<br />

13. So Zakonot za praznicite gra|anite <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

se delat po verska osnova i se vr{i nivno selektirawe i razli~no<br />

tretirawe, taka {to se opredeluvawe razli~ni denovi za praznuvawe<br />

<strong>na</strong> verskite praznici <strong>na</strong> pripadnicite <strong>na</strong> hristijanskata, islamskata i<br />

evrejskata veroispovest, so {to se sozdava need<strong>na</strong>kvost, poradi {to se<br />

povreduva ~l. 9 od Ustavot. Osven toa, opredeluvaweto da ne se rabotat<br />

i da se praznuvaat denovi <strong>na</strong> tri verski zaednici, a ne i <strong>na</strong> drugi verski<br />

zaednici koi postojat i egzistiraat vo Republika Makedonija, gi<br />

stavaat vo need<strong>na</strong>kva polo`ba pred zakonot.<br />

14. So toa {to, <strong>na</strong> diplomiranite studenti <strong>na</strong> Fakultetot za bezbednost<br />

i op{testve<strong>na</strong> samoza{tita pri Univerzitetot "Kiril i<br />

Metodij" od Skopje ne im se ovozmo`uva da polagaat pravosuden ispit<br />

se povreduva <strong>na</strong>~eloto utvrdeno vo ~l. 9 od Ustavot.<br />

15. Mo`nosta pretsedatelot <strong>na</strong> Republikata, bez sproveduvawe<br />

<strong>na</strong> postapka za pomiluvawe, a toa z<strong>na</strong>~i po slobod<strong>na</strong> oce<strong>na</strong> ili li~no<br />

ubeduvawe, da vr{i pomiluvawe, ne e vo soglasnost so ustavnoto <strong>na</strong>~elo<br />

<strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> gra|anite od ~l. 9 od Ustavot.<br />

16. So ~l. 17 st. 1 i 2 i ~l. 193-6 od Zakonot za penziskoto i<br />

invalidskoto osiguruvawe se utvrduvaat razli~ni uslovi za ostvaruvawe<br />

<strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija za ma` i `e<strong>na</strong>, odnosno razli~ni uslovi za<br />

utvrduvawe <strong>na</strong> penziskata osnovica za ma` i `e<strong>na</strong>, {to ne e vo soglasnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot.<br />

17. Ustav<strong>na</strong>ta garancija za ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> gra|anite vo slobodite<br />

i pravata i ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> gra|anite pred Ustavot i zakonite go obvrzuva<br />

zakonodavecot dosledno da gi sprovede i so konkretnoto normirawe<br />

<strong>na</strong> krivi~noprav<strong>na</strong>ta za{tita <strong>na</strong> ugledot i ~esta <strong>na</strong> gra|anite da<br />

obezbedi niv<strong>na</strong> za{tita pod ed<strong>na</strong>kvi uslovi i <strong>na</strong> ist <strong>na</strong>~in. Osporenite<br />

odredbi od KZ gi povreduvaat ovie ustavni <strong>na</strong>~ela zatoa {to krivi~niot<br />

progon za krivi~nite dela predvideni vo ~l. 172, 173 i 174 od<br />

Krivi~niot zakonik za opredele<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong> gra|ani, zavisno od<br />

niv<strong>na</strong>ta op{testve<strong>na</strong> polo`ba i funkcijata {to ja vr{at, se vr{i po<br />

predlog <strong>na</strong> o{teteniot ili po slu`be<strong>na</strong> dol`nost, a ne po privat<strong>na</strong><br />

tu`ba kako i za drugite gra|ani <strong>na</strong> Republika Makedonija. So ogled <strong>na</strong><br />

17


toa {to spored osporenite odredbi krivi~noto gonewe go prezema javniot<br />

obvinitel razli~niot <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> pokrenuvawe <strong>na</strong> krivi~<strong>na</strong>ta postapka<br />

za isti krivi~ni dela i koga e vo pra{awe isto za{titno dobro,<br />

vospostavuva need<strong>na</strong>kvost me|u gra|anite i obezbeduva povlaste<strong>na</strong> polo`ba<br />

<strong>na</strong> opredele<strong>na</strong> kategorija gra|ani zavisno od niv<strong>na</strong>ta op{testve<strong>na</strong><br />

polo`ba. So prezemaweto <strong>na</strong> krivi~noto gonewe od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> javniot<br />

obvinitel za isti krivi~ni dela, so osporenite odredbi gra|anite<br />

se stavaat vo need<strong>na</strong>kva polo`ba i vo pogled <strong>na</strong> rokovite predvideni<br />

za podnesuvawe <strong>na</strong> privat<strong>na</strong>ta tu`ba, odnosno po predlog ili po slu-<br />

`be<strong>na</strong> dol`nost, vo pogled <strong>na</strong> tro{ocite (gra|aninot gi podnesuva sam<br />

tro{ocite, dodeka koga krivi~noto gonewe go vr{i javniot obvinitel<br />

tro{ocite pa|aat <strong>na</strong> tovar <strong>na</strong> Buxetot <strong>na</strong> Republika Makedonija, sam<br />

da si sobira dokazi za faktite bitni za pravilno presuduvawe i drugo).<br />

Od druga stra<strong>na</strong>, <strong>na</strong> ovaa kategorija gra|ani im bilo skrateno <strong>pravoto</strong><br />

samostojno da ja ostvarat krivi~noprav<strong>na</strong>ta za{tita od <strong>na</strong>pad <strong>na</strong><br />

nivniot li~en integritet, pa spored toa tie se "deprivelegirani,"<br />

odnosno im se skrateni prava {to gi u`ivaat site gra|ani.<br />

18. So Zakonot za pravata <strong>na</strong> pretsedatel <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

po prestanuvawe <strong>na</strong> funkcijata se povreduva <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost<br />

<strong>na</strong> gra|anite predvideno vo ~l. 9 od Ustavot.<br />

19. Odredbata 18-a st. 2 od Zakonot za prekr{ocite protiv javniot<br />

red i mir ne e vo soglasnost so ~l. 9, 11 i 19 od Ustavot so koi se<br />

garantira ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> gra|anite bez ogled <strong>na</strong> politi~koto uveruvawe,<br />

moralniot integritet i slobodata <strong>na</strong> veroispovesta. Se smeta<br />

deka taa odredba e relikt od mi<strong>na</strong>toto i deka ne postoi kriterium po<br />

koj nekoe lice, vo povoeniot period, mo`e da se oz<strong>na</strong>~i kako neprijatel<br />

<strong>na</strong> NOB ili <strong>na</strong> op{testveno-politi~koto ureduvawe <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija, a se pra{uva koj "faktor" toa bi mo`el da go utvrdi.<br />

20. So odredbata od ~l. 60 st. 1 od Zakonot za semejstvo, deteto e<br />

ograni~eno vo <strong>pravoto</strong> da mo`e da vodi postapka za utvrduvawe <strong>na</strong> tatkovstvo,<br />

dodeka liceto koe se smeta za tatko e neograni~eno da vodi<br />

postapka za utvrduvawe <strong>na</strong> tatkovstvo nezavisno od vozrasta <strong>na</strong> deteto.<br />

Spored toa, re{enijata sodr`ani vo zakonot go doveduvaat vo neramnoprav<strong>na</strong><br />

polo`ba deteto vo odnos <strong>na</strong> liceto koe se smeta za tatko <strong>na</strong> deteto<br />

{to e sprotivno <strong>na</strong> ~l. 9 od Ustavot.<br />

21. So predviduvawe dodatokot za posebni uslovi za civilnite<br />

lica da iznesuva 20% a za voenite lica 30% od osnov<strong>na</strong>ta plata, se povreduva<br />

<strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost, zagarantirano so Ustavot <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija.<br />

22. So predviduvaweto prioritet pri rasporeduvawe da mu se<br />

dava samo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong> rabotnici (<strong>na</strong>stavnicite, a ne i <strong>na</strong>drugite<br />

profili, profesii), koi `iveat vo grad a rabotat podolgo <strong>na</strong><br />

selo, a ne i <strong>na</strong> onie koi {to `iveat vo selo, a rabotat podolgo vo drugo<br />

selo, mo`ebi pooddale~eno i od onoj {to `ivee vo grad, se povreduva<br />

18


<strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost utvrdeno vo ~l. 9 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija,<br />

od pri~ini {to gra|anite se staveni vo need<strong>na</strong>kva polo`ba,<br />

odnosno se delat <strong>na</strong> <strong>na</strong>stavnici i drugi, odnosno gra|ani od grad i gra|ani<br />

od selo, pri {to prioritet imaat onie od gradot.<br />

23. ^len ~l. 17 st. 1 od Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvaweo ne e vo soglasnost so ~l. 9 od Ustavot, zatoa {to gra|anite<br />

gi stava vo need<strong>na</strong>kva polo`ba po odnos <strong>na</strong> polot.<br />

24. Odredbata od ~l. 38-d od Krivi~niot zakonik e vo sprotivnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija, od pri~i<strong>na</strong> {to so<br />

nea se povreduva ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> gra|anite pred Ustavot<br />

i zakonite. Imeno, so ospore<strong>na</strong>ta odredba od Zakonot se pravi razlika<br />

me|u gra|anite po osnov <strong>na</strong> imot<strong>na</strong>ta sostojba, taka {to "bogatite"<br />

storiteli <strong>na</strong> krivi~ni dela <strong>na</strong> koi im bila izre~e<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong> zatvor<br />

do ed<strong>na</strong> godi<strong>na</strong> se stavaat vo <strong>na</strong>drede<strong>na</strong> polo`ba vo odnos <strong>na</strong> "siroma{nite"<br />

storiteli <strong>na</strong> koi isto taka im e izre~e<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong> zatvor do<br />

ed<strong>na</strong> godi<strong>na</strong>. Osven toa, slobodata e ne{to <strong>na</strong>jsveto za sekoj gra|anin<br />

bez razlika <strong>na</strong> pol, rasa, boja <strong>na</strong> ko`a, <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lno i socijalno poteklo,<br />

politi~ko i versko uveruvawe, imot<strong>na</strong>ta i op{testve<strong>na</strong>ta polo`ba<br />

i vo nikoj slu~aj ne smee da se pravi razlika me|u gra|anite - storiteli<br />

<strong>na</strong> krivi~nite dela koga e vo pra{awe slobodata. Imeno, so ospore<strong>na</strong>ta<br />

zakonska odredba se vr{i diskrimi<strong>na</strong>cija po osnov <strong>na</strong> imot<strong>na</strong>ta<br />

polo`ba.<br />

25. So odredbite od Zakonot za pratenici se povreduva ustavnoto<br />

<strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost i ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong> pravednost zatoa<br />

{to pratenicite vo pogled <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> i visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> staros<strong>na</strong>ta<br />

penzija se izdvojuvaat kako poseb<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong> gra|ani koi samo<br />

poradi nivniot status i polo`ba vo op{testvoto se izdvojuvaat od sistemot<br />

<strong>na</strong> penziskoto i invalidskoto osiguruvawe so {to se vospostavuva<br />

nov sistem za ostvaruvawe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> penzija <strong>na</strong> pratenicite. 1<br />

1<br />

Osporeniot ~l. 40 od Zakonot za pratenicite ne se vo soglasnost so<br />

~l. 9 st. 1 od Ustavot, zatoa {to poa|aj}i od ovaa ustav<strong>na</strong> imperativ<strong>na</strong> odredba<br />

zakonodavecot e dol`en pri ureduvaweto <strong>na</strong> uslovite za ostvaruvaweto <strong>na</strong><br />

<strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> penzija pratenicite da gi stavi vo ista i ed<strong>na</strong>kva polo`ba so site<br />

drugi gra|ani koi ostvaruvaat pravo <strong>na</strong> penzija. Tokmu poradi toa {to so osporeniot<br />

~len se propi{uva poi<strong>na</strong>kva i razli~<strong>na</strong> polo`ba (privilegira<strong>na</strong>)<br />

samo za ed<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong> gra|ani, a ne op{tata {to e propi{a<strong>na</strong> za site gra-<br />

|ani so Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe se povreduvalo i<br />

<strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> vladeewe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> kako temel<strong>na</strong> vrednost <strong>na</strong> ustavniot poredok.<br />

Odredbite od ~l. 40, 41 i 42 od Zakonot za pratenicite ne se vo soglasnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot, zatoa {to so niv se opredeluvale povolnosti {to ne<br />

se rezultat od uslovite za rabota koi bi se kategorizirale so zgolemen psi-<br />

19


26. So predviduvaweto pretsedatel <strong>na</strong> ispit<strong>na</strong> komisijaza voza~<br />

i ispituva~ <strong>na</strong> teoretski del da bide lice samo od opredeleni struki<br />

(tehni~ki fakultet - soobra}aj<strong>na</strong> <strong>na</strong>soka, policiska akademija, praven<br />

ili pedago{ki fakultet) se stavaat vo neramnoprav<strong>na</strong> polo`ba licata<br />

od drugite struki koi rabotat vo ispitni komisii <strong>na</strong> avto {kolite.<br />

27. Srodnik od prv <strong>na</strong>sleden red kako davatel <strong>na</strong> do`ivotnoto<br />

izdr`uvawe se doveduva vo need<strong>na</strong>kva prav<strong>na</strong> polo`ba vo odnos <strong>na</strong> srodnik<br />

od istiot <strong>na</strong>sleden red kako <strong>na</strong>slednik, odnosno kako primatel <strong>na</strong><br />

podarokot, zatoa {to se osloboduva od pla}awe danok samo za delot koj<br />

bi go <strong>na</strong>sledil spored Zakonot za <strong>na</strong>sleduvawe, dodeka <strong>na</strong>slednikot i<br />

primatelot <strong>na</strong> podarokot se oslobodeni od pla}awe danok i za osta<strong>na</strong>tiot<br />

del od nedvi`niot imot koj mu se prenesuval.<br />

28. Odredbata so koja ~lenovite i vrabotenite vo Komisijata za<br />

hartii od vrednost se oslobodeni od <strong>na</strong>domest za posetuvawe <strong>na</strong> obuka i<br />

polagawe <strong>na</strong> stru~en ispit, nema ustav<strong>na</strong> i zakonska osnova, zatoa {to<br />

privilegijata za osloboduvawe od pla}awe <strong>na</strong>domest se odnesuva samo<br />

<strong>na</strong> ~lenovite i vrabotenite vo Komisijata za hartii od vrednost, a ne<br />

za site gra|ani <strong>na</strong> Republika Makedonija, so {to se povreduva ed<strong>na</strong>kvosta<br />

<strong>na</strong> gra|anite pred Ustavot i zakonite od ~l. 9 od Ustavot.<br />

29. So ogled <strong>na</strong> toa {to Ustavot i Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe ne predviduvaat mo`nost Vladata so svoj akt da<br />

vr{i kategorizacija <strong>na</strong> korisnicite <strong>na</strong> penzija vo zavisnost od iznosot<br />

<strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong>ta penzija i vrz taa osnova da opredeluva povisok procent<br />

<strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite, Odlukata vo taa <strong>na</strong>soka ne e vo soglasnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot.<br />

30. ^len 3 st. 3 od Zakonot za komu<strong>na</strong>lni taksi e vo sprotivnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot, zatoa {to golem broj gra|ani ~ii doma}instva se<br />

so mal broj <strong>na</strong> ~lenovi se dovedeni vo neramnoprav<strong>na</strong> polo`ba so onie<br />

gra|ani ~ii doma}instva bile so golem broj <strong>na</strong> ~lenovi.<br />

31. Toa {to srodnikot od prv <strong>na</strong>sleden red kako davatel <strong>na</strong> do`ivotnoto<br />

izdr`uvawe se doveduva vo need<strong>na</strong>kva prav<strong>na</strong> polo`ba vo<br />

odnos <strong>na</strong> srodnikot od istiot <strong>na</strong>sleden red kako <strong>na</strong>slednik odnosno<br />

kako primatel <strong>na</strong> podarokot, zatoa {to se osloboduval od pla}awe danok<br />

samo za delot koj bi go <strong>na</strong>sledil spored Zakonot za <strong>na</strong>sleduvawe,<br />

dodeka <strong>na</strong>slednikot i primatelot <strong>na</strong> podarokot bile oslobodeni od<br />

hofiziiki <strong>na</strong>por pri raboteweto, kako {to e toa slu~aj so kategorijata osigurenici<br />

vo odbra<strong>na</strong>ta i vo organite za v<strong>na</strong>tre{ni raboti.<br />

^lenovite 40, 41, 42, 43 st. 2, 44 i 45 st. 3 od Zakonot za pratenicite ne<br />

se vo soglasnost so ~l. 9 od Ustavot, zatoa {to uslovite pod koi pratenicite<br />

mo`at da se stek<strong>na</strong>t so predvreme<strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija, visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> predvreme<strong>na</strong>ta<br />

staros<strong>na</strong>, invalidska odnosno semej<strong>na</strong> penzija, se sosema razli~ni i popovolni<br />

od onie za drugite osigurenici koi gi ostvaruvaat ovie prava soglasno<br />

Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe.<br />

20


pla}awe danok i za osta<strong>na</strong>tiot del od nedvi`niot imot koj mu se prenesuval,<br />

ne e vo soglasnost so ~l. 9 od Ustavot.<br />

Navedenite pra{awa se odraz <strong>na</strong> realnite potrebi za pridvi-<br />

`ivawe kon pravdata, kon legalitetot <strong>na</strong> normite, kon vladeeweto <strong>na</strong><br />

<strong>pravoto</strong> koi {to gi <strong>na</strong>metnuva sovremeniot demokratski `ivot. Toa se<br />

pra{awa koi {to zapo~nuvaj}i nekade od osamostojuvaweto <strong>na</strong> <strong>na</strong>{ata<br />

dr`ava bile postavuvani pred Ustavniot sud <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

vrz kogo le`el tovarot da gi dade vistinskite odgovori koi vodat ne<br />

samo kon usovr{uvaweto <strong>na</strong> <strong>na</strong>{eto pravo, tuku i kon sozdavawe <strong>na</strong><br />

osnovnite pravni maksimi ili principi vrz koi }e se zasnova celokup<strong>na</strong>ta<br />

id<strong>na</strong> <strong>na</strong>dgradba <strong>na</strong> o<strong>na</strong> {to barem kaj <strong>na</strong>s }e se vika pravda. Toa<br />

e zada~ata <strong>na</strong> koja{to treba da odgovorat <strong>na</strong>jistak<strong>na</strong>tite pravnici izbrani<br />

za sudii vo ovaa vrv<strong>na</strong> institucija {to ja {titi i garantira ne<br />

samo zakonitosta i ustavnosta <strong>na</strong> pravnite normi, tuku, soglasno ~l. 9<br />

od Ustavot, i niv<strong>na</strong>ta pravednost. Ispravini pred taa zada~a sudiite<br />

<strong>na</strong> Ustavniot sud se po~uvstvuvale obvrzani da dadat soodvetni odgovori.<br />

Ad 1. So Odluka U. br. 6/1993 od 28. 04. 1993 godi<strong>na</strong>, Sudot go<br />

uki<strong>na</strong> ~l. 26 od Zakonot za javnoto obvinitelstvo, vo delot {to predviduva<br />

za javen obvinitel i zamenik javen obvinitel da ne mo`e da<br />

bide imenuvano lice koe <strong>na</strong> pretsedatel ili sudija <strong>na</strong> sud so ista stvar<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong>dle`nost, kako i <strong>na</strong> advokat od isto podra~je, mu e bra~en drugar<br />

ili e vo srodstvo vo prava linija ili vo strani~<strong>na</strong> linija do vtor stepen,<br />

i istovremeno ja zapre postapkata za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong><br />

~l. 26 od Zakonot, vo delot {to predviduva za javen obvinitel i zamenik<br />

javen obvinitel da ne mo`e da bide imenuvano lice koe <strong>na</strong> lice vo<br />

nekoe od ovie zvawa vo isto ili povisoko javno obvinitelstvo, ili vo<br />

Javnoto obvinitelstvo <strong>na</strong> Republika Makedonija mu e bra~en drugar<br />

ili e vo srodostvo vo prava linija ili vo strani~<strong>na</strong> linica do vtor<br />

stepen.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. "Spored mislewe <strong>na</strong> Sudot, ~l. 26<br />

od Zakonot pretstavuva ograni~uvawe za vr{ewe <strong>na</strong> javnoobvinitelska<br />

funkcija za gra|anite koi se vo brak ili vo rodninska vrska so gra|ani<br />

koi vr{at sudska funkcija vo sud so ista stvar<strong>na</strong> <strong>na</strong>dle`nost ili se<br />

zanimavaat so advokatura <strong>na</strong> podra~jeto <strong>na</strong> deluvawe <strong>na</strong> javnoto obvinitelstvo.<br />

Poradi toa, Sudot oceni deka vo ovoj del ~l. 26 od Zakonot<br />

ne e vo soglasnost so ~l. 9, 23, 32 i 54 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija.<br />

Me|utoa, od ~l. 106 od Ustavot proizleguva deka javnoto obvinitelstvo<br />

e edinstven i samostoen dr`aven organ koj gi goni storitelite<br />

<strong>na</strong> krivi~nite dela i <strong>na</strong> drugi so zakon utvrdeni kaznivi dela, poradi<br />

{to javnoto obvinitelstvo svojata funkcija ja vr{i vrz principot<br />

<strong>na</strong> organizaciono edinstvo i vertikal<strong>na</strong> povrzanost <strong>na</strong> site organizacioni<br />

edinici <strong>na</strong> javnoto obvinitelstvo kako edinstven organ. So<br />

ogled <strong>na</strong> toa, Sudot smeta deka vo zakonskoto ureduvawe <strong>na</strong> organizirawe<br />

<strong>na</strong> javnoto obvinitelstvo i ostvaruvaweto <strong>na</strong> negovite funkcii<br />

21


a~<strong>na</strong>ta i rodninskata vrska <strong>na</strong> nositelite <strong>na</strong> taa funkcija mo`e da<br />

se predvidi kako eden od uslovite za ograni~uvawe <strong>na</strong> nejzinoto vr{ewe,<br />

zaradi obezbeduvawe garancijata za ostvaruvawe <strong>na</strong> pravata i slobodite<br />

<strong>na</strong> gra|anite pred toj organ. Poradi toa, Sudot oceni deka takvite<br />

ograni~uvawa predvideni so osporeniot ~len vo zakonot, vo delot<br />

{to se odnesuvaat <strong>na</strong> javnoto obvinitelstvo, ne se vo nesoglasnost so<br />

<strong>na</strong>vedenite odredbi <strong>na</strong> Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija.<br />

Ad. 2. So Re{enie U. br. 115/1993 od 15. 09. 1993 godi<strong>na</strong>, Sudot ne<br />

povede postapka za ocenuvawe ustavnosta i zakonitosta <strong>na</strong> ~l. 4 od Tarifata<br />

za <strong>na</strong>grada i <strong>na</strong>domestok <strong>na</strong> tro{ocite za rabotata <strong>na</strong> advokatite,<br />

donese<strong>na</strong> od Advokatskata komora <strong>na</strong> Republika Makedonija <strong>na</strong> 27.<br />

03. 1993 godi<strong>na</strong> ("SV RM," br. 23/1993), spored koj, ako vo tekot <strong>na</strong> postapkata<br />

se izmenila Tarifata ed<strong>na</strong>{ ili pove}e pati, }e se primeni tarifata<br />

{to e vo sila <strong>na</strong> denost <strong>na</strong> presuduvaweto, odnosno odlu~uvaweto.<br />

Od denot <strong>na</strong> presuduvaweto, odnosno odlu~uvaweto do denot <strong>na</strong><br />

isplatata <strong>na</strong> iznosot <strong>na</strong> advokatskata <strong>na</strong>grada i tro{oci se presmetuva<br />

zakonska kamata. Spored st. 2 <strong>na</strong> ovoj ~len, neisplate<strong>na</strong>ta <strong>na</strong>grada i<br />

tro{oci strankata sekoga{ gi pla}a <strong>na</strong> advokatot po tarifata {to e<br />

vo sila <strong>na</strong> denot <strong>na</strong> pla}aweto (st. 1). So Tarifata se odreduva i visi<strong>na</strong>ta<br />

<strong>na</strong> <strong>na</strong>domestokot <strong>na</strong> tro{ocite i <strong>na</strong>gradata za dade<strong>na</strong> prav<strong>na</strong> pomo{,<br />

odnosno precizno se opredeleni site dejstvija {to advokatite gi<br />

prezemaat vo davaweto <strong>na</strong> prav<strong>na</strong>ta pomo{. (st. 2).<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "So ogled <strong>na</strong> toa {to so ospore<strong>na</strong>ta<br />

odredba se utvrduva <strong>na</strong>~inot za prime<strong>na</strong> <strong>na</strong> tarifata i za ispolnuvawe<br />

<strong>na</strong> obvrskite <strong>na</strong> strankite za ne<strong>na</strong>vremeno pla}awe <strong>na</strong> <strong>na</strong>gradata<br />

i tro{ocite za dade<strong>na</strong>ta prav<strong>na</strong> pomo{, odnosno se utvrduva instrumentarium<br />

so koj se obezbeduva da ne se obezvrednuva trudot <strong>na</strong> advokatot<br />

za dade<strong>na</strong>ta prav<strong>na</strong> pomo{, Sudot smeta deka so nea ne se <strong>na</strong>ru-<br />

{uva <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> graganite, poradi {to oceni deka ne<br />

mo`e da se postavi pra{aweto za nejzi<strong>na</strong>ta soglasnost so ~l. 9 od Ustavot.<br />

Ad. 3. So Re{enie U. br. 168/1993 od 09. 09. 1993 godi<strong>na</strong>, Sudot ne<br />

povede postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 7 st. 1 t. 3 od Zakonot<br />

za dr`avjanstvo <strong>na</strong> Republika Makedonija ("SV RM," br. 67/1992), so<br />

koj se opredeleni uslovite za steknuvawe <strong>na</strong> dr`avjanstvo so priroduvawe,<br />

odnosno uslovi za steknuvawe <strong>na</strong> dr`avjanstvo <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> stranci, pri {to vo ospore<strong>na</strong>ta t. 3 od ovoj ~len<br />

e predvideno liceto {to bara dr`avjanstvo <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

da e psihofizi~ki zdravo.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Imaj}i go predvid ~l. 29 od Ustavot,<br />

Sudot oceni deka ne postoi ustav<strong>na</strong> pre~ka so zakon da se utvrdat<br />

posebni uslovi pod koi stranec mo`e da stekne dr`avjanstvo <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija, a vo tie ramki, kako eden od uslovite da se predvidi<br />

liceto {to bara dr`avjanstvo, da bide psihofizi~ki zdravo. So<br />

ogled <strong>na</strong> iznesenoto Sudot smeta deka ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost<br />

22


utvrdeno vo ~l. 9 od Ustavot se odnesuva <strong>na</strong> gra|anite <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija, a strancite - slobodite i pravata garantirani so Ustavot<br />

<strong>na</strong> Republika Makedonija gi u`ivaat pod uslovi utvrdeni so zakon i so<br />

me|u<strong>na</strong>rodni dogovori, {to z<strong>na</strong>~i, deka za strancite so zakonot mo`at<br />

da se predviduvaat posebni uslovi za steknuvawe <strong>na</strong> dr`avjanstvo <strong>na</strong><br />

Republika Makedonija, vodej}i smetka za pravata garantirani so me|u<strong>na</strong>rodni<br />

dogovori."<br />

Ad. 4. So Odluka U. br. 120/1994 od 21. 12. 1994 godi<strong>na</strong>, Sudot go<br />

uki<strong>na</strong> ~l. 5 st. 4 od Odlukata za uslovite, <strong>na</strong>~inot i kriteriumite za<br />

dodeluvawe stanovi so koi raspolaga Republikata <strong>na</strong>meneti za re{avawe<br />

<strong>na</strong> stanbenite potrebi <strong>na</strong> funkcionerite, rakovodnite rabotnici<br />

i rabotnicite vo republi~kite organi ("SV RM," br. 18/1993). So<br />

~l. 5 od Odlukata be{e predvideno pri dodeluvaweto stanovi <strong>na</strong> koristewe<br />

<strong>na</strong> funkcionerite, rakovodnite rabotnici i rabotnicite }e se<br />

vodi smetka osobeno za funkcijata, odnosno rabotite i zada~ite {to<br />

gi vr{at i rabotniot pridones vo re{avaweto <strong>na</strong> rabotite i rabotnite<br />

zada~i, stanbenite uslovi, dol`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> rabotniot sta`, nere{enoto<br />

stanbeno pra{awe, brojot <strong>na</strong> ~lenovite <strong>na</strong> semejnoto doma}instvo,<br />

zdravstve<strong>na</strong>ta sostojba, invalidnost i sli~no. Golemi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> stanot<br />

mo`e da iznesuva do 20m 2 po ~len <strong>na</strong> semejnoto doma}instvo, po isklu-<br />

~ok za edno~leno semejstvo do 30m 2 , a za dvo~leno do 50m 2 , no ne pove}e<br />

od 100m 2 bez ogled <strong>na</strong> ~lenovite <strong>na</strong> semejnoto doma}instvo. Spored osporeniot<br />

st. 4 od ovoj ~len, po isklu~ok, <strong>na</strong> funkcioner po negovo barawe<br />

mo`e da mu se dodeli pogolem stan, pri {to }e se vodi smetka za karakterot<br />

<strong>na</strong> funkcijata, odnosno za rabotite i zada~ite {to toj gi<br />

vr{i i za drugite poz<strong>na</strong>~ajni okolnosti {to se od z<strong>na</strong>~ewe za vr{eweto<br />

<strong>na</strong> funkcijata. So ospore<strong>na</strong>ta odluka se uredeni i <strong>na</strong>~inot i postapkata<br />

za dodeluvawe stanovi <strong>na</strong> koristewe.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "So ogled <strong>na</strong> toa {to so ospore<strong>na</strong>ta<br />

odluka se dodeluvaat stanovi <strong>na</strong> koristewe vrz koi so zakonito<br />

vseluvawe se steknuva sta<strong>na</strong>rsko pravo, spored misleweto <strong>na</strong> Sudot <strong>na</strong>-<br />

~eloto od ~l. 9 od Ustavot ja obvrzuva Vladata pri ureduvaweto <strong>na</strong><br />

odnosite, odnosno pri utvrduvaweto <strong>na</strong> uslovite za ostvaruvawe <strong>na</strong> ova<br />

pravo tie uslovi da va`at ed<strong>na</strong>kvo za site, bez ogled <strong>na</strong> niv<strong>na</strong>ta op{testve<strong>na</strong><br />

polo`ba, odnosno kako za funkcionerite, taka i za rabotnicite,<br />

poradi {to oceni deka odredbata od <strong>na</strong> ~l. 5 st. 4 od Odlukata ne e<br />

vo soglasnost so <strong>na</strong>vedenoto ustavno pravo."<br />

Ad. 5. So Re{enie U. br. 135/1995 od 01. 11. 1995 godi<strong>na</strong>, Sudot <strong>na</strong><br />

povede postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 1 od Zakonot za izmenuvawe<br />

i dopolnuvawe <strong>na</strong> Zakonot za radiodifuzijata ("SV RM," br. 2/<br />

1995), spored koj <strong>na</strong>domestokot za koristewe <strong>na</strong> radiodifuznite priemnici,<br />

korisnikot go pla}a vo visi<strong>na</strong> od 4% od prose~<strong>na</strong>ta plata vo stopanstvoto<br />

vo Republikata, isplate<strong>na</strong> vo posledniot mesec, objaven od<br />

Zavodot za statistika".<br />

23


Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. "Od ~l. 33 od Ustavot proizleguva<br />

obvrska za sekoj gra|anin da u~estvuva vo <strong>na</strong>miruvaweto <strong>na</strong> javnite rashodi<br />

<strong>na</strong> <strong>na</strong>~in utvrden so zakon. Ovaa obvrska ne zavisi od materijalnite<br />

mo`nosti <strong>na</strong> gra|anite, odnosno gra|anite se dol`ni da ja <strong>na</strong>miruvaat<br />

ovaa jav<strong>na</strong> dava~ka nezavisno od nivnite materijalni mo`nosti.<br />

Poa|aj}i od toa {to obvrskata za pla}awe <strong>na</strong> <strong>na</strong>domestokot za koristewe<br />

<strong>na</strong> radiodifuzen priemnik go ima za osnova poseduvaweto <strong>na</strong> radiodifuzen<br />

priemnik, sekoj gra|anin e dol`en da go pla}a vo ed<strong>na</strong>kov<br />

iznos, poradi {to Sudot oceni deka ne mo`e da se postavi pra{aweto<br />

za soglasnosta <strong>na</strong> ospore<strong>na</strong>ta odredba so ~l. 9 od Ustavot.<br />

Ad. 6. So Re{enie U. br. 206/1995 od 20 . 09. 1995 godi<strong>na</strong>, Sudot<br />

ne povede postapka za ocenuvawe ustavnosta i zakonitosta <strong>na</strong> ~l. 24 st.<br />

3 od Odlukata za ka<strong>na</strong>lizacija <strong>na</strong> podra~jeto <strong>na</strong> grad Bitola, donese<strong>na</strong><br />

od Sobranieto <strong>na</strong> Op{ti<strong>na</strong> Bitola <strong>na</strong> 12. 12. 1977 godi<strong>na</strong>. Vo ~l. 24 od<br />

Odlukata e utvrdeno deka za koristewe <strong>na</strong> uli~<strong>na</strong>ta ka<strong>na</strong>lizacija se<br />

pla}a <strong>na</strong>domestok. Nadomestokot e utvrden so tarifa koja ja donesuva<br />

Upravata za izgradba i odr`uvawe <strong>na</strong> komu<strong>na</strong>lni objekti - Bitola vo<br />

soglasnost so Sobranieto <strong>na</strong> Op{ti<strong>na</strong> Bitola. Vo osporeniot st. 3 e<br />

utvrdeno deka <strong>na</strong>domestokot se pla}a spored koli~estvoto <strong>na</strong> potro{e<strong>na</strong><br />

voda, odnosno po ~len <strong>na</strong> doma}instvoto pri nepostoewe <strong>na</strong> vodomer.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Od ~l. 9 od Ustavot proizleguva<br />

deka so nego se zabranuva i se isklu~uva sekakva privilegija i oblik<br />

<strong>na</strong> povlastuvawe od sekoj vid i po bilo koj osnov, odnosno se zabranuva<br />

vospostavuvaweto <strong>na</strong> osnovni elementi <strong>na</strong> bilo kakvi razliki me|u lu-<br />

|eto. Od druga stra<strong>na</strong>, pak, so principot <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kva prav<strong>na</strong> polo`ba <strong>na</strong><br />

subjektite <strong>na</strong> pazarot se zabranuva za ist vid subjekti <strong>na</strong> pazarot za ist<br />

praven odnos da im se davaat razli~ni po vid i obem prava i obvrski.<br />

So ogled <strong>na</strong> toa {to vo ~l. 24 st. 3 od ospore<strong>na</strong>ta odluka ne se<br />

pravi razlika dali korisnicite <strong>na</strong> komu<strong>na</strong>lnite uslugi, odnosno korisnicite<br />

<strong>na</strong> uli~<strong>na</strong> ka<strong>na</strong>lizacija `iveat vo individualni ili kolektivni<br />

stanbeni zgradi, tuku kako edinstven kriterium za utvrduvawe<br />

<strong>na</strong> <strong>na</strong>domestokot e potro{e<strong>na</strong>ta koli~i<strong>na</strong> <strong>na</strong> voda, Sudot oceni deka ne<br />

mo`e da se postavi pra{aweto za negovata soglasnost so oz<strong>na</strong>~enite<br />

ustavni odredbi i so ~l. 15 od Zakonot za obligacioni odnosi.<br />

Ad. 7. So Re{enie U. br. 277/1995 od 29. 11. 1995 godi<strong>na</strong>, Sudot ne<br />

povede postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 71 od Zakonot za sudovite<br />

("SV RM," br. 36/1995). Vo osporeniot ~len e predvideno za sudija<br />

ili sudija porotnik da ne mo`e da bide izbrano lice koe so sudijata<br />

ili sudijata porotnik vo istiot sud e vo srodstvo vo prava linija ili<br />

vo strani~<strong>na</strong> linija do tret stepen ili e negov bra~en drugar.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Vo Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

posebno mesto zazema podelbata <strong>na</strong> vlasta <strong>na</strong> zakonodav<strong>na</strong>, izvr-<br />

{<strong>na</strong> i sudska, {to e utvrdeno i kako temel<strong>na</strong> vrednost <strong>na</strong> ustavniot poredok<br />

<strong>na</strong> Republika Makedonija (~l. 8 al. 4). Vo soglasnost so taka izvr{e<strong>na</strong>ta<br />

podelba <strong>na</strong> vlasta soglasno ~l. 98 od Ustavot, sudskata vlast ja<br />

24


vr{at sudovite kako samostojni i nezavisni organi koi sudat vrz osnova<br />

<strong>na</strong> Ustavot i zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite dogovori ratifikuvani vo<br />

soglasnost so Ustavot. Organizacijata <strong>na</strong> sudstvoto e edinstve<strong>na</strong>, a vidovite,<br />

<strong>na</strong>dle`nosta, osnovaweto, ukinuvaweto, organizacijata i sostavot,<br />

kako i postapkata pred niv se ureduvaat so zakon, {to se donesuva<br />

so dvotretinsko mnozinstvo glasovi od vkupniot broj pratenici.<br />

Od iznesenite ustavni odredbi proizleguva deka pra{awata za<br />

vidot, <strong>na</strong>dle`nosta, osnovaweto, ukinuvaweto, organizacijata i sostavot<br />

<strong>na</strong> sudovite se ureduvaat so zakon, pa vo tie ramki pravo e <strong>na</strong> zakonodavecot<br />

da gi utvrdi i posebnite uslovi za izbor <strong>na</strong> sudii, a pri utvrduvaweto<br />

<strong>na</strong> tie uslovi za odrede<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong> gra|ani da utvrdi i<br />

ograni~uvawe za izbor vo ist sud <strong>na</strong> sudii i sudii-porotnici koi se vo<br />

srodstvo vo prava linija ili vo strani~<strong>na</strong> linija do tret stepen ili se<br />

vo brak.<br />

Od iznesenite ustavni odredbi, isto taka, prizleguva deka osnovno<br />

<strong>na</strong>~elo vo vr{eweto <strong>na</strong> sudiskata vlast e samostojnosta i nezavisnosta<br />

<strong>na</strong> sudovite.<br />

Na~eloto <strong>na</strong> nezavisnost i samostojnot vo vr{eweto <strong>na</strong> sudiskata<br />

funkcija z<strong>na</strong>~i garancija za objektivno, nepristrasno i sovesno<br />

vr{ewe <strong>na</strong> sudiskata funkcija koja mora da bide imu<strong>na</strong> od vlijanieto<br />

<strong>na</strong> poedinci ili instuticii.<br />

So cel da se obezbedi nezavisnosta vo vr{eweto <strong>na</strong> sudskata funkcija,<br />

sudovite i pravno i fakti~ki mora da u`ivaat celos<strong>na</strong> samostojnost.<br />

Takva nezavisnost se obezbeduva pred se so izborot <strong>na</strong> sudiite<br />

so neograni~en mandat, so sudskiot imunitet i drugi garancii.<br />

Kako ed<strong>na</strong> od garanciite so koja se obezbeduva samostojnosta i<br />

nezavisnosta <strong>na</strong> sudiite i sudiite porotnici, spored misleweto <strong>na</strong> Sudot,<br />

pretstavuva i ograni~uvaweto vo ist sud da bidat izbrani sudii i<br />

sudii porotnici koi se vo srodstvo ili vo brak, so {to se onevozmo-<br />

`uva da se vlijae <strong>na</strong> odredeni sudii od lica izbrani vo istiot sud, koi<br />

koristej}i ja svojata funkcija i rodninskiot odnos se vo polo`ba da<br />

vlijaat pri donesuvawe <strong>na</strong> odredeni odlu}i.<br />

Sudot smeta i deka soglasno ~l. 23 od Ustavot vr{eweto <strong>na</strong> javni<br />

funkcii ne e usloveno so ed<strong>na</strong>kvi uslovi, od {to proizleguva deka<br />

sekoj gra|anin pod uslovite utvrdeni so zakon, mo`e da vr{i jav<strong>na</strong> funkcija,<br />

a gra|anite {to se vo brak ili vo rodninski vrski so licata<br />

koi ve}e vr{at sudiska funkcija vo istiot sud objektivno mo`e da se<br />

dovedat vo privilegira<strong>na</strong> polo`ba, odnosno imaat objektivno popovolni<br />

mo`nosti da vlijaat <strong>na</strong> donesuvaweto <strong>na</strong> sudskite odluki, so {to<br />

bi se zagrozila samostojnosta i nepristrasnosta pri donesuvawe <strong>na</strong><br />

sudskite odluki.<br />

Sudot, isto taka, smeta deka so ospore<strong>na</strong>ta odredba ne se ograni-<br />

~uva <strong>pravoto</strong> da se vr{i sudiskata funkcija pod ed<strong>na</strong>kvi uslovi, tuku<br />

samo se ograni~uva taa funkcija da se vr{i vo ist sud kade {to ve}e e<br />

25


izbrano lice koe vo srodstvo ili e bra~en drugar <strong>na</strong> liceto koe konkurira<br />

za izbor <strong>na</strong> sudija.<br />

So ogled <strong>na</strong> iznesenoto, Sudot oceni deka ne mo`e da se postavi<br />

pra{aweto za soglasnosta <strong>na</strong> ~l. 71 od Zakonot so oz<strong>na</strong>~enite odredbi<br />

od Ustavot i deka so nego ne se povreduva ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost<br />

utvrdeno vo ~l. 9 od Ustavot.<br />

Ad. 8. So Re{enie U. br. 91/1996 od 17. 04. 1996 godi<strong>na</strong>, Sudot ja<br />

otfrli inicijativata za poveduvawe postapka za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta<br />

<strong>na</strong> ~l. 27 od Zakonot za vrabotuvawe ("SV RM," br. 32/1987, 18/<br />

1989, 36/1989, 17/1991, 31/1991, 12/1993 i 78/1993).<br />

Soglasno ~l. 27 od Zakonot, pari~en <strong>na</strong>domestok <strong>na</strong> nevrabotenoto<br />

lice se isplatuva: tri meseci ako ima sta` <strong>na</strong> osiguruvawe <strong>na</strong>jmalku<br />

devet meseci vo nepreki<strong>na</strong>to traewe ili 12 meseci so prekin vo<br />

poslednite 18 meseci; pet meseci ako ima sta` <strong>na</strong> osiguruvawe 15 meseci<br />

vo nepreki<strong>na</strong>to traewe ili 24 meseci so prekin vo poslednite tri<br />

godini; sedum meseci ako ima sta` <strong>na</strong> osiguruvawe 30 meseci vo nepreki<strong>na</strong>toto<br />

traewe ili 50 meseci so prekin vo poslednite pet godini; devet<br />

meseci ako ima pet-sedum godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe; dva<strong>na</strong>eset<br />

meseci ako ima sedum-deset godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe; ~etiri<strong>na</strong>eset<br />

meseci ako ima 10-13 godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe; {es<strong>na</strong>eset meseci<br />

ako ima 13-16 godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe; sedum<strong>na</strong>eset meseci ako ima<br />

16-19 godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe; dvaeset i eden mesec ako ima 19-22<br />

godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe i dvaeset i ~etiri meseci ako ima 22-25<br />

godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe. Na nevrabotenoto lice koe ima pove}e od<br />

25 godini sta` <strong>na</strong> osiguruvawe, pari~niot <strong>na</strong>domestok mu se isplatuva<br />

do negovoto vrabotuvawe odnosno do <strong>na</strong>stapuvaweto <strong>na</strong> nekoi od osnovite<br />

za prestanok <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> pari~en <strong>na</strong>domestok.<br />

Oobrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. So Re{enie U. br. 54/1996 od 28.<br />

02. 1996 godi<strong>na</strong>, Sudot ne povede postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong><br />

~l. 27 od Zakonot za vrabotuvawe. Pritoa, Sudot oceni deka vrabotenite<br />

imaat pravo <strong>na</strong> materijal<strong>na</strong> obezbedenost za vreme <strong>na</strong> privreme<strong>na</strong><br />

nevrabotenost i deka ova nivno pravo kako i drugite prava od raboten<br />

odnos se ureduva so zakon i so kolektivni dogovori. Spored toa, pravo<br />

e <strong>na</strong> zakonodavecot, ureduvaj}i go ova pravo da utvrdi i uslovi pod koi<br />

}e se isplatuva pari~niot <strong>na</strong>domestok. Pritoa, zakonodavecot so osporeniot<br />

~l. 27 od Zakonot, nikomu ne mu go uskratil <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> pari~en<br />

<strong>na</strong>domestok, tuku go opredelil vremeto za koe se isplatuva ovoj <strong>na</strong>domestok<br />

vo zavisnost od dol`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> sta`ot <strong>na</strong> osiguruvaweto. So ogled<br />

<strong>na</strong> toa {to vremetraeweto <strong>na</strong> isplatata <strong>na</strong> pari~niot <strong>na</strong>domestok e<br />

vrzano so dol`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> sta`ot <strong>na</strong> osiguruvawe i deka va`i za site korisnici<br />

<strong>na</strong> ova pravo, Sudot oceni deka ne mo`e da se postavi pra{aweto<br />

za soglasnosta <strong>na</strong> ~l. 27 od Zakonot so ~l. 32 st. 1 od Ustavot.<br />

...Od <strong>na</strong>vedenoto proizleguva deka zakonodavecot so osporeniot<br />

~l. 27 od Zakonot, nikomu ne mu go uskratuva <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> pari~en <strong>na</strong>domestok<br />

za vreme <strong>na</strong> privreme<strong>na</strong> nevrabotenost, tuku opredeluvaj}i go<br />

26


vremeto za koe se isplatuva ovoj <strong>na</strong>domestok, kako edinstven kriterium<br />

ja imal dol`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> sta`ot <strong>na</strong> osiguruvaweto. Imaj}i predvid<br />

deka ovoj kriterium va`i za site korisnici <strong>na</strong> ova pravo, Sudot smeta<br />

deka ne se postavuva pra{aweto za need<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> gra|anite po bilo<br />

koj osnov.<br />

So ogled <strong>na</strong> toa {to Sudot ja cenel ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 27 od Zakonot<br />

vo odnos <strong>na</strong> negovata soglasnost so ~l. 32 st. 1 od Ustavot i ne povel<br />

postapka, a nema osnovi za poi<strong>na</strong>kvo odlu~uvawe nitu vo odnos <strong>na</strong><br />

negovata soglasnost so ~l. 9 od Ustavot.<br />

Ad. 9. So Re{enie U. br. 111/1996 od 29. 05. 1996 godi<strong>na</strong>, Sudot ne<br />

povede postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 66 st. 2 od Zakonot za<br />

osnovnoto obrazovanie ("SV RM," br. 44/1995). Vo ~l. 66 od Zakonot se<br />

utvrdeni uslovite za ostvaruvawe <strong>na</strong> vospitno-obrazov<strong>na</strong>ta dejnost vo<br />

osnovnoto obrazovanie, pri{to vo st. 1 <strong>na</strong> ovoj ~len e predvideno deka<br />

ovaa dejnost ja ostvaruvaat <strong>na</strong>stavnici, stru~ni rabotnici (pedagog,<br />

psiholog, defektolog, socijalen rabotnik, bibliotekar) i vospituva-<br />

~i. Od ovaa odredba e vidno deka pedagozite se svrsteni vo stru~ni rabotnici.<br />

Me|utoa, vo osporeniot st. 2 <strong>na</strong> ~l. 66 od Zakonot e predvideno<br />

deka <strong>na</strong>stavnik odnosno u~itel vo oddelenska <strong>na</strong>stava mo`e da bide<br />

lice so zavr{en pedago{ki fakultet, filozofski fakultet - institut<br />

za pedagogija i pedago{ka akademija - oddelenska <strong>na</strong>stava. Spored<br />

st. 9 <strong>na</strong> ovoj ~len stru~en rabotnik vo osnovnoto u~ili{te mo`e da<br />

bide lice so soodvetno vi{e odnosno visoko obrazovanie.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Sobranieto <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

mo`e da donesuva zakoni, me|u drugoto, i za ureduvawe <strong>na</strong> odnosi<br />

povrzani so ostvaruvaweto <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> ~ovekot i gra|aninot <strong>na</strong> osnovno<br />

obrazovanie. Zaradi posebniot karakter <strong>na</strong> vospitnoobrazov<strong>na</strong>ta<br />

dejnost postoi ustav<strong>na</strong> mo`nost so zakon da se propi{at uslovite pod<br />

koi mo`e da se izveduva vospitnoobrazov<strong>na</strong>ta dejnost vo osnovnoto<br />

obrazovanie, vo smisla <strong>na</strong> utvrduvaweto <strong>na</strong> stru~<strong>na</strong>ta podgotovka <strong>na</strong><br />

<strong>na</strong>stavnicite. Vo taa smisla, so Zakonot za osnovnoto obrazovanie, pokraj<br />

drugoto, se ureduva deka taa dejnost vo osnovnoto obrazovanie<br />

mo`at da ja vr{at u~itelite, <strong>na</strong>stavnicite, stru~nite rabotnici i vospituva~ite.<br />

Po<strong>na</strong>tamu, se utvrduvaat uslovite i <strong>na</strong>~inot <strong>na</strong> izborot<br />

<strong>na</strong> tie lica.<br />

Pritoa, spored misleweto <strong>na</strong> Sudot, rabota e <strong>na</strong> celesoobraznost<br />

koj stepen i koj vid <strong>na</strong> obrazovanie }e bide odreden za vr{ewe<br />

vospitnoobrazov<strong>na</strong> dejnost vo oddelenska <strong>na</strong>stava, odnosno dali za<br />

vr{ewe <strong>na</strong> ovaa dejnost }e bide opredelen samo eden, dva ili i pove}e<br />

stepeni i vidovi <strong>na</strong> obrazovanie. Spored toa, dali odreden vid <strong>na</strong><br />

obrazovanie e soodveten za izveduvawe <strong>na</strong> vospitno obrazov<strong>na</strong>ta dejnost<br />

vo osnovnoto obrazovanie e pra{awe {to go ocenuva zakonodavecot.<br />

Od tie pri~ini, Sudot oceni deka ne mo`e da se postavi pra{aweto<br />

za ustavnosta <strong>na</strong> ospore<strong>na</strong>ta zakonska odredba.<br />

27


Po<strong>na</strong>tamu, trgnuvaj}i od <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> zakonodavecot da gi utvrdi<br />

uslovite za vr{ewe <strong>na</strong> vospitnoobrazov<strong>na</strong>ta dejnost, Sudot smeta deka<br />

so Zakonot pod ed<strong>na</strong>kvi uslovi e dade<strong>na</strong> mo`nost <strong>na</strong> site gra|ani {to<br />

gi ispolnuvaat predvidenite uslovi da vr{at vospitno obrazov<strong>na</strong> dejnost,<br />

so {to ne se povreduva ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost utvrdeno<br />

vo ~l. 9 od Ustavot.<br />

Ad. 10. So Re{enie 231/1996 od 29. 01. 1997 godi<strong>na</strong>, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 2 od Odlukata za kriteriumite,<br />

nivoata, <strong>na</strong>~inot i postapkata za utvrduvawe i ostvaruvawe<br />

<strong>na</strong> socijal<strong>na</strong> pomo{, donese<strong>na</strong> od Vladata <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

("SV RM," br. 31/1996). ^len 2 od ospore<strong>na</strong>ta odluka predviduva presmetuvawe<br />

<strong>na</strong> nivoto <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong>ta pomo{ spored brojot <strong>na</strong> ~lenovite<br />

<strong>na</strong> doma}instvoto i spored lokacijata, koja {to lokacija mo`e da bide<br />

vo gradski ili vo selski podra~ja. Vo ~l. 3 od istata odluka e utvrde<strong>na</strong><br />

osnovicata <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong>ta pomo{ koja {to iznesuva 1.812,00 de<strong>na</strong>ri mese~no<br />

za doma}instvata koi `iveat vo gradovite i 1.482,00 de<strong>na</strong>ri mese~no<br />

za doma}instvata koi `iveat vo selata.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Sudot <strong>na</strong>jde deka preku predvideniot<br />

kriterium za utvrduvawe <strong>na</strong> nivoto <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong>ta pomo{ preku<br />

lokacijata <strong>na</strong> doma}instvoto, ne se povreduva ~l. 9 od Ustavot, nitu<br />

pak drugite ustavni odredbi so koi se garantiraat ekonomskite i socijalnite<br />

prava <strong>na</strong> ~ovekot i gra|aninot. Imeno, gri`ata za socijal<strong>na</strong>ta<br />

za{tita i socijal<strong>na</strong>ta sigurnost <strong>na</strong> gra|anite e objektivno uslove<strong>na</strong><br />

od ekonomskata mo} <strong>na</strong> dr`avata i od <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong>ta pravednost.<br />

Dol`nost e <strong>na</strong> Republikata, vo ramkite <strong>na</strong> ekonomskite mo`nosti,<br />

da obezbedi socijal<strong>na</strong> pomo{ <strong>na</strong> {to pogolem broj <strong>na</strong> korisnici<br />

koi se <strong>na</strong>{le vo situacija <strong>na</strong> potreba od takva pomo{. Sledstveno <strong>na</strong><br />

ova, so Programata za za{tita <strong>na</strong> socijalno zagrozenoto <strong>na</strong>selenie za<br />

1996 godi<strong>na</strong> i so ospore<strong>na</strong>ta odluka, Vladata, vrz osnova <strong>na</strong> statisti~ki<br />

podatoci dobieni od Zavodot za statistika <strong>na</strong> Republika Makedonija,<br />

gi utvrdila minimalnite tro{oci za `ivot <strong>na</strong> godi{no nivo, koi {to<br />

tro{oci, spored a<strong>na</strong>lizata <strong>na</strong> statisti~kite podatoci, se razli~ni za<br />

doma}instvata koi `iveat vo gradovite od tro{ocite <strong>na</strong> doma}instvata<br />

koi `iveat vo selata, poradi {to e utvrdeno i razli~no nivo <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong><br />

pomo{ vo zavisnost od lokacijata <strong>na</strong> doma}instvoto. Preku<br />

<strong>na</strong>vedeniot <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> utvrduvawe <strong>na</strong> nivoto <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong>ta pomo{ ne<br />

doa|a do povreda <strong>na</strong> <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> gra|anite vo slobodite<br />

i pravata nezavisno od polot, rasata, bojata <strong>na</strong> ko`ata, <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnoto i<br />

socijalnoto poteklo, politi~koto i verskoto uveruvawe, imot<strong>na</strong>ta i<br />

op{testve<strong>na</strong>ta polo`ba, nitu pak <strong>na</strong> <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> gra|anite<br />

pred Ustavot i zakonite. Naprotiv, <strong>na</strong> ovoj <strong>na</strong>~in dr`avata obezbedila<br />

eden objektiven kriterium za utvrduvawe <strong>na</strong> nivoto <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong>ta<br />

pomo{ koja {to spored svojata su{ti<strong>na</strong> ne se ispla}a pau{alno,<br />

tuku treba da gi zadovoluva stvarnite minimalni potrebi <strong>na</strong> doma}i-<br />

28


nstvata koi se <strong>na</strong>{le vo situacija da koristat vakva pomo{, a vo ramkite<br />

<strong>na</strong> ekonomskite mo`nosti <strong>na</strong> dr`avata.<br />

Ad. 11. So Odluka U. br. 166/1997 od 28. 01. 1998 godi<strong>na</strong>, Sudot go<br />

uki<strong>na</strong> ~l. 4 od Zakonot za obezbeduvawe sredstva vo forma <strong>na</strong> kredit za<br />

predvreme<strong>na</strong> isplata <strong>na</strong> del od pobaruvawata <strong>na</strong> gra|anite po osnova <strong>na</strong><br />

{tedni vlogovi ("SV RM," br. 35/1997), so koj se utvrduvaat obemot i<br />

izvorite za obezbeduvawe sredstva vo forma <strong>na</strong> beskamaten kredit {to<br />

go dava dr`avata preku koj bi se izvr{ila predvreme<strong>na</strong> isplata <strong>na</strong><br />

{tednite vlogovi <strong>na</strong> gra|anite od {tedilnicite "TAT", "ALFA S" i<br />

"LAVCI" spored opredeleni uslovi, potoa rokot <strong>na</strong> vra}awe <strong>na</strong> kreditot<br />

i tehnikata <strong>na</strong> isplatata. Vo osporeniot ~l. 4 st. 1 i 2 od Zakonot,<br />

se utvrduva deka za {teden vlog pogolem od 1.350.000,00 den. <strong>pravoto</strong><br />

<strong>na</strong> predvreme<strong>na</strong> isplata spored ovoj zakon se ostvaruva so prethodno<br />

doka`uvawe <strong>na</strong> potekloto <strong>na</strong> sredstvata deponirani vo {tedilnicata<br />

so dokumenti od opredelen vid {to se podnesuvaat do ste~ajniot<br />

upravnik.<br />

Od obrazlo`enieto <strong>na</strong> Odlukata. So ogled <strong>na</strong> toa {to vo osporeniot<br />

~l. 4 od Zakonot e propi{ano deka za ostvaruvawe <strong>na</strong> pravata<br />

od zakonot {teda~ite ~ij {teden vlog e povisok od 1.350.000,00 de<strong>na</strong>ri<br />

treba da go doka`uvaat potekloto <strong>na</strong> {tedniot vlog, iako se vo ista<br />

polo`ba so drugite {teda~i vo pogled <strong>na</strong> kriteriumite za prime<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />

Zakonot, Sudot oceni deka so toa se sozdava need<strong>na</strong>kvost pome|u {teda~ite<br />

po osnov <strong>na</strong> imot<strong>na</strong>ta polo`ba.<br />

Ad. 12. So Odluka U. br. 183/1997 od 24. 12. 1997, Sudot go uki<strong>na</strong><br />

~l. 27 st. 1 od Zakonot za vrabotuvaweto i osiguruvawe vo slu~aj <strong>na</strong> nevrabotenost<br />

("SV RM," br. 37/1997) vo delot: "ima <strong>na</strong>jmalku VI stepen<br />

stru~<strong>na</strong> podgotovka." Spored ~l. 27 st. 1 od Zakonot, agencija za posreduvawe<br />

za vrabotuvawe vo zemjata so <strong>na</strong>plata, mo`e da osnova lice koe<br />

e dr`avjanin <strong>na</strong> Republika Makedonija, ima <strong>na</strong>jmalku VI stepen stru~<strong>na</strong><br />

podgotovka i raspolaga so pogodni rabotni prostorii vo soglasnost so<br />

zakon.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Odredbata od Zakonot spored<br />

koja za osnova~ot se predviduva uslov da ima <strong>na</strong>jmalku VI stepen stru-<br />

~<strong>na</strong> podgotovka, Sudot oceni deka ja ograni~uva slobodata <strong>na</strong> pretpriemni{tvoto<br />

<strong>na</strong> osnova~ot, koj vo konkretniot slu~aj e pretpriema~,<br />

<strong>na</strong>dvor od mo`nostite za ograni~uvawe <strong>na</strong> slobodata <strong>na</strong> pazarot i pretpriemni{tvoto<br />

utvrdeni so Ustavot. Imeno, osnova~ <strong>na</strong> agencija za posreduvawe<br />

pri vrabotuvawe mo`e da bide sekoj gra|anin so bilo kakvo<br />

obrazovanie koj }e ima obvrska da vraboti vo agencijata lica so soodvet<strong>na</strong><br />

stru~<strong>na</strong> podgotovka. Vo taa smisla se i odredbite od zakonot<br />

spored koi odobrenie za vr{ewe <strong>na</strong> posreduvawe za vrabotuvawe so <strong>na</strong>plata<br />

dava ministerot <strong>na</strong>dle`en za rabotite <strong>na</strong> trudot. Ova odobrenie<br />

mo`e da bide odzemeno ako se utvrdi deka posreduvaweto se vr{i sprotivno<br />

<strong>na</strong> odredbite <strong>na</strong> zakonot, a uvidot vo raboteweto <strong>na</strong> agenciite go<br />

vr{i Ministerstvoto <strong>na</strong>dle`no za rabotite <strong>na</strong> trudot.<br />

29


Ad. 13. So Re{enie U. br. 122/1998 od 07. 10. 1998, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 4 od Zakonot za praznicite<br />

<strong>na</strong> Republika Makedonija ("SV RM," br. 21/1998), spored koj se<br />

praznuvaat i nerabotni se: prviot den <strong>na</strong> Bo`i} i vtoriot den <strong>na</strong> Veligden<br />

za vernicite od hristijanskata veroispovest, prviot den <strong>na</strong> Ramazan<br />

Bajram i prviot den <strong>na</strong> Kurban Bajram za vernicite od islamskata<br />

veroispovest, prviot den <strong>na</strong> Jom Kipur za pripadnicite <strong>na</strong> evrejskata<br />

zaednica.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. Imaj}i predvid deka pripadnicite<br />

<strong>na</strong> razli~ni verski zaednici imaat razli~ni vrednosti vo koi veruvaat<br />

ili, pak, veruvaat vo isti vrednosti no so razli~en prioritet,<br />

kako i deka takvata sodr`inska razli~nost predizvikuva razli~no manifestirawe<br />

<strong>na</strong> veruvaweto, odnosno razli~ni denovi <strong>na</strong> slavawe <strong>na</strong><br />

verskite vrednosti, proizleguva deka predviduvaweto (vo ~l. 4 od Zakonot)<br />

razli~ni denovi da se nerabotni i da se praznuvaat od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />

razli~ni verski zaednici e tokmu po su{ti<strong>na</strong> obezbeduvawe ed<strong>na</strong>kvost<br />

<strong>na</strong> gra|anite po verska osnova (sekoj gi slavi svoite vrednosti).<br />

[to se odnesuva, pak, do <strong>na</strong>vodot vo inicijativata deka ~l. 4 od<br />

Zakonot sozdava need<strong>na</strong>kvost pome|u hristijanskata, islamskata i<br />

evrejskata veroispovest, od ed<strong>na</strong> stra<strong>na</strong>, i drugite verski zaednici vo<br />

Republika Makedonija, od druga stra<strong>na</strong>, i deka toa go pravi taka {to<br />

opredeluva da ne se rabotat i da se praznuvaat samo praznicite z<strong>na</strong>~ajni<br />

za prvite tri verski zaednici, Sudot oceni deka inicijativata ne<br />

go doveduva vo pra{awe slaveweto <strong>na</strong> verskite praznici <strong>na</strong> trite verski<br />

zaednici, tuku bara i drugite verski zaednici da imaat pravo da gi<br />

slavat svoite praznici, a toa z<strong>na</strong>~i Sudot da ja dopolni ospore<strong>na</strong>ta zakonska<br />

odredba, {to ne e vo <strong>na</strong>dle`nost <strong>na</strong> Ustavniot sud.<br />

Ad. 14. So Re{enie U. br. 87/1999 od 07. 07. 19999, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 1 od Zakonot za izmenuvawe<br />

i dopolnuvawe <strong>na</strong> Zakonot za pravosudniot ispit ("SV SRM," br. 26/<br />

1980 i 7/1988). So izvr{enite izmeni <strong>na</strong> ~l. 1 od Zakonot za pravosudniot<br />

ispit ospore<strong>na</strong>ta odredba glasi: "pravosudniot ispit se polaga<br />

zaradi proverka <strong>na</strong> stru~<strong>na</strong>ta sposobnost <strong>na</strong> diplomiranite pravnici<br />

<strong>na</strong> praven fakultet za samostojno vr{ewe <strong>na</strong> opredeleni dol`nosti,<br />

raboti i zada~i."<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Imaj}i gi predvid ustavnite<br />

odredbi kako i celi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> Zakonot za polagawe <strong>na</strong> pravosudniot<br />

ispit, Sudot smeta deka pravosudniot ispit e stru~en ispit i ima za<br />

cel proverka <strong>na</strong> stru~nite sposobnosti <strong>na</strong> diplomiranite pravnici <strong>na</strong><br />

pravniot fakultet za vr{ewe <strong>na</strong> opredeleni raboti i zada~i koi se<br />

to~no utvrdeni so zakonot. Imeno, proverkata <strong>na</strong> stru~nite sposobnosti<br />

preku polagawe <strong>na</strong> pravosudniot ispit se vr{i od predmetite koi<br />

se zastapeni vo tekot <strong>na</strong> {koluvaweto <strong>na</strong> studentite <strong>na</strong> pravniot fakultet.<br />

Studentite, odnosno diplomiranite pravnici <strong>na</strong> Fakultetot za<br />

bezbednost studiraat. odnosno polagaat po drugi planovi i programi.<br />

30


Vo planovite i programite za studentite <strong>na</strong> pravniot fakultet<br />

i <strong>na</strong> Fakultetot za bezbednost vidno e deka samo odreden broj <strong>na</strong> predmeti<br />

se istovetni <strong>na</strong> dvata fakulteti, pri{to predmetite {to se zastapeni<br />

<strong>na</strong> dvata fakulteti, <strong>na</strong> Fakultetot za bezbednost se zastapeni<br />

so pomal broj <strong>na</strong> ~asovi.<br />

Spored toa, pravo e <strong>na</strong> zakonodavecot da opredeli kakva prethod<strong>na</strong><br />

stru~<strong>na</strong> podgotovka e potreb<strong>na</strong>, odnosno da opredeli koi diplomirani<br />

studenti od koi fakulteti mo`at da go polagaat pravosudniot<br />

ispit kako stru~en ispit koj e uslov za obavuvawe <strong>na</strong> opredeleni raboti<br />

i rabotni zada~i.<br />

Imaj}i go predvid iznesenoto, Sudot smeta deka so utvrduvaweto<br />

deka pravo da polagaat pravosuden ispit imaat diplomiranite pravnici<br />

<strong>na</strong> pravniot fakultet, a ne i diplomiranite pravnici <strong>na</strong> Fakultetot<br />

za bezbednost i OSZ ne se povreduvaat <strong>na</strong>vedenite <strong>na</strong>~ela <strong>na</strong><br />

ed<strong>na</strong>kvost i dostapnost <strong>na</strong> obrazovanieto <strong>na</strong> sekogo pod ed<strong>na</strong>kvi uslovi.<br />

Ad. 15. So Re{enie U. br. 144/1999 od 15. 09. 1999, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 11 od Zakonot za pomiluvawe<br />

("SV RM," br. 20/ 1993). So ~l. 11 od Zakonot e opredeleno pretsedatelot<br />

<strong>na</strong> Republikata po isklu~ok da mo`e da dava pomiluvawe i bez<br />

sproveduvawe <strong>na</strong> postapka za pomiluvawe propi{a<strong>na</strong> so ovoj zakon koga<br />

e toa od interes za Republikata, ili koga posebni okolnosti {to se<br />

odnesuvaat <strong>na</strong> li~nosta i <strong>na</strong> krivi~no delo uka`uvaat deka e toa opravdano.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "So ogled <strong>na</strong> toa {to so ~l. 11 od<br />

Zakonot se opredeluvaat osnovite (dve situacii) i ramkite (dr`aven<br />

interes ili specifi~ni okolnosti) <strong>na</strong> pravata i dol`nostite <strong>na</strong> {efot<br />

<strong>na</strong> dr`avata, vo vrska so pomiluvaweto, takvata odredba ima ustav<strong>na</strong><br />

osnova <strong>na</strong> <strong>na</strong>vedenite ~lenovi od Ustavot, pa a<strong>na</strong>logno <strong>na</strong> toa zakonskata<br />

odredba ne e vo nesoglasnost so ~l. 8 st. 1 al. 3 (vladeeweto <strong>na</strong><br />

<strong>pravoto</strong>), ~l. 51 st. 1 (opredelbata za soglasnost <strong>na</strong> zakonite so Ustavot)<br />

i ~l. 79 st. 3 od Ustavot (ovlastuvawata <strong>na</strong> {efot <strong>na</strong> dr`avata da<br />

se opredeli so Ustavot i so zakon). Isto taka, zakonskata odredba ne e<br />

vo nesoglasnost ni so ~l. 9 od Ustavot (<strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost) bidej}i<br />

sekoj subjekt koj }e se <strong>na</strong>jde vo eden od <strong>na</strong>vedenite dve situacii, mo`e<br />

da bara pomiluvawe po toj osnov bez sproveduvawe <strong>na</strong> voobi~ae<strong>na</strong>ta postapka,<br />

a toa {to za edni gra|ani e propi{a<strong>na</strong> redov<strong>na</strong> postapka, a za<br />

drugi nema takva postapka, posledica e <strong>na</strong> razli~ni situacii, pa nema<br />

need<strong>na</strong>kvost ako postojat razli~ni pravila za razli~ni situacii.<br />

Ad. 16. So Re{enie U. br. 197/2000 od 21. 03. 2001, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 17 st. 1 i 2 i ~len 193-6<br />

od Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe ("SV RM," br.<br />

80/1993, 3/1994, 14/1995, 71/1996, 32/1997, 24/2000, 96/2000 i 5/2001). Vo<br />

osporeniot ~l. 17 st. 1 od Zakonot e utvrdeno deka osigurenikot steknuva<br />

pravo <strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija koga }e <strong>na</strong>polni 64 godini `ivot (ma`)<br />

odnosno 62 godini `ivot (`e<strong>na</strong>) i <strong>na</strong>jmalku 15 godini penziski sta`.<br />

31


Vo st. 2 <strong>na</strong> ovoj ~l. od Zakonot e predvideno deka vo preodniot period<br />

od 1. 09. 2000 do 31. 12. 2001 godi<strong>na</strong> (ma`) odnosno do 31-12-2007 godi<strong>na</strong><br />

(`e<strong>na</strong>) staros<strong>na</strong>ta granica za steknuvawe pravo <strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija<br />

postepeno se zgolemuva za 6 meseci sekoja godi<strong>na</strong>, pri {to se zadr`uva<br />

razli~<strong>na</strong>ta staros<strong>na</strong> granica za ma` i `e<strong>na</strong>. Vo ~l. 193-6 od Zakonot e<br />

utvrdeno deka staros<strong>na</strong>ta penzija za osigurenicite od ~l. 11, 12 i 13 od<br />

ovoj zakon koi bile opfateni vo zadol`itelnoto penzisko osgiruvawe<br />

do 1. 09. 2001 godi<strong>na</strong> i koi ne izbrale da se vklu~at vo zadol`itelnoto<br />

kapitalno fi<strong>na</strong>nsirano penzisko osiguruvawe i imaat ispolnet penziski<br />

sta` od <strong>na</strong>jmalku 15 godini, se utvrduva od penziskata osnova zavisno<br />

od dol`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> penziskiot sta` i iznesuva odreden procent i toa<br />

za ma` po~nuvaj}i od 15 do 40 godini penziski sta` za ostvaruvawe <strong>na</strong><br />

penziska osnovica od 80%, a za `e<strong>na</strong> od 15 do 35 godini sta` za 80%<br />

penziska osnovica.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Sudot smeta deka vo konkretniot<br />

slu~aj razlikite vo pravata {to proizleguvaat od toa dali osigurenikot<br />

e ma` ili `e<strong>na</strong>, ne go <strong>na</strong>ru{uvaat principot <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong><br />

gra|anite, nitu sodr`at diskrimi<strong>na</strong>torski odnos kon osigurenicite od<br />

ma{ki pol, tuku vsu{nost pretstavuvaat spravedlivo re{enie poradi<br />

ponepovol<strong>na</strong>ta polo`ba <strong>na</strong> `e<strong>na</strong>ta vo odnos <strong>na</strong> ma`ot koja proizleguva<br />

od nejzi<strong>na</strong>ta poseb<strong>na</strong> polo`ba vo ostvaruvaweto <strong>na</strong> ulogata <strong>na</strong> maj~instvo.<br />

Vo taa smisla skratuvaweto <strong>na</strong> rabotniot vek <strong>na</strong> `e<strong>na</strong>ta - rabotnik<br />

za ostvaruvawe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija e vo funkcija <strong>na</strong><br />

ostvaruvawe <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost so ma`ot. So ogled <strong>na</strong> iznesenoto, Sudot<br />

oceni deka ne mo`e da se postavi pra{aweto za soglasnosta <strong>na</strong> ~l. 17<br />

st. 1 i 2 i ~l. 193-b od Zakonot so Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija."<br />

Ad. 17. So Odluka 220/2000 od 30. 05. 2001, Sudot go uki<strong>na</strong> ~l. 184<br />

st. 3 od Krivi~niot zakonik ("SV RM," br. 37/1996 i 80/1999). Spored<br />

~l. 184 st. 2 od Krivi~niot zakonik, ako delata od ~l. 172, 173 i 174 se<br />

storeni sprema pretsedatelot <strong>na</strong> Republika Makedonija vo vrska so<br />

vr{eweto <strong>na</strong> negovata funkcija, goneweto se prezema po predlog. Soglasno<br />

~l. 184 st. 3 od istiot zakonik, ako delata od ~l. 172, 173 i 174 se<br />

storeni sprema lice koe se <strong>na</strong>o|a <strong>na</strong> kandidatskata lista, za vreme <strong>na</strong><br />

izborite ili neposredno pred glasaweto, vo vreme koga o<strong>na</strong> {to se<br />

iznesuva ili prenesuva ne mo`elo da bide javno negirano, goneweto se<br />

prezema po slu`be<strong>na</strong> dol`nost. Spored ~l. 184 st. 4 od Zakonikot, ako<br />

delata od ~l. 172, 173 i 174 se storeni sprema dr`aven organ ili negov<br />

pretstavnik, sprema slu`beno ili voeno lice, vo vrska so niv<strong>na</strong>ta<br />

slu`ba ili ostvaruvawe <strong>na</strong> niv<strong>na</strong>ta funkcija, goneweto se prezema po<br />

predlog.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. Pravoto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost koe Ustavot<br />

go izrazuva preku garancijata deka gra|anite se ed<strong>na</strong>kvi nezavisno od<br />

polot, rasata, bojata <strong>na</strong> ko`ata, <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnoto i socijalnoto poteklo,<br />

politi~koto i verskoto uveruvawe, imot<strong>na</strong>ta i op{testve<strong>na</strong>ta polo`ba<br />

i deka gra|anite se ed<strong>na</strong>kvi pred zakonite, e edno od <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~ajnite<br />

32


prava i kako takvo pretstavuva i temel<strong>na</strong> vrednost <strong>na</strong> ustavniot poredok<br />

<strong>na</strong> Republikata i po svojata su{ti<strong>na</strong> gi negira diskrimi<strong>na</strong>cijata,<br />

privelegiite, povlastuvawata od sekakov vid i po site osnovi. Ramnopravnosta<br />

i ed<strong>na</strong>kvosta, nezavisno od op{testve<strong>na</strong>ta polo`ba e obvrska<br />

za dr`avata vo normativnoto ureduvawe <strong>na</strong> odnosite vo op{testvoto<br />

da ne dopu{ti diskrimi<strong>na</strong>cija, nitu privilegii po osnov <strong>na</strong> obrazovanie,<br />

imot<strong>na</strong> polo`ba nitu po osnov <strong>na</strong> funkcija. Principot "site<br />

se ed<strong>na</strong>kvi pred zakonot, posebno go obvrzuva zakonodavecot so zabra<strong>na</strong><br />

vo zakonite da vnesuva odredi so koi se pravi razlika me|u lu|eto,<br />

kako i obvrska za organite pri prime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> zakonite, prime<strong>na</strong>ta da ja<br />

vr{at ed<strong>na</strong>kvo sprema site gra|ani {to z<strong>na</strong>~i vo isti slu~ai da donesuvaat<br />

isti odluki, vodej}i smetka za osobenostite <strong>na</strong> slu~ajot, a ne spored<br />

u~esnicite. Ustav<strong>na</strong>ta garancija po~ituvaweto <strong>na</strong> dostoinstvoto i<br />

ugledot <strong>na</strong> sekoj gra|anin predvide<strong>na</strong> vo ~l. 25 od Ustavot <strong>na</strong> sekoj gra-<br />

|anin mu garantira za{tita <strong>na</strong> negoviot li~en i semeen `ivot, <strong>na</strong> dostoinstvoto<br />

i ugledot tokmu zatoa {to toa se vrednosti imanentni za<br />

~ovekot kako individua. Ottuka i potrebata za soodvetnoto krimi<strong>na</strong>lnopoliti~ko<br />

vrednuvawe <strong>na</strong> ~esta i ugledot kako dobra {to se od posebno<br />

z<strong>na</strong>~ewe za li~nosta. Me|utoa, spored 184 st. 3 od Krivi~niot zakonik,<br />

ako delata se storeni sprema lice koe se <strong>na</strong>oga <strong>na</strong> kandidatska<br />

lista za vreme <strong>na</strong> izborite ili neposredno pred izborite, vo vreme<br />

koga o<strong>na</strong> {to se iznesuva ili prenesuva ne mo`elo da bide javno negirano<br />

goneweto da se prezema po slu`be<strong>na</strong> dol`nost, spored misleweto<br />

<strong>na</strong> Sudot z<strong>na</strong>~i stavawe vo privilegira<strong>na</strong> polo`ba <strong>na</strong> ovie gra|ani vo<br />

odnos <strong>na</strong> drugite gra|ani. Ovie gra|ani se vo ed<strong>na</strong>kva polo`ba so drugite<br />

gra|ani i samiot fakt {to se <strong>na</strong> kandidatskata lista ne go izrazuva<br />

li~niot odnos <strong>na</strong> kandidatot kon storenoto delo, dali toa {to se<br />

iznesuva e <strong>na</strong>vreda ili <strong>na</strong>pad <strong>na</strong> ~esta i ugledot. Po<strong>na</strong>tamu, o<strong>na</strong> {to se<br />

iznesuva i prenesuva mo`e da bide negirano i po zavr{uvaweto <strong>na</strong> izborite<br />

i gra|aninot svojata za{tita <strong>na</strong> ~esta i ugledot mo`e da ja ostvari<br />

po privat<strong>na</strong> tu`ba. So drugi zborovi kandidatskata lista ne<br />

mo`e da producira odnos kandidat - dr`ava, odnosno ne e vo pra{awe<br />

za{tita <strong>na</strong> funkcija <strong>na</strong> gra|anin, pa vo taa smisla i goneweto da se<br />

prezema po slu`be<strong>na</strong> dol`nost, poradi {to oceni deka ovaa odredba ne<br />

e vo soglasnost so ~l. 9 od Ustavot.<br />

Ad. 18. So Re{enie U. br. 6/2000 od 23. 05. 2000, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> Zakonot za pravata <strong>na</strong> pretsedatel<br />

<strong>na</strong> Republika Makedonija po prestanuvawe <strong>na</strong> funkcijata. ("SV<br />

RM," br. 79/1999). Spored osporeniot zakon, <strong>na</strong> pretsedatel <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija po prestanokot <strong>na</strong> funkcijata, mu se opredeluvaat:<br />

pravo <strong>na</strong> pretsedatelska penzija vo visi<strong>na</strong> <strong>na</strong> pretsedatelska plata;<br />

pravo <strong>na</strong> kancelariski prostor i stru~<strong>na</strong> slu`ba; pravo <strong>na</strong> li~no obezbeduvawe<br />

i protokolaren status; pravo <strong>na</strong> pogrebni tro{oci; pravo <strong>na</strong><br />

materijalni tro{oci vo visi<strong>na</strong> od 8% od sredstvata utvrdeni vo buxetot<br />

za pretsedatel <strong>na</strong> Republikata, a za ~lenovite <strong>na</strong> negovoto semej-<br />

33


stvo i pravo <strong>na</strong> semej<strong>na</strong> penzija vo visi<strong>na</strong> od 70% od pretsedatelskata<br />

penzija.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. "Razgleduvaj}i ja sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong><br />

Zakonot od aspekt <strong>na</strong> <strong>na</strong>vodite vo inicijativata za povreda <strong>na</strong> principot<br />

<strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost, Sudot utvrdi deka so Zakonot, nesomneno, <strong>na</strong> pretsedatel<br />

<strong>na</strong> Republika Makedonija po prestanokot <strong>na</strong> funkcijata mu se<br />

utvrduvaat prava i polo`ba koi se razli~ni od polo`bata i pravata<br />

<strong>na</strong> drugite gra|ani, <strong>na</strong> primer, po prestanokot <strong>na</strong> nivniot raboten<br />

odnos. Me|utoa, za ocenuvawe <strong>na</strong> ovoj zakon od aspekt <strong>na</strong> principot <strong>na</strong><br />

ed<strong>na</strong>kvosta nu`no e da se sogledaat pred se negovata funkcija i celi,<br />

kako i da se ima predvid deka principot <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta funkcionira<br />

sekoga{ pod ed<strong>na</strong>kvi uslovi.<br />

Spored misleweto <strong>na</strong> Sudot, supstratot <strong>na</strong> osporeniot zakon ne<br />

e vo privilegiraweto <strong>na</strong> odredeno lice ili lica po prestanuvawe <strong>na</strong><br />

funkcijata pretsedatel <strong>na</strong> Republika Makedonija, tuku vo ureduvaweto<br />

<strong>na</strong> statusot i dignitetot <strong>na</strong> samata funkcija pretsedatel <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija, koi se izrazuvaat preku garantirawe <strong>na</strong> opredele<strong>na</strong><br />

polo`ba <strong>na</strong> li~nostite {to ja izvr{uvale.<br />

Vo toj kontekst pra{aweto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> porane{nite pretsedaeli<br />

<strong>na</strong> Republiki so drugite gra|ani ne mo`e da se ocenuva kako<br />

apstrakten odnos nezavisno od posebnite uslovi {to doveduvat do razli~en<br />

tretman. Takviot pristap bi postavuval nevozmo`ni sporedbi<br />

koi proizleguvaat od Zakonot, kako <strong>na</strong> primer, zo{to porane{niot<br />

pretsedatel <strong>na</strong> Republika Makedonija da ima li~no obezbeduvawe i<br />

protokolaren status, a da nemaat drugite gra|ani. Sudot smeta deka<br />

vr{eweto <strong>na</strong> funkcijata {ef <strong>na</strong> dr`ava, zaedno so svoite prakti~ni<br />

posledici povrzani so dr`avni~koto iskustvo koe nikade ne se otfrla,<br />

e osnov koj vo slu~ajot <strong>na</strong> osporeniot Zakon go <strong>na</strong>dminuva pra{aweto<br />

<strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta pome|u gra|anite i go postavuva odnosot <strong>na</strong> dr`avata<br />

kon ed<strong>na</strong> dr`avni~ka funkcija. Pravata {to proizleguvat od osporeniot<br />

zakon prakti~no ovozmo`uvaat relativno aktiv<strong>na</strong> polo`ba <strong>na</strong><br />

porane{niot pretsedatel <strong>na</strong> Republika Makedonija, {to ne mo`e da se<br />

osporuva kako eventual<strong>na</strong> cel <strong>na</strong> Zakonot.<br />

Vrz osnova <strong>na</strong> iznesenoto, Sudot oceni deka ne mo`e da se postavi<br />

pra{aweto za soglasnosta <strong>na</strong> osporeniot zakon i so ~l. 9 od Ustavot<br />

<strong>na</strong> Republika Makedonija, i odlu~i kako vo t. 1 od ova re{enie."<br />

Ad. 19. So Odluka od 32/2000 od 12. 07. 2000, Sudot go uki<strong>na</strong> ~l.<br />

18-a st. 2 od Zakonot za prekr{ocite protiv javniot red i mir ("SV<br />

RM," br. 27/1972, 29/1983, 51/1988, 19/1990 i 26/1993), vo delot "grob ili<br />

drugo," spored koj e predvideno so kaz<strong>na</strong> zatvor od 40-60 de<strong>na</strong> da se kazni<br />

toj {to <strong>na</strong> grob ili drugo javno mesto postavi <strong>na</strong>tpis, fotografija<br />

ili podigne spomen obele`je <strong>na</strong> lice koe go izgubilo `ivotot kako neprijatel<br />

<strong>na</strong> NOB ili op{testveno politi~koto ureduvawe <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija.<br />

34


Obrazlo`enie <strong>na</strong> odlukata. "Sudot oceni deka taa, vo delot so<br />

koj kako kaznivo povedenie go opredeluva istaknuvaweto fotografija,<br />

<strong>na</strong>tpis ili spomen obele`je <strong>na</strong> grobot <strong>na</strong> liceto {to go izgubilo `ivotot<br />

kako neprijatel <strong>na</strong> NOB ili <strong>na</strong> op{testvenopoliti~koto ureduvawe,<br />

ima implikacii vrz respektiraweto <strong>na</strong> ~ove~koto dostoinstvo<br />

kako ustav<strong>na</strong> vrednost {to go protkajuva ustavniot koncept <strong>na</strong> ~ovekovite<br />

prava i slobodi. Spored misleweto <strong>na</strong> Sudot, iznesenite ustavni<br />

odredbi, i ne samo tie, ja istaknuvaat vrednosta i neprikosnovenosta<br />

<strong>na</strong> ~ove~kata li~nost kako osnova i smisla <strong>na</strong> garantiraweto <strong>na</strong> ~ovekovite<br />

prava. ^ove~koto dostoinstvo, vo taa smisla, ne e samo edno od<br />

~ovekovite prava {to izre~no se prepoz<strong>na</strong>va vo ~l. 25 od Ustavot, tuku<br />

i niv<strong>na</strong> pretpostavka izraze<strong>na</strong> vo temel<strong>na</strong>ta vrednost <strong>na</strong> humanizmot<br />

vo ~l. 8 st. 1 al. 8 od Ustavot.<br />

Iako ~ove~koto dostoinstvo e vrednost {to vo prv red bara za-<br />

{tita koga se raboti za `ivite lu|e, Ustavniot sud smeta deka negoviot<br />

doseg sekako gi opfa}a i umrenite. Iako izrazuvaweto <strong>na</strong> respektot<br />

kon umrenite mo`e da ima razli~ni nivoa i formi osobeno vo jav<strong>na</strong>ta<br />

sfera, Sudot smeta deka elementaren uslov za respekt <strong>na</strong> ~ove~koto<br />

dostoinstvo e umreniot da bide pogreban o<strong>na</strong>ka kako {to `ivite gi pogrebuvaat<br />

umrenite spored va`e~kite obi~ajni i pravni pravila, nezavisno<br />

od nivnite zaslugi ili grevovi gledani od aspekt <strong>na</strong> op{testve<strong>na</strong>ta<br />

zaednica. Vo isto vreme toa go podrazbira i <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> bliskite<br />

(po bilo koj osnov) <strong>na</strong> umreniot da ne bidat popre~uvani da go pogrebat<br />

<strong>na</strong> voobi~aen, bi se reklo, dostoen <strong>na</strong>~in.<br />

Vo Republika Makedonija dostojnoto ili voobi~aenoto pogrebuvawe,<br />

so odredeni razliki vo pogled <strong>na</strong> verskata ili <strong>na</strong>cio<strong>na</strong>l<strong>na</strong>ta<br />

pripadnost, podrazbira i istaknuvawe z<strong>na</strong>ci, fotografii, <strong>na</strong>tpisi,<br />

obele`ja ili <strong>na</strong>dgrobni spomenici, {to e izre~no dozvoleno so ~len<br />

10 od Zakonot za grobi{ta ("SV SRM," br. 18/1973).<br />

Vrz osnova <strong>na</strong> iznesenoto, Sudot smeta deka so toa {to ospore<strong>na</strong>ta<br />

odredba od Zakonot kako kaznivo povedenie go opredeluva postavuvaweto<br />

<strong>na</strong> fotografija, <strong>na</strong>tpis ili spomen obele`je <strong>na</strong> grob <strong>na</strong> lice<br />

koe go izgubilo `ivotot kako neprijatel <strong>na</strong> NOB ili <strong>na</strong> op{testvenopoliti~koto<br />

ureduvawe <strong>na</strong> Republika Makedonija, se povreduva elementarnoto<br />

dostoinstvo <strong>na</strong> ~ovekot preku uskratuvawe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> da<br />

bide pogreban <strong>na</strong> <strong>na</strong>~in kako {to se pogrebuvaat umrenite i se povreduva,<br />

bez osnov, ispolnuvaweto <strong>na</strong> moral<strong>na</strong>ta dol`nost <strong>na</strong> negovite<br />

bliski da go pogrebat <strong>na</strong> takov <strong>na</strong>~in.<br />

Ad. 20. So Odluka U. br. 15/2001 od 19. 09. 2001, Sudot go uki<strong>na</strong><br />

~l. 60 st. 1 od Zakonot za semejstvo ("SV RM," br. 80/1992 i 9/1996), vo<br />

koj e predvideno deka deteto rodeno <strong>na</strong>dvor od brak tu`ba zaradi utvrduvawe<br />

<strong>na</strong> tatkovstvo mo`e da podnese do <strong>na</strong>vr{uvawe <strong>na</strong> 21 godi<strong>na</strong> od<br />

`ivotot.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. "Od zakonski odredbi koi go reguliraat<br />

pra{aweto <strong>na</strong> utvrduvawe <strong>na</strong> tatkovstvo, odnosno maj~instvo <strong>na</strong><br />

35


dete rodeno <strong>na</strong>dvor od brak proizleguva deka <strong>na</strong> roditelite im e priz<strong>na</strong>to<br />

neograni~eno pravo vo tekot <strong>na</strong> `ivotot da mo`at da baraat utvrduvawe<br />

<strong>na</strong> tatkovstvo, odnosno maj~instvo bez ogled <strong>na</strong> vozrasta <strong>na</strong> deteto,<br />

pa duri i da go priz<strong>na</strong>at so testament. Od druga stra<strong>na</strong>, pak, deteto<br />

rodeno <strong>na</strong>dvor od brak pri utvrduvawe <strong>na</strong> tatkovstvo, odnosno maj~instvo<br />

e ograni~eno i toa mo`e da bara utvrduvawe <strong>na</strong> tatkovstvo, odnosno<br />

maj~instvo do <strong>na</strong>vr{uvawe <strong>na</strong> 21 godi<strong>na</strong> od `ivotot.<br />

Pri ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ospore<strong>na</strong>ta zakonska odredba<br />

od aspekt <strong>na</strong> <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost i ramnopravnost vo odnos <strong>na</strong> koi<br />

istata i se osporuva so inicijativata, Sudot smeta deka treba pred sî<br />

da se imaat predvid odnosite koi se reguliraat so Zakonot za semejstvo<br />

vo celi<strong>na</strong>, a posebno odnosite me|u roditelite i decata, kade kako<br />

osnovni principi vrz koi se temeli semejnoto pravo se principot <strong>na</strong><br />

ed<strong>na</strong>kvosta i ramnopravnosta, principot <strong>na</strong> za{tita <strong>na</strong> interesite <strong>na</strong><br />

decata i principot <strong>na</strong> za{tita <strong>na</strong> semejstvoto.<br />

Imeno, Sudot smeta deka semejno pravniot odnos kako predmet<br />

<strong>na</strong> semejnoto pravo pretstavuva specifi~<strong>na</strong> prav<strong>na</strong> kategorija vo koja<br />

domi<strong>na</strong>cija imaat li~no pravnite elementi, koi se sveduvaat <strong>na</strong> prava<br />

i obvrski me|u ~lenovite <strong>na</strong> semejstvoto i tie se javuvaat kako prava i<br />

obvrski od neimoten karakter (vernost, pomagawe, po~ituvawe i drugo)<br />

i prava i obvrski koi se od imoten karakter (pravo <strong>na</strong> izdr`uvawe<br />

me|u bra~nite drugari, kako i me|u roditelite i decata) me|u bra~nite<br />

drugari i me|u roditelite i decata, pri {to utvrdenite rokovi vo<br />

zakonot se me|a za zapo~nuvawe ili prestanuvawe <strong>na</strong> ostvaruvawe <strong>na</strong><br />

utvrdenite prava, me|utoa tie ne treba da pretstavuvaat pre~ka za ostvaruvawe<br />

<strong>na</strong> odredeni prava.<br />

So ogled <strong>na</strong> toa {to vo konkretniov slu~aj kaj institutot <strong>na</strong><br />

utvrduvawe <strong>na</strong> tatkovstvo odnosno maj~instvo <strong>na</strong> dete rodeno <strong>na</strong>dvor od<br />

brak, deteto e ograni~eno da go ostvari ova pravo do 21 godi{<strong>na</strong> vozrast<br />

vo odnos <strong>na</strong> roditelite koi toa pravo go imaat vo tekot <strong>na</strong> celiot<br />

svoj `ivot, Sudot oceni deka ospore<strong>na</strong>ta odredba ne e vo soglasnost so<br />

<strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost i ramnopravnost.<br />

Ad. 21. So Re{enie U. br. 150/2003 od 24. 09. 2003, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 240 st. 1 vo delot "20%" od<br />

Zakonot za slu`bata vo Armijata <strong>na</strong> Republika Makedonija ("SV RM,"<br />

br. 60/2002, 98/2002 i 25/2003). Soglasno ~l. 240 st. 1 od Zakonot, armiskiot<br />

dodatok pripa|a zaradi posebnite uslovi vo slu`ba vo Armijata<br />

i se presmetuva vo visi<strong>na</strong> od 20% od osnov<strong>na</strong>ta plata spored stepenot<br />

<strong>na</strong> obrazovanieto i dol`nosta."<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. "Od sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> odredbite od<br />

~l. 149 i 240 od Zakonot za slu`ba vo Armijata <strong>na</strong> Republika Makedonija,<br />

se gleda deka so niv se predviduva armiski dodatok zaradi posebni<br />

uslovi<strong>na</strong> slu`bata vo Armijata. A, tie posebni uslovi se odnesuvaat<br />

za vr{ewe <strong>na</strong> rabota vo terenski uslovi; logoruvawe; trevoga;<br />

u~estvo vo voeni ve`bi; komandno-{tabni voeni ve`bi, instruktor-<br />

36


sko-metodski, pokazni i sli~ni ve`bi; privreme<strong>na</strong> dislokacija <strong>na</strong> voeni<br />

edinici i ustanovi; ga|awe; de`urstvo; ~uvarska slu`ba; stra`arska<br />

slu`ba; rabota podolga od polnoto rabotno vreme vo rabot<strong>na</strong> nedela;<br />

no}<strong>na</strong> rabota; rabota za vreme <strong>na</strong> nedelen odmor i praznici<br />

utvrdeni so zakon; koristewe i prekin <strong>na</strong> godi{en odmor po potreba<br />

<strong>na</strong> slu`bata; nemo`nost da se izbira rabotno mesto i mesto <strong>na</strong> vr{ewe<br />

<strong>na</strong> slu`bata; premestuvawe; vr{ewe slu`ba vo site uslovi, kako i drugi<br />

vonredeni situacii predizvikani so potrebite <strong>na</strong> borbe<strong>na</strong>ta gotovnost<br />

<strong>na</strong> Armijata. Od tekstot <strong>na</strong> ovie odredbi, <strong>na</strong>vidum, kako da proizleguvaat<br />

isti zadol`enija za civilnite i voenite lica, me|utoa, fakti~ki,<br />

odnosno vo praktikata sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> obvrskite e dijametralno<br />

razli~<strong>na</strong>. Imeno, voenite lica ja pretstavuvaat uniformira<strong>na</strong>ta<br />

struktura povrza<strong>na</strong> so oru`je i oru`eno dejstvuvawe, dodeka civilnite<br />

lica ne se vooru`eni i vsu{nost se vo usluga <strong>na</strong> uniformiranite lica.<br />

Od toa proizleguva deka sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> obvrskite <strong>na</strong> uniformira<strong>na</strong>ta<br />

struktura e porizi~<strong>na</strong> i pote{ka. So drugi zborovi, spored Sudot,<br />

obvrskata vo posebni uslovi <strong>na</strong> voenite i <strong>na</strong> civilnite lica e razli~<strong>na</strong>,<br />

poradi {to za razli~ni vidovi <strong>na</strong> obvrski, zakonodavecot<br />

predvidel i razli~<strong>na</strong> <strong>na</strong>grada. Od tie pri~ini, Sudot oceni deka so<br />

ospore<strong>na</strong>ta odredba od Zakonot ne se povreduva <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta,<br />

zagarantirano so Ustavot.<br />

Ad. 22. So Odluka U. br. 14/2004 od 16. 06. 2004, Sudot go uki<strong>na</strong><br />

~l. 14 st. 1 al. 2 vo delot "pri {to prioritet imaat <strong>na</strong>stavnici koi `iveat<br />

vo grad, a rabotat podolgo <strong>na</strong> selo" od Kolektivniot dogovor za<br />

osnovno obrazovanie ("SV RM" br. 65/1995). Spored <strong>na</strong>vedeniot ~len<br />

rabotnikot vo tekot <strong>na</strong> traeweto <strong>na</strong> rabotniot odnos, spored potrebite<br />

<strong>na</strong> procesot <strong>na</strong> rabota mo`e da bide rasporeden <strong>na</strong> drugo rabotno mesto<br />

vo dejnosta koe odgovara <strong>na</strong> negoviot stepen <strong>na</strong> stru~<strong>na</strong> podgotovka,<br />

kvalifikacija, odnosno sposobnost, me|u drugoto i ako rabotnoto mesto<br />

<strong>na</strong> koe se rasporeduva rabotnikot e slobodno, odnosno uprazneto<br />

(pri {to prioritet imaat <strong>na</strong>stavnici koi `iveat vo grad, a rabotat<br />

podolgo <strong>na</strong> selo).<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. "Trgnuvaj}i od posebnoto ustavno<br />

z<strong>na</strong>~ewe i karakter <strong>na</strong> vospitnoobrazov<strong>na</strong>ta dejnost, postoi ustav<strong>na</strong><br />

mo`nost so poseben zakon da se propi{at uslovite pod koi mo`e da se<br />

izveduva vospitnoobrazov<strong>na</strong>ta dejnost vo osnovnoto obrazovanie, a vo<br />

tie ramki da se utvrdat i odredeni kriteriumi za opredeluvawe <strong>na</strong><br />

prioriteti, me|u drugoto, i pri rasporeduvawe <strong>na</strong> rabotnik. Me|utoa,<br />

razgleduvaj}i ja ospore<strong>na</strong>ta odredba od Kolektivniot dogovor, faktot<br />

deka prioritet im se dava samo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong> rabotnici, a toa<br />

se <strong>na</strong>stavnicite, a ne i <strong>na</strong> drugite profesii kako {to se stru~ni rabotnici<br />

i vospituva~i, Sudot utvrdi deka so nea odrede<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong><br />

rabotnici se doveduva vo need<strong>na</strong>kva polo`ba {to e sprotivno <strong>na</strong> ~len<br />

9 st. 2 i ~l. 32 st. 2 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija.<br />

37


Ad. 23. So Re{enie 107/2004 od 29. 09. 2004 Sudot ne povede postapka<br />

za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 17 st. 1 od Zakonot za penziskoto<br />

i invalidskoto osiguruvawe ("SV RM," br. 80/1993, 14/1995, 71/<br />

1996, 32/1997, 24/2000, 96/2000, 50/2001, 85/2003 i 50/2004) spored koj, osigurenikot<br />

steknuva pravo <strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija koga }e <strong>na</strong>polni 64 godini<br />

`ivot (ma`) odnosno 62 godini `ivot (`e<strong>na</strong>) i <strong>na</strong>jmalku 15 godini<br />

penziski sta`.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Spored mislewe <strong>na</strong> Sudot utvrduvaweto<br />

<strong>na</strong> popovolni uslovi odnosno skratuvaweto <strong>na</strong> godinite <strong>na</strong><br />

starost <strong>na</strong> `e<strong>na</strong>ta rabotnik za ostvaruvawe <strong>na</strong> pravo <strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija<br />

e vo funkcija <strong>na</strong> ostvaruvawe <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost so ma`ot, a ne deka<br />

ma`ot se stava vo ponepovol<strong>na</strong> polo`ba, odnosno deka toj e vo diskriminira<strong>na</strong><br />

polo`ba vo odnos <strong>na</strong> `e<strong>na</strong>ta. Spored toa, Sudot smeta deka so<br />

ospore<strong>na</strong>ta odredba spored koja osigurenikot `e<strong>na</strong> steknuva pravo <strong>na</strong><br />

staros<strong>na</strong> penzija porano od osigurenikot ma` vo su{ti<strong>na</strong> se proklamira<br />

principot <strong>na</strong> afirmativ<strong>na</strong> akcija, odnosno principot <strong>na</strong> pozitiv<strong>na</strong><br />

diskrimi<strong>na</strong>cija <strong>na</strong> `e<strong>na</strong>ta poradi {to ne mo`e da se postavi pra{aweto<br />

za nejzi<strong>na</strong>ta soglasnost so <strong>na</strong>vedenite ustavni odredbi i me|u<strong>na</strong>rodni<br />

pravni akti."<br />

Ad. 24. So Odluka U. br. 228/2005 od05. 04. 2006, Sudot go poni-<br />

{ti ~l. 38-d od Krivi~niot zakonik ("SV RM," br. 37/1996, 80/1999,<br />

4/2002, 43/ 2003, 19/2004 i 81/2005). Spored ovaa odredba povisokiot sud<br />

mo`e <strong>na</strong> barawe <strong>na</strong> storitelot <strong>na</strong> krivi~noto delo ako mu e izre~e<strong>na</strong><br />

kaz<strong>na</strong> zatvor do ed<strong>na</strong> godi<strong>na</strong>, da ja zameni so pari~<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong>, imaj}i gi<br />

predvid negovite li~ni priliki i negovoto odnesuvawe po storenoto<br />

krivi~no delo, stepenot <strong>na</strong> krivi~<strong>na</strong>ta odgovornost, pobudite od koi e<br />

storeno deloto, kako i imot<strong>na</strong>ta sostojba <strong>na</strong> storitelot, vodej}i pritoa<br />

smetka za negovite drugi prihodi, za negoviot imot i za negovite<br />

semejni obvrski. Izre~e<strong>na</strong>ta kaz<strong>na</strong> zatvor od st. 1 ne mo`e da se zameni<br />

so pari~<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong>, dokolku storitelot krivi~noto delo go storil vo<br />

povrat. Pri zamenuvaweto <strong>na</strong> izre~e<strong>na</strong>ta kaz<strong>na</strong> zatvor so pari~<strong>na</strong><br />

kaz<strong>na</strong> od st. 1, sudot }e go zameni sekoj den zatvor so pari~<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong> vo<br />

visi<strong>na</strong> <strong>na</strong> dnev<strong>na</strong> globa, pri {to brojot <strong>na</strong> dnevnite globi za sekoj den<br />

zatvor {to se zamenuva ne mo`e da bide pomal od 50 dnevni globi.<br />

Pari~<strong>na</strong>ta kaz<strong>na</strong> so koja se zamenuva izre~e<strong>na</strong>ta kaz<strong>na</strong> zatvor do ed<strong>na</strong><br />

godi<strong>na</strong>, ne mo`e pove}e da se zamenuva so druga kaz<strong>na</strong>.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Odlukata. "Vo ramkite <strong>na</strong> gra|anskite i politi~ki<br />

slobodi i prava Ustavot, pokraj drugoto, vo ~l. 9 st. 1, opredeluva,<br />

odnosno utvrduva deka gra|anite <strong>na</strong> Republika Makedonija se ed<strong>na</strong>kvi<br />

vo slobodite i pravata nezavisno od polot, rasata, bojata <strong>na</strong> ko`ata,<br />

<strong>na</strong>cio<strong>na</strong>lnoto i socijalnoto poteklo, politi~koto i verskoto uveruvawe,<br />

imot<strong>na</strong>ta i op{testve<strong>na</strong> polo`ba, a spored st. 2, gra|anite<br />

pred Ustavot i zakonite se ed<strong>na</strong>kvi.<br />

38


Od oz<strong>na</strong>~e<strong>na</strong>ta ustav<strong>na</strong> odredba proizleguva deka Ustavot ne dopu{ta<br />

diskrimi<strong>na</strong>cija, odnosno need<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> gra|anite vo nivnite<br />

slobodi i prava po koj bilo osnov predviden vo ovaa ustav<strong>na</strong> odredba.<br />

Trgnuvaj}i od faktot {to pari~<strong>na</strong>ta kaz<strong>na</strong> e sankcija od imoten<br />

karakter, a od aspekt <strong>na</strong> <strong>na</strong>vodite vo inicijativata, Sudot utvrdi deka<br />

so ospore<strong>na</strong>ta zakonska odredba se pravi razlika me|u gra|anite po<br />

osnov <strong>na</strong> imot<strong>na</strong> sostojba.<br />

Imeno, od a<strong>na</strong>lizata <strong>na</strong> ospore<strong>na</strong>ta odredba vsu{nost proizleguva<br />

deka do povisokiot sud barawe za zame<strong>na</strong> <strong>na</strong> izre~e<strong>na</strong>ta kaz<strong>na</strong> zatvor<br />

so pari~<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong> mo`e da podnesat onie storiteli <strong>na</strong> koi im e<br />

izre~e<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong> zatvor do ed<strong>na</strong> godi<strong>na</strong> koi se vo mo`nost istata da ja<br />

platat. Me|utoa, storitelite koi se so dobra imot<strong>na</strong> sostojba <strong>na</strong> ovoj<br />

<strong>na</strong>~in se doveduvaat vo privilegira<strong>na</strong> sostojba za razlika od onie koi<br />

se vo lo{a odnosno slaba imot<strong>na</strong> sostojba, so {to vsu{nost se <strong>na</strong>ru{uva<br />

<strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost po osnov <strong>na</strong> imot<strong>na</strong> sostojba, predvideno vo<br />

~l. 9 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija.<br />

Imeno, ed<strong>na</strong>kvosta kako vrednosen ideal <strong>na</strong> demokratijata, z<strong>na</strong>-<br />

~i ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> gra|anite pred zakonite, odnosno u`ivawe ed<strong>na</strong>kva za-<br />

{tita od zakonite. Vo sekoe gra|ansko op{testvo prisut<strong>na</strong> e i neophod<strong>na</strong><br />

potrebata vo op{testvoto da postoi ed<strong>na</strong>kvost, bidej}i need<strong>na</strong>kvosta<br />

ra|a nezadovolstvo. Za za{tita <strong>na</strong> ~ovekovata sloboda, neophodno e<br />

obezbeduvawe ramnopravnost, odnosno lu|eto da bidat ed<strong>na</strong>kvi pred<br />

pravnite normi, {to spored Sudot, so re{enieto vo ospore<strong>na</strong>ta zakonska<br />

norma ne se ovozmo`uva.<br />

Ad. 25. So Odluka U. br. 191/2005, od 12. 04. 2006, Sudot, me|u<br />

drugoto, gi uki<strong>na</strong> ~l. 31 st. 1 al. 7 i ~l. 40, 41, 42, 43, 44 i 45 od Zakonot<br />

za pratenicite ("SV RM," br. 84/2005).<br />

1. Vo ~l. 31 od Zakonot za pratenicite koj e pomesten vo Glava<br />

V t. 4 "Drugi li~ni primawa i <strong>na</strong>domestoci <strong>na</strong> tro{oci" pratenikot<br />

ima pravo <strong>na</strong> <strong>na</strong>domestoci <strong>na</strong> tro{oci koi se odnesuvaat <strong>na</strong> prevoz do<br />

rabota i od rabota, hra<strong>na</strong>ri<strong>na</strong>, selewe od mestoto <strong>na</strong> postojano `iveali{te<br />

vo mestoto kade {to ja vr{i funkcijata pratenik, stru~no usovr{uvawe<br />

i obrazovanie, pogrebni tro{oci vo visi<strong>na</strong> <strong>na</strong> prosekot <strong>na</strong><br />

dvete posledni plati <strong>na</strong> po~i<strong>na</strong>tiot pratenik, dnevnica za slu`beno<br />

patuvawe vo zemjata bez tro{oci za no}evawe do 8% od prose~<strong>na</strong>ta<br />

plata po rabotnik isplate<strong>na</strong> vo stopanstvoto <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

vo prethodnite tri meseci, tro{oci za no}evawe koi se priz<strong>na</strong>vaat<br />

spored prilo`e<strong>na</strong>ta smetka, osven vo hotelite od De-lux kategorija,<br />

dnevnica za slu`beno patuvawe vo stranstvo, <strong>na</strong>domestok za koristewe<br />

<strong>na</strong> avtomobili vo li~<strong>na</strong> sopstvenost za slu`beni celi vo visii<strong>na</strong> od<br />

30% od proda`<strong>na</strong>ta ce<strong>na</strong> <strong>na</strong> eden litar gorivo, spored izmi<strong>na</strong>t kilometar<br />

za voziloto koe se koristi, <strong>na</strong>domestok za odvoen `ivot od semejstvoto,<br />

koj iznesuva 40% od prose~<strong>na</strong>ta mese~<strong>na</strong> neto plata isplate<strong>na</strong> vo<br />

Republika Makedonija vo prethodnite tri meseci i otpremni<strong>na</strong> pri<br />

39


zaminuvawe vo penzija vo iznos od tri prose~ni mese~ni plati, ostvareni<br />

vo prethodnite tri meseci.<br />

Vo ~l. 31 st. 1 al. 7 od Zakonot e predviden <strong>na</strong>domestok <strong>na</strong> tro-<br />

{oci za prisustvo <strong>na</strong> sednici <strong>na</strong> Sobranieto i <strong>na</strong> rabotnoto telo <strong>na</strong><br />

Sobranieto vo visi<strong>na</strong> <strong>na</strong> dnevnicata utvrde<strong>na</strong> za slu`beni patuvawa vo<br />

zemjata.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> odlukata vo odnos <strong>na</strong> <strong>na</strong>vedeniot ~len. "So<br />

Zakonot za plati i drugi <strong>na</strong>domestoci <strong>na</strong> pratenicite vo Sobranieto<br />

<strong>na</strong> Republika Makedonija i drugite izbrani i imenuvani lica vo Republika<br />

Makedonija ("SV RM," br. 36/1990 i "SV RM," br. 38/1991, 23/1997<br />

i 37/2005) se opredeleni <strong>na</strong>domestoci za opredeleni materijalni tro-<br />

{oci i drugi primawa <strong>na</strong> nositelite <strong>na</strong> javni funkcii. Ottuka, Sudot<br />

utvrdi deka, vo ovoj zakon se predvideni skoro site <strong>na</strong>domestoci <strong>na</strong><br />

tro{oci koi mo`at da gi primat nositelite <strong>na</strong> javnite funkcii kako<br />

i pratenicite osven <strong>na</strong>domestokot za prisustvo <strong>na</strong> sednica koj so Zakonot<br />

za pratenicite e predviden samo za pratenicite.<br />

Spored ~l. 64 od Ustavot pratenikot ima pravo <strong>na</strong> <strong>na</strong>domestok<br />

utvrden so zakon. Vo Zakonot za plati i drugi <strong>na</strong>domestoci <strong>na</strong> pratenicite<br />

vo Sobranieto <strong>na</strong> Republika Makedonija i drugite izbrani i<br />

imenuvani lica vo Republikata, koj be{e donesen pred Ustavot <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija i koj so odredeni izmeni se u{te e vo va`nost,<br />

pratenikot za vr{ewe <strong>na</strong> prateni~kata funkcija imal pravo <strong>na</strong> plata<br />

dokolku bil <strong>na</strong> postoja<strong>na</strong> rabota vo Sobranieto. Dokolku, pak, toj ne<br />

bil <strong>na</strong> postoja<strong>na</strong> rabota vo Sobranieto imal pravo <strong>na</strong> <strong>na</strong>domestok vo<br />

visi<strong>na</strong> <strong>na</strong> razlikata me|u platata {to ja ostvaruval od raboten odnos i<br />

polniot iznos <strong>na</strong> plata <strong>na</strong> pratenik koj bil <strong>na</strong> postoja<strong>na</strong> rabota vo<br />

Sobranieto.<br />

Pratenikot koj ne ostvaruval plata vo Sobranieto i ne dobival<br />

<strong>na</strong>domestok odnosno razlika <strong>na</strong> plata imal pravo <strong>na</strong> <strong>na</strong>domestok vo<br />

visi<strong>na</strong> od 30% od polniot iznos <strong>na</strong> plata <strong>na</strong> pratenikot.<br />

Od <strong>na</strong>vedenoto nedvosmisleno proizleguva deka pratenikot ima<br />

pravo i dol`nost da prisustvuva <strong>na</strong> sednica <strong>na</strong> Sobranieto <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija i <strong>na</strong> rabotno telo za {to prima plata poradi {to vo<br />

konkretniov slu~aj spored Sudot ne mo`e da se <strong>na</strong>jdat argumenti koi<br />

bi go opravdale ovoj vid <strong>na</strong> <strong>na</strong>domestok koj edinstveno e predviden<br />

samo za pratenicite, a ne i za drugite nositeli <strong>na</strong> javni funkcii koi,<br />

isto taka, u~estvuvaat vo rabotata <strong>na</strong> organite ili telata vo koi se<br />

izbrani, odnosno imaat ist status i se korisnici <strong>na</strong> sredstva od Buxetot.<br />

Ottuka, Sudot oceni deka odredbata od ~l. 31 st. 1 al. 7 od Zakonot<br />

ne korespondira, odnosno ne e vo soglasnost so <strong>na</strong>~eloto deka sekoj<br />

vraboten ima pravo <strong>na</strong> soodvet<strong>na</strong> zarabotuva~ka soglasno negoviot pridones<br />

vo rabotata, kako i so <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost me|u nositelite <strong>na</strong><br />

javni funkcii.<br />

2. Vo ~l. 40 od Zakonot za pratenicite e predvideno deka pratenikot<br />

<strong>na</strong> kogo mu presta<strong>na</strong>l mandatot mo`e da ostvari pravo <strong>na</strong> pred-<br />

40


vreme<strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija ako <strong>na</strong>polnil 25 godini penziski sta` i 55<br />

godini starost (ma`), odnosno 25 godini penziski sta` i 53 godini starost<br />

(`e<strong>na</strong>). Dokolku vo momentot <strong>na</strong> prestanok <strong>na</strong> mandatot pratenikot<br />

nema <strong>na</strong>vr{eno 25 godini penziski sta`, <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> predvreme<strong>na</strong><br />

staros<strong>na</strong> penzija mo`e da go ostvari koga }e <strong>na</strong>vr{i <strong>na</strong>jmalku 25 godini<br />

penziski sta` i 55 godini starost (ma`), odnosno 53 godini starost<br />

(`e<strong>na</strong>).<br />

Vo ~l. 41 od Zakonot za pratenicite e predvideno deka predvreme<strong>na</strong>ta<br />

staros<strong>na</strong> penzija od ~lenot 40 <strong>na</strong> ovoj zakon se utvrduva vo visi<strong>na</strong><br />

od 80% od prose~<strong>na</strong>ta plata isplate<strong>na</strong> <strong>na</strong> pratenikot vo prethodnite<br />

tri meseci.Pravoto od ovoj ~len go imaat i pratenicite koi<br />

prethodno stek<strong>na</strong>le penzija po druga osnova dokolku toa e popovolno za<br />

niv.<br />

Vo ~l. 42 od Zakonot za pratenicite e predvideno deka visi<strong>na</strong>ta<br />

<strong>na</strong> invalidskata penzija kaj pratenikot so zagube<strong>na</strong> rabot<strong>na</strong> sposobnost<br />

se opredeluva soglasno so ~l. 41 od ovoj zakon, dokolku taa e popovol<strong>na</strong><br />

vo odnos <strong>na</strong> penzijata utvrde<strong>na</strong> spored Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe.<br />

Vo ~l. 43 od Zakonot za pratenicite e predvideno deka ~lenovite<br />

<strong>na</strong> semejstvoto <strong>na</strong> pokojniot pratenik imaat pravo <strong>na</strong> semej<strong>na</strong> penzija<br />

pod uslovi i <strong>na</strong> <strong>na</strong>~in utvrdeni so Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe.Osnovica za presmetuvawe <strong>na</strong> penzijata od st. 1 <strong>na</strong><br />

ovoj ~len pretstavuva penzijata {to pokojniot pratenik ja koristel<br />

ili bi ja koristel spored ~l. 41 od ovoj zakon.<br />

Vo ~l. 44 od Zakonot za pratenicite e predvideno deka penzijata<br />

utvrde<strong>na</strong> so ovoj zakon se usoglasuva spored porastot <strong>na</strong> platite <strong>na</strong><br />

pratenicite vo Sobranieto.<br />

Vo ~l. 45 od Zakonot za pratenicite <strong>na</strong>~inot i postapkata za<br />

ostvaruvawe <strong>na</strong> predvreme<strong>na</strong>ta staros<strong>na</strong>, invalidska i semej<strong>na</strong> penzija<br />

se sproveduvaat spored odredbite od ovoj zakon i Zakonot za penziskoto<br />

i invalidskoto osiguruvawe.<br />

Penzijata ja presmetuva i isplatuva Fondot <strong>na</strong> penziskoto i<br />

invalidskoto osiguruvawe <strong>na</strong> Makedonija vo postapka utvrde<strong>na</strong> so<br />

Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe.Sredstvata potrebni<br />

za isplata <strong>na</strong> penziite ostvareni spored ovoj zakon do denot <strong>na</strong><br />

ispolnuvaweto <strong>na</strong> uslovite utvrdeni so Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe, kako i sredstvata za razlikata me|u visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong><br />

penzijata opredele<strong>na</strong> spored ovoj zakon i penzijata opredele<strong>na</strong> spored<br />

Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe do ispolnuvawe <strong>na</strong><br />

tie uslovi se obezbeduvat od Buxetot <strong>na</strong> Republika Makedonija.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> odlukata vo odnos <strong>na</strong> <strong>na</strong>vedenite ~lenovi. "Za<br />

celosno sogleduvawe za toa dali i do koj stepen Zakonot za pratenicite<br />

otstapuva od op{tite pravila utvrdeni so Zakonot za penziskoto<br />

i invalidskto osiguruvawe po odnos <strong>na</strong> utvrduvaweto <strong>na</strong> uslovite za<br />

steknuvawe <strong>na</strong> penzija i visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> staros<strong>na</strong>ta, invalidskata i semej-<br />

41


<strong>na</strong>ta penzija, Sudot gi ima{e predvid odredbite od Zakonot za penziskoto<br />

i invalidskoto osiguruvawe ("SV RM," br. 80/1993, 3/1994,<br />

14/1995, 71/1996, 32/1997, 24/2000, 96/2000, 5/2001, 50/2001, 85/2003,<br />

50/2004, 4/2005, 84/2005 i 101/2005) i ~l. 1, ~l. 2 st. 2, ~l. 8, ~l. 9, ~l. 32<br />

st. 3, ~l. 34, ~l. 35, ~l. 61 st. 2, ~l. 64, ~l. 65, ~l. 66 i ~l. 68 od Ustavot.<br />

Od <strong>na</strong>vedenite ustavni, zakonski i delovni~ki odredbi proizleguva<br />

deka pravata <strong>na</strong> pratenicite koi proizleguvaat od karakterot <strong>na</strong><br />

prateni~kiot mandat kako sloboden mandat mo`e da se grupiraat vo<br />

prava koi pratenikot gi ostvaruva samostojno preku individual<strong>na</strong> aktivnost<br />

i prava koi pratenikot gi ostvaruva kolektivno, a seto toa zaradi<br />

ostvaruvawe <strong>na</strong> <strong>na</strong>dle`nosta <strong>na</strong> Sobranieto.<br />

Imaj}i go predvid iznesenoto, nesporno mo`e da se konstatira<br />

deka sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> osporenite odredbi od ~l. 40, 41, 42, 43, 44 i 45 od<br />

Zakonot za pratenicite bitno otstapuva od op{to utvrdenite principi<br />

za ostvaruvawe <strong>na</strong> pravata od oblasta <strong>na</strong> penziskoto i invaliskoto<br />

osiguruvawe.<br />

Nesporno e deka vo Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe,<br />

isto taka, ima otstapuvawa od op{tite principi za steknuvawe<br />

<strong>na</strong> pravata od penziskoto i invalidskoto osiguruvawe za odredeni<br />

kategorii <strong>na</strong> rabotnici i toa vo Ministerstvoto za v<strong>na</strong>tre{ni raboti,<br />

Ministerstvoto za <strong>na</strong>dvore{ni raboti, Kazneno-popravnite i<br />

Vospitno-popravnite domovi. Imeno, istite mo`at pod popovolni,<br />

odnosno razli~ni uslovi od op{tite da ostvaruvaat pravo <strong>na</strong> penzija i<br />

toa poradi specifi~nosta, te`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> rabotnoto mesto i uslovite<br />

pod koi gi izvr{uvaat rabotite i rabotnite zada~i i obvrski.<br />

Ottuka, Sudot oceni deka osporenite odredbi od Zakonot sami<br />

po sebe i od<strong>na</strong>pred ne mo`e da bidat sprotivni <strong>na</strong> ustavniot princip<br />

<strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost (~l. 9 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija) ili principot<br />

vladeewe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> (~l. 8 st. 1 al. 3 od Ustavot), zatoa {to zakonodavecot<br />

utvrdil razli~ni - popovolni uslovi za predvreme<strong>na</strong>ta staros<strong>na</strong><br />

penzija za ovaa kategorija osigurenici. Me|utoa, spored Sudot,<br />

vaka utvrdenite uslovi mora da se zasnovaat <strong>na</strong> opravdani pri~ini, da<br />

bidat vo prifatliv soodnos so op{tite principi <strong>na</strong> regulirawe <strong>na</strong><br />

ovie prava vo ovaa oblast, bez osnovi da ne se izdvojuvaat od grupacijata<br />

<strong>na</strong> osigurenici <strong>na</strong> koja i pripa|aat za da ne bi se dovela vo pra{awe<br />

odredbata od ~l. 1 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija so koja Republika<br />

Makedonija e definira<strong>na</strong> kako demokratska i socijal<strong>na</strong> dr`ava<br />

{to indirektno mo`e da se reflektira vrz osta<strong>na</strong>tite ustavni principi<br />

ed<strong>na</strong>kvost, vladeewe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> i socijal<strong>na</strong> pravednost.<br />

Vo obrazlo`enieto <strong>na</strong> Predlogot <strong>na</strong> zakonot takvi opravdani<br />

pri~ini ne se dadeni pa soodvetno <strong>na</strong> toa, pri nepostoewe <strong>na</strong> takvi<br />

pri~ini, se postavuva pra{aweto dali statusot, odnosno prav<strong>na</strong>ta polo`ba<br />

<strong>na</strong> pratenicite koja proizleguva pred sî od Ustavot, odnosno <strong>na</strong>-<br />

~inot <strong>na</strong> steknuvawe <strong>na</strong> mandatot, prav<strong>na</strong>ta priroda i vremetraeweto<br />

<strong>na</strong> mandatot, pretstavni~kiot karakter <strong>na</strong> funkcijata, specifi~nosta<br />

42


<strong>na</strong> pravata, dol`nostite i odgovornosta <strong>na</strong> prateni~kata funkcija, javnosta<br />

vo rabotata, ograni~eniot mandat, nemo`nosta <strong>na</strong> pratenikot<br />

da vr{i druga profesija, dol`nost ili profit<strong>na</strong> dejnost i dr., mo`e<br />

da bide osnov, odnosno pri~ini do stepen za otstapuvawe <strong>na</strong> zakonodavecot<br />

od <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong> pravata od oblasta <strong>na</strong> penziskoto i<br />

invalidskoto osiguruvawe.<br />

Spored Sudot, iznese<strong>na</strong>ta polo`ba, odnosno status <strong>na</strong> pratenikot<br />

vo pravniot sistem <strong>na</strong> dr`avata ne mo`e da bidat opravdani pri~ini<br />

ili uslovi za otstapuvawe od op{tite principi vo ovaa oblast do<br />

stepen kako {to toa e <strong>na</strong>praveno vo osporeniot zakon.<br />

Naprotiv, so samiot fakt {to zakonodavecot utvrdil pred sî:<br />

mnogu nizok minimalen broj <strong>na</strong> godini <strong>na</strong> sta` <strong>na</strong> osiguruvawe i starost<br />

za steknuvawe <strong>na</strong> popovol<strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija za pratenicite <strong>na</strong>sproti<br />

utvrdenite vo op{tiot zakon za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe<br />

za site gra|ani, potoa steknuvawe <strong>na</strong> pravo <strong>na</strong> predvreme<strong>na</strong><br />

staros<strong>na</strong> penzija ne samo po osnov <strong>na</strong> vlo`en trud i godini <strong>na</strong> starost,<br />

tuku i po osnov <strong>na</strong> prateni~ki mandat (<strong>na</strong>jmalku 2 godini prateni~ki<br />

mandat), utvrduvawe <strong>na</strong> visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> iznosot <strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija po popovolni<br />

osnovi od postojanite i sli~no, za Sudot ne samo {to za toa ne<br />

postojat opravdani pri~ini, tuku eklatantno e deka osporenite odredbi<br />

otstapuvaat od op{tite principi i ne se pribli`ni nitu <strong>na</strong> onie<br />

so koi zakonodavecot otstapil od ovie principi predviduvaj}i posebni<br />

uslovi za penzionirawe <strong>na</strong> odrede<strong>na</strong> kategorija <strong>na</strong> rabotnici.<br />

Od druga stra<strong>na</strong>, pak, imaj}i ja predvid celokup<strong>na</strong>ta zakonska<br />

regulativa so koja se utvrdeni pra{awata koi se odnesuvaat <strong>na</strong> pravata<br />

i dol`nostite <strong>na</strong> drugite nositeli <strong>na</strong> javni funkcii, odnosno izbrani<br />

ili imenuvani lica vo Republika Makedonija, a za niv ne se utvrdeni<br />

vakvi prava, osnovano mo`e da se postavi pra{aweto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong><br />

nositelite <strong>na</strong> javni funkcii. Imeno, vo konkretniot slu~aj, Sudot<br />

oceni deka so predviduvaweto <strong>na</strong> popovolni uslovi samo za odrede<strong>na</strong><br />

grupa <strong>na</strong> nositeli <strong>na</strong> javni funkcii koi se vo ista op{testve<strong>na</strong> polo`ba<br />

so osta<strong>na</strong>tite nositeli <strong>na</strong> javni funkcii zakonodavecot ima need<strong>na</strong>kov<br />

tretman {to e <strong>na</strong> {teta <strong>na</strong> onie koi ne se opfateni so ovoj ili<br />

drug zakon.<br />

Pravoto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost e eden od temelnite pravni principi utvrdeni<br />

vo Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija. Ova pravo opfa}a dva elementi,<br />

i toa prvo, deka site gra|ani imaat pravo da bidat ed<strong>na</strong>kvo tretirani<br />

pred zakonite i vtoro, deka zakonot ed<strong>na</strong>kvo se primenuva kon<br />

site gra|ani od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> dr`avnite organi. So drugi zborovi, <strong>pravoto</strong><br />

<strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost pred zakonot z<strong>na</strong>~i za{tita <strong>na</strong> gra|aninot od sekakov vid<br />

<strong>na</strong> diskrimi<strong>na</strong>cija vo u`ivaweto <strong>na</strong> pravata, no i vo ostvaruvaweto <strong>na</strong><br />

obvrskite.<br />

Od a<strong>na</strong>lizata <strong>na</strong> <strong>na</strong>vede<strong>na</strong>ta ustav<strong>na</strong> odredba proizleguva deka<br />

ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost go obvrzuva zakonodavecot vo ureduvaweto<br />

<strong>na</strong> odnosite <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost da go sogleda <strong>na</strong> konkreten, a<br />

43


ne <strong>na</strong> apstrakten <strong>na</strong>~in preku praviloto deka so ed<strong>na</strong>kvite ed<strong>na</strong>kvo<br />

treba da se postapuva, a so need<strong>na</strong>kvite need<strong>na</strong>kvo.<br />

Ottuka, imaj}i go predvid iznesenoto Sudot oceni deka so osporenite<br />

zakonski odredbi zakonodavecot utvrdil poi<strong>na</strong>kvi uslovi i <strong>na</strong>-<br />

~in <strong>na</strong> ostvaruvawe <strong>na</strong> predvreme<strong>na</strong> staros<strong>na</strong> penzija koi vo osnova ne<br />

mo`at da bidat ni{to drugo osven steknuvawe <strong>na</strong> prava pod privilegirani<br />

uslovi i se odnesuvaat samo <strong>na</strong> pratenicite, a ne <strong>na</strong> site nositeli<br />

<strong>na</strong> javni funkcii koi se vo ista op{testve<strong>na</strong> polo`ba ili <strong>na</strong> site gra-<br />

|ani bez za toa da postojat opravdani osnovi, so {to zakonodavecot gi<br />

stava gra|anite vo need<strong>na</strong>kva polo`ba, {to e vo direkt<strong>na</strong> sprotivnost<br />

so ~l. 9 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija.<br />

Ad. 26. So Re{enie U. br. 130/2007 od 21. 11. 2007, Sudot, me|u<br />

drugoto ne povede postapka za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 266 st. 1<br />

al. 1, od Zakonot za bezbednosta <strong>na</strong> soobra}ajot <strong>na</strong> pati{tata ("SV RM,<br />

br. 54/2007). vo koj e predvideno deka pretsedatel <strong>na</strong> ispit<strong>na</strong>ta komisija<br />

od ~l. 265 st. 1 <strong>na</strong> ovoj zakon mo`e da bide lice koe pokraj op{tite<br />

uslovi za zasnovawe <strong>na</strong> raboten odnos go ispolnuva i posebniot uslov<br />

da ima zavr{eno visoko obrazovanie (tehni~ki fakultet - soobra}aj<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong>soka, policiska akademija, praven ili pedago{ki fakultet).<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Pretsedatelot <strong>na</strong> ispit<strong>na</strong>ta komisija<br />

pokraj op{tite uslovi za zasnovawe <strong>na</strong> raboten odnos treba da<br />

ima zavr{eno visoko obrazovanie (tehni~ki fakultet soobra}aj<strong>na</strong> <strong>na</strong>soka,<br />

policiska akademija, praven ili pedago{ki fakultet (~l. 266 st.<br />

1 al. 1). Za isputva~ po teoretski del e predvideno deka liceto pokraj<br />

op{tite uslovi za zasnovawe <strong>na</strong> raboten odnos e potrebno da ima zavr-<br />

{eno visoko obrazovanie (tehni~ki fakultet, soobra}aj<strong>na</strong> <strong>na</strong>soka, policiska<br />

akademija, praven ili pedago{ki fakultet).<br />

Imaj}i gi predvid <strong>na</strong>vedenite ustavni odredbi, odredbite od<br />

Zakonot za bezbednosta <strong>na</strong> soobra}ajot <strong>na</strong> pati{tata <strong>na</strong>sprema osporenite<br />

~l. 248 st. 1 al. 1, 266 st. 1 al. 1 i 267 st. 1 al. 1 od Zakonot, Sudot<br />

oceni deka pravo e <strong>na</strong> zakonodavecot pri utvrduvawe <strong>na</strong> posebnite<br />

uslovi za zasnovawe <strong>na</strong> raboten odnos za izvr{uvawe <strong>na</strong> odredeni zada-<br />

~i da go utvrdi stepenot i vidot <strong>na</strong> obrazovanie, odnosno da utvrdi<br />

dali za vr{ewe <strong>na</strong> odredeni raboti }e bide opredelen samo stepenot<br />

<strong>na</strong> obrazovanie bez ogled <strong>na</strong> vidot <strong>na</strong> obrazovanieto ili }e opredeli<br />

pove}e vidovi <strong>na</strong> obrazovanie od odreden stepen kako {to toa e <strong>na</strong>praveno<br />

vo konkretniot slu~aj. So ogled <strong>na</strong> <strong>na</strong>vedenoto, Sudot oceni deka<br />

ne mo`e da se postavi pra{aweto za soglasnosta <strong>na</strong> osporenite ~lenovi<br />

so ustavnite odredbi <strong>na</strong> koi se povikuvaat podnositelite <strong>na</strong> inicijativata.<br />

Ad. 27. So Re{enie 123/2008 od 26. 11. 2008, Sudot ne povede postapka<br />

za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 25 st. 1 t. 5 vo delot "i toa<br />

samo za delot <strong>na</strong> nedvi`nosta koj bi go <strong>na</strong>sledil spored Zakonot za <strong>na</strong>sleduvawe<br />

i bez davawe <strong>na</strong> izdr{kata," od Zakonot za danocite <strong>na</strong> imot<br />

("SV RM," br. 61/2004, 92/2007 i 102/2008). Soglasno osporeniot ~l. 25<br />

44


st. 1 t. 5 od Zakonot primatelot <strong>na</strong> nedvi`nosta po osnov <strong>na</strong> dogovor za<br />

do`ivot<strong>na</strong> izdr{ka ne pla}a danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosta koga <strong>pravoto</strong><br />

<strong>na</strong> sopstvenost <strong>na</strong> nedvi`nosta se prenesuva <strong>na</strong> davatelot <strong>na</strong> do`ivotnoto<br />

izdr`uvawe koj vo odnos <strong>na</strong> primatelot <strong>na</strong> izdr{kata se <strong>na</strong>o|a<br />

vo prv <strong>na</strong>lseden red i toa samo za delot <strong>na</strong> nedvi`nosta koj bi go <strong>na</strong>sledil<br />

spored Zakonot za <strong>na</strong>lseduvawe i bez davawe <strong>na</strong> izdr{ka.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Od a<strong>na</strong>lizata <strong>na</strong> ustavnite odredbi<br />

kako i odredbite od Zakonot za danocite <strong>na</strong> imot proizleguva deka<br />

pravo e <strong>na</strong> zakonodavecot da gi utvrdi danocite i drugite javni dava~ki<br />

i deka ova pravo ne e ograni~eno nitu vo pogled <strong>na</strong> predmetot <strong>na</strong> odano~uvawe<br />

nitu vo pogled <strong>na</strong> subjektite, pri {to, vo ramkite <strong>na</strong> ostvaruvaweto<br />

<strong>na</strong> ova pravo zakonodavecot e dol`en voveduvaweto, <strong>na</strong>~inot<br />

<strong>na</strong> presmetuvaweto, olesnuvaweto i osloboduvaweto da go uredi <strong>na</strong> <strong>na</strong>-<br />

~in spored koj subjektite zadol`eni so odrede<strong>na</strong> dava~ka nema da gi<br />

dovede vo need<strong>na</strong>kva polo`ba. Trgnuvaj}i od <strong>na</strong>vedenoto, a vo <strong>na</strong>soka <strong>na</strong><br />

po~ituvawe <strong>na</strong> ustavnoto <strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost, Sudot oceni deka zakonodaveacot<br />

so pravo kako dano~en obvrznik <strong>na</strong> danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosti<br />

go utvrdil i davatelot <strong>na</strong> izdr{ka, odnosno primatelot <strong>na</strong><br />

nedvi`nosta od prv <strong>na</strong>sleden red za delot {to toj ne bi mo`el da go<br />

<strong>na</strong>sledi soglasno Zakanot za <strong>na</strong>sleduvawe. Davatelot <strong>na</strong> izdr{ka od<br />

prv <strong>na</strong>sleden red e oslobodenod danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nost za delot<br />

{to toj bi go <strong>na</strong>sedil i bez davawe <strong>na</strong> izdr{ka. Poa|aj}i od iznesenoto,<br />

Sudot oceni deka vo konkretniov slu~aj ne mo`e da se postavi<br />

pra{aweto za soglasnosta <strong>na</strong> osporeniot del od ~l. 25 st. 1 t. 5 od Zakonot<br />

so odredbite <strong>na</strong> Ustavot.<br />

Ad. 28. So Odluka U. br. 209/2008 od 20. 05. 2009, Sudot go uki<strong>na</strong><br />

~l. 9-a od Pravilnikot za obuka i polagawe <strong>na</strong> stru~en ispit za rabotewe<br />

so hartii od vrednost ("SV RM," br. 122/2006, 28/2008 i 84/2008),<br />

spored koj, "~lenovite i vrabotenite vo Komisijata za hartii od vrednost<br />

se oslobodeni od pla}awe <strong>na</strong> <strong>na</strong>domest za posetuvawe <strong>na</strong> obukata i<br />

polagawe <strong>na</strong> stru~niot ispit."<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> odlukata. "Od a<strong>na</strong>liza <strong>na</strong> odredbite <strong>na</strong> Pravilnikot,<br />

proizleguva deka so Pravilnikot, Komisijata go utvrdila<br />

<strong>na</strong>~inot i uslovite za polagawe <strong>na</strong> stru~en ispit za rabotewe so hartii<br />

od vrednost, propi{uvaj}i deka tro{ocite za sledewe <strong>na</strong> obukata i<br />

polagawe <strong>na</strong> stru~niot ispit za rabotewe so hartii od vrednost gi podnesuvaat<br />

kandidatite, so pla}awe soodveten <strong>na</strong>domest utvrden so Tarifnikot<br />

za sodr`i<strong>na</strong>ta i visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> oddelnite <strong>na</strong>domestoci {to gi <strong>na</strong>platuva<br />

Komisijata za hartii od vrednost. Me|utoa, so osporeniot ~l.<br />

9-a od pravilnikot, Komisijata od vakvata obvrska za pla}awe <strong>na</strong>domest<br />

za sledewe <strong>na</strong> obukata i polagaweto <strong>na</strong> stru~niot ispit gi oslobodila<br />

~lenovite i vrabotenite vo Komisijata za hartii od vrednost.<br />

Pri vakva sostojba, se postavuva pra{aweto dali statusot <strong>na</strong><br />

~len ili vraboten vo Komisijata za hartii od vrednost, mo`e da pretstavuva<br />

osnov za osloboduvawe od obvrskata za pla}awe odreden <strong>na</strong>do-<br />

45


mestok za obuka i polagawe <strong>na</strong> stru~en ispit za rabotewe so hartii od<br />

vrednost, koi gi organizira i sproveduva Komisijata, kako javno pravno<br />

ovlastuvawe i dali so toa se povreduva <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost <strong>na</strong><br />

gra|anite pred Ustavot i zakon. Imeno, Zakonot za hartii od vrednost,<br />

utvrduva deka polo`uvaweto <strong>na</strong> stru~niot ispit za rabotewe so hartii<br />

od vrednost e uslov odredeno lice da stekne status <strong>na</strong> broker, pri {to<br />

Komisijata za hartii od vrednost e ovlaste<strong>na</strong> da gi propi{e <strong>na</strong>~inot i<br />

uslovite za polagawe <strong>na</strong> ovoj ispit. So osporeniot pravilnik, Komisijata<br />

utvrdila deka za polagawe <strong>na</strong> stru~niot ispit, prethodno se<br />

organizira i sproveduva soodvete<strong>na</strong> obuka, pri{to propi{ala deka<br />

tro{ocite za sledewe <strong>na</strong> obukata i za polagawe <strong>na</strong> stru~niot ispit za<br />

rabotewe so hartii od vrednost gi podnesuvaat kandidatite, so pla}awe<br />

soodveten <strong>na</strong>domest {to go <strong>na</strong>platuva Komisijata.<br />

Spored Sudot, organiziraweto i sproveduvaweto <strong>na</strong> obukata i<br />

stru~niot ispit od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> Komisijata e javno ovlastuvawe <strong>na</strong> Komisijata<br />

utvrdeno so Zakonot za hartii od vrednost, od kade proizleguva<br />

deka site lica koi se vo situacija da ja sledat ovaa obuka i da go polagaat<br />

stru~niot ispit, odnosno site lica <strong>na</strong>d koi se protega realizacijata<br />

<strong>na</strong> ova javno pravno ovlastuvawe, imaat isti prava i obvrski i vo<br />

delot <strong>na</strong> sledewe <strong>na</strong> obukata i pri polagawe <strong>na</strong> ispitot, no isto taka i<br />

pri pla}awe <strong>na</strong> soodvetniot <strong>na</strong>domestok za pokrivawe <strong>na</strong> tro{ocite <strong>na</strong><br />

raboteweto <strong>na</strong> Komisijata. Statusot <strong>na</strong> ~len ili vraboten vo Komisijata<br />

ne mo`e i ne smee da bide osnov za utvrduvawe <strong>na</strong> razli~ni prava i<br />

obvrski <strong>na</strong> ovie lica vo odnos <strong>na</strong> drugite lica koi ja sledat obukata i<br />

go polagaat ispitot, {to z<strong>na</strong>~i deka osloboduvaweto <strong>na</strong> ovie lica od<br />

obvrskata za pla}awe <strong>na</strong> <strong>na</strong>domestokot za sledewe <strong>na</strong> obukata i polagawe<br />

<strong>na</strong> stru~niot ispit, propi{ano so osporeniot ~l. 9-a od Pravilnikot,<br />

nesporno pretstavuva privilegija za ovaa kategorija <strong>na</strong> gra|ani,<br />

za koja nema osnov i koja vodi kon povreda <strong>na</strong> <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta<br />

<strong>na</strong> gra|anite pred Ustavot i zakonite. Trgnuvaj}i od <strong>na</strong>vedenoto, Sudot<br />

oceni deka ~l. 9-a od Pravilnikot za obuka i polagawe <strong>na</strong> stru~en<br />

ispit za rabotewe so hartii od vrednost ne e vo soglasnost so ~l. 9 st.<br />

2 od Ustavot."<br />

Ad. 29. So Re{enie U. br. 33/2008 od 29. 10 2008, Sudot povede postapka<br />

za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta i zakonitosta <strong>na</strong> Odlukata za utvrduvawe<br />

povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite vo Republika<br />

Makedonija za 2008 godi<strong>na</strong>, donese<strong>na</strong> od Vladata <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

("SV RM," br. 16/2008). Spored ~l. 1 <strong>na</strong> Odlukata, so ovaa odluka se<br />

utvrduva povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite za 2008 godi<strong>na</strong>,<br />

od procentot utvrden vo ~l. 37 od Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe.Spored ~l. 2 <strong>na</strong> Odlukata, zgolemuvaweto <strong>na</strong> penziite<br />

}e se izvr{i vo zavisnost od iznosot <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong>ta penzija i toa:<br />

- za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija do 6000,00 de<strong>na</strong>ri,<br />

- za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija <strong>na</strong>d 6000,00 de<strong>na</strong>ri<br />

do 10.800,00 de<strong>na</strong>ri,<br />

46


- za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija <strong>na</strong>d 10.800,00<br />

de<strong>na</strong>ri do 15.000,00 de<strong>na</strong>ri, i<br />

- za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija <strong>na</strong>d 15.000,00 de<strong>na</strong>ri.<br />

Spored ~l. 3 od Odlukata, povisokiot procent <strong>na</strong> usoglasuvawe<br />

<strong>na</strong> penziite se opredeluva vo visi<strong>na</strong> od:<br />

- 13,15% za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija do 6000,00<br />

de<strong>na</strong>ri,<br />

- 8,3% za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija <strong>na</strong>d 6000,00<br />

de<strong>na</strong>ri do 10.800,00 de<strong>na</strong>ri,<br />

- 5,4% za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija <strong>na</strong>d 10.800,<br />

00 de<strong>na</strong>ri do 15.000,00 de<strong>na</strong>ri, i<br />

- 3,4% za korisnici <strong>na</strong> penzija so ostvare<strong>na</strong> penzija <strong>na</strong>d 15.000,<br />

00 de<strong>na</strong>ri.<br />

Soglasno ~l. 4 od Odlukata, sredstavata za isplata <strong>na</strong> povisokiot<br />

procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite soglasno ~l. 3 od ovaa odluka<br />

}e se obezbedat od Buxetot <strong>na</strong> Republika Makedonija.<br />

Spored ~l. 5 od Odlukata, ovaa odluka vleguva vo sila so denot<br />

<strong>na</strong> objavuvaweto vo "Slu`ben vesnik <strong>na</strong> Republika Makedonija", a }e<br />

se primenuva od 1. 01. 2008 godi<strong>na</strong>.<br />

Spored podnositelot <strong>na</strong> inicijativata ospore<strong>na</strong>ta odluka bila<br />

sprotiv<strong>na</strong> <strong>na</strong> ~l. 59 od Zakonot za izmenuvawe i dopolnuvawe <strong>na</strong> Zakonot<br />

za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe ("SV RM," br. 153/2007),<br />

zatoa {to predviduvala povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite<br />

vrz osnova <strong>na</strong> visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong>ta penzija, a ne vrz osnova <strong>na</strong> dvi-<br />

`eweto <strong>na</strong> indeksot <strong>na</strong> tro{ocite <strong>na</strong> `ivot i dvi`eweto <strong>na</strong> prose~no<br />

isplate<strong>na</strong>ta neto plata <strong>na</strong> site vraboteni vo Republika Makedonija<br />

kako {to reguliral ~l. 37 od Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe i zatoa {to voveduvala ~etiri procenti <strong>na</strong> usoglasuvawe<br />

<strong>na</strong> penzijata, a ne eden, edinstven procent za site korisnici <strong>na</strong> penzija,<br />

so {to Vladata diskriminirala eden del od gra|anite (gra|anite so<br />

pogolem iznos <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong> penzija dobivale pomal procent <strong>na</strong> usoglasenost<br />

<strong>na</strong> penzijata) {to bilo vo sprotivnost so ~l. 9 od Ustavot.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> odlukata. "Spored ~l. 59 od Zakonot za izmenuvawe<br />

i dopolnuvawe <strong>na</strong> Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe<br />

("SV RM," br. 153/2007), od 1. 01. i od 1. 07. sekoja godi<strong>na</strong>, a do<br />

31. 12. 2009 godi<strong>na</strong> Vladata <strong>na</strong> Republika Makedonija mo`e da utvrdi<br />

povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite od procentot <strong>na</strong> usoglasuvawe<br />

utvrden soglasno so ~l. 37 od ovoj zakon.So ovaa odredba zakonodavecot<br />

utvrdil praven osnov Vladata, vo period od dve godini, da<br />

opredeluva povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite od procentot<br />

<strong>na</strong> redovnoto usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite opredelen so Zakonot, so cel<br />

da se ubla`i sostojbata predizvika<strong>na</strong> od faktot deka sekoja godi<strong>na</strong><br />

u~estvoto <strong>na</strong> prose~<strong>na</strong>ta penzija vo odnos <strong>na</strong> prose~<strong>na</strong>ta plata se <strong>na</strong>maluva<br />

so {to se <strong>na</strong>maluva real<strong>na</strong>ta vrednost <strong>na</strong> penzijata. Imeno, spo-<br />

47


ed podatocite od misleweto <strong>na</strong> Vladata <strong>na</strong> Republika Makedonija, dostaveno<br />

do Ustavniot sud <strong>na</strong> Republika Makedonija, kako odgovor <strong>na</strong><br />

inicijativata (akt <strong>na</strong> Vladata br. 19-1407/1 od 23.03.2008 godi<strong>na</strong>), platite<br />

vo odnos <strong>na</strong> penziite, vo periodot 2004-2007 godi<strong>na</strong> bile zgolemeni<br />

za okolu 15% pove}e od porastot <strong>na</strong> penziite {to za istiot period<br />

iznesuval 6%.<br />

So ospore<strong>na</strong>ta odluka, Vladata <strong>na</strong> Republika Makedonija, vrz<br />

osnova <strong>na</strong> prethodno <strong>na</strong>vedeniot ~l. 59 od Zakonot za izmenuvawe i dopolnuvawe<br />

<strong>na</strong> Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe, utvrdila<br />

povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite vo Republika Makedonija<br />

za 2008 godi<strong>na</strong>, so toa {to zgolemuvaweto <strong>na</strong> penziite opredelila<br />

deka }e se izvr{uva vo zavisnost od iznosot <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong>ta penzija,<br />

poradi {to opredelila ~etiri kategorii <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong> penzija, pa<br />

vo zavisnost od ostvare<strong>na</strong>ta penzija, za sekoja od ovie ~etiri kategorii<br />

ostvare<strong>na</strong> penzija go opredelila povisokiot procent <strong>na</strong> usoglasuvawe<br />

<strong>na</strong> penziite.<br />

Navodite vo inicijativata za sprotivnosta <strong>na</strong> odlukata so Ustavot<br />

i Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe poradi toa<br />

{to osnovata za utvrduvawe povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvaweto <strong>na</strong><br />

penziite pretstavuva iznosot <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong>ta penzija, a ne dvi`eweto<br />

<strong>na</strong> indeksot <strong>na</strong> tro{ocite <strong>na</strong> `ivot i dvi`eweto <strong>na</strong> prose~no isplate<strong>na</strong>ta<br />

neto plata <strong>na</strong> site vraboteni vo Republika Makedonija, kako<br />

{to e utvrdeno vo ~l. 37 od Zakonot, Sudot gi oceni kako<br />

neosnovani.Ova od pri~i<strong>na</strong> {to soglasno ~l. 59 od Zakonot za<br />

izmenuvawe i dopolnuvawe <strong>na</strong> Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe, Vladata <strong>na</strong> Republika Makedonija e ovlaste<strong>na</strong> da mo`e da<br />

utvrdi povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite od procentot <strong>na</strong><br />

usoglasuvawe utvrden soglasno so ~l. 37 od Zakonot, od kade<br />

proizleguva deka zakonodavecot ja ovlastil Vladata, da mo`e da<br />

utvrdi povisok procent za usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite od procentot do<br />

koj se doa|a so prime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> ~l. 37 od Zakonot, no pritoa i prepu{til<br />

<strong>na</strong> Vladata da go utvrdi mehanizmot za presmetka <strong>na</strong> povisokiot<br />

procent. Toa z<strong>na</strong>~i deka Vladata, pri utvrduvaweto <strong>na</strong> povisokiot<br />

procent za usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite, treba da go ima predvid<br />

procentot za usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite presmetan spored ~l. 37 od<br />

Zakonot, no samo kako podatok za toa <strong>na</strong>d koj iznos mo`e da go<br />

opredeli pogolemiot procent za usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite. Osven toa,<br />

kriteriumite od ~l. 37 <strong>na</strong> Zakonot, se primeneti pri redovnoto<br />

usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite, a intencijata <strong>na</strong> zakonodavecot bila da se<br />

zgolemat penziite <strong>na</strong>d toj iznos, {to e edinstveno mo`no so prime<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong> drug kriterium, razli~en od ve}e primenetiot.<br />

Imaj}i predvid deka, soglasno ~l. 3 od ospore<strong>na</strong>ta odluka, sredstvata<br />

za isplata <strong>na</strong> vaka presmetaniot pogolem procent <strong>na</strong> usoglasuvawe<br />

<strong>na</strong> penziite se obezbeduvaat od Buxetot <strong>na</strong> Republika Makedonija,<br />

od ed<strong>na</strong> stra<strong>na</strong>, kako i mestoto i ulogata <strong>na</strong> Vladata vo organiz-<br />

48


acijata <strong>na</strong> dr`av<strong>na</strong>ta vlast, koja kako nositel <strong>na</strong> izvr{<strong>na</strong>ta vlast e samostoj<strong>na</strong><br />

i nezavis<strong>na</strong> vo utvrduvaweto <strong>na</strong> politikata <strong>na</strong> izvr{uvaweto<br />

<strong>na</strong> zakonite i drugite propisi <strong>na</strong> Sobranieto, vo donesuvaweto <strong>na</strong> propisi<br />

za izvr{uvawe <strong>na</strong> zakonite i vo vr{ewe <strong>na</strong> drugite raboti vrz<br />

osnova i vo ramkite <strong>na</strong> Ustavot i zakonite, od druga stra<strong>na</strong>, Sudot oceni<br />

deka ovlastuvaweto <strong>na</strong> Vladata da utvrdi povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe<br />

<strong>na</strong> penziite za 2008 godi<strong>na</strong>, podrazbira pravo Vladata da utvrdi<br />

soodveten kriterium za presmetka <strong>na</strong> povisokiot procent i pravo<br />

da go utvrdi samiot procent, vodej}i smetka za obezbeduvawe <strong>na</strong> socijal<strong>na</strong>ta<br />

sigurnost i socijal<strong>na</strong>ta za{tita <strong>na</strong> gra|anite, vo ramkite <strong>na</strong> materijalnite<br />

i fi<strong>na</strong>nsiskite sredstva so koi raspolaga dr`avata i vo<br />

ramkite <strong>na</strong> sistemot za penzisko i invalidsko osiguruvawe utvrden so<br />

Zakonot. Poradi toa, Spored Sudot, opredeluvaweto <strong>na</strong> iznosot <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong>ta<br />

penzija kako kriterium od koj }e zavisi zgolemuvaweto <strong>na</strong><br />

penzijata za 2008 godi<strong>na</strong>, ne e vo sprotivnost so odredbite <strong>na</strong> Zakonot<br />

za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe <strong>na</strong> koi se povikuva inicijativata.<br />

Me|utoa, utvrduvaweto so Odlukata <strong>na</strong> razli~ni procenti <strong>na</strong><br />

usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite, vo zavisnost od ostvare<strong>na</strong>ta penzija, spored<br />

Sudot, mo`e da go dovede vo pra{awe sistemot <strong>na</strong> utvrduvawe i ostvaruvawe<br />

<strong>na</strong> penziite utvrden so Zakonot za penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe. Imeno, spored ~l. 19 st. 1 od ovoj zakon, staros<strong>na</strong>ta penzija<br />

se utvrduva od mese~niot prosek <strong>na</strong> platite {to osigurenikot gi<br />

ostvaril za vreme <strong>na</strong> vkupnoto traewe <strong>na</strong> osiguruvaweto, a <strong>na</strong>jrano od<br />

1. 01. 1970 godi<strong>na</strong>. Za utvrduvawe <strong>na</strong> penziskata osnova spored ~l. 21 od<br />

Zakonot, se zemaat platite, pari~nite <strong>na</strong>domestoci, odnosno osnovicite<br />

<strong>na</strong> osiguruvawe {to osigurenikot gi ostvaril vo soglasnost so op{t<br />

akt <strong>na</strong> rabotodavecot usoglasen so kolektivniot dogovor i so zakon.<br />

Spored ~l. 33 st. 1 od ovoj zakon, staros<strong>na</strong>ta penzija za osigurenicite<br />

opfateni so zadol`itelno kalitalno fi<strong>na</strong>nsirano penzisko<br />

osiguruvawe se utvrduva od penziskata osnova vo procenti opredeleni<br />

zavisno od dol`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> penziskiot sta` koja za sekoja godi<strong>na</strong> penziski<br />

sta` iznesuva 0,75% (ma`), odnosno 0,86% (`e<strong>na</strong>) od penziskata<br />

osnova, a za penziski sta` pokratok od 1 godi<strong>na</strong>, a <strong>na</strong>jmalku {est meseci<br />

iznesuva 0,375 % (ma`), odnosno 0,43% (`e<strong>na</strong>) od penziskata<br />

osnova.<br />

Usoglasuvaweto <strong>na</strong> staros<strong>na</strong>ta penzija, soglasno ~l. 37 st. 1 od<br />

ovoj zakon, se vr{i spored dvi`eweto <strong>na</strong> indeksot <strong>na</strong> tro{ocite <strong>na</strong><br />

`ivotot vo visi<strong>na</strong> od 50% i dvi`eweto <strong>na</strong> prose~no isplate<strong>na</strong>ta neto<br />

plata <strong>na</strong> site vraboteni vo Republika Makedonija vo visi<strong>na</strong> od 50%.<br />

Od <strong>na</strong>vede<strong>na</strong>ta zakonska regulativa proizleguva deka zakonodavecot<br />

utvrdil sistem spored koj se utvrduva penzijata vo momentot <strong>na</strong><br />

steknuvaweto, kako i sistem za usoglasuvawe <strong>na</strong> penzijata spored dvi-<br />

`eweto <strong>na</strong> indeksot <strong>na</strong> tro{ocite <strong>na</strong> `ivotot i spored prose~no isplate<strong>na</strong>ta<br />

neto plata <strong>na</strong> site vraboteni vo Republika Makedonija, od<br />

49


kade mo`e da se konstatira deka zakonodavecot imal edinstven i ist<br />

pristap kon <strong>na</strong>~inot <strong>na</strong> presmetuvawe <strong>na</strong> penziite za site osigurenici<br />

(pri utvrduvawe <strong>na</strong> penziskata osnova) i edinstven i ist princip kon<br />

usoglasuvaweto <strong>na</strong> penziite <strong>na</strong> site korisnici (isti kriteriumi i<br />

edinstven procent za usoglasuvawe).<br />

Imaj}i go predvid <strong>na</strong>vedenoto, spored Sudot, ovlastuvaweto <strong>na</strong><br />

Vladata utvrdeno vo ~l. 59 od Zakonot za izmenuvawe i dopolnuvawe <strong>na</strong><br />

Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe treba da se podrazbere<br />

kako mo`nost za dopolnitelno usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite vo povisok<br />

iznos od zakonski presmetaniot, no toa sepak treba da se sprovede<br />

<strong>na</strong> <strong>na</strong>~in koj nema da go ru{i zakonski utvrdeniot sistem <strong>na</strong> steknuvawe<br />

i ostvaruvawe <strong>na</strong> penzija. Ova osobeno zatoa {to stanuva zbor za<br />

zgolemuvawe <strong>na</strong> penzijata, kako pravo od penziskoto i invalidskoto<br />

osiguruvawe koe se ostvaruva vo soglasnost so zakon, a ne kako socijal<strong>na</strong><br />

pomo{ koja dr`avata ja pru`a <strong>na</strong> licata so niski primawa - penzii.<br />

So ogled <strong>na</strong> toa {to so razli~nite procenti <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong><br />

penziite vo zavisnost od iznosot <strong>na</strong> ostvare<strong>na</strong>ta penzija, kako {to e<br />

opredeleno vo ospore<strong>na</strong>ta odluka, se otstapuva od zakonski utvrdeniot<br />

sistem <strong>na</strong> presmetuvawe i ostvaruvawe <strong>na</strong> penzijata, Sudot oceni deka<br />

vakvoto re{enie vo Odlukata osnovano mo`e da se dovede pod somnenie<br />

vo odnos <strong>na</strong> soglasnosta so ~l. 9 i ~l. 51 od Ustavot, kako i so odredbite<br />

<strong>na</strong> Zakonot za penziskoto i invalidskoto osiguruvawe.<br />

Me|utoa so Re{enie U. br. 33/2008, od 20. 01. 2009 godi<strong>na</strong>, Sudot<br />

ja zapre postapkata za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta i zakonitosta <strong>na</strong> Odlukata<br />

za utvrduvawe povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite vo<br />

Republika Makedonija za 2008 godi<strong>na</strong>, donese<strong>na</strong> od Vladata <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija ("SV RM," br. 16/2008).Ustavniot sud <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija so Re{enie U. br. 33/2008 od 29 oktomvri 2008 godi<strong>na</strong> povede<br />

postapka za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta i zakonitosta <strong>na</strong> Odlukata<br />

za utvrduvawe povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite vo Republika<br />

Makedonija za 2008 godi<strong>na</strong>, donese<strong>na</strong> od Vladata <strong>na</strong> Republika<br />

Makedonija („SV RM," br. 16/2008), zatoa {to osnovano se postavi pra-<br />

{aweto za nejzi<strong>na</strong>ta soglasnost so Ustavot i so Zakonot za penziskoto<br />

i invalidskoto osiguruvawe. Sudot <strong>na</strong> sednicata utvrdi deka Odlukata<br />

se odnesuva <strong>na</strong> utvrduvawe povisok procent <strong>na</strong> usoglasuvawe <strong>na</strong> penziite<br />

za 2008 godi<strong>na</strong>, {to z<strong>na</strong>~i deka istata ima vremensko va`ewe zaklu~no<br />

so usoglasuvaweto <strong>na</strong> penziite za mesec dekemvri 2008 godi<strong>na</strong>,<br />

koga prime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> Odlukata se iscrpuva.<br />

Spored ~len 110 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija, Ustavniot<br />

sud, pome|u drugoto, odlu~uva za soglasnosta <strong>na</strong> zakonite so Ustavot,<br />

kako i za soglasnosta <strong>na</strong> drugite propisi i <strong>na</strong> kolektivnite dogovori<br />

so Ustavot i so zakonite. Soglasno ~len 47 od Delovnikot <strong>na</strong> Ustavniot<br />

sud <strong>na</strong> Republika Makedonija, Ustavniot sud }e ja zapre postapkata<br />

ako vo tekot <strong>na</strong> postapkata zakonot, drugiot propis ili op{t akt<br />

50


presta<strong>na</strong>l da va`i, a ne <strong>na</strong>o|a osnovi za ocenuvawe <strong>na</strong> negovata ustavnost<br />

odnosno ustavnost i zakonitost vo vreme <strong>na</strong> va`eweto.<br />

So ogled deka so isplatata <strong>na</strong> dekemvriskite penzii za 2008 godi<strong>na</strong><br />

prime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> Odlukata e iscrpe<strong>na</strong>, Sudot oceni deka se ispolneti<br />

uslovite od ~l. 47 od Delovnikot <strong>na</strong> Ustavniot sud <strong>na</strong> Republika Makedonija<br />

za zapirawe <strong>na</strong> postapkata, poradi {to odlu~i kako vo t. 1 od<br />

ova re{enie.<br />

Ad. 30. So Re{enie 236/2007 od 13. 03. 2008, Sudot ne povede postapka<br />

za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 3 st. 3 od Zakonot za komu<strong>na</strong>lni<br />

taksi ("SV RM" br. 61/2004, 64/2005 i 92/2007). Spored ~l. 3 st. 3 od<br />

Zakonot za komu<strong>na</strong>lni taksi "pod korisnik <strong>na</strong> javno osvetluvawe od st.<br />

1 t. 10 <strong>na</strong> ovoj ~len se podrabira sekoj imatel <strong>na</strong> broilo od kategorijata<br />

doma}instvo" i sekoj imatel <strong>na</strong> broilo od kategorijata "osta<strong>na</strong>ta<br />

potro{uva~ka."<br />

Spored <strong>na</strong>vodite <strong>na</strong> podnositelot <strong>na</strong> inicijativata osporenite<br />

odredbi ne bile vo soglasnost so ~l. 33 od Ustavot zatoa {to golem<br />

broj gra|ani ~ii domakinstva bile so mal broj ~lenovi bile dovedeni<br />

vo neramnoprav<strong>na</strong> polo`ba so onie gra|ani ~ii domakinstva bile so<br />

golem broj ~lenovi.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Spored ~l. 3 st. 1 t. 10 od Zakonot,<br />

komu<strong>na</strong>lni taksi, me|u drugoto, se pla}aat i za koristewe i odr-<br />

`uvawe <strong>na</strong> javno osvetluvawe. Vo osporeniot ~l. 3 st. 3 e predvideno<br />

deka, pod korisnik <strong>na</strong> javno osvetluvawe od st. 1 t. 10 <strong>na</strong> ovoj ~len se<br />

podrazbira sekoj imatel <strong>na</strong> broilo od kategorijata doma}instvo i sekoj<br />

imatel <strong>na</strong> broilo od kategorijata "osta<strong>na</strong>ta potro{uva~ka." Spored<br />

~l. 10 st. 4 komu<strong>na</strong>l<strong>na</strong> taksa od ~l. 3 st. 1 t. 10 <strong>na</strong> ovoj zakon se pla}a<br />

mese~no. Spored ~l. 20 tarifen broj 10 st. 1 od Zakonot "za koristewe<br />

i odr`uvawe <strong>na</strong> javno osvetluvawe se pla}a komu<strong>na</strong>l<strong>na</strong> taksa spored tipot<br />

<strong>na</strong> potro{uva~kata i toa 0,4 KV (doma}instvo), po 25 KW/h, 0,4 KV<br />

(objekti <strong>na</strong> trgovski dru{tva i za<strong>na</strong>et~ii po 500 KW), 10 KV po 100<br />

KW/h, 35 KV po 150 KW/h i 110 KV po 300 KW/h, po ce<strong>na</strong> za javno osvetluvawe<br />

za sekoe broilo za merewe <strong>na</strong> elektri~<strong>na</strong> energija.<br />

Trgnuvaj}i od <strong>na</strong>vedenite ustavni odredbi, odredbite od Zakonot<br />

za komu<strong>na</strong>lni taksi, a posebno ospore<strong>na</strong>ta odredba od Zakonot, <strong>na</strong>sprema<br />

<strong>na</strong>vodite vo inicijativata Sudot oceni deka tie se neosnovani.<br />

Ova ottamu {to, spored Sudot pravo e <strong>na</strong> zakonodavecot da gi voveduva<br />

danocite i drugite javni dava~ki za fi<strong>na</strong>nsirawe <strong>na</strong> javnite potrebi i<br />

da ja opredeluva niv<strong>na</strong>ta visi<strong>na</strong>. Imeno, so ogled <strong>na</strong> toa {to so Zakonot<br />

za komu<strong>na</strong>lni taksi vklu~itelno i so ospore<strong>na</strong>ta odredba se utvrduva<br />

<strong>na</strong>domestok za uli~no osvetluvawe, koe pretstavuva jav<strong>na</strong> potreba,<br />

{to treba da se <strong>na</strong>miruva od javnite rashodi, odnosno se utvrdeni obvrznicite<br />

(pravni i fizi~ki lica) utvrde<strong>na</strong> e osnovicata (imatel <strong>na</strong><br />

broilo) visi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> taksata 25 KW/h po broilo za doma}instvo, kako i<br />

<strong>na</strong>~inot <strong>na</strong> pla}awe <strong>na</strong> ovoj <strong>na</strong>domestok, Sudot oceni deka ne mo`e da<br />

51


se postavi pra{aweto za soglasnosta <strong>na</strong> ospore<strong>na</strong>ta odredba so ustavnite<br />

odredbi <strong>na</strong> koi se povikuva podnositelot <strong>na</strong> inicijativata. 2<br />

Ad. 31. So Re{enie U. br. 123/2008 od 26. 11. 2008, Sudot ne povede<br />

postapka za ocenuvawe <strong>na</strong> ustavnosta <strong>na</strong> ~l. 25 st. 1 t. 5 vo delot "i<br />

toa samo za delot <strong>na</strong> nedvi`nosta koj bi go <strong>na</strong>sledil spored Zakonot za<br />

<strong>na</strong>sleduvawe i bez davawe <strong>na</strong> izdr{kata" od Zakonot za danocite <strong>na</strong><br />

imot ("SV RM," br. 61/2004, 92/2007 i 102/2008). Spored ~l. 25 st. 1 t. 5<br />

od Zakonot za danocite <strong>na</strong> imot, danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosti ne se<br />

pla}a koga <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> sopstvenost <strong>na</strong> nedvi`nosta se prenesuva <strong>na</strong> davatelot<br />

<strong>na</strong> do`ivotnoto izdr`uvawe, koj vo odnos <strong>na</strong> primatelot <strong>na</strong> izdr`uvaweto<br />

se <strong>na</strong>o|a vo prv <strong>na</strong>sleden red i toa samo za delot <strong>na</strong> nedvi`nosta<br />

koj bi go <strong>na</strong>sledil spored Zakonot za <strong>na</strong>sleduvawe i bez davawe<br />

<strong>na</strong> izdr{kata.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Spored ~l. 17 st. 1 t. 1 od Zakonot,<br />

danok <strong>na</strong> <strong>na</strong>sledstvo i podarok ne pla}a <strong>na</strong>slednikot, odnosno primatelot<br />

<strong>na</strong> podarok od prv <strong>na</strong>sleden red.<br />

Vo delot 3 "Danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosti" od Zakonot, odnosno<br />

vo ~l. 19, predmet <strong>na</strong> odano~uvawe e opredeleno deka <strong>na</strong> ostvareniot<br />

promet <strong>na</strong> nedvi`nost se pla}a danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosti.<br />

Pod promet <strong>na</strong> nedvi`nosti, vo smisla <strong>na</strong> ovoj zakon se smeta prenosot<br />

so <strong>na</strong>domestok <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> sopstvenost <strong>na</strong> nedvi`nost, zame<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />

ed<strong>na</strong> za druga nedvi`nost, kako i drug <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> steknuvawe <strong>na</strong> nedvi`nost<br />

so <strong>na</strong>domestok me|u pravni i fizi~ki lica.<br />

Vo ~l. 20 od <strong>na</strong>vedeniot zakon vo koj e utvrdeno koj e obvrznik<br />

<strong>na</strong> danokot <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosti vo t. 5 e utvreno "ako <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong><br />

sopstvenost <strong>na</strong> nedvi`nosta se prenesuva vrz osnova <strong>na</strong> dogovor za do`ivotno<br />

izdr`uvawe dano~en obvrznik e primatelot <strong>na</strong> nedvi`nosta.<br />

Soglasno osporeniot ~l. 25 st. 1 t. 5 od Zakonot primatelot <strong>na</strong><br />

nedvi`nosta po osnov <strong>na</strong> dogovor za do`ivot<strong>na</strong> izdr{ka ne pla}a danok<br />

<strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosta koga <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> sopstvenost <strong>na</strong> nedvi`nosta<br />

se prenesuva <strong>na</strong> davatelot <strong>na</strong> do`ivotnoto izdr`uvawe koj vo odnos <strong>na</strong><br />

2<br />

Poednostavno: Spored ~l. 3 st. 3 od Zakonot golem broj gra|ani so<br />

mal broj ~lenovi se doveduvaat vo neramnoprav<strong>na</strong> polo`ba vo odnos <strong>na</strong> onie<br />

gra|ani ~ii domakinstva se so pogolem broj ~lenovi. Ustavniot sud odgovari:<br />

- Navedeniot ~l. 3 st. 3 od Zakonot za komu<strong>na</strong>lni taksi e ustaven, {to z<strong>na</strong>~i<br />

prvata grupa <strong>na</strong> gra|ani ne se vo neramnoprav<strong>na</strong> polo`ba vo odnos <strong>na</strong> vtorata<br />

grupa gra|ani, za{to - vnimavajte! - "pravo e <strong>na</strong> zakonodavecot da gi voveduva<br />

danocite i drugite javni dava~ki za fi<strong>na</strong>nsirawe <strong>na</strong> javnite potrebi i da ja<br />

opredeluva niv<strong>na</strong>ta visi<strong>na</strong>." Ili <strong>na</strong>kratko: Ako gra|anin se po`ali za nekoja<br />

nepravda (deka soglasno nekoj ~len od zakon e doveden vo neramnoprav<strong>na</strong> polo`ba<br />

vo odnos <strong>na</strong> drug gra|anin), odgovorot <strong>na</strong> Ustavniot sud e i sekoga{ }e<br />

bide - "Ne e to~no: odredbata od toj i toj zakon ne ve pravi neramnopravni." A<br />

ako pra{ate zo{to? - Ustavniot sud }e Vi odgovori - "Zatoa {to toa e pravo<br />

<strong>na</strong> zakonodavecot" (!?). Vo taa smisla vidi, <strong>na</strong> primer, i U. br. 123/2008.<br />

52


primatelot <strong>na</strong> izdr{kata se <strong>na</strong>o|a vo prv <strong>na</strong>lseden red i toa samo za delot<br />

<strong>na</strong> nedvi`nosta koj bi go <strong>na</strong>sledil spored Zakonot za <strong>na</strong>lseduvawe<br />

i bez davawe <strong>na</strong> izdr{ka.<br />

Od a<strong>na</strong>lizata <strong>na</strong> ustavnite odredbi kako i odredbite od Zakonot<br />

za danocite <strong>na</strong> imot proizleguva deka pravo e <strong>na</strong> zakonodavecot da gi<br />

utvrdi danocite i drugite javni dava~ki i deka ova pravo ne e ograni-<br />

~eno nitu vo pogled <strong>na</strong> predmetot <strong>na</strong> odano~uvawe nitu vo pogled <strong>na</strong> subjektite,<br />

pri{to, vo ramkite <strong>na</strong> ostvaruvaweto <strong>na</strong> ova pravo zakonodavecot<br />

e dol`en voveduvaweto, <strong>na</strong>~inot <strong>na</strong> presmetuvaweto, olesnuvaweto<br />

i osloboduvaweto da go uredi <strong>na</strong> <strong>na</strong>~in spored koj subjektite zadol`eni<br />

so odrede<strong>na</strong> dava~ka nema da gi dovede vo need<strong>na</strong>kva polo`ba.<br />

Trgnuvaj}i od <strong>na</strong>vedenoto, a vo <strong>na</strong>soka <strong>na</strong> po~ituvawe <strong>na</strong> ustavnoto<br />

<strong>na</strong>~elo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost, Sudot oceni deka zakonodaveacot so pravo<br />

kako dano~en obvrznik <strong>na</strong> danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nosti go utvrdil<br />

i davatelot <strong>na</strong> izdr{ka, odnosno primatelot <strong>na</strong> nedvi`nosta od prv <strong>na</strong>sleden<br />

red za delot {to toj ne bi mo`el da go <strong>na</strong>sledi soglasno Zakonot<br />

za <strong>na</strong>sleduvawe. Davatelot <strong>na</strong> izdr{ka od prv <strong>na</strong>sleden red e oslobodenod<br />

danok <strong>na</strong> promet <strong>na</strong> nedvi`nost za delot {to toj bi go <strong>na</strong>sedil<br />

i bez davawe <strong>na</strong> izdr{ka. Poa|aj}i od iznesenoto, Sudot oceni deka vo<br />

konkretniov slu~aj ne mo`e da se postavi pra{aweto za soglasnosta <strong>na</strong><br />

osporeniot del od ~l. 25 st. 1 t. 5 od Zakonot so odredbite <strong>na</strong> Ustavot.<br />

*<br />

Napred poso~ivme niza odluki <strong>na</strong> Ustavniot sud za da dolovime<br />

{to, spored misleweto <strong>na</strong> ovaa vrv<strong>na</strong> institucija pretstavuvaat pravedni,<br />

a {to nepravedeni zakoni, no od nivite obrazlo`enija ne doz<strong>na</strong>vme<br />

nitu pak mo`eme da izvle~eme kakov i da e element {to }e ni go<br />

objasni poimot pravda i nepravda, pravednost i nepravednost kako i<br />

kavi bilo kriteriumi {to uka`uvaat <strong>na</strong> procenkata <strong>na</strong> Sudot vo<br />

ed<strong>na</strong>ta ili vo drugata <strong>na</strong>soka. Dosega <strong>na</strong>vedenite odluki, za `al, <strong>na</strong>mesto<br />

da go objas<strong>na</strong>t, dopolnitelno go ote`nuvaat iz<strong>na</strong>o|aweto kakva bilo<br />

pretstava za poimot pravda i pravednost i ottamu za pojdov<strong>na</strong>ta osnova<br />

<strong>na</strong> soglasnosta ili nesoglasnosta <strong>na</strong> koja i da e zakonska odredba so ~l.<br />

9 od Ustavot.<br />

Vo ovaa smisla problemot dopolnitelno go zamagluvaat, ili<br />

poto~no, u{te pove}e go kompliciraat stavovite <strong>na</strong> Sudot iska`ani<br />

vo golem broj drugi negovi odluki. Od niv ovde izdvojuvame tri klu~ni<br />

odluki. Toa se odlukite U. br. 20/1996, U. br. 243/2001 i U. br. 100/2001,<br />

koi ovde vo celost gi <strong>na</strong>veduvame.<br />

So Odluka 20/1996 od 09. 10. 1996, Sudot, me|u drugite go uki<strong>na</strong><br />

~l. 4 st. 2 vo delot {to glasi: "vodej}i smetka za principot <strong>na</strong> pravda i<br />

pravi~nost," od Zakonot za sudovite ("SV RM," br. 36/1995). Spored ~l.<br />

4 st. 2 od Zakonot, sudovite donesuvaat odluki zasnovani vrz Ustavot,<br />

zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite dogovori ratifikuvani vo soglasnost so<br />

Ustavot, vodej}i smetka za principot <strong>na</strong> pravda i pravi~nost.<br />

53


Spored podnositelot <strong>na</strong> inicijativata odredbata od ~l. 4 st. 2<br />

od Zakonot za sudovite, kako osnovno <strong>na</strong>~elo, voveduva obvrska za sudot<br />

da donesuva odluki zasnovani <strong>na</strong> Ustavot, zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite dogovori,<br />

vodej}i smetka i za principot <strong>na</strong> pravda i pravi~nost {to ne<br />

bilo vo soglasnost so ~l. 98 st. 2 od Ustavot, spored koj sudovite sudat<br />

vrz osnova <strong>na</strong> Ustavot, zakonite, me|u<strong>na</strong>rodnite ratifikuvani dogovori.<br />

Pravdata i pravi~nosta se apstraktni pojmovi i izraz <strong>na</strong> subjektivnite<br />

~uvstva <strong>na</strong> ~ovekot i prime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> ovoj princip od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> sudovite<br />

pri presuduvaweto dava mo`nost za brojni zloupotrebi, a posebno<br />

dava mo`nost sudot da ne go po~ituva Ustavot i zakonite. Prime<strong>na</strong>ta<br />

<strong>na</strong> ovoj princip pri presuduvaweto ovozmo`uva i da ne se primenuva<br />

odreden zakon, tuku konkret<strong>na</strong>ta rabota da se presuduva po principot<br />

<strong>na</strong> pravda i pravi~nost, a kako pak sudijata }e ja ~uvstvuval pravdata<br />

i pravi~nosta bilo posebno pra{awe.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> odlukata. "Ustavot i Zakonot za sudovite<br />

sodr`at pravni normi {to go obezbeduvaat ustavnoto <strong>na</strong>~elo za samostojnost<br />

i nezavisnost <strong>na</strong> sudovite. Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija,<br />

isto taka, kako temel<strong>na</strong> vrednost <strong>na</strong> ustavniot poredok <strong>na</strong> Republikata<br />

ja utvrdil podelbata <strong>na</strong> dr`av<strong>na</strong>ta vlast <strong>na</strong> zakonodav<strong>na</strong> izvr{<strong>na</strong> i sudska<br />

(~l. 8 al. 4). Soglasno taka izvr{e<strong>na</strong>ta podelba <strong>na</strong> vlasta spored<br />

~l. 98 od Ustavot sudskata vlast ja vr{at sudovite kako samostojni nezavisni<br />

organi koi sudat vrz osnova <strong>na</strong> Ustavot, zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite<br />

dogovori ratifikuvani vo soglasnost so Ustavot.<br />

Trgnuvaj}i od ustav<strong>na</strong>ta i zakonskata opredelba deka vo ostvaruvaweto<br />

<strong>na</strong> svoite celi i funkcii sudiite se vrzani edinstveno za<br />

Ustavot, zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite dogovori ratifikuvani vo soglasnost<br />

so Ustavot, Sudot smeta deka, sudovite pri donesuvaweto <strong>na</strong> odlukite<br />

da vodat smetka za principot <strong>na</strong> pravda i pravi~nost, dava mo-<br />

`nost sudijata vrz osnova <strong>na</strong> svoeto subjektivno sva}awe za pravdata i<br />

pravi~nosta pri presuduvaweto da izleze <strong>na</strong>dvor od ramkite <strong>na</strong> Ustavot,<br />

zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite dogovori odnosno dava mo`nost za neobjektivno<br />

i pristrasno presuduvawe vo konkretnite sporovi poradi<br />

{to oceni deka ovoj del od odredbata <strong>na</strong> ~l. 4 st. 2 od Zakonot izleguva<br />

od ramkite <strong>na</strong> oz<strong>na</strong>~e<strong>na</strong>ta ustav<strong>na</strong> odredba i e vo nesoglasnost so Ustavot.<br />

So Re{enie U. br. 243/2001 od 03. 07. 2002, Sudot ne povede postapka<br />

za ocenuvawe ustavnosta <strong>na</strong>: ~l. 122 st. 5, ~l. 129 st. 3 i st. 4, ~l.<br />

131 st. 2 vo delot "ili koi i<strong>na</strong>ku se nespravedlivi ili preterano strogi<br />

prema nea," pod<strong>na</strong>slovot: "Odgovornost vrz osnova <strong>na</strong> spravedlivost,"<br />

~l. 156, ~l. 171 st. 2, ~l. 189 st. 1 vo delot "spravedliv," ~l. 190<br />

st. 1 i st. 3 vo delovite "spravedliv," ~l. 191 vo delot "spravedliv", ~l.<br />

839 st. 2 i ~l. 862 st. 2 od Zakonot za obligacionite odnosi.<br />

Spored <strong>na</strong>vodite vo inicijativata, osporenite odredbi od Zakonot<br />

za obligacionite odnosi ne bile soglasni so odredbite od ~l. 98<br />

st. 2 od Ustavot <strong>na</strong> Republika Makedonija, spored koi sudovite sudat<br />

54


vrz osnova <strong>na</strong> Ustavot, zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite dogovori ratifikuvani<br />

vo soglasnost so Ustavot, a ne spored <strong>na</strong>~eloto <strong>na</strong> spravedlivost,<br />

kako {to predviduvale osporenite odredbi od Zakonot za obligacionite<br />

odnosi.<br />

- Soglasno ~l. 122 st. 5 od Zakonot, ako izre~e raskinuvawe <strong>na</strong><br />

dogovorot sudot, <strong>na</strong> barawe od drugata stra<strong>na</strong> }e ja obvrze stra<strong>na</strong>ta {to<br />

go barala da <strong>na</strong>domesti <strong>na</strong> drugata stra<strong>na</strong> spravedliv del od {tetata<br />

{to ja trpi poradi toa,<br />

- Spored ~l. 129 st. 3, ako o{teteniot bara da se <strong>na</strong>mali negovata<br />

obvrska <strong>na</strong> spravedliv iznos, sudot }e go dozvoli takvoto barawe<br />

ako e toa mo`no, a vo toj slu~aj dogovorot so soodvet<strong>na</strong>ta izme<strong>na</strong> ostanuva<br />

vo sila,<br />

- Spored ~l. 129 st. 4 od Zakonot, o{teteniot mo`e da podnese<br />

barawe za <strong>na</strong>maluvawe <strong>na</strong> obvrskata za spravedliv iznos vo rok od pet<br />

godini do sklu~uvaweto <strong>na</strong> dogovorot,<br />

- ^lenot 131 st. 2 predviduva sudot da mo`e da ja odbie prime<strong>na</strong>ta<br />

<strong>na</strong> oddelni odredbi <strong>na</strong> op{tite uslovi {to ja li{uvaat drugata<br />

stra<strong>na</strong> od <strong>pravoto</strong> da stavi prigovor, ili onie vrz osnova <strong>na</strong> koi taa gi<br />

gubi pravata od dogovorot ili gi gubi rokovite ili koi i<strong>na</strong>ku se<br />

nespravedlivi ili preterano strogi prema nea,<br />

Osporeniot pod<strong>na</strong>slov glasi: "Odgovornost vrz osnova <strong>na</strong> spravedlivost,"<br />

- Soglasno ~l. 156 vo slu~aj <strong>na</strong> {teta {to ja pri~inilo lice koe<br />

za nea ne e odgovorno, a <strong>na</strong>domestokot ne mo`e da se dobie od liceto<br />

{to bilo dol`no da vodi <strong>na</strong>dzor <strong>na</strong>d nego sudot mo`e, koga toa go bara<br />

spravedlivosta, a osobeno so ogled <strong>na</strong> materijal<strong>na</strong>ta sostojba <strong>na</strong> {tetnikot<br />

i o{teteniot, da go osudi {tetnikot da ja <strong>na</strong>domesti {tetata <strong>na</strong>polno<br />

ili delumno, a ako {tetata ja pri~inil maloletnik sposoben za<br />

rasuduvawe koj ne e vo sostojba da ja <strong>na</strong>domesti sudot mo`e, koga toa go<br />

bara spravedlivosta, a osobeno so ogled <strong>na</strong> materijal<strong>na</strong>ta sostojba <strong>na</strong><br />

roditelite i <strong>na</strong> o{teteniot, da gi obvrze roditelite da ja <strong>na</strong>domestat<br />

{tetata, <strong>na</strong>polno ili delumno, iako ne se vinovni za nea,<br />

- Soglasno ~l. 171 st. 2 ako bara spravedlivosta, sudot mo`e takvoto<br />

lice da go oslobodi od obvrskata da ja <strong>na</strong>domesti {tetata;<br />

- Soglasno ~l. 189 za pretrpeni fizi~ki bolki, za pretrpeni du-<br />

{evni bolki poradi <strong>na</strong>maluvawe <strong>na</strong> `ivot<strong>na</strong>ta aktivnost, <strong>na</strong>grdenost,<br />

povreda <strong>na</strong> ugledot, ~esta, slobodata ili pravata <strong>na</strong> li~nosta, smrt <strong>na</strong><br />

blisko lice, kako i za strav sudot, ako <strong>na</strong>jde deka okolnostite <strong>na</strong> slu-<br />

~ajot, a osobeno ja~i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> bolkite, stravot i nivnoto traewe go<br />

opravduva toa, }e dosudi spravedliv pari~en <strong>na</strong>domest, nezavisno od<br />

<strong>na</strong>domestot <strong>na</strong> materijal<strong>na</strong>ta {teta, kako i vo nejzino otsustvo,<br />

- Soglasno ~l. 190 st. 1 vo slu~aj <strong>na</strong> smrt <strong>na</strong> nekoe lice, sudot<br />

mo`e da im dosudi <strong>na</strong> ~lenovite <strong>na</strong> negovoto potesno semejstvo (bra~en<br />

drugar, deca i roditeli) spravedliv <strong>na</strong>domest za nivnite du{evni bolki,<br />

55


- Spored ~l. 190 st. 3 vo slu~aj <strong>na</strong> osobeno te`ok invaliditet <strong>na</strong><br />

nekoe lice, sudot da mo`e da im dosudi <strong>na</strong> negoviot bra~en drugar, decata<br />

i <strong>na</strong> roditelite spravedliv pari~en <strong>na</strong>domest za nivnite du{evni<br />

bolki,<br />

- Soglasno ~l. 191 pravo <strong>na</strong> spravedliv pari~en <strong>na</strong>domest poradi<br />

pretrpenite du{evni bolki, ima liceto koe so izmama, so prinuda ili<br />

so zloupotreba <strong>na</strong> nekoj odnos <strong>na</strong> pot~inetost ili zavisnost, e <strong>na</strong>vedeno<br />

<strong>na</strong> kazniva obquba ili <strong>na</strong> kaznivo bludno dejstvie, kako i liceto<br />

sprema koe e izvr{eno nekoe drugo krivi~no delo protiv dostoinstvoto<br />

<strong>na</strong> li~nosta i moralot,<br />

- Spored ~l. 839 st. 2 ako vo dadeniot slu~aj <strong>na</strong>domestot e nesrazmerno<br />

golem sprema izvr{e<strong>na</strong>ta rabota i postig<strong>na</strong>tiot rezultat, sudot<br />

mo`e <strong>na</strong> barawe od komitentot da go <strong>na</strong>mali <strong>na</strong> spravedliv iznos,<br />

- Soglasno ~l. 862 st. 2 ako vo dadeniot slu~aj <strong>na</strong>domestot e nesrazmerno<br />

golem sprema <strong>na</strong>prave<strong>na</strong>ta usluga, sudot mo`e <strong>na</strong> barawe <strong>na</strong><br />

<strong>na</strong>logodavecot da go <strong>na</strong>mali <strong>na</strong> spravedliv iznos.<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. "Pri ocenuvaweto <strong>na</strong> ustavnosta<br />

<strong>na</strong> ovoj zakon, Sudot pojde od stanovi{teto deka ne mo`e da se postavi<br />

z<strong>na</strong>k <strong>na</strong> ravenstvo me|u primenuvaweto <strong>na</strong> principot za pravda i pravi~nost,<br />

voop{to pri rabotata <strong>na</strong> sudovite, i opredeluvaweto <strong>na</strong> spravedliv<br />

iznos <strong>na</strong> sredstva <strong>na</strong> o{teteniot pri objektivnoto nepostoewe<br />

mo`nost za izvr{uvawe <strong>na</strong> dogovorot.<br />

a) Imeno, ospore<strong>na</strong>ta odredba od ~l. 122 st. 5 od Zakonot predviduva<br />

dokolku sudot izre~e raskinuvawe <strong>na</strong> dogovorot, <strong>na</strong> barawe <strong>na</strong> stra<strong>na</strong>ta<br />

({to raskinuvaweto ne go barala) da ja zadol`i stra<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> ~ie<br />

barawe dogovorot e raski<strong>na</strong>t, da <strong>na</strong>domesti spravedliv del od {tetata<br />

{to ja pretrpela so raskinuvaweto <strong>na</strong> dogovorot.<br />

Spored Sudot ovaa odredba e soglas<strong>na</strong> so Ustavot poradi slednoto:<br />

Odredbata spa|a vo glavata: "Raskinuvawe ili izme<strong>na</strong> <strong>na</strong> dogovor<br />

poradi promeneti okolnosti."<br />

Koga stanuva zbor za promeneti okolnosti, zakonodavecot e jasen<br />

vo smisla {to gi opredeluva tie okolnosti: toa se okolnosti {to<br />

go ote`nuvaat ispolnuvaweto <strong>na</strong> obvrskata <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>ta stra<strong>na</strong>, poradi<br />

{to ne mo`e da se ostvari celta <strong>na</strong> dogovorot ili dogovorot, kakov takov,<br />

pove}e ne im odgovara <strong>na</strong> dogovornite strani.<br />

Z<strong>na</strong>~i, samo vo situacija <strong>na</strong> promeneti okolnosti koi ne go ote-<br />

`nuvaat izvr{uvaweto <strong>na</strong> dogovore<strong>na</strong>ta obvrska i koga ne mo`e da se<br />

ostvari celta <strong>na</strong> dogovorot, taa stra<strong>na</strong> mo`e da pobara raskinuvawe <strong>na</strong><br />

dogovorot.<br />

Vo takov slu~aj, zakonodavecot e jasen vo smisla {to so imperativ<strong>na</strong><br />

norma ne dozvoluva raskinuvawe <strong>na</strong> dogovorot ako pri negovoto<br />

sklu~uvawe promenetite okolnosti mo`ele da se predvidat, izbeg<strong>na</strong>t<br />

ili sovladaat.<br />

56


Po<strong>na</strong>tamu, uslov za dobivawe <strong>na</strong> spravedliv <strong>na</strong>domest e, promenetite<br />

okolnosti {to go ote`nuvaat izvr{uvaweto <strong>na</strong> dogovorot, da<br />

ne <strong>na</strong>stapile po istekot <strong>na</strong> rokot za negovoto izvr{uvawe.<br />

Vo slu~aite, pak, koga Sudot pri izrekuvaweto <strong>na</strong> raskinuvaweto<br />

<strong>na</strong> dogovorot, }e ja obvrze strankata {to barala raskinuvawe da <strong>na</strong>domesti<br />

<strong>na</strong> drugata stra<strong>na</strong> spravedliv del od {tetata {to ja trpi poradi<br />

toa, Sudot oceni deka zakonodavecot poa|a od culpa levisin concreto<br />

i zboruva za <strong>na</strong>domestuvawe <strong>na</strong> spravedliv del od {tetata koja <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>la<br />

poradi promeneti okolnosti koi ne mo`el da gi predvidi prose~en<br />

~ovek, a poradi koi ne mo`e da se ostvari celta <strong>na</strong> dogovorot.<br />

Od tie pri~ini, Sudot oceni deka ne mo`e osnovano da se postavi<br />

pra{aweto za ustavnosta <strong>na</strong> Zakonot od ovoj aspekt.<br />

b) Osporeniot ~l. 129 st. 1 od Zakonot predviduva pravo <strong>na</strong> o{teteniot<br />

da bara da se <strong>na</strong>mali negovata obvrska <strong>na</strong> spravedliv iznos i<br />

mo`nost sudot da go dozvoli takvoto barawe ako e toa mo`no.<br />

I ovaa odredba, spored Sudot, e soglas<strong>na</strong> so Ustavot, poradi<br />

slednoto: ovoj ~len spa|a vo glavata "Lihvarski dogovori".<br />

Poz<strong>na</strong>to e deka lihvarski dogovor e takov vid dogovor so koj nekoj<br />

(lihvarot) koristej}i ja sostojbata <strong>na</strong> nu`da ili te{ka materijal<strong>na</strong><br />

sostojba <strong>na</strong> drug, negovoto nedovolno iskustvo, lekomislenost ili<br />

zavisnost }e dogovori za sebe ili za nekoj drug korist koja e vo o~igleden<br />

nesrazmer so o<strong>na</strong> {to toj <strong>na</strong> drugiot mu go dal ili storil ili se<br />

obvrzal da mu dade ili da mu stori (st. 1).<br />

Vo takvi slu~ai, zakonodavecot predviduva mo`nost <strong>na</strong> o{teteniot<br />

da mu se <strong>na</strong>mali obvrskata za <strong>na</strong>domest <strong>na</strong> spravedliv iznos, no pod<br />

uslov da e toa mo`no i baraweto da se podnese vo rok od pet godini od<br />

sklu~uvaweto <strong>na</strong> dogovorot.<br />

Spored Sudot, ovaa odredba e soglas<strong>na</strong> so Ustavot. Imeno, zakonodavecot<br />

predviduvaj}i gi lihvarskite dogovori, kako takvi, ednovremeno<br />

i gi ograni~il vo odredeni ramki vo smisla {to za o{tete<strong>na</strong>ta<br />

stra<strong>na</strong> predvidel smaluvawe <strong>na</strong> negovata obvrska <strong>na</strong> nivo <strong>na</strong> spravedliv<br />

iznos, dokolku toa uslovite go dozvoluvaat i dokolku baraweto e podneseno<br />

vo blagovremen zakonski rok.<br />

Toa {to rokot za podnesuvawe <strong>na</strong> baraweto iznesuva pet godini,<br />

spored misleweto <strong>na</strong> Sudot, odi samo vo prilog <strong>na</strong> o{teteniot vo smisla<br />

{to zakonodavecot mu dava podolg vremenski interval za podnesuvawe<br />

<strong>na</strong> barawe za <strong>na</strong>maluvawe <strong>na</strong> negovata obvrska <strong>na</strong> nivo <strong>na</strong> spravedliv<br />

iznos.<br />

“) ^lenot 131 st. 2 od Zakonot predviduva sudot da mo`e da ja<br />

odbie prime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> oddelni odredbi <strong>na</strong> op{tite uslovi {to ja li{uvaat<br />

drugata stra<strong>na</strong> od <strong>pravoto</strong> da stavi prigovori, ili onie vrz osnova<br />

<strong>na</strong> koi taa gi gubi pravata od dogovorot, ili gi gubi rokovite ili uslovite<br />

koi, i<strong>na</strong>ku, se nespravedlivi ili preterano strogi kon nea.<br />

Ovaa odredba spa|a vo glavata "Op{ti uslovi <strong>na</strong> dogovorot,"<br />

pri {to ovie uslovi se obvrzni za dogovor<strong>na</strong>ta stra<strong>na</strong> ako i bile poz-<br />

57


<strong>na</strong>ti ili morale da i bidat poz<strong>na</strong>ti vo momentot <strong>na</strong> sklu~uvaweto <strong>na</strong><br />

dogovorot.<br />

Vo taa konstelacija <strong>na</strong> odnosi, zakonodavecot, kako eden vid za-<br />

{titen mehanizam, ja predvidel ospore<strong>na</strong>ta odredba opredeluvaj}i gi<br />

slu~aite koga sudot mo`e da ja odbie prime<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> oddelni odredbi od<br />

op{tite uslovi, {to ja li{uvaat drugata stra<strong>na</strong> od <strong>pravoto</strong> <strong>na</strong> prigovor<br />

ili vrz osnova <strong>na</strong> koi taa gi gubi pravata od dogovorot, od rokovite<br />

i sl.<br />

Spored Sudot, ovaa zakonska odredba e soglas<strong>na</strong> so ed<strong>na</strong> od temelnite<br />

vrednosti <strong>na</strong> ustavniot poredok <strong>na</strong> Republika Makedonija, odnosno<br />

vladeeweto <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>.<br />

g) ^lenot 156 od Zakonot e smesten vo glavata "Odgovornost za<br />

drug" i podglavata "Odgovornost vrz osnova <strong>na</strong> spravedlivost."<br />

Vo Glava "Odgovornost za drug" kako podglavi se sodr`ani:<br />

"Odgovornost za du{evno bolni i zaosta<strong>na</strong>ti vo umstveniot razvoj,"<br />

"Solidar<strong>na</strong> odgovornost," "Odgovornost <strong>na</strong> drugo lice za maloletnik,"<br />

i "Poseb<strong>na</strong> odgovornost <strong>na</strong> roditelite."<br />

Spored ocenkata <strong>na</strong> Sudot, ova e tipi~en slu~aj koga zakonodavecot<br />

go upotrebuva kvalifikativot "spravedlivost."<br />

Pri ocenuvaweto <strong>na</strong> ovoj ~len od Zakonot, Sudot ima{e predvid<br />

deka vo <strong>pravoto</strong> e mo`no da dojde do sudir me|u principot <strong>na</strong> spravedlivosta<br />

i prav<strong>na</strong>ta norma i deka pozitivnoto pravo zastapuva stanovi{te<br />

spored koe ne treba da se dozvoli neprimenuvawe <strong>na</strong> prav<strong>na</strong>ta<br />

norma vo odnos <strong>na</strong> spravedlivosta, zatoa {to so toa bi se ostvarile mo-<br />

`nosti za zloupotreba.<br />

Od tie pri~ini, pozitivnoto pravo go zastapuva stanovi{teto<br />

deka vo pravniot sistem mo`e da se primenuva principot <strong>na</strong> spravedlivost<br />

samo dokolku e toa izre~no predvideno so pozitivnoto pravo.<br />

Kako {to se gleda od <strong>na</strong>slovenosta <strong>na</strong> glavata (odgovornost vrz<br />

osnova <strong>na</strong> spravedlivost) i od sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> samata norma, ovoj princip,<br />

vo slu~ajov, e izre~no zastapen, poradi {to Sudot oceni deka ne<br />

mo`e da se postavi pra{aweto za nejzi<strong>na</strong>ta soglasnost so Ustavot <strong>na</strong><br />

Republika Makedonija.<br />

d) Spored Sudot, goreiznesenoto pravno obrazlo`enie se odnesuva<br />

i <strong>na</strong> ~l. 171 st. 1 od Zakonot koj spa|a vo glavata "Odgovornost<br />

poradi nedavawe <strong>na</strong> neophod<strong>na</strong> pomo{" i glasi: "toj {to bez ospasnost<br />

za sebesi nema da mu dade pomo{ <strong>na</strong> lice ~ij `ivot i zdravje se o~igledno<br />

zagrozeni, odgovara za {tetata {to <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>la od toa, ako toj,<br />

spored okolnostite <strong>na</strong> slu~ajot, moral da ja predvidi taa {teta.<br />

|) Odredbite od osporenite ~l. 190 st. 1 i st. 3 i 191 od Zakonot,<br />

spa|aat vo glavata "Nadomest <strong>na</strong> nematerijal<strong>na</strong> {teta".<br />

Tie reguliraat pra{awa vo vrska so spravedliv <strong>na</strong>domest <strong>na</strong> nematerijal<strong>na</strong><br />

{teta za pretrpeni fizi~ki i du{evni bolki, za smrt ili<br />

te`ok invaliditet <strong>na</strong> liceto ili <strong>na</strong> ~lenovite <strong>na</strong> negovoto potesno se-<br />

58


mejstvo ili kako satisfakcija poradi pretrpeni du{evni bolki <strong>na</strong> liceto<br />

koe so izmama, prinudi i sl. e <strong>na</strong>vedeno da izvr{i kaznivo delo.<br />

Spored Sudot, ne mo`e da se postavi pra{aweto za ustavnosta<br />

<strong>na</strong> ovie odredbi, zatoa {to i ova e slu~aj koga zakonodavecot e izre~en<br />

pri utvrduvaweto da se dodeli pravi~en <strong>na</strong>domest.<br />

e) Isto taka, slu~ai <strong>na</strong> postoewe <strong>na</strong> izre~<strong>na</strong> odredba vo zakonot<br />

za prime<strong>na</strong> <strong>na</strong> principot <strong>na</strong> spravedliv <strong>na</strong>domest se sre}avaat i vo ~l.<br />

839 st. 2 i 862 st. 2 od Zakonot koi predviduvaat dokolku, vo dadeniot<br />

slu~aj <strong>na</strong>domestot e nesrazmerno golem sprema izvr{e<strong>na</strong>ta rabora i<br />

postig<strong>na</strong>tiot rezultat, odnosno <strong>na</strong>domestot e nesrazmerno golem sprema<br />

<strong>na</strong>prave<strong>na</strong>ta usluga, sudot da mo`e <strong>na</strong> barawe <strong>na</strong> komitentot, odnosno<br />

<strong>na</strong> barawe <strong>na</strong> <strong>na</strong>logodavecot, da go <strong>na</strong>mali <strong>na</strong>domestot <strong>na</strong> spravedliv<br />

iznos, poradi {to spored Sudot ne mo`e da se postavi pra{aweto<br />

za niv<strong>na</strong>ta soglasnost so Ustavot.<br />

So Re{enie U. br. 100/2001 od 30. 06. 2001, Sudot ne povede postapka<br />

za ocenuvawe ustavnosta ~l. 32 vo delot "Pokraj ostvaruvawe <strong>na</strong><br />

pravdata" od Krivi~niot zakonik ("SV RM," br. 37/1996 i 80/1999).<br />

Podnositelot <strong>na</strong> inicijativata <strong>na</strong>veduva{e deka osporeniot ~l.<br />

32 od Krivi~niot zakonik ne bil vo soglasnost so ~l. 98 st. 2 od Ustavot<br />

spored koj sudovite se samostojni i nezavisni i sudat vrz osnova <strong>na</strong><br />

Ustavot i zakonite i me|u<strong>na</strong>rodnite dogovori ratifikuvani vo soglasnost<br />

so Ustavot. Pritoa ja <strong>na</strong>veduva Odlukata <strong>na</strong> Ustavniot sud <strong>na</strong><br />

Republika Makedonija U. br. 20/1996 so koja e uki<strong>na</strong>t ~l. 4 st. 2 vo<br />

delot "vodej}i smetka za principot <strong>na</strong> pravda i pravi~nost" od Zakonot<br />

za sudovite kako nesoglasen so ~l. 98 od Ustavot. Spored nego, ostvaruvaweto<br />

<strong>na</strong> pravdata ne mo`elo da bide cel <strong>na</strong> kaznuvaweto bidej}i<br />

se sozdavalo subjektivisti~ko i neobjektivno tolkuvawe <strong>na</strong> principot<br />

"ostvaruvawe <strong>na</strong> pravdata".<br />

Obrazlo`enie <strong>na</strong> Re{enieto. Spored osporeniot ~len "Pokraj<br />

ostvaruvawe <strong>na</strong> pravdata, cel <strong>na</strong> kaznuvaweto e: 1) spre~uvawe <strong>na</strong> storitelot<br />

da vr{i krivi~ni dela i negovo prevospituvawe i 2) vospitno<br />

da se vlijae vrz drugite da ne vr{at krivi~ni dela.<br />

Spored krivi~no prav<strong>na</strong>ta teorija kaz<strong>na</strong>ta pretstavuva reakcija<br />

<strong>na</strong> op{testvoto sprema storitelite <strong>na</strong> kaznivi dela za nivnoto kr{-<br />

ewe <strong>na</strong> op{tite pravila <strong>na</strong> odnesuvawe. Pritoa, kaznivoto delo i kaz<strong>na</strong>ta<br />

moraat da bidat opredeleni so zakon, a kaz<strong>na</strong>ta ja izrekuva <strong>na</strong>dle-<br />

`en organ (sud) samo po utvrde<strong>na</strong> vi<strong>na</strong> <strong>na</strong> storitelot. Ottuka, so zakon<br />

se propi{uvaat site kazni i toa po vid i visi<strong>na</strong>, se opredeluvaat soodvetni<br />

kazneni ramki za sekoe krivi~no delo i za izrekuvawe <strong>na</strong><br />

opredele<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong> vrz osnova <strong>na</strong> isto taka, zakonski opredelni osnovi i<br />

uslovi. Na toj <strong>na</strong>~in se isklu~uvaat obi~aite, podzakonskite akti i<br />

a<strong>na</strong>logijata kako izvori za vostanovuvawe <strong>na</strong> kaznite, a isto taka se<br />

spre~uva voluntarizmot i sudskoto samovolie.<br />

59


Seto ova e vo funkcija pravedno da se odmeri kaz<strong>na</strong>ta srazmerno<br />

<strong>na</strong> storenoto krivi~no delo, a se so cel da se postig<strong>na</strong>t sakanite<br />

efekti i celi od kaznuvaweto.<br />

Vrz osnova <strong>na</strong> iznesenoto, upotrebenite termini "Pokraj ostvaruvawe<br />

<strong>na</strong> pravdata" vo ~l. 32 od Krivi~niot zakonik imaat za cel da<br />

gi potenciraat tokmu uslovite i zakonskite determinirawa <strong>na</strong> krivi-<br />

~nite dela i kaznite {to treba zadol`itelno da se imaat predvid pri<br />

izrekuvaweto <strong>na</strong> kaznite i postignuvaweto <strong>na</strong> celite <strong>na</strong> kaznuvaweto.<br />

Ottuka, Sudot oceni deka niv<strong>na</strong>ta upotreba vo osporeniot ~len<br />

ne e vo sprotivnost so ~l. 98 st. 2 od Ustavot, poradi {to ne mo`e da se<br />

postavi pra{aweto za niv<strong>na</strong>ta soglasnost so Ustavot.<br />

Po seto ova ne uspeavme da doz<strong>na</strong>eme {to za Ustavniot sud <strong>na</strong><br />

Republika Makedonija pretstavuva poimot pravda.<br />

II. [TO E PRAVDA<br />

Ottamu se opredeliv da istra`am {to misli opredele<strong>na</strong> kategorija<br />

lu|e za toa {to e pravda. Za taa cel se poslu`iv so prigoden<br />

primerok <strong>na</strong> ispitanici od ~ii odgovori ovde gi prenesuvam vo obem<br />

koj frla dovolno jas<strong>na</strong> svetli<strong>na</strong> za nivnoto sfa}aweto <strong>na</strong> ovoj poim.<br />

Pra{aweto be{e postaveno <strong>na</strong>jednostavno: "[to e pravda?" Pritoa,<br />

iako se rabote{e za ispitanici so povisoko obrazovno nivo, dobiv<br />

interesni, no sepak skromni odgovori koi vo osnova mo`at da se svedat<br />

<strong>na</strong> onie od tipot za koi govori Avgustin: dodeka nekoj ne me pra{uva -<br />

z<strong>na</strong>m, no koga treba da objas<strong>na</strong>m nekoj poim - ne z<strong>na</strong>m. 3 Smetam deka<br />

<strong>na</strong>rednive odgovori vo dovol<strong>na</strong> mera go potvrduvaat toj zaklu~ok.<br />

1 - Pravdata pretstavuva moralno nivo koe odrede<strong>na</strong> pojava,<br />

aktivnost itn. koja se slu~uva, bi trebalo da go postigne za da nie kako<br />

li~nosti go okvalifikuvame kako ispravno.<br />

3<br />

Takov, <strong>na</strong> primer, e poimot - vreme. V. Sveti Avgustin, Ispovesti, Grafos<br />

Beograd. 1989, str. 13. Takov e primerot i so poimot ubavo. Celiot svet rezonira<br />

za ubavoto: lu|eto mu se voshituvaat me|u tvorbite <strong>na</strong> prirodata i go baraat<br />

vo proizvodite <strong>na</strong> umetnosta: taa osobi<strong>na</strong> sekoj od <strong>na</strong>s <strong>na</strong> ne{to mu ja pridava<br />

ili odre~uva. Me|utoa, ako lu|eto so <strong>na</strong>jsiguren i <strong>na</strong>jprefinet vkus gi<br />

pra{ate {to e nejzinoto poteklo, priroda, opredelen poim, vistinskata pretstava,<br />

to~<strong>na</strong>ta definicija, dali e toa ne{to relativno ili apsolutno, postoi<br />

li ve~no nepromenlivo ubavo koe e pravilo i primer <strong>na</strong> nemu podredenoto<br />

ubavo, ili so ubavoto e isto kako i so modata - toga{ mislewata ved<strong>na</strong>{ se podvojuvaat<br />

i dodeka edni go priz<strong>na</strong>vaat svoeto nez<strong>na</strong>ewe, drugi se frlaat vo<br />

skepticizam. Kako e mo`no re~isi site lu|e da se soglasuvaat deka postoi<br />

edno ubavo, deka me|u niv ima tolkumi<strong>na</strong> koi `ivo go ~uvstvuvaat tamu kade<br />

{to toa se <strong>na</strong>o|a, a tolku malku od niv z<strong>na</strong>at {to e toa? Didro, D. O poreklu i<br />

prirodi lepoga, Rad, Beograd, 1962. str. 3.<br />

60


2 - Vo sekojdnevniot `ivot postojano se sre}avame so poimot<br />

pravda i re~isi kontinuirano se provlekuva re~enicata "nema pravda".<br />

Pravdata kako poim e osnova <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>, poim {to se poistovetuva<br />

so pravi~nosta, so sevkupnosta <strong>na</strong> site pozitivni i integrativni<br />

procesi koi doveduvaat do celosno rasvetluvawe i otkrivawe <strong>na</strong> visti<strong>na</strong>ta.<br />

Utvrduvaweto <strong>na</strong> site fakti i okolnosti, objektivno i nezavisno,<br />

nepristrastno bez bilo kakvo vlijanie, <strong>na</strong>dvore{no ili v<strong>na</strong>tre{-<br />

no, subjektivno, doveduvaat do pravilno postavuvawe vo odnos <strong>na</strong> odrede<strong>na</strong><br />

fakti~ka situacija i davawe <strong>na</strong> sopstve<strong>na</strong> oce<strong>na</strong>, stav i mislewe,<br />

vo soglasnosta so objektiv<strong>na</strong>ta realnost, vo <strong>na</strong>soka <strong>na</strong> utvrduvawe <strong>na</strong><br />

visti<strong>na</strong>ta, so cel dostignuvawe <strong>na</strong> pravi~nosta, zadovoluvawe <strong>na</strong> osnovniot<br />

kriterium <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> - pravdata.<br />

3 - Streme`ot <strong>na</strong> lu|eto kon pravi~nost, pravi~no op{testvo,<br />

od pojavata <strong>na</strong> ~ovekot, ja <strong>na</strong>metnuva potrebata od razmisluvawe za<br />

poimot pravda. Pravdata i pravi~nosta ovozmo`uva ostvaruvawe <strong>na</strong><br />

bezbeden i siguren `ivot <strong>na</strong> lu|eto, bidej}i samo pravi~no op{testvo<br />

e bezbedno op{testvo. Pravi~noto postapuvawe <strong>na</strong> ~ovekot e <strong>na</strong>~in <strong>na</strong><br />

ostvaruvawe <strong>na</strong> pravdata i <strong>na</strong>jdobar <strong>na</strong>~in za otkrivawe <strong>na</strong> visti<strong>na</strong>ta.<br />

4 - Pod samiot poim pravda se podrazbira zbir <strong>na</strong> normi so koi<br />

<strong>na</strong> ~ovekot ili gra|aninot <strong>na</strong> odrede<strong>na</strong> dr`ava ili op{testvo mu se<br />

garantiraat odredeni prava i slobodi preku koi gi realizira svoite<br />

`ivotni potrebi, kako i pravi~no postapuvawe vo sredi<strong>na</strong>ta kade<br />

`ivee. Koga vo ed<strong>na</strong> dr`ava funkcionira pravdata taa <strong>na</strong> odreden<br />

<strong>na</strong>~in go obvrzuva i samiot ~ovek da gi po~ituva i pravnite normi <strong>na</strong><br />

samoto pravo so koj se podrazbira opredelen vid normi i odnesuvawe<br />

koi se sankcionirani so dr`av<strong>na</strong> prinuda.<br />

5 - Sistem <strong>na</strong> potrebni i neophodni, direktni i indirektni elementi<br />

koi u~estvuvaat vo procesot <strong>na</strong> dejstvija - izvr{uvawa, vo procesot<br />

da gi spojat pozitivnite i negativnite koi ja davaat formata i<br />

sodr`i<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> pravdata koja ne zastanuva, tuku kako proizvod, povtorno<br />

doa|a vo kontakt so drugi sistemi, mo`e da bide razdvoe<strong>na</strong> <strong>na</strong> elementite<br />

od kontaktot, i sekoga{ }e soedinuva so potrebnite elementi<br />

koi so svojata forma i sodr`i<strong>na</strong> pak }e ja dadat - formata.<br />

6 - Pravdata e sevkupnost od <strong>na</strong>~ela i principi <strong>na</strong> <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> razmisluvawe<br />

i odnesuvawe koi se vo soglasnost so religioznite, eti-<br />

~kite i zakonskite stavovi i odredbi.<br />

7 - Pravda e sostojba <strong>na</strong> ~ovekovata du{a koja vlijae <strong>na</strong> ~ovekoviot<br />

razum da ne ja razboluva du{ata. Toa e edinstvo ili nepreki<strong>na</strong>ti<br />

i postojani obidi za vospostavuvawe <strong>na</strong> edinstvo pome|u metafizi~koto<br />

i racio<strong>na</strong>lnoto, odnosno materijalnoto kaj ~ovekot. Pravdata<br />

mo`eme da ja <strong>na</strong>re~eme i kako vtoro ime <strong>na</strong> visti<strong>na</strong>ta i e izraz <strong>na</strong> iskonskata<br />

cel <strong>na</strong> ~ovekot da se <strong>na</strong>jde, a so svojot razum i da ja vospostavi<br />

harmonijata vo prirodata. Pravdata, metafizi~ki, e sredstvoto koi<br />

treba da ja smiri ~ovekovata du{a, bidej}i taa e postamentot vrz koja<br />

stoi razumot.<br />

61


8 - Pravda e koga lu|eto se odnesuvaat vo soglasnost so pravilata<br />

koi se propi{ani so zakonskite i osta<strong>na</strong>tite pravni akti.<br />

9 - Pravda e zadovoluvawe <strong>na</strong> odredeni pojavi i odnesuvawa <strong>na</strong><br />

lu|eto. ^esto se zapra{uvame dali pravdata e zadovole<strong>na</strong>. Za da bide<br />

zadovole<strong>na</strong> pravdata postojat pove}e normi odnosno aspekti, vo zavisnost<br />

od a<strong>na</strong>liziraweto <strong>na</strong> problemot, slu~ajot, <strong>na</strong>stanot.<br />

10 - Pravda e seto o<strong>na</strong> {to treba da go re{i <strong>na</strong>{iot pravosuden<br />

sistem (i drugite pomo{ni institucii) preku instituciite <strong>na</strong> sistemot,<br />

za sekoe o<strong>na</strong> {to e nepravo ili poto~no da se za{titi preku institucijata<br />

pravda: `ivotot, dostoinstvoto, moralot, socijalata, krimi<strong>na</strong>lnite<br />

dejnosti i sé drugo {to e povrzano so ne<strong>pravoto</strong>, a u{te poto~no<br />

ako nekoj e vinoven, preku pravedno sudewe - proces, da se izre~e<br />

pravi~<strong>na</strong> sankcija ili sli~no.<br />

11 - Pravda kako poim e prili~no {irok i e nevozmo`no da se<br />

odredi to~no bez da se zaluta vo subjektivizmot <strong>na</strong> negovoto odreduvawe.<br />

Taka mo`e da zboruvame za pravda vo prav<strong>na</strong> smisla t.e po~ituvawe<br />

<strong>na</strong> pravdata preku po~ituvawe <strong>na</strong> pravnite normii obratno postapuvawe<br />

nepravedno so kr{ewe <strong>na</strong> postoe~kite pravni propisi vo ed<strong>na</strong><br />

dade<strong>na</strong> dr`ava. Pokraj pravda od pravnoto gledi{te bi dodal deka postoi<br />

i "li~<strong>na</strong> pravda" koja vo sebe gi sodr`i nu`no vrednostite<br />

koi{to se vtemeluvaat vo samata li~nost i vo gradeweto <strong>na</strong> svesta za<br />

pravdata preku obrazovanieto i vospitanieto koe{to go dobiva istata.<br />

Koga ve}e bi trebalo da ja objasnime pravdata ili barem samo da ja<br />

poso~ime a<strong>na</strong>logno <strong>na</strong> pravdata vo smisla <strong>na</strong> pravnite propisi; pravdata<br />

vo smisla <strong>na</strong> li~<strong>na</strong>ta pravda mo`eme da ja poso~ime i op{testve<strong>na</strong>ta<br />

pravda koja{to vo sebe vpriema o~ekuvawata <strong>na</strong> zaednicata, op{testvoto<br />

vo celi<strong>na</strong> za toa {to e po`elno, prifatlivo kako i {to bi trebalo<br />

da ~ini, pravi, a {to ne.<br />

12 - Pravdata e objektivni i realno sogleduvawe <strong>na</strong> faktite za<br />

ed<strong>na</strong> situacija. Taa e <strong>na</strong>jsvetata rabota vo `ivotot, da bide{ pravi~en<br />

za mene z<strong>na</strong>~i da postoi{. Temelot <strong>na</strong> sekoj poedine~en `ivot, <strong>na</strong> semejstvoto,<br />

organizaciite, instituciite i sekoja dr`ava mora da bide<br />

pravdata.<br />

13 - Pod pravda podrazbirame sistem <strong>na</strong> vrednosti, odnesuvawa,<br />

moralni normi koi treba da gi poseduvaat poedincite. Za nekoj da bide<br />

pravi~en i da mo`e da go po~ituva poimot pravda treba da gi poseduva<br />

tie vrednosti i normi <strong>na</strong> odnesuvawe koi se prifateni vo dadenot<br />

op{testvo. Me|utoa, op{testvoto treba da vozvra}a <strong>na</strong> tie poedinci<br />

koi go po~ituvaat sistemot <strong>na</strong> normi i vrednosti, da se odnesuva pravi-<br />

~no kon niv, da go <strong>na</strong>graduva nivnoto odnesuvawe, da gi u<strong>na</strong>preduva, a ne<br />

da gi u<strong>na</strong>zaduva. Isto taka, smetam deka treba pravi~no op{testvoto da<br />

se odnesuva kon poedincite koi so makotrp<strong>na</strong> rabota i trud stig<strong>na</strong>le<br />

do nekoja pozicija vo `ivotot, a ne so la`ewe i proneveri. Vo <strong>na</strong>{iot<br />

op{testven sistem ne se po~ituva trudot <strong>na</strong> drugite, mo`ebi i zatoa<br />

imame pote{kotii vo definiraweto <strong>na</strong> poimot pravda. Za da mo`e po-<br />

62


uspe{no da se izveduvaat nekoi raboti vo <strong>na</strong>{eto op{testvo, treba i<br />

da se primenuva, a ne samo da se zboruva za taa problematika. Istoto se<br />

slu~uva i so pravdata. Smetam deka pravi~nosta treba da se <strong>na</strong>graduva<br />

i da se prifati kako moral<strong>na</strong> norma, mo`ebi toga{ pravdata }e mo`am<br />

da polesno da ja definiram. Polesno bi mo`ela da ka`am {to e nepravda<br />

- koga <strong>na</strong> nekoj poedinec mu se davaat priz<strong>na</strong>nija koi{to ne gi<br />

postig<strong>na</strong>l toj, se vrednuva "negoviot trud", za koj {to se pogri`il<br />

nekoj drug, zazemal mesto vo op{testvoto <strong>na</strong> poedinec koj so site sili<br />

se borel da postigne ne{to. Za mene toa e nepravda. Pravda bi bilo<br />

sprotivnoto - <strong>na</strong>grada i davawe priz<strong>na</strong>nie <strong>na</strong> poedincite koi <strong>na</strong>visti<strong>na</strong><br />

go zaslu`ile toa.<br />

14 - Poimot pravda e univerzalen poim so koj mo`eme da oz<strong>na</strong>-<br />

~ime pravilno postapuvawe sprema nekogo, pravilno postapuvawe bez<br />

diskrimi<strong>na</strong>torski elementi. Pod poimot pravda mo`e da se oz<strong>na</strong>~i i<br />

davawe <strong>na</strong> sekogo spored zaslugite t.e vo ramkite <strong>na</strong> edno op{testvo <strong>na</strong><br />

sekogo da mu bide dostapno i da mu se dade o<strong>na</strong> {to go zaslu`il. So toa<br />

poimot pravda e tesno povrzan so poimite - pravi~no postapuvawe,<br />

pravi~<strong>na</strong> dostapnost, pravo. Pravi~noto postapuvawe mora da bide vo<br />

soglasnost so moralnoto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong> <strong>na</strong>cija pa potoa i vo soglasnost so<br />

va`e~kite propisi.<br />

15 - Pravda e toa ne{to {to e stoeno i se bara prav<strong>na</strong> razvrska<br />

<strong>na</strong> vi<strong>na</strong> vo toa <strong>na</strong> pravi~no so zakon se bori praved<strong>na</strong> postapka za utvrduvawe<br />

<strong>na</strong> storenoto {to e pravedno i <strong>na</strong> koja stra<strong>na</strong> e vi<strong>na</strong>ta, dali e<br />

pravdata zadovole<strong>na</strong> so presudata, dali se zemeni predvid site strani<br />

<strong>na</strong> pravda. Na pravi~<strong>na</strong> postapka {to e storeno. Vo zavisnost <strong>na</strong> deloto<br />

{to storeno, so zakon dali se utvrdeni site pravni merki za istoto<br />

delo, dali ima vi<strong>na</strong> <strong>na</strong> nekoja stra<strong>na</strong> ili nema utvrde<strong>na</strong> so zakon za toa<br />

delo pa se bara pravdata <strong>na</strong> drug <strong>na</strong>~in. Pravda e ne{to {to treba da se<br />

zapazi dali pravdata e zadovole<strong>na</strong>, ima li pravda vo deloto {to e storeno<br />

koj e storitelot <strong>na</strong> deloto.<br />

16 - Pod poimot pravda mo`e da bidat dadeni mnogu tolkuvawa i<br />

definicii, no nema ed<strong>na</strong> univerzal<strong>na</strong> definicija. Imeno, {to za nekogo<br />

e pravda, za drug e nepravda. Nekoi lu|e pravdata ja baraat od boga,<br />

odnosno veruvaat deka e bog e edinstveniot koj mo`e da odredi {to e<br />

pravda i {to e pravilno. Spored moe mislewe, pod pravda bi podrazbiral<br />

pravilno tolkuvawe <strong>na</strong> ne{tata, ne~inewe <strong>na</strong> zlo i dela so zadni<br />

<strong>na</strong>meri kon nekogo, neprimenuvaweto <strong>na</strong> kleveti i omalova`uvawe <strong>na</strong><br />

drugite. Pod pravda bi gi podvel i: neme{aweto vo `ivotot i rabotata<br />

<strong>na</strong> drugite lu|e, vozdr`uvaweto od davawe <strong>na</strong> sud t.e mislewe (kritika)<br />

za nekogo i sl. Ili generalno, pod pravda bi tolkuval <strong>na</strong>jop{to<br />

re~eno neizmer<strong>na</strong> po~it kon sé o<strong>na</strong> {to né opkru`uva, no i odbra<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />

<strong>na</strong>{eto dostoinstvo.<br />

17 - Pravda e po~ituvawe i vrednuvawe <strong>na</strong> trudot koj sekoj od<br />

<strong>na</strong>s go vlo`il vo postignuvaweto <strong>na</strong> nekoja cel vo `ivotot, a pritoa<br />

63


pred sé po~ituvaj}i gi site moralni i eti~ki vrednosti, kako i site<br />

propi{ani zakonski pravila i propisi.<br />

18 - Pravdata e ed<strong>na</strong>kvost, po~ituvawe, razbirawe, vrednuvawe,<br />

oz<strong>na</strong>~uvawe, va`nost, neisklu~uvawe nediskrimi<strong>na</strong>cija, pravila, propisi,<br />

standardi. Koga ~ovekot }e bide tretiran i za nego imame viduvawe<br />

i vrednuvawe za site negovi karakteristiki i koga kon nego vo<br />

dade<strong>na</strong> situacija postapuvame pravi~no bez isklu~uvawe, razlikuvawe<br />

i ja dademe soodvet<strong>na</strong>ta procenka, ocenka, tretman ili mislewe po moe<br />

mislewe e pravda - pravo.<br />

19 - Pravda e <strong>pravoto</strong>, samo ne o<strong>na</strong>ka kako se primenuva, tuku<br />

o<strong>na</strong>ka kako {to treba da bide, kako promotor <strong>na</strong> osnovnite ~ovekovi<br />

slobodi i prava i vladeewe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>. Pravda e, vo sistemot <strong>na</strong><br />

relativniot suverenitet da se po~ustvuva benefitot od pravilata <strong>na</strong><br />

igra. Pravdata e {iroka kategorija koja mo`e da se a<strong>na</strong>lizira od pove}e<br />

aspekti. Pravda e da se bide pravi~en, da se emituva pozitivizam,<br />

slobodno da se izrazuvame, da vladeeme vo ramkite <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>.<br />

20 - Zborot - terminot pravda go podrazbiram kako termin koj<br />

bi trebalo da se koristi za <strong>na</strong>stani i dela kade bi bilo iska`ano vistinitoto<br />

bitie <strong>na</strong> odreden <strong>na</strong>stan, situacija i sl. Samiot zbor pravda<br />

i terminot - prav<strong>na</strong> dr`ava go podrazbiram kako termin so koj bi se<br />

oz<strong>na</strong>~ilo "mo`<strong>na</strong>" neprikosnovenost <strong>na</strong> funkcionirawe <strong>na</strong> instituciite<br />

<strong>na</strong> dr`avata kade {to sekoj bi go dobil zaslu`enoto, odnosno sekoj<br />

bi bil tretiran vistinito. Ottuka, zborot "pravda" go podrazbiram<br />

kako utvrduvawe <strong>na</strong> vistinskata visti<strong>na</strong>.<br />

21 - Pravda e svesno, nepristrastno i pravi~no postapuvawe vo<br />

odnos <strong>na</strong> drugite, no i vo odnos <strong>na</strong> bilo koja op{testve<strong>na</strong> pojava i izvr-<br />

{uvawe <strong>na</strong> celokup<strong>na</strong>ta ~ovekova aktivnost sprema sekoj i sprema site,<br />

so po~ituvawe <strong>na</strong> osnovnite moralni i zakonski normii osnovnite<br />

pravila <strong>na</strong> ~ovekovoto odnesuvawe.<br />

22 - Pravda kako poim te{ko mo`e da se definira. Imeno, o<strong>na</strong><br />

{to e pravi~no za edni mo`e da bide pogre{no ili nepravedno za drugi.<br />

Tokmu poradi toa, pravdata kako poim i kategorija mo`e da postoi<br />

samo vo odrede<strong>na</strong> mera i toa vo o<strong>na</strong>a mera vo koja se <strong>na</strong>stojuva da se po~ituvaat<br />

pravnite normi i zakonite od ed<strong>na</strong> stra<strong>na</strong>, no so zadol`itelno<br />

po~ituvawe <strong>na</strong> osnovnite ~ovekovi prava, a so toa zadol`itelno i pravata<br />

<strong>na</strong> drugite lu|e.<br />

23 - Pravdata ja razbiram, odnosno zborot pravda go sfa}am<br />

kako ne{to {to e realno i vistinito vo stvarnosta. Pravdata mo`e da<br />

se razgleduva od pove}e aspekti. Zborot pravda vo <strong>pravoto</strong> mislam<br />

deka z<strong>na</strong>~i pravednost, odnosno ne{to sprotivno od nepravda. Na primer,<br />

pravda e koga sudijata }e donese odluka za odredeno krivi~no delo<br />

so koja }e mu izre~e kaz<strong>na</strong> zatvor <strong>na</strong> primer od 3 godini i so toa }e ja<br />

zadovoli pravdata <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>ta stranka, no dodeka za drugata stranka<br />

mo`e da bide nepravda. I zatoa mislam deka pravdata nemo`e da se<br />

definira, odnosno taa mo`e da bide i nepravda.<br />

64


24 - Pravda e o<strong>na</strong> {to eden ~ovek go dobiva za prethodno odrabote<strong>na</strong><br />

rabota, odnosno sekoj da dobie o<strong>na</strong> {to go zaslu`il t.e kolku zaslu`il.<br />

Za dobri raboti da bide <strong>na</strong>graden, a za lo{i soodvetno kaznet.<br />

25 - Pravda pretstavuva zadovoluvawe <strong>na</strong> ~ovekovite potrebi vo<br />

odnos <strong>na</strong> nekoj problem ili odrede<strong>na</strong> situacija.<br />

26 - Pravdata e sprotiven poim od zborot nepravda. Pravdata za<br />

mene pretstavuva ~esnost koja <strong>na</strong> sekoj ~ovek vo op{testvoto mu e<br />

neophod<strong>na</strong>.<br />

27 - Pravda pretstavuva svest koja treba sekoj ~ovek da ja ima.<br />

28 - Praveden e onoj koj razmisluva pravedno za sé okolu nego,<br />

koj donesuva pravilni odluki. Lu|eto treba da se borat za svojata pravda.<br />

29 - Zborot pravda mo`ebi ne za sekoj gra|anin, a za mene e zbor<br />

koj z<strong>na</strong>~i vistinitost, realnost, nepogre{livost, vo sekakov pogled<br />

dali bilo da se izre~e pravda za storeno krivi~no delo ili bilo kade,<br />

a da se bara pravdata. Bitno e deka se bara o<strong>na</strong> {to edukativnoto op{-<br />

testvo z<strong>na</strong>e {to e dobro a {to lo{o. Da z<strong>na</strong>eme da gi razgrani~ime tie<br />

dve gore <strong>na</strong>vedeni raboti za da bidam prvenstveno duhovno smireni zo-<br />

{to ima golem udel za mene za da z<strong>na</strong>m deka mojata pravda e zadovole<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong> o<strong>na</strong>kov zamislen <strong>na</strong>~in {to jas smetam deka sum uspeal da ja dobijam<br />

pravdata.<br />

30 - Pravda pretstavuva nekoe pravdano dejstvie. Primer, ako<br />

nekoi se sudat za nekoj imot koj mu e odzemen <strong>na</strong> drugiot i toj, so regularno<br />

dostavuvawe <strong>na</strong> dokumentite }e mu se vrati imotot.<br />

31 - Pravdata pretstavuva postapuvawe <strong>na</strong> opredeleni li~nosti<br />

koi se specijalizirani vo svoite oblasti spored ramkite vo zakonot i<br />

o<strong>na</strong> {to toj go sodr`i. Generalno zemeno, nema pravi~en ~ovek i spored<br />

toa, pravdata e samo poim koj se spomenuva, a retko koj go z<strong>na</strong>e negovoto<br />

z<strong>na</strong>~ewe i spored toa i ne postoi. Za nekoi pravdata e neopravdano<br />

dejstvo.<br />

32 - Pravdata e sprotiv<strong>na</strong> <strong>na</strong> nepravdata. Jas mislam deka pravda<br />

e koga nekoj nekoja rabota se obiduva da ja doka`e taka {to gi upotrebuva<br />

site ~esni argumenti i fakti i da bide zadovolen od celata rabota,<br />

odnosno da ne <strong>na</strong>{teti nikomu vo baraweto <strong>na</strong> pravdata. Pravda e<br />

ako <strong>na</strong> nekogo ne{to mu e odzemeno <strong>na</strong>silno ili ukradeno i so mnogu<br />

maka i trud se obiduva da si go vrati odzemenoto i vo toa uspeva so<br />

pomo{ <strong>na</strong> instituciite {to se <strong>na</strong>dle`ni i pomog<strong>na</strong>le, odnosno presudile<br />

ispravno i ja doka`ale pravdata <strong>na</strong> o{teteniot. Moe mislewe -<br />

pravdata vo <strong>na</strong>{ata zemja mnogu te{ko se doka`uva.<br />

33 - Pravdata pretstavuva stav so koj ~ovekot vo op{testvoto<br />

saka da ja doka`e svojata pravi~nost, pravdata pretstavuva <strong>na</strong>predok vo<br />

`ivotot, pravdata ni pretstavuva kakov e ~ovekot.<br />

34 - Pravdata pretstavuva eden vid dobro delo, eden vid opstanok<br />

vo `ivotot. Sekoj vo `ivotot se bori za pravda.<br />

65


35 - Pravda e razmisluvawe za toa {to e pravi~no, a {to e pogre{no,<br />

ili koi postapki se pravi~ni, a koi ne.<br />

36 - Pravda pretstavuva koga nekoj }e izvr{i kazneno delo, sudskite<br />

organi }e go kaz<strong>na</strong>t za izvr{enoto kazneno delo. So toa {to }e<br />

go kaz<strong>na</strong>t storitelot }e bide zadovole<strong>na</strong> pravdata. Pravda postoi i<br />

koga nema samo obi~nite gra|ani da bidat kaznuvani za opredeleni<br />

dela, tuku }e se kaznuvaat i funkcionerite <strong>na</strong> razli~ni dr`avni organi,<br />

z<strong>na</strong>~i koga site gra|ani }e se kaznuvaat ed<strong>na</strong>kvo.<br />

37 - Pravda e iska`uvawe <strong>na</strong> nevinost za nepravilno obvinuvawe<br />

<strong>na</strong> storeno krivi~no delo. Toa z<strong>na</strong>~i vo slu~aj <strong>na</strong> pogre{no obvinuvawe<br />

da se doka`e deka ste nevin.<br />

38 - Pravda e donesuvawe <strong>na</strong> vistinskata odluka vo odredeni situacii.<br />

Pod vistinska odluka se podrazbira odluka zasnova<strong>na</strong> vrz pravi~nost<br />

t.e odluka koja ne celi kon <strong>na</strong>{tetuvawe <strong>na</strong> individuata, tuku<br />

kon balans ili sredi<strong>na</strong> vo dade<strong>na</strong> situacija. So pravdata mu se pomaga<br />

<strong>na</strong> o{teteniot barem <strong>na</strong> psiholo{ko ramni{te da ne se ~uvstvuva<br />

"celosno o{teten."<br />

39 - Sekoe ~ovekovo povedenie koe ne e protivzakonsko, odnosno<br />

koe e vo marginite <strong>na</strong> dozvolenoto, se smeta za pravno dejstvo. Pravdata<br />

e ne{to realno, koe so svoeto funkcionirawe kako {to treba bi<br />

go dovelo op{testvoto vo ed<strong>na</strong> normala, za razlika od ova {to toa e denes.<br />

Za da bide ostvare<strong>na</strong> pravdata treba da se pridr`uvame kon pi{anite<br />

zakoni.<br />

40 - Pravda e <strong>na</strong>jbiten element {to pretstavuva (z<strong>na</strong>~i) ne{to<br />

iskreno, vistinito ka`ano od nekogo, i isto taka, pretstavuva subjekt<br />

<strong>na</strong> mnogu drugi elementi. Ne mora da z<strong>na</strong>~i deka pravdata sekoga{ mora<br />

da bide zadovole<strong>na</strong>, no koga i da e pravdata }e izleze <strong>na</strong> videli<strong>na</strong>.<br />

41 - Pravdata pretstavuva eden opredelen stav <strong>na</strong> ~ovekot so koj<br />

toj samiot doka`uva deka ne storil ni{to negativno vo edno op{testvo.<br />

Odnosno samiot toj se smeta deka e praveden. No, vo odredeni situacii<br />

pak toj mo`e da ja bara pravdata.<br />

42 - Pravdata pretstavuva situacija kade {to treba visti<strong>na</strong>ta<br />

da izleze <strong>na</strong> videli<strong>na</strong> so razni metodi i <strong>na</strong>~ini za da se, <strong>na</strong> nekoj <strong>na</strong>~in,<br />

vozvrati za storenoto zlo i da se "zadovoli" o{teteniot za pretrpen<br />

stres, zaguba i sl.<br />

43 - Pravdata e osnovnoto ne{to so koja ~ovekot donesuva nekoi<br />

odluki. Bez pravdata nema nikakva celi<strong>na</strong>. Bez pravda nema idni<strong>na</strong>, bez<br />

razlika dali pravdata }e zadocni, no sekoga{ pravdata pobeduva vo<br />

bilo koj aspekt.<br />

44 - Pravda e visti<strong>na</strong> za ne{to {to eden ~ovek mo`e da go doka-<br />

`e, <strong>na</strong> primer, deka ne <strong>na</strong>pravil ne{to lo{o za koe e <strong>na</strong> primer osuden<br />

ili se goni za toa delo i so pravdata saka da doka`e deka e praveden.<br />

45 - Pravdata pretstavuva op{to moralno razbirawe odnosno<br />

sfa}awe <strong>na</strong> iznesuvaweto <strong>na</strong> pravi~nosta vrz odredeni op{testveni<br />

problemi.<br />

66


46 - Pravdata pretstavuva potreba kaj ~ovekot i op{testvoto za<br />

podobar i pravreden so`ivot so gra|anite. ^esnosta t.e pravdata <strong>na</strong><br />

sekoj eden ~ovek mu e neophod<strong>na</strong>.<br />

57 - Pravda e zadovoluvawe <strong>na</strong> nekoja real<strong>na</strong> situacija. Z<strong>na</strong>~i ne<br />

davawe pravda po {ablon tuku spored zaslu`e<strong>na</strong>ta reakcija <strong>na</strong> poedinecot<br />

t.e edinkata. Vo sekoe op{testvo ima pravila i normi spored<br />

koi treba da go prilagodime <strong>na</strong>{eto odnesuvawe. Sekoj prestap makar<br />

bil toj i <strong>na</strong>jmal so koi poedinecot prekr{il nekoja vrednost, a so toa<br />

zagrozil ili spre~il da se ostvari nekoe pravo <strong>na</strong> druga li~nost, zaslu`uva<br />

sankcija. I tuka doa|a <strong>na</strong> red pravdata kako takva ili nepravdata.<br />

Sekoja reakcija <strong>na</strong> op{testvoto koe }e umee da izre~e pravil<strong>na</strong><br />

sankcija i so toa da ja zadovoli pravdata <strong>na</strong> o{teteniot ili op{testvoto<br />

e pravilno. No, toa }e se odnesuva za site lu|e poded<strong>na</strong>kvo i<br />

taa pravda da va`i za site poded<strong>na</strong>kvo. Ako se pravi razliki me|u lu-<br />

|eto spored nekoja ras<strong>na</strong>, materijal<strong>na</strong>, polova ili kakva bilo druga<br />

razlika toga{ nemame pravda, tuku glumewe <strong>na</strong> pravda i prav<strong>na</strong> dr`ava.<br />

58 - Pravdata e vrednost koja ovozmo`uva sekoj koj gi prekr{il<br />

op{testvenite normi i pravil da mu bide izre~e<strong>na</strong> sankcija bez razlika<br />

<strong>na</strong> negovata profesija, socijal<strong>na</strong>, ekonomska, politi~ka pripadnost.<br />

Pravda z<strong>na</strong>~i ramnopravnost <strong>na</strong> site lu|e pred zakonot.<br />

59 - Pravdata ja razbiram kako <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> postapuvawe vo eden<br />

sistem vo koj sekoj onoj {to }e postapi sprotivno od o<strong>na</strong> {to e poslu-<br />

`ilo kako pravilno vo toj sistem i e za{titeno so odredeni normi i<br />

pravila }e ja dobie soodvet<strong>na</strong>ta sankcija {to e propi{a<strong>na</strong> za toa delo.<br />

Ili ednostavno toa e <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> funkcionirawe vo koj sekoj }e go dobie<br />

o<strong>na</strong> {to go zaslu`il bilo vo pozitiv<strong>na</strong> ili negativ<strong>na</strong> smisla.<br />

60 - Pravdata z<strong>na</strong>~i po~ituvawe <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvosta <strong>na</strong> lu|eto vo site<br />

sferi <strong>na</strong> `iveeweto, ne<strong>na</strong>metnuvawe <strong>na</strong> razliki, olesnuvawe <strong>na</strong> "patot"<br />

<strong>na</strong> onie <strong>na</strong> koi od odredeni pri~ini im bil ote`<strong>na</strong>t ili zapren vo<br />

odreden `ivoten period. Vo odrede<strong>na</strong> smisla, pravdata mo`e da z<strong>na</strong>~i<br />

ili da pretstavuva <strong>na</strong>domest za odrede<strong>na</strong> emocio<strong>na</strong>l<strong>na</strong>, psihi~ka ili<br />

fizi~ka zaguba, <strong>na</strong>domest ili kompenzacija za storeno zlo. Da se bide<br />

ed<strong>na</strong>kvo "~ovek" kon site lu|e, da se <strong>na</strong>malat predrasudite deka <strong>na</strong>{ata<br />

visti<strong>na</strong> treba da bide i visti<strong>na</strong> <strong>na</strong> drugite mo`e da pomogne vo sproveduvawe<br />

<strong>na</strong> pravdata.<br />

61 - Osnovata <strong>na</strong> funkcioniraweto <strong>na</strong> ed<strong>na</strong> dr`ava se zakonite.<br />

Bi po~<strong>na</strong>la od ed<strong>na</strong> re~enica koja vo <strong>na</strong>{ava dr`ava e diskutabil<strong>na</strong>:<br />

"Kadija te tu`i kadija te sudi." Donesuvawe <strong>na</strong> pravil<strong>na</strong> odluka i<br />

pravilen sud za ed<strong>na</strong> rabota po mene e premnogu te{ko. Zakonite se<br />

<strong>na</strong>pi{ani, zakonite treba da se po~ituvaat, me|utoa do koe nivo <strong>na</strong><br />

upotreba i zloupotreba <strong>na</strong> istite. Mo`e da se postavi pra{aweto za<br />

toa dali za ne{to e pravilno odlu~eno, dali stranite se zadovoleni i<br />

dali imame pravda (spored mene vo eden od slu~aite }e ima pravda vo<br />

drugiot slu~aj }e se pojavi nepravda). Diskutabilno e pra{aweto <strong>na</strong><br />

doka`uvawe <strong>na</strong> pravdata kade {to skoro sekoga{ nepravdata e skrie<strong>na</strong><br />

67


pod kapata <strong>na</strong> mo} <strong>na</strong> dr`avata i seto toa }e dobie nekoj kriv tek, }e<br />

ima odluka koja <strong>na</strong>vodno se donesuva vo imeto <strong>na</strong> pravdata, me|utoa seto<br />

toa vsu{nost e nepravda.<br />

62 - Jas nemam praven fakultet za da definiram pravda, me|utoa<br />

}e probam da ka`am spored mene su{ti<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> rabotite e da se gledaat<br />

takvi kakvi {to se, a ne takvi kakvi {to ni ka`uvaat deka treba da bidat.<br />

Site zakon se donesuvaat za da se kr{at i ni{to ne e ve~no nitu<br />

dadeno ed<strong>na</strong>{ zasekoga{ {to z<strong>na</strong>~i sé se menuva i pravdata }e bide takva<br />

kakva {to nie }e ja postavime. Za nekoi pravda so mo} za nekoi<br />

nepravda so prazen xeb.<br />

63 - Pod pravda podrazbiram vladeewe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>, sproveduvawe<br />

<strong>na</strong> zakonite i va`ewe <strong>na</strong> zakonite poded<strong>na</strong>kvo za site. Toa z<strong>na</strong>~i<br />

deka site se isti pred zakonot. Postoeweto <strong>na</strong> pravdata e garancija<br />

deka za site lu|e }e postojat isti pravila <strong>na</strong> odnesuvawe, a vo slu~aj <strong>na</strong><br />

povreda <strong>na</strong> istite }e postojat soodvetni mehanizmi koi }e gi vratat<br />

rabotite vo kolosek. Pod pravda podrazbirame ed<strong>na</strong>kvo postapuvawe<br />

prema site za izvr{e<strong>na</strong> ista rabota, ed<strong>na</strong>kvo <strong>na</strong>graduvawe za izvr{e<strong>na</strong>ta<br />

rabota ili pak ed<strong>na</strong>kvo kaznuvawe za nezavr{uvawe <strong>na</strong> istata. Pravedno<br />

e <strong>na</strong> sekoj da mu se ovozmo`at isti uslovi, <strong>na</strong> primer, za rabota,<br />

`iveewe, ostvaruvawe <strong>na</strong> ~ovekovite prava i sl.<br />

64 - Pravdara pretstavuva zadovoluvawe <strong>na</strong> osnovnite ~ovekovi<br />

prava. ^uvstvo <strong>na</strong> ed<strong>na</strong>kvost, pravi~nost, postignuvawe i zdobivawe <strong>na</strong><br />

nekoe pravo, {to nie mislime deka e <strong>na</strong>{e.<br />

65 - Pod "pravda" podrazbiram po~ituvawe <strong>na</strong> pozitivnoto zakonodavstvo<br />

vo dr`avata od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> site institucii, organizacii i<br />

gra|ani vo istata dr`ava iako postapkite <strong>na</strong> site gore <strong>na</strong>vedeni, tie<br />

samite gi bra<strong>na</strong>t i tolkuvaat, sepak dali se "pravda" ili "pravi~ni"<br />

odgovorot }e go dobijat vo zakonite i podzakonskite akti <strong>na</strong> zakonodavstvoto<br />

vo dr`avata.<br />

66 - Pravda e zadovoluvawe <strong>na</strong> odredeni principi koi se zakonski<br />

ragulirani. Pred sé, pravdata bi trebalo da pretstavuva zadovoluvawe<br />

<strong>na</strong> potrebite za pravi~nost, ustavnost i zakonitost. Mo`e da<br />

ka`eme deka pravdata e cel kon koja treba da se stremi eden sistem ili<br />

op{testvoto da mo`e spored nejzinite vidovi da se razbere i kako zadovoluvawe<br />

<strong>na</strong> odredeni prava (<strong>na</strong> primer: vo politikata, vo rabotnite<br />

odnosi, vo op{testveniot `ivot voop{to).<br />

67 - Pravdata e vo tes<strong>na</strong> vrska so pravi~nosta, a mo`e da se definira<br />

i kako <strong>na</strong>jvisoka vrednost <strong>na</strong> eden op{testven sistem, urnuvaj}i<br />

gi barierite <strong>na</strong> preovladuvaweto <strong>na</strong> interesite, politi~kite vlijanija<br />

i porocite koi go urivaat vrednosniot sistem i moralot.<br />

68 - Pravda pretstavuva sostojba <strong>na</strong> vladeewe <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> vo edno<br />

op{testvo, po~ituvawe <strong>na</strong> ~ovekovite op{testveni i moralni vrednosti,<br />

nivno vrednuvawe, po~ituvawe <strong>na</strong> ~ovekovata li~nost. Dokolku<br />

nekoj bide o{teten <strong>na</strong> bilo koj <strong>na</strong>~in, negovoto dostoinstvo da bide dovedeno<br />

povtorno <strong>na</strong> pravobitniot stepen, dokolku nekoj <strong>na</strong>pravi {te-<br />

68


ta, da bide soodvetno sankcioniran. Da bide po~ituvano <strong>pravoto</strong> i pravniot<br />

poredok vo eden op{testven sistem.<br />

69 - Pravdata e sinonim <strong>na</strong> iskrenost, realnost, ~esnost, ~ove~nost.<br />

Nepravdata izobilstvo <strong>na</strong> mnogu ne{ta koi go povreduvaat ~ovekovoto<br />

bitie, go potisnuvaat ~ovekoviot identitet.<br />

70 - Spored toa {to se zboruva za nekoja si pravda, veruvam deka<br />

e toa nekoja zamisla, pozitiv<strong>na</strong> vrednost, obrat<strong>na</strong> <strong>na</strong> ovaa negativ<strong>na</strong>va<br />

{to sekojdnevno ni se slu~uva vo <strong>na</strong>{evo sekojdnevie, a ja <strong>na</strong>rekuvame<br />

nepravda. Se <strong>na</strong>devam deka eden den <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> }e prestane so ovaa nepravda<br />

vo site aspekti <strong>na</strong> <strong>na</strong>{ite `ivoti, i koga <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> }e ja do-<br />

`iveeme pravdata }e mo`eme i polesno da ja definirame. Vo sekoj slu-<br />

~aj toa e mnogu pozitiv<strong>na</strong> vrednost kako za edno op{testvo taka i za<br />

ed<strong>na</strong> li~nost. Veruvam vo nea!<br />

71 - Pravda e ne{to {to treba da go vodi (dvi`i) celiot svet i<br />

za da postoi pravdata treba da ja ima vo srceto <strong>na</strong> sekoj ~ovek, a toa e<br />

bez razlika <strong>na</strong> potekloto, religijata, bojata <strong>na</strong> ko`ata, statusot (bogat<br />

ili siroma{en, pretsedatel ili prosjak) site da imaat isti prava i<br />

tie prava da gi po~ituvaat vo odnos <strong>na</strong> drugite lu|e, site da bidat slobodni<br />

i vo mo`nost da gi izvr{uvaat svoite osnovni `ivotni potrebi,<br />

kako {to se semejstvoto i topliot dom, ishra<strong>na</strong>ta, {koluvaweto, zdravstvenite<br />

uslugi, osnov<strong>na</strong> `ivot<strong>na</strong> profesija (rabota) itn. A za da go<br />

imaat site toa, site treba da bidat pravedni, so dobro razvieni moralni<br />

osobini i da ne bidat al~ni. I kako eden poeben aspekt, pravdata<br />

koja posebno treba da e <strong>na</strong>glase<strong>na</strong> od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> sudot i policijata koi<br />

treba da gi poseduvaat <strong>na</strong>jpozitivnite osobini i <strong>na</strong>jgolemata dobri<strong>na</strong><br />

vo sebe za da ja sproveduvaat taa pravda koja mu nedostasuva <strong>na</strong> dene{-<br />

niot svet.<br />

72 - Pravda e stvarnost ili visti<strong>na</strong> za odredeni postapki vo sistemot<br />

ili op{testvoto, pri realizirawe <strong>na</strong> odreden slu~aj, dali istiot<br />

}e se realizira ili oceni od ovlasteni institucii, pravilno i<br />

pravedno. Dokolku se raboti za sudska pravda potrebno e pravilno,<br />

profesio<strong>na</strong>lni i nepristrastno da se donese pravil<strong>na</strong> sudska odluka.<br />

Sé {to e nepravedno e nedostoinstveno i nerealno i sekoga{ e potrebno<br />

pravdata da izleze <strong>na</strong> povr{i<strong>na</strong>, odnosno visti<strong>na</strong>ta i realnosta da<br />

ne se negira i prekriva so laga i nevisti<strong>na</strong>.<br />

73 - Pravdata e <strong>na</strong>uka za visti<strong>na</strong>ta i pravi~nosta. Nikoj ne treba<br />

da se srami od visti<strong>na</strong>ta i realnosta vo `ivotot i op{testvoto.<br />

74 - Pod pravda podrazbiram odredeni normi koi se doneseni<br />

kako vistinski koi se postaveni kako odreden balans koj ne smee da se<br />

dvi`i vo pozitivniot smer e dozvoleno i opravdano, dodeka seto o<strong>na</strong><br />

{to pa|a pod pozitiv<strong>na</strong>ta granica e protiv pravdata i e neopravdano,<br />

odnosno ne e dozvoleno spored postavenite normi, a se regulira so donesenite<br />

zakoni, ukazi i normi.<br />

75 - O<strong>na</strong> odnesuvawe (dejstvuvawe) koe vo op{testvoto se odnesuva<br />

zaklu~no so zakonskite kako i so op{testvenite normi, bi mo-<br />

69


`elo da se definira kako pravda. Kako primer za nepravda go smetam<br />

prekr{uvaweto <strong>na</strong> Zakonot za pu{ewe <strong>na</strong> javno mesto. So prekr{uvaweto<br />

i nepo~ituvaweto <strong>na</strong> ovoj zakon smetam deka se zagrozuva zdravjeto<br />

<strong>na</strong> nepu{a~ite. Smetam deka treba da se prevzemat pogolemi merki<br />

vo vrska so toa.<br />

76- Pravda e postapka koja treba da bide sprovede<strong>na</strong> od stra<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong> vrhov<strong>na</strong>ta vlast ili sud vo nekoj slu~aj koga im se prekr{eni ustavnite<br />

prava i zakoni <strong>na</strong> gra|anite kako i <strong>na</strong> celokupnoto op{testvo.<br />

77 - Pravda e za sekoj ~ovek da si go dobie svoeto pravo {to mu<br />

sleduva spored Ustavot i zakonite {to postojat vo taa dr`ava.<br />

78 - Pravda e vo su{ti<strong>na</strong> situacija, <strong>na</strong> primer koja ~ovekot e<br />

nevin, a go proglasuvaat za vinoven. I toga{, toj bara pravda z<strong>na</strong>~i da<br />

ispliva visti<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> povr{i<strong>na</strong>, da se doka`e visti<strong>na</strong>ta. Ima situacii<br />

kade {to pravdata postoi, a ima situacii kade {to pravdata ne postoi,<br />

a toa e nepravda.<br />

79 - Dokolku odrede<strong>na</strong> li~nost so avtomobil udri nekoe lice i<br />

ved<strong>na</strong>{ po <strong>na</strong>stanot izbega od mestoto <strong>na</strong> <strong>na</strong>stanot i ne bide pro<strong>na</strong>jden<br />

za da odgovara za storenoto delo e nepravda, no dokolku potoa bide<br />

pro<strong>na</strong>jden i odgovara za storenoto delo toa pretstavuva pravda.<br />

80 - Jas mislam deka pravdata e o<strong>na</strong> {to sekoj od <strong>na</strong>s <strong>na</strong>jmnogu go<br />

posakuva. Mnogupati se borime za da dobieme nekoja pravda, no vo <strong>na</strong>jgolem<br />

procent toa ne uspeva. Spored mene, sekoj od <strong>na</strong>s z<strong>na</strong>e {to e<br />

pravda formalno, no nikoj ne postapuva taka. Ottuka, mo`am da ka`am<br />

deka lu|eto se egoisti~ni i gledaat samo za sebe, prekr{uvaj}i gi<br />

pritoa nekoi od normite. Pravda pretstavuva pojava koja ja bara sekoj<br />

od <strong>na</strong>s, a <strong>na</strong>jmnogu vo situacija koga smetame deka ne sme diskriminirani.<br />

Nastan {to e praveden e onoj koj vo site bi se ~uvstvuvale ramnopravni,<br />

ed<strong>na</strong>kvi i bi nemalo nikakvo ~ustvo <strong>na</strong> diskrimi<strong>na</strong>cija (primer,<br />

koga <strong>na</strong> edno dete }e mu kupat stan, a <strong>na</strong> drugoto ne mora stan, no da<br />

bide so ista vrednost. Nepraveden <strong>na</strong>stan e onoj spored koj izrazito<br />

sme diskriminirani (primer, koga <strong>na</strong> edno dete mu davaat sé, a <strong>na</strong> drugoto<br />

ne mu davaat ni pola od toa {to mu davaat <strong>na</strong> prvoto).<br />

81 - Zborot pravda go definiram kako zborovi {to ne so~inuvaat<br />

lagi, kade ima pravedno delewe <strong>na</strong> rabotite, pravedno gledawe<br />

kon lu|eto, pravedno sudewe i dr.<br />

82 - Pravdata e mehanizam preku koj rabotite se delat <strong>na</strong> pravedni<br />

i nepravedni - odnosno dobri i lo{i, zakonski ili sprotivni <strong>na</strong><br />

zakonot.<br />

83 -Pravdata e izleguvawe <strong>na</strong> videli<strong>na</strong> <strong>na</strong> visti<strong>na</strong>ta (isplovuvawe<br />

<strong>na</strong> povr{i<strong>na</strong> <strong>na</strong> visti<strong>na</strong>ta). Pravdata proizleguva od visti<strong>na</strong>ta. Za<br />

da bide valid<strong>na</strong> potrebni se to~ni podatoci, no i lu|e koi z<strong>na</strong>at pravilno<br />

da ja oce<strong>na</strong>t. Z<strong>na</strong>~i, pravda pretstavuva ne{to vistinito, to~no,<br />

realno, bez lagi i izmami. No, ne sekoga{ pravdata izleguva <strong>na</strong> videli<strong>na</strong>.<br />

70


84 - Pravdata pretstavuva akt <strong>na</strong> odmazda kon toj {to storil zlo<br />

so cel zadr`uvawe <strong>na</strong> op{toto dobro, ~uvawe <strong>na</strong> redot i mirot, odnosno<br />

sozdavawe <strong>na</strong> op{testvo vo koe sekoj bi mo`el da po~uvstvuva i da<br />

ka`e - pravdata e zadovole<strong>na</strong>.<br />

85 - Pod poimot pravda podrazbirame ized<strong>na</strong>~uvawe <strong>na</strong> dve ili<br />

pove}e lica.<br />

86 - Pravda e koga ed<strong>na</strong>kvo }e se kaz<strong>na</strong>t site voza~i koi vozele<br />

brzo, a ne edniot da se kazni, a drugiot, zatoa {to se poz<strong>na</strong>va so komandirot<br />

<strong>na</strong> policijata, da ne se kazni.<br />

87 - Pravdata e edno re{enie koe mo`e da se gleda od razli~ni<br />

(dva ili pove}e) aspekti.<br />

88 - Postoi pravda <strong>na</strong> pravdi<strong>na</strong> i pravda <strong>na</strong> nepravdi<strong>na</strong>. Pravda<br />

<strong>na</strong> pravdi<strong>na</strong> e koga cvrto tvrdime ne{to {to ne e visti<strong>na</strong>. Pravda<strong>na</strong><br />

nepravdi<strong>na</strong> koga svesno ja ka`uvame nevisti<strong>na</strong>ta (la`eme), koga se bara<br />

<strong>na</strong>~in da ne se doka`e visti<strong>na</strong>ta.<br />

89 - Nepravda e koga nekomu mu se tovari ne{to {to toj ne go<br />

storil, primer, krivi~no delo za koe se proglasuva vinoven. Obratno<br />

od nepravdata e pravda. Vo gorniot slu~aj ako za toj <strong>na</strong> koj mu e prilepeno<br />

krivi~noto se <strong>na</strong>jdat dokazi deka e nevin. Ili ako nekomu pri<br />

rutinska kontrola policaecot zabele`i deka ne mu e registrirano voziloto<br />

i mu izre~e globa od 500 evra, a <strong>na</strong> drug, zatoa {to mu e poz<strong>na</strong>nik,<br />

za istoto toa mu prosti. Nepravda mu e store<strong>na</strong> <strong>na</strong> onoj komu mu e<br />

izre~e<strong>na</strong> kaz<strong>na</strong>ta. Pravda e ako, bez ogled <strong>na</strong> prijatelstvoto i dvajcata<br />

voza~i bile kazneti.<br />

90 - Pravda e koga dve strani <strong>na</strong> po~etokot potpi{at dogovor za<br />

me|useb<strong>na</strong> sorabotka i celo vreme se pridr`uvaat do toj dogovor koj e<br />

garancija za <strong>na</strong>tamo{<strong>na</strong> rabota.<br />

91 - Trgnuvaj}i od faktot deka sekoj <strong>na</strong> svoja ko`a ja ima po~uvstvuvano<br />

negativ<strong>na</strong>ta stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> pravdata, odnosno nepravdata, mo`e da<br />

se zaklu~i deka se {to odreden poedinec ne saka da mu se slu~i vo `ivotot<br />

pretstavuva pravda. Za svetot da mo`e da postoi mora da ima nekoja<br />

ramnote`a me|u rabotite, me|u dobroto i zloto, me|u po~etokot i<br />

krajot, ubavi<strong>na</strong>ta i grdosta. Zarem bi imalo smisla postoeweto <strong>na</strong><br />

ednoto bez negovata sprotivnost. Kakvi lu|e bi bile koga <strong>na</strong> se bi se<br />

odnesuvale ramnodu{no. Kakvo z<strong>na</strong>~ewe bi imala dobri<strong>na</strong>ta, ako ne<br />

sme go po~uvstvuvale zloto, kako }e se voodu{evuvame <strong>na</strong> ubavi<strong>na</strong>ta,<br />

ako ne sme se zgrozile od grdosta... Pravdata se podrazbira kako ne{to<br />

{to ~ovek saka vo sekoj moment da go do`ivuva, no dokolku bi bilo<br />

taka, nikoga{ ne bi z<strong>na</strong>el {to pretstavuva toa do`ivuvawe.<br />

92 - Pravdata z<strong>na</strong>~i da im se pomaga <strong>na</strong> prijatelite, no isto taka<br />

da da ne im se <strong>na</strong>{tetuva <strong>na</strong> neprijatelite. Pravedno e seto o<strong>na</strong> {to go<br />

pravime, zboruvame i seto o<strong>na</strong> kon {to celime, a {to ne im <strong>na</strong>{tetuva<br />

<strong>na</strong> drugite.<br />

93. - Sekoj ~ovek, koj i da e, {tom pomisli deka e mo}en i sposoben<br />

nekazneto toa da go pravi - pravi nepravda.<br />

71


94. - Pravdata pretstavuva nepre~eno sproveduvawe <strong>na</strong> zakonite<br />

i site drugi op{testveni propisi koi vo isto vreme se isti za site<br />

lu|e.<br />

95. - Pravda e nepristrasno prio|awe (bez pritisoci) kon pravnite<br />

i drugite problemi pri {to se donesuva re{enie koe gi zadovoluva<br />

i dvete strani.<br />

*<br />

Po izlagawata sodr`ani vo prethodnite dve poglavija mo`e da<br />

se <strong>na</strong>seti {to bila glav<strong>na</strong>ta pri~i<strong>na</strong> {to me <strong>na</strong>vede da pristapam kon<br />

pi{uvawe <strong>na</strong> ovoj trud, koj zaradi opfatot <strong>na</strong> izlo`enite problemi so<br />

koi morav da se zafatam, ne go <strong>na</strong>rekov "Pravda" kako {to mi be{e<br />

prvi~<strong>na</strong>ta zamisla tuku, "<strong>Filozofija</strong> <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>." 4<br />

4<br />

Nasproti juridi~kiot pozitivizam i legalizam, filozofijata <strong>na</strong><br />

<strong>pravoto</strong> u~i za <strong>na</strong>tpozitivnoto, <strong>na</strong>diskustvenoto pravo doveduvaj}i go vo relacija<br />

so pozitivnoto pravo. 4 Predmet <strong>na</strong> filozofijata <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong> e idejata <strong>na</strong><br />

<strong>pravoto</strong>, <strong>na</strong>diskustvenoto, pravednoto, prirodnoto, kako i pozitivnoto pravo<br />

(zakonot, negovata prime<strong>na</strong>, spravedlivosta <strong>na</strong> odlu}ite vo konkretniot slu-<br />

~aj), kako podra~je vrz koe se reflektira idejata <strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>, odnosno pravednoto<br />

pravo i negovite vrednosni kriteriumi! Kambovski, V. <strong>Filozofija</strong><br />

<strong>na</strong> <strong>pravoto</strong>, Makedonska akademija <strong>na</strong> <strong>na</strong>ukite i umetnostite, Skopje, 2010, str.<br />

27 i 29.<br />

72


VOVED<br />

73


74


II ZA DOBROTO I ZLOTO<br />

1. ZA POTREBATA OD RAZBIRAWE NA ZLOTO<br />

Pred da se ka`e {to i da e za ovoj problem, smetam za potrebno<br />

da se potsetime <strong>na</strong> nekoi osnovni poimi povrzani so dobroto i zloto.<br />

Vo taa smisla, pod moral podrazbirame zbir <strong>na</strong> pravila (moralni normi)<br />

<strong>na</strong> odnesuvawe koi gi iska`uvaat vrednosnite sudovi za povedenieto<br />

<strong>na</strong> lu|eto, za toa {to vo op{testveniot `ivot za zaednicata ili za<br />

poedinecot e dobro, a {to lo{o. Tie <strong>na</strong> poedinecot mu <strong>na</strong>lo`uvaat da<br />

pravi dobro, a da go propu{ta (da se vozdr`uva od) zloto. Moralni barawa<br />

se: 1 0 da ne se la`e, 2 0 da se ispolnuvaat vetuvawata, 3 0 da se vra}a<br />

pozajmenoto, i 4 0 da se po~ituva drugiot. Moralni zapovedi, pak, se:<br />

mora{, (ne smee{), treba - za{to ne{to e lo{o (za razlika od moralnite,<br />

pravni barawa koi se: ti <strong>na</strong>reduvam (imperativni), ti zabranuvam<br />

(prohibitivni), ti dozvoluvam (permisivni normi) - za{to ne{to e zabraneto).<br />

Moral<strong>na</strong> pozicija zastapuva samo onoj koj od drugite bara da<br />

mislat isto (za toa mu se potrebni moralnite poimi: dobar, lo{, treba,<br />

ispravno, dol`nost, pofalba i prekor). Eti~ki pra{awa se: 1. Od<br />

kade poteknuva gri`ata <strong>na</strong> sovest? Kako se formira? Dali izras<strong>na</strong>la<br />

od nekoe poelementarno od prirodata dadeno ~uvstvo kako <strong>na</strong> primer<br />

od simpatijata? Dali <strong>na</strong> ~ovekot od pridodata mu dade<strong>na</strong> osnova za doblest<br />

ili e toa samo rezultat <strong>na</strong> vospituvaweto: deluvaweto <strong>na</strong> zaednicata<br />

<strong>na</strong> poedinecot i <strong>na</strong>viknuvaweto? Mo`e li ~ovekot da stori doblesno<br />

dejstvie zaradi nego samoto ili vo kraj<strong>na</strong> linija doblesta ja ceni<br />

za{to taa nemu mu od korist? 2. Koga ~ovekovoto povedenie zaslu`uva<br />

da se <strong>na</strong>re~e vistinski moralno? Dali toga{ koga ~ovekot pravi dobro,<br />

postapuva spored moralnite normi bez ogled dali <strong>na</strong> toa dejstvuvawe<br />

go razdvi`ila nekoja li~<strong>na</strong> presmetka, uveruvawe deka so toa }e<br />

si obezbedi nekoja korist, da izbegne {teta, da izbegne kaz<strong>na</strong> ili mo`ebi<br />

~ovekot e vistinski moralen duri toga{ koga pravi dobro od svesta,<br />

od uverenieto deka dobroto treba da se pravi, bez ogled <strong>na</strong> posledicite<br />

po nego li~no? 3. [to e dobro voop{to: od koi vrednosti ~ovekot<br />

treba da se rakovodi, kon niv da se stremi?4. [to se toa moralni<br />

prava? 5 I <strong>na</strong>jposle moralen sud e koga smetame deka nekoe dejstvie e<br />

5<br />

Da imame nekoe zakonsko pravo <strong>na</strong> ne{to, toa z<strong>na</strong>~i da postoi sudska<br />

institucija kaj koja toa mo`eme da go pobaruvame. Kaj zakonskoto pravo e jasno<br />

deka nekoj ima nekoe pravo samo dokolku mu e dodeleno, vo ovoj slu~aj od<br />

pravniot poredok. Za da se podvle~e okolnosta deka kaj moralnite prava se<br />

75


dobro ili lo{o. Taka, upotrebata <strong>na</strong> zborot nemoralno e da, soodvetstvuva<br />

<strong>na</strong> upotrebata <strong>na</strong> zborovite: toa e lo{o, lo{o e da, toa e nemoralno,<br />

ne mo`e{ toa (da ne go dr`i{ vetuvaweto) da go pravi{.<br />

Primer, ma~eweto <strong>na</strong> drug, lu|eto od ovoj ili onoj kulturen krug, ili<br />

<strong>na</strong> ovaa ili <strong>na</strong> o<strong>na</strong>a op{testve<strong>na</strong> klasa go smetaat (ili go smetale) za<br />

lo{o ili za osuda. I<strong>na</strong>ku, ~ovekovata moralnost ima dve dimenzii: objektiv<strong>na</strong><br />

i subjektiv<strong>na</strong>. Objektiv<strong>na</strong> dobri<strong>na</strong> <strong>na</strong> sekoj akt mu ja dava negovata<br />

sopstve<strong>na</strong> cel (finis operis - objektivno dobro - hra<strong>na</strong>ta slu`i za<br />

odr`uvawe <strong>na</strong> `ivotot). Subjektiv<strong>na</strong>ta vrednost <strong>na</strong> deloto ja pravi <strong>na</strong>merata<br />

<strong>na</strong> storitelot (finis operantis - subjektivno dobro - ako se opijam<br />

i `deram, mu se protivam <strong>na</strong> objektiv<strong>na</strong>ta cel <strong>na</strong> hra<strong>na</strong>ta). Ako dvete<br />

celi ne se poklopuvaat <strong>na</strong>stanuva moralen nered, zlo. Kaj eti~kiot sud<br />

treba da se zemat predvid u{te i <strong>na</strong>dvore{nite okolnosti <strong>na</strong> deloto,<br />

<strong>na</strong> primer, slobodata <strong>na</strong> volja <strong>na</strong> storitelot. Moralnoto povedenie<br />

raboti za takvi prava koi gi "imame" i koi ne ni se dodeleni od nekoj praven<br />

poredok, ranovekov<strong>na</strong>ta tradicija <strong>na</strong> ~ovekovite prava zboruva{e za prirodni<br />

prava. Toa z<strong>na</strong>~i deka so tie prava sme rodeni i kako da gi imame kako {to<br />

imame organi ili deka kako zlatni zr<strong>na</strong> gi nosime vo svoite srca. Toj govor<br />

mo`el da ima smisla vo <strong>na</strong>jdobar slu~aj od teolo{ka perspektiva kako prava<br />

dodeleni od gospod. Me|utoa, kaj posebnite i kaj zakonskite prava bitno e<br />

institucijata koja tie prava gi dodeluva da e identi~<strong>na</strong> so o<strong>na</strong>a kaj koja tie<br />

prava mo`at da se pobaruvaat. Me|utoa, pravata koi gi dodelil gospod ne mo-<br />

`at da se pobaruvaat od nego. Teolo{koto sfa}awe <strong>na</strong> ~ovekovite prava kako<br />

vtemeleni od gospod mo`e z<strong>na</strong>~i da ja ima samo taa smisla deka gospod go vtemelil<br />

moralniot poredok vo celi<strong>na</strong> {to z<strong>na</strong>~i ~ove{tvoto kako moral<strong>na</strong> zaednica<br />

~ii ~lenovi mo`at zaemno da gi pobaruvaat tie prava edni od drugi: toj<br />

go vtemelil celiot sistem <strong>na</strong> zaemni prava i dol`nosti. Me|utoa, pravata toga{<br />

bi imale svoja specifi~<strong>na</strong> smisla kako prava samo so toa {to ~lenovite<br />

<strong>na</strong> zaednicata zaedno gi priz<strong>na</strong>vaat. No ne morame li toga{ da ka`eme deka<br />

duri i spored toa teolo{ko sfa}awe pravata zaemno se dodeluvaat od ~lenovite<br />

<strong>na</strong> moral<strong>na</strong>ta zaednica koi gi priz<strong>na</strong>vaat... Spored toa, dokolku mu se<br />

podlo`uvame <strong>na</strong> moralot <strong>na</strong> univerzalnoto po~ituvawe, nie samite sme tie<br />

koi <strong>na</strong> site lu|e im gi dodeluvame tie prava koi proizleguvaat od nego. I moralnite<br />

prava se z<strong>na</strong>~i dodeleni prava, a instancata koja gi dodeluva, kantovski<br />

re~eno e samoto moralno zakonodavstvo, odnosno nie samite dokolku mu se<br />

podlo`uvame <strong>na</strong> toa zakonodavstvo. Poradi dvoz<strong>na</strong>~nosta podobro e da se izbegnuva<br />

govor za prirodnite prava: negovata dobra smisla se sostoi ednostavno<br />

vo toa {to tuka se raboti za prava koi ako voop{to gi priz<strong>na</strong>vame, va`at<br />

pred sekoe postavuvawe <strong>na</strong> pozitivnoto pravo. Sekako deka sepak postoi ne-<br />

{to {to kaj toa sfa}awe se gubi i sekoga{ imam povtor<strong>na</strong> prilika da se uveram<br />

kako za toa mnogumi<strong>na</strong> `alat: imeno toa deka moralot ja gubi potporata<br />

za koj se ~ini deka ja poseduva dodeka se smeta deka e vtemelen od gospod, prirodata<br />

ili umot. Me|utoa takvata potpora sekako deka e fiktiv<strong>na</strong>. V. Tugendhat,<br />

E. Predavanja o etici: Naklada Jesenski i Turk, Zagreb, 2003, str. 296-298.<br />

76


obi~no se <strong>na</strong>rekuva doblesno. Doblest e sinonim za dobro, vredno. Eti-<br />

~kiot red se vospostavuva so razum<strong>na</strong> upotreba <strong>na</strong> nerazumnite `elbi.<br />

Doblesniot go bira dobroto i go odbegnuva zloto, duri i toga{ koga<br />

toa e te{ko i bolno. Pri svojot izbor doblesniot veli: Jas sakam dobro,<br />

za{to e dobro, a nedoblesniot veli: Toa e dobro, za{to jas sakam<br />

da e dobro. I <strong>na</strong> kraj, glav<strong>na</strong> moral<strong>na</strong> sankcija e sovesta ili superegoto-<br />

glas <strong>na</strong> inter<strong>na</strong>liziran avtoritet, sozdavawe pravila i zabrani<br />

vo soglasnost so nekoj avtoritet: <strong>na</strong> roditelite, religijata, dr`avata.<br />

Dokolku se zapra{ame zo{to e potrebno da se razbere zloto,<br />

<strong>na</strong>jkratkiot odgovor spored mene bil deka toa e bitno za da se razbere<br />

su{ti<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> samite poimi nepravda i pravda. Imeno, ako poimot nepravda<br />

se sfati kako nezaslu`enoto zlo koi lu|eto go trpat od drugi<br />

lu|e, od prirodata ili od gospod (ili, nezaslu`eno dobro koe lu|eto go<br />

primaat od drugi lu|e, od prirodata ili od gospod), se {to e sprotivno<br />

<strong>na</strong> toa mora da e sodr`i<strong>na</strong> <strong>na</strong> poimot pravda.<br />

Vo uslovi koga sekojdnevno gledame zlo, pravime zlo i samite<br />

sme izlo`eni <strong>na</strong> razli~ni vidovi zlo, sosema normal<strong>na</strong> e potrebataod<br />

negovoto prou~uvawe. Nie treba da z<strong>na</strong>eme {to treba da se pravi so i<br />

za so tie {to storile zlo, zaradi razbirawe <strong>na</strong> <strong>na</strong>s samite i obvrskite<br />

{to gi imame kon drugite lu|e. 6 Iako dobroto i zloto se <strong>na</strong>razdelno<br />

povrzani i od ed<strong>na</strong>kvo z<strong>na</strong>~ewe za <strong>na</strong>{iot opstanok i dobar so`ivot<br />

<strong>na</strong>u~niot interes pred se e svrten kon ova vtoroto. Potrebata od razbirawe<br />

<strong>na</strong> zloto e prioritet<strong>na</strong> potreba i ottamu {to poradi ~uden<br />

stek <strong>na</strong> okolnosti ~ovekot re~isi nikoga{ ne vo dilema pri ocenkata<br />

<strong>na</strong> ne{tata {to se dobri, a sekoga{ se dvoumi ili se pravi nedoveten<br />

koga treba da dade vistinska oce<strong>na</strong> <strong>na</strong> ne{tata {to se zli, iako, sekoj<br />

}e se soglasi, ne treba poseb<strong>na</strong> <strong>na</strong>darenost za nekoj da sfati deka moralno<br />

zlo se: progonstvata, izma~uvawata, gladot, ubistvata, <strong>na</strong>silstvata,<br />

zlostavuvawe <strong>na</strong> deca, vojni vo koi <strong>na</strong>slepo se ubivaat nedol`ni<br />

lu|e so frlawe bombi, genocid, vr{ewe medicinski eksperimenti vrz<br />

lu|e, ubivawe lu|e zaradi <strong>na</strong>bavuvawe ~erepi i skeleti za koristewe<br />

vo <strong>na</strong>stavni celi vo a<strong>na</strong>tomski instituti i labaratorii i sl.<br />

Moe stanovi{te e deka sekoj z<strong>na</strong>e {to e dobro, a {to zlo. So<br />

toa ne tvrdam deka ~ovekot poseduva nekoe v<strong>na</strong>tre{no setilo so ~ija<br />

pomo{ avtomatski go ocenuva toa, tuku samo deka so odreden stepen <strong>na</strong><br />

iskustvo sekoj {to ne e du{evno bolen mo`e da pravi jas<strong>na</strong> distinkcija<br />

me|u ovie dva poimi. Me|utoa, bez ogled <strong>na</strong> toa, dol`ni sme za potrebite<br />

<strong>na</strong> ovoj trud da opredelime {to pretstavuvaat ovie dva poimi.<br />

Smetam deka za toa {to e dobro ili zlo mo`e da se dobie <strong>na</strong>jednostav<strong>na</strong><br />

pretstava ako se uka`e <strong>na</strong> {to asociraat tie poimi. Ottamu veruvam<br />

deka mnogumi<strong>na</strong> }e se soglasat deka:<br />

6<br />

Svensen, L. <strong>Filozofija</strong> zla, Geopoetica, Beograd, 2006. str, 10.<br />

77


- dobro e po pravilo seto toa {to asocira <strong>na</strong> zadovolstvo, {to e<br />

korisno, 7 vredno (validno, plemenito, skapoceno, prijatno, vkusno, ne-<br />

{to {to vodi kon dobar `ivot: dobroto e sozdavawe <strong>na</strong> zadovolstvo i<br />

uni{tuvawe <strong>na</strong> bolka (sre}a),<br />

- zlo e po pravilo seto toa {to predizvikuva bolka, {to e {tetno,<br />

nevredno (nevalidno), neplemenito, eftino, neprijatno, nevkusno,<br />

ne{to {to go spre~uva ostvaruvaweto <strong>na</strong> dobar `ivot: zloto e sozdavawe<br />

<strong>na</strong> bolkai uni{tuvawe <strong>na</strong> dobroto (nesre}a). 8<br />

Ili, <strong>na</strong>kratko, dobro e seto o<strong>na</strong> {to go u<strong>na</strong>preduva `ivotot, a<br />

zlo (lo{o) seto o<strong>na</strong> {to toj `ivot go popre~uva onevozmo`uva i ottamu:<br />

dobro e seto o<strong>na</strong> {to go odobruvame, a zlo - seto o<strong>na</strong> {to go prekoruvame.<br />

9 I u{te ne{to, od svireweto <strong>na</strong> gitara postanuvaat dobri ili<br />

7<br />

Spored Epiktet, <strong>na</strong> sekoe `ivo su{testvo mu e odredeno da se vardi<br />

od se {to mu se ~ini deka e {tetno i {to mu pri~inuva {teta i da se odvra}a<br />

od toa, a da go bara samo o<strong>na</strong> {to e korisno i <strong>na</strong> negovite pri~ini i mu se gordee<br />

<strong>na</strong> seto toa. Z<strong>na</strong>~i, toj {to misli deka e o{teten ne e mo`no da mu se raduva<br />

<strong>na</strong> onoj koj mu <strong>na</strong>nel {teta, kako {to ne e mo`no da mu se raduvame <strong>na</strong> samata<br />

{teta. Taka se slu~uva sinot da go kara tatkoto koga toj ne mu dava stvari<br />

za koi <strong>na</strong> sinot mu se ~ini deka se dobri. Toa Polinek i Etekle gi <strong>na</strong>pravi<br />

me|usebni neprijateli za{to tiranidata ja smetaa za dobro. Zaradi toa i zemjodelecot<br />

i brodarot i trgovecot i onie koi izgubile `e<strong>na</strong> i deca kobat <strong>na</strong><br />

bogovite. Za{to, kade {to za niv e korista, tamu im e i pobo`nosta. Arijan, F.<br />

Priru~nik Epiktetov, Kultura, Beograd, 1958, str. 37.<br />

8<br />

Nema ni{to poprirodno od toa: da se misli deka e dobro i da se saka<br />

se {to predizvikuva zadovolstvo, kako i da se misli deka e zlo i da se mrazi<br />

se {to e bolka i se {to predizvikuva bolka. Me|utoa vo prirodata <strong>na</strong> ~ovekot<br />

e i toa deka: dobroto (zadovolstvoto) prestanuva da se ~uvstvuva (i ottamu<br />

pravilno da se ocenuva i soodvetno <strong>na</strong> takvata oce<strong>na</strong> da se saka) koga 1. nekoj<br />

}e se <strong>na</strong>vikne <strong>na</strong> nego (koga neprekidno trae, koga poradi trajnosta <strong>na</strong> dobroto<br />

nekoj oddam<strong>na</strong> ne po~ustvuval nikakvo zlo - toj {to ne z<strong>na</strong>e {to e zlo, ne z<strong>na</strong>e<br />

nitu {to e dobro), i 2. koga premnogu lesno se doa|a do nego, kako {to i zloto<br />

(bolkata) prestanuva da se ~uvstvuva (i ottamu pravilno da se ocenuva i soodvetno<br />

<strong>na</strong> takvata oce<strong>na</strong> da se mrazi) koga 1. nekoj }e se <strong>na</strong>vikne <strong>na</strong> nea (koga neprekidno<br />

trae, koga poradi trajnosta <strong>na</strong> zloto nekoj oddam<strong>na</strong> ne po~ustvuval<br />

nikakvo dobro - toj {to ne z<strong>na</strong>e {to e dobro, ne z<strong>na</strong>e nitu {to e zlo) i 2. koga<br />

premnogu lesno se osloboduvame od nea.<br />

9<br />

Ednostavno, no toa ne e prifateno od site. Nepravedniot e bezbo`nik,<br />

veli Marko Aurelije. Celokup<strong>na</strong>ta priroda gi sozdala site razumni su-<br />

{testva edni zaradi drugi, za da si pomagaat me|u sebe koga treba, da ne si <strong>na</strong>nesuvaat<br />

zlo edni <strong>na</strong> drugi. Onoj {to pravi sprotivno <strong>na</strong> nejzi<strong>na</strong>ta volja o~igledno<br />

gre{i protiv presvetite bo`estva. Onoj koj la`e postapuva bezbo`no<br />

kon istata bo`ica.... Bezbo`nik e i onoj koj te`nee kon <strong>na</strong>sladata kako kon<br />

dobro, a ja izbegnuva bolkata kako da e zlo. Koga takov ~ovek pomisluva deka<br />

celokup<strong>na</strong>ta priroda im dodelila i <strong>na</strong> dobrite i <strong>na</strong> lo{ite ne{to {to ne im<br />

78


lo{i gitaristi (Aristotel), od <strong>na</strong>{iot odnos kon drugite proizleguva<br />

pravda ili nepravda (stanuvame pravedni ili nepravedni li~nosti).<br />

Pritoa, da si podobar od lo{ ~ovek ne z<strong>na</strong>~i deka si dobar, tuku samo<br />

deka si pomalku lo{. No, da si polo{ od dobar ne z<strong>na</strong>~i deka si pomalku<br />

dobar, tuku samo deka si lo{. Ili poi<strong>na</strong>ku: podobar od lo{ = pomalku<br />

lo{, polo{ od dobar = lo{.<br />

2. PODELBA NA DOBROTO I ZLOTO<br />

- Soglasno pri~inite {to go uslovuvaat se vr{i glav<strong>na</strong>ta podelba<br />

<strong>na</strong> zloto <strong>na</strong> moralno zlo i prirodno zlo. Pri~inite <strong>na</strong> moralnoto<br />

zlo sekoga{ se <strong>na</strong>o|aat vo subjektot <strong>na</strong> slobodnoto deluvawe, dodeka <strong>na</strong><br />

prirodoto zlo vo deluvaweto <strong>na</strong> prirodnite pri~ini. Pritoa, slobod<strong>na</strong><br />

volja z<strong>na</strong>~i deka ~ovekot mo`el poi<strong>na</strong>ku da postapi, a dokolku se raboti<br />

za storeno zlo mo`e da bide obvinet {to ne postapil poi<strong>na</strong>ku.<br />

Soglasno gor<strong>na</strong>ta podelba vo sferata <strong>na</strong> ~ovekovoto moralno<br />

odnesuvawe ~ovekovoto dobro gi pretstavuva pozitivnite ili moralno<br />

prifatlivite aspekti <strong>na</strong> povedenieto i razmisluvaweto, pa kako:<br />

poim - pretstavuva o<strong>na</strong> {to e vo soglasnost so dobroto, ne{to<br />

dobro, lagodno (pravda, qubov, nesebi~nost, tvore{tvo...)<br />

akt - pretstavuva vrednost,<br />

<strong>na</strong>stan - pretstavuva prijatnost, zadovolstvo, sre}a,<br />

~uvstvo - pretstavuva dobra volja, <strong>na</strong>klonetost, zdravje.<br />

li~nost - su{testvo otelotvoreno vo angel, bog.<br />

pripa|a, toj se buni protiv nea, bidej}i ~esto lo{ite u`ivaat vo radosti i<br />

imaat mo`nosti za zadovolstva, dodeka dobrite go minuvaat `ivotot vo bolki<br />

i so site ne{ta koi ja predizvikuavat bolkata. Onoj {to se pla{i od stradawe,<br />

eden den }e se pla{i od se {to postoi. I ete ti bezbo`ni{tvo. Onoj {to<br />

te`nee kon zadovolstvo, nema da se pla{i da <strong>na</strong>pravi nepravda. Me|utoa treba<br />

da osta<strong>na</strong>t potpolno ramnodu{ni kon o<strong>na</strong> koe celokup<strong>na</strong>ta priroda go deli sekomu,<br />

bidej}i ako taa pravela razlika me|u niv sigurno ne bi postapila taka.<br />

Onie koi se rakovodat spored celokup<strong>na</strong>ta priroda, tie se vo soglasnost so<br />

nea i treba da bidat ramnodu{ni kon nejzinite postapki. Sekako bezbo`en e<br />

i onoj koj ne e ramnodu{en kon bolkata i radosta, smrtta i `ivotot, slavata i<br />

neslavata, voop{to kon rabotite koi prirodata gi deli poded<strong>na</strong>kvo. A pod<br />

toa deka deli pode<strong>na</strong>kvo, jas podrazbiram deka se se slu~uva nezavisno i kako<br />

posledica <strong>na</strong> o<strong>na</strong> {to prirodata poded<strong>na</strong>kvo go deli i <strong>na</strong> sega{nite i <strong>na</strong> idnite<br />

su{testva. Toa go pravi spored opredelen red i soglasnost so nekoja prapri~i<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong> providenieto, spored koja u{te od po~etok go <strong>na</strong>so~ila ureduvaweto<br />

<strong>na</strong> ovoj svet, taka {to soedinila odredeni osnovi za o<strong>na</strong> {to treba da bide<br />

i gi odredila tvore~kite sposobnosti <strong>na</strong> sr`ta, niv<strong>na</strong>ta prome<strong>na</strong> i redosled.<br />

Aurelij, M. Za samiot sebe, Tri, Skopje, 2005, str. 130-131.<br />

79


cel - ne{to e dobro za opredele<strong>na</strong> cel, ne{to e dobro ako ja ispolnuva<br />

celta <strong>na</strong> svoeto postoewe: penkaloto ako pi{uva, satot ako go<br />

poka`uva to~no vremeto, pe~kata ako gree, sijalicata ako sveti.<br />

Od druga stra<strong>na</strong> pak, ~ovekovoto zlo gi pretstavuva negativnite<br />

ili moralno neprifatlivite aspekti <strong>na</strong> povedenieto i razmisluvaweto<br />

i kako:<br />

poim - pretstavuva o<strong>na</strong> {to mu e sprotivno <strong>na</strong> dobroto, ne{to<br />

lo{o, nelagodno (nepravda, omraza, sebi~nost, destrukcija...)<br />

akt - pretstavuva porok, zlostor, protivnost <strong>na</strong> moralot.<br />

<strong>na</strong>stan - uka`uva <strong>na</strong> bolka, nesre}a, tragedija, katastrofa.<br />

~uvstvo - pretstavuva lo{a volja, zlobnost, bolest.<br />

li~nost - su{testvo otelotvoreno vo lo{iot duh (vrag, |avol)<br />

cel - ne{to e lo{o za opredele<strong>na</strong> cel, ne{to e dobro ako ja ispolnuva<br />

celta <strong>na</strong> svoeto postoewe: penkaloto ako ne pi{uva, satot ako<br />

ne go poka`uva to~no vremeto, itn.<br />

Pritoa, mo`e da se ka`e deka zloto vo <strong>pravoto</strong> gi oz<strong>na</strong>~uva negativnite<br />

ili neprifatlivite aspekti <strong>na</strong> ~ovekovoto povedenie, a vo<br />

etikata i negativnite ili neprifatlivite aspekti <strong>na</strong> ~ovekovoto razmisluvawe.<br />

Me|u takvi aspekti <strong>na</strong> negativno povedenie i razmisluvawe<br />

mo`at da se pomestat: omrazata, sebi~nosta, nepravdata, agresivnosta,<br />

destrukcijata.<br />

Ako po ovie razgleduvawe se obideme da go pro<strong>na</strong>jdeme o<strong>na</strong> {to<br />

e zaedni~ko za dobroto i zloto vo odnos <strong>na</strong> odredeni poimi, dejstvija,<br />

<strong>na</strong>stani i ~uvstva ne e te{ko da se sogleda deka so upotrebata <strong>na</strong> dobroto<br />

i zloto vo <strong>na</strong>vedenite <strong>na</strong>soki nie samo oz<strong>na</strong>~uvame i <strong>na</strong> toj <strong>na</strong>~in<br />

gi izrazuvame svojstvata, atributite <strong>na</strong> tie poimi, dejstvija, <strong>na</strong>stani i<br />

~uvstva. Ottamu, dobroto i zloto ne se ni{to drugo, tuku atributi {to<br />

im gi pridavame <strong>na</strong> lugeto, predmetite i pojavite i <strong>na</strong> se drugo {to ne<br />

opkru`uva vo svetot. 10 Atributite "dobro" i "zlo" se samo ruvo za preoblekuvawe<br />

so ~ija pomo{ sakame da ka`eme deka nekoj ili ne{to e<br />

"prijatno" ili "neprijatno," "korisno" ili "{tetno," ili deka tie<br />

zborovi gi izrazuvaat emociite. 11 Ili, poprecizno ka`ano, nema "zlo"<br />

i "dobro" vo smisla <strong>na</strong> svojstva koi stvarno im pripa|aat <strong>na</strong> stvarite i<br />

<strong>na</strong>stanite, postojat samo zadovolstva i neprijatnosti kako psihi~ki<br />

sostojbi. 12 Spored toa, moj stav e deka dobroto i zloto mo`at da se razgleduvaat<br />

samo kako osobini <strong>na</strong> lu|e, predmeti i <strong>na</strong>stani, a ne kako ne-<br />

{to {to postoi samo po sebe. Vo taa smisla, se soglasuvame so gledi-<br />

10<br />

Taka od biolo{ki aspekt, dobroto mora da go sfatime kako "korisno<br />

za sopstve<strong>na</strong>ta reprodukcija," dodeka zloto mora da se sfati kako o<strong>na</strong> {to<br />

vo taa smisla ne e korisno. Me|utoa, ni dobroto ni zloto ne se <strong>na</strong>o|aat vo<br />

genite. I edenoto i drugoto, za <strong>na</strong>s pretstavuvaat samo ostvarlivi mo`nosti.<br />

Svensen, L. <strong>Filozofija</strong> zla, Geopoetica, Beograd, 2006. str, 21 i 22.<br />

11<br />

Kolakovski, L. Mini predavawa o maksi stvarimea, str. 135.<br />

80<br />

12<br />

Ibid, str. 78.


{tata kako o<strong>na</strong> <strong>na</strong> Svensen, so koe ispravno se tvrdi deka dobroto i<br />

zloto se odnosni poimi, ne{to e dobro i zlo, ne samo po sebe, tuku vo<br />

odnos <strong>na</strong> ne{to drugo. Zloto (ili dobroto, m.z.) ne e supstanca, predmet,<br />

tuku osobi<strong>na</strong> <strong>na</strong> predmetite, <strong>na</strong>stanite i postapkite. Zloto ne e<br />

ne{to odredeno ili dobro ograni~eno i nema su{ti<strong>na</strong>. Zloto e {irok<br />

poim koj go koristime da gi opi{eme delata i stradawata. Toj poim<br />

uka`uva <strong>na</strong> mno`estvo fenomeni - <strong>na</strong> primer, <strong>na</strong> bolest, prirodni katastrofi,<br />

smrt, voj<strong>na</strong>, genocid, terorizam, trgovija so droga, robstvo,<br />

zlostavuvawe, <strong>na</strong>silstvo <strong>na</strong>d deca itn. - od {to mo`e da se posomneva<br />

deka e tolku {irok {to mu nedostasuva sodr`i<strong>na</strong> koja mo`e da se specificira.<br />

Me|utoa, site tie zla se priz<strong>na</strong>eni kako zla koi gi pravime<br />

nie lu|eto i otamu poimot <strong>na</strong> zloto e primenliv iako te{ko mo`e da<br />

se uka`e <strong>na</strong> nepophodnite i dovolnite uslovi za negovata prime<strong>na</strong>. Za<br />

da se pomirime so postoeweto <strong>na</strong> ovie zla, taka {to postoeweto <strong>na</strong> svetot<br />

}e izgleda opravdano i da postoi <strong>na</strong>de` deka }e se promeni kon<br />

podobro, tragame za smislata <strong>na</strong> zloto. Za taa smisla se traga vo religijata,<br />

13 vo verata vo gospod, 14 vo verata za <strong>na</strong>predok i vo politi~kite<br />

ideologii. Na razli~ni <strong>na</strong>~ini se pravat obidi da se opravda zloto za<br />

da se pomirime so stradawata vo svetot. Moj op{t stav, veli Svensen, e<br />

deka zloto ne mo`e da se opravda i deka ne treba da go opravduvame i<br />

deka sekoe pomiruvawe so stradaweto e la`no. Ako ja pogledneme istorijata<br />

{to neposredno ni prethode{e, vekot koj {to tuku go ostavivme<br />

zad sebe, ne mo`eme da <strong>na</strong>jdeme nikakva smisla vo nebroenite tra|edii,<br />

nikakva bo`ja proimisla ili aktiv<strong>na</strong> istoriska sila koi bi mo`ele<br />

da gi opravdaat. 15<br />

Moj stav e deka dobroto i zloto ne se ni{to drugo tuku zadovolstvo<br />

i bolka, odnosno o<strong>na</strong> {to vo <strong>na</strong>s predizvikuva ili ni donesuva<br />

zadovolstvo i bolka. Spored toa, dobroto i zloto vo moral<strong>na</strong> smisla se<br />

ednostavno soglasuvawa i nesoglasuvawa <strong>na</strong> <strong>na</strong>{ite volevi dejstvija so<br />

13<br />

Religijata ima trokrat<strong>na</strong> funkcija: za celokupnoto ~ove{tvo uteha<br />

za li{uvawata koi gi iziskuva `ivotot, za pogolemoto mnozinstvo lu|e ohrabruvawe<br />

emocio<strong>na</strong>lno da ja prifatat svojata klas<strong>na</strong> polo`ba, a za vladea~koto<br />

malcinstvo osloboduvawe od ~uvstvoto <strong>na</strong> vi<strong>na</strong> koja e predizvika<strong>na</strong> so<br />

stradaweto <strong>na</strong> onie koi tie gi ugnetuvaat. Fromm, E. Dogma o Kristu, Zagreb,<br />

1989, str. 23.<br />

14<br />

Luter veli deka verata e semo}<strong>na</strong>. Na onoj koj veruva mora se da mu e<br />

mo`no. Za{to, verata pravi o<strong>na</strong> {to ne e ni{to da bide ne{to, i predmetite<br />

so koi ne mo`e ni{to da se mo`e se... Verata veruva vo ~udo, zgora <strong>na</strong> toa verata<br />

i verata vo ~udo se edno i isto... Verata, toa e veruvawe deka se e mo`no...<br />

Bog ne mo`e da bide doka`an, vo nego mo`e samo da se veruva... Ako veruvam<br />

deka bog postoi, toj i postoi, t.e. za mene: ako ne veruvam deka postoi, toga{<br />

toj i ne postoi, za mene. Foerbah, L. Predavanja o su{tini religije, Kultura, Beograd,<br />

1955, str. 215- 217.<br />

15<br />

Svensen, L, op. cit. str. 26.<br />

81


nekoj zakon koj so pomo{ <strong>na</strong> voljata i mo}ta <strong>na</strong> zakonodavecot ni <strong>na</strong>nesuva<br />

dobro ili zlo, u`ivawe ili bolka, koi po <strong>na</strong>redba <strong>na</strong> zakonodavecot<br />

go sledat <strong>na</strong>{eto pridr`uvawe ili kr{ewe <strong>na</strong> zakonot, se o<strong>na</strong><br />

{to go <strong>na</strong>rekuvame "<strong>na</strong>grada" i "kaz<strong>na</strong>." ...So ogled <strong>na</strong> toa {to ne e mo-<br />

`no da se zamisli postoewe <strong>na</strong> nekoe pravilo koe ja opredeluva ~ovekovata<br />

volja i deluva <strong>na</strong> slobodnite akcii, a da ne nosi so sebe prisilba<br />

vo vid <strong>na</strong> dobro i zlo, zamisluvaj}i nekoj zakon, nie morame da zamislime<br />

i nekoja <strong>na</strong>grada ili kaz<strong>na</strong> vrza<strong>na</strong> za toj zakon. Zaludno edno razumno<br />

su{testvo bi se obidelo da upravuva so dejstvuvaweto <strong>na</strong> drugo, koga<br />

ne bi mo`elo da go <strong>na</strong>gradi pokoruvaweto <strong>na</strong> toj drug kon svoeto pravilo,<br />

odnosno da go kazni negovoto skr{nuvawe od toa pravilo, <strong>na</strong>nesuvaj}i<br />

mu nekoe dobro ili zlo. 16 So drugi zborovi, bez <strong>na</strong>grada (dobro) i<br />

kaz<strong>na</strong> (zlo), nikoj ne mo`e da se pottikne da dejstvuva ili da ne dejstvuva<br />

soglano so nekoe pravilo. Ottamu i <strong>na</strong>gradata i kaz<strong>na</strong>ta se interesot<br />

za postignuvawe dobro, odnosno, za odbrgnuvawe zlo.<br />

- Vo etikata se ispituva: 1. {to e dobro ili vredno, <strong>na</strong>sproti<br />

sekoe zlo, no i 2. {to e ispravno. 17 Vo taa smisla postojat: 1. teorii koi<br />

opredeluvaat {to e dobro ili vredno: ed<strong>na</strong> eti~ka teorija mo`e za<br />

dobro (vredno) da ja proglasi <strong>na</strong> primer, li~<strong>na</strong>ta sloboda, no i <strong>na</strong>tamu<br />

vo site situacii da ne e jasno kako treba da se postapi, i 2. teorii koi<br />

opredeluvaat {to eispravno: zatoa (koga, <strong>na</strong> primer, nekoja politi~ka<br />

grupacija se zalaga za smaluvawe <strong>na</strong> stepenot <strong>na</strong> slobodata) e potreben<br />

vtoriot del <strong>na</strong> eti~kite teorii - delot koj opredeluva {to e ispravno.<br />

Vo toj slu~aj se pojavuva interesno pra{awe: dali e vo soglasnost so<br />

po~ituvaweto <strong>na</strong> li~<strong>na</strong>ta sloboda <strong>na</strong> taa grupacija da i se dopu{ti nepre~eno<br />

da deluva {to mo`e da dovede do toa, taa grupacija da dojde <strong>na</strong><br />

vlast i od taa pozicija da gi ograni~i li~nite slobodi. Ili pak, e so<br />

soglasnost so u<strong>na</strong>preduvawe <strong>na</strong> li~nite slobodi da i se zabrani deluvaweto<br />

zaradi nesakanite posledici {to mo`e da <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>t tokmu po<br />

li~nite slobodi. Ovde stapuva <strong>na</strong> sce<strong>na</strong> opredeluvaweto {to e ispravno.<br />

So opredelbata {to e ispravno se odgovora <strong>na</strong> pra{aweto - kako<br />

nekoj (poedinec ili grupa) treba da postapi koga rea|ira <strong>na</strong> dobro<br />

(ili vredno). Postojat dva vida teorii {to se odnesuvaat <strong>na</strong> opredeluvaweto<br />

<strong>na</strong> ispravnoto:<br />

a) Deontolo{ki teoriji za ispravnoto se onie koi svoite sudovi<br />

gi gradat spored postapkite nezavisno od posledicite koi gi predizvikuva<br />

postapkata. Spored niv, <strong>na</strong>jbitno e po~ituvaweto <strong>na</strong> vred-<br />

16<br />

Vidi: Tubi}, R. Britanska filozofija morala, Eri~ke teorije od XVII do<br />

konca XIX vijeka, Svjetlost, Sarajevo, 1978, str. 166.<br />

17<br />

Etikata opfa}a tri u~ewa: 1. u~ewe za <strong>na</strong>jvisokoto dobro kako <strong>na</strong>jvisoka<br />

cel <strong>na</strong> moral<strong>na</strong>ta aktivnost, 2. u~ewe za doblesta kako dobro ostvareno<br />

vo ~ovekot poedinec, i 3. u~ewe za dr`avata kako dobro ostvareno vo socijalniot<br />

`ivot. \uri}, M. Istorija helenske etike, Zavod za u|beni}e i <strong>na</strong>stav<strong>na</strong><br />

sredstva, Beograd, 1987, str. 334.<br />

82


nostite. Na primer, ako kako dobro se zeme neprikosnovenosta <strong>na</strong> ~ovekoviot<br />

`ivot, toga{ sudot <strong>na</strong> toj {to sledi opredele<strong>na</strong> deontolo{ka<br />

teorija bi mo`el da bide: "Ne e ispravno da se ubie nekoj ~ovek za da<br />

se spasat iljada drugi, za{to pod nikakvi okolnosti ne e ispravno da<br />

se ubie ~ovek."<br />

b) Konsekvencijalisti~ki teorii za ispravnoto koi ispravnosta<br />

<strong>na</strong> opredele<strong>na</strong> postapka ja ocenuvaat spored posledicite koi taa<br />

postapka bi ja predizvikale vo dadeni okolnosti (bez ogled <strong>na</strong> ispravnosta<br />

<strong>na</strong> taa postapka izvade<strong>na</strong> od kontekstot). Spored niv <strong>na</strong>jbitno e<br />

u<strong>na</strong>preduvaweto <strong>na</strong> vrednostite. Na primer, ako za dobro se zeme blagosostojbata<br />

<strong>na</strong> lu|eto, toga{ sudot <strong>na</strong> nekoj koj ja sledi ovaa teorija bi<br />

mo`el da izgleda vaka: "Ispravno e so godini da se stavaat <strong>na</strong> maki nekolku<br />

ili iljadnici lu|e, ako e verojatno deka toa }e dovede do blagosostojba<br />

<strong>na</strong> milijarda drugi lu|e).<br />

I<strong>na</strong>ku, fakt e deka vo <strong>na</strong>jgolem broj slu~ai za ispravno se smeta<br />

o<strong>na</strong> {to go misli i ~uvstvuva mnozinstvoto, o<strong>na</strong> {to e logi~no ili o<strong>na</strong><br />

{to <strong>na</strong>vleguva vo <strong>na</strong>tprirodnoto, misti~noto.<br />

O<strong>na</strong> {to, me|utoa, od aspekt <strong>na</strong> ispravnoto za <strong>na</strong>s e interesno e<br />

pra{aweto: dali sî {to e dobro i ispravno e i pravedno? Koe mesto go<br />

zafa}a pravednosta, kade se <strong>na</strong>o|a pravednosta - pred, po, ili me|u<br />

dobroto i ispravnoto? Toa e o<strong>na</strong> <strong>na</strong> {to sakam da <strong>na</strong>jdem odgovor. Moj<br />

stav e deka pravednoto e ne{to {to se <strong>na</strong>o|a me|u dobroto (vrednoto) i<br />

ispravnoto. Ne{to mo`e da bide dobro (vredno), no ne i pravedno i<br />

samo ottamu neispravno. Primer, dobro e nekogo pari~no da go <strong>na</strong>gradi{,<br />

me|utoa ako taa pari~<strong>na</strong> <strong>na</strong>grada bila opredele<strong>na</strong> samo za pobednikot<br />

<strong>na</strong> nekoja trka, <strong>na</strong>graduvaweto <strong>na</strong> posledniot <strong>na</strong>mesto <strong>na</strong> prviot<br />

e nepravedno i otamu neispravno odnesuvawe. Mo`<strong>na</strong> e me|utoa i situacija<br />

koga ne{to, {to iako e zlo, samo poradi toa {to e pravedno da e<br />

i ispravno. Primer, da se tepa samo neposlu{noto, od trite deca, ne e<br />

dobro (tepaweto voop{to e zlo), a sepak e pravedno, a ottamu i ispravno.<br />

Ili da izla`e{ za toa kade se krie nekoj {to drug saka da go ubie,<br />

ne e dobro (la`eweto ne e vrednost) no mnogupati sepak e pravedno i<br />

samo zatoa {to e pravedno e ispravno. 18 Pravdata z<strong>na</strong>~i ispravno pra-<br />

18<br />

Kako {to ved<strong>na</strong>{ mo`e da se zabele`i ovoj moj stav e sprotiven <strong>na</strong><br />

stavot Kant deka moralniot zakon mora da bide celosno nepromenliv. Koga }e<br />

spoz<strong>na</strong>m nekoj kategori~ki (moralen) imperativ, sum spoz<strong>na</strong>l nekoe pravilo<br />

koe nema isklu~oci. Vo esejot "Za tobo`noto pravo da se la`e od qubov kon<br />

lu|eto," Kant mu odgovori <strong>na</strong> Benxamin Konstant. Da pretpostavime deka potencijalen<br />

ubiec se raspra{uva za dvi`eweto <strong>na</strong> `rtvata {to ja izbral. I da<br />

pretpostavime deka sme izla`ale za da ja spasime `rtvata. Ubiecot potem gi<br />

sledi moite upatstva, no `rtvata bez moe z<strong>na</strong>ewe se premestila tokmu tamu<br />

kade {to go upativ ubiecot. Poradi toa ubistvoto e storeno kako posledica<br />

<strong>na</strong> mojata laga, a jas sum odgovoren tokmu zatoa {to la`ev. Me|utoa da ja zboruvav<br />

visti<strong>na</strong>ta, ne bi mo`el da se smetam za odgovoren bez ogled <strong>na</strong> toa {to i<br />

83


vo: pravda = ispravno pravo. 19 Nakratko, ne{to e ispravno ako e pravedno.<br />

dobro /zlo pravedno/nepravedno ispravno/neispravno<br />

So drugi zborovi, i dobroto i zloto - ako se pravedni - vodat<br />

kon ispravno povedenie, no ako dobroto ili zloto ne se pravedni - nikoga{<br />

ne mo`at da vodat kon ne{to {to mo`e da se <strong>na</strong>re~e ispravno.<br />

Ottamu, mo`e slobodno da se ka`e, deka tokmu pravednosta/nepravednosta<br />

(a ne dobroto/zloto - vrednosta/porokot) se <strong>na</strong>jbitniot faktor<br />

za doa|awe do odgovor {to e ispravno, tie e pokazatel za proodnost <strong>na</strong><br />

patot kon ispravnosta. Z<strong>na</strong>~i, pri sekoja procenka <strong>na</strong> moralnoto povedenie<br />

treba da se po~ituva relacijata: dobro/zlo - pravedno - ispravno,<br />

odnosno, dobro/zlo - nepravedno - neispravno. Ottamu, smetam deka<br />

nikoga{ ne smee da se zaboravi, deka i dobroto i zloto ako se pravedni<br />

mo`at da bidat ispravni ({to z<strong>na</strong>~i moralni povedenija), i obratno<br />

ako se nepravedni da bidat neispravni ({to z<strong>na</strong>~i nemoralni povedenija).<br />

- Ovde e vreme da se istakne i osnov<strong>na</strong>ta razlika me|u etikata i<br />

<strong>pravoto</strong> i ottamu razli~<strong>na</strong>ta pozicijata <strong>na</strong> pravdata vo ovie dve disciplini.<br />

Etikata e <strong>na</strong>uka za toa {to e X (moralno - dobro/vredno, pravedno,<br />

ispravno,) i zo{to treba da se pravi X. Mo`ni odgovori se:<br />

- za{to toa toa e bo`ja volja.<br />

- za{to toa e tvoja dol`nost (nezavisno od i da e drugo: dol`nost<br />

zaradi dol`nost, X zaradi X). Najdobar odgovorot <strong>na</strong> ova e pra-<br />

{aweweto: A zo{to toa mora da go pravi{?<br />

- za{to jas sakam taka da bide (li~<strong>na</strong> volja).<br />

- za{to drug saka taka da bide (tu|a volja i sila).<br />

- za{to toa e korisno za mene (vo moj interes).<br />

- za{to toa e korisno za drugite (interes <strong>na</strong> drugite)<br />

Nakratko: Za{to gi po~ituvame moralnite pravila koi <strong>na</strong>lagaat:<br />

deluvaj dobro, pravedno i ispravno?<br />

Vo <strong>na</strong>{ata priroda (interes za opstanok i sre}a) e da poseduvame<br />

izvesni potrebi i `elbi i da se stremime kon nivno zadovoluvawe.<br />

Ovie potrebi i `elbi se (i treba da se) podmiruvaat so podr`uvawe <strong>na</strong><br />

moralnite pravila. Otttamu proizleguva nivnoto objasnuvawe i oprada<br />

se slu~ilo. Za{to moja do`nost e da go po~ituvam imperativot i da ne se<br />

osvrnuvam <strong>na</strong> posledicite... Spored Kant, mojata dol`nost e moja do`nost bez<br />

ogled <strong>na</strong> posledicite <strong>na</strong> ovoj ili <strong>na</strong> onoj svet. Vidi: Makintajer, A, Kratka<br />

istorija Etike, str. 217-218.<br />

19<br />

"Pravdata z<strong>na</strong>~i ispravnost vo nejzi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong>so~enost tokmu kon <strong>pravoto</strong>..."<br />

Radbruh, G. <strong>Filozofija</strong> pava, Nolit, Beograd, 1980, str. 49.<br />

84


vduvawe. Vo takviot opis nie sekako poa|ame od edno e i zavr{uvame<br />

so edno treba. Pri {to:<br />

~ovekova priroda = interes za opstanok i sre}a.<br />

sre}a = sostojba i cel: korist, dobro, zadovolstvo (otsustvo <strong>na</strong><br />

bolka)<br />

dobro = sekoe dobro i zlo ako e pravedno i ottamu ispravno.<br />

Ottamu vistinski odgovor i samo <strong>na</strong> pra{aweto - Zo{to treba<br />

da bidam praveden? Zo{to slu`i pravdata? e - Za{to e od moja korist,<br />

za{to taa e sredstvo za ostvaruvawe <strong>na</strong> mojot so posredstvo <strong>na</strong> tu|ite<br />

interesi, za{to ima dobri posledici - vodi kon sre}a (go zgolemuva<br />

zadovolstvoto i ja <strong>na</strong>maluva bolkata). 20<br />

dobro / lo{o<br />

+ korisno<br />

pravedno<br />

dobro / lo{o<br />

+ {tetno<br />

nepravedno<br />

Vakvoto stojali{teme|utoa treba da se sfati relativno, za{to<br />

sekoe dobro i zlo, kako vpro~em i samata korist i {teta se relativni<br />

poimi. Imeno, ~estopati se slu~uva motivite (<strong>na</strong>merite) i okolnostite<br />

(vklu~itelno i vremeto) vo osnova go menuvaat z<strong>na</strong>~eweto <strong>na</strong><br />

delata koi <strong>na</strong> prv pogled se sli~ni. Nie zboruvame za razlika me|u<br />

smrt od rakata <strong>na</strong> razbojnik, od lovec <strong>na</strong> koj `rtvata mu se storila<br />

20<br />

Klu~en poim <strong>na</strong> teorijata <strong>na</strong> odlu~uvaweto e poimot korisnost (utility),<br />

pri {to me|u istra`uva~ite <strong>na</strong> ovaa oblast e prifaten stavot deka e mo-<br />

`no site vrednosti da se podvedat pod ovoj poim. Da <strong>na</strong>glasime deka z<strong>na</strong>~eweto<br />

<strong>na</strong> poimot "korisnost" vo teorijata <strong>na</strong> odlu~uvaweto ne implicira nu-<br />

`no lakomost (grame`livost) ili ekonomska korist (iako tie ne se isklu~eni)<br />

tuku dobivka, sfate<strong>na</strong> vo <strong>na</strong>j{iroka smisla. Vo <strong>na</strong>~elo, racio<strong>na</strong>l<strong>na</strong> odluka<br />

e o<strong>na</strong>a odluka ~ii ishod donesuva maksimala korisnost. Odlu~uvaweto <strong>na</strong>j~esto<br />

e proces vo koj zemame predvid pove}e okolnosti (fakti), pri {to <strong>na</strong> sekoja<br />

od okolnostite i pridavame pogolemo ili pomalo z<strong>na</strong>~ewe, odnosno pogolema<br />

ili pomala te`i<strong>na</strong>. Pri donesuvaweto <strong>na</strong> odluki se potpirame <strong>na</strong> subjektiv<strong>na</strong>ta<br />

procenka <strong>na</strong> korisnosta (subjective utility) so ogled <strong>na</strong> toa {to procenkite<br />

<strong>na</strong> z<strong>na</strong>eweto i vrednosta <strong>na</strong> oddelni okolnosti koi u~estvuvaat vo donesuvaweto<br />

<strong>na</strong> odlukata se usloveni so <strong>na</strong>{iot vrednosen sistem i preferencii.<br />

Vrz odlu~uvaweto vlijaat i sostojbite <strong>na</strong> prirodata, t.e. okolnosti koi se mo-<br />

`ni i ~esto nepredvidlivi i koi ne se pod <strong>na</strong>{a kontrola. Ako ne ja z<strong>na</strong>eme<br />

niv<strong>na</strong>ta verojatnost zboruvame za odlu~uvawe vo uslovi <strong>na</strong> neizvesnost, a ako<br />

ni se poz<strong>na</strong>ti za odlu~uvawe vo uslovi <strong>na</strong> merliv neizvesnost (rizik). Ishodot<br />

<strong>na</strong> odlukata e z<strong>na</strong>~i usloven od <strong>na</strong>{iot izbor i sostojbata <strong>na</strong> prirodata. So<br />

vkrstuvaweto <strong>na</strong> ovie dve okolnosti dobivame matrica <strong>na</strong> odlukata. Kosti¢,<br />

Aleksandar. Kognitiv<strong>na</strong> psihologija, Zavod za uxbeniki i <strong>na</strong>stav<strong>na</strong> sredstva,<br />

Beograd, 2006, str. 352, 363 i 367-368.<br />

85


kako dive~, od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> ludak ili dete, od ~ovek koj samo se branel od<br />

svojot neprijatel ili od xelatot koj samo izvr{uval legitim<strong>na</strong> <strong>na</strong>redba,<br />

od vojnik koj ja brani svojata zemja od invazija i vojnik koj ubiva<br />

civili. Ubistvoto nekoga{ se kaznuva mnogu strogo (svirepo, od bezobyir<strong>na</strong><br />

odmazda), a nekoga{ blago (ubistvo od nebre`nost, ubistvo <strong>na</strong><br />

dete pri pora|awe, ubistvo <strong>na</strong> mig, euta<strong>na</strong>zija), nekoga{ se prostuva, a<br />

nekoga{ se smeta za normal<strong>na</strong> dol`nost koja ne povlekuva ni osuda ni<br />

pofalba, a ponekoga{ zaslu`uva duri i <strong>na</strong>jgolemi po~esti. Poi<strong>na</strong>ku<br />

ka`ano, edno isto ne{to mo`e da ima ed<strong>na</strong>{ vakvi, drugpat poi<strong>na</strong>kvi<br />

osobini. Toa go poka`uva i slednovo: Morskata voda e <strong>na</strong>j~ista i <strong>na</strong>jvalka<strong>na</strong>:<br />

za ribite pitka i `ivotvor<strong>na</strong>, a za lu|eto nepitka i pogub<strong>na</strong>.<br />

Ognot e nu`en del od prirodata i ne se z<strong>na</strong>e dali toj pove}e uni{tuva<br />

ili sozdava (Heraklit). I zloto i dobroto se edno. Lekarite barem<br />

koga se~at i palat <strong>na</strong> site mesta i svirepo gi tretiraat bolnite, barat<br />

u{te i <strong>na</strong>grada, iako ne ja zaslu`uvaat, za{to pravat isti dobra kako<br />

bolestite, t.e. lekuvaweto <strong>na</strong> bolniot (dobro) e vrzano za nivnoto ~uvstvo<br />

<strong>na</strong> bolki (zlo). Na takvata relativnost uka`uvaat i ovie <strong>na</strong>vodi:<br />

Za imeto pravda lu|eto ne bi z<strong>na</strong>ele da nema nepravda, Za da se ~uvstvuva{<br />

osamen potrebno e da postojat drugi lu|e. Bolesta go pravi zdravjeto<br />

prijatno, gladot - sitosta, zamorenosta - odmorot. I obratno.<br />

Ottamu za Lao Ce, dobroto ne e apsolutno, tuku e samo ed<strong>na</strong> stra<strong>na</strong> <strong>na</strong><br />

komplementarniot par <strong>na</strong> sprotivnosti. Kako {to nema svetlost bez<br />

senka, taka nema ni dobro bez zlo. Ako site lu|e z<strong>na</strong>at deka dobroto e<br />

dobro, toga{ ve}e postoi zlo... Ne postoi soglasnost vo vrska so dobroto<br />

i zloto. Stanuva zbor za ne{ta koi razli~no se tolkuvaat vo ovie<br />

ili onie vremiwa, odnosno <strong>na</strong> ova ili <strong>na</strong> o<strong>na</strong> mesto. 21 Ne se samo osobinite<br />

relevantni, tuku i vrednostite. Samo <strong>na</strong> гospod se mu e ubavo i<br />

dobro i pravedno, a lu|eto za edno smetaat deka e pravedno, a za drugo<br />

deka e nepravedno. Od toa sleduva deka nema moral koj bi bil apsolutno<br />

postojan. Eden e moralot vo edno vreme i vo edno mesto, a poi<strong>na</strong>kov<br />

vo drugo vreme i vo drugo mesto. Tie razliki gi proizveduva stepenot<br />

<strong>na</strong> op{testveniot razvoj. Zatoa eti~kite normi mo`at da imaat samo<br />

relativno, a nikoga{ apsolutno obele`je. Moralot, a vo negovi ramki<br />

i pravdata kako moral<strong>na</strong> kategorija, e vo neprestano menuvawe - toa e<br />

specijalen priroden proces vo odnos <strong>na</strong> socijalniot organizam. 22 Ottamu,<br />

spored mene slobodno mo`e da se konstruira slednovo ravenstvo:<br />

pravda = "kako kade, kako koga i kako za kogo."<br />

Nakratko <strong>na</strong>{iot `ivot e poln so dejstvija ~ija dobra ili lo{a<br />

sodr`i<strong>na</strong> e relativ<strong>na</strong>. Zatoa, za toa {to e dobro ili zlo e potreb<strong>na</strong><br />

procenka <strong>na</strong> zakonot ili pravdata, {to z<strong>na</strong>~i soglasnost <strong>na</strong> mnozinstvoto,<br />

a koga takva soglasnost izostanuva ili zad vidliviot rezultat<br />

21<br />

Vilhelm, R. Komentari <strong>na</strong> Lao C, Tao Te \ing, Knjiga smisla i `ivota, Babun,<br />

Beograd, 2005, str. 37.<br />

22<br />

\uri}, M. Istorija helenske etike, str. 133.<br />

86


<strong>na</strong> dejstvieto se krie druga <strong>na</strong>mera - procenka <strong>na</strong> bog bez soglasnost<br />

nitu <strong>na</strong> angelot, nitu <strong>na</strong> |avolot, pa ni <strong>na</strong> ~ovekot.<br />

Ottamu, bog, zakon i pravda <strong>na</strong> ~ovek mu se potrebni tokmu poradi<br />

relativnosta <strong>na</strong> dobroto i zloto. Koga me|u lu|eto ne postoi<br />

ed<strong>na</strong>kvost vo tolkuvaweto {to e dobro, a {to zlo <strong>na</strong> pomo{ <strong>na</strong>jprvin se<br />

povikuva 1. svoeto Jas, a vo otsustvo <strong>na</strong> sila da se <strong>na</strong>metne svoeto sopstveno<br />

stojali{te, nekoe od slednive avtoriteti, 2. gospod, 3. zakonot, 4.<br />

pravdata. Ottamu, mo`e da se ka`e deka pravdata e poslednoto sredstvo<br />

so koe se meri, se opredeluva {to e dobro, a {to zlo vo svetot vo koj<br />

`iveeme, i vo zavisnost od <strong>na</strong>{ite momentni `elbi, potrebi i sfa}awa,<br />

(individualen i kolektiven interes) kakvo treba da bide nivnoto<br />

mesto i nivniot soodnos (<strong>na</strong> koj <strong>na</strong>~in dobroto i zloto mo`at da go menuvaat<br />

svoeto mesto) vo prostoreot i vremeto vo koi `iveeme.<br />

Pravoto e <strong>na</strong>uka za regulirawe <strong>na</strong> povedenieto <strong>na</strong> lu|eto. Taa<br />

dava odgovor <strong>na</strong> pra{aweto: Zo{to treba da go po~ituvame realniot<br />

(pozitivniot zakon) i da se stremime kon idealniot zakon (pravdata,<br />

o<strong>na</strong> {to treba da bide). Mo`ni odgovori se:<br />

- za{to gi odobruva gospod,<br />

- za{to gi propi{uva legitim<strong>na</strong> vlast,<br />

- za{to e zakon, odnosno pravda (zakonot e zakon, pravda zaradi<br />

pravda),<br />

- za{to nivnoto po~ituvawe e sredstvo za postignuvawe <strong>na</strong> onie<br />

formi <strong>na</strong> `ivot koi <strong>na</strong>jmnogu ne zadovoluvaat,<br />

- za{to, ako ne gi po~ituvame }e bideme kazneti ili <strong>na</strong> nekoj<br />

drug <strong>na</strong>~in povredeni od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> onie {to se <strong>na</strong> vlast.<br />

- zaradi sopstveniot interes (samointeres, sopstve<strong>na</strong>ta sre}a)<br />

- zaradi op{to dobro (univerzal<strong>na</strong>ta sre}a, sre}ata <strong>na</strong> drugi)<br />

Od prethodnoto mo`e da se konstatira slednovo:<br />

1. Pravdata kako moralno pra{awe e upate<strong>na</strong> kon poedinecot.<br />

Ovde se postavuvaat pra{awata: Kako da `iveeam? [to da pravam?<br />

a <strong>na</strong> odgovorot pravi toa i toa, sleduva i novo pra{awe - Za{to<br />

da go pravam toa?<br />

2. Pravdata kako pravno pra{awe e upate<strong>na</strong> kon dr`avata.<br />

Ovde se postavuva pra{aweto: Za{to e potrebno idealno pravo<br />

(pravda)? Toa se vsu{nost pra{awata od ed<strong>na</strong>kov interes vo ovoj trud.<br />

3. [TO E DOBRO, A [TO ZLO (QUID EST BONUM, QUID EST<br />

MALUM)<br />

Da se odgovori {to e dobro ili zlo <strong>na</strong>vidum ne e voop{to te-<br />

{ka zada~a ako se trgne od toa deka vo re~isi site op{testveni sredini<br />

dobroto se povrzuva so zdovolstvo (u`ivawe), sloga (mir), i dobivka/}ar<br />

(`ivot) - <strong>na</strong>kratko sre}a, a zloto so bolka (stradawe), sudiri<br />

(voj<strong>na</strong>), i zaguba/{teta (smrt) - <strong>na</strong>kratko nesre}a. Fakt e deka se rabo-<br />

87


ti za dualisti~ka kategorija: za dobroto i zloto kako za dva protivre~ni<br />

poimi. Gor<strong>na</strong>ta zabele{ka sepak ne prestavuvala nikakva satisfakcija<br />

za brojni misliteli poopstojno da se zafatat so nivnoto razgarani~uvawe.<br />

- Taka, spored Demokrit (460-370 p.n.e.) <strong>na</strong>jvisokoto dobro e<br />

bla`enstvoto koe se sostoi vo traj<strong>na</strong> du{ev<strong>na</strong> vedri<strong>na</strong> - eutimija, koja<br />

toj ja <strong>na</strong>rekuva i blagosostojba, harmonija, ramnote`a i duhov<strong>na</strong> nepopre~enost.<br />

Eutimijata se zasnova vrz soz<strong>na</strong>nieto i razlikuvaweto <strong>na</strong> zadovolstvata.<br />

Za ~ovekot e <strong>na</strong>jdobo ako svojot `ivot go pomine vo {to<br />

pogolema du{ev<strong>na</strong> vedri<strong>na</strong> i {to pomala zlobnost. Toa }e bide slu~aj<br />

toga{ koga svoite zadovolstva nema da gi bara vo minlivite ne{ta,<br />

zo{to onie koi od stomakot gi baraat svoite u`ivawa i ja <strong>na</strong>dminuvaat<br />

merata vo jadeweto i pieweto ili vo qubovnite <strong>na</strong>sladi, za niv site<br />

u`ivawa se kratki i ne traat dolgo, tuku samo dodeka jadat i pijat.<br />

Bolkite od toa e mnogukrati, za{to kopne`ot za istite u`ivawa sekoga{<br />

povtorno se pojavuva. Ottamu, glavniot uslov za postignuvawe <strong>na</strong><br />

eutimijata e odr`uvaweto <strong>na</strong> merka. So toa Demokrit <strong>na</strong>~elno go prifa}a<br />

zadovolstvoto, no samo o<strong>na</strong> ~ii izvor e visti<strong>na</strong>ka merka i zatoa e<br />

ubavo i nepreodno. Spored Demokrit, isto kako i Hipokrat pred nego<br />

i Aristotel po nego, ubavo i privle~no e samo o<strong>na</strong> {to e so mera, a<br />

odbivno seto o<strong>na</strong> {to pretstavuva prekumernost ili nedostig. Vtoriot<br />

uslov za eutimijata za prv pat vo helenskata etika e ispolnuvaweto <strong>na</strong><br />

dol`nosta. Spored Demokrit, pri~i<strong>na</strong>ta poradi koja ~ovekot se vozdr`uva<br />

od grev ne treba da bide stravot, tuku ~uvstvuvaweto <strong>na</strong> dol`nost.<br />

Svojata moral<strong>na</strong> sila ~ovekot ja poka`uva osobeno koga vo nesre-<br />

}a misli <strong>na</strong> toa {to go <strong>na</strong>reduva dol`nosta. Pravednosta se sostoi vo<br />

ispolnuvaweto <strong>na</strong> svojata do`nost, a nepravednosta vo nejzinoto zapostavuvawe.<br />

Ispolnuvaweto <strong>na</strong> dol`nosta e izvor <strong>na</strong> du{ev<strong>na</strong>ta vedri<strong>na</strong>,<br />

<strong>na</strong> sila i spokojstvo, a zapostavuvaweto sozdava nezadovolstvo, nemir<br />

i izma~uvawe <strong>na</strong> sebesi. 23 Podobar za doblesno odnesuvawe e onoj<br />

koj deluva so pomisluvawe od srceto i so razborito uveruvawe, odo{to<br />

onoj koj deluva spored zakonot i nu`nosta. Za{to, sigurno potajno }e<br />

gre{i onoj kogo od nepravdata go odvra}a zakonot, a toj koj <strong>na</strong> dol`nosta<br />

i prio|a so uveruvawe ne e mo`no da vr{i ni{to lo{o, ni tajno ni<br />

javno. Dobar ne e onoj koj ne pravi nepravda, tuku onoj koj voop{to ne<br />

saka da ja pravi. Zlo pak e da se ogleda{ <strong>na</strong> lo{ite, no i da ne se ogleda{<br />

<strong>na</strong> dobrite. Z<strong>na</strong>~i, moralnoto dostoinstvo <strong>na</strong> ~ovekot zavisi od<br />

pomisluvaweto vo srceto so koe ~ovekot mu pristapil <strong>na</strong> deluvaweto,<br />

23<br />

So toa {to bara ~ovekot vo svoeto moralno deluvawe se rakovodi<br />

samo od dol`nosta, Demokrit potsetuva <strong>na</strong> osnovniot stav <strong>na</strong> Kantovata moral<strong>na</strong><br />

filozofija, spored koja edno dejstvi dobiva moral<strong>na</strong> vrednost samo toga{<br />

koga ne se vr{i od <strong>na</strong>klonetost, tuku od dol`nost, a ova se sostoi vo vr{ewe<br />

<strong>na</strong> moralno dejstvie od po~ituvawe <strong>na</strong> moralniot zakon. \uri}, M. Istorija helenske<br />

etike, str. 168.<br />

88


a ne od uspehot i zatoa i meriloto za ocenuvawe <strong>na</strong> moral<strong>na</strong>ta validnost<br />

<strong>na</strong> edno delo ne le`i tolku vo <strong>na</strong>dvore{niot uspeh, kolku vo motivot<br />

koj go predizvikal, vo sakaweto i pomisluvaweto vo srceto. 24<br />

Spored Demokrit, prijateli ne se site onie koi ni se srodni, tuku i<br />

onie koi so <strong>na</strong>s se slo`ni vo toa {to e korisno. 25<br />

- Spored Aristip (me|u 435-355 pne.), osnova~ot <strong>na</strong> hedonizmot,<br />

se {to donesuva zadovolstvo e dobro, a se {to sozdava bolka e zlo: seto<br />

osta<strong>na</strong>to e indiferentno. Dobroto, z<strong>na</strong>~i e istovetno so prijatnosta<br />

ili so zadovolstvoto, a zloto so neprijatnosta ili so bolkata, a o<strong>na</strong><br />

{to ne predizvikuva ni zadovolstvo ni bolka, toa ne mo`e da se <strong>na</strong>re~e<br />

nitu dobro, ni zlo. Zadovolstvoto se ~uvstvuva samo vo sega{nosta, za-<br />

{to stvarnost e samo sega{<strong>na</strong>ta sostojba: <strong>na</strong>m ni pripa|a samo sega{ -<br />

noto zadovolstvo, no ne i mi<strong>na</strong>toto ni idnoto, za{to prvoto ve}e ne<br />

postoi, a vtoroto e neizvesno dali voop{to }e se ostvari. Ottamu proizleguva<br />

zaklu~okot: treba da se saka i u`iva samo vo sega{niot moment.<br />

Vo taa smisla Aristip pravel razlika me|u zadovolstvoto kako<br />

cel i bla`enstvoto. Celta e samo poedine~no zadovolstvo, a bla`enstvoto<br />

se sostoi samo vo zbir <strong>na</strong> poedine~nite ~uvstva <strong>na</strong> zadovolstvo i<br />

samo vo nego se sodr`ani i mi<strong>na</strong>toto i idnoto zadovolstvo. Samo za poedien~noto<br />

zadovolstvo treba da se kopnee zaradi nego samoto, a za<br />

bla`enstvoto ne zaradi nego samoto, tuku zaradi poedine~nite momenti<br />

<strong>na</strong> zadovolstvo koi go so~inuvaat. 26<br />

- Spored Sokrat, nevozmo`no e da se veruva deka strastite mo-<br />

`at da go sovladaat umot. 27 Koga nekoj }e sogleda {to treba da pravi<br />

toa eo ipso i go pravi i toa z<strong>na</strong>eweto mu <strong>na</strong>reduva i zatoa toj ne mo`e da<br />

ne vr{i dobro. A koga pravi zlo toj go pravi zatoa {to misli deka toa<br />

za nego e nekakvo dobro: ne go pravi od vrodeni lo{i sklonosti, tuku<br />

poradi nerazbiraweto <strong>na</strong> vistinskite uslovi <strong>na</strong> sre}ata, od nepoz<strong>na</strong>vawe<br />

<strong>na</strong> patot koj vodi kon vistinskoto dobro. Nemoralnoto deluvawe,<br />

z<strong>na</strong>~i e samo posledica <strong>na</strong> la`noto mnenie, <strong>na</strong> zabluda, nez<strong>na</strong>ewe. Taka<br />

Sokrat doa|a do nov forma <strong>na</strong> svojot prv formalen princip: nikoj ne<br />

gre{i <strong>na</strong>merno, tuku sekoj gre{i za{to ne z<strong>na</strong>e {to e dobro, a ne zatoa<br />

{to ne go saka dobroto. Sokrat smeta{e deka so ~ovekovite dejstvija<br />

ne upravuva ne{to drugo, tuku semo}niot um i zatoa toj go pobiva{e<br />

sfa}aweto deka ima nekoja nevozdr`anost "za{to nikoj ne deluva protiv<br />

o<strong>na</strong> {to e <strong>na</strong>jdobro so z<strong>na</strong>eewe, tuku samo od nez<strong>na</strong>ewe." Vo vrska so<br />

24 Ibid, str. 169.<br />

25 Ibid,, str. 169.<br />

26 \uri}, M. Istorija helenske etike, str. 307.<br />

27 Za Sokrat osnovata <strong>na</strong> doblesta e vo sopiraweto <strong>na</strong> <strong>na</strong>gonite i strastite,<br />

za{to bez vozdr`anost ne e mo`no janoto mislewe nitu sigurno soz<strong>na</strong>vawe<br />

<strong>na</strong> toa {to vistinski e korisno. Vozdr`anosta, a ne nejzi<strong>na</strong>ta sprotivnost<br />

neumerenosta go donesuva bla`enstvoto - <strong>na</strong>jtrajnoto i <strong>na</strong>jgolemoto zadovolstvo.<br />

V. \uri}, M. op.cit. str. 259.<br />

89


toa e Sokratovoto tvrdewe: "koj so z<strong>na</strong>ewe pravi zlo, toj e moralno podbar<br />

otkolku onoj koj toa go pravi bez z<strong>na</strong>ewe." Spored ovoj paradoks,<br />

demek toj koj pravi zlo so z<strong>na</strong>ewe go pravi isklu~itelno, spored prilikite,<br />

a vo site drugi slu~ai }e deluva dobro, no onoj koj gre{i od nez<strong>na</strong>ewe,<br />

toj }e prodol`i da pravi zlo, za{to ne ja z<strong>na</strong>e svojata zabluda.<br />

Taka, spored nego, z<strong>na</strong>eweto e sredstvo i su{ti<strong>na</strong> <strong>na</strong> moralot. Sepak se<br />

slu~uva lu|eto da mislat deka mnogu z<strong>na</strong>at {to e <strong>na</strong>jdobro, pa sepak<br />

iako mo`at da go storat, toa ne go pravat, tuku rabotat drugo, za{to<br />

im podlegnuvaat <strong>na</strong> strastite, t.e. gi sovladuvaat zadovolstvoto i bolkata.<br />

Na pra{aweto {to se slu~uva so lu|eto koga velat deka gi sovladuvaat<br />

strastite i deka ne go pravat o<strong>na</strong> {to e <strong>na</strong>jdobro iako toa go<br />

z<strong>na</strong>at, Sokrat odgovara deka im nedostasuva ve{ti<strong>na</strong> <strong>na</strong> merewe koja im<br />

ovozmo`uva procenka <strong>na</strong> ~uvstvoto <strong>na</strong> zadovolstvo i bolka spored nivnoto<br />

vistinsko, a ne spored perspektivno odmereniot odnos <strong>na</strong> goleminite.<br />

So drugi zborovi, koga ~ovek pravi zlo predavaj}i im se <strong>na</strong> kopne`ite<br />

i strastite toa z<strong>na</strong>~i deka mu nedostasuvaat mere~ki ve{tini,<br />

deka kaj nego nema jasno soz<strong>na</strong>vawe <strong>na</strong> dobroto za{to toj ne se rakovodi<br />

spored objektivnoto soz<strong>na</strong>nie koe e posilno od se, tuku spored subjektivnoto<br />

koje go obmanuva. Koga nekoj e sovladan od strastite, ili so<br />

drugi zborovi koga e poslab od sebesi, toa z<strong>na</strong>~i deka zgre{il vo izborot<br />

<strong>na</strong> zadovolstvoto i bolkata za{to nema vistinskoi z<strong>na</strong>ewe. A koga<br />

nekoj e posilen od sebesi, t.e. posilen od strastite, toa z<strong>na</strong>~i deka<br />

umeel da go izbere vistinskoto zadovolstvo i dobro, za{to ima vistinsko<br />

z<strong>na</strong>ewe. Nikoj, z<strong>na</strong>~i nema so draga volja da odi vo zlo koga z<strong>na</strong>e<br />

deka e zlo. Na ~ovekot mu e vrodeno me|u dobroto i zloto da go izbira<br />

dobroto, a me|u dve zla pomaloto. Stravot e o~ekuvawe <strong>na</strong> zlo. Zatoa<br />

nikoj nema da odi so draga volja kon o<strong>na</strong> od {to se pla{i, koga smee da<br />

odi kon o<strong>na</strong> od {to ne se pla{i. 28 Za Sokrat, me|u dobroto, ubavoto i<br />

korisno postoi ravenstvo (se {to mu slu`i <strong>na</strong> odrede<strong>na</strong> cel e dobro, a<br />

o<strong>na</strong> {to e dobro e istovetno ne samo so o<strong>na</strong> {to e ubavo, tuku i korisno),<br />

a korista i {tetata se merila za dobroto i zloto. Pokraj toa, postoi<br />

razlika me|u dobroto i prijatnoto: dobroto sekoga{ e prijatno, a<br />

prijatnoto ne sekoga{ e dobro. 29<br />

- Na po~etokot i Platon, se soglasuva so Sokrat pa taka i za<br />

nego dobroto e isto {to i korisnoto i prijatnoto, z<strong>na</strong>~i {to i zadovolstvoto.<br />

Toj go usvojuva principot <strong>na</strong> korisnosta i zadovolstvoto<br />

kako osnova i izvor <strong>na</strong> ~ovekovata dejnost. No, takviot negov stav e<br />

ubla`en so umetni~kata stra<strong>na</strong>, so ubavoto koe go poistovetuva so<br />

korisnoto i dobroto, pa taka ubavoto, dobroto i korisnoto stanuvaat<br />

istovetni poimi. Me|utoa vo Gorgija, Platon go otfrla sfa}aweto<br />

deka prijatniot `ivot z<strong>na</strong>~i isto {to i ubav `ivot ili dobro. Dodeka<br />

vo Protagora e usvoe<strong>na</strong> oblagorode<strong>na</strong> i so intelektualizam spoe<strong>na</strong> (do-<br />

90<br />

28<br />

\uri}, M. op. cit. str. 255-257.<br />

29<br />

Ibid, str. 257-258.


lesta e z<strong>na</strong>ewe koe mo`e da se <strong>na</strong>u~i) hedonisti~ka teorija, vo Gorgija<br />

jadroto go so~inuva pobivaweto <strong>na</strong> hedonisti~kiot princip i vozdignuvawe<br />

<strong>na</strong> dobroto kako cel <strong>na</strong> `ivotot. Tuka Platon doka`uva deka<br />

zadovolstvoto i dobroto ne se istovetni i deka dobroto ne smee da se<br />

saka zaradi zadovolstvoto, tuku toa i se drugo treba da se saka zaradi<br />

dobroto. Sokrat go prisiluva Pol <strong>na</strong> priz<strong>na</strong>nie deka pravdata, a ne<br />

mo}ta e <strong>na</strong>jvisoko dobro i deka e podobro nepravdata da se trpi odkolku<br />

da se pravi. A od Sokratoviot razgovor so Kalikle proizleguva<br />

deka smislata <strong>na</strong> `ivotot ne e u`ivaweto, tuku tvorewe spored ubava<br />

ideja i podigawe <strong>na</strong> prvadata do `iva dr`av<strong>na</strong> mo}. 30<br />

Vo vtorata faza, Platon go <strong>na</strong>pu{ti u~eweto <strong>na</strong> Sokrat i go<br />

izgradi svoeto u~ewe za ideite kako sredii{te <strong>na</strong> negovata celokup<strong>na</strong><br />

filozofija i ottamu <strong>na</strong> idejata <strong>na</strong> dobroto. Spored toa u~ewe, <strong>na</strong> primer,<br />

idejata <strong>na</strong> ubavoto e toa {to pred se sekade postoi i {to niti <strong>na</strong>stanuva<br />

niti propa|a, nitu se zgolemuva, niti se smaluva, {to ne e od<br />

edan stra<strong>na</strong> ubavo, a od druga stra<strong>na</strong> grdo, ili denes ubavo a utre ne e,<br />

ni sprema ova ubavo, a sprema o<strong>na</strong> grdo, ni ovde ubavo, tamu grdo kako<br />

da e samo za edni ubavo, a za drugi grdo. I u{te ne{to: toa ubavo nema<br />

da mu se poka`e kako nekakvo lice, ni kako race, ni kako {to i da e<br />

drugo {to mu pripa|a <strong>na</strong> teloto, a nitu kako nekakov govor, ni kako nekakvo<br />

z<strong>na</strong>ewe, a ni kako ne{to {to e sodr`ano vo ne{to drugo, tuku<br />

kako ne{to {to e samo po sebe i so sebe ednostavno i ve~no, a seto<br />

osta<strong>na</strong>to {to e ubavo u~estvuva vo nego <strong>na</strong>kako <strong>na</strong> vakov <strong>na</strong>~in {to toa<br />

osta<strong>na</strong>toto <strong>na</strong>stanuva ili is~eznuva, a toa nitu vo ne{to se zgolemuva<br />

nitu se smaluva, nitu i<strong>na</strong>ku ne{to mu se slu~uva. Sekoja ~uvstvitel<strong>na</strong><br />

ili pojav<strong>na</strong> ubavi<strong>na</strong> sprema idejata <strong>na</strong> ubavoto stoi kako slika sprema<br />

stvarnosta 31 i samo onoj koj ja gleda taa vistinska ubavi<strong>na</strong> mo`e da pra-<br />

30<br />

\uri}, M. Istorija helenske etike, str. 334.<br />

31<br />

Odnosot <strong>na</strong> stvarite sprema nivnite idei, Platon go odbele`uva<br />

kako sli~nost. Me|utoa, sli~nosta ne e isto {to i ed<strong>na</strong>kvosta; idejata nikade<br />

ne se pojavuva sosema vo stvarite. Zatoa Platon odnosot <strong>na</strong> stvarite sprema<br />

ideite go odbele`uva i kako imitacija: idejata e primer (uzor), a odel<strong>na</strong>ta<br />

pojav<strong>na</strong> stvar, slika, prilika, iluzija, senka <strong>na</strong> idejata. Idejite sekoga{ se<br />

ed<strong>na</strong>kvi, a pojavnite stvari <strong>na</strong>stanuvaat, se menuvaat i propa|aat. Toa se slu-<br />

~uva <strong>na</strong> toj <strong>na</strong>~in {to stvarta vo eden moment ima del od idejata, a vo drug moment<br />

nema. Dobroto <strong>na</strong> primer, e dobro dodeka ima del od idejata <strong>na</strong> dobroto, a<br />

koga go nema, prestanuva da bide dobro... Se ~ini deka Platon vo Fedra i Gozba<br />

<strong>na</strong>jvisokoto mesto mu go dodeluva <strong>na</strong> idejata <strong>na</strong> ubavoto. Vo Sofist, kako<br />

<strong>na</strong>jvisoka ja odbele`uva idejata <strong>na</strong> bitieto i nejze im gi podreduva ideite <strong>na</strong><br />

dvi`eweto i miruvaweto, istovetnosta i raznovidnosta. Me|utoa, vo Dr`ava<br />

<strong>na</strong>jvisokoto mesto go dobiva idejata <strong>na</strong> dobroto. Za{to se kako {to postoi,<br />

postoi za ne{to dobro, toa <strong>na</strong> idejata <strong>na</strong> dobroto ili <strong>na</strong> apsolut<strong>na</strong>ta cel i se<br />

podredeni site drugi ideji. Taka Platonovata filozofija dostignuva vrv<strong>na</strong><br />

to~ka vo etikata, za{to se treba da mu slu`i <strong>na</strong> ostvaruvaweto <strong>na</strong> dobroto;<br />

91


vi vistinska doblest, a ne nejzinite senki. A so ogled <strong>na</strong> toa {to ne<br />

samo vo "Gozba," tuku i vo predhodnite dijalozi ubavoto sekoga{ se<br />

ized<strong>na</strong>~uva so dobroto, ova sfa}awe <strong>na</strong> idejata <strong>na</strong> ubavoto mo`e da se<br />

prenese i <strong>na</strong> idejata <strong>na</strong> dobroto. 32 Soglasno idejata <strong>na</strong> dobroto, Platonovoto<br />

u~ewe nudi dva eti~ki izlezi. Prviot izlez z<strong>na</strong>~i da se sledi<br />

patot <strong>na</strong> ideite: odewe kon nepromenlivosta i neuslovenosta <strong>na</strong> svetot<br />

<strong>na</strong> ideite, odnosno, otrgnuvawe od pojavniot svet i negovata minlivost<br />

(Fedra, Gorgija, Teetet, Fejdon). 33 Vtoriot izlez (vsu{nost, treta<br />

faza <strong>na</strong> negovoto u~ewe za dobroto) e patot <strong>na</strong> `ivotot, ostanuvawe vo<br />

pojavniot svet koj, {to e mo`no pove}e, treba da se prilagodi kon idejata<br />

<strong>na</strong> dobroto (Gozba, Dr`ava, Dr`avnik, Fileb).<br />

Vo tretata faza, Platon poka`uva deka vistinskata vrednost<br />

<strong>na</strong> `ivotot ne se sostoi nitu vo zadovolstvoto, ni vo um<strong>na</strong>ta dejnost,<br />

tuku vo izme{anosta <strong>na</strong> ednoto i drugoto kade{to um<strong>na</strong>ta vlast ja ima<br />

vlasta <strong>na</strong>d zadovolstvoto. Toa {to <strong>na</strong> taa pome{anost mu dava <strong>na</strong>jvisoka<br />

vrednost e spojot <strong>na</strong> merata, srazmernosta (uvabi<strong>na</strong>ta) i visti<strong>na</strong>ta:<br />

tri principi koi ja odreduvaat validnosta <strong>na</strong> taa me{avi<strong>na</strong>. Taka <strong>na</strong>stanuva<br />

skalata <strong>na</strong> bitnite momenti koi so svoeto me{awe go pravat ~ovekovoto<br />

dobro. Toa se: 1. merata i se {to e srodno <strong>na</strong> ve~<strong>na</strong>ta priroda,<br />

2. srazmernosta, ubavi<strong>na</strong>ta, celishodnosta, 3. umot i um<strong>na</strong>ta dejnost, 4.<br />

<strong>na</strong>ukite i ve{tinite i pravilnite prestavi, 5 zadovolstvata dokolku<br />

se vistiniti i ~isti. Zavr{nite rezultati i odgovorot <strong>na</strong> glavnoto<br />

pra{awe glasi deka um<strong>na</strong>ta dejsnost mu e iljada pati pobliska <strong>na</strong> me-<br />

{aniot `ivot, kako pobedonosen ideal, odo{to <strong>na</strong> zadovolstvoto. 34<br />

- Za Aristotel nema dobro i vrednosti sami po sebe, tuku samo<br />

takvi kako <strong>na</strong>jsvisoki celi vo ~ovekoviot `ivot. Dobroto ne pretstavuva<br />

ideja <strong>na</strong> dobroto od o<strong>na</strong>a stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> nevidliv svet, tuku real<strong>na</strong> mo`nost<br />

koja se ostvaruva vo razli~ni individualni oblici. Ima beskrajno<br />

mnogu mo`nosti i isto tolku razli~ni dobra: ma`ot i `e<strong>na</strong>ta, robot<br />

i slobodniot ~ovek, za<strong>na</strong>et~ijata i filozofot, Helenot i varvarinot<br />

- sekoj od niv go ostvaruva o<strong>na</strong> dobro za koe e sozdaden. Vo tvrdeweto<br />

deka te`i{teto <strong>na</strong> ~ovekovata sre}a le`i vo samiot ~ovek i deka<br />

<strong>na</strong>d prirodnite zakoni se izdiga teleolo{kiot moment, <strong>na</strong>d bitieto <strong>na</strong> prirodata<br />

stoi "bitieto" <strong>na</strong> dobroto, t.e. objektivnoto va`ewe <strong>na</strong> moralniot zakon...<br />

Nakratko, idejata <strong>na</strong> dobroto treba da ja gleda i sledi sekoj koj saka razumno<br />

da deluva bilo vo li~nite bilo vo javnite priliki. \uri}, M. Istorija helenske<br />

etike, str. 336 i 340.<br />

32<br />

Ibid, str. 335-336.<br />

33<br />

Vo Teetet, Platon veli: "Nevozmo`no e Teodore zloto da propadne<br />

za{to sekoga{ mora da postoi nekoja sprotivnost <strong>na</strong> dobroto, a ne e mo`no ni<br />

toa zloto da se <strong>na</strong>seli kaj bogovite, tuku nu`no bara ~ove~ka priroda i se<br />

mota okolu <strong>na</strong>s ovde <strong>na</strong> zemjata. Ottamu, treba da se stremime od ovoj svet {to<br />

pobrgu da begame vo onoj. V. \uri}, M. Istorija helenske etike, str. 343.<br />

34<br />

Vidi: ibid. str. 343-344.<br />

92


moral<strong>na</strong>ta li~nost "samata <strong>na</strong> sebe e zakon," "pravilo i mera" za visti<strong>na</strong>ta,<br />

se sostoi imanentizmot <strong>na</strong> Aristotel. Celta <strong>na</strong> ~ovekovite<br />

dejstvija e nekakvo dobro i toa o<strong>na</strong> dobro koe se postignuva so tie dejstvija.<br />

Mnogu dobra, dodu{a imaat vrednost samo kako sredstvo za postignuvawe<br />

<strong>na</strong> nekoe drugo dobro i ottamu <strong>na</strong>stanuva pra{aweto vo {to<br />

se sostoi <strong>na</strong>jvisokoto dobro, t.e. o<strong>na</strong> kon koe ne se stremime zaradi nekoe<br />

drugo dobro, tuku samo zaradi nego samoto i koe samoto za sebe e<br />

dovolno <strong>na</strong> `ivotot da mu dade <strong>na</strong>jgolema vrednost. 35 Za da odgovori <strong>na</strong><br />

toa pra{awe Arsistotel se potpira <strong>na</strong> misleweto <strong>na</strong> celokupniot <strong>na</strong>rod,<br />

<strong>na</strong> consensus gentium i <strong>na</strong>o|a deka site se soglasuvaat vo toa deka<br />

<strong>na</strong>jvisokoto dobro se sostoi vo bla`enstvoto (sre}ata, m.z.). A {to e<br />

bla`enstvoto, vo {to se sostoi, za toa nema soglasnost i tuka {irokite<br />

<strong>na</strong>rodni masi se razlikuvaat so mudrecite. Aristotel ne poa|a od<br />

transcedent<strong>na</strong>ta ideja <strong>na</strong> dobroto kako Platon, tuku od pojavite se vozdignuva<br />

kon principite i <strong>na</strong>o|a deka taa nesoglasnost doa|a od razli~niot<br />

<strong>na</strong>~in <strong>na</strong> `ivot. Edni smetaat deka <strong>na</strong>jvisokoto dobro - bla`enstvoto<br />

se sostoi vo u`ivaweto, drugi vo bogatstvoto, treti vo ~esta, ~etvrti<br />

vo ne{to ~etvrto. ^estopati ist ~ovek vo razli~ni okolnosti<br />

pod bla`enstvo podrazbira razli~ni ne{ta, <strong>na</strong> primer, pri bolest -<br />

zdravjeto, pri siroma{tvo - bogatstvoto, pri ropstvo - slobodata. Na<br />

toa pra{awe Arsitotel odgovora <strong>na</strong> sledniov <strong>na</strong>~in. Toa vo medici<strong>na</strong>ta<br />

e zdravjeto, vo strategijata pobedata, vo grade`ni{tvoto ku}ata,<br />

vo drugite ve{tini pak ne{to drugo, so sekoe deluvawe i posakuvawe<br />

<strong>na</strong> celta. Zaradi nego vsu{nost site deluvaat. Ako z<strong>na</strong>~i za sekoe ~ove~ko<br />

deluvawe postoi nekakva cel, toga{ taa e dobroto koe treba da se<br />

postigne so deluvaweto, a ako postojat pove}e celi, toga{ dobroto se<br />

tie celi. A so ogled <strong>na</strong> toa {to nesomneno ima pove}e celi, od niv<br />

izbirame nekoi samo zaradi nekoi drugi, <strong>na</strong> primer, bogatstvoto,<br />

kavalite i voop{to oradijata. o~igledno e deka site tie ne pretstavuvaat<br />

krajni celi, a <strong>na</strong>jvisokoto dobro mora da bid kraj<strong>na</strong> cel i ne{to<br />

celosno. Ako z<strong>na</strong>~i ima samo ed<strong>na</strong> kraj<strong>na</strong> cel taa toga{ treba da bide<br />

o<strong>na</strong> {to se bara, a ako gi ima pove}e, toga{ toa e o<strong>na</strong>a cel me|u niv<br />

koja e kraj<strong>na</strong> vo <strong>na</strong>jvisoka smisla. Za kraj<strong>na</strong> vo <strong>na</strong>jvisoka smisla, pak ja<br />

<strong>na</strong>rekuvame o<strong>na</strong>a koja sekoga{ se izbira samo zaradi nejze, a nikoga{<br />

zaradi druga. A takva cel pred se izgleda deka e bla`enstvoto, za{to<br />

nego sekoga{ go izbirame samo zaradi nego, a nikoga{ zaradi ne{to<br />

drugo, dodeka ~esta i u`ivaweto i umot i sekoja doblest, dodu{a gi<br />

izbirame i zaradi niv samite (za{to duri i ako ne bi mo`ele ni{to<br />

drugo da postigneme, sepak }e gi sakame sekoja od tie aktivnosti), tuku<br />

gi izbirame zaradi bla`enstvoto, smetaj}i deka tokmu so nivno posredstvo<br />

}e imame bla`enstvo. A bla`enstvoto nikoj ne go izbira zaradi<br />

spom<strong>na</strong>tite dobra, niti voop{to zaradi ne{to drugo. Izgleda deka<br />

toa proizleguva ottamu {to bla`enstvoto samo <strong>na</strong> sebe e dovolno.<br />

35<br />

\uri}, M. op. cit. 1987, str. 384.<br />

93


Za{to, <strong>na</strong>jvisokoto dobro izgleda deka mora samoto <strong>na</strong> sebe da bide dovolno....<br />

Bla`enstvoto z<strong>na</strong>~i se pojavuva kako <strong>na</strong>jgolemo dobro i samoto<br />

<strong>na</strong> sebe dovolno, za{to e kraj<strong>na</strong> cel <strong>na</strong> sekoe dejstvuvawe. 36 Samoto<br />

pak bla`estvo se sostoi vo o<strong>na</strong> {to vo ist moment e <strong>na</strong>jdobro, <strong>na</strong>jubavo<br />

i <strong>na</strong>jprijatno.<br />

Spoed Aristotel, veli Grejling, fakt e deka za poediencot e<br />

dobro o<strong>na</strong> {to negovata priroda go goni da go posaka. Vtoriot fakt koj<br />

proizleguva od ova e deka dobroto pretstavuva seto o<strong>na</strong> {to lu|eto go<br />

sakaat i kon {to se stremat. Poistovetuvaj}i go dobroto so sre}ata,<br />

Aristotel ima <strong>na</strong> um sosema odreden koncept <strong>na</strong> sre}a kogo go <strong>na</strong>rekol<br />

eudemonija. Pod toa podrazbiral aktivno pravewe dobro i u`ivawe vo<br />

nego. U{te poprecizno, eudemonija z<strong>na</strong>~i <strong>na</strong>pred<strong>na</strong> sostojba <strong>na</strong> duhot...<br />

Sre}ata e kraen i <strong>na</strong>jgolem interes <strong>na</strong> sekoj poedinec za{to e po`el<strong>na</strong><br />

sama po sebe: site osta<strong>na</strong>ti dobra se samo instrumenti ~ija cel e da pomo<strong>na</strong>t<br />

da se dojde do sre}ata koja e ne{to celosno i samodovolno... A da<br />

se bide ~ovek z<strong>na</strong>~i, da se rezonira, ili u{te pokonkreto, da se primeni<br />

prakti~niot um za da se zaklu~i kako treba da se `ivee. So odgled<br />

<strong>na</strong> toa {to za ~ovekot dobar `ivot e onoj koj se `ivee vo soglasnost so<br />

~ovekovata su{ti<strong>na</strong>, sleduva deka toa e `ivotot <strong>na</strong> "prakti~<strong>na</strong>ta mudrost"<br />

(fronezis). Takviot `ivot Arsistotel go opi{uva kako `ivot koj<br />

se `ivee "vo soglasnost so doblesta." Pritoa, ~ovek poln so doblest<br />

ne e ednostavno umeren ~ovek, tuku onoj koj `ivee vo skladnost so diktatot<br />

<strong>na</strong> prakti~<strong>na</strong>ta mudrost. Takvata mudrost dozvoluva soodvetno<br />

izrazuvawe <strong>na</strong> potrebite i `elbite, za{to ponekoga{ <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> e prikladno<br />

da se po~uvstvuva bes ili kopne` za odobruvawe od drugite<br />

lu|e, kako i sram i gordost... Liceto koe `ivee vo soglasnost so parkti~<strong>na</strong>ta<br />

mudrost ja dostignuva eudemonijata i drugite go smetaat za<br />

poln so doblesti, pri{to doblesta pretstavuva takvi osobini <strong>na</strong> karakterot<br />

kako {to se hrabrost, umerenost dare`livost, pravdoqubivost<br />

i ~esnost. 37<br />

- Spored stoi~arite, ne samo <strong>na</strong>jvisoka, tuku i edinstve<strong>na</strong> i apsolut<strong>na</strong><br />

vrednost e moralnoto dobro. Dodeka paripateti~arite i platonistite<br />

razlikuvale tri vida <strong>na</strong> dobro: duhovni, telesni i <strong>na</strong>dvore{ni,<br />

stoi~arite voop{to ne gi priz<strong>na</strong>vale telesnite dobra, a <strong>na</strong>dvore{nite<br />

dobra gi ograni~uvale <strong>na</strong> o<strong>na</strong> {to u~estvuva vo doblesta, <strong>na</strong> primer,<br />

fini prijateli, roditeli i deca i dobra tatkovi<strong>na</strong>. Se {to postoi e<br />

ili dobro ili zlo, ili niedno od dvete. Se {to ne e dobro i {to ne e<br />

zlo nema z<strong>na</strong>~ewe za vistinskata ~ovekova zada~a, toa e indiferentno<br />

za{to ne mu pomaga nitu <strong>na</strong> bla`enstvoto nitu <strong>na</strong> nevoljata, <strong>na</strong> primer,<br />

ubavi<strong>na</strong> i grdost, bogatsvo i siroma{tvo, zdravje i bolest, ~est i<br />

sram, s<strong>na</strong>ga i slabost, `ivot i smrt. Osobi<strong>na</strong> <strong>na</strong> dobroto e da donesuva<br />

36<br />

Nikomahova etika, 1097 a 16 - 1097 b 21.<br />

37<br />

Grejling E. K. [ta je dobro, potraga za <strong>na</strong>jboljim <strong>na</strong>~inom `ivljenja, Lagu<strong>na</strong>,<br />

Beograd, 2007.str. 47-49.<br />

94


korist, <strong>na</strong> zloto da donesuva {teta, a <strong>na</strong>vedenite dobra i nivnite sprotivnosti,<br />

ni koristat nitu <strong>na</strong>{tetuvaat, za{to toa {to mo`at da slu-<br />

`at i za dobro i za zlo poka`uva deka sami po sebe ne se ni korisni,<br />

nitu {tetni. Bogastvoto i zdravjeto mo`at <strong>na</strong> primer, ne samo da koristat,<br />

tuku i da <strong>na</strong>{tetat i zatoa imaat samo relativ<strong>na</strong> vrednost, za{to<br />

odgovaraat <strong>na</strong> ~ovekovata animal<strong>na</strong> priroda. Me|utoa, toa ne z<strong>na</strong>~i<br />

deka tie dobra i nivnite sprotivnosti se sosema indiferentni za ~ovekovoto<br />

ekonomsko, socijalno i duhovno-fizi~ko postoewe i deka<br />

me|u niv nema nikakvi vrednosni razliki. Od mno{tvoto indiferentni<br />

ne{ta edni od samata priroda se pozitivni, a drugi negativni. Od<br />

`ivotnite dobra koi le`at me|u doblestite i iskol~enostite i koi za<br />

~ovekovata eti~ka vredost se indiferentni edni imaat povisoka vrednost<br />

i prvenstvo, a drugi pomala vrednost i nemaat prevenstvo. Me|u<br />

niv se <strong>na</strong>o|aat indiferentnostite vo apsolut<strong>na</strong> smisla (<strong>na</strong> primer,<br />

odgovorot <strong>na</strong> trivijalnoto pra{awe dali brojot <strong>na</strong> <strong>na</strong>{ite vlak<strong>na</strong> vo<br />

kosata se ~ift ili tek). Od ne{tata koi imaat prvenstvo edni se odnesuvaat<br />

<strong>na</strong> du{ata, <strong>na</strong> primer, dobri sposobnosti, duhovni <strong>na</strong>daresnosti,<br />

pametewe, o{troumnost, drugi <strong>na</strong> teloto, <strong>na</strong> primer, zdravje, normalni<br />

~ulni organi, a treti <strong>na</strong> <strong>na</strong>dvore{nite ne{ta, <strong>na</strong> primer, roditeli,<br />

deca, ugled. 38 Spored stoi~arite, za da se ostvari du{even mir i v<strong>na</strong>tre{<strong>na</strong><br />

stabilnost potrebno e ~ovekot da `ivee vo soglasnost so dobro<strong>na</strong>mer<strong>na</strong>ta<br />

priroda. Ova se postignuva taka {to sekoj poedinec u~i<br />

kako da `ivee razborito, odva`no i pravedno, no i so neophod<strong>na</strong> samokontrola.<br />

Pritoa: razboritosta <strong>na</strong> ~ovekot mu ovozmo`uva da ja uvidi<br />

razlikata me|u dobroto i zloto, odva`nosta mu poka`uva od {to treba,<br />

a od {to ne treba da se pla{i, pravednosta mu govori kako <strong>na</strong> soodveten<br />

<strong>na</strong>~in da se odnesuva sprema drugite, a samosovladuvaweto<br />

(umerenosta, Platonovata sofrosi<strong>na</strong> 39 ) mu dava mo`nost da gi dovede vo<br />

38<br />

\uri}, M. Istorija helenske etike, str. 477.<br />

39<br />

Koga vo op{ti poimi se posmatra kako etos, gr~kiot pogled <strong>na</strong> `ivot<br />

se ~ini <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>~aen po toa {to ja uva`uva ubavi<strong>na</strong>ta, gi po~ituva razumot i<br />

sposobnosta od donesuvawe logi~ni zaklu~oci, dozvoluva sloboda <strong>na</strong> misli i<br />

~uvstva, otfrla kakov i da e misticizam i la`<strong>na</strong> sentimentalnost i prifa}a<br />

humanizam, pluralizam i zdravi gledi{ta - a seto toa go <strong>na</strong>veduva ~ovek da pomisli<br />

deka plemenitiot i bogat duhoven `ivot e glav<strong>na</strong> `ivot<strong>na</strong> cel. Vo deloto<br />

<strong>na</strong> Platon eden aspekt <strong>na</strong> ovoj ideal e v~auren kako sofrosi<strong>na</strong>, a nitu eden<br />

angliski izraz ne go preveduva <strong>na</strong> sodveten <strong>na</strong>~in ovoj zbor. Obi~no se prevedva<br />

kako umerenost, vozdr`uvawe ili mudrost. Vo "Dr`ava," poimot sofrosi<strong>na</strong><br />

Platon go definira kako "dogovor <strong>na</strong> srastite deka treba da vladee razumot."<br />

Ako kon ova se dodade mislata - koja go odrazuva <strong>na</strong>jgolemiot del od o<strong>na</strong><br />

{to pokraj Palton go sfa}ale i drugite Grci - deka strastite i setilata se<br />

isto taka va`ni, toga{ od ova proizleguva ne{to {to <strong>na</strong>likuva <strong>na</strong> ideal<strong>na</strong><br />

koncepcija <strong>na</strong> ~ovekoviot rascut. Grejling E. K. [ta je dobro, potraga za <strong>na</strong>jboljim<br />

<strong>na</strong>~inom `ivljenja, Lagu<strong>na</strong>, Beograd, 2007. str. 26-27.<br />

95


soglasnost svoite ~uvstva i `elbi, no i da presudi {to vo negovoto<br />

`ivotno iskustvo e <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> od z<strong>na</strong>~ewe. 40<br />

Dobroto i zloto pretstavuvale centralni temi vo site religiozni<br />

doktrini. Ovde }e se zadr`am samo <strong>na</strong> del od niv.<br />

- Su{ti<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> zaroastrizmot mo`e da se svede <strong>na</strong> izrekata: Dobri<br />

misli, dobri zborovi dobri dela. Spored Zaratustra (Zoroaster), 41<br />

osnovata <strong>na</strong> <strong>na</strong>{ata egzistencija prestavuva kosmi~kata borba me|u<br />

Visti<strong>na</strong>ta i Lagata koja ~esto se prestavuva kako borba me|u dobroto i<br />

zloto, temni<strong>na</strong>ta i svetli<strong>na</strong>ta, vo podocne`niot zaroastrizam me|u<br />

Ahura Mazda (Ormuzd, bog) 42 i Ahriman (|avol). 43 Ovoj motiv podoc<strong>na</strong><br />

}e bide prezemen i vo hristijanstvoto vo Armagedon, 44 od Otkrovenieto<br />

<strong>na</strong> Jovan.<br />

40<br />

Ibid,str. 70-71.<br />

41<br />

Zratustra bil dreven persiski filozof i prorok, osnova~ <strong>na</strong> mazdeizmot<br />

- kult <strong>na</strong> mudosta i central<strong>na</strong> figura <strong>na</strong> podocne`<strong>na</strong>ta religija zoroastrizam.<br />

Se smeta deka `iveel nekade me|u 2000-600 god.p.n.e. ili poverojatno<br />

okolu 1200 god. p.n.e.<br />

42<br />

Ormuzd e persiski bog koj e pri~i<strong>na</strong> <strong>na</strong> site su{testva {to mu se <strong>na</strong>kloneti<br />

<strong>na</strong> ~ovekot, bog <strong>na</strong> site korisni `ivotni, <strong>na</strong> site prijatni pojavi<br />

kako {to se svetlosta, topli<strong>na</strong>ta i sl.<br />

43 Ahriman e bog koj e pri~i<strong>na</strong> <strong>na</strong> mrakot, <strong>na</strong> su{ata, <strong>na</strong> {tetnite `ivotni.<br />

44 Armagedon (armagedon, apokalipsa, sudniot den, kraj <strong>na</strong> vremeto,<br />

kataklizmi~ka bitka me|u dobroto i zloto) = Hermagedon, Her Megiddon,<br />

brdo Megido (v. Otkrovenie, 16:13-16). Podrobnostite za <strong>na</strong>stanite koi neposredno<br />

}e mu prethodat <strong>na</strong> Armagedonskata bitka se prika`ani vo Otkrovenie<br />

6-16:15. Tie vklu~uvaat golemi zemjoteresi (6:12-17, 8:5, 11:13, 19), gromovi<br />

(8:5, 11:19), grad i golemi po`ari (8:7, 11:19, 16:8-9), kometa ili asteroid (8:10-<br />

11), delumno zatemnuvawe <strong>na</strong> sonceto i mese~i<strong>na</strong>ta (8:12), <strong>na</strong>pliv <strong>na</strong> skakulci<br />

(9:3-11), zaginuvawe <strong>na</strong> 1/3 od ~ove{tvoto so krv koja te~e 200 milji (9:15,<br />

14:20), kowanici od 200 milioni (9:16), <strong>na</strong>pliv <strong>na</strong> gnojni i bolni rani (16:2),<br />

smrt <strong>na</strong> site `ivi su{testva vo moreto (16:3), pretvoruvawe <strong>na</strong> seta voda vo<br />

rekite i izvori vo krv (16:4), celos<strong>na</strong> temni<strong>na</strong> (16:10), isu{uvawe <strong>na</strong> Eufrat<br />

zaradi podgotvuvawe pat za kralevite od istok (16:12). Po bitkata otkako silite<br />

<strong>na</strong> zloto }e bidat porazeni, lu|eto koi porano umrele kako ma~enici }e<br />

se vratat vo `ivot i zaedno so Isus }e vladeat vo period od iljada godini.<br />

(20:4-6). Po istekot <strong>na</strong> toa vreme, soto<strong>na</strong>ta }e bide pu{ten od zatvorot i u{te<br />

ed<strong>na</strong>{ |e gi opseni <strong>na</strong>rodite <strong>na</strong> svetot. Tie <strong>na</strong>rodi, vklu~itelno i <strong>na</strong> Gogite i<br />

Magogite, }e mar{iraat protiv Erusalim i vojskata <strong>na</strong> svetcite, no povtorno<br />

}e bidat porazeni vo kone~<strong>na</strong>ta borba me|u dobroto i zloto (20:7-10). Toga{<br />

}e se slu~i sudniot den, site mrtvi }e sta<strong>na</strong>t i }e im bide sudeno spored toa<br />

{to storile (20:11-15) a potoa }e zapo~ne novata era (21:1-18). Taka, <strong>na</strong>sproti<br />

op{toto veruvawe, bitkata koja treba da se vodi kaj Armagedon vsu{nost<br />

nema da bide posled<strong>na</strong> koja koga i da e vode<strong>na</strong>, tuku pretposled<strong>na</strong>, koja se slu-<br />

96


- Spored Lao Ce ("star u~itel," 570-470 god. p.n.e.) 45 koj se smeta<br />

za avtor <strong>na</strong> klu~noto delo <strong>na</strong> taoizmot - Kniga za patot i doblesta (Tao<br />

Te Xing), osnoven princip <strong>na</strong> taoizmot e <strong>na</strong>drazumski, kvalitativno i<br />

kvantitativno neopi{liv i neopfatliv pat - Tao. Toj pat nema ime<br />

(patot e samo termin koj sme prisileni da go koristime za voop{to za<br />

nego da zboruvame), a od nego <strong>na</strong>stanuvaat site ne{ta koi imaat ime.<br />

Patot e nepromenliv i gi pretstavuva su{tinskite zakoni i temeli <strong>na</strong><br />

kosmosot. Onoj koj }e gi spoz<strong>na</strong>e zakonite <strong>na</strong> kosmosot e prosvetlen. 46<br />

Najva`niot od zakonite <strong>na</strong> kosmosot e deka site ekstremni svojstva vo<br />

eden moment se pretvoraat vo svojata sprotivnost i za da se postigne<br />

nekoja cel prvo treba da se trgne od negovata sprotivnost. Tao e nepromenlivi<br />

e pred site stvari. Od nego poteknuvaat neboto i zemjata kako<br />

dva pola. Ma{kiot princip Jang (duh, dobro, qubov, svetlo) i `enskiot<br />

princip Jin (materija, zlo, omraza, temni<strong>na</strong>) koi zaedno go odr`uvaat<br />

skladot <strong>na</strong> svetot vo neprestano menuvawe. Spored taoistite, Tao e<br />

princip <strong>na</strong> kontinuitetot vo ve~no menuva~kiot univerzum.<br />

- Vo hinduisti~kata misla ne postoi problemot <strong>na</strong> zloto. Konvencio<strong>na</strong>lniot,<br />

relativen svet e nu`no svet <strong>na</strong> sprotivnosti. Svetli<strong>na</strong>ta<br />

bi bila nesfatliva bez temni<strong>na</strong>ta, redot e bez<strong>na</strong>~aen bez bezredieto,<br />

i <strong>na</strong> istiot <strong>na</strong>~in, gore bez dole, zvukot bez ti{i<strong>na</strong>ta, zadovolstvoto<br />

bez bolkata. Spored zborovite <strong>na</strong> A<strong>na</strong>nda Kumarasvami: Za sekoj<br />

onoj koj tvrdi deka bog go sozdade svetot, pra{aweto zo{to toga{ dopu{til<br />

postoewe <strong>na</strong> zloto ili <strong>na</strong> lo{iot vo koj seto zlo e personificirano<br />

e sosema besmisleno: ~ovek mo`e da pra{a i zo{to toj ne sozdal<br />

svet bez dimenzii ili bez vremenski sled. (Vots, str. 67).<br />

~uva vo tekot <strong>na</strong> prvata faza <strong>na</strong> kone~niot sudir. Vtorata bitka koja }e se<br />

vodi kaj Erusalim po istekot <strong>na</strong> periodot <strong>na</strong> mir od iljada godini (20:7-10) }e<br />

bide kone~<strong>na</strong>ta bitka me|u dobroto i zloto.<br />

45<br />

Spored legendata Lao Ce se rodil sed, za{to provel 8 ili 80 godini<br />

vo maj~i<strong>na</strong>ta utroba.<br />

46<br />

Taoizmot (ili Daoizam) e <strong>na</strong>ziv za grupa <strong>na</strong> filozofski i religiozni<br />

u~ewa koi se temelat vrz metafizi~ko tolkuvawe <strong>na</strong> kineskiot z<strong>na</strong>k Tao<br />

koj <strong>na</strong>j~esto se preveduva kako pat. Lao Ce pou~uval deka treba da se `ivee vo<br />

soglasnost so prirodata: <strong>na</strong>jdobar <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> `ivot e da ne se prezemaat nikakvi<br />

silni protivprirodni akcii. Site ne{ta <strong>na</strong>stanuvaat od Patot i od nego ja<br />

dobivaat svojata su{ti<strong>na</strong> - svojata doblest, odnosno T koj gi pravi o<strong>na</strong> {to se.<br />

Prirodno, spontano deluvawe e sledeweto <strong>na</strong> svojata doblest bez <strong>na</strong>por. Takvoto<br />

deluvawe se <strong>na</strong>rekuva nedeluvawe ili nepreteruvawe vo deluvaweto. ^ovekot<br />

spored toa svoeto deluvawe treba da go ograni~i <strong>na</strong> nu`noto i prirodnoto<br />

i ednostavnosta da mu bide rakovodno <strong>na</strong>~elo vo `ivotot. Site zla <strong>na</strong><br />

svetot ne poteknuvaat od toa {to e premalku storeno <strong>na</strong> svetot, tuku zaradi<br />

toa {to ve}e e premnogu storeno. Taoizmot kako religija se javuva mnogu podoc<strong>na</strong><br />

- vo vtoriot vek od <strong>na</strong>{ata era.<br />

97


- Vo Stariot i Noviot zavet i vo Kuranot osnov<strong>na</strong>ta pretpostavka<br />

e deka bog zapoveda, a deka nie mora da se pokoruvame <strong>na</strong> negovite<br />

zapovedi. Nepokoruvaweto pretstavuva grev, 47 a bezuslovnoto pokoruvawe<br />

- doblest, ili kako {to toa mnogu poslikovito se poka`uva <strong>na</strong><br />

primerot so islamot, celosnoto pot~inuvawe (zborot "islam" vsu{-<br />

nost toa i z<strong>na</strong>~i). Vo o<strong>na</strong> {to hristijanite go <strong>na</strong>rekuvaat Star zavet se<br />

iska`ani dve zastra{uva~ki prikazni so moral<strong>na</strong> pouka so cel da se<br />

istakne premisata deka bog zapoveda, a ~ovekot se pokoruva. Ed<strong>na</strong>ta od<br />

niv zboruva za izgonuvaweto od rajot i kaz<strong>na</strong>ta koja ova izgonuvawe go<br />

propratila. Zaradi nepokoruvaweto Adam i Eva i celokupata ~ove~ka<br />

rasa koja potek<strong>na</strong>la od niv be{e osude<strong>na</strong> "lebot da go jade vo potta <strong>na</strong><br />

svoeto lice, da ima smrt i `enite da gi ra|aat decata vo <strong>na</strong>jgolemi<br />

ma}i." Najkusiot odgovor <strong>na</strong> ovaa prikaz<strong>na</strong> e sodr`an vo stavot: Koga<br />

nekoe bo`enstvo denes bi donelo sli~<strong>na</strong> presuda bi gi prekr{ilo site<br />

odredbi <strong>na</strong> site konvencii za ~ovekovite prava so koi se zabranuva<br />

prekumernoto i svirepo kaznuvawe. 48 Vtorata prikaz<strong>na</strong> zboruva za pa-<br />

47<br />

Grevot se sostoi od tri elementi: vi<strong>na</strong>, kaz<strong>na</strong> i zaguba. Dobroto se<br />

sostoi od tri elementi: pravi~nost, sre}a i korist. Pravi~nosta i soodvetstvuva<br />

<strong>na</strong> vi<strong>na</strong>ta, sre}ata <strong>na</strong> kaz<strong>na</strong>ta, a korista <strong>na</strong> zgubata... Pri opredeleni okolnosti<br />

ist grev mo`e da bide te`ok i lesen. Na primer, bluden mladi~ e razvratnik,<br />

bluden starec e ludak. Za eden grev se veli deka e pogolem od drug poradi<br />

negovata: pri~inost: kakov bil grevot <strong>na</strong> Lucifer, odvratnost: kakov<br />

bil grevot <strong>na</strong> Adam i Juda, opasnost: kako {to e grevot <strong>na</strong> nez<strong>na</strong>eweto, neoddelivost:<br />

kako {to e grevot <strong>na</strong> lakomost, sklonost: kakov {to e grevot <strong>na</strong> teloto,<br />

<strong>na</strong>vredata <strong>na</strong> bog: kako {to e grevot <strong>na</strong> idolatrija i neverstvo, te`i<strong>na</strong>ta<br />

<strong>na</strong> negovoto iskorenuvawe: kako {to e grevot <strong>na</strong> drskosta, zaslepenosta <strong>na</strong> duhot:<br />

kako {to e grevot <strong>na</strong> gnevot. Vidi: Institoris, H i Sprenger, J. Malleus Maleficarum,<br />

op. cit. str. 119 i <strong>na</strong>tamu.<br />

48<br />

Lesno im bilo <strong>na</strong> Avram (`iveel 175 godini) i <strong>na</strong> Noe (`iveel 950<br />

godini) da bidat dobri i pravedni. Podoc<strong>na</strong> koga `ivotot vek se svel <strong>na</strong> prose~enite<br />

sedumdeseti<strong>na</strong> godini, ~ovek po~<strong>na</strong>l prakti~no da razmisluva: za{to<br />

da sum dobar i da se ma~am so usovr{uvawe <strong>na</strong> svoite doblesti koga `ivotot<br />

pominuva duri re~am bri~, dodeka za toa vreme, onie {to ne se vozdr`uvaat od<br />

kakvo i da e zlo, lagodno si go minuvaat svojot `ivot? Druga situacija bi<br />

bila, velat tie, dokolku `ivotot be{e ve~en. Taka li! - se setile raznite bo-<br />

`ji proroci - ako vo toa e bolkata - za{to da ne bide taka. I bid<strong>na</strong>. Kakov paradoks.<br />

Vo uslovi vo koi nikoj `iv pove}e ne mo`el da se uveri deka mo`e da<br />

se `ivee ni pribli`no blisku kolku {to `iveel Avram, a kamoli Noe, sta<strong>na</strong>lo<br />

mo`no uveruvaweto deka mo`e da se `ivee duri i podolgo - ve~no! Ne<br />

povikuvaj}i se <strong>na</strong> avtoritetot <strong>na</strong> Platon, Hristos smetal deka toa poefikasno<br />

}e go stori <strong>na</strong> sopstven primer. I ne pogre{il. Lesno gi ubedil site deka<br />

<strong>na</strong>jdolgo se `ivee toga{ koga }e se umre. I zarem e potreben pogolem dokaz za<br />

toa deka so ve~niot `ivot, osta<strong>na</strong> da `ivee i samoto <strong>na</strong>~eloto: umri za da `ivee{!<br />

Vo uslovi koga gospod ne poka`al nikakva <strong>na</strong>mera da go otpovika heru-<br />

98


dot <strong>na</strong> Sata<strong>na</strong>ta, nekoga{en angel od mnogu visok rang <strong>na</strong> neboto, ~ija<br />

gordost (sakal samostojnost, nezavisnost i sloboda vo donesuvaweto <strong>na</strong><br />

odlukite) be{e pri~i<strong>na</strong> za negovoto isfrlawe od rajot. 49<br />

Gospod gi kaznuva lu|eto zaradi nivnite i tu|i grevovi, 50 no<br />

pritoa sve{tenikot vo svoite propovedi mora da se pridr`uva kon<br />

sled<strong>na</strong>ta odredba od zakonot kako osnovno <strong>na</strong>~elo koe veli: "Nikoj ne<br />

smee da bide kaznet bez vi<strong>na</strong>, osven ako za toa postoi nekoja pri~i<strong>na</strong>."<br />

Taa odredba vredi pred nebesniot, odnosno bo`jiot sud kako i pred<br />

zemskite sudovi - svetovni i crkovni. Propovednikot mo`e da se povika<br />

<strong>na</strong> sledniov iskaz za nebeskiot sud. Imeno, ima dva vida <strong>na</strong> bo`ja<br />

kaz<strong>na</strong>, duhov<strong>na</strong> i svetov<strong>na</strong>. Prvata sekoga{ pretpostavuva vi<strong>na</strong>. Vtorata<br />

ponekoga{ se izrekuva bez vi<strong>na</strong>, no ne bez pri~i<strong>na</strong>.<br />

Postojat tri vida duhovni kazni. Prvata e odzemawe <strong>na</strong> milosta,<br />

{to grevot go pravi pote`ok, a taa kaz<strong>na</strong> sekoga{ proizleguva od<br />

vi<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> stradalnikot. Vtorata kaz<strong>na</strong> e <strong>na</strong> zaguba, odnosno odzemawe<br />

<strong>na</strong> bla`enstvo, koja kaj vozrasnite nikoga{ ne se <strong>na</strong>nesuva bez poseb<strong>na</strong><br />

vi<strong>na</strong>, a so soglas<strong>na</strong> vi<strong>na</strong> kaj deca rodeni od gre{ni roditeli. Tretata e<br />

kaz<strong>na</strong> <strong>na</strong> bolka, odnosno maki <strong>na</strong> pekolen ogan koja jasno proizleguva od<br />

vi<strong>na</strong>ta. Ottamu, o<strong>na</strong> {to se veli vo Izlez, 30 - "Bog sum qubomoren. Go<br />

kaznuvam grevot <strong>na</strong> tatovcite - <strong>na</strong> onie koi me mrazat - <strong>na</strong> decata do<br />

tretoto i ~etvrtoto koleno..." treba da se protolkuva kako da stanuva<br />

zbor za imitacii <strong>na</strong> zlostorstva <strong>na</strong> svoite tatkovci.<br />

[to se odnesuva do vtorata, svetov<strong>na</strong>ta bo`ja kaz<strong>na</strong>: taa mo`e<br />

da proizleguva od tu| grev ili duri bez li~en ili tu| grev (no ne bez<br />

pri~i<strong>na</strong>), ili samo od li~en grev. A tie pri~ini zaradi koi bog go prekoruva<br />

ili go kaznuva ~ovekot se slednive pet.<br />

Prva pri~i<strong>na</strong>: zaradi sopstve<strong>na</strong>ta slava, a toa se slu~uva koga<br />

nekoja kaz<strong>na</strong> ili nesre}a ~udesno }e is~ezne, kako {to mu se slu~ilo <strong>na</strong><br />

slepiot (Evangelie po Ivan, 9) ili Lazar koj voskrs<strong>na</strong>l.<br />

Vtora pri~i<strong>na</strong>: zaradi steknuvawe <strong>na</strong> zasluga so trpenie i o~ituvawe<br />

<strong>na</strong> drugi v<strong>na</strong>tre{ni, skrieni doblesti. Primeri se knigata za<br />

Jov i Tobija.<br />

Treta pri~i<strong>na</strong>: o~ituvawe <strong>na</strong> doblest preku poni`uvaweto <strong>na</strong><br />

kaznuvaweto. Primer pru`a Pavle koj vo Vtoroto poslanie <strong>na</strong> Korintjanite,<br />

12 vaka zboruva za sebe: "Denot mi e trn vo teloto, angel sotvimot<br />

koj so me~ go {titi pristapot do "drvoto <strong>na</strong> `ivotot," ne be{e te{ko<br />

da se iskoristi negoviot <strong>na</strong>ivni sin i posredno da se dojde do istata cel.<br />

49 Grejling E. K. [ta je dobro, potraga za <strong>na</strong>jboljim <strong>na</strong>~inom `ivljenja, Lagu<strong>na</strong>,<br />

Beograd, 2007.str. 85-86.<br />

50<br />

Pritoa, bez ogled <strong>na</strong> pri~i<strong>na</strong>ta poradi koja e kaznet, ~ovekot mora<br />

trpelivo da gi podnesuva svoite stradawa, za{to i<strong>na</strong>ku tie }e preras<strong>na</strong>t vo<br />

ma}i ~ija cel ne e o~istuvawe, tuku odmazda, t.e. kaz<strong>na</strong>. Vidi: Institoris, H i<br />

Sprenger, J. Malleus Maleficarum, (Malj koji ubija ve{tice), 1486, str. 126.<br />

99


onin, a Remigija toj trn go tolkuva kako slabost <strong>na</strong> teloto. Toa se pri-<br />

~ini koi ne proizleguvaat od li~<strong>na</strong>ta vi<strong>na</strong>.<br />

^etvrtata pri~i<strong>na</strong>: ve~noto prokletstvo da zapo~ne <strong>na</strong> ovoj<br />

svet za <strong>na</strong> gre{nicite da im se obz<strong>na</strong>ni kakvi maki gi o~ekuvaat vo pekolot.<br />

Primeri se Herod (Dela apostolska, 12) i Antioh (Vtoar kniga<br />

za Makabejcite, 9)<br />

Peta pri~i<strong>na</strong>: ~ovekovoto o~istuvawe so poni{tuvawe i bri{-<br />

ewe <strong>na</strong> negovata vi<strong>na</strong> so stradawa... Vsu{nost, mo`e da se ka`e deka sekoja<br />

kaz<strong>na</strong> koja ja trpime proizleguva od <strong>na</strong>{iot li~en grev ili barem<br />

od prviot grev so koj sme rodeni i koj e prapri~i<strong>na</strong>. 51<br />

- Za Avgustin, spored kogo, bog e pri~i<strong>na</strong> <strong>na</strong> ne{tata -toj sozdava,<br />

a samiot ne e sozdaden, 52 zloto ne postoi <strong>na</strong> ist <strong>na</strong>~in kako dobroto -<br />

dobroto e samostoj<strong>na</strong> ontolo{ka supstanija, dodeka zloto toa ne e. Zloto<br />

e nedostig. Dobroto e bitie, a zloto nebitie. 53 Nakratko, celokupnoto<br />

dobro poteknuva od gospod, a zloto e samo nedostig <strong>na</strong> dobro:<br />

ili za postoeweto <strong>na</strong> dobroto e zaslu`en bog, a za postoeweto <strong>na</strong> zloto<br />

se vinovni Adam i Eva. 54<br />

- Zloto vo hristijanstvoto e vrzano so grevot, za moralniot neuspek<br />

kon boga (so praroditelskiot ili prv grev - peccatum origi<strong>na</strong>le<br />

origi<strong>na</strong>tum, akt <strong>na</strong> prekin <strong>na</strong> prvobit<strong>na</strong>ta zaednica me|u bog i ~ovekot)<br />

{to rezultira so oddeluvawe od nego. Ovoj <strong>na</strong>stan vlijael <strong>na</strong> sostojbata<br />

<strong>na</strong> celiot ~ove~ki rod - jadewe <strong>na</strong> plodot od drvoto <strong>na</strong> poz<strong>na</strong>nie-<br />

51<br />

Vidi: Institoris, H i Sprenger, op. cit. str. 127-128.<br />

52<br />

Avgustin, Avrelij, Za dr`avata bo`ja, Kultura, Skopje, 1997, str.<br />

259.<br />

53<br />

Ottamu {to dobroto go poistovetil so bitieto, a zloto so nebitieto,<br />

u{te Euklid kako i site strogi racio<strong>na</strong>listi, <strong>na</strong> primer Spinoza, Lajbnic,<br />

tvrdel deka zloto ne postoi. Postoi samo dobroto, a <strong>na</strong>dvor od dobroto<br />

(o<strong>na</strong> {to mu e sprotivno <strong>na</strong> dobroto) ne postoi ni{to.<br />

54<br />

Se zapo~<strong>na</strong> taka {to gospod, bog, go zede ~ovekot i go postavi vo<br />

Edemskata gradi<strong>na</strong>, za da ja obrabotuva i da ja ~uva. Gospod, bog, mu se zakani<br />

<strong>na</strong> ~ovekot, velej}i: "Jadi slobodno od sekoe drvo vo gradi<strong>na</strong>ta, no ne i od drvoto<br />

za poz<strong>na</strong>vaweto <strong>na</strong> dobroto i zloto! Vo denot koga }e jade{ od nego }e<br />

umre{!" (Bitie, 2:15-17). I `e<strong>na</strong>ta otkako vide deka rodot <strong>na</strong> drvoto e mil za<br />

gledawe i dobar za jadewe i deka drvoto e drago zaradi z<strong>na</strong>eweto, <strong>na</strong>bra negov<br />

plod i go vkusi, pa mu dade i <strong>na</strong> svojot ma` koj isto taka kas<strong>na</strong> od nego. Toga{<br />

<strong>na</strong> Adam i Eva im se otvorija o~ite i sogledaa deka se goli, pa se sokrija od<br />

gospod (Bitie, 3: 6-7). I re~e gospod, bog: "Ete, ~ovekot sta<strong>na</strong> kako eden od <strong>na</strong>s,<br />

z<strong>na</strong>ej}i {to e dobro i zlo. A sega za da ne ja ispru`i rakata da <strong>na</strong>bere od drvoto<br />

<strong>na</strong> `ivotot i da kasne pa da `ivee ve~no, gospod, bog go isprati <strong>na</strong>dvor od<br />

Edemskata Gradi<strong>na</strong> da ja raboti zemjata od koja e zemen. I go istera i <strong>na</strong>seli<br />

~ovekot isto~no od Edemskata Gradi<strong>na</strong>, a pred nejzinite vrati postavi heruvim<br />

so ognen me~ koj se vrte{e <strong>na</strong> site strani za da go {titi patot kon drvoto<br />

<strong>na</strong> `ivotot (Bitie, 3:22-24).<br />

100


to, 55 odnosno poz<strong>na</strong>nieto <strong>na</strong> boga preku konkret<strong>na</strong>ta stvarnost <strong>na</strong> svetot.<br />

56 Grevot ne po~nuva vo ~ovekot, tuku vo Lucifer i negovite angeli<br />

koi vo bibliskata simbolika se prestaveni kako zmii (Otkrovenie,<br />

12:5). Zloto e pred ~ovekot i <strong>na</strong>dvor od nego, no se pravi i so negova<br />

volja.<br />

Grevot ne e kako vo manihejskiot dualizam ontolo{ki princip<br />

koj u~i deka ~ovekot <strong>na</strong> po~etokot go sret<strong>na</strong>l duhovno pad<strong>na</strong>tiot svet.<br />

Grevot e za~<strong>na</strong>t so slobod<strong>na</strong>ta ~ovekova volja preku isku{enieto <strong>na</strong> |avolot,<br />

no ne mu e svojstven. Kako po~etok <strong>na</strong> grevot se javuva neprirod<strong>na</strong>ta<br />

~ove~ka `elba da se bide kako bog. Sekoj e kriv za grevot <strong>na</strong><br />

Adam, 57 zo{to iako grevot bil li~no <strong>na</strong> Adam, vo Adamovata priroda<br />

sogre{ile site koi ja primile taa priroda - so prirodno ra|awe od<br />

prviot ~ove~ki par. Sostojbata <strong>na</strong> grevot z<strong>na</strong>~i se prenesuva <strong>na</strong> <strong>na</strong>{ata<br />

priroda koja se individualizira vo sekoja li~nost: voljata i deloto <strong>na</strong><br />

55<br />

Religijata ne poz<strong>na</strong>va kalauzi. Postoi samo eden klu~ za poz<strong>na</strong>nieto<br />

- Isus. Toj bil spremen duri i da umre za da mo`e nesovr{enoto ~ove{tvo da<br />

ima <strong>na</strong>de` za idni<strong>na</strong>ta.<br />

56<br />

Gospod od<strong>na</strong>pred go videl padot <strong>na</strong> ~ovekot i angelite vo grev i u{te<br />

pred sozdavaweto <strong>na</strong> svetot bil spremen da im go prati svojot sin Isus kako<br />

`rtva za grev. Ottamu, mnogumni<strong>na</strong> mislat deka tokmu toa {to gospod od<strong>na</strong>pred<br />

z<strong>na</strong>el za seto toa e pri~i<strong>na</strong> samiot da bide obvinet za padot <strong>na</strong> ~ovekot<br />

vo grev. Vo taa smisla mnogumi<strong>na</strong> so pravo se pra{uvaa i zo{to gospod sozdade<br />

nesmasen }utuk {to }e kasne ovo{je od drvoto <strong>na</strong> soz<strong>na</strong>nieto koga od<strong>na</strong>pred gi<br />

videl posledicite: haosot, omrazta i bedata od seto toa. Odgovorot <strong>na</strong> teolozite<br />

e zaradi toa i toa!? Glav<strong>na</strong>ta zbrka vo nivnite odgovori, za mene ne se <strong>na</strong>o|a<br />

vo niv<strong>na</strong>ta nelogi~nost i transcedentalnost, tuku vo toa {to se od temporalen<br />

karakter - va`at samo do vtoroto doa|awe <strong>na</strong> Isus koga so sigurnost }e<br />

bide vospostave<strong>na</strong> apsolut<strong>na</strong> pravda. Ottamu, moe pra{awe e: Ako mo`e da se<br />

vospostavi takva apsolut<strong>na</strong> pravda (pravda i blagosostojba vo koja ~ovek pove}e<br />

nema da jade zabraneto ovo{je i da strada za toa) po vtoroto doa|awe <strong>na</strong><br />

Isus, zo{to toa ne bilo mo`no i toga{ koga semo}niot gospod za prvpat go<br />

sodaval svetot. Ako ~ovekot poradi svojata slobod<strong>na</strong> volja samiot e vinoven<br />

za site svoi stradawa, a ne bog, toga{ kako }e bide mo`no toa {to porano ne<br />

bilo mo`no - da se uni{ti grevot bez da ne se uni{ti ~ovekovata slobod<strong>na</strong> volja<br />

po vtoroto doa|awe <strong>na</strong> Isus? Ili mo`ebi vo carstvoto nebesno }e bide<br />

mo`no negre{no (nekazneto) ne samo da se kasne, tuku i vo golemi koli~ini<br />

da se jade zabraneto ovo{je (a mo`ebi i burek), za{to duri toga{ gospod }e<br />

sozdade: "sloboda volja koja }e bide do tolku slobod<strong>na</strong> {to }e bide oslobode<strong>na</strong><br />

od pravewe grev." A ako gospod mo`e toa da go stori podoc<strong>na</strong> (da sozdade<br />

takva superslobod<strong>na</strong> volja), vinoven e, ako ne za drugo, barem zatoa {to toa ne<br />

go storil porano.<br />

57<br />

Edinstveno Adam nema svoj tatko, kako {to edinstveno prvata pri~i<strong>na</strong><br />

nema svoja pri~i<strong>na</strong>. Foerbah, L. Predavanja o su{tini religije, Kultura, Beograd,<br />

1955, str. 130.<br />

101


<strong>na</strong>{ata priroda sorabotuvaat vo voljata i deloto <strong>na</strong> Adam. Site tela<br />

potencijalno se opfateni vo Adam, tatkoto i korenot <strong>na</strong> site, zatoa<br />

neposlu{nosta <strong>na</strong> Adam preku taa ontolo{ka solidarnost, stanuva neposlu{nost<br />

<strong>na</strong> ~ovekoviot rod. So golem rizik da mi se slu~i istoto<br />

{to i <strong>na</strong> Aha{vero{, 58 mene mi preostanuva samo da pra{am: Zo{to<br />

gospod gi izlo`i Adam i Eva <strong>na</strong> isku{enieto <strong>na</strong> koe od<strong>na</strong>pred z<strong>na</strong>e{e<br />

deka tie nema da mu odoleat?<br />

Vo starite origi<strong>na</strong>lni tekstovi <strong>na</strong> gr~ki grevot se vika "amartia"<br />

so bukvalno z<strong>na</strong>~ewe "otstapuvawe od pravednosta" ili "proma{e<strong>na</strong><br />

cel." Se {to mislime, sakame i rabotime, {to ne e pravedno, {to ne<br />

ne pravi sovr{eni kako <strong>na</strong>{iot tatko nebesen e grev (Mateja 5:48).<br />

Vo pogled <strong>na</strong> <strong>na</strong>~inot <strong>na</strong> prenesuvaweto: nekoi smetaat deka ~ovekovata<br />

priroda ne e dopre<strong>na</strong> so grevot (karpokratovci, albigenezi,<br />

a<strong>na</strong>baptisti), spored drugi, samo decata rodeni od hristijani nemaat<br />

grev (Kalvin, Ducer), treti go me{aat potekloto <strong>na</strong> grevot so negovite<br />

posledici, velej}i deka grevot se sostoi vo ignorirawe <strong>na</strong> visti<strong>na</strong>ta i<br />

<strong>na</strong>klonetosta <strong>na</strong> voljata kon zlo (Ilirikus), - ~etvrti, pak, mislat<br />

deka grevot e samata su{ti<strong>na</strong> <strong>na</strong> ~ovekovoto bitie. Palegije smetal<br />

deka grevot se prenesuva so podr`uvawe ili prifa}awe. Praktikata<br />

<strong>na</strong> kr{tevawe <strong>na</strong> decata se zasnova vrz u~eweto deka, iako mu be{e tu|<br />

<strong>na</strong> ~ovekovata priroda, {tom ve}e se mu{<strong>na</strong>l so padot <strong>na</strong> prviot ~ovek<br />

vo <strong>na</strong>{ata priroda, grevot sekoj vo sebe go prima so ra|aweto.<br />

Vo hristijanskata religija dobroto se pretstavuva kako angel, a<br />

zloto (grevot) kako |avol. Angelot (hebr. - malah i lat. angelus so z<strong>na</strong>~ewe<br />

pratenik, glasnik) e <strong>na</strong>tprirodno su{testvo koe mu slu`i <strong>na</strong> boga.<br />

Angelite obi~no se pretstaveni kako bestelesni su{testva koine jadat<br />

nitu pijat, ne se ra|aat i ne umiraat. Nivniot broj e golem. 59<br />

Me|usebe se razlikuvaat spored slavata, dostoinstvoto i rangot vo<br />

slu`bata. 60 Koga se pojavuvaat pred lu|eto toa go pravat vo ~ove~ka<br />

58<br />

Postoi legenda za Evreinot koj ne veruval vo Isus Hristos i go ismejuval.<br />

Isus mu rekol deka }e go pogodi kletva spored koja nema nikoga{ da<br />

umre, tuku zasekoga{ }e luta niz svetot do vtoroto doa|awe <strong>na</strong> Isus. Postoi i<br />

veruvawe deka skitnikot Aha{vero{ bil viden vo razni zemji: posleden pat<br />

vo 1868 bil sret<strong>na</strong>t od nekoj mormon vo Solt Lejk Siti. Spored le|endata negovoto<br />

pojavuvawe mu prethodi <strong>na</strong> prirodni katastrofi. Legendata e sli~<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong> Kain komu skitaweto mu bilo kaz<strong>na</strong> za grevot - bratoubistvo.<br />

59<br />

Brojot <strong>na</strong> angelite e ogromen: postojat pove}e od dva<strong>na</strong>eset legii<br />

angeli (Matej, 26:53). Vo odnos <strong>na</strong> lu|eto angelite i denes gi ispolnuvaat zada~ite<br />

{to im gi prepi{uval Noviot zavet. Tie se pomo{nici ("slu`beni<br />

duhovi") <strong>na</strong> Isus pri spasenieto (Poslanie do Evreite. 1:14), garantiraat za<br />

sigurnosta <strong>na</strong> lu|eto (Otkrovenie. 8:1-12 i 9:1-12), gi vodat du{ite <strong>na</strong> pravednicite<br />

vo Rajot (Luka, 16:22), itn.<br />

60<br />

Angelite dobivaat ime spored svojata slu`ba, gi ima devet i se delat<br />

vo tri klasi (vi{a, sreda i ni`a), so po tri ~inovi: 1. Serafimi - ~etvo-<br />

102


forma, a mo`at da se pojavat i vo bezbroj drugi formi: ogan, svetlosen<br />

stolb, oblak. Niv<strong>na</strong>ta uloga e da bidat bo`ji pretstavnici. Tie <strong>na</strong><br />

lu|eto im nosat bo`ji podaroci i lu|eto gi zastapuvaat pred boga. Bog<br />

go sozdade duhovniot svet - angelite za da go slavat, da go slu{aat, da<br />

im pravat razni dobra <strong>na</strong> lu|eto, 61 da slu`at i ne{tata <strong>na</strong> ovoj svet da<br />

gi odr`uvaatvo onoj red i poredok kako {to gospod toa go opredelil. 62<br />

rokrilni ili {estokrilni simboli <strong>na</strong> svetlosta, 2. Heruvimi - ~uvari <strong>na</strong> rajot<br />

koi prosvetvaat so svojata pregolema mudrost i poz<strong>na</strong>vaweto <strong>na</strong> boga, 3.<br />

Prestoli - razumni angeli koi ja izlevaat silata <strong>na</strong> pravosudstvoto vrz prestolite<br />

<strong>na</strong> zemnite sudii i vladeteli, 4. Gospodstva - angeli koi gospodarat so<br />

poniskite ~inovi im davaat sila i mudrost i gi u~at drugite da vladeat so<br />

voljata i ~uvstvata, 5. Sili - nepokoleblivo ja sproveduvaat voljata <strong>na</strong> boga i<br />

mu davaat sila <strong>na</strong> ~udata, 6. Vlasti - ja pretstavuvaat neuni{tivata harmonija,<br />

gi skrotuvaat demonite i gi odbivaat isku{enija, 7. Na~ela - im davaat <strong>na</strong>~ela<br />

<strong>na</strong> poniskite angeli i se gri`at za <strong>na</strong>rodite i za svetovniot sud, 8. Arhangeli<br />

- blagovestvuvaat, prorekuvaat i ja zakrepnuvaat verata, 9. Angeli - se<br />

~uvari, vojska nebes<strong>na</strong>, duhovi koi gi javuvaat pomalite tajni i <strong>na</strong>meri <strong>na</strong><br />

boga, pottiknuvaat kon doblesti i stojat <strong>na</strong>jblisku do lu|eto.<br />

Ima osum arhangeli: 1. Mihailo - glava <strong>na</strong> arhangelite, 2. Gavrilo -<br />

nositel <strong>na</strong> dobri vesti, 3. Rafailo - pomo{nik <strong>na</strong> lu|eto vo bolest, stradawe<br />

i drugi bedi, 4. Urilo - angel <strong>na</strong> svetlosta koj gi ~isti i prosvetluva za da poz<strong>na</strong>t<br />

{to e visti<strong>na</strong>, 5. Salatilo - onoj koj gi <strong>na</strong>veduva lu|eto kon molitva kon<br />

boga, 6. Jegudilo - go <strong>na</strong>graduva sekogo koj za vreme <strong>na</strong> `ivotot se trudi da go<br />

proslavi imeto <strong>na</strong> boga, 7. Varahilo - preku nego gospod pra}a blagoslov za<br />

ra|awe deca i sreduvawe <strong>na</strong> smejniot `ivot, blagoslov za dobar rod i prihodi,<br />

blagoslov <strong>na</strong> onie koi sakaat da po`iveat <strong>na</strong> zemjata za da storat pove}e dobra<br />

<strong>na</strong> ~ove{tvoto, 8. Jeramilo - onoj koj mu pomaga <strong>na</strong> ~ovekot za vra}awe kon<br />

boga.<br />

61<br />

Na denot <strong>na</strong> svojata kr{tevka sekoj hristijanin dobiva svoj Angel<br />

~uvar koj go ~uva negoviot `ivot i zdravje i vnimava poradi svoeto nez<strong>na</strong>ewe<br />

ili nepromislenost da ne <strong>na</strong>pravi nekakva gre{ka. Kako dobri ~uvari Angelite<br />

ne go prisiluvaat ~ovekot, tuku go sovetuvaat, me|utoa go ostavat i se<br />

odale~uvaat od nego koga <strong>na</strong>merno gre{i i koga pravi zlodela. Lu|eto go slu-<br />

{aat glasot <strong>na</strong> angelot, a toa e o<strong>na</strong>a du{ev<strong>na</strong> borba so samiot sebesi koga nekoj<br />

se re{ava da <strong>na</strong>pravi zlodelo, a angelot go odvra}a od toa, a go slu{a glasot<br />

<strong>na</strong> Angelot koga }e stori nekoe dobro i plemenito delo, za{to toga{ e radosen<br />

i zadovolen, a taa radost i zadovolstvo mu gi vleva tokmu Angelot.<br />

Angelite se ~uvari i <strong>na</strong> celi gradovi, dr`avi, pokraini, crkvi i ma<strong>na</strong>stiri.<br />

62<br />

Melekite (An|elite) vo islamskata religija se ~esni su{testva koi<br />

Alah gi sozdal od svetlosta za da ja izvr{uvaat negovata volja. Vo niv<strong>na</strong>ta hierarhija<br />

glavnoto mesto mu se pridava <strong>na</strong> Xabril (Gavrilo) koj e zadol`en za<br />

dostavuvawe <strong>na</strong> bo`jata volja <strong>na</strong> vernicite. Mikail (Mihailo) e zadol`en za<br />

do`dot i rastenijata. Israfiq e an|elot koj so duvawe od usta <strong>na</strong> kraj }e ja<br />

uni{ti civilizacijata. Azraiq e angel koj gi zema ~ove~kite du{i vo momen-<br />

103


\avolot vo hristijanskite spisi se definira kako oli~enie <strong>na</strong><br />

zloto, la`en obvinitel, protivenik, klevetnik, la`go, ubiec, zol,<br />

onoj koj ja doveduva vo isku{enie verata i demnee <strong>na</strong>d koleblivite,<br />

mrzitel, izma~uva~, voda~ <strong>na</strong> silite <strong>na</strong> zloto, kral <strong>na</strong> zlite du{i, vrag,<br />

demon (gr~. dijablos, arapski - iblis), Lucifer ili Soto<strong>na</strong>, Satan, Sata<strong>na</strong><br />

(hebrejski - aram, so prvobitno z<strong>na</strong>~ewe: protivnik, tu`itel pred sud,<br />

lat. Sata<strong>na</strong>s) vo hristijanskata religija pretstavuva personifikacija<br />

<strong>na</strong> zloto, <strong>na</strong> nepravdata, neprijatel <strong>na</strong> ~ovekot i <strong>na</strong> boga, pad<strong>na</strong>t angel,<br />

ili pomalo bo`enstvo. 63 Istata ideja e pomeste<strong>na</strong> i vo drugite religii.<br />

64<br />

Potekloto <strong>na</strong> zloto i negovata egzistencija se dol`i <strong>na</strong> |avolot(neprijatel,<br />

klevetnik, isku{uva~, opsenuva~, 65 zol duh koj go oddeluva<br />

~ovekot od gospod i potpaluva omraza, perfidnost i laga me|u<br />

lu|eto). Imeno, vo po~etokot koga gospod go sozdava{e svetot, osven<br />

tot <strong>na</strong> smrta. Za razlika od ~ovekot malekite ne posededuvaat slobod<strong>na</strong> volja.<br />

Zatoa, iako se pobliski do boga, ne se superiorni vo odnos <strong>na</strong> ~ovekot, za{to<br />

~ovek mo`e vistinski da go spoz<strong>na</strong>e gospod.<br />

63<br />

Site ne~isti duhovi vo Svetoto pismo i govorot se <strong>na</strong>rekuvaat diabolus,<br />

od dia {to z<strong>na</strong>~i dva i bolus {to z<strong>na</strong>~i zalak, za{to toj ubiva dve ne{ta:<br />

teloto i du{ata. Lo{iot duh obi~no se <strong>na</strong>rekuva i demon, t.e. onoj koj e `eden<br />

za krv. Go <strong>na</strong>rekuvaat i Belijal, {to z<strong>na</strong>~i nepodjarmen ili bez gospodar, za-<br />

{to se bori protiv onoj komu mu e pot~inet. Go nosi i imeto Beelzebub {to<br />

z<strong>na</strong>~i "gospodar <strong>na</strong> muvite," odnosno du{a <strong>na</strong> gre{nik koj ja otfrlil vistinskata<br />

vera <strong>na</strong> Isus. Go <strong>na</strong>rekuvaat i Soto<strong>na</strong>, odnosno protivnik i Behemont,<br />

odnosno yver, za{to gi <strong>na</strong>veduva lu|eto da im se odadat <strong>na</strong> yverski bludni~ewa.<br />

Demonot <strong>na</strong> razvratot se <strong>na</strong>rekuva Asmodej. Lo{iot duh <strong>na</strong> drskosta se <strong>na</strong>rekuva<br />

Levijatan, {to z<strong>na</strong>~i "nivno zgolemuavawe", za{to koga Lucifer gi<br />

isku{val <strong>na</strong>{ite praroditeli, oholi im vetuval probo`anstvuvawe. A demonot<br />

<strong>na</strong> lakomosta za bogatstvo se <strong>na</strong>rekuva Mamon (Matej, 6). Institoris, H i<br />

Sprenger, J. op.cit. str. 48.<br />

64<br />

Vo islamot poz<strong>na</strong>t kako {ejtan (iblis), |avolot <strong>na</strong> po~etokot bil<br />

angel koj mu bil veren <strong>na</strong> boga. Podoc<strong>na</strong>, toj od ogan <strong>na</strong>praven angel-xin, mu se<br />

sprotivstavil <strong>na</strong> Adem (vo hristijanstvoto - Adam) koj bil <strong>na</strong>praven od zemja<br />

(gli<strong>na</strong>). Toj go zavel Adem da go kasne jabolkoto, zabranetoto ovo{je koe bilo<br />

simbol <strong>na</strong> razlikuvaweto <strong>na</strong> dobroto od zloto. Edinstveniot odgovoren za toa<br />

bil {ejtanot, a ne Eva. Ottamu islamot ne go poz<strong>na</strong>va izvorniot praroditelski<br />

grev. Zaradi toa, ne ~ovekot, tuku {ejtanot e progonet od rajot (seedno<br />

dali isto~no ili zapadno). I {ejtanot mo`e da gi izmami samo onie koi neveruvaat<br />

vo Alah. Poradi negovata zlobnost muslimanite sekoja godi<strong>na</strong> go kamenuvaat<br />

pri axilakot vo Meka, odnosno stolbovite koi nego go prestavuvaat.<br />

65<br />

Demonite mo`at da gi op~i<strong>na</strong>t ma`ite taka {to }e ja gledaat svojata<br />

`e<strong>na</strong> poi<strong>na</strong>kva odo{to e. Taka vo svojata fantazija umisluvaat deka soprugata<br />

mu e odvrat<strong>na</strong> i stra{<strong>na</strong>. Tie go mo`at i toa da go op~i<strong>na</strong>t ma`ot da<br />

misli deka mu e otstranet penisot. V. Institoris, H i Sprenger, J. op. cit. str. 101.<br />

104


vidliviot materijalen, <strong>na</strong>jprvin sozdade duhovniot nevidliv svet. Vo<br />

po~etokot site duhovi bea dobri, no eden po ime Denica sta<strong>na</strong> premnogu<br />

gord i zanesen so golemata mo} koja gospod mu ja podari, posaka da<br />

bide ed<strong>na</strong>kov so gospod. Od tie pri~ini so sebe povle~e ed<strong>na</strong> treti<strong>na</strong><br />

od angelite i <strong>na</strong> toj <strong>na</strong>~in sta<strong>na</strong> Sata<strong>na</strong> - protivnik <strong>na</strong> boga i |avol -<br />

klevetnik <strong>na</strong> lu|eto. Na toj <strong>na</strong>~in angelite se podelija <strong>na</strong> dobri i<br />

lo{i, <strong>na</strong> angeli i demoni. So pakosta i zavista <strong>na</strong> demonite vo svetot<br />

vlegla smrtta, vo svetot koj gospod go sozdal za ve~nost i vo koj nema{e<br />

seme <strong>na</strong> propasta. Vo Otkrovenie |avolot se javuva kako stra{en<br />

yver koj pravi zlo. Na krajot <strong>na</strong> vekovite |avolot }e se koristi so<br />

"Antihrist" (Otkrovenie, 13:2) za da gospodari kratko vreme po {to<br />

}e mu se sudi i kone~no }e bide pobeden. Antihristoviot period e posledniot<br />

obid da go svrti ~ovekot od negovata cel. \avolot ostanuva <strong>na</strong>dvor<br />

od <strong>na</strong>s, no so gordosta, suetata, a osobeno preku ~uvstvata go zaveduva<br />

~ovekot so dopu{tenie od boga koj <strong>na</strong> toj <strong>na</strong>~in saka da gi stavi <strong>na</strong><br />

proba doblestite. Taka, preku nego se ispolnuva golemata ikonomija. 66<br />

Glavnoto oru`jeto protiv |avolot se molitvata i krstot ("Bega kako<br />

|avol od krst"). 67<br />

66 Akrivija (to~nost) z<strong>na</strong>~i strogo primenuvawe <strong>na</strong> kanonite vo slu~aite<br />

kade doktri<strong>na</strong>ta i tradicijata <strong>na</strong> Crkvata treba da bidat bezuslovno po~ituvani.<br />

So tekot <strong>na</strong> istorijata ova pretera<strong>na</strong> strogost premi<strong>na</strong>la vo ikonomija<br />

- ikonomija = akvirija (dva <strong>na</strong>~elni modaliteti so koi raspolaga Crkvata<br />

vo vr{eweto <strong>na</strong> kanonskata vlast). Spored drugo z<strong>na</strong>~ewe, z<strong>na</strong>~eweto <strong>na</strong><br />

ovie termini e promisla, upravuvawe, rakovodewe, plan, <strong>na</strong>crt: Bo`ji plan za<br />

spasenie <strong>na</strong> ~ovekot (v. providenie, promisla).<br />

67<br />

Koga prv pat se pojavi vo Biblijata, Sata<strong>na</strong> ne bil zol, a u{te pomalku<br />

protiv boga. Naprotiv, vo Broevite i vo Knigata za Jov toj e eden od<br />

bo`jite poslu{ni slugi - glasnik (hebrejski - maldak, gr~ki - angelos) ili<br />

angel. Na hebreski angelite ~esto bile <strong>na</strong>rekuvani "bo`ji sinovi" i bile zamisleni<br />

kako golema armija podele<strong>na</strong> vo hierarhiski rangovi ili kako ~lenovi<br />

<strong>na</strong> bo`jiot kralski dvor. Bo bibliskite izvori terminot sata<strong>na</strong> oz<strong>na</strong>~uva<br />

uloga <strong>na</strong> protivnik. Toa ime ne se odnesuva <strong>na</strong> poedine~<strong>na</strong> li~nost, tuku <strong>na</strong> koj<br />

i da e angel praten od bog so zada~a da go popre~uva ili da spre~i nekoja ~ove~ka<br />

aktivnost. Korenot "stn" z<strong>na</strong>~i "onoj" koj se protivi, popre~uva ili deluva<br />

kako protivnik (gr~kiot termin diablos, podoc<strong>na</strong> preveden kako |avol bukvalno<br />

z<strong>na</strong>~i "onoj koj frla ne{to pred patot <strong>na</strong> nekogo"). Prisustvoto <strong>na</strong><br />

Sata<strong>na</strong> vo prikaznite gi objasnuva neo~ekuvanite pre~ki ili prome<strong>na</strong>ta <strong>na</strong><br />

sre}ata. Hebrejskite raska`uva~i ~esto nesre}ata ja objasnuvaat kako posledica<br />

<strong>na</strong> ~ovekoviot grev. Nekoi od niv, me|utoa se povikuvaat <strong>na</strong> sata<strong>na</strong>ta kako<br />

<strong>na</strong> <strong>na</strong>tprirod<strong>na</strong>ta li~nost koj po bo`ja <strong>na</strong>redba <strong>na</strong>reduva ili dopu{ta, popre-<br />

~uva ili gi spre~uva planovite i `elbite <strong>na</strong> ~ovekot. Me|utoa, ovoj glasnik<br />

po definicija ne e zloben. Gospod go pra}a kako an|el <strong>na</strong> smrtta za da izvr{i<br />

opredeleni zada~i koi <strong>na</strong> lu|eto mo`ebi ne im se po volja. Vo taa smisla<br />

spored Nil Forst: "Ako patot ne ~ini, pre~kata e dobra." Taka, <strong>na</strong> primer,<br />

105


gospod mo`e da prati sata<strong>na</strong> za nekogo da go za{titi od polo{a nesre}a. Vo<br />

prikaz<strong>na</strong>ta za Valaam se zboruva za ~ovekot koj saka da odi kade {to bog mu<br />

<strong>na</strong>redil da ne odi. Koga Valam go osedlal svoeto magare i trg<strong>na</strong>l go predizvikal<br />

bo`jiot gnev. Zatoa gospodov angel zasta<strong>na</strong> <strong>na</strong> patot za da go spre~i, a<br />

poradi zastanuvaweto Valaam go bie{e magareto se dodeka gospod ne mu ja<br />

otvori ustata za da mu ka`e: "[to ti storiv pa me bie{ ve}e tripati," a<br />

potem i o~ite <strong>na</strong> Vallam za da go vidi gospodoviot angel kako stoi <strong>na</strong> patot so<br />

gol me~ vo rakata. (Broevi, 22:21-35). Knigata za Jov, isto taka, go opi{uva<br />

sata<strong>na</strong> kako <strong>na</strong>tpriroden bo`ji glasnik Me|utoa, dodeka Valaam negoviot glasnik<br />

go za{tituva od opasnost, sata<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> Jov pove}e <strong>na</strong>likuva <strong>na</strong> neprijatel.<br />

Duri i samiot gospod priz<strong>na</strong>va deka sta<strong>na</strong>ta, kako negov patuva~ki taen agent,<br />

go pottik<strong>na</strong>l da deluva protiv Jov. Pejgels, E. Poreklo Satane, Hrumachis XI<br />

Oaza, OT.O., Beograd, 2008, str. 27-28.<br />

So pojavata <strong>na</strong> fariseite sata<strong>na</strong>ta postepeno stanuva bo`i protivnik,<br />

nepriatel, pa duri i sopernik. Disidentite ogor~eni <strong>na</strong> drugite Evrei pove}e<br />

odo{to <strong>na</strong> drugite <strong>na</strong>rodi gi <strong>na</strong>pa|aa svoite protivnici kako otpadnici so<br />

obvinuvawa deka gi zavele silite <strong>na</strong> zloto koi gi <strong>na</strong>rekuvaa so mnogu imiwa -<br />

Sata<strong>na</strong>, Belzebub (Baal Zebub), Semihazah, Azazel, Belijal, Princ <strong>na</strong> mrakot.<br />

Spored nivnite prikazni angelskite sili <strong>na</strong>dueni od kopne` i drskost pad<strong>na</strong>le<br />

od neboto vo grev. Kako {to stanuva{e pova`en i se popersonifikuva<strong>na</strong><br />

figura prikaznite za potekloto <strong>na</strong> Sata<strong>na</strong> se pove}e se mno`ele. Kako takov<br />

se spomenuva vo Isaija: 14:12-15, a dvaipol mileniumi po Isaija negovata sjaj<strong>na</strong><br />

Denica ~iie ime prevedeno <strong>na</strong> latiski kako Lucifer ("nositel <strong>na</strong> svetlost")<br />

stanuva protagonist vo Miltonoviot "Zaguben raj." Spored Knigata <strong>na</strong><br />

~uvarite, kako del od zbirkata Prva Kniga <strong>na</strong> Ehoh, angelite ~uvari koi Bog<br />

gi postavi da ja <strong>na</strong>dziraat (~uvaat) vsele<strong>na</strong>ta pad<strong>na</strong>le od neboto. Po~nuvaj}i<br />

od Broevi, 6:1-4, kade {to "bo`jite sinovi" kopneat po ~ove~kite `eni, se<br />

kombiniraat dva prikazi za toa <strong>na</strong> koj <strong>na</strong>~in ~uvarite ja izgubile nebes<strong>na</strong>ta<br />

slava. Spored prviot, Semihazah, voda~ot <strong>na</strong> ~uvarite <strong>na</strong>teral dvestotini<br />

angeli da mu se pridru`at vo zaverata za prekr{uvawe <strong>na</strong> bo`jiot red i da gi<br />

zavedat ~ove~kite `eni. Ova lo{o spojuvawe go proizvede "rodot <strong>na</strong> kopiliwata,"<br />

xinovite po ime nefilim ("onie koi pad<strong>na</strong>a") od koi <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>le "demonskite<br />

duhovi." Demonskite duhovi donesuvaat <strong>na</strong>silstvo <strong>na</strong> zemjata i go goltaat<br />

negoviot <strong>na</strong>rod. Vtkae<strong>na</strong> vo ovaa <strong>na</strong>racija e i vtorata verzija spored koja,<br />

arhangelot Azazel gre{i so toa {to <strong>na</strong> lu|eto im ja otkril taj<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> metalurgijata.<br />

Ova opasno otkritie gi pottik<strong>na</strong> lu|eto da pravat oru`je, a `enite<br />

da se <strong>na</strong>kituvaat so zlato i srebro. Na toj <strong>na</strong>~in pad<strong>na</strong>tite angeli i nivniot<br />

demonski porod gi pottik<strong>na</strong>le ma`ite i `enite kon <strong>na</strong>silstvo, al~nost i kopne`.<br />

Ibid, str. 32-33.<br />

Za |avolot mnogupati govori i samiot Isus. Koga <strong>na</strong> svoite sledbenici<br />

im objasnuva deka ~ovekoviot rod (so isklu~ok <strong>na</strong> izbranite) e ve}e osuden,<br />

a protivnicite go odbivaat negovoto u~ewe, Isus veli deka toa doka`uva<br />

oti so niv vladee Sata<strong>na</strong>. Vo parabolata za seja~ot Isus go identifikuva<br />

zloto kako neprijatel koj go grab<strong>na</strong>l poseanoto seme i <strong>na</strong> toj <strong>na</strong>~in onevozmo-<br />

106


Spored hristijanskata religija silata <strong>na</strong> |avolot se <strong>na</strong>o|a tamu<br />

kade {to lu|eto <strong>na</strong>jmnogu se odale~ile od boga - ottamu proizleguva<br />

negovata mo} da gi vrzuva i bez niv<strong>na</strong> volja da koristi za sebe i za ostvaruvawe<br />

<strong>na</strong> svoite celi. Od druga stra<strong>na</strong> onie koi, poradi sil<strong>na</strong>ta volja<br />

i qubov ne se odale~ile od boga i ne mu podleg<strong>na</strong>le <strong>na</strong> vlijanieto<br />

<strong>na</strong> |avolot, imaat mo} <strong>na</strong>d |avolot i negovite sledbenici. Od posebnite<br />

veruvawa vo mo}ta <strong>na</strong> |avolot se razvi poseb<strong>na</strong> religiozno misti~<strong>na</strong><br />

sekta <strong>na</strong>re~e<strong>na</strong> satanizam. 68<br />

\avolot ponekoga{ mo`e da bide i dobar, ili barem ne tolku<br />

crn kako {to velat lu|eto. Toj ponekoga{ mo`e da im pomaga <strong>na</strong> lu|eto,<br />

da im izlekuva nekoja draga li~nost, da <strong>na</strong>gradi ~ovekot {to mu go<br />

spasil `ivotot, da go odr`i zborot iako toa nemoral da go stori i sl.<br />

Onoj, pak, {to <strong>na</strong> lu|eto samo im dosaduva, im pravi sitni paskosti i<br />

{egobijni zaka~ki (onoj komu mu prestavuvaat zadovostvo razni nes-<br />

`il negovoto u~ewe da vrodi so plod (Matej, 13:19). Toj <strong>na</strong>tamu ja raska`uva<br />

parabolata za kakolot pri {to svoite protivnici gi identifikuva so porod<br />

<strong>na</strong> Sata<strong>na</strong>ta: seja~ot <strong>na</strong> dobroto seme e sinot ~ove~ki, nivata e svetot, dobroto<br />

seme se sinovite <strong>na</strong> carstvoto nebesno, a kakolot se sinovite <strong>na</strong> zloto.<br />

(Matej 13:37-39).<br />

68<br />

Spiritualisti~kiot ili tradicio<strong>na</strong>len satanizam go obo`ava Sata<strong>na</strong><br />

- Lucifer vo se gradi odnos <strong>na</strong> ~ovek so Lucifer. Toj odnos zavisi od individuata,<br />

za{to satanizmot gi ceni slobodata <strong>na</strong> mislata i individualnosta.<br />

Lucifer e <strong>na</strong>jmo}en bog. Satanistite smetaat deka Jehova go mrazi ~ove{tvoto<br />

i nemal ni{to so negoviot postanok. Tie smetaat deka Biblijata e pol<strong>na</strong><br />

so kletvi, kazni, masovni ubistva i izma~uvawa <strong>na</strong>so~eni kon ~ove~nosta. Jehova<br />

imal sin koj bil ma~en i zakovan <strong>na</strong> krst. Ako ova mu go pravi <strong>na</strong> svojot<br />

sin, zamislete {to bi vi <strong>na</strong>pravil vam, velat Satanistite. Negovite sledbenici<br />

se nesre}ni i ta`ni. Neukata, siroma{<strong>na</strong> ti<strong>na</strong>jxerka, majka <strong>na</strong> negovoto<br />

kopile patuvala so kilometri <strong>na</strong> magare vo zadniot stadium <strong>na</strong> nejzi<strong>na</strong>ta bremenost.<br />

Jehova nemal ni malku ~ove~nost da obezbedi soodvetno zasolni{te<br />

<strong>na</strong> mladata devojka za{to krm~ite bile prepolni. Taa mora{e da go donese kopileto<br />

<strong>na</strong> ovoj svet vo stara i lad<strong>na</strong> {tala kako `ivotno. Spored toa, Lucfer<br />

e vistinskiot prijatel <strong>na</strong> ~ove{tvoto, Toj ni dava sila, gi ispolnuva svoite<br />

vetuvawa, toj e dostoen i gri`liv. Dodeka drugite sakaat da ne porobat, toj<br />

saka od <strong>na</strong>s da staneme kako bogovite. Lucifer ja podr`uva silata, mo}ta i<br />

pravdata. Toj ni poka`uva deka nie sme su{testva koi zaslu`uvaat zadovolstvo,<br />

sre}a i podobar `ivot. Toj e golem osloboditel <strong>na</strong> ~ove{tvoto.<br />

Spored veruvaweto <strong>na</strong> satanisti~kata religija, sumerskiot bog Ea/<br />

Enki e Lucifer. Toj e vrhoven i brilijanten bog, a ne angel. Toj e vistinskiot<br />

tatko i vistinskiot kreator <strong>na</strong> ~ove{tvoto. Satan/Lucifer e poz<strong>na</strong>t kako<br />

bog buntovnik, bog koj <strong>na</strong> ~ove{tvoto mu donel z<strong>na</strong>ewe za da go izdigne <strong>na</strong>d<br />

nivoto <strong>na</strong> `ivotnite. Toj zaedno so Belzebub, A{tarot, Azezel, Bilijal, Mamon<br />

i drugi bogovi se pobunil zaradi ~ove{tvoto.<br />

107


ta{luci) ne e |avol, tuku obi~en {umski demon (kakvi {to, <strong>na</strong> primer,<br />

bea gr~kite Satiri 69 i rimskite Fauni).<br />

Angelite i |avolite, iako svojata egzistencija ja dobivaat od<br />

ist tvorec i od kogo vo svojata dejnost se zavisni, se dva svetovi koi se<br />

<strong>na</strong>o|aat vo me|useb<strong>na</strong> voj<strong>na</strong>.<br />

- Vnesuvaweto <strong>na</strong> dobroto i zloto vo manihejstvoto se dol`i <strong>na</strong><br />

negoviot osnova~ Mani. 70 Mani u~el deka od ve~nosta postojat dve <strong>na</strong>~ela<br />

- dobro i zlo, svetlost i mrak ili drvo <strong>na</strong> `ivot i drvo <strong>na</strong> smrtta<br />

me|u koi postojat golemi sprotivnosti. Toa e deterministi~ka i materijalisti~ka<br />

filozofija koja ja zastapuva tezata deka vo sekoj ~ovek<br />

postojat dve materijalni du{i. Svetlata du{a po priroda e dobra, a<br />

tem<strong>na</strong>ta du{a po priroda e zla. Povedenieto <strong>na</strong> ~ovekot e mehani~ki<br />

rezultat <strong>na</strong> tie dve supstancijalni sili <strong>na</strong> du{ata. Mani, vsu{nost,<br />

<strong>na</strong>stojuval u~eweto <strong>na</strong> Hristos, Buda i Zaratustra da gi spoi vo edno<br />

u~ewe. Dualizam <strong>na</strong> dvata ve~ni principi dobroto i zloto, svetlosta i<br />

temni<strong>na</strong>ta koi se <strong>na</strong>o|aat vo nepreki<strong>na</strong>t sudir, vsu{nost, e prezemen od<br />

iranskiot mazadizam.<br />

Razgrani~uvaweto <strong>na</strong> dobroto i zloto se vr{i vrz osnova <strong>na</strong> neposredo<br />

percepirawe: "ova e dobro," "o<strong>na</strong> e zlo." Vrz osnova <strong>na</strong> toa neposredno<br />

percepirawe nie priz<strong>na</strong>vame ili ~uvstvuvame deka ednoto zaslu`uva<br />

odobruvawe i deka e dostojno za postoewe, a drugoto zaslu`uva<br />

osuda i ne e dostojno za postoewe. Me|utoa, imaj}i rabota so slo`eniot<br />

sodr`aen `ivot lesno e da se <strong>na</strong>pravi gre{ka i da ne se zabele`i<br />

zloto koe e maskirano so primesi <strong>na</strong> dobro vo sebe ili pak, da ne se<br />

proceni samoto dobro koe vo zemskoto postoewe ne e li{eno od nedostatoci.<br />

Ottamu, neophodno e da se <strong>na</strong>jde apsolutnoto sovr{eno i seopfatno<br />

dobro koe bi mo`elo da slu`i kako merilo i osnova za site<br />

osta<strong>na</strong>ti procenki, Toa <strong>na</strong>jvisoko dobro e bog. 71<br />

Dobroto e opravdano samo po sebe. Zloto samo po sebe e ne{to<br />

nedostojno, ne{to {to zaslu`uva osuda, toa samo po sebe e sprotivno<br />

<strong>na</strong> apsolut<strong>na</strong>ta celosnost <strong>na</strong> bitieto kako apsolutno dobro. Me|utoa<br />

zloto, za razlika od apsolutnoto dobro, ne e primarno i ne e samostojno.<br />

Prvo, toa postoi samo vo materijalniot svet i toa ne vo prvobit<strong>na</strong>ta<br />

negova su{ti<strong>na</strong>, tuku vo po~etokot kako sloboden akt <strong>na</strong> voljata<br />

69 Satirite se {umski demoni (zamisleni kako polovi<strong>na</strong> jarci i polovi<strong>na</strong><br />

lu|e skloni kon muzika, vino i `elba za seks so nimfi) koi gi sledele<br />

bogot Pan ili bogot Dionis.<br />

70<br />

Mani (Mones, 216-276) e osnova~ <strong>na</strong> manihejstvoto koe kako eres se<br />

pojavilo kon krajot <strong>na</strong> III vek. Mani bil roden vo Selakvija - Persija vo vreme<br />

<strong>na</strong> vladeeweto <strong>na</strong> carot Sapor I, kade {to vo 240 godi<strong>na</strong> zapo~<strong>na</strong>l da go {iri<br />

svoeto u~ewe koe prestavuvalo spojuvawe <strong>na</strong> hristijanskoto u~ewe so religioznoto<br />

u~ewe <strong>na</strong> Zaratustra. Od negovite pi{ani dela se za~uvani dve: "Kniga<br />

<strong>na</strong> gigantite" i "Osnov<strong>na</strong> poslanica."<br />

71<br />

Loski, N, Bog i svetsko zlo, Zepter, Beograd, 2001, str. 41.<br />

108


<strong>na</strong> supstancio<strong>na</strong>lnite akteri i izvedeno kako posledica <strong>na</strong> toj akt. So<br />

drugi zborovi, zloto go nema vo od boga sozdade<strong>na</strong>ta prvobit<strong>na</strong> su{ti<strong>na</strong><br />

<strong>na</strong> svetot. Vtoro, zlite akti <strong>na</strong> voljata se vr{at pod pla{tot <strong>na</strong> dobroto<br />

ottamu {to sekoga{ se <strong>na</strong>so~eni <strong>na</strong> avtenti~o pozitiv<strong>na</strong> vrednost,<br />

me|utoa vo takva korelacija so drugite vrednosti i sredstva za<br />

nivno dostignuvawe {to dobroto se zamenuva so zlo: taka da se bide<br />

bog e <strong>na</strong>jvisoka pozitiv<strong>na</strong> vrednost, no prisvojuvawe <strong>na</strong> taa doblest za<br />

sebe od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> materijata e <strong>na</strong>jgolemo zlo. Treto, ostvaruvawe <strong>na</strong> negativ<strong>na</strong><br />

vrednost ne e mo`no poi<strong>na</strong>ku, osven preku iskoristuvawe <strong>na</strong><br />

silite <strong>na</strong> dobroto. Taa nesamostojnost i protivre~ost <strong>na</strong> negativnite<br />

vrednosti posebno e zabele`itel<strong>na</strong> vo sferata <strong>na</strong> satanskoto zlo. 72<br />

Vo deloto "Karakter <strong>na</strong> ruskiot <strong>na</strong>rod," Loski veli deka osnov<strong>na</strong>,<br />

<strong>na</strong>jdlaboka crta <strong>na</strong> karakterot <strong>na</strong> ruskiot <strong>na</strong>rod e negovata religioznost<br />

i so nea povrza<strong>na</strong>ta potraga za apsolutno dobro, z<strong>na</strong>~i za takvo<br />

dobro koe e ostvarlivo samo vo carstvoto bo`je. Sovr{eno dobro bez<br />

kakvi i da e primesi <strong>na</strong> zlo i bez mani postoi vo carstvoto bo`je, 73 za-<br />

{to toa se sostoi od li~nosti koi vo svoeto povedenie vo celost gi<br />

ostvaruvaat dvete zapovedi <strong>na</strong> Isus: qubi go gospod pove}e od samiot<br />

sebesi i, qubi go svojot bli`en kako samiot sebesi. 74 ^lenovite <strong>na</strong> carstvoto<br />

bo`je se celosno oslobodeni od egoizmot i zatoa sozdavaat<br />

samo apsolutni vrednosti - moralno dobro, ubavi<strong>na</strong>, poz<strong>na</strong>vawe <strong>na</strong> visti<strong>na</strong>ta<br />

nedelivi i neuni{tivi blaga koi im slu`at <strong>na</strong> celiot svet. Relativni<br />

blaga, t.e. onie ~ie koristewe za edni e dobro, a za drugi zlo,<br />

72<br />

Ibid, str. 44.<br />

73<br />

Navisti<strong>na</strong>, sovr{eno dobro postoi samo vo carstvoto bo`je, toa e<br />

<strong>na</strong>dzemno, pa spored toa, vo <strong>na</strong>{eto carstvo <strong>na</strong> egoisti~ni su{testva sekoga{<br />

se ostvaruva samo poludobro, spoj <strong>na</strong> pozitivni vrednosti i nekakvi nesovr-<br />

{enstva, t.e. dobro soedineto so nekakvi aspekti <strong>na</strong> zlo. Ibid, str. 141.<br />

74<br />

Posledica <strong>na</strong> taa qubov e ispraven odnos kon site vrednosti soglasno<br />

nivniot rang i soglasno toa, moralno dobro povedenie vo sekoj pogled.<br />

Osnovnoto primarno otstapuvawe od toj ispraven `ivoten pat se javuva tamu<br />

kade {to materijal<strong>na</strong>ta li~ost stapuvaj}i vo svetskiot proces i sremej}i se<br />

kon apsolun<strong>na</strong> polnost <strong>na</strong> bitieto go po~nuva svojot `ivot so qubov kon sebesi<br />

koja e pogolema od o<strong>na</strong>a kon boga i li~nostite koi Toj gi sozdal. Takvata<br />

pretera<strong>na</strong> qubov kon sebesi, pretpostavuvaweto <strong>na</strong> sebesi <strong>na</strong>d drugite li~nosti<br />

e ve}e <strong>na</strong>ru{uvawe <strong>na</strong> vrednostite: toa e primarno, osnovno moralno zlo,<br />

isto~en grev <strong>na</strong> materijalnoto su{stestvo. Site osta<strong>na</strong>ti vidovi <strong>na</strong> zlo, site<br />

nesovr{enstva vo svetot se posledica <strong>na</strong> ova osnovno moralno zlo <strong>na</strong> samoqubie,<br />

egoizmot. Ibid, str. 45. Site nesovr{enosti od op{testven karakter, <strong>na</strong><br />

krajot <strong>na</strong> krai{tata se poledica <strong>na</strong> osnovnoto moralno zlo. Imeno, <strong>na</strong> nedostigot<br />

<strong>na</strong> <strong>na</strong>{ata qubov kon boga i drugite li~nosti koi toj gi sozdal. Ibid,<br />

str. 56-57.<br />

109


ne gi privlekuvaat ~lenovite <strong>na</strong> carstrvoto bo`je. 75 Poterata po niv e<br />

sodr`i<strong>na</strong> <strong>na</strong> `ivotot <strong>na</strong> li~nosti so egoisti~en karakter, t.e. <strong>na</strong> li~nosti<br />

koi ne poseduvaat sovr{e<strong>na</strong> qubov sprema bog i, ako ne sekoga{,<br />

barem vo nekoi slu~ai, se pretpostavuvaat sebesi <strong>na</strong>d bli`nite. 76<br />

So ogled <strong>na</strong> toa {to ~lenovite <strong>na</strong> carstvoto bo`je se celosno<br />

oslobodeni od egoizmot, nivnoto telo ne e materijalno, tuku preobrazeno.<br />

Navisti<strong>na</strong>, materijalnoto telo e posledica <strong>na</strong> egoizmot: toa e rezultat<br />

<strong>na</strong> osvojuvaweto <strong>na</strong> izvesen del <strong>na</strong> prostorot preku postap}i <strong>na</strong><br />

odbivawe, koi sozdavaat relativno neproboj<strong>na</strong> zapremni<strong>na</strong>. Takvoto<br />

telo e podlo`no <strong>na</strong> ranuvawe i razoruvawe, toa e polno so nesovr{enstvo<br />

i nu`no e povrzano so borba za opstanok. Preobrazenoto telo se<br />

sostoi od procesi <strong>na</strong> svetlost, zvuk, topli<strong>na</strong>, miris koi gi sozdavaat<br />

nebo`nici i slu`i kako izraz <strong>na</strong> nivnoto duhovno tvore{tvo koe tvori<br />

apsolutnite vrednosti. Takvata duhovno-teles<strong>na</strong> celi<strong>na</strong> poseduva<br />

ideal<strong>na</strong> ubavi<strong>na</strong>. Nesodr`ej}i vo sebe postapki <strong>na</strong> odbivawe, preobrazenoto<br />

telo ne mo`e da bide podlo`eno <strong>na</strong> otturnuvawe za{to e sposobno<br />

da prodre preku site materijalni pre~ki, toa ne e podlo`no <strong>na</strong><br />

kakvi i da e ranuvawa i ne mo`e so ni{to da bide razur<strong>na</strong>to. Voop{to,<br />

vo ova Carstvo nema nikakvi nesovr{enosti i nikakvi zla. Baraweto<br />

<strong>na</strong> apsolutnoto dobro, sekako, ne oz<strong>na</strong>~uva deka ruskiot ~ovek, <strong>na</strong> primer<br />

nekoj od prosto poteklo svesno se stremi kon carstvoto bo`je,<br />

imaj}i go vo svojot um slo`eniot sistem <strong>na</strong> u~ewe za nego. Za sre}a vo<br />

~ovekovata du{a postoi sila koja se stremi kon dobro i koja go osuduva<br />

zloto nezavisno od stepenot <strong>na</strong> negovoto obrazovanie: taa sila e - glasot<br />

<strong>na</strong> sovesta. 77<br />

- Kuranot <strong>na</strong>laga da se pravi dobro i da se izbegnuva zlo. Dobroto<br />

i zloto ponekoga{ se vidlivi i celosni, a ponekoga{ relativni i<br />

75<br />

^ovekot vo svojot zemski `ivot poln o nesovr{enstvo gi ceni relativnite<br />

vrednosti, t.e. takvite koi vo odnos sprema edno su{testvo se dobro, a<br />

vo odnos <strong>na</strong> drugo - zlo. Ogromen del <strong>na</strong> <strong>na</strong>{ite postapki se <strong>na</strong>so~eni kon postignuvawe<br />

samo <strong>na</strong> takvi relativni dobra: osvojuvaweto tvrdi<strong>na</strong> vo voj<strong>na</strong> e<br />

pozitiv<strong>na</strong> vrednost za pobednikot, a negativ<strong>na</strong> za pobedeniot; qubovta <strong>na</strong> A<strong>na</strong><br />

Kareni<strong>na</strong> sprema Vronski e dobro za Vronski, a zlo za Karenin i sl. Relativ<strong>na</strong>ta<br />

vredost i za samata li~nost koja se stremi kon nea, mnogu ~esto stanuva<br />

dobro ili zlo: <strong>na</strong> primer, vrskata so A<strong>na</strong> Kareni<strong>na</strong> za Vronski be{e pozitiv<strong>na</strong><br />

vrednost dodeka ja sakal, no ve}e toga{ i zlo, t.e. negativ<strong>na</strong> vrednost,<br />

za{to mu {tetela <strong>na</strong> negovata op{testve<strong>na</strong> polo`ba. Ibid, str. 15.<br />

76<br />

Nie ne `iveeme vo Carstvoto Bo`je, tuku vo dekadentnoto carstvo<br />

<strong>na</strong> pove}e ili pomalku egoisti~ni su{testva. Ne gospod, tuku nie samite so<br />

svoeto egoisi~ko povedenie sozdadovme sistem <strong>na</strong> prirodata prepoln so nesovr{enosti<br />

i razli~i vidovi zla, priroda vo koja su{tinsko z<strong>na</strong>~ewe ima materijal<strong>na</strong>ta<br />

telesnost, koja se javuva kako posledica <strong>na</strong> zaemno odbivawe <strong>na</strong><br />

su{testvata. Ibid, str. 135.<br />

77<br />

Ibid. 100-101.<br />

110


delumni. Toa povlekuva petkrat<strong>na</strong> podelba <strong>na</strong> pravnite pravila: kako<br />

<strong>na</strong> zapovedite taka i <strong>na</strong> zabranite. 1. Toa {to e celosno e dobro e zadol`itel<strong>na</strong><br />

dol`nost - toa traba da se pravi. 2. Toa {to e pove}e dobro<br />

otkolku lo{o e prepora~livo i pofalno. 3. Toa ~ii izgledi se ed<strong>na</strong>kvi,<br />

kade {to ne se istaknuva ni dobroto ni zloto im e prepu{teno <strong>na</strong><br />

voljata <strong>na</strong> poedincite. Za ova o~ite <strong>na</strong> zakonot se nezainteresirani. 4.<br />

Toa {to e celosno lo{o e celosno zabraneto. 5. Toa {to e prete`no<br />

lo{o e kaznivo i neprepora~livo.<br />

[to se odnesuva do razlikuvaweto <strong>na</strong> dobroto i zloto, vo Kuranot<br />

veli deka treba da se pravi maruf (bukvalno = pristojnost) i da<br />

se vozdr`uvame od munker (bukvalno = sram). Toj go smeta za dobro seto<br />

o<strong>na</strong> {to kako takvo e priz<strong>na</strong>eno so me|useb<strong>na</strong> soglasnost <strong>na</strong> lu|eto i<br />

kako takvo e potvrdeno so razumot <strong>na</strong> seriozni i zreli umovi. Za zlo se<br />

smeta se {to od zdraviot razum e zabraneto. 78<br />

- Spored Spinoza, koj }e si pretstavi deka e uni{teno o<strong>na</strong> {to<br />

toj go mrazi, }e se raduva... Koj }e si pretstavi deka o<strong>na</strong> {to toj go mrazi<br />

e ispolneto so taga }e se raduva, ako, <strong>na</strong>protiv si pretstavi deka toa<br />

e ispolneto so radost, }e se <strong>na</strong>ta`i. 79 ...O<strong>na</strong> ne{to {to si go pretstavuvame<br />

deka i se sprotivstavuva <strong>na</strong> radosta ili deka vodi kon taga, se trudime<br />

da go otstranime ili da go uni{time. 80 Ovie i sli~ni ~uvstva <strong>na</strong><br />

omraza se sveduvaat <strong>na</strong> zavist koja, zaradi toa, ne e ni{to drugo osven<br />

samata omraza, dokolku se smeta deka go odreduva ~ovekot taka {to toj<br />

se raduva <strong>na</strong> zloto <strong>na</strong> drugiot, <strong>na</strong>protiv, deka taguva poradi negovoto<br />

dobro. 81 Koj nekogo mrazi, }e se trudi da mu <strong>na</strong>pravi zlo, osven ako ne<br />

se pla{i od toa da ne proizleze pogolemo zlo za nego samiot. A <strong>na</strong>protiv,<br />

koj nekogo saka, }e se trudi spored istata zakonitost, da mu <strong>na</strong>pravi<br />

dobro. 82 Spored nego, dobroto i zloto ne oz<strong>na</strong>~uvaat ni{to pozitivno<br />

vo ne{tata i toa <strong>na</strong>bquduvani po sebe i ne se ni{to drugo osven<br />

<strong>na</strong>~ini <strong>na</strong> mislewe, ili poimi {to gi obrazuvame so toa {to gi sporeduvame<br />

ne{tata edni so drugi. Za{to, edno isto ne{o mo`e vo isto<br />

vreme da bide dobro ili zlo, a isto taka i ramnodu{no, <strong>na</strong> primer, muzikata<br />

e dobro za melanholi~arot, a lo{o za <strong>na</strong>ta`eniot ~ovek, za gluviot,<br />

pak, ne e nitu dobra, nitu lo{a. Ako treba sepak da se opredelat<br />

ovie poimi, pod dobro treba da se podrazbere o<strong>na</strong> za {to sigurno z<strong>na</strong>eme<br />

deka e vo soglasnost so ~ovekovata priroda, {to z<strong>na</strong>~i - o<strong>na</strong> za {to<br />

sigurno z<strong>na</strong>eme deka ni e korisno, a zlo o<strong>na</strong> {to i protivre~i, t.e. o<strong>na</strong><br />

za {to sigurno z<strong>na</strong>eme deka ne spre~uva da poseduvame nekoe dobro. 83<br />

78<br />

Hamidullah, M. Uvod u islam, Stare{instvo islamske zajednice, III izdanie,<br />

Sarajevo, 1989. str. 135.<br />

79<br />

Spinoza B. Etika, \ur|a, Skopje, 2010, str. 88.<br />

80<br />

Ibid, str. 90.<br />

81<br />

Ibid, str. 89.<br />

82<br />

Ibid, str. 93.<br />

83<br />

Ibid, str. 117-108.<br />

111


Bidej}i razumot ne bara ni{to sprotivno <strong>na</strong> prirodata, toj samiot,<br />

z<strong>na</strong>~i, bara sekoj samiot sebesi da se saka, da go bara o<strong>na</strong> {to mu e<br />

korisno - o<strong>na</strong> {to <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> mu e korisno - i da se stremi kon seto o<strong>na</strong><br />

{to ~ovekot <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> go vodi kon pogolemo sovr{enstvo, i voop{to<br />

sekoj da se trudi da go so~uva svoeto su{testvo, kolku {to mo`e da se<br />

gri`i za nego. Po<strong>na</strong>tamu bidej}i doblesta ne e ni{to drugo osven da se<br />

dejstvuva spored zakonite <strong>na</strong> sopstve<strong>na</strong>ta priroda i bidej}i sekoj se<br />

trudi svoeto su{testvo da go odr`i edinstveno spored zakonot <strong>na</strong> sopstve<strong>na</strong>ta<br />

priroda, od toa sleduva: 1. Osnovata <strong>na</strong> doblesta e samiot streme`<br />

za odr`uvawe <strong>na</strong> sopstvenoto su{testvo i deka sre}ata se sostoi<br />

vo toa {to ~ovekot mo`e da go odr`i svoeto su{testvo. 2. Sleduva<br />

deka kon doblesta treba da se stremime zaradi nea samata i deka od nea<br />

nema ni{to podobro ili ni{to {to bi bilo pokorisno za <strong>na</strong>s, zaradi<br />

{to bi trebalo da se stremime kon toa. 3. Na krajot sleduva deka onie<br />

koi se ubivaat sebesi se nemo}ni vo duhot i deka se sosema pobedeni od<br />

<strong>na</strong>dvore{nite pri~ini koi i se sprotivstavuvaat <strong>na</strong> niv<strong>na</strong>ta priroda.<br />

Po<strong>na</strong>tamu, <strong>na</strong>dvor od <strong>na</strong>s egzistiraat mnogu ne{ta koi ni se korisni<br />

i za koi, zaradi toa, treba da se stremime. Ottamu, <strong>na</strong> ~ovekot ni-<br />

{to ne mu e pokorisno otkolku ~ovek. Povtoruvam, lu|eto ne mo`at da<br />

si posakuvaat ni{to podobro za odr`uvawe <strong>na</strong> svoeto su{tetsvo otkolku<br />

site vo se da se soglasuvaat taka {to duhovite i telata <strong>na</strong> site da<br />

pravat eden duh i edno telo i site zaedno, kolku {to mo`e, da se trudat<br />

da go odr`at svoeto su{testvo i site zaedno da baraat za sebe op{ta<br />

polza. Od ova proizleguva deka lu|eto so koi upravuva razumot baraat<br />

svoja korist spored vodstvoto <strong>na</strong> ne{to za sebe {to ne bi im go posakale<br />

<strong>na</strong> drugite lu|e, pa deka spored toa tie se pravedni, sigurni (verni)<br />

i ~esni.... Od seto ova, spored Spinoza, vo osnova <strong>na</strong> razumot stoi principot<br />

- sekoj e dol`en da ja bara svojata korist, koja ne e osnova za nemoralnost,<br />

tuku <strong>na</strong>protiv za doblest i moralnost. Toa, vo prv red proizleguva<br />

ottamu {to sekoj, spored zakonite <strong>na</strong> svojata sopstve<strong>na</strong> priroda,<br />

<strong>na</strong> nu`en <strong>na</strong>~in se stremi kon o<strong>na</strong>, ili go prezira o<strong>na</strong> za {to sudi deka<br />

e dobro ili deka e lo{o. Za{to, kolku {to nekoj pove}e se trudi i<br />

mo`e da go bara o<strong>na</strong> {to mu e korisno, t.e. da go odr`uva svoeto<br />

su{testvo, dotolku pove}e e <strong>na</strong>daren so doblest, i obratno. 84 Spored<br />

toa, ni{to drugo ne mo`e da bide dobro, osven o<strong>na</strong> {to se soglasuva so<br />

<strong>na</strong>{ata priroda: ottamu kolku edno ne{to pove}e se soglasuva so<br />

<strong>na</strong>{ata priroda dotolku e pokorisno i obratno. 85 Nakratko: koga ~ovek<br />

<strong>na</strong>jmnogu go bara o<strong>na</strong> {to mu e korisno, toga{ lu|eto <strong>na</strong>jmnogu se<br />

korisni edni <strong>na</strong> drugi. Bidej}i kolku pove}e sekoj go bara o<strong>na</strong> {to mu e<br />

korisno i se trudi da se odr`i sebesi, tolku pove}e e <strong>na</strong>daren so<br />

doblest, ili {to e isto tolku pove}e e <strong>na</strong>daren so pogolema mo} da dejstvuva<br />

spored zakonite <strong>na</strong> svojata priroda, t.e. da `ivee spored vod-<br />

112<br />

84<br />

Spinoza B. Etika, \ur|a, Skopje, 2010, str. 115-117.<br />

85<br />

Ibid, str. 120.


stvoto <strong>na</strong> razumot. A lu|eto po priroda <strong>na</strong>jmnogu se soglasuvaat toga{<br />

koga `iveat spored vodstvoto <strong>na</strong> razumot. Z<strong>na</strong>~i, lu|eto }e si bidat<br />

<strong>na</strong>jmnogu korisni edni <strong>na</strong> drugi toga{ koga sekoj <strong>na</strong>jmnogu go bara o<strong>na</strong><br />

{to mu e korisno. Toga{ ~ovek <strong>na</strong> ~oveka mu e bog. 86 Kakov bog, takov<br />

~ovek!<br />

- Spored Hjum, da se ka`e deka ne{to e dobro z<strong>na</strong>~i da se ka`e<br />

deka jas toa go odobruvam, a da se ka`e deka e lo{o, z<strong>na</strong>~i da se ka`e<br />

deka jas toa ne go odobruvam... Spored ovaa teorija, dobroto, lo{oto,<br />

ispravnoto i neispravnoto funkcioniraat kako terminite "prijatno"<br />

i "neprijatno" (gadno). Mojot iskaz "pivoto e prijatno z<strong>na</strong>~i deka mi<br />

se dopa|a. Va{iot iskaz "pivoto e odvratno" z<strong>na</strong>~i deka ne go sakate: i<br />

dvata iskazi se vistiniti. Jas go sakam pivoto, a vie ne. Iskazite "pivoto<br />

e prijatno" i "pivoto e odvratno" samo <strong>na</strong> izgled se odnesuvaat <strong>na</strong><br />

pivoto i samo <strong>na</strong>izgled si protivre~at eden <strong>na</strong> drug. Me|utoa tie zboruvaat<br />

za mene i za vas i zaemno ni <strong>na</strong>jmalku ne se isklu~uvaat. 87 Ili<br />

ako nekoj ka`e "pravdata e dobra" toj ne zboruva za pravdata, tuku za<br />

sebe, i veli deka ja odobruva, ja saka pravdata. Ili koga bi ka`al o<strong>na</strong>a<br />

`e<strong>na</strong> e ubava, jas ne ka`uvam ni{to za nea, tuku za mene, a toa e deka<br />

taa mene mu se dopa|a. Pa taka i iskazite - mojot: "ova e pravedno" i<br />

tvojot: "ova e nepravedno" samo <strong>na</strong> izgled se odnesuvaat <strong>na</strong> pravdata i<br />

samo <strong>na</strong>izgled si protivre~at eden <strong>na</strong> drug. I tie zboruvaat za mene i<br />

za vas i zaemno ni <strong>na</strong>jmalku ne se isklu~uvaat. 88 Za da se doz<strong>na</strong>e {to e<br />

dobro ili zlo nu`no e empirisko iskustvo. ^ovek mora <strong>na</strong>jprvin da dopre,<br />

vkusi, vidi, pomirisa, ~ue ili da po~uvstvuva (qubov, omraza<br />

itn.), a ne metafizi~ki da zamisli. Vo taa smisla e o<strong>na</strong>a <strong>na</strong>rod<strong>na</strong>ta:<br />

"Za kowot {to ne si go javal ne mo`e{ da ka`e{ deka e dobar ili<br />

lo{." Zatoa, za da oceni{ dali ne{to e dobro ili zlo, mora da vidi{,<br />

~ue{, dopre{, pomirisa{ i vkusi{. Neophodno e objektivno provereno<br />

i proverlivo iskustvo, a ne metafizi~ka zamisla.<br />

- Na pra{awata: [to e dobro? Ni~e odgovara - Se {to go zasiluva<br />

~uvstvoto <strong>na</strong> mo}, voljata za mo}, mo}ta sama po sebe vo ~oveka.<br />

[to e zlo? - Se {to izvira od slabosta. [to e sre}a? - ^uvstvoto deka<br />

mo}ta se zgolemuva - deka otporot e <strong>na</strong>dvladean. Ne zadovolstvoto,<br />

tuku pove}e mo}, ne mir po sekoja ce<strong>na</strong>, tuku voj<strong>na</strong>, ne doblest, tuku<br />

sposobnost (doblest vo renesansen stil, virtu, doblest osloboden od<br />

otrovite <strong>na</strong> moralot). Slabite i potprose~nite }e is~ez<strong>na</strong>t: toa e<br />

prviot princip <strong>na</strong> <strong>na</strong>{eto milosrdie. I sekoj treba da im pomaga da<br />

is~ez<strong>na</strong>t. [to e po{tetno od koj i da e grev? - Prakti~noto so~uvstvo<br />

so potprose~nite i so slabite - hristijanstvoto. 89<br />

86<br />

Spinoza B. Etika, \ur|a, Skopje, 2010, str. 121.<br />

87<br />

Mabbott, J.D. Uvod u etiku, Nolit, Beograd, 1981, str. 93.<br />

88<br />

Ibid, str. 93.<br />

89<br />

Ni~e, F. Antihrist, Krodo, Skopje, 2007, str. 8-9.<br />

113


- Spored Uspenski, idejata za moralnosta e povrza<strong>na</strong> so idejata<br />

za dobrite i lo{ite postapki. Idejata za dobroto i zloto, me|utoa,<br />

otsegoga{ bila razli~<strong>na</strong> za razli~ni lu|e, sekoga{ e subjektiv<strong>na</strong> vo<br />

~ovekot broj eden, broj dva i broj tri i vrza<strong>na</strong> e samo za daden moment i<br />

dade<strong>na</strong> situacija. Subjektivniot ~ovek ne mo`e da ima op{t poim za<br />

dobroto i zloto. Za subjektivniot ~ovek zloto e seto o<strong>na</strong> {to e sprotivno<br />

<strong>na</strong> negovite `elbi i interesi, odnosno <strong>na</strong> negovito poim <strong>na</strong> dobroto.<br />

Mo`e da se ka`e deka za subjektivniot ~ovek zloto voopo{to<br />

ne postoi, tuku deka postojat samo razli~ni sfa}awa <strong>na</strong> dobroto. Nikoj<br />

nikoga{ <strong>na</strong>merno ne pravi ni{to vo interes <strong>na</strong> zloto, vo ime <strong>na</strong><br />

zloto. Sekoj postapuva vo interes <strong>na</strong> dobroto, o<strong>na</strong>ka kako {to toj go<br />

sfa}a. Lu|eto, z<strong>na</strong>~i me|useno se davat, se kolat i ubivaat vo interes<br />

<strong>na</strong> dobroto. Pri~i<strong>na</strong>ta e ista, ~ovekovoto nez<strong>na</strong>ewe i dlabokiot son vo<br />

koj `iveaat lu|eto. Toa e tolku o~igledno {to ponekoga{ izgeda duri<br />

~udno {to lu|eto za toa nikoga{ ne razmisluvale. Ostanuva me|utoa<br />

faktot deka toa neuspevaat da go sfatat i deka sekoj smeta deka negovoto<br />

dobro e edinstvenoto dobro, dodeka seto osta<strong>na</strong>to e zlo. Naivno e<br />

beskorisno da se <strong>na</strong>devame deka lu|eto koga i da e toa }e go sfatat i<br />

deka }e razvijat nekoja op{ta i identi~<strong>na</strong> ideja za dobroto.<br />

Me|utoa, zarem dobroto i zloto ne postojat za sebe nezavisno od<br />

~ovekot? Postojat, rekol Gurxiev, samo mnogu e daleku od <strong>na</strong>s i momentno<br />

ne vredi duri i da probate toa da go razberete. Naprosto, da se zapra{ame<br />

slednovo: edinstve<strong>na</strong> postoja<strong>na</strong> ideja <strong>na</strong> dobroto i zloto koja<br />

e mo`<strong>na</strong> za ~ovekot e povrza<strong>na</strong> so idejata za evolucijata, sekako ne <strong>na</strong><br />

mehani~kata evolucija, tuku so idejata <strong>na</strong> ~ovekoviot razvoj preku<br />

svesnite usilbi, prome<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> negovoto bitie, sozdavaweto <strong>na</strong> edinstvo<br />

vo nego i formiraweto <strong>na</strong> postojanoto jas.<br />

Postoja<strong>na</strong> ideja za dobroto i zloto vo ~ovekot mo`e da se formira<br />

samo vo vrska so potoja<strong>na</strong> cel i postojanoto razbirawe. Ako ~ovek<br />

sfa}a deka spie i saka da se razbudi, toga{ seto o<strong>na</strong> {to mu pomaga<br />

da se razbudi }e bide dobro, dodeka se {to go popre~uva, se {to go prodol`uva<br />

negoviot son }e bide zlo. Na sosema ist <strong>na</strong>~in }e sfati i {to<br />

e dobro i zlo za drugite lu|e. O<strong>na</strong> {to im pomaga da se razbudat e dobro,<br />

o<strong>na</strong> {to vo toa gi spre~uva e zlo. No toa e taka samo za onie koi<br />

sakat da se razbudat, t.e. za onie koi sfa}aat deka spijat. Onie koi ne<br />

sfa}aat deka spijat i koi ne mo`at da sakaa da se razbudat, ne mo`at<br />

ni da go razerat dobroto i zloto. A ottamu {to mnozinstvoto lu|e ne<br />

sfa}a i nikoga{ nema da sfati deka spie, za niv vsu{nost i ne postoi<br />

dobro i zlo.<br />

Ova mu protivre~i <strong>na</strong> op{toprifatenite idei. Lu|eto <strong>na</strong>vik<strong>na</strong>le<br />

da mislat deka dobroto i zloto za sekogo mora da bide isto, a pred<br />

se deka dobroto i zloto za sekogo postojat. Vo stvarnosta, dobroto i<br />

zloto postojat samo za malubrojni, za onie koi imaat odrede<strong>na</strong> cel i<br />

114


koi se stremat kon taa cel. Toga{ o<strong>na</strong> {to im pomaga vo postignuvaweto<br />

<strong>na</strong> taa cel e dobro, a o<strong>na</strong> {to im pre~i e zlo. 90<br />

4. DALI ^OVEKOT E DOBAR ILI ZOL<br />

Otsekogaga{ kako i denes postojat dvojni ar{ini za toa kako<br />

treba da izgleda ~ovek za da se <strong>na</strong>re~e dobar. Ednoto e humanisti~koto<br />

stojali{te {to go nudi sekoja, makar i malku, serioz<strong>na</strong> eti~ka rasprava.<br />

Toa e o<strong>na</strong> prestava za dobriot ~ovek koja vo ni{to ne se razlikuva<br />

od sli~nite kni`ni raspravi, ne samo od anti~ko, tuku od koe i da e<br />

vreme. Drugoto stojali{te za dobriot ~ovek e o<strong>na</strong> koe se prifa}a kako<br />

alter<strong>na</strong>tiv<strong>na</strong> procenka za prakti~<strong>na</strong> upotreba. Spored taa procenka<br />

edno se idealnite doblesti, drugo se realnite barawa {to mu se bliski<br />

<strong>na</strong> realnite potrebi. Ottamu,<br />

Dobar profesor vo odnos <strong>na</strong> studentite e onoj koj <strong>na</strong> site studenti<br />

im dava visoki ocenki bez ogled <strong>na</strong> odgovorot <strong>na</strong> ispitnite pra-<br />

{awa, ili u{te podobar, bez voop{to da gi ispra{uava. Dobar profesor<br />

vo odnos <strong>na</strong> svoite kolegi e onoj koj ne se istaknuva, se trudi da ne<br />

<strong>na</strong>pi{e nitu eden trud pove}e od svoite kolegi, ne u~estvuva <strong>na</strong> mnogu<br />

semi<strong>na</strong>ri, ednostavno onoj koj se trudi da ne {tr~i.<br />

Dobar kolega od rabota e onoj koj z<strong>na</strong>e da ve trpi vo svojata kancelarija<br />

onolku kolku {to vie imate `elba da ispiete kafiwa i da ja<br />

razbivate svojata dosada, koj z<strong>na</strong>e se za sekogo i koj od prva raka vi<br />

ponudi pikantni informacii od privatniot `ivot <strong>na</strong> site vraboteni,<br />

koj vo koe i da e vreme e spremen da vi se pridru`i koga vie sakata da<br />

koristite pauza. Kolega koj }e ve ponudi i da vi go plati pojadokot, koj<br />

e spremen vo sekoe vreme (rabotno, se razbira) da vi pravi dru{tvo dodeka<br />

vie si gi pla}ate telefosnkite i drugi smetki, dodeka go registrirate<br />

ili miete avtomobilot ili sakata da zavr{ite koja i da e privat<strong>na</strong><br />

rabota. Dobar kolega se razbira e toj koj edvaj ja poz<strong>na</strong>va ili<br />

u{te podobro, ne z<strong>na</strong>e ni{to za materijata {to zaedno ja rabotite. Dobar<br />

e i onoj kolega koj e qubezen so vas duri i toga{ koga }e go <strong>na</strong>pravite<br />

pa~avra, vol ili skuter.<br />

Dobar rakovoditel e onoj koj z<strong>na</strong>e so vas da ispie ~a{ka alkohol<br />

i koj nikoga{ ne ve pra{uva za rabotata.<br />

Dobri deca se samo poslu{nite deca, koj nema da ve odbijat ako<br />

gi pratite da kupat ne{to od bliskata samoposluga.<br />

Dobri kom{ii se samo onie kom{ii koi nikoga{ nema da vi se<br />

pojavat <strong>na</strong> vrata, ne samo za da vo pobaraat ne{to, tuku i za da vi go ponudat<br />

nivnoto dru{tvo.<br />

Dobri prijateli se samo onie koi sekoga{ se spremni da vi se<br />

<strong>na</strong>jdat koga }e im se javite <strong>na</strong> telefon, i koi imaat razbirawe {to vie<br />

str. 186-187.<br />

90<br />

Uspenski, D. P, U potrazi za ~udesnim, Metaphysica, Beograd, 2007,<br />

115


toj ist telefon ne ste bile vo sostojba da go krenete, zo{to vi zvonel<br />

vo vreme predvideno za odmot.<br />

No da se vratime <strong>na</strong> <strong>na</strong>{eto osnovno pra{awe - dali ~ovekot e<br />

dobar ili lo{? Nekoi smetaat deka ~ovekot po priroda e dobar, drugi<br />

deka e zol. Me|u teoreti~arite ima i takvi koi smetaat deka ~ovekot<br />

ne e nitu dobar nitu lo{, no i takvi, me|u koi se vbrojuva i avtorot <strong>na</strong><br />

ovoj trud, deka ~ovekot e i dobar i zol. "Normalno" e, veli Svensen, da<br />

se bide zol (lo{). Me|utoa odbivame sebesi da se opi{eme kako zli.<br />

Zli sekoga{ se onie drugite. 91<br />

- Spored hristijanskata filozofija ~ovekot vo golema mera se<br />

smeta za zol. "Gospod vide kolku e golema ~ovekovata rasipanost <strong>na</strong> zemjata<br />

i deka sekoja misla vo negovata pamet sekoga{ e samo zlo." (Bitie,<br />

6:5). Vo Prvata Kniga <strong>na</strong> Mojsie se veli i toa deka "...mislata <strong>na</strong><br />

srceto <strong>na</strong> ~ovekot e zla od mali noze." (Bitie, 8:21). Propovednikot<br />

pak, veli: "Razmisluvav vo svoeto srce za se toa i sfativ deka i pravednicite<br />

i mudrecite so svoite dela se vo bo`jata raka: i ~ovekot ne<br />

razbira {to go ~eka: qubovta ili omrazata, i dvete se pred nego. Se im<br />

se slu~uava <strong>na</strong> site ed<strong>na</strong>kvo: <strong>na</strong> pravednikot kako i <strong>na</strong> ne~esniot, <strong>na</strong> ~istiot<br />

i ne~istiot, <strong>na</strong> onoj koj `rtvuva kako i <strong>na</strong> onoj koj ne `rtvuva,<br />

ed<strong>na</strong>kvo <strong>na</strong> dobriot i <strong>na</strong> gre{niot, za onoj {to se zakolnuva kako i za<br />

onoj {to se pla{i od zakletva. Najlo{oto od se {to se zbidnuva pod<br />

sonceto e {to <strong>na</strong> site se im se slu~uava ed<strong>na</strong>kvo, pa ~ove~koto srce e<br />

polno so zlo, ludosta e vo srceto <strong>na</strong> lu|eto dodeka `iveat, a potoa im<br />

se pridru`uvaat <strong>na</strong> mrtvite. Za{to koj }e bide izbran? Kaj site `ivi<br />

ima <strong>na</strong>de`: i <strong>na</strong> `iviot pes mu e podobro otkolku <strong>na</strong> mrtviot lav. Za-<br />

{to `ivite z<strong>na</strong>at deka }e umrat, a mrtvite ne z<strong>na</strong>at ni{to, nitu imaat<br />

<strong>na</strong>grada, za{to se zaborava i spomenot <strong>na</strong> niv. I niv<strong>na</strong>ta qubov i niv<strong>na</strong>ta<br />

omraza i zavista is~ez<strong>na</strong>a i ve}e nemaat u~estvo vo ne{to {to se<br />

slu~uva pod sonceto." (Propovednik, 9:1-8).<br />

- Na istata linija se Makijaveli, Hobs i Montew. Spored Makijaveli,<br />

lu|eto sekoga{ se zli, dokolku nu`data ne gi <strong>na</strong>tera <strong>na</strong> doblest.<br />

92 Pome|u toa kako se `ivee i toa kako bi trebalo da se `ivee postoi<br />

takov ras~ekor {to ~ovekot koj, <strong>na</strong>mesto o<strong>na</strong> {to obi~no se pravi<br />

91<br />

Svensen, L. <strong>Filozofija</strong> zla, Geopoetica, Beograd, 2006. str, 11.<br />

92 Makijaveli <strong>na</strong>stojuva zloto da go istera so zlo, vo smisla <strong>na</strong>mesto da<br />

se izlo`uvame <strong>na</strong> zlo pobrgu da se odlu~uvame <strong>na</strong> storuvawe zlo. Najstra{no e<br />

da se bide vo del dobar, a vo del zol. Toj smeta deka ~ovekot mora da se re{i<br />

dali }e bide celosno dobar ili celosno zol. Zaradi toa {to lu|eto glavno se<br />

zli, dobri<strong>na</strong>ta vodi kon samouni{tuvawe. Edinstve<strong>na</strong> preosta<strong>na</strong>ta mo`nost e<br />

da se re{ime za maksimalno zlo za{to toa, potpolno paradoklsalno, }e go<br />

organi~i zloto. Toa se odnesuva <strong>na</strong> site oblasti <strong>na</strong> `ivotot, no vladetelot<br />

mora da bide podgotven da primeni maksimal<strong>na</strong> brutalnost koga toa go <strong>na</strong>laga<br />

situacijata. Celata Makevijalisti~ka filozofija mo`e da se sumira vo {ablonot<br />

za toa deka <strong>na</strong>padot e <strong>na</strong>jdobra odbra<strong>na</strong>. Svensen, L. op. cit., 2006. str, 78<br />

116


go pravi o<strong>na</strong> {to bi trebalo da se pravi, pobrgu }e propadne odo{to }e<br />

se odr`i, za{to onoj koj sekoga{ vo sekoja prilika saka da bide dobar<br />

me|u osta<strong>na</strong>tite koi ne se dobri, pobrgu ili podoc<strong>na</strong> mora da propadne.<br />

Z<strong>na</strong>~i vladetelot koj saka da se odr`i potrebno e da se <strong>na</strong>vikne da ne<br />

bide dobar, pa so toa spored potreba da se slu`i ili da ne se slu`i. 93<br />

Hobs smeta deka lu|eto se ra|aat zli, a Montew deka ~ovekot po priroda<br />

e sklon kon svirepost.<br />

- Ruso zastapuva{e sprotiv<strong>na</strong> teorija deka ~ovekot po priroda e<br />

dobar. Spored nego lu|eto se ra|aat slobodni, ed<strong>na</strong>kvi samodovolni i<br />

bez predrasudi, me|utoa civilizacijata celosno gi preobrazuva. Prirodniot<br />

~ovek e div, sre}en i dobar - civiliziraniot ~ovek e nesre}en<br />

i nemoralen.<br />

- Dali ~ovekot po priroda e dobar ili zol? Ni ednoto ni drugoto,<br />

za{to ~ovekot po priroda ne e moralno su{testvo, toj stanuva toa<br />

koga negoviot razum }e se vozdigne do poimite <strong>na</strong> dol`nostite i zakonite.<br />

Me|utoa, mo`e da se ka`e deka vo nego ima sklonost kon poroci,<br />

za{to ima instinkti koi go pottiknuvaat iako razumot go goni <strong>na</strong><br />

sprotiv<strong>na</strong>ta stra<strong>na</strong>. Ottamu, toj mo`e da bide moralen samo so doblest,<br />

z<strong>na</strong>~i so prisiluvawe <strong>na</strong> samiot sebesi. Porocite glavno poteknuvaat<br />

od toa {to o~ove~e<strong>na</strong>ta sostojba i vr{i <strong>na</strong>siltvo <strong>na</strong> prirodata, a <strong>na</strong>{-<br />

ata opredelba kako lu|e e sepak da izlezeme od sirovata prirod<strong>na</strong> sostojba<br />

vo koja se <strong>na</strong>o|a `ivotnoto. Sovr{e<strong>na</strong>ta priroda povtorno postanuva<br />

priroda. 94<br />

- Spored Hamidulah, lu|eto mo`at da se podelat <strong>na</strong> tri glavni<br />

grupi. 1. Lu|e koi po priroda se dobri, koi isku{enijata ne mo`at da<br />

gi rasipat, od ~ija priroda (instinktite) proizleguva samo dobri<strong>na</strong> i<br />

milosrdie. 95 2. Lu|e koi se zli, nepopravlivi. 3. Lu|e koi i pripa|aat<br />

<strong>na</strong> sredanta grupa, koi se odnesuvaat kako {to treba samo ako so <strong>na</strong>dzor<br />

ili pritisok se prisileni <strong>na</strong> toa, a i<strong>na</strong>ku si dopu{taat sebesi lo{i<br />

dela i nepravdi prema drugite. Posled<strong>na</strong>va grupa e mnozinska grupa od<br />

lu|eto, dodeka drugite dve se so~ineti od relativno mal broj pripadn-<br />

93 Makijaveli, Vladalac, Rad, Beograd, 1999, str. 53.<br />

94<br />

Kant, I. Vaspitavawe dece, Beograd, 2020, st. 53.<br />

95 Ovde moram ved<strong>na</strong>{ da zabele`am deka duri ni pod takvi uslovi <strong>na</strong><br />

milosrdie ne mo`e da se zboruva za avtenti~ni, ili po priroda doblesni lu|e.<br />

Taka, spored edno pravilno razmisluvawe <strong>na</strong> eden avtor, ako siromav ~ovek<br />

zamoli da mu dadam pari za ru~ek i jas mu gi dadam, pravam ne{to dobro. Ako<br />

se opredeli da pla}am danok za zgri`uvawe <strong>na</strong> siroma{nite i onie koi imaat<br />

posebni potrebi i jas go platam toj zadol`itelen danok, toga{ toa ne e nikakva<br />

doblest, duri i ako siromaviot posredno od mojot danok go dobie istiot<br />

pari~en iznos. Vo prviot slu~j jas mu davam dobrovolno, pa taka toa e akt <strong>na</strong><br />

milosrdie. Vo vtoriot slu~aj jas ja vr{am svojata dano~<strong>na</strong> obvrska i toa pove}e<br />

ne e nikakva doblest, za{to toa moram da go storam. Smith, A. E. Wilder.<br />

Siont. net. str. 15.<br />

117


ici. Za prvata grupa (lu|e - maleki) nema potreba od kakvi i da e upatstva,<br />

nitu za kakva i da e kontrola. Za drugata grupa lu|e (lu|e - {ejtani)<br />

treba da se prime<strong>na</strong>t site mo`ni sredstva za da se vozdr`at od zloto,<br />

no nie treba osobeno da se pozanimavame so tretata kategorija lu|e<br />

(obi~nite lu|e). Pripadnicite <strong>na</strong> ovaa treta grupa vo izvesen pogled<br />

li~at <strong>na</strong> `iovotni: tie se mirni i zadovolni so o<strong>na</strong> {to go imaat se<br />

dodeka kaj drugite ne zabele`at ne{to podobro, ili dodeka ne se posomnevaat<br />

deka drugite sakat da im <strong>na</strong>nesat zlo. Toj lo{ instinkt koj<br />

budi isku{enie pretstavuva od pamtivek gri`a <strong>na</strong> ~ovekovoto op{testvo:<br />

tatkoto gi popre~uva svoite deca, stare{inite <strong>na</strong> semejstvoto,<br />

plemeto, gradot-dr`ava ili <strong>na</strong> nekoja druga ~ove~ka grupa se trudat<br />

svoite podredeni da gi prisilat da se zadovolat so o<strong>na</strong> {to go poseduvaat,<br />

so sila da ne go grabnuvaat toa {to drugite go stek<strong>na</strong>le <strong>na</strong> ~esen<br />

<strong>na</strong>~in. ^ovekovoto op{testvo mo`ebi nema druga cel otkolku da da gi<br />

kontrolira isku{enijata i da gi isprava zlodelata koi ve}e se storeni.<br />

Site lu|e duri i vo ramkite <strong>na</strong> ista <strong>na</strong>cija, ne dostignuvaat edno<br />

isto ramni{te <strong>na</strong> razvoj: plemenitiot duh e sklon kon `rtvi, milosrdie,<br />

inteligentniot duh gleda podaleku, i posledicite koi bi ja poni-<br />

{tile neposred<strong>na</strong>ta dobivka go spre~uvaat da pravi zlo, a toj istovremeno<br />

da ne e sklon da pravi `rtvi <strong>na</strong> svoja {teta. Obi~niot duh, ne<br />

samo {to ne e sklon kon milosrdie, tuku si dozvoluva sebesi da se zbogati<br />

<strong>na</strong> smetka <strong>na</strong> drugite so isklu~ok koga se pla{i od neposred<strong>na</strong> `estoka<br />

reakcija od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> svoite `rtvi, od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> op{testvoto<br />

ili od nekoja druga sila. Tupiot ~ovek nema da bide zadr`an duri ni od<br />

takov strav i toj odi do kraj vo svojite krimi<strong>na</strong>lni <strong>na</strong>stojuvawa se dodeka<br />

ne bide spre~en vo svojata dejnost od stra<strong>na</strong> <strong>na</strong> op{testvoto: so<br />

smrt ili so zatvor. Site zakoni, site religii, site filozofii <strong>na</strong>stojuvaat<br />

da gi uverat masite, sred<strong>na</strong>ta kategorija <strong>na</strong> lu|e da se odnesuvaat<br />

kako {to treba i duri da pravat dobrovolni `rtvi so toa {to }e im<br />

pomagaat <strong>na</strong> siroma{nite, <strong>na</strong> nesre}nite i <strong>na</strong> onie koi bez svoja vi<strong>na</strong><br />

zapad<strong>na</strong>le vo nevolji i od niv ne mo`at da se izvadat. 96<br />

Razli~nite stavovi vo odnos <strong>na</strong> ova pra{awe mo`at da se <strong>na</strong>brojuvaat<br />

vo nedogled, a sepak da ne se <strong>na</strong>jde vistinskiot odgovor. Me-<br />

|utoa, ako lu|eto se slobodni, a tie toa se za{to mo`at da izbiraat<br />

me|u dobroto i zloto: <strong>na</strong>jlogi~no e da se pretpostavi deka poradi taa<br />

sloboda tie ponekoga{ se dobri, a ponekoga{ zli. Toa z<strong>na</strong>~i deka ~ovekot<br />

e i dobar i zol, a ne samo dobar ili zol. Zloto e mo`nost koja site<br />

ed<strong>na</strong>kvo ja poseduvame, za{to sme slobodni, moralni su{testva. Zloto<br />

e op{to~ove~ko, no takvo e i dobroto. Toa, ne z<strong>na</strong>~i deka site sme isti,<br />

za{to e o~igledno deka ne sme - nekoi lu|e se polo{i od drugite - me-<br />

|utoa site imame mo`nost da pravime dobro ili zlo. Presudno e kako<br />

taa mo`nost se pretvora vo delo.<br />

96<br />

Hamidullah, M. Uvod u islam, Stare{instvo islamske zajednice, III izdanie,<br />

Sarajevo, 1989. str. 103-104.<br />

118


Jasno e i toa deka ~ovek mo`e da ima redica razli~ni motivi i<br />

- ili re~isi voop{to da gi nema - da pravi zlo. Motivot, koj spored<br />

mene ne postoi e porivot da se pravi zlo isklu~ivo zaradi nego samiot<br />

(zlo zaradi zlo). Fakt e me|utoa deka ponekoga{ pravime zlo svesni<br />

deka toa e lo{o, za{to so toa sakame da dojdeme do nekoe subjektivno<br />

dobro. Pokraj toa, ne smeeme da zaboravime deka ima situacii koga vo<br />

praveweto zlo ~ovekot e motiviran so idejata za objektivno dobro<br />

(idealisti~ko zlo) ili pri praveweto zlo voop{to ne razmisluva za<br />

dobroto i zloto (plitkoumno zlo). Treba da se istakne i toa deka nikoj<br />

od <strong>na</strong>s ne e principielno imun od vr{ewe zlo. Site sme storile ne{to<br />

lo{o vo nekoj od negovite oblici. 97<br />

Celosno sum siguren, veli Svensen, deka poa|aj}i od o<strong>na</strong> {to<br />

sum denes, ne bi postapil kako Ajhman, Hes, [tangl, no uviduvam deka<br />

mo`am da postapam taka pod drugi uslovi. Nema ni{to vo mojata "priroda"<br />

{to ja isklu~uva mo`nosta deka vo ista situacija ne bi postapil<br />

isto. Kon pogre{en zaklu~ok vodi pretstavata <strong>na</strong> ~ovekot kako su{testvo<br />

so apsolut<strong>na</strong> vlast <strong>na</strong>d samiot sebesi i svojata sudbi<strong>na</strong>. Koj sum jas<br />

vo golema mera zavisi od slu~ajnosta, od toa kade i koga sum roden, {to<br />

vlijaelo <strong>na</strong> mene, itn. Mo`eme da ka`eme deka ~ovekoviot `ivot e determiniran<br />

(usloven), me|utoa ~ovekot ima i sposobnost da gi promeni<br />

uslovite <strong>na</strong> svojot `ivot. Taka, mo`eme da ka`eme deka ~ovekot e determiniran<br />

i onoj koj determinira. ^ovekot e toj koj ima sposobnost da<br />

razmisli za toa koj e i koj bi trebalo da bide, a ima i sposobnost za<br />

izbor. Toj ne e strogo determiniran od okoli<strong>na</strong>ta, iako taa gi ograni~uva<br />

mo`nostite <strong>na</strong> deluvawe. ^ovekot e sloboden, a toa podrazbira<br />

deka sekoga{ mo`e da postapi poi<strong>na</strong>ku. A tokmu zatoa {to sekoga{<br />

mo`e da postapi poi<strong>na</strong>ku, mo`e moralno da se obvinuva (kaznuva) i<br />

fali (<strong>na</strong>graduva) za svoite postapki. Sekoj koj izvr{il bilo kakvo zlo<br />

mo`el da postapi poi<strong>na</strong>ku (mo`el da bide dobar), isto kako {to sekoj<br />

koj postapil dobro mo`el da postapi poi<strong>na</strong>ku (mo`el da bide zol).<br />

Vpro~em nie kaznuvame nekogo zatoa {to ne postapil (a mo`el da postapi)<br />

dobro, a <strong>na</strong>graduvame nekogo zatoa {to ne postapil (a mo`el da<br />

postapi) lo{o. Ako nekoj nemal nikakva sloboda da postapi poi<strong>na</strong>ku<br />

osven lo{o, nema za {to da mu prefrlime i da go kaznime. Isto taka,<br />

ako nekoj nemal nikakva sloboda da postapi poi<strong>na</strong>ku osven dobro, nema<br />

za{to da go pofalime i <strong>na</strong>gradime.<br />

97<br />

Zloto ne e rezervirano samo za "|avolite." Duri i <strong>na</strong>jgolemiot del<br />

od lu|eto koi vr{ele genocid se celosno obi~ni lu|e bez izraze<strong>na</strong> sklonost<br />

kon sadizam. Site sme vo sostojba da <strong>na</strong>pravime <strong>na</strong>ju`asni raboti protiv<br />

svoite bli`ni. Toga{ e mnogu va`no da se razbere za koi uslovi stanuva zbor.<br />

Svensen, L. op. cit. str, 184-186.So toa Svensen e <strong>na</strong> linijata <strong>na</strong> o<strong>na</strong> {to i jas go<br />

tvrdime, a toa e - sekoj mo`e da izvr{i ubistvo, a {to ima polo{o od toa da<br />

se odzeme tu| `ivot.<br />

119


Ne mo`e da se tvrdi deka site lu|e se samo zli. Toa {to pod<br />

opredelni okolnosti ~ovekot mo`e da bide vo sostojba da ma~i drug<br />

~ovek ne z<strong>na</strong>~i deka toa sekoj bi go storil... ^ovekot e sklon kon gre-<br />

{ki (sekoj ~ovek gre{i). Pol Riker veli: "[to mislime koga ~ovekot<br />

go <strong>na</strong>rekuvame fali~en? Vo su{ti<strong>na</strong> slednovo: deka mo`nosta od vr{ewe<br />

moralno zlo e sostaven del <strong>na</strong> ~ovekovata konstitucija." Da se bide<br />

~ovek z<strong>na</strong>~i da se ima mo`nost od pravewe zlo, no iako toa e samo mo`nost,<br />

pobrgu odo{to nu`nost, takvoto upatuvawe <strong>na</strong> ~ovekovavta konstitucija<br />

ne mo`e da funkcionira kako izgovor - vo kraj<strong>na</strong> linija<br />

mo`e da bide samo del od objasnuvawe... Antropologijata ka`uva deka<br />

site sme vo sostojba da pravime zlo, da gre{ime, a etikata ne obvinuva<br />

{to gre{ime sekoga{ koga toa go pravime - zatoa {to pokraj se imame<br />

i mo`nost da ne pravime zlo... Samo onoj koj mo`e da bide vinoven<br />

(kriv) mo`e da bide nevin (prav, nedol`en) - zatoa strogo zemeno nitu<br />

novoren~eto ne e nevino, bidej}i ne mo`e da pogre{i vo moral<strong>na</strong> smisla.<br />

Nevinosta e sostojba koja mu pripa|a <strong>na</strong> moralniot domen, no koja<br />

nikoga{ ne postoi vo ~ist oblik. ^ista vi<strong>na</strong> i ~ista nevinost se idealizacii<br />

me|u koi site se <strong>na</strong>o|ame - site sme vinovni i site sme nevini,<br />

no vo razli~ni stepeni. Vo religiozno jazi~no ruvo mo`e vo izvesno<br />

pravo da ka`eme deka site sme gre{nici. Site sme gre{nici - ne zatoa<br />

{to <strong>na</strong>sledivme grevot, tuku zatoa {to site nekoga{ ne{to sme zgre-<br />

{ile.<br />

[to se odnesuva do pra{aweto za sposobnosta za vr{ewe zlo,<br />

moj stav e deka sekoj e sposoben za zlo. Na pra{aweto zo{to? <strong>na</strong>jkratok<br />

odgovor e zatoa {to polesno e da se pravi zlo, otkolku dobro. 98 Vo<br />

ovaa smisal mo`ebi donekade e vo pravo Bodler koga veli: "Zlostorot<br />

sprema koj `ivotnoto <strong>na</strong>re~eno ~ovek razvilo sklonost u{te vo maj~i<strong>na</strong>ta<br />

utroba, vo svojata <strong>na</strong>jdlaboka su{ti<strong>na</strong> pretstavuva ne{to prirodno.<br />

Nasproti toa, da se pravat dobri dela e neprirodno, <strong>na</strong>tprirodno,<br />

za{to odsekoga{ i kaj site <strong>na</strong>cii postoela potreba za bogovi i proroci<br />

koi }e go vospituvaat `ivotnoto <strong>na</strong>re~eno ~ovek i zo{to ~ovekot<br />

sam po sebe ne bi bil kadar da go otkrie dobroto. Zloto go vr{ime bez<br />

<strong>na</strong>por, prirodno, neizbe`no, dobroto sekoga{ e rezultat <strong>na</strong> sposobnostite."<br />

99 Nakratko - za da bide{ dobar treba da u~i{. Za da bide{ zol<br />

ne ti treba nikakva uka.<br />

Interesot e toa {to ~ovekot go pravi i dobar i lo{. Za onie<br />

pak, koi po sevo ova osta<strong>na</strong> neubedeni, prigotviv test za samoproverka<br />

od prisustvo <strong>na</strong> sopstvenoto zlo. Testot se sostoi vo ednostavno razmisluvawe<br />

za toa {to jas, ti ili toj li~no bi <strong>na</strong>pravile za sebe, za<br />

svoite <strong>na</strong>jbliski, a {to za svojot <strong>na</strong>rod ili i ~ove{tvoto:<br />

120<br />

98<br />

Svensen, L. <strong>Filozofija</strong> zla, str, 14<br />

99<br />

Navedeno spored Svensen, L. op. cit str, 101.


1. Ako <strong>na</strong>jde{ prsten {to te pravi nevidliv kako onoj <strong>na</strong> Gig,<br />

{to }e pravi{? 100 Dali }e stane{ "car," }e vr{i{ grabe`i, }e gi <strong>na</strong>pastvuva{<br />

`enite, ili mo`ebi }e se odlu~i{ celiot `ivot da go posveti{<br />

pomagaj}i im <strong>na</strong> onepravdanite.<br />

2. Kako }e postapi{ ako <strong>na</strong>jde{ nov~anik poln so pari pri {to<br />

nikoj ne te videl (povtorno si nevidliv)?<br />

3. Koi }e bidat tvoite dela ako gi stekne{ sposobnostite <strong>na</strong><br />

Supermen, Betmen, Himen, Spajdermen (primeri <strong>na</strong> super sila, super<br />

vid, super sluh, letawe, nepovredlivost - ni kur{um ne{to ti mo`e)?<br />

Dali bi se razlikuval tvojot odnos kon mo}ta <strong>na</strong> Supermen, 101 Spajdermen,<br />

Plastikmen, Betmen, Halk, Henkok, X-men... koga bi ja imal ti<br />

li~no (`elba da se pravi zlo: da ograbuvaat banki, da se ubijat svote<br />

neprijateli, da se vr{i krimi<strong>na</strong>l), od onoj koga takva mo} bi ja imal<br />

nekoj drug (`elba drugiot sekoga{ da pravi dobro: da spasuva lu|e, da<br />

spre~uva katastrofi, da gasne po`ari, da go razoru`uva svetot od<br />

nuklearni bombi i sl.).<br />

4. [to bi pravel ako stekne{ sposobnost za odewe vo mi<strong>na</strong>toto<br />

i idni<strong>na</strong>ta? Dali vo takov slu~aj i ti kako ju<strong>na</strong>cite od filmovite<br />

"Back Of The Future" (Vra}awe vo idni<strong>na</strong>ta) 102 i "Time Traveler's Wife"<br />

(Soprugata <strong>na</strong> patnikot niz vremeto) 103 - }e pro{eta{ do idni<strong>na</strong>ta za da<br />

ja otkrie{ dobit<strong>na</strong>ta kombi<strong>na</strong>cija <strong>na</strong> loto kako bi dobil milioni dolari<br />

po vra}aweto vo sega{nosta, ili }e smisli{ nekoi drugi finti<br />

za podobruvawe <strong>na</strong> tvojata sega{nost.<br />

5. Zamisli pak, {to mo`e{ da stori{ dokolku stekne{ sposobnost<br />

za avtomatska materijalizacija <strong>na</strong> tvoite `elbi? Dali vo situacija<br />

vo koja se {to }e zamisli{ ved<strong>na</strong>{ ti se ostvaruva vo realniot<br />

100<br />

Neverojatno e {to se ~ovek mo`e da <strong>na</strong>pravi koga ne mora da se<br />

pogleda vo ogledalo (koga e nevidliv).<br />

101<br />

Me|utoa, duri i Supermen ima i slabi to~ki. Negovite slabi to~ki<br />

otkrieni od Leks Lutor ili od general Zod se deka:<br />

- Nikoga{ ne la`e! (sepak vo "Supermen II" <strong>na</strong> krajot <strong>na</strong> filmot toj<br />

sepak la`e!).<br />

- Gi saka lu|eto! Zatoa Zod ubiva lu|e za da go <strong>na</strong>vle~e Supermen vo<br />

stapica i da go ubie dodeka toj gi spasuva lu|eto.<br />

- Ne mo`e da gleda preku olovo!<br />

- Vo blizi<strong>na</strong> <strong>na</strong> kriptonid (zelen kristal od Kripton) ja gubi seta mo}<br />

i stanuva obi~en ~ovek kogo sekoj mo`e da go pretepa.<br />

- Vo blizi<strong>na</strong> <strong>na</strong> kriptonid stanuva lo{ (zol) - go gasne olimpiskiot<br />

ogan, se pijan~i, stanuva slab kon `enite i zatoa ne im pomaga <strong>na</strong> lu|eto ili<br />

zaradi `e<strong>na</strong> pravi zlo <strong>na</strong> lu|e (pr. istura <strong>na</strong>fta od tanker).<br />

102<br />

Stanuva zbor za filmot <strong>na</strong> re`iserot Robert Zamackis (vtor del) so<br />

Michael J. Fox i Christopher Lloyd vo glavnite ulogi.<br />

103<br />

Se raboti za filmot <strong>na</strong> re`iserit Robert Schwentke, so Eric Ba<strong>na</strong> i<br />

Rackel McAdams vo glavnite ulogi, od 2008 godi<strong>na</strong>.<br />

121


svet, mo`ebi nema da posaka{ nekogo da go snema od ovoj svet kako {to<br />

toa go posakuvaa ju<strong>na</strong>cite vo filmot Sphere (Sfera). 104<br />

6. Kako }e postapi{ako <strong>na</strong>jde{ stvari koi ispolnuvaat `elbi<br />

(aladinova lampa, zlat<strong>na</strong> ripka...). Dali }e ja zloupotrebi{ ili upotrebi{<br />

mo}ta <strong>na</strong> duhot od aladinovata lampa koj otkako }e ja protrie{<br />

ved<strong>na</strong>{ ti nudi blanko usluga: "Va{ata `elba neka bide moja zapoved."<br />

Ili, mo`ebi }e postapi{ kako Bil Gejts, ili pak, kako ~ovekot koj<br />

ulovil zlaten kit. 105<br />

7. Kako }e se manifestira tvoeto povedenie ako stekne{ sposobnost<br />

za ~itawe <strong>na</strong> tugi misli. Nema li da zloupotrebe{ barem ed<strong>na</strong> od<br />

niv?<br />

8. A {to ako poradi stek <strong>na</strong> opredleni okolnosti se <strong>na</strong>jde{ vo<br />

situacija da izbira{ lesno doa|awe do povolnosti za koi samo ed<strong>na</strong>{<br />

ti se pru`a prilika vo `ivotot? Dali }e postapi{ kako suprugite od<br />

filmot "The Box" 106 (Kutija) - ako go prtisne{ kop~eto }e umre nekoj<br />

{to tebe ne ti e poz<strong>na</strong>t nekade <strong>na</strong> svetot, a ti }e dobie{ milion dolari.<br />

107<br />

9. Zamisli pak kolkava }e bide tvojata sila ako <strong>na</strong>u~i{ vistinski<br />

da kolne{? Ili mo`ebi ve}e si u`ival vo toa {to nekomu si mu<br />

upatil kletva da mu se slu~i nekakvo zlo (<strong>na</strong>j~esto smrt - da ne vidi<br />

bel den! da mu se sotre semejstvoto! da mu umre <strong>na</strong>jmiloto! Gospod da go<br />

otepa!) <strong>na</strong> onoj kogo go mrazi{. Pritoa ne e lo{o da se potseti{, dali<br />

nekoga{ si gi kolnel Kinezite i Fincite, ili samo lu|eto so koi si<br />

bil vo nekakvi stvarni ili <strong>na</strong>vidum lo{i odnosi.<br />

104<br />

Film <strong>na</strong> re`iserot Barry Levinson, so Dustin Hoffman, Sharon Stone i<br />

Samuel. L. Jackson vo glavnite ulogi, od 1998 godi<strong>na</strong>.<br />

105<br />

Bil Gejts fatil zlat<strong>na</strong> ripka koja go zamolila da ja vrati vo vodata.<br />

Gejts ja frlil vo vodata, a taa mu dovik<strong>na</strong>la: "Ej, a `elbata!" Na toa Gejts i<br />

vozvratil: "Dobro de, izberi si tri `elbi - sigurno }e gi gi ispol<strong>na</strong>m." Nekoj,<br />

pak, koj fatil zlaten kit, pa koga kitot mu rekol vrati me vo vodata }e ti<br />

ispol<strong>na</strong>m tri `elbi, toj odgovoril: more kakvo vra}awe, ved<strong>na</strong>{ te nosam vo<br />

zlatara!<br />

106<br />

Film <strong>na</strong> re`iserot Richard Kelly so Cameron Dias, James Marsden i<br />

Frank Langella vo glavnite ulogi, od 2010 godi<strong>na</strong>.<br />

107 Idejata <strong>na</strong> filmot e deka sekoj misli za svoeto, a ne za op{to dobro<br />

(sekoj }e go pritisne kop~eto) i za toa treba da bide kazneto celoto ~ove{tvo<br />

(kaz<strong>na</strong>ta vo filmot: slobodno izbra - eve ti nova slobod<strong>na</strong> volja - biraj dali<br />

sinot/}erakta }e ti ostane gluv/a i slep/a ili }e si ja ubie{ `e<strong>na</strong>ta/ma`ot, a<br />

deteto }e ti ozdravi i so <strong>na</strong>polneti 18 godini }e gi dobie i dolarite so kamata<br />

od banka). Poentata e deka ottamu {to ~ovekot ne e sposoben da raboti<br />

za op{to dobro (op{t interes), tuku misli samo <strong>na</strong> sopstvenoto dobro (sopstveniot<br />

interes) se samouni{tuva kako rod, pa ako e taka (ako ~ovek samiot<br />

toa si go bara) toga{ treba nekoja <strong>na</strong>tprirod<strong>na</strong> sila samo da mu "pomogne"<br />

{to pobrgu ~ove{tvoto da se istrebi.<br />

122


Vo funkcija <strong>na</strong> otkrivawe <strong>na</strong> sopstvenoto zlo, ne e lo{o sekoj<br />

da go proveti i toa kako bi rea|iral:<br />

10. Vo situacija <strong>na</strong> izbor - ti ili jas. Vo taa smisla e <strong>na</strong>jkarakteristi~en<br />

e primerot so kar<strong>na</strong>idasovata {tica, no povtorno i primerot<br />

od eden film, filmot "Brothers" (Bra}a) 108 vo kojza da se spasi od<br />

Avganistancite glavniot ju<strong>na</strong>k go ubiva svojot prijatel. Dali toa {to<br />

se raboti za borba za opstanok, {to ja pe~e sovesta po koja pove}e ne<br />

mo`e normalno da se `ivee, go opravduva taka <strong>na</strong>nesenoto zlo.<br />

11. Kako vie rea|irate <strong>na</strong> gledawe tu|o zlo vo stvarnost ili <strong>na</strong><br />

film (katarza), <strong>na</strong> primer kon odmazdnikot so tu|o srce od filmot<br />

"Tell Tale," 109 vo koj glavniot ju<strong>na</strong>k go ubiva ubiecot <strong>na</strong> negoviot do<strong>na</strong>tor<br />

<strong>na</strong> srce, i toa go pravi bezmilosno so silni udari so noze <strong>na</strong> polno<br />

zadovolstvo <strong>na</strong> gleda~ite. Vo ovaa smisla sekoj samiot za sebe treba<br />

dlaboko da razmisli i za toa dali predizvikanoto zadovolstvo zaradi<br />

ostvare<strong>na</strong>ta odmazda vo koj i da e film ili vo stvarnosta proizleguva<br />

ottamu {to taa go budi <strong>na</strong>{eto ~uvstvo za pravda ili <strong>na</strong>{eto skrieno<br />

~uvstvo za u`ivawe vo destrukcija <strong>na</strong> drugi. 110<br />

5. ZO[TO PRAVIME ZLO (UNDE MALUM FACIAMUS)<br />

Postojat ~etiri tradicio<strong>na</strong>lni objasnuvawa za potekloto <strong>na</strong><br />

zloto kaj ~ovekot: 1. Nekoja lo{a <strong>na</strong>tprirod<strong>na</strong> sila gi obzema i zaveduva<br />

lu|eto, 2. Lu|eto po svojata priroda se predestinirani (predopredeleni)<br />

za opredelen vid povedenie koe mo`eme da go <strong>na</strong>re~eme zlo, 3.<br />

Na formiraweto <strong>na</strong> lu|eto za vr{ewe zlo vlijae okoli<strong>na</strong>ta, 4. Lu|eto<br />

imaat slobod<strong>na</strong> volja i izbiraat da deluvaat vo soglasnost so zloto. 111<br />

1. Spored prvoto objasnuvawe, koe voedno i bibliskoto svedo~ewe,pri~initel<br />

<strong>na</strong> zloto e |avolot. Site evangelija od Noviot Zavet, so<br />

odredeni varijacii, go opi{uvaat iskustvoto <strong>na</strong> Isus kako kulmi<strong>na</strong>cija<br />

<strong>na</strong> borbata me|u dobroto i zloto - me|u bog i sata<strong>na</strong> - koja zapo~<strong>na</strong>la<br />

od momentot <strong>na</strong> negovoto kr{tevawe. Zloto ne e ontolo{ko <strong>na</strong>~elo<br />

(nema postoewe vo sebe), no mo`e da primi postoewe vo subjektot i toa<br />

po volja <strong>na</strong> samiot subjekt. ^ovekot, z<strong>na</strong>~i nema vo sebe zlo kako su{-<br />

108 Stanuva zbor za filmot <strong>na</strong> re`iserot Jim Sheridan so Tobey Maguire,<br />

Jake Gyllenhaal i Natalie Portman vo glavnite ulogi, od 2009 godi<strong>na</strong>.<br />

109<br />

Film <strong>na</strong> re`iserot Ridley Scott so Josh Lucas, Le<strong>na</strong> Headey i Brian<br />

Cox vo glavnite ulogi, od 2009 godi<strong>na</strong>.<br />

110<br />

Nesre}ata <strong>na</strong> lo{ite lu|e ~esto predizvikuva ~uvstvo <strong>na</strong> radost i<br />

triumf, a nivniot uspeh `alost i ogor~enost. Ha~eson Fransis, v. Tubi}, R.<br />

Britanska filozofija morala, Eri~ke teorije od XVII do konca XIX vijeka, Svjetlost,<br />

Sarajevo, 1978, str. 286. Ili kako {to re~e nekoj drug: Nikoga{ ne sum ubil ~ovek.<br />

Me|utoa, odsekoga{ so zadovolstvo gi ~itam site nekrolozi!<br />

111<br />

Svensen, L. op. cit. str, 13.<br />

123


ti<strong>na</strong>, no mo`e da se svrti kon zloto so svojata slobod<strong>na</strong> volja. 112 Takvoto<br />

zlo e neposlu{nost, neslu{awe <strong>na</strong> gospod i pokoruvawe <strong>na</strong> |avolot.<br />

Vo taa smisla vo Noviot Zavet se veli: De~iwa nikoj da ne ve zabluduva.<br />

Koj vr{i pravda praveden e kako {to gospod e praveden. Koj<br />

vr{i grev od |avolot e, za{to |avolot gre{i od po~etokot. Zatoa se<br />

javi bo`jiot sin, za da gi razurne delata <strong>na</strong> |avolot. Sekoj koj e roden<br />

od boga ne vr{i grev, za{to negovoto seme ostanuva vo nego, i ne mo`e<br />

da gre{i za{to e roden od boga. Po ova se pozavaat bo`jite deca i |avolskite<br />

deca: sekoj koj ne vr{i pravda i ne go qubi svojot brat, ne e od<br />

boga. Zo{to ova e vesta {to ja ~uvte od po~etok: da se qubime eden so<br />

drug. Ne kako {to Kain be{e od lukaviot i go ubi brata si. I zo{to go<br />

ubi? Za{to negovite dela bea zli, a <strong>na</strong> brata mu - pravedni. Ne ~udete<br />

se bra}a ako svetot ve mrazi. Nie z<strong>na</strong>eme deka preminuvame od smrtta<br />

vo `ivot, za{to gi qubime bra}ata. Koj ne go qubi bratot svoj, toj<br />

prebiva vo smrtta. Sekoj koj go mrazi svojot brat e ~ovekoubiec, a z<strong>na</strong>ete<br />

deka ni vo eden ~ovekoubiec ne prebiva ve~en `ivot. (Prvo Jovanovo<br />

poslanie, 3:7-15).<br />

\avolot e zloben ~ovekoubiec. 113 Pritoa, Biblijata otkriva<br />

deka toa e vistinska li~nost, a ne zloto vo srceto <strong>na</strong> ~ovekot (Matej,<br />

4:1-11). Iako prvobitno bil sozdaden kako praveden angel, toj ne stoel<br />

cvrsto vo visti<strong>na</strong>ta. 114 Prikladno e <strong>na</strong>re~en sata<strong>na</strong> (Otkrovenie (12:9),<br />

{to z<strong>na</strong>~i - protivnik, za{to mu se sprotivstavuval <strong>na</strong> Jehova. Ovoj<br />

zlostornik e <strong>na</strong>re~en i |avol {to z<strong>na</strong>~i klevetnik, za{to bogohulno<br />

go pretstavil boga <strong>na</strong> pogre{en <strong>na</strong>~in. Nego al~nosta go pottik<strong>na</strong>la<br />

protiv bog - kopneel lu|eto da go obo`avaat kako Jehova. Na po~etokot<br />

sata<strong>na</strong> sam se pobunil protiv boga, no podoc<strong>na</strong> i drugi angeli zasta<strong>na</strong>le<br />

<strong>na</strong> negova stra<strong>na</strong>. Vo vreme <strong>na</strong> pravedniot Noe, nekoi od niv ja otfr-<br />

112<br />

^ovekovata slobod<strong>na</strong> volja ima izbor me|u dobroto i zloto: ottamu<br />

~ovekot pred da stori grev ne{to mora da go <strong>na</strong>so~i kon zloto. A se ~ini deka<br />

toa glavno e |avolsko delo, osobeno koga stanuva zbor za ve{terkite ~ija {to<br />

volja e prilagode<strong>na</strong> za storuvawe zlo. Z<strong>na</strong>~i izgleda deka |avolskata zla volja<br />

e pri~i<strong>na</strong> <strong>na</strong> zlata volja <strong>na</strong> ~ovekot, osobeno <strong>na</strong> ve{terkite. 112 Me|utoa, |avolot<br />

ne gi pottiknuva site <strong>na</strong>{i zli misli, tuku tie ponekoga{ poteknuvaat od<br />

<strong>na</strong>{eto li~no rasuduvawe. Institoris, H i Sprenger, J. op. cit. str. 50.<br />

113 Nesporno e deka, zaradi svojata omraza kon ~ovekoviot rod, |avolot<br />

bi go uni{til ~ove{tvoto koga gospod toa bi mu go dopu{til. Fakt e deka<br />

gospod ponekoga{ mu dopu{ta da pravi zlo i deka so toa {to ponekoga{ vo<br />

toa go predupreduva i spre~uva, jasno predizvikuva u{te pogolem prezir i<br />

g<strong>na</strong>sewe kaj |avolot, za{to kolku mo`ebi i da mu e omrazeno toa, zaradi potvrduvawe<br />

<strong>na</strong> svojata slava, gospod vo site ne{ta go koristi kako sluga i rob.<br />

Ibid., str. 17.<br />

114<br />

A visti<strong>na</strong>ta i toga{ kako i sega e seto o<strong>na</strong> {to e: 1. logi~no, 2. nelogi~no<br />

- verata (kolku pove}e ne{to e nelogi~no, tolku e pogolema verata<br />

deka e vistinito), ili 3. o<strong>na</strong> {to go misli mnozinstvoto.<br />

124


lile svojata slu`ba <strong>na</strong> neboto i zele tela od meso za da gi zadovolat<br />

svoite seksualni `elbi so zemnite `eni. Nema somnenie deka sata<strong>na</strong><br />

izvr{il vlijanie vrz tie angeli da postapat taka neposlu{no. Toa dovelo<br />

do ra|awe <strong>na</strong> edno hibridno potomstvo <strong>na</strong>re~eno Nefilimi koi<br />

sta<strong>na</strong>le <strong>na</strong>silni silexii. Koga Jehova go predizvikal potopot vo nego<br />

bilo uni{teno rasipanoto ~ove{tvo zadeno so ova neprirodno potomstvo<br />

<strong>na</strong> neposlu{nite angeli. Buntovnite angeli go izbeg<strong>na</strong>le uni{tuvaweto<br />

<strong>na</strong> toj <strong>na</strong>~in {to gi <strong>na</strong>pu{tile svoite tela od meso i se vratile<br />

vo duhovnoto podra~je. No bog gi ograni~il ovie demoni tretira}i<br />

gi kako progoneti koi }e `iveat vo ed<strong>na</strong> duhov<strong>na</strong> temni<strong>na</strong>. 115 Me|utoa,<br />

sata<strong>na</strong> - vladetelot <strong>na</strong> demonite - zaedno so negovite zli angeli prodol`ile<br />

so svojot bunt. 116 No, borbata protiv sata<strong>na</strong>ta, bog }e ja prodol-<br />

`i taka {to <strong>na</strong>jprvin }e go fati, }e go zavrze i }e go zatvori vo bezd<strong>na</strong><br />

za vreme od iljada godini. 117 Me|utoa, lu|eto }e se soo~at so posledniot<br />

ispit koga <strong>na</strong> krajot od tie iljada godini, sata<strong>na</strong> i negovite demoni<br />

}e bidat za kratko oslobodeni i }e im bide dozvoleno da go vlo`at<br />

posledniot <strong>na</strong>por da gi odvratat lu|eto od Jehova. Nekoi od niv }e gi<br />

115<br />

Koga lu|eto po~<strong>na</strong>a da se mno`at po zemjata i im se <strong>na</strong>rodija ker}i<br />

bo`jite sinovi gledaa deka ~ove~kite ker}i se ubavi, pa si gi zemaa za `eni,<br />

koi }e gi izberea. Toga{ gospod re~e: mojot duh nema da ostane doveka vo ~ovekot,<br />

~ovekot e telesen, pa vekot neka mu bide sto i dvaeset godini. Vo onie<br />

vremiwa - a i podoc<strong>na</strong> - <strong>na</strong> zemjata bea Nefili, koga bo`ite sinovi op{tea so<br />

~ove~kite ker}i pa tie im gi ra|aa svoite deca. Toa se onie od stari vremiwa,<br />

po sila pro~ueni lu|e. (Bitie, 6:1-5). Gospod prvin go izbavi <strong>na</strong>rodot od Egipetskata<br />

zemja; potoa gi pogubi onie koi ne poveruvaa, pa i angelite, koi ne go<br />

zapazija svoeto prvo mesto, tuku go ostavija svoeto `iveali{te, gi zapazi so<br />

ve~ni okovi pod mrak za sudot <strong>na</strong> velikiot Den, kako {to Sodom i Gomor i nivnite<br />

okolni gradovi, koi <strong>na</strong> ist <strong>na</strong>~in kako i ovie se predadoa <strong>na</strong> bludstvo i<br />

odea po drugi tela, stojat kako primer, trpej}i ja kaz<strong>na</strong>ta <strong>na</strong> ve~niot ogan.<br />

(Juda, 5-6).<br />

116<br />

Isus ed<strong>na</strong>{ isteruva{e duh koj be{e nem. A koga ne~esniot duh<br />

izleze, nemiot progovori, a mo{tvoto se za~udi. A nekoi od niv rekoa: Toj gi<br />

izgonuva ne~istite duhovi so pomo{ <strong>na</strong> Velzevul, <strong>na</strong>~alnikot <strong>na</strong> besovite.<br />

(Luka 11:14-15).<br />

117 Angel go fati zmejot, starata zmija koja e |avolot i sata<strong>na</strong>ta i go<br />

vrza za iljada godini, i go frli vo bezd<strong>na</strong>ta i go zaklu~i, ja zape~ati <strong>na</strong>d nego,<br />

za da ne gi zaveduva <strong>na</strong>rodite dodeka ne se <strong>na</strong>vr{at iljada godini, potoa treba<br />

da bide odvrzan za malku vreme... I tie koi ne mu se poklonija <strong>na</strong> yverot, ni <strong>na</strong><br />

negoviot lik i koi ne ja primija oz<strong>na</strong>kata <strong>na</strong> svoeto ~elo i <strong>na</strong> svojata raka, tie<br />

o`iveja i caruvaa so Hrista iljada godini. A drugite mrtovci ne o`iveja dodeka<br />

ne se <strong>na</strong>vr{ija iljada godini. Toa e prvoto voskeresenie. Bla`en i svet e<br />

onoj koj ima del vo prvoto voskresenie, <strong>na</strong>d ovie vtorata smrt nema vlast, tuku<br />

}e bidat bo`ji i Hristovi sve{tenici i }e caruvaat so nego iljada godini<br />

(Otkrovenie, 20:1-6).<br />

125


stavat neispranite `elbi pred qubota kon bog, no ovoj bunt }e bide<br />

preki<strong>na</strong>t. Jehova }e gi gi pogubi ovie sebi~ni lica zaedno so sata<strong>na</strong> i<br />

negovite demoni i site tie }e is~ez<strong>na</strong>t zasekoga{. 118 Do toga{, sata<strong>na</strong><br />

i negovite privrzanici }e postojat. Ottamu, do kone~<strong>na</strong>ta bo`ja presmetka<br />

so niv, tie i <strong>na</strong>tamu }e ni gi pravat glavnite problemi, pa zatoa<br />

mora da se branime od niv. Najdobriot <strong>na</strong>~in da se spasime od sata<strong>na</strong> e<br />

molitvata upate<strong>na</strong> do boga 119 da ne ne <strong>na</strong>veduva vo isku{enie i da ne<br />

izbavi od lukaviot (Mateja, 6:13). No, {to imame nie od taa, koga nedoverliviot<br />

bog ne mo`e bez ispituvawe <strong>na</strong> lu|eto, bez taa surova<br />

igra, koja tokmu zatoa {to e neprili~<strong>na</strong> i li~no ne mu dolikuva, ja doveruva<br />

<strong>na</strong> nekoj zol - <strong>na</strong> sata<strong>na</strong>. A zarem ne e igra koga istiot koj ni<br />

veli da bideme pretpazlivi 120 i so vera da se go molime protiv isku{enieto,<br />

od druga stra<strong>na</strong> ni veli deka bla`en e samo ~ovekot koj podnesuva<br />

isku{enie: ...Za{to koga }e bide ispitan, }e primi venec <strong>na</strong> `ivot<br />

{to bog im go vetil <strong>na</strong> onie koi go qubat (Jakov, 1:12).<br />

Na krajot mora da se z<strong>na</strong>e deka, gospod mnogu ~esto im dopu{ta<br />

<strong>na</strong> demonite da deluvaat kako negovi pomo{nici i slugi, 121 me|utoa<br />

samo toj mo`e da im <strong>na</strong>nesuva bolka i samo toj mo`e da gi ozdravuva lu-<br />

|eto, za{to: "Jas usmrtuvam i o`ivuvam. Jas udiram i isceluvam i nikoj<br />

ne se izbavuva od mojata raka." (Vtorozakonie, 32:39) Na toj <strong>na</strong>~in zlite<br />

angeli mo`at da ja izvr{uvaat voljata <strong>na</strong> gospod i toa <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> go<br />

pravat. 122<br />

118<br />

A koga }e se <strong>na</strong>vr{at iljada godini sata<strong>na</strong>ta }e bide pu{ten od svojot<br />

zatvor i }e izleze da gi zaveduva <strong>na</strong>rodite po ~etiri krai{ta <strong>na</strong> zamjata,<br />

Goga i Magoga, i da gi sobira za voj<strong>na</strong>, ~ii broj e kako morski pesok. I izlegoa<br />

<strong>na</strong> zem<strong>na</strong>ta {iri<strong>na</strong> i go opkru`ija logorot <strong>na</strong> svetite i vozqubeniot grad, i<br />

sleze ogan od neboto, od Boga i gi progolta. A |avolot koj gi zabluduva{e,<br />

be{e frlen vo ognenoto i sulfurnoto ezero, kade se i Yverot i la`niot prorok<br />

i }e bidat ma~eni dewe i no}e do vek i vekov. (Otkrovenie, 20:7-10).<br />

119<br />

Vo taa smisla bog vo su{ti<strong>na</strong> e su{testvo koe gi ispolnuva ~ovekovite<br />

`elbi (Foerbah, L. Predavanja o su{tini religije, str. 304) ili sovremeno ka-<br />

`ano - bog e `elboteka! Dovolno e samo da se sledi o<strong>na</strong> {to go veli Isus:<br />

Molete se i }e vi se dade, barajte i }e <strong>na</strong>jdete, ~ukajte i }e vi se otvori<br />

(Matej, 7:7)<br />

120 Bidete trezveni i bdejte, va{iot protivnik |avolot obikoluva<br />

kako lav {to rika baraj}i nekogo da go progolta (Prvo Petrovo poslanie,<br />

5:8).<br />

121<br />

Za izvr{uvawe <strong>na</strong> vol{ebni dela se neophodni tri ne{ta: demon,<br />

ve{terka i soglasnost (dopu{tenie) <strong>na</strong> boga. Taka ve{terkite so vol{ebni{-<br />

tvo mo`at da predivikaat: polova nemo}, (nemo`nost da se izvr{i poloviot<br />

akt), nemo`nost da se za~ne, pometnuvawe <strong>na</strong> za~<strong>na</strong>to dete, a ako vo toa neuspeat<br />

go jadat deteto ili mu go `rtvuvaat <strong>na</strong> demonot. Vidi: Institoris, H i Sprenger,<br />

op. cit. str. 116.<br />

122<br />

Ibid, str. 14.<br />

126


2. Vtoroto stanovi{te poa|a od ~ovekovata predopredelenost<br />

da vr{i zlo. Orfi~arite, 123 Protagora i Empidokle, <strong>na</strong> pra{aweto od<br />

kade poteknuva zloto vo svetot i zo{to ~ovekot mora da go trpi, odgovarale<br />

deka svetskoto zlo e kaz<strong>na</strong> koja treba da se trpi za grev, isto<br />

kako {to i zlostornicite trpat kaz<strong>na</strong> za svoite prestapi. So ogled <strong>na</strong><br />

toa {to du{ata e razli~<strong>na</strong> od teloto, taa e od bo`ensko poteklo i<br />

samo zaradi grev i odevawe taa odi vo svojata temnica - teloto, koe ne<br />

e ni{to drugo tuku grob <strong>na</strong> du{ata. Spored toa, vo samata du{a postoi<br />

dobar i lo{ del i onoj posledniot gi pravi nepravdite i bezzakonijata<br />

vo `ivotot.<br />

Potekloto <strong>na</strong> zloto i nu`nosta od maki i rabota vo ~ove~kiot<br />

`ivot Hesiod gi objasnuva so mitovite za Prometej i Pandora. Spored<br />

prviot mit, Prometej od neboto im go donese <strong>na</strong> lu|eto ognot so {to i<br />

i pokraj zabra<strong>na</strong>ta od bogovite im go razubavil `ivotot <strong>na</strong> lu|eto. Od<br />

druga stra<strong>na</strong> pak, Zevs silno se <strong>na</strong>lutil i od zavist re{il da im go zagor~i<br />

`ivotot lu|eto. 124 Za kaz<strong>na</strong> mu <strong>na</strong>redil <strong>na</strong> Hefes da ja sozdade<br />

prvata `e<strong>na</strong> Pandora, a <strong>na</strong> drugite bogovite da ja daruvaat so razli~ni<br />

podaroci, 125 a samiot toj i podaril kutija (bure, sad) pol<strong>na</strong> so nebroeni<br />

123<br />

Stanuva zbor za orfi~kata religija zastapuva<strong>na</strong> od helenskata verska<br />

sekta koja imala osobeni pravila za `ivotot i osobeno mislewe za du{ata<br />

i `ivotot po smrtta. Spored nea, du{ata postojano se preseluva od edno vo<br />

drugo telo so ogled <strong>na</strong> nejziniot postojan streme` da se osloboduva od ne~istite<br />

tela. Soglasno ova u~ewe, Pitagora tvrdel deka ve}e odam<strong>na</strong> bil <strong>na</strong> zemjata<br />

i toa kako Etalid, Euforb, Hermotim, Pir i <strong>na</strong>jposle kako Protagora.<br />

Kako Etalid dobil podarok od Herm da gi pameti site <strong>na</strong>stani kako vo `ivotot<br />

taka i po smrta. Kako Euforb u~estvuval vo trojanskata voj<strong>na</strong> i zagi<strong>na</strong>l<br />

od Manelaj. Kako Hermotim oti{ol vo Arg i vo hramot <strong>na</strong> Apolon go poka-<br />

`al {titot so {to doka`al deka ve}e bil `iv kako Euforb. Kako Pir bil<br />

ribar <strong>na</strong> ostrovot Del. Koga Pir umrel sta<strong>na</strong>l Pitagora i pameti se {to bil<br />

porano. I Empidokle zboruva za sebe kako Pitagora: "Nekoga{ bev mom~e i<br />

devojka i grmu{ka i ptica i riba {to skoka od moreto." Na ova se potsmeval<br />

Ksenofont veliej}i deka koga proa|al pokraj nekoe maltretirano ku~e Pitagora<br />

se so`alil i gi rekol: "Prestanete da go tepate, za{to toa e du{a <strong>na</strong><br />

eden moj prijatel koj go poz<strong>na</strong>v otkako mu go ~uv glasot." V. \uri}, M. Istorija<br />

helenske etike, str. 27-29.<br />

124<br />

Zevs <strong>na</strong>jprvin go kaznil Prometej taka {to go okoval i mu go pratil<br />

svojot svet orel da mu gi kolve xigerite koi pak, so ogled deka bil besmrten<br />

sekoj den mu se obnovuvale. Na toj <strong>na</strong>~in toj sekojdnevno trpel u`asni<br />

bolki se do momentot dodeka ne bil osloboden od Herkul.<br />

125<br />

Pandora <strong>na</strong> gr~ki - seobdare<strong>na</strong> (od pan= se i doron = podarok). Nejze<br />

Ati<strong>na</strong> (bo`ica <strong>na</strong> mudrosta i <strong>na</strong> za<strong>na</strong>etite) i podarila prekras<strong>na</strong> obleka,<br />

Afrodita (bo`ica <strong>na</strong> ubavi<strong>na</strong>ta i qubovta) - ubavi<strong>na</strong>, Apolon (bog <strong>na</strong> svetlosta,<br />

muzikata, medici<strong>na</strong>, strela{tvo, kolonizacija, predska`uvaweto i poezijata)<br />

- talent za muzika i isceluvawe, Demetra (bo`ica <strong>na</strong> `itotot i plodno-<br />

127


zla od koi lu|eto dotoga{ bile po{tedeni i ja pratil kaj Epimetej 126 -<br />

bratot <strong>na</strong> Prometej. Epimetej, ne obyirajki se <strong>na</strong> porane{nite predupreduvawa<br />

od Prometej deka ako primi kakov i da e podarok od Zevs }e<br />

mu se slu~i golemo zlo, ja primil i o`enil novosozdade<strong>na</strong>ta `e<strong>na</strong>, a<br />

taa vo `elba da mu gi poka`e podarocite ja otvorila kutijata i od neja<br />

izlegle site bolesti, starosta, zavista, siroma{tijata, gladot, zlostorstvata,<br />

ludosta, i<strong>na</strong>etot i redica drugi nevolji koi se razletale niz<br />

celioit svet koj dotoga{ `iveel bez niv. Zastra{e<strong>na</strong> od demonskiot<br />

lik <strong>na</strong> <strong>na</strong>jrazli~nite bedotii i nevolji, Pandora uspeala da go zatvorila<br />

kapakot <strong>na</strong> kutijata pred taa celosno da se isprazni. Me|utoa, vo<br />

kutijata uspea da ja zadr`i samo Elpida (<strong>na</strong>de`ta). 127<br />

Spored stoi~arite lu|eto kako umni su{testva mo`at da sta<strong>na</strong>t<br />

svesni <strong>na</strong> zakonot komu nu`no mu se soobrazuvaat, a doblesta se sostoi<br />

vo svesno soglasuvawe, dodeka porokot vo nesoglasuvawe so neizbe`niot<br />

poredok <strong>na</strong> ne{tata. [to z<strong>na</strong>~i ova podobro }e razbereme od stoi-<br />

~kiot odgovor za problemot <strong>na</strong> zloto. So ogled <strong>na</strong> toa {to sî e sozdadeno<br />

so bo`ji princip (Logos), 128 a toj princip celosno i bez pogovor e<br />

dobar, sleduva deka vo svetot ne mo`e da se slu~i nikakvo zlo. Me|utoa,<br />

zloto sepak se slu~uva. Na koj <strong>na</strong>~in toa e mo`no? Stoi~kiot odgovor,<br />

vsu{nost, bi bil toj deka zloto ne se slu~uva <strong>na</strong>visti<strong>na</strong>. Cel<br />

zbir argumenti koi podoc<strong>na</strong> }e se pojavat vo hristijanskata teologija,<br />

sta, ~uvar <strong>na</strong> brakot i svetiot zakon) - talent za gotvewe, Posejdon (bog <strong>na</strong> moreto,<br />

zemjotresite i kowite) - gerdan i mo} nikoga{ da ne potone i da se udavi,<br />

Hermes (bog <strong>na</strong> trgovijata, <strong>na</strong> kradcite i pretska`uvaweto) - lukavost,<br />

hrabrost i {arm, Zevs (vrhoven bog) ja <strong>na</strong>pravil mrzliva, nemir<strong>na</strong> i budalesta,<br />

Hera (sopruga <strong>na</strong> Zevs - bo`ica <strong>na</strong> brakot i <strong>na</strong> ma`enite `eni) ja <strong>na</strong>pravila<br />

qubopit<strong>na</strong>.<br />

126<br />

Titanot Epimatej, sin <strong>na</strong> Japet i Temida (vo prevod "onoj <strong>na</strong> koj<br />

otposle mu teknuva") <strong>na</strong> `ivotnite im gi podaril dobrite osobini i ottamu<br />

{to koga <strong>na</strong> red do{ol ~ovekot ne osta<strong>na</strong>la pove}e nitu ed<strong>na</strong> dobra osobi<strong>na</strong>,<br />

Prometej re{il da im go podari ognot kako ne{to posebno {to go nema kaj<br />

`ivotnite. Epimatej so Pandora gi dobil }erkite: Profazis (izvinuvawe) i<br />

Matamalija (`alewe).<br />

127<br />

Spored drugi verzii <strong>na</strong> ovoju mit, koga videla deka svetot bez <strong>na</strong>de`<br />

ne e dobar, Pandora povtorno ja otvorila kutijata od koja izlegla i <strong>na</strong>de`ta.<br />

Na toj <strong>na</strong>~in <strong>na</strong> ~ove{tvoto, pokraj site osta<strong>na</strong>ti zla, Pandora im ja donela i<br />

<strong>na</strong>de`ta. Postoi i takva verzija spored koja, <strong>na</strong>de`ta bila <strong>na</strong>jlo{oto od site<br />

zla i deka so zatvoraweto <strong>na</strong> kutijata Pandora vsu{nost go spasila svetot od<br />

<strong>na</strong>jlo{ata {teta. Spored ovaa verzija zborot elpidos vo prevod z<strong>na</strong>~i "predviduvawe<br />

<strong>na</strong> nesre}a."<br />

128<br />

I<strong>na</strong>ku, poimot logos koj poteknuva od stoi~arite vo anti~kata filozofija<br />

ima pove}e z<strong>na</strong>~ewa: tvore~ka mo}, ogan, du{a <strong>na</strong> svetot, ureduavwe,<br />

promisla, um, govor, objasnuvawe, fraza, argumentacija, rasuduvawe, merka,<br />

pri~i<strong>na</strong>, logika, Zevs, Isus Hristos, itn.<br />

128


za prvpat stapuvaat <strong>na</strong> podiumot vo stoi~ko ruvo. Hrisip obrazlo`uva{e<br />

deka nitu eden ~len od parot <strong>na</strong> sprotivnostite ne mo`e da se zamisli<br />

bez drugiot ~len, pa taka dobroto i zloto go baraat postoeweto<br />

<strong>na</strong> onoj vtoriot. Ottamu, zloto kako nu`en uslov za pojavuvaweto <strong>na</strong><br />

dobroto, vo sklop <strong>na</strong> po{irokiot plan, voop{to ne e zlo. Ottamu, Hrisip<br />

izvlekuva zaklu~ok za nemo`nosta od zadovolstvo bez bolka i doblest<br />

bez porok. Hrabrosta ne bi mo`ela da se javi bez kukavi~lukot,<br />

pravdata bez nepravdata. I <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> nie dejstvijata ne gi <strong>na</strong>rekuvame<br />

kukavi~ki ili nepravedni so ogled <strong>na</strong> samiot akt, tuku so ogled <strong>na</strong> <strong>na</strong>merata<br />

<strong>na</strong> toj {to dejstvuva. Isto dejstvie vo smisla <strong>na</strong> isto povedenie<br />

mo`e da bide kukakvi~ko dokolku e storeno so ed<strong>na</strong> <strong>na</strong>mera (nositelot<br />

<strong>na</strong> dejstvieto ima edinstveno za cel da se spasi samiot sebesi), 129 a hrabro<br />

dokolku e storeno so druga <strong>na</strong>mera (nositelot <strong>na</strong> dejstvieto ima za<br />

cel da ja predupredi borbata duri i po ce<strong>na</strong> <strong>na</strong> sopstveniot ugled vo<br />

pogled <strong>na</strong> hrabrosta). 130<br />

Spored Avgustin, korenot <strong>na</strong> site zla e lakomosta za bogatstvo.<br />

131 Bogatiot se izma~uva od stravovi, slabee od `al, gori od al~nost,<br />

nikoga{ ne e siguren, sekoga{ e nespokoen, zabrevtan od nepristojni<br />

sudiri so protivnicite. Visti<strong>na</strong> toj so ovie jadovi i go zgolemuva imotot<br />

beskrajno mnogu, no kolku se tie pogolemi, tolku stanuvaat pogolemi<br />

i pogor~livi negovite gri`i. Onoj, pak, koj e so sred<strong>na</strong> imot<strong>na</strong> sostojba,<br />

komu {to mu e dovolen negoviot semeen imot, toj im e mil <strong>na</strong><br />

svoite bliski i prijateli, pobo`no e oddaden <strong>na</strong> religijata, dobrodu-<br />

{en e, ima zdravo telo, {tedliv `ivot, ~ist karakter i ~ista sovest. 132<br />

3. Tretoto stojali{te za potekloto <strong>na</strong> zloto go sre}avame u{te<br />

kaj Platon. Spored nego nikoj ne e lo{ po svoja volja: lo{iot ~ovek<br />

stanuva lo{ poradi nekoja lo{a teles<strong>na</strong> karakteristika, kako i poradi<br />

nesodvetno vospituvawe, a toa sekomu mu e odbivno i <strong>na</strong>stanuva protiv<br />

voljata... Za toa poprvo treba da se obvi<strong>na</strong>t roditelite otkolku nivnite<br />

deca, poprvo vospituva~ite otkolku vospituvanite. Preku vospiuvaweto<br />

i obrazovanieto treba da se <strong>na</strong>stojuva da se odbegne zloto<br />

i, kolku {to e toa mo`no, da se dojde do sprotivnoto. 133<br />

Seto o<strong>na</strong> {to e dobro voedno e i ubavo, a ubavoto ne e mo`no bez<br />

merka. Taka treba da se prifati deka i `ivoto su{testvo e dobro<br />

edinstveno ako zadr`uva merka... Vo odnos <strong>na</strong> zravjeto i bolesta ili vo<br />

odnos <strong>na</strong> doblestite i porocite, nitu eden vid <strong>na</strong> srazmernost i nesrazmernost<br />

ne e poz<strong>na</strong>~aen od onoj <strong>na</strong> du{ata kon teloto. No koga eden<br />

mnogu slab i mal telesen oblik ima mo}<strong>na</strong> i vo sekoj pogled golema<br />

du{a ili koga istoto se pojavuva vo obrat<strong>na</strong> smisla, nie ne mu posvetu-<br />

129<br />

Ottamu onoj Marfiev zakon - Hrabar e onoj koj se pla{i da izbega.<br />

130<br />

Vidi: Makintajer, A, Kratka istorija Etike, str. 126-128.<br />

131<br />

Avgustin, A. Za dr`avata bo`ja, Kultura, Skopje, 1997, str. 27.<br />

132<br />

Avgustin, A. op. cit. str. 189.<br />

133<br />

Platon, Timaj, \ur|a, Skopje, 2010, str. 114-115.<br />

129


vame vnimanie <strong>na</strong> toa, nitu pak pomisluvame deka takvoto `ivo su{testvo<br />

zameno vo celi<strong>na</strong> ne e ubavo, bidej}i gi nema <strong>na</strong>jva`nite oblici<br />

<strong>na</strong> srazmernost. 134<br />

Sakaj}i se da bide dobro i kolku {to e mo`no da nema zlo, bog<br />

go zel seto o<strong>na</strong> {to se gleda i ne se <strong>na</strong>o|a vo sostojba <strong>na</strong> miruvawe, tuku<br />

vo talkawe i konfuzno dvi`ewe i potoa od haos go dovel vo sostojba <strong>na</strong><br />

red, smetaj}i deka redot e podobar vo sekoj pogled. A <strong>na</strong> o<strong>na</strong> {to e <strong>na</strong>jdobro,<br />

ne mu bilo i ne mu e dadeno da postapuva poi<strong>na</strong>ku osven <strong>na</strong> <strong>na</strong>jdobar<br />

<strong>na</strong>~in. Razmisluvaj}i, toj otkril deka kaj ne{tata koi po priroda<br />

se vidlivi nitu edno delo {to e bez um ne mo`e da bide poubavo od o<strong>na</strong><br />

{to vo celost e umno: a umot mo`e da se pojavi nezavisno od du{ata, a<br />

du{ata vo teloto i ja izgradil vsele<strong>na</strong>ta so <strong>na</strong>mera da sozdade delo koe<br />

bi bilo <strong>na</strong>jdobro i <strong>na</strong>jubavo vo prirodata. Na toj <strong>na</strong>~in, soodvetno <strong>na</strong><br />

govorot <strong>na</strong> verojatnosta, treba da ka`eme deka ovoj svet e `ivo su{testvo<br />

koe vo vistinskata smisla ima du{a i um blagodarej}i <strong>na</strong> bo`jata<br />

misla. 135 Sosema e verojatno deka onie ma`i koi se rodeni popla{livi i<br />

koi vodele nepraveden `ivot, pri povtornoto ra|awe se pretvorile vo<br />

`eni... @enite i se {to e od `enski rod e sozdadeno <strong>na</strong> ovoj <strong>na</strong>~in. Rodot<br />

<strong>na</strong> pticite koi, <strong>na</strong>mesto vlak<strong>na</strong> imaat krilja, <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>le so preobrazba<br />

od lu|eto koi ne se lo{i, tuku lekomisleni: tie se zanimavaat so<br />

nebesnite pojavi, no poradi svojata lekomislenost smetaat deka vo taa<br />

oblast <strong>na</strong>jsilen dokaz se vidlivite ne{ta. Rodot <strong>na</strong> suvozemnite `ivotni<br />

i <strong>na</strong> yverovite <strong>na</strong>sta<strong>na</strong>l od lu|e koi voop{to ne se zanimavaat so<br />

filozofija, nitu pak poka`uvaat interes za kakva i da e nebes<strong>na</strong> priroda.<br />

Tie ve}e ne se koristat so kru`nite dvi`ewa vo glavata, tuku se<br />

vodeni od onoj del <strong>na</strong> du{ata koj se <strong>na</strong>o|a vo gradite... ^etvrtiot rod,<br />

koj `ivee vo vodata, se rodil od lu|e koi bile <strong>na</strong>polno bezumni i sosema<br />

nesozreani. Onie {to gi preobrazile smetale deka ne zaslu`uvaat<br />

nitu ~ist vozduh, zatoa {to du{ata im bila sosema izvalka<strong>na</strong> od<br />

lo{i dela... Ottuka proizlegle rodot <strong>na</strong> ribi, {kolki i <strong>na</strong> sekakvi<br />

drugi vodeni su{testva koi za kaz<strong>na</strong> poradi nesozreanost, dobile i <strong>na</strong>jnisko<br />

mesto <strong>na</strong> `ivot. Ottoga{ <strong>na</strong>vamu, site `ivi su{testva se preobrazuvaat<br />

edno vo drugo <strong>na</strong> vakov <strong>na</strong>~in, menuvaj}i se zavisno od toa dali<br />

gubat ili steknuvaat um i bezumie. 136<br />

Tretoto objasnuvawe me|utoa sepak e karaktersiti~no za Holbah,<br />

spored kogo ~ovekot tolku ~esto e lo{, za{to skoro sekoga{ ~ustvuva<br />

deka negov interes e takov da bide: neka gi <strong>na</strong>pravat lu|eto poprosveteni<br />

i posre}ni, pa }e gi <strong>na</strong>pravat i podobri... ^es<strong>na</strong> i bud<strong>na</strong> vlada<br />

<strong>na</strong>brzo bi ja ispolnila svojata dr`ava so ~esni gra|ani... ako nejzinite<br />

vetuvawa i nejzinite zakani bidat verno ispolneti... Poro~nite<br />

130<br />

134<br />

Ibid, str. 116.<br />

135<br />

Platon, Timaj, \ur|a, Skopje, 2010, str. 27-28.<br />

136<br />

Ibid, str. 120-122.


i lo{i lu|e se tolku ~esti <strong>na</strong> Zemjata, tolku tvrdoglavi, tolku vrzani<br />

za svojata raskala{enost, za{to nema vlada koja }e gi <strong>na</strong>pravi da ja<br />

sfatat prednosta koja bi ja imale vo toa {to bi bile pravedni, ~esni i<br />

bi pravele dobra. Naprotiv, sekade <strong>na</strong>jmo}ni interesi gi povikuvaat<br />

kon zlostor povlastuvaj}i gi sklonostite <strong>na</strong> rasipa<strong>na</strong>ta organizacija<br />

<strong>na</strong> eden organizam koja ni{to ne ja ispravalo i kon dobro povelo.<br />

4. ^etvrtoto objasnuvawe potekloto <strong>na</strong> zloto e vo oglasnost so<br />

stavot za slobod<strong>na</strong>ta volja <strong>na</strong> ~ovekot, odnosno negovata mo`nost da<br />

izbira megu dobroto i zloto, iako mnogu filozofi tvrdat deka ~uvstvoto<br />

<strong>na</strong> sloboda (slobod<strong>na</strong> volja) e iluzija so ogled <strong>na</strong> toa {to nikoga{<br />

so izvesnost ne mo`e da se ka`e dali nekoe lice izvr{ilo akt <strong>na</strong><br />

volja, ili negovoto povedenie bilo avtomatsko ili usloveno. 137<br />

Deka povedenieto e slobodanoisto e i kako da se ka`e deka<br />

aktot (dejstvieto) se <strong>na</strong>o|a <strong>na</strong>dvor od sferata <strong>na</strong> pravnite normi. 138 Toj<br />

e pravno indiferenten. Ni vr{eweto nitu nevr{eweto nemaat za rezultat<br />

prav<strong>na</strong> reakcija: mojata sloboda da trg<strong>na</strong>m v {uma, da {etam po<br />

ulica, da pu{am cigara ili da nosam crve<strong>na</strong> vratovrska - z<strong>na</strong>~i deka nemam<br />

dol`nost da prezemam, nitu da ne prezemam bilo koe od tie dejstvija,<br />

ili drugite nemaat takvo barawe kon mene<br />

Nemo`at da se <strong>na</strong>brojat slobodite koi im pripa|aat <strong>na</strong> li~nosta.<br />

Sferata <strong>na</strong> slobodite se definira negativno kako sî {to ne e predmet<br />

<strong>na</strong> prav<strong>na</strong> regulacija (~l. 8. st. 2 Ustav: "Vo Republika Makedonija<br />

slobodno e sî {to so Ustavot i so zakon ne e zabraneto").<br />

Nekoi slobodi sepak ~esto se <strong>na</strong>veduvaat spored <strong>na</strong>zivot:<br />

a) za{to slobodata mu pripa|a samo <strong>na</strong> individualno lice - specijal<strong>na</strong><br />

sloboda ili privilegija. Toa se pravi od slednive pri~ini:<br />

prva, za{to sopstvenikot ima privilegija da {eta po svoeto zemji{te.<br />

Toj ima sloboda toa da go pravi i istovremeno drugite da se trg<strong>na</strong>t i<br />

vtora, Ustavot im garantira <strong>na</strong> gra|anite razli~ni slobodi kako sferi<br />

koi se za{titeni od zakonodav<strong>na</strong> intervencija (verski slobodi, sloboda<br />

<strong>na</strong> pe~at i dr.)<br />

b) za{to slobodata im pripa|a <strong>na</strong> site, me|utoa se javuva kako<br />

isklu~ok od op{to prifatenoto pravilo - op{ta sloboda.<br />

Koga, kako {to e voobi~aeno, slobodata e op{ta, nejzi<strong>na</strong>ta vrednost<br />

za poedinecot mo`e da bide problemati~<strong>na</strong>. Mojata sloboda, z<strong>na</strong>-<br />

~i deka drugite <strong>na</strong>emaat barawe protiv mene, t.e. deka ne mo`at da se<br />

postavat pravni pre~ki koi bi mi onevozmo`ile da ja u`ivam taa sloboda.<br />

Od druga stra<strong>na</strong>, vo slu~ajot <strong>na</strong> slobodata ne postoi barawe protiv<br />

drugite da mi pru`at pol<strong>na</strong> {ansa da se odnesuvam o<strong>na</strong>ka kako {to<br />

sakam. Jas sum sloboden da sed<strong>na</strong>m <strong>na</strong> klupa vo Hajd Parkot. Me|utoa<br />

ovaa sloboda ne sleduva ako klupata e zafate<strong>na</strong>. Jas <strong>na</strong>visti<strong>na</strong> nemam<br />

137<br />

Bennett J. Rizik i sloboda, Zlatni zmaj, Beograd, 2005, st. 156.<br />

138<br />

Ako povedenieto ne e zabraneto, toa e dopu{teno. Ako povedenieto<br />

ne e zabarneto ni propi{ano, toa e slobodno.<br />

131


arawe sprema drugite da mi go otstapat mestoto. Ako slobodata <strong>na</strong><br />

edno lice ne mo`e da se pomiri so slobodata <strong>na</strong> drugo, }e se javi sudir.<br />

Opredeleno koli~estvo <strong>na</strong> regulacija <strong>na</strong> ovoj sudir, pa ottamu nekoja<br />

za{tita <strong>na</strong> onoj koj prv zazel opredeleno mesto, ~esto oz<strong>na</strong>~uva odraz<br />

<strong>na</strong> drugi barawa koi gi ograni~uvaat sredstvata za izmestuvawe <strong>na</strong><br />

drugoto lice. Ako <strong>na</strong> primer, sed<strong>na</strong>m <strong>na</strong> klupata, jas sigurno nemam barawe<br />

drugite da me ostavat da sedam. No jas imam barawe drugite da ne ja<br />

<strong>na</strong>pa|aat mojata li~nost pa ova ima refleksen rezultat da (pravno) ne<br />

mo`am da bidam isteran od klupata po pat <strong>na</strong> sila.<br />

Vo delovnite odnosi postoi {iroka sloboda da se deluva <strong>na</strong> pazarot<br />

i da se bori za mu{terii. Nikoj nema barawe osta<strong>na</strong>tite da ne gi<br />

prezemaat negovite mu{terii. No, ovde isto taka, pravniot poredok<br />

postavuva granici so metodite <strong>na</strong> konkurentskata borba.<br />

Liberalizmot e politi~ka ideologija koja bara maksimum slobodi<br />

za gra|anite i minimum <strong>na</strong> prav<strong>na</strong> regulacija <strong>na</strong> `ivotot. Nasproti<br />

ova stojat totalitarnite ideologii koi sakat sferata <strong>na</strong> slobodata<br />

<strong>na</strong> privatnite lica da bide svede<strong>na</strong> <strong>na</strong> minimum. 139<br />

5. Moj stav po ova pra{awe e deka ~ovekot pravi zlo od istite<br />

pri~ini od koi pravi i dobro - zaradi svoe dobro ili dobro <strong>na</strong> svoite<br />

bliski, zaradi sre}ata kon koja te`nee. Se {to pravime pravime za<br />

ne{to dobro (iako mo`ebi toa e zlo), za ne{to {to ni nosi zadovostvo<br />

ili izbegnuvawe <strong>na</strong> bolka.<br />

Ako sakame da gi osoz<strong>na</strong>eme osnovite <strong>na</strong> zloto, (za{to se vr{i i<br />

za{to se opravduva <strong>na</strong>nesenoto zlo) mora da sumirame deka zloto se<br />

vr{i i opravduva poradi eden od dve pri~ini, a eventualno i poradi<br />

kombi<strong>na</strong>cija <strong>na</strong> dvete zaedno - stravot i <strong>na</strong>de`ta:<br />

1 0 Kon <strong>na</strong>nesuvawe zlo se pristapuva dokolku liceto ili grupata<br />

si pretstavuva real<strong>na</strong>, pomala ili pogolema opasnost i ottamu zaka<strong>na</strong><br />

za sebe i za svoite bliski (onie koi gi sakame: onie so koi sme<br />

spremni da se identifikuvame i so niv da sou~estvuvame) zaradi koja<br />

nejzinite nositeli treba da se povredat ili uni{tat, i ottamu ovde<br />

imame <strong>na</strong>~eloto koe glasi: Se pla{am deka }e zagubam ako ne postapuvam<br />

lo{o. Ovde se raboti za uni{tuvawe <strong>na</strong> silite koi sozdavat<br />

strav.<br />

2 0 Kon <strong>na</strong>nesuvawe zlo se pristapuva dokolku liceto ili grupata<br />

~uvstvuva otsustvo <strong>na</strong> kakva i da e opanost za sebe i za svoite bliski<br />

(onie koi gi sakame: onie so koi sme spremni da se identifikuvame<br />

i so niv da sou~estvuvame), tuku si pretstavuva mo} koja mu dopu{ta<br />

povreda ili uni{tuvawe <strong>na</strong> drugite. Ovde se raboti za <strong>na</strong>~eloto<br />

139<br />

Ros, A. Pravo i pravda, CID, Podgorica, 1996, str. 191-193. Demokratijata<br />

saka bezuslovno vladeewe <strong>na</strong> voljata <strong>na</strong> mnozinstvoto, liberalizmot bara<br />

mo`nost voljata <strong>na</strong> poedinecot da dojde do izraz i <strong>na</strong>sproti voljata <strong>na</strong> mnozinstvoto<br />

(Radbruh, str. 82).<br />

132


koeglasi: Se <strong>na</strong>devam deka mo`am da dobijam ako postapuvam lo{o.<br />

Ovde treba da se afirmiraat silite koi sozdavaat <strong>na</strong>de`.<br />

Seto ova e vo soglasnost so maksimata <strong>na</strong> koja pove}epati }e se<br />

<strong>na</strong>vra}am, deka osnovniot princip <strong>na</strong> ~ovekovoto povedenie glasi: Nikoj<br />

bez pri~i<strong>na</strong> ne e ni lo{, nitu pak dobar. Lugeto se dobri ili lo{i<br />

za{to im e vo interes da bidat takvi. 140<br />

Zloto <strong>na</strong>j~esto go <strong>na</strong>nesuvame od strav deka `rtvata e dovolno<br />

sil<strong>na</strong> prva da ni <strong>na</strong>nese zlo, deka pretstavuva vistinska ili umisle<strong>na</strong><br />

opasnost sprema <strong>na</strong>{ite interesi i zatoa treba da neutralizira, ili<br />

od <strong>na</strong>de` deka `rtvata e dovolno slaba, da ni vozvrati so zlo, deka<br />

pretstavuva lesen protivnik koj, za da se dojde do <strong>na</strong>{ite interesi,<br />

treba da se pregazi. Od druga stra<strong>na</strong>, dobroto <strong>na</strong>j~esto go pravime od<br />

<strong>na</strong>de` deka primatelot e dovolno silen da ni vozvrati so dobro (zadovolstvo,<br />

korist) koe e vo soglasnost so <strong>na</strong>{ite interesi, ili od strav<br />

deka e dovolno silen da ni <strong>na</strong>nese zlo (bolka, {teta) koja ne e vo soglasnost<br />

so <strong>na</strong>{ite interesi.<br />

Ottamu, se postavuva ve~noto pra{awe: {to treba da se stori za<br />

da <strong>na</strong>mali zloto, a da se zgolemi dobroto vo me|usebnite odnosi <strong>na</strong> lu-<br />

|eto. Moj stav e ni{to drugo osven da se sfati stravot i <strong>na</strong>de`ta <strong>na</strong> vistinski<br />

<strong>na</strong>~in, da se ovozmo`i prome<strong>na</strong> <strong>na</strong> slikata za niv, da se eliminiraat<br />

kako pretpostavki, a da se prifatat kako realni, no relativni<br />

kategorii za koi ne e taka les<strong>na</strong> kakva i da e prognoza bez prethodno<br />

vistinskoto poz<strong>na</strong>vawe <strong>na</strong> okolnostite, mestoto, vremeto i merata vo<br />

koi se pojavuvaat. Najgolem problem <strong>na</strong> ~ovekot ne e vi{okot <strong>na</strong> agresijata,<br />

tuku nedostig <strong>na</strong> razmisluvawe {to mo`e da se vidi od a<strong>na</strong>lizata<br />

<strong>na</strong> stravot i <strong>na</strong>de`ta kako pri~initeli <strong>na</strong> sekoe (instrumentalnoto,<br />

idealisti~koto i plitkoumnoto) moralno zlo. Spored toa, se<br />

~ini deka e vo pravo Svensen, koga tvrdi deka nedostigot vo razmisluvaweto<br />

doveduva do toa ~ove{tvoto da prifa}a i duri da u~estvuva vo<br />

<strong>na</strong>padi <strong>na</strong> svoite bli`ni. Egoizmot e vo osnovata <strong>na</strong> pomal broj ubistva<br />

i <strong>na</strong>padi odo{to nepromislenoto, nesebi~no predavawe <strong>na</strong> "vi{i"<br />

celi. A ramnodu{nosta e zaslu`<strong>na</strong> za u{te pove}e `rtvi - osobeno vo<br />

odnos <strong>na</strong> lu|eto koi se <strong>na</strong>o|aat vo <strong>na</strong>{a neposred<strong>na</strong> blizi<strong>na</strong>. 141<br />

6. TIPOLOGIJA NA ZLOTO<br />

Se veli deka ~ovekot e tolku kr{livo i slabo su{testvo {to<br />

mo`e da go ubie samo ed<strong>na</strong> mala "kapka." Lu|eto se skloni kon nesre}i<br />

140<br />

Nikoj bez pri~i<strong>na</strong> ne pravi zlo, no nikoj bez pri~i<strong>na</strong> ne pravi ni<br />

dobro. Od druga stra<strong>na</strong> i zloto i dobroto se pri~i<strong>na</strong> za iz<strong>na</strong>ogawe sredstva za<br />

iskorenuvawe <strong>na</strong> prvoto i u<strong>na</strong>preduvawe <strong>na</strong> vtoroto. Pravdata ne e ni dobro<br />

ni zlo, tuku <strong>na</strong>~in za usoglasuvawe <strong>na</strong> ovie pojavi me|usebno i v<strong>na</strong>tre vo niv<br />

<strong>na</strong> sekoja od niv poedine~no.<br />

141<br />

Svensen, L. op. cit. str. 222.<br />

133


i bolesti pa <strong>na</strong> krajot mora da se soo~at so eden siguren fakt vo `ivotot,<br />

a toa e smrtta. Kon ova treba da se dodadat stradawata koi lu|eto<br />

si |i <strong>na</strong>nesuvaat edni <strong>na</strong> drugi. Od svetskite vojni do nekoi drugi nesre}i,<br />

<strong>na</strong>merno ili slu~ajno, lu|eto si predizvikuvaat zaem<strong>na</strong> bolka. Ne<br />

smeeme da go zaboravime i toa deka ~ovekoviot `ivot <strong>na</strong> zemjata vo<br />

mnogu zavisi od prirodnite sili. ^estopati sme svedoci <strong>na</strong> razorni<br />

elementari nepogodi (poplavi, zemjotresi, buri) koi im se slu~uvaat<br />

<strong>na</strong> lu|eto i od koren im go menuvaat <strong>na</strong>~inot <strong>na</strong> `ivot. Toa poka`uva<br />

deka postojat pove}e vidovi zla koi mo`at da se podelat spored razli~ni<br />

tipologii.<br />

So ed<strong>na</strong> od niv Lajbic pravi razlika me|u: metafizi~ko, fizi-<br />

~ko i moralno zlo. Metafizi~koto zlo se sostoi vo ednostav<strong>na</strong> nesovr-<br />

{enost, fizi~koto zlo vo stradawe, a moralnoto zlo vo grevot. 142<br />

Metafizi~koto zlo e nesovr{enosta <strong>na</strong> ~ovekovata prirodata.<br />

Pod metafizi~ko zlo se podrazira ograni~enosta <strong>na</strong> materijalnite su-<br />

{testva. Vo filozovskata tradicija ova zlo, vsu{nost i ne se tretira<br />

kao zlo. Metafizi~koto prvobitno zlo ne postoi za{to ograni~eosta<br />

<strong>na</strong> materijalnite su{testva ne e zlo i ne e nu`no povrzano so zloto.<br />

Imeno, ~ovekot e ograni~en, nesovr{en, sklon kon grev i kon slabosti<br />

pa metafizi~koto zlo upatuva <strong>na</strong> negovata gre{<strong>na</strong> struktura ve}e od<br />

samoto za~nuvawe. Nesovr{enosta e karakteristika <strong>na</strong> <strong>na</strong>{eto sekojdnevie.<br />

Fizi~koto ili prirodo zlo e stradaweto. Pod fizi~ko zlo se<br />

podrazbiraat fizi~kite stradawa i nesovr{enosti. Fizi~koto zlo e<br />

vistinsko zlo, koe, me|utoa, spored Lajbic: 1. ~esto e rezultat <strong>na</strong> individualni<br />

gre{ki, kaz<strong>na</strong> za neumerenost, imanent<strong>na</strong> pravda <strong>na</strong> koja nikoj<br />

ne mo`e da i izbega, 2. apsolutno zlo, za{to mo`e da bide sredstvo za<br />

pogolemo dobro, i 3. posledica <strong>na</strong> prirod<strong>na</strong>ta nesovr{enost, usloveno<br />

so bit<strong>na</strong>ta struktura <strong>na</strong> sozdadeniot svet. Ova zlo go predizvikuvaat<br />

<strong>na</strong>dvore{nite prirodni faktori.<br />

Moralnoto zlo e grevot. Moralno zlo se <strong>na</strong>rekuva grevot, t.e.<br />

<strong>na</strong>r{uvaweto <strong>na</strong> moralnite normi. Toa e zloto koe proizleguva od ~ovekovata<br />

volja i zavisi od ~ovekovite <strong>na</strong>meri. Toa zlo ~ovekot go pravi<br />

<strong>na</strong>merno (svesno) i so toa predizvikuva stradawe <strong>na</strong> sebesi i <strong>na</strong> drugite<br />

lu|e. 143 Ottamu {to toa e vrzanoza vi<strong>na</strong>ta, moralnoto zlo Lajbnic<br />

go <strong>na</strong>rekuva i malum culpae.Toa zlo mo`e da im se pripi{e edinstveno<br />

<strong>na</strong> subjektite koi imaat sposobnost za samostojno odlu~uvawe. Nego go<br />

predizvikuvaat lu|eto so <strong>na</strong>nesuvawe <strong>na</strong> zaemni bolki i stradawa.<br />

Ed<strong>na</strong> od podelbite <strong>na</strong> zloto e: zlo vo po{iroka i zlo vo potes<strong>na</strong><br />

smisla. Zloto vo po{iroka smisla (prirodno zlo) pretstavuva bolest,<br />

smrt, katastrofa, a zloto vo potes<strong>na</strong> smisla (moralno zlo) e svesno i<br />

142<br />

Lajbnic, G.V. Teodikeja, PLATΩ, Beograd, 1993, str. 94.<br />

143<br />

Vidi: Kristi<strong>na</strong> Polegubi}, Put Alvi<strong>na</strong> Plantinge u dokazivanju Bo`jeg postojanja.<br />

str. 12.<br />

134


volevo (so umisla) <strong>na</strong>neseno zlo: voj<strong>na</strong>, genocid, terorizam, ropstvo,<br />

zlostavuvawe, trgovija so droga i site drugi oblici <strong>na</strong> krimi<strong>na</strong>l.<br />

Postojat i drugi tipoliogii <strong>na</strong> zloto od koi za potrebite <strong>na</strong><br />

ovoj trud e <strong>na</strong>jinteres<strong>na</strong> o<strong>na</strong>a {to ja pravi sovremeniot norve{ki filozof<br />

La{ Svensen. Pri istra`uvaweto <strong>na</strong> zloto (kako vpro~em i <strong>na</strong><br />

sekoja druga pojava), veli Svensen, osnov<strong>na</strong> metodolo{ka gre{ka e sveduvaweto<br />

<strong>na</strong> raznovidnite fenomeni <strong>na</strong> zloto <strong>na</strong> eden osnoven oblik.<br />

Ako se ograni~ime samo <strong>na</strong> moralnoto zlo postojat ~etiri formi <strong>na</strong><br />