Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 1 

МАРИНА ЖИНИЋ ИЛИЋ 

ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МЕНИ

2 

Марина Жинић Илић 

Библиотека Дар Љубави 

Copyright © 2015 by Марина Жинић Илић 

Ова публикација у целини или у деловима не сме се умножавати, 

прештампавати или преносити у било којој форми или било којим 

средством без дозволе аутора нити може бити на било који начин 

или било којим другим средством умножавана без одобрења аутора. 

Сва права за објављивање ове књиге задржава аутор по одредбама 

Закона о ауторским правима.



ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МЕНИ 

( ТРИПТИХ ) 

Нови Сад 

2015.

4 


Ову књигу посвећујем Поцерини, мом драгом Завичају.


I. 

ПОСЛАНИЦЕ ИЗ ДАВНИНЕ

6 


Понекад живот и није леп, али у сваком његовом дану 

откривају се тренуци лепоте, да премосте радост и бол. 

Песме снутка и тренутка, богомдана чеда лета 

на доласку и одласку, за сва срца широм света, 

додиром сте, душом смиља, везле шапат изобиља: 

„ Под окриљем милости, а не према закону “.


РИТАМ 

Мислимо по свом 

a знамо да не знамо. 

Усуђујемо се да кажемо једно 

радимо друго, 

изговарамо посве треће. 

Причамо и што треба 

и што не треба, 

говоримо што гласније 

мислећи да нас тако боље чују. 

А тишина векове прозива. 

Каква нас то сила тера 

од нас самих, 

да прекидамо ритам 

по коме све иде, као по сату. 

И докле тако? 

Чини се, док се не пробудимо 

из несна 

у коме се и лењост помера 

у власи нашег ума.

8 


ПОРЕДАК У ЧЕТИРИ СЛИКЕ 

I. 

У старо време 

врлински свет је почивао у слози 

ловци на мир поделише главе 

на црне и беле 

пси рата мртвим стрелама беру крв 

вратови се поломише између два сна. 

Отуда лавеж речи, сигурна самоћа 

гомила руку змијама под језик 

а потом 

изгрев маковог поља, пурпурни осмех 

враћање реке извору 

убрзан долазак јутра на стражи 

и непоновљиви сусрет Бога с човеком. 

II. 

Новозаветне слике селе се 

у звукове почетка 

с анђелом спасења у Христолики поглед 

из Доњег у Горњи свет 

под камен Острошког Свеца. 

О судбини голуба се говори 

као о потирању семена. 

Дуго припреман вид слетео је у време 

наступила је журба у одласцима 

насушност је дозивала сенке маховине 

ватром и огњем тренутка одзивао се 

Стваралац.


III. 

Сви покушаји услед збуњености 

нису били довољни да зауставе 

мртву ноћ 

стизали су већином до границе смрти. 

Само понеко неначет грехом 

с друге стране обале посматрао је глад 

потекли су страхови пчелама у зуб 

да утишају ударце непромишљеног. 

Лептир је слетео на мој длан 

гледала сам својим очима 

свет под печатом 

како ређа колаже ватре 

пред Нојевом барком, спремном у вис. 

IV. 

Мрави долазе иза поплаве 

мокрих бедара видају свету кост 

из које точи миро 

жабокречина се хвата на села и градове 

орање се сели у пустиње 

људи су заборавили ко су и куда ће 

добошари срцем проказују пут: 

Бог је Љубав. 

Жене од воска челом извајаше свеће 

са згаришта Хиландара васкрсао дан 

пева богоугодном сунцу правде 

трагом божанског слова 

гласи о новом животу походе свет.

10 


ОН, ЗБОГ КОГА ЉУБАВ НЕ СТАЈЕ 

Исусу 

Он, Који је распет на крсту 

с ексерима на рукама и трновим венцем 

на глави 

кога су славили моји баба и деда 

сав од љубави и небеског кова 

сваким даном у мени све више расте. 

И са Њим, чета вољених и драгих 

на мрвици тамјана и свеће. 

Он, пред Којим станем и занемим 

пред вратима сећања као пред олтаром 

доливајући чудо на Чудо, 

Светлошћу залази у све поре тајне, 

премашује језера очију 

у којима се гнездим. 

И кад срце 

веће од сунчевог уздаха 

од среће прокапље 

и кад се време сузама огласи... 

Он, Који је васкрсао и Који се вазнео 

понад свих 

засипа ме нештедице силом и снагом 

да Му се све више приближујем и 

све више Му верујем. 

И кад не знам како и куда 

изговорам тихо: Исусе, у Тебе се поуздајем, 

а кад ме питају чему молитва и труд 

одговарам: да се приближим 

Господу на земљи.


Он, Који је потекао као река кроз моје вене 

и Који жубори поваздан 

лепотом, ћутњом и миром 

учини да ми се крв заватри и заледи. 

Кад год помислим јесам ли достојна 

пошаље ми безброј знакова да се уверим 

да су вера и нада 

дланови за срећу 

а Љубав једини смисао постојања. 

Он, коме се руке плету као шапати 

у вечном је загрљају 

с мојим водама и горама 

с белим јагањцима и ливадама 

с пчелама што медоносе, крстоносе 

које ми шаљу нове видике за пут. 

И док срце у Твом ритму бије 

мисао прене: Ти си барка, 

тихо прибежиште ума 

бисер Спаса коме се радујем.

12 


ИЗМЕЂУ ЧЕКАЊА И МОЛИТВЕ 

Дозивам време глава и мира 

да испуним ти жељу сунца, између вечности 

и порекла 

а ти упиреш прст на слогу. 

Водимо разговор који одудара од празнине 

одакле се полази, како се стиже на циљ 

која имена иду у заборав 

која се у порицању ћуте. 

Увек си испред врата Чуда 

и кад се удаљаваши кад се приближаваш себи 

у додиру с језиком и писмом 

не оглушујем се о бригу о роду. 

У свођењу супротности између чекања и 

молитве 

слушам завештање Стефана Немање 

и ону Његошеву:„ Страшно племе, докле ћеш 

спавати...“ 

Дозивам време глава и мира, хлебове, вино, 

крст и со, 

пред дверима срца греси, опомене и коб. 

Још један Видовдан прође. 

Где ће нас одвести све то?


ВЕЧНОСТ И ЈА 

Тражих од живота зденац у пепелу 

он се окрену ветру. 

Понуди ми кораке почетка и краја 

пустињску самоћу 

бисер на дну шкољке и перле неповрата. 

Дуго се мучих одакле да кренем 

први ударац би с неба 

ако се пробудиш и пређеш преко свега... 

( за расипност не мари ) 

држи се пута и једног пријатеља. 

Срце у ногама издајнике не воли 

Оца не постиди, а камо ли деду. 

И кад није у реду, ухвати се за трен 

будућност је сада и овде 

на јасноћи идеје почива свет. 

Славу не тражи и ништа друго 

осим мудрости и здравља. 

Кад хватне несаница 

зграби вино и крв, као питање части 

и хлеб за изгон демона. 

Затвори врата кад болују сати 

чувај своје снове, будне зоре 

не улази у ноћ пре свога освита 

узми кључ куће од слова и крени 

према рају. 

Међу вуцима опстаје јагње 

само ако свет протумачи 

као укусан и леп.

14 


БЕЗЛИЧНОСТ 

Свакога дана, улицом храстова 

испред мога прозора 

иду људи оборених глава 

с рукама и ногама 

без срца. 

Све убрзанијим кораком 

с прикривеним страховима 

и могућношћу да пређу 

ивицу доброг укуса. 

Неко би рекао: метафизика 

очи и језици су и онако 

испод надгробних плоча. 

Муцаво кретање унапред ствар је 

непослушности 

старевно се измешало са 

пост - модернизмом. 

Од када трава не мирише 

позадина ћути, претворена 

у руљу. 

Само још, жива je реч Патријарха: 

да непредани останемо у вери 

наслоњени на своју молитву 

и труд. 

Рокови заповедања су истекли 

кажу и то је ствар непослушности 

вуци су несити, а оваца све мање. 

Давно би паукове нити ишчезле 

да Хиландарске молбе нису 

премрежиле небо.


Зора се рађа и са њом 

све чешће питање будних: 

куд се зденуше Људи?! 

Свакога дана по сокацима села 

вуку се врагови, трагови... 

Пси нападају и лају 

ућуткују их громови, ветрови... 

У кап причешћа огласе се свици 

бесмртници. 

Звездана кола анђела и свети Петар 

видају нам душе глас: 

нека вас ћутање живота 

не обесхрабри.

16 


БРОЈКЕ 

Колико књига без глава 

толико речи без одјека, 

залуд трошимо Велика слова. 

Мој пријатељ каже 

да га не боли глава 

кад чита што је написано 

у Књизи. 

Не верује сагнутим главама 

из дневних новина, 

ни политичарима 

који не силазе са ТВ екрана. 

Нађу се у јагњећој кожи 

вукови прошлости 

а од њих се бежи 

које куда, заувек 

и главом без обзира. 

Човек се за бројке хвата 

а потом од њих бежи 

да се спасе у Једноме.


ТЕСНЕ ГЛАВЕ 

Они који су се оглашавали супротно 

од правца који води у мир 

нису пореметили хармонију звука 

сами су одредили пут издаје. 

Други су више ћутали 

из страха да не погреше 

улизујући се и мени и себи 

рушећи мостове свету 

који почива на истини. 

Кад год је свраћало сунце 

уносило је нове моменте охрабрења 

и смрт се збуњивала 

није знала када ће, код кога. 

Прво беше причест за верне 

потом су прилазили редом 

да се придруже гласовима анђела 

због њихових учесталости 

стизале су непогоде. 

У притек зла 

обични су прелиставали гомилу 

тесне главе су се највише 

опирале ветру 

чекајући скок змије 

да узјашу очима време.

18 


СВЕТИОНИК 

Онима који се баве питањима напретка 

јасно је, на непрегледан начин 

не можеш далеко. 

Највише времена проведемо у чекању 

( враћање на старо успорава пут, 

обрачунава се с језиком отаца, 

тражи моћ преживљеног ). 

Арханђео, с огњеним мачем 

с муњама, креће на неправду 

кида неименоване трене. 

Слепљује и разлепљује 

опанке светлуцавог детињства 

постаје наш пут. 

Требало је да се сетим, да се вратим 

у пределе мира 

где се мирис јутарње кафе играо 

с брковима мога оца. 

Тамо су упослене руке подсећале 

на стражу 

глупо је мислити другачије 

( без побуне у себи нема будућег, 

без будућег у себи нема побуне ). 

Слова нас разврставају у колоне 

цветност означује пролеће. 

Снагом светла живот опипава 

и пробуђене и трулежне 

крене из смрти у - Светионик.


ХИПЕРБОЛА 

Несклад између општег и посебног 

кружи између речи и лакоће писања. 

Разумно тумачење живота 

указује на правце самоће која мрви 

и самоће која уздиже 

( после мукотрпног хода по мукама 

тачке гледишта изгледају другачије ). 

Иза врцаве сенке шкрипну кости 

прозукли дани терају на смех 

с дистанце расте отуђеност. 

Људи се према дилемама односе различито 

једни бране личну слободу појединца 

( који препознају ограничења, 

пресецањем веза с пролазноћшу ). 

Други, којима се наругах и ја 

као празним изданцима срца 

другачије сведоче 

( у суморном размицању времена 

презир је не осврнути се око себе ). 

Толико сам богова срела у Једном 

и сви су личили на свет 

које су имале цивилизације и биће. 

( Живот који тумачим је хипербола, 

а Господ у житу жагором оправдан ) 

јава и даље вапи за уравнотеженим очима. 

Грађење виртуелне куле језика 

најлепши је доказ постојања: 

уздигнућем постајеш врлина 

којој се подједнако диви 

црни и бели свет.

20 


ЈУТАРЊА СЛИКА 

Човек, седе главе у тексас кошуљи, без руке 

маше новинама испред киоска на Насељу, 

човеку седе главе, у тренерици, са прегршт 

покупљених бесплатних новина из плехане 

кутије са повиком. 

Узми једне, шта си зграбио 30; побогу, шта ће 

ти толико, једна по једна, да сваком буде. 

И наставља... 

Срам те било, због тебе ће неко да остане без 

новина. На то ће овај други: шта тебе брига, 

коме их носим. Ако те баш интересује носим 

непокретнима. Зар их толико имаш, срамото, 

опет ће овај без руке. 

А народ унаоколо гледа и надодаје. Тај је 

научио да граби, одакле ли је дошао, мора да је 

међед, кад се прави луд, стигао из шуме... 

Људи или звери, помислих, или је човек 

човеку вук. Тек, лепа јутарња прича. Утом, 

стиже и аутобус. Вуче се „ Двојка “ по асфалту 

расутог октобра, а моје мисли се роје. 

Боже, исто је бацити псу - коску и човеку - новине, 

( читај „ 24 сата “ )!? Отимају се и једни и други, 

посустали у борби за више циљеве. Докле ли 

дођосмо!? 

Из освештаног неба изгрејана реч уместо 

одговора: колико од пса до човека, толико од 

човека до псине!


НЕЉУДИЈА 

Ближи се зима, а ми подељени на овде и тамо 

исто као на југ и север, да не кажем 

исток и запад 

( прилично уприличени, на све или ништа ). 

Терамо нацифране прљаве облаке 

и она чудна, много спомињана семена. 

Бразде би се затрле, а камо ли вреже 

од нељудизма. 

Куда то идемо, људи, упита баба сокака? 

Ни одакле одговора, само ветар 

ћућорећи од сунца до месеца 

мери брзину светлости и звука... 

Роди се још једно српче, умре их двеста. 

Куда то идемо људи, упита баба сокака? 

Тамо се утопи дете, `амо отрована младеж 

горе на тавану обеси се снајка. 

По улицама лутају гладни пси, јефтини људи, 

( завлада неправда кавга и мука ). 

Скупог ли времена, скочише зејтин 

брашно, шећер, млеко, месо, дрва, шибице... 

Ближи се зима, а ми подељени на јесте и није 

( било је и онда зала, али никад оволико ). 

Накотило се гамадије, сунце му жарко 

не зијаните децо, има посла само руку да је... 

Куда то идемо људи, труби баба сокака? 

Патријарх Павле крај звезде уснуо моли 

фењер као жар усијан: Авај...Људи, Људи, Људи...

22 


НА РАТЕ 

Купујем огрев, обућу, одећу, књиге..., 

храним се где стигнем и како могу 

( кад изгладним, лајаћу на звезде! ). 

Можда ме чују сити и уделе ми кост 

око које се сударају вретено 

и преслица живота. 

Купујем машне, ташне, каише..., 

гледају свише 

( и љубав купујем, и све што треба ). 

У грудима ми олово, ја сам изрод 

напустила ме због тога 

прегладнела срећа. 

Купујем мрвицу меса, купуса, сира 

на ватри уместо јајета, печем сопствене очи. 

И сунце се затегло - растегло 

( сатрвено ), 

и оно ме сенком, иза куће плаши. 

Купујем памет, да отерам прашину 

навалили на ме банкарски цверглани 

време - у коме се све може. 

Пропиње ме беда, за очњак хвата, 

почиње да дави. 

Три, шест, девет, дванаест, 

двадесетичетири сата пута седам 

( недеља дуга као кобасица ), 

деца цвиле, ја ни жив, ни мртав. 

Шта се чудиш, транзиција, бре?!


ОДВАЖНОСТ 

Ти си препознао у мени 

моћ великог Имена 

кога радије ћутим. 

Лепше је кад се назире и осећа 

као глад. 

То сам рекла и оцу и мајци. 

Време наших туга је мисаоно 

збориште 

( сабор лепоте, кап истине ) 

семенак утробе. 

Мир земљи и небу 

све је у крви записано. 

Кад ступи бљесак споља 

( види се добротом изнутра ) 

очи ласте секу гнев. 

И без велике буке 

прелете рањени месец 

( поста одважност ). 

Без које, ни орао не може.

24 


ЈЕВАНЂЕЉЕ, ПО МЕНИ 

Господар, Један и једини на хебрејском језику 

жалећи за изгубљеним годинама 

даде Мојсију заповести 

да покаже ко смо, на путу Истине и Мудрости. 

Свици су откривали поимање Бога и тајне Једноте 

показујући да смо сви једно, 

да су наше мисли, осећања, веровања 

део источника. 

Да кроз благослов прихватамо могућност постојања, 

извора коме се враћамо по мир, удах, 

по мало среће, усред своје туге 

по заветнице, кад речи немамо. 

Господ савршеног ума од постанка и великог праска 

говорећи о Адаму и Еви 

показа како смо створени Чудом 

дајући знање, ткање, псалме и шансу бићу 

да се дограђује, да трага за одговорима 

и буде ходочасник у храму љубави 

не губећи се у безвредном. 

Кад год затвори очи да види моћ, силу, сјај, лепоту 

и своје преображење 

кроз захвалност, поштовање, љубав и саосећање. 

Кад год се Господ спусти у срце 

човек се молитвеном речи успне језиком срца 

до ватре свемира 

својом свесношћу и чином стварања, бира 

рат или мир. 

Ходећи по рубу Универзума, додајемо 

времену време 

премда малени као тачка свемира


али, која светли и показује, жели да учествује 

да својим веровањем мења свет 

нитима енергије које нас придржавају тренутком. 

Путовањем кроз веру сазнајемо 

како горе, тако је и доле 

хрлећи јасновидом и бесконачном, 

чинећи по норми Створитеља. 

Веземо живот својим концима срца 

својим зрнима откривамо нове откуцаје сунцокрета 

и снагу божанског светла 

кроз обиље живота долазећи до истине 

Бог је с нама. 

И све је ту ( у нама ) 

и благо и милост и радост и откровења 

део смо једних, других. 

Бога придржавамо језиком Јеванђеља 

веза са Њим у таласима срца - долази и одлази 

Божанског је на сваком кораку. 

Веруј у Чуда! И ја верујем у Чуда!

26 


ПУТ У НЕПОЗНАТО 

Застајкујемо у тумачењу појмова 

плашећи се Откровења. 

Страх се јавља да смрси слова 

измеша бројеве 

све у циљу одлагања тренутка. 

И љубав се одлаже ( отима Тајни ) 

некад је боље не знати 

шта је иза. 

И живот је налик лишћу новембра 

капље срећом и сузама. 

Куд год кренули ( пером и крилом ) 

са нама наше друго ја, 

поређане слике успомена 

( и пут у непознато ).


УТОЧИШТЕ 

Засмејеш се да рашириш круг 

кога никад нећеш дохватити. 

Растежеш се знано и незнано 

како ће бити на крају 

само Бог зна. 

Ипак, Љубав не ћути 

и она друга половина 

разапиње се у свим правцима. 

Ако пронађеш уточиште споља 

то ће те додатно растужити. 

Пренапети ум попушта пред срцем 

црно и бело играју валцере 

на жици 

живота и смрти.

28 


СЈАЈ НЕБЕСКИХ ОЧИЈУ 

Кад залају очи 

главе над месецом кипе 

кљунови птица се појаве. 

Тад је одлазак љубави 

неминован. 

Брзина је само ту 

да подигне заставу истинском борцу 

превезе живот са широког 

на уски пут. 

Да прошета крилима анђела 

низ стрмен маховине. 

У брид дана пођох и ја 

златним загрљајем трена 

( овенчаном ћутњом ). 

Да настаним себе у сеобе.

КРУГ ВЕЧНОСТИ 

Тешко је ући у Мир 

незнања су већа од знања 

више се говори о небитном 

него о битном 

мање се ради, више проповеда. 

Лепота је овијена маглом 

и увек у сенци 

свет је у пролазном. 

Неко пут незаборава 

неко на две столице..., 

( у сваком од нас неко друго ја ), 

док научиш да корачаш 

живот нетрагом оде. 


Пођеш ли заобилазним путем 

чекају те твоје изнутра и споља 

сачекује питање - на граници стида. 

Живот је тачка у кругу вечности 

( на две станице - Живот и Смрт ) 

а између питање, 

докле да се иде - Крајем без Почетка. 

Одговор је знан 

и ти га, Пријатељу, знаш.

30 


П(Р)ОЛАСЦИ 

Ноћно и дневно 

у неиспражњеним табанима, 

застој воде и ватре. 

У оку лед, у грлу реч, 

у уху музика. 

А време као јабука 

ако је не убереш кад треба 

и без непогоде 

сатрули. 

Свет се сукобљава 

на нашим проласцима 

( кроз ватру и воду ). 

На рампама сунца 

разум први попушта.


У ИЗГОН ЗЛА 

Сита писма и непревејаног језика 

мала тишина једе велику. 

Коначност створења улази геном 

у срж тајне 

( која се опире силама чекића ). 

На пола пута срећу се сенке 

( премерене остварењем жеља ). 

Човеку са поразима лакше је 

да пређе границу између два света. 

Пролазећи кроз дим и прашину 

љиљани клону, очи пређу боду 

( утихну звери над криком ). 

Песак се развеје над хоризонтом 

прећути уснама ватра. 

У изгон зла 

врати се глава без сећања 

сунцокрет се окреће сунцу 

( сан процеђен лепотом вида јаву ). 

Име се провлачи кроз безименост 

славећи рађање Вечног.

32 


ОСВАЈАЊЕ ЖИВОТА 

Молим тишину да успори 

да је не повредим својом несавршеношћу. 

Прихватам ново, ослобађам се старог 

на тачки додира. одакле - све креће. 

Иза неуспелих покушаја,Сунцем устајем. 

С десне стране ума, ( гледам ) 

време распрскава љуску. 

Лукави све ближе 

кроји црно, претесно одело. 

Храбрим се лепотом, слушајући Бога. 

С лакоћом се крећем кроз простор и време. 

Чујем радост живота, спремна за нови дан. 

Себе срећем у кругу победника.

ТРАГАЈУЋИ ЗА... 

Болесно време 

од беса се удаљавам Именом. 

На твоје хладне речи 

( велико ништа ) 

одговарам ћутњом. 

На твоју искеженост 

гласно се смејем. 

Дозивам време да нас превеје 

костима и месом орлова. 

Семеном ватре ударам о зид, 

загонетног сунца лептир кори. 

На другој страни 

падају руже човека. 

Имам те петим падежом у крви, 

недореченим словом. 

Имам те у шаци 

и твој чип под кожом. 

На твоје мисли, молитве су пале 

све замисли црне премрежиле. 

( већ виђено ). 

Знаш ли ( неверо ) да си 

укроћена звер?! 

ПРИЧЕ СА ЦЕРА ЗА ЛАКУ НОЋ 33

34 


РЕЧИ 

Бију речи јаче од штапова 

ударају о реку и крв 

придржавају копита и хлеб 

мију живот, подижу хумке 

мрешкају цвет. 

Окупљају под дојкама 

завежљај коштица и плода 

под прахом скупљају веснике, 

са уштапом месеца 

јаве се отходу 

из пања подижу век. 

Ако пишеш језиком срца 

мајчиним млеком, претворен у реч 

тихуј с монахом 

( у потоње дане ) 

долиј слову освештану кап.


ПАРАСТОС 

Ветар у лобањи 

рачва сенке Балкана. 

Скида магију, уроке, клетву 

чисти жбуње и рог. 

У семену воска 

скупљају се пси 

змије једу чело птице. 

А погача, као ружа 

иза пркосних речи 

мачем исцртава круг. 

Данас у цркви Спаса 

читан је 

парастос за живе. 

Мртви су још у предности 

имају 

ризницу, понос и стид.

36 


ШАНСА 

Нешто ми се причуло 

нешто ме успорило 

неке године су отишле 

понешто је и дошло. 

Добро је док одлази и долази 

оставља место - за шансу. 

Тамо где нисам стигла 

и није требало 

кога нисам видела 

и није - толико важно. 

Нешто је само као такво 

и тако треба да остане. 

Добро је да сам увидела 

да сам схватила - ко сам. 

Добро је да знам 

неке гони, нека сила 

као што гони мене. 

А све упросечи време 

иде се даље 

осваја - део по део. 

Добро је да се томе повинујем. 

У винуће и слом 

нека буде Господе, по Твом.


ПЛАЧ 

Каин и Авељ у црном. 

Опет јуришају на семе, 

капљу реч. 

Све империје огрезле у вину 

пролазе ветром кроз шупљину. 

На лајање звезда 

гледа се попреко, 

комете нижу стрепње. 

Неко ће запевати 

неко заспати под ребрима, 

неко ће крилом у сат. 

Отац и Син над колевком 

`место вина пију дечји плач 

уместо хлеба, сишу свету крв. 

А време утиснуто у камен 

увис хита 

бригом века - запљускује.

38 


НЕПОВРАТ 

Други послови стрепе од првог. 

Од саплитања и расплитања 

тешко је сачинити коло. 

Никад не знаш 

ко ће да поквари утисак. 

Први да напусти игру. 

Земља се слуша тек после 

праска. 

Небо не можеш 

да освојиш лажима. 

Велики играчи кваре поредак, 

ти на то, не кажеш ништа. 

И после преваре 

отварају се - врата цркве. 

Шкрипа ума одређује 

правац живота. 

Само се слутња помера 

даље од коначног. 

И кад склопиш очи 

возови грабе - у неповрат.

МЕТАМОРФОЗА 

После ратника 

непрестани прасак 

с оштрих ивица 

поглед вара. 

Опрост је под непцима 

( боде ) 

као виљушка и нож. 

Иза радосног трена 

понор дахће, 

на жеравици 

ветар понизно клизи 

( пужу сати ) 

сачекују на ћуприји век. 

Исто с истим 

среће се у бесконачном. 

А Откровење Јованово 

( пребира по језицима ), 

браћу нарушеног склада 

увезује у Милост. 


40 


УМНОЖЕНА ТИШИНА 

Алхемичар из тропојавног 

изађе кроз пору коже и крви 

освежен фрапеом кокоса и млека. 

Дан му се заплете за ноге 

( враћа га нагорелост коже и копита ), 

у рукама му беху нож и кашика 

с којима пређе стазу. 

Она у њему види свог макроа 

он је исувише гласан 

кажу 

( стаде на погрешну страну ) 

испљувао обичан свет, 

огавну реч поштење. 

Кад га прогласише кривим 

( усијани глас прође дужицом ока ) 

напусти земни свет 

тражећи кривуљу смрти. 

Алхемичар из тропојавног 

и даље посматра свет са дна 

његова једина мана 

није умео да стане 

( на граници, коју није признавао ). 

Они преко пута убијају се глађу 

( уљудно окупани у реци звука, 

кад се нађоше крај умножене тишине 

сви су бежали од себе ). 

Само је анђео мирно спавао 

под рефлекторима раја.


ДЕМИЈУРГ 

Демијург је уронио у глас 

( изједен, трапав и блед ) 

на поломљеним стаклима срца, 

премерио горе, доле, између..., 

( црно, бело и горки след ). 

Потом је дошао до чела 

на коме је утиснут крст 

изнео: со, воду, мрву, вино 

и мапу исписану крвљу 

( са које је звецкао ветар ). 

По гелендерима ока 

пео се песник побуњене депресије 

врлудао на хроници зрна 

( узводно пловио даље ) 

љупко са усана капао је мед 

свилене бубе дубиле су бес. 

Иза страха смрти 

( у циљу трагања за Погледом ) 

сузом окован, похрли Човек 

да слави: Писмо, Бога и Реч.

42 


МЕТА 

Кад хоће да убију 

Реч у мени 

склоним се у страну 

да не будем мета, 

да видим докле ће 

грлом у пад. 

Ставим душу под језик 

не дам јој да пева 

кад дуже ћути 

на пропалом кревету 

после је још снажнија. 

Толико ловаца споља 

рибе гризу изнутра 

и моје име помрачују 

осипањем суштине, 

гласом 

пророчког ока. 

Једном ми неко дошапну 

иди, не бој се 

то су блефери 

боје се Огњене Марије 

( твог Имена ), 

да их не изравна 

врелим погледом.


МУК 

Помиловао ме дубином неизговореног 

изговореност се растегла од уста до уста 

чаврља, никако да стане. 

Од незнања до свезнања, изнедрено грло река: 

колико вреди испитаност ума, кад је све тајна. 

Само оно што се открило и потрчало у слова 

чини се безбедним маховини камена. 

Очи се загрлише јаром, длан се примиче 

уз врео песак 

пречицом до себе зађоше у нокте 

љубећи духовни мач. 

Преко моста пређоше сјајем срца 

уђоше златних језика у мук.

44 


АКО ПРЕЋУТИМ… 

Мешкољило се сунце на дивану 

где сам заузела своју уобичајену позу 

за поподневну дремку. 

Прену ме дирљива слика са ТВ екрана 

гле, држе руку на дугмету 

имају планове грозне, 

свет се у трену 

може претворити у ватру?! 

Ако прећутим 

мржња ће преовладати, покосити разум 

премда 

имам већ наслов за нову збирку. 

Бити будан, добро је 

за човечанство и за човека. 

Да ли је срећан ко изда себе, 

да ли је глобализам сврха?! 

Појединац се налази у чуду. 

Већина у страху од езгистенције, 

крик за суштином расте. 

Шанса не долази два пут` 

неко ми изнутра рече: Хајде! 

И кренух за ослобађањем себе 

( пре и после праха исто је ), 

људи гвоздених зуба знају... 

Ако прећутим...


ИСХОД 

Настави да живиш 

узидан у своје стубове Љубави 

страхујући на позорници 

од раширених очију 

које се губе у тражењу израза. 

Живот се може саплести о трен 

под паском: о теби бринем..., 

многи путеви воде 

од већег ка мањем. 

Кад пристанеш да припадаш другом 

примаш еликсир несавршеног, 

не полажеш право на своје ја 

зебња ти пресеца кораке 

а туга крати, погледе страхом. 

Застани над дахом 

стани у одбрану вере, наде и љубави 

опрости свима све 

остави мудрости година 

да дигне слово на јарбол стварања. 

Руку љубави пружи, запевај као славуј 

галилејски, витлејемски, хиландарски, 

почајевски..., 

душа у камену пева. 

У Име Оца, Сина, Светога Духа, 

( И ја певам ).

46 


ГОСПОДСТВО РЕЧИ 

Пред свршетком божићног поста 

стојим пред иконом, у карловачкој цркви 

тражећи у себи божанствени цвет, опијен мирисом чуда. 

Далеки шапати просипају румен 

под звездама исконским засних. 

Злолисни трен с воштаницом нетрагом оде 

крај се претвара у нови почетак. 

Облаци се размичу над Сремом 

снагом карловачких звона 

испод белине извирују четири лава. 

Појмовно се ређа и поистовећује 

по принципима хода по води 

присуство несна је нужно. 

Одрицањем од ружног стадох у ред за свеће 

а тик до олтара, деца рецитују Светога Саву. 

Господство речи, помислих 

слова, јасни тумачи данашњице 

чувари векова пре и после, 

великим идејама пуне редове мира. 

Потом пођох у Културни центар 

кад тамо, слике на платнима сликара 

необично ме прате, гледају као свог саборца. 

Помислих, чишћење ума од бесмислице 

сврсисходним тражењем новог лика. 

Упијам мирисе, облике и боје, 

речју и сликама, изнова, допирем до Суштине.


КРСТ И СО 

Човек повикну: „ није за продају “ 

не дам своју со, 

покривајући се трошним капутом 

по ком је капала ноћ. 

Размишљање о стазама 

водило је изнова у шкољку 

по расипности ђинђува 

куда је текла река смрти. 

Људи су понирали као сати 

протерани из ока. 

Неки су завршавали у болницама 

од дугих колона 

пригњечених снова уза зид 

присећајући се мемљивих одаја 

и буба - шваба века. 

Неки су се прикрадали језику 

довикујући: „ непродат “, 

неко је хтео да се преда, 

неко да се врати... 

Тамо далеко иза ћутања 

одзвањао је дрхтај великог ума. 

Из пламена ватре устајала су имена 

( људи су звери ако се не придигну ) 

ослободише све друге 

њима пресудише због крста и соли. 

Осујетише и њих и време, 

и њихову жељу за животом.

48 


ЛОГОС, НЕПРЕКИД ТКА 

Оно што називамо привиђењем 

прошло је кроз прсте збуњености 

оставило снажне трагове 

светла у гласу. 

Кад год се окренемо тамбури 

сунце се оспе житницом 

окити сате миром 

човека враћа присебности 

( размишљања о Логосу - прену ). 

Дунав над Тврђавом заталаса 

двори сунцокрета у матичном слову 

хрле завету и преображењу. 

Некад је било да живот преживи 

на капи љубави. 

Сад мртви дрхте над Земљом 

( над овим садом, што скида с плећа крв ). 

Холокауст нека стане и Јасеновац 

занеми 

а запад препозна границу 

између Победе и Пораза. 

Слажем се игре нису случајне, у истину 

Град нас помера с тачке равнодушног 

на подстицање дубине 

што је разгаљена жеља плавети. 

Непрекид по свом, премерава. 

И звоно Саборне 

пламса у одбрану мостова и дуге 

скидајући јармове и замке века.


Човек се служи алхемијом 

док не пронађе пут 

( слобода се слави повесмом и песмом ). 

Одлика светла је да се настани у срцима 

одбеглим од зла. 

Тамо где се ум показује трајањем 

безумље за свагда заћути. 

У славу рађања кружним поимањем света 

моћ скупи рабине 

предане ватри и служењу 

( у шаку хлеба и соли ). 

Заруком царства и открићем 

враћа вину и чекању. 

И док се учимо стрпљењу 

у љубави, нади и вери 

пробуђене пчеле 

радост пију и блаженство славе 

( сунце их зорама милује ). 

Рајско им пева уз кандило.

50 


РАВНОТЕЖА 

Узети од првобитног 

дати свима све 

или пак запливати дубоко у ноћ... 

Изгубити себе, или 

остати човек по сваку цену. 

Шта год да урадиш 

биће задовољних и незадовољних. 

До којих граница човек иде 

да би надмашио себе... 

Исус би рекао: теже је онима 

с добром намером. 

Обичан свет је као гомила грла 

међу роговима, као међу ногама 

држи највећу равнотежу.


НОВО ВРЕМЕ 

Тражим неко ново време 

различито од овог 

( које ме разносило у наставцима ) 

да смири моје ја. 

У новој - старој - улози 

упорности језика и слика 

да не буде случајност, 

нити навика. 

Кад погледам искоса 

доле - да не угрози горе. 

Oстајем где јесам, 

избегавајући опасност 

од вике предака. 

У истом сну, на истој адреси 

тумачим речи 

које се не дају тумачити. 

Помишљам да останем 

да одем... 

Ни сама не знам 

да ли ће бљеснути чудо, 

донети с борама 

оно што одавно ишчекујем. 

На здравље и спасење!

52 


ТАЈНА 

Велика тајно 

ти знаш почетак и крај свих наших дубина 

и ко спава на крилу Белога Анђела. 

Могу те пробудити птице 

начетог кљуна. 

Може се ( неопрезно ) саплести човек 

о твоје кругове. 

Дозиваш, призиваш, привидно успављујеш 

плазиш се језиком ветра. 

У позлаћењу ума стигну те сузе 

уморног живота. 

Кад смо у гомили лакше се с тобом 

излази на крај. 

Кад се одзивамо самоћи 

на твојој ватри 

к`о шибље горимо. 

А кад громови урликну, недоумице порасту. 

Тебе се и нишчи сете 

свет појмова да им протумачиш.


ПРОМИСАО 

Истина се открива по мало 

колико пута и не знамо 

( је ли то она ). 

Тек кад се очи смире 

повратак цвета. 

Мале ствари 

само изгледају мале. 

У безимености 

највећа именост, 

( сред Промисли 

и жеље неостварене ). 

Добро и зло 

кидају млазеве среће, 

( заоравају дијалоге круга ) 

јецајем предсказују ватру. 

О празнику, као пред потоп 

ковчези се отварају 

ризом лептира 

( мире време и песму 

шумом јабланова ). 

Низ поље дедовине 

небеским сузама потеку 

( сванућем и повратком ). 

Своју недовршеност 

довршују.

54 


ТИХОСТ 

Догоди се да човек окренут Лицу 

прене збуњеност. 

Логичан след рекли би умни 

светлост у замену за крв, 

алхемија ћуди рађа тихост. 

Кад бризне осећај самоће 

пољубац челом у завештање 

прсти вију - пут силе и почетка. 

Тад осрамоћен не прилази 

сан из полазишта ватре 

стрепи од живе воде. 

Очи су само ту, да пред Богом 

као пред заљубљеним бићем 

( над ловцима на смрт ) 

победиво зажмуре.


ЖУБОР 

Куд год да кренеш, ниси сам 

љубичасте силе теку 

распирују љубав 

колоплет времена. 

Мајка украшена златом 

у сваком откуцају страха 

анђеле скупља 

у хладном оку Љубав да преноћи. 

Творац решава загонетке 

ослобађа ваздух од наших напора 

( враћа уму - неум несрећника ). 

Сретамо се тамо - кад треба, 

где треба ( ни пре, ни после ) 

простиремо цео живот 

и звекет кедра дајемо 

за изједначење трептаја 

човека и трава. 

( Имена Божијег ради ). 

Одлучих да ћутим 

пуштам сат Николајевске 

( вечност му мила ), 

ум се срцу покорно сагиње 

биће што је било. 

На свим крајевима - почеци 

око мене браћа и сестре, верници 

у мени жубор 

благданске тишине.

56 


ЧУДА 

Земља у сеоби 

лишће ковитла 

пољупце вије 

помера облак и цвет. 

Нагиње се над падом 

покушава да устане 

бије српски 

бије све 

који се уписују у смрт. 

Отуда шара глад. 

Отуда Господ кара 

кога највише воли. 

Отуда 

и ја верујем - у Чуда.

ЈАБУКА И ВИНО 

Мисао одзвања дубоко у мени 

један улази, други излази 

трећи се ( тек ) спрема. 

Постоји и изненадни сусрет 

који прене 

( непредвиђеним ), 

само се не зна размак 

између доласка и останка. 

Најтеже је кад сви наједном оду 

и самоћа заталаса 

јаче од пљуска. 

Тад пожурим јабуком 

да утолим глад 

( седећи на видику јаве ). 

Вино обично долази касније 

да врати шаренило 

мом бледом уздаху. 

Бар триста шездесет и пет 

пута три 

у ноћни ћув 

у сусрет светлу ( рубином ока ), 

велики паук прегризе 

дивљину човека. 

Идући у сусрет Еви и Адаму. 


58 


ИЗГОВОР 

Запад и Исток, прса у прса 

ти мржњу 

ја оса 

око које се окрећеш. 

Причају глупости, моја Србија... 

Сви глаголи завршавају са: 

ХТЕТИ, ИМАТИ, БИТИ..., 

ти звекет милиона ножева 

ја се у Реч завукла. 

Кад крену на тебе 

ти метак 

ја срце, удивљено, цело. 

Пореметићеш концепцију 

кад крену изнова 

да трују, вешају, убијају... 

Лик ти изопачују 

они који јесу 

и нису. 

Оставићеш загрижену јабуку 

распет сат 

између твог и њиховог варварства. 

Можда си ипак хтео друкчије. 

Ја сам преживела векова пад, 

како ћеш ти: изговор?!

ЗАЛУД ГОСПОДАРИ СЕНКЕ 

ОПАСУЈУ СЛУТЊОМ 

На десет Божјих заповести 

образом и сољу 

хлебовима неба у походе. 

По парче колача до живе светлости 

гутљајима ватре. 


Из безимености у Име 

из случајног у истинито 

ређајући прошлост на длан будућности. 

Од маховине и прућа 

у извесност врхунца 

отклоном душе у венац повратка. 

Транзиција ме и не дотаче 

све ратове заврших - сред себе. 

Залуд господари сенке опасују слутњом. 

Мир им пружам, то царство највеће.

60 


РИЗНИЦА 

Бројим зов река и птица 

дочекујем оне који долазе 

и остају 

усправљам главу пролећа. 

Састајем се с ћудљивим облаком 

указују се стазе. 

Уђох у паралелу 

поредим мајку с Мајком 

причамо о соколу, дрвету 

линији длана, 

границама краја и почетка. 

Бесконачност открива 

враг је измислио поделе 

варајући самоћу. 

Уђох у колону братства 

у душу камена 

на свакој слици жубор реке 

походи ме дубином звука. 

Рекох јој: не одричем се Тројства. 

Христ је и ноћас васкрснуо 

у моме сну, 

изјутра сам опет 

на колена молитвена пала. 

Ај, ај, ај 

„ Густа ми магла паднала...“


ТАЧНОСТ 

С вишом силом 

на све појаве: на време, на знаке 

обичаје, језике и људе. 

Другачије се не решава 

закон је дужност 

све остало - збуњеност. 

И моја баба зна 

не иде се 

надвикујући се 

с кишом. 

И не бежи се никуда 

све је ту у нама 

и све је на месту 

само га ми ( због греха ) 

не пронађемо. 

Разгрћем таму 

пуштам свој унутрашњи глас 

( да ме води ) 

уверена у велику моћ 

иза дугих ћутања 

која ( једино ) обећавају тачност. 

Саткана од погрешности 

предајем се Вољи.

62 


ПРОЛОМ ОКА 

Умор се свија под крило звезде. Небо је 

подељено, земља искаче из коже. Прашина 

у очима тера сузу, жижак се гаси немиром 

душе. 

Безброј мајки, у наручју им звезда, у шаци 

хлеб и со. И камен раскамени бранећи истину, 

очима кује неко ново семе. Млађ оде у загрљај 

празнини. 

И пас журно напушта улице, без фењера, 

лавежом се вуче кроз набујали мрак. 

Одбегле латице враћа литургија дана, док 

храмовно се цепа. 

У јагми за златником брат на брата, подижу 

руке на себе. На улицама натписи туђи, у души 

тамо неко. 

Непоновљиви гласи терају на присилан 

пут. А ја се кунем у Те, домовино, и..., 

непрестано те волим. Иза сипљивих речи 

слутим повратак. 

Твоје воде скривају. Твоја недра продају. 

Твоје очи копају. Змије у грло пуштају, 

благи се дани у срцима нижу. Нови зрак сунца 

Лепотом, одзвања.


ПОКУШАЈ 

Предбожићног дана, замишљена 

иде ми у сусрет, 

сретамо се на углу Булевара 

( и споредне ). 

Бежи очима, покушава 

да ме мимоиђе 

трља руке, намешта капу 

изгледа зачуђено 

као да се враћа однекуд. 

Ипак је застала, премда увек 

негде жури 

ни сама не зна где и због чега 

( тако је одувек и како - када ). 

Одмерила ме реско од главе до пете 

застала на шеширу. 

Осетих како прецртава време 

убрзано ређа плусе и минусе 

( пореди ме са собом ) 

тражи разлоге За и Против 

као и оправдања. 

Прича о себи, у свом одсуству 

ни мене није саслушала 

где ли је била ( ако уопште јесте ) 

можда се однекуд и врати!? 

Важно је да је покушала 

да се отргне од Непознатог.

64 


ПЕНЗИОНЕРКА 

Кад сам је срела на раскрсници код Футошке 

изгледала је збуњено. 

Као да је ишла негде, 

али ( ни сама није знала куда ). 

Тражиш неког или нешто, упитах...? 

Прећута моје питање, премда 

очекивала је одговор. 

Подсетих је на смисао и паучину живота. 

Сестро шта је с црквом, с људима, запита... 

Хтеде да чује нешто из мојих уста 

као да сам саветник за верска питања, 

или министар за људскост. 

Цркву чине људи, одговорих, 

а људи к`о људи 

не делим их на добре и зле 

( као што чине други ) 

него на: свесне и несвесне... 

И није ти лоша идеја, рече... 

Министарство за људскост 

могло би да замени многа, хајде 

упутићу предлог надлежнима... 

Ако Бог да, узвратих, 

случаја нема...све се дешава с разлогом... 

Носим у кеси хлеб и млеко, погледај 

облачим се као слушкиња 

( новине не купујем, не слушам вести... ) 

изоштрен слух, хоће да чује Божији глас. 

Ви песници - весници, најближи сте Богу. 

Не пишете ли Истину, 

време ће вас избрисати из списка живих..


И додаде: мој син је у Америци 

моја кћи незапослена 

моја отаџбина развејана као пахуља 

( Европа грца у сопственом каљу ). 

а многи би на Марс... 

Како ћемо се извући, сестро? 

И настави: нећу да пијем бенседине, 

да лечим последицу 

ако сам узрок јада, 

има да се склоним у мишију рупу. 

Невини страдају од пожара ума... 

Остаћу овде, призиваћу Бога. 

Нек се ругају да сам затуцана, 

ево наглас ћу: овде је све помућено, 

опрости Боже, пали смо на дно, 

помози да устанемо 

да прашина падне на обмане... 

Прекрсти се три пут, жена у плавом. 

( И погледа у правцу Истока ). 

Загледали су пролазници 

у њен времешни шешир, у моје 

кестењасте очи, а потом у мајушну кесу 

у којој се гнездише јабуке и крхка 

зелена салата... 

Тако је одувек било у нестајање и настајање, 

помислих, 

само Онај који се не види, све Тајне зна...

66 


ПОД ПРОЗОРОМ, У МАКСИМА ГОРКОГ 

Моја кћи је устала пред зору, да угаси жеђ 

радосне вечерње великогоспојинске трпезе. 

Зачуо се зов под прозором, у Максима Горког. 

Неки блудни људи „ водили су љубав “ 

крај точкова времешног југа. 

Тресло се лишће хибискуса, од узаврелих жеља. 

Два случајна пролазника или радозналца 

питала се ( а потом уплашена дотрчала до мене ) 

и узвикнула: мама, овде мачор и некаква мачка, 

пожури... да видиш. 

И појурила сам, успут мрмљајући, шта ту има 

да се види, љубав не пита за време и место 

ако није нешто друго, треће, сто педесет и пето... 

( а све је могуће у држави без реда... ). 

Говорим јој успут, љубав је слепа, лепа, говорим... 

о, не...мила кћери, опрости, ово је безобразлук, 

то су они грабљивци, смутљивци из таме... 

Она ме чудновато погледа и крикну: 

У мом су фотоапарату! Усликани! 

Нека, помислих, ( и није требало да гребу по уму ) 

испод нашег прозора у четири и нешто 

пре него сунце падне на Реку. 

Боље да су се обрели у парку, на обалама 

плавог Дунава, него што камењем у прозоре... 

Било би боље да су се уздржали од свега 

јер... никад се не зна... ни сад не би стрпели 

( од јавног показивања фотографија ) 

које обично завршавају на насловницама.


ФЕНИКС 

Године беже у разним правцима 

( не заврше све у мишјој рупи ) 

издигне се понека, каткад се и понови 

због берићета. 

Из сваке изађем 

излизаних ципела и подераних гаћа. 

Кад год ме питају како сам: кажем 

Богу хвала, добро...а биће и боље... 

Додуше мењају се облици и форме 

( и ум пролази кроз метаморфозу ) 

само тело сурвава брже 

због чеоних удара ветра и месеца. 

Тек кад помислим да су моје руке лептири 

који ме сваким даном све више стижу, 

утихну чуђења. 

Откида се месо, пуцају вене 

клокоће крв да освежи ћелије 

( из којих се изнова рађам ). 

С новим сандалама, лепша сам и боља. 

И мода се враћа због раскоши боја 

звезданим прахом обнавља сате 

невиношћу освежава године. 

Да, чедо, приметно је...трпке су многе, 

године беже и боре се купе на челу, 

али ја сам, као и ти, дете 

које се радује смени дана и ноћи 

под Ђурђевим Ступовима 

у Жичи, Раковцу, Ремети, Јаску... 

Заиграна белином Анђела.

68 


ДУША У КАМЕНУ 

Кад сам први пут помислила на исповест 

погледала сам у небо, додирнула ватру 

( осмехнула се води ) 

тражећи душу у камену. 

После сам прешла на Човека. 

И он је негде бежао, 

били смо све ближи Истини: 

Бог је у свему. 

Место за исповед и није тамо 

где га обично тражимо. 

Колико је заправо 

некоме потребан посредник 

да се загонетно преда чуду 

( и тако и сам постане Чудо ) 

носећи у себи надчовечанску снагу 

и зов за повратак. 

Који му не да мира 

док се не исповеди до краја 

силом повратка. 

Да остави на страну двојност, 

другојност, своју супротност 

( јер све треба мењати из корена 

осим порекла ). 

Та чврстина која се исказује и не исказује..., 

ах, све је у испитивању граница. 

Стали смо код истине, хајде 

да се тој упорности од срца насмејемо.

МОЋ ПРЕПОЗНАВАЊА 

Одавно нисам видела ЧОВЕКА 

како мирно хода мојим Градом. 

Имала бих много тога с њим 

макар да се упитамо 

с две три речи 

или с којом просто проширеном, 

окрепимо пред лицем Истока. 

Ако би још и попричали... 

где би нам, био крај. 

У том, ето Сунца 

поставља ми три питања 

на која одговарам. 


Камен се не предаје, али је још увек 

без одговора. 

Птица без језика 

цвркутом тера облаке 

ја, почашћена тишином. 

Шта се чудиш, можда не испуњаваш 

њихове ( захтеве ), 

рече ми звезда ноћи. 

Дозивам Исуса пред Усековање 

и молим Га да ме не остави. 

Сан ми, то вече, дорече: 

они који ти злобе... 

( препознајем их из сна )...

70 


О ВАСКРЕСЕЊУ 

Кад ме траже 

не траже мене, већ Тебе у мени, Боже 

не би ли се њихово Зло 

Твојим Добром умањило. 

Кад ме гледају 

не виде мене, већ Тебе у мени, Оче 

не би ли им Слепоћу 

Видом окрепио. 

Кад ме додирну 

не додирну мене, већ Тебе у мени, Господе, 

па се уплаше Твоје Снаге 

због својих Слабости. 

И кад оду, врате се 

јер је дубока тама која их вуче 

право у чељусти демона. 

Уплашени, ево их опет 

сете се да оставише неког, 

молећи Те да им опростиш грехе. 

Ја сам само ту између Тебе и њих, 

( путоказ небу ). 

И зато ме и данас ( на Васкрс ) 

траже по улицама, маркетима, салонима, 

пред вратима, у ројевима као буба - швабе, осе, 

звери и амебе... 

О кад би светлост Господња 

просјала им душу 

да тражећи друге, бар пронађу себе.


ПРИЧЕСТ 

Стресам прашину с капута 

окрепљена постом. 

Будно вече тихо веје 

под непцима мрва с вином 

( молитвени укус дана ) 

ка Вишњем ме приближује. 

Клатно звона у недрима још одзвања 

с Карловцима и марамом 

срцем пређох преко Фрушке. 

Отимам се том призору, идем, идем 

вечност зове, косе сати 

и ја тонем у ту радост 

од давнина. 

Изокола неко шапну: Госпојина! 

Одох тамо у забране, лепо ми је 

ал` се враћам пуна хвале 

да дослужим. 

С мало праха и прашине 

с малом руком уметника 

да дометнем лечко срцем 

у ћуп сјаја и сећања. 

Да се душом још снизујем 

док Господа узвисујем: 

пуним срцем - Оченаша...

72 


ВАСКРС 

Свећа источна жари, светлост тмину свлада 

кућа на тамјан мирну, смрт као клада пада 

прилази му живот у црвеном, боји у радост трене. 

Сусрет с ватром древном, призва Христа из вене 

ближњи се с ближњима љуби, диже се барјак јак 

деца из улице треће, корпици прилази ђак 

за месо, колаче... не хаје, очима бира јаје. 

Поглед му беше крут, а срећа млечи пут 

пурпурна, жута, плава..., кокошија, велика, мала..., 

восак са љуске гледа, у реду прадеда, деда... 

Чије ће бити јаче, свако из руке спасења 

предаје веру и наду за даља покољења. 

Отпи се гутљај вина, видик се изнова буди 

Васкрс је, децо, анђели...људи... 

Одзвања васиона цела: видик се од лепоте тресе: 

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе!

ВРЕМЕ НЕПРЕКИД ТКА 


Светом Сави 

Корача великим, ведрим кораком 

да заволи друге у себи ( а не себе у другима; 

и у смрти сведочи животом ). 

Пут му беше трновит и дуг 

( веза се за срце и траг, за питања ). 

Колико времена у тражењу недостижног 

налажењу безвредног 

у преиспитивању сопственог 

подупирању реченог. 

Утка у молитву и оно наше 

и оно што нам припадало није, 

поста пратилац и тражитељ 

првоучитељ. 

Поста путоказ и пут 

( савршенство несавршеног ). 

Мењао је места зарад опстанка 

( време је пратио, исти осећај давнине ) 

распевавале га наде и љубав ткала. 

Док успомене заре 

изгревом вере и тебе опипава 

премерава дукатом детета. 

Ко год је зидао мир, зна, 

није се лако напити воде 

са Савиног светог бунара. 

Ко се једном напије, схвати: 

јесам и бићу виноград Богу и Човеку. 

( Не дајем себе узалуд )!

74 


БЕСМРТНА ТИШИНА 

Ноћ врела. Дан олован. Христовим клином и мене 

туку. И сада стоје над знојним челом, траже ми образ, 

бразду и руку. Кост је моја обећана паклу. 

И крв из очију прегладнелој врани. Гладни нокти 

клешу судбу века. И звонике, што их срце брани. 

Сваког анђела отпалог од неба - по имену знам, 

уроњен у чистку. Моји трени од године дужи, 

порез на смех - још није на списку. Перо скидам 

са заветног сунца, уз мрвицу наоре са длана. 

Коровину од греха и стида , шкрипом зуба, чупам 

окована. 

А лобања од свемира већа. Над пршљеном врата 

омча затегнута. Белину ми хартија испружа. 

Сликам живу икону - сред пута.Чудом привида 

живот овај браним. Веру претка и глуву тишину. 

Кад не могу клекнем, винем к небу главу. Предам 

муке и Оцу и Сину. 

Дан потопа у себи преживим. У пев душе књига 

се озида. Те се нађем на крају почетка. Света вода 

милозвучјем вида. На бранику отаџбине стојим, а 

жетва се посејала давно. Семе клија буђењем и 

криком. Молитвама премесујем тавно, те се светим 

сагнута пред Ликом. 

Ноћ врела. Дан олован. Ухватих се у коштац 

с видиком. Сузо, музо, теци као љубав. 

Олакшај лет бесмртној птици.

НАД ЛИТИЦОМ СВЕСТИ 

Дан се отвара славујем 

( круг се затвара сунцем ), 

у тренуцима усплахирености 

очекивано негодујемо. 


Неочекивано нам долазе у јаву 

сањамо исти сан, додајемо сан на сан 

правећи низ корака 

( које касније напуштамо ). 

У сусрету са својим ја 

жудећи за сменом, хватамо убрзање 

( промичу нам важне ствари ) 

хватамо се за ситнице 

жедни честитања. 

Мисли нам кроје речи 

речи обликују дела 

потом се трудимо да изађемо 

из свога другог ја 

( бежећи од себе у помирења ). 

Између знакова и бројева попуњавамо 

смешна страна празнине, 

насмеје се час животу 

час се живот насмеје нама. 

Нада се огласи у оба случаја 

вера претегне, а љубав затегне конац 

( између сунца и месеца ). 

Над литицом свести, 

главе своје - уписујемо.

76 


БЛАГОРОДНА ПЕСМА 

Сачувај дете у себи, ма како то било 

не дај да те сруше злобници и злоба 

исијавај из очију радост и доброту 

све је само ветар, а време те проба. 

Године нису препрека за складност 

ни да се пролеће усели, у јесен живота 

млад си, колико срце духом разиграваш 

и леп колико у теби, рађа се лепота. 

Од свих корака мир је понајвећи 

к`о ласта се свија, на дну срца твог 

тамо где се душа сљубљује са вечним 

првом искром неба, обитава Бог. 

Одгонеташ тајну, ал` никад до краја 

смењују се дани, сунце пије тама 

падни, ал` устани и настави даље 

јер живот је песма, капље у венама. 

Ти му буди жижак, у оку кандила 

од Господа тражи и узврати хвалу 

кад све прође, остаје сећање 

зрну бројанице додај, златну, плаву... 

Путуј својом стазом широком, па уском 

да надвисиш себе, молитвени плет 

давање се врати своме даваоцу 

као срце крени - Истином у свет.


ИСТИНА 

Стадох подно своје планине 

пресекох месецу руку 

појури крв претка. 

Пуца камен од бола 

( свукох кошуљу смрти ) 

у трену завлата Живот. 

Листајући себе одозго ка доле 

машем молекулу ума. 

Збогом млеко тишине 

навикавам ноћ суве реке 

на ватру птице. 

Даље од тога се не иде 

рече ветар и усковитла облаке. 

Срећа је у теби, Истино, 

( не дајем пристанак 

без уласка у ред ).

78 


ПОД НЕПЦИМА ИСПОСНИКА 

Ноћас се мој враг срео с твојим врагом 

( до зоре су трене боли ). 

А у зору, дозвала сам срећу кришом 

да немирне руке оду, као у дан равнотеже. 

Отада се живот плете чудновато и витешки 

( с ватром крене, с ватром стане ). 

Будним оком уметника час заметне, 

па се шета крилом сунца и облака. 

Зла и добра усидре се 

под непцима испосника. 

А у подне неко јави: прелила је кап сведока... 

С трепавица немир скидам 

крстом Христа и предака 

( отимам се том призору ). 

Мирис благи већ одзвања. 

Покрај храста, крај бунара, покрај гроба 

покрај хлеба досуђеног 

тебе сретох. 

Жао ми је што сам будна 

сневам, сневам ( да ме бриге не обузму ). 

Смрт ће лакше под смолама, кад сан пева 

у оку се рибе множе 

а из душе само крете: Иже јеси... 

Јесам ли то на свом крају, посве земна 

или хрлим 

с виком сунца и десницом 

Свепочетку.


ХРАБРОСТ 

Од давнина, знам... 

Велики људи о идејама 

просечни о стварима 

мали о другим људима. 

И тако - у Круг. 

Храбар каже - извини 

најјачи - опрости, 

најсрећнији - први заборави. 

Храбрости ради 

залазим у Тишину. 

Хоћу бодро, нежно небо 

и крепак ход 

осунчаном страном живота. 

Све далеко, а близу. 

Хоћу почетак а не крај. 

У присуства и одсуства, храбра сам 

премда рони се суза 

лептир је на ливади - чека. 

После свих светова, сведок сам. 

Кажем свицу, певај, заједно смо јачи. 

Кажем пољу, због лепоте - Цветај! 

Небо молим: Пролиј сјај! 

Казујем у себи : хвала ти, оче, 

мој, вољени деко. 

Говорим гласно, а тихо: 

умиј ме, Бесмртна реко! 

Кроз Светло и Таму - Настављам.

80 


ГОМИЛА 

Кад ме колега ( кога зову уврнути) упитао: 

радиш ли ти овде, одговорих брже од светлости: 

ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле. 

Његов поглед завидно ме хватао у канџе 

одводио у непознатo. 

Тамо смо се дуго хрвали, ( потом ) 

пресецао ми пут новим ( наводним ) доказима 

показујући шефовску моћ. 

Ни рачунар, ни тракаста завеса, 

ни дневнице за пут, ни припадајући стан 

уз деценијско смањење плате... 

Толико година хрвао се ( с пеном свога зла ). 

Када му рекох: ( драги колега ), то ниси ти... 

ти си добар човек 

неко из тебе ( муком ) проговара 

тад је дубоко уздахнуо. 

Чинило се, вратио се из непознатог. 

Отишао је из моје канцеларије ( у своју кожу ) 

из које не може више никуда. 

Кад ме срео двадесет и пети пут 

сасуо ми је у лице: остао сам исти! 

Не остах му дужна: 

Бог ти помогао, то се не да скрити! 

Ја сам се ( одавно ) одвојила од гомиле... 

Балване са пута ( све ћу ) прескочити.

РАЗГОВОР С МОНАХОМ 

Дани се ови памте по злу, 

суди се јави, пресуђује сну 

бела куга плави. 

Пробамо време уснама срца 

нуди се горко семе 

рече ми монах и оде. 

Свако ће тамо где уме и може 

у Земљи сељака, предака 

( аманета, крста и знака ). 

Велика се затварају врата 

а отвара - капак за пролаз. 

У беспуће и јаз... 

ни ја оћутати не могу. 


Браним се од злог речју и сликом 

и зато ме ето над Видиком 

( сунашце израња из дубине таме ). 

Грешна сам и имам мане 

љубим и оне који не љубе мене. 

Пет стотина година пре 

неко нас клео ( ко није смео ) 

закопавао кости у врт. 

Ближио се истини у себи 

и није победио смрт. 

Пред очима нам Нојева барка, 

гомиле, патуљци, мрави... 

и вода плави... 

Не часим, не часи! 

Свевишњи, помилуј, спаси!

82 


ХРИСТОВ ДОЛАЗАК 

Лазарево и моје враћа у најтананије 

( од кад постоји света, а стаза распета ) 

огласи се звоно за јутрење 

пуца глас, јаз, мржња... шта ли је? 

Кога чекам на крају почетка 

коме се надам да спасе добре људе 

( и све обујмљено срцем ) 

да недоречено – дорече, 

необликовано - да обликује 

кад кренем прашњавим путем 

и кад загазим у себе 

а не знам где су права врата 

( на која да покуцам )? 

Толико је лажних 

на која узалудно покушавам, 

прсти су набрекли од јеке. 

Ненадано појаве се далека поља 

( тим путељцима већ сам ходала ). 

Није ли ово иста лекција 

само неко друго време, 

није ли све празно и узалуд без Тебе, 

Сине. 

Изнова се питам да обелоданим 

где смо се потрошили 

где нестали на капији коначног 

између два Христова доласка. 

Спремна сам и чекам Те, 

срце капље у век...


ЧУДЕСАН ДАН 

Септембарско подне вијори на застави слободе 

( колоне испред, раздвајају се на десно и лево ) 

растем изнутра, у себи чујем Христов глас: 

не бој се душо, у Мене се поуздај! 

Ја сам Распети и стојим пред тобом 

за сваку твоју изречену и прећутану, 

( за сваки твој корак под колутом сунца ) 

заједно прелазимо преко истог моста, 

хрлећи Оцу Љубави. 

Корачам даље, неко из дубине пришапну: 

ко има циљ, пронаћи ће пут 

много је семена, премало засада, 

( опијени светлошћу ломимо кругове таме ), 

испред нас димна завеса живота 

иза нас прах и пепео... 

Помислих: нико сам и ништа 

траг ми у грлу силази на дно срца и понавља: 

ништа случајно није..., 

( све бива у трену кад треба да буде ) 

нико без бола није додирнуо радости крила 

( у небо лете птице, молитвене крилатице ). 

Благодарећи Вишњем, моју мисао прекиде 

звук мобилног телефона, а у поруци: 

( Марина, имаш поздрав и поклон из Покајнице... 

Мати Евгенија шаље ти тамјан и бројанице ). 

Чудесан дан, помислих. 

И кад не мислиш и кад се најмање надаш 

и кад си нехотице удаљен од Бога 

све далеко постане ти блиско, 

постајеш једно са Божанством.

84 


ЗАГЛЕДАНА У ФРЕСКУ 

Улазећи у воштане пределе 

ослушкујем присутне гласове, 

не уздајући се 

да ће ме пријатељи одбранити, 

нити да ће ме непријатељи савладати 

у најезди зла. - с Богом сам. 

Анђели имају лет, помислих 

и своје кругове којима силазе и пењу се, 

( држим воду у устима ), 

са затвореним очима чекам 

ново рађање хоризонта. 

Што се више успињем 

број негостољубивих расте, 

( долазе из свих праваца ) 

не презају ни од чега, иду до краја. 

Идем и ја. 

И тако у круг: грабе ме, даве, гуше 

лове, притишћу, стежу... 

све док анђели у хору не крену, 

тад неутешно одлазе жабљег скока 

( празних руку и погнутих глава ). 

Не мучи се људима који не заслужују 

Имаш Име, Пуноћу, Знамен 

( ређам себи у браду...). 

Пребродила си и ово искушење, 

лепо их прескачеш, камен по камен 

загледана у ( византијску ) фреску.


СВЕ СЕ ДЕШАВА С РАЗЛОГОМ 

Живот је једноставан и непоновљив дар 

а ми путници кроз време 

( небо се гледа душом, а земља очима ) 

Бог нас не оставља, ми остављамо Њега. 

Учио ме деда, учила и баба 

од помисли су речи, од речи су дела 

од дела навика, карактер, судбина... 

( Горе је доле, све је повезано ) 

човек привлачи оно што јесте. 

И све се дешава с разлогом. 

Бирамо стварност коју желимо 

вода је јача од стене, љубав од силе 

мртви устају, осмеси напуштају живе 

на трепавици Исток и Запад 

колико нас слуша унутрашњи глас. 

Учила ме баба, учио и деда 

сретну се пријатељи 

допусти се петлу да пређе праг 

( јабука трула, трупи са гране ). 

И све се дешава с разлогом. 

Учио ме деда, учила и баба 

ко с камаре узме, мора и да врати 

ко на мосту прође, на ћуприји плати 

отето је проклето, кад опроста није 

блаженство се сваком од доброте спрема 

( с видиковца свога гледај ко те гледа ). 

Из сваке битке победник изађе 

( ко нема мрље на себи ни греха 

човек настоји да буде другачији ). 

И све се дешава с разлогом.

86 


МОЋ УЗВИШЕНОГ БИЋА 

Од тренутка рођења до тренутка смрти 

селимо се посејани у свемиру 

оданде довде, од горе ка доле 

од земног до неодложног 

( жудимо за нечим бољим ), 

упитани којим путем 

( којим избором на истом циљу ) 

кроз која одшкринута врата 

а знамо, да земљи припада тело. 

Пресудно је очистити срце 

( због свих позитивних промена ) 

од свих умора. 

Колико волимо, колико смо вољени 

плаћамо рачуне живота 

( пажњу нам одвлачи милион неважних ствари ) 

а сунце снажи и подиже свест. 

Кроз труд и стрпљење, кроз радост и патњу 

покрећемо генија у себи 

говорећи: први корак је најтежи. 

У посињењу с божанством 

да достигнеш очекивања 

( неостварење доноси бол ) 

постави себи високе циљеве 

и иди снагом Узвишеног бића 

из низине у Висину, из испразног у Пуноћу 

из патње у Радост, из бездомности у Дом. 

С мање узимања, с више Давања 

у правцу, куда иду ретки.

ЧУДОТВОРНА ИКОНА 

МАЈКЕ БОЖЈЕ КАЗАНСКЕ 


И кад су се молили за победу 

( у рату и миру, у смутним временима ) 

кнезови, маршали, владари, војска и народ 

помагала је Мати и штитила ( руски народ ) 

( у злу, у најезди нападача, завојевача ), 

била молитвена подршка. 

Пред Њом су се молили за победу, у њене 

чудесне моћи веровали. 

Дошла је у Србију, у невољи 

( за време НАТО напада ), у години Миланског едикта поново ушла 

на мала врата, 

прелетела хиљаде миља с мојим кумом Гаврилом, да зближи два 

братска народа. 

Бљеснула, прочишћена из пепела 

( угнездила се крај мога узглавља ) 

као заштитница, српска и моја, 

Радосница ми лице купала, 

Хвала Ти Боже, изрекох. 

Смирује ме у наставцима, продужава тамо 

где се као нит кидам 

( иде са мном од посла до стана ) 

чудотворна икона из Тартастана 

Казања ( кога је освојио Иван Грозни ). 

Сад знам да ништа више неће бити као пре 

( ни време, ни место, ни голема патња ) 

знам, победиће кога победити треба 

Велика Мати, 

ни утеха неће изостати 

Исцелитељка, из источног храма, ту је, 

међу нама.

88 


ЗЛАТНО ДОБА 

Кад ноћ решета, Хабитус не прилази. 

Блискост се огласи криком 

пролазност учини узданицом 

по пипавом мраку више се не срећемо. 

Звезде су простирке за све наше снове 

кад утихну хлебови и јаме. 

На венерином брегу срећу се и даље 

мушки и женски хромозоми, 

додирну нас каткад безобразне жеље 

с руком спремном за крст. 

Настављамо пут 

по ком су неумрли ходили 

проносећи радост. 

Питаш се: где се изгубило златно доба? 

Питам се и ја. 

Другима и није стало до себе, 

није ни до других. 

Због пролазности 

Цар Душан прикован за сунце, 

у српску зору сузама наврати. 

Једном ми у сну рече - неће нас дати! 

И неће стати! И ја Му верујем. 

И ти ћеш поверовати, јер сунце Истином 

и росу купи. 

Ово је само живота станка... 

вратиће се - наше - Златно доба.


И ЈА ПОЂОХ... 

Савладаше ме немир и страх 

купих новцем кућу, не купих и дом. 

Имадох постељу у њему, али не и сан. 

Сат ми не донесе - ни смирај, ни време. 

Набавих књигу, али, не стекох - знање. 

Тада се појави он 

понуди ми секс уместо љубави. 

Ни лекар ми не донесе здравље. 

Шта ће ми овај живот без живота, узвикнух... 

Над празнином застадох. 

Сунце на заласку разливене сумње смири. 

Месец се плео у крошњу челом. 

Пођох земна, за лепотом душе 

од присуства твога, лептир ока 

паде ми на длан. 

Ту ( у себи ) пронађосмо мир. 

Каква дивна ноћ, о, каква дубина 

све речи сливене у ћутања. 

Ма нека се живот и осипа 

само кад сам ухватила трен 

не дам више животу да вене 

у инат не дам 

кад не могу ходом, мислима ћу 

и ја пођох, нигде даље од себе 

мирисе пролећа, к`о трешње берем.

90 


ОГЊИЛО 

Под откосима невидљивог 

мит падајућег неба испитује датост 

која нас увезује тренуцима. 

Љубав укорењена пева 

на жару црквеног звона. 

Под покровом снаге корак се продужава. 

Невероватност и вероватност 

у истој бици, премеравања снага. 

Огњило пре и после 

између бриза ветра и слапова киша. 

Помућене мисли свица 

ћутња надгласава. 

Столећа и лета потрошена 

у Име Бога. 

Телом проструји радост искона 

на вечном ореолу: храбро иди даље 

цвета ум у срцу чаробном. 

Обгрљен сјајем човек се изнова рађа 

јутро му мирише на тамјан. 

Подне и ја 

у топлом загрљају Творца 

на литургији сећања - миробожимо.

ПО ТРАГУ ТВОМ, ГОСПОДЕ 

Тражих највеће висине. 

Додирнух звезде 

али ни једна не беше таквога сјаја 

каквог имаш у очима - Ти. 

Тражих најдубље дубине. 

Сретах бисере, корале..., 

ни један ме не приви на раме 

и не помилова нежно 

као Ти - Оче. 

Тражих најшире ширине. 

Прођох рукама 

кроз жито и сунцокрете 

ни један сусрет не беше тако мио 

као овај сусрет са - Тобом. 


Разливам се кроз простор и време. 

Залазим у висине, у дубине, ширине, 

идући по трагу. 

Изнова се рађам, улепшана - Тобом.

92 


МОЛИТВА 

Пламен који поставља ми душа 

ходом кроз узаврело сећање векова 

( и овог лета Господњег ) 

на место које само птица крилима прелети 

над бодљикавом жицом подивљале свести 

отклон је Богу. 

Одмориште за земне, не отпале од Њега. 

Молба да се усправе, ма где били 

пре него их стигну казна и клетва. 

Нек сиђе благослов на невине и ине 

јер, мало је времена. 

Свако ко убије, бива убијен, 

ма с које стране долазио. 

И зато се окрећем Теби, највећем од свих. 

Отвори Боже, твоја врата 

прими све који би да се покају. 

Приведи их Истини и Правди. 

Стави пред огледало свести 

да прогледају над реком суза 

и не оставе крвавога трага 

залог нерођеној деци. 

Не суди им Оче, смилуј се на њих 

због руку које сам подигла високо 

због наде која се последња гаси 

због вере коју имам у Тебе 

и Љубави коју живим. 

Земљу спаси и сваки камен 

који је био ватра и који ће опет ватра бити. 

Мало је времена, закрили 

тамни се облак надви` над Србијом.

УСРДНА МОЛИТВА 

Господе, снаго и вечни Спасе 

беле, црне и друге расе 

десном се крстим, с чела до пупка 

десно и лево, овог тренутка 

оборене главе, павши на колена. 

Боже помози - на вјеки времена. 


Пред Твојом зеном трепере кандила 

изнад мене тама се надвила 

молим Те, на трагу приђи 

пружи ми руку, не заобиђи. 

Радост подари, понуди мира 

ближњем и даљњем из свемира 

од разних демона ослободи 

с љубављу, с вером и надом води. 

Господе помилуј! 

Испуни моју скромну жељу (-) 

да живимо у слози и весељу 

приносим Ти прву јутарњу свећу 

другу ћу себи за здравље и срећу 

трећу жежем за све посустале 

када опхрвају душе пале. 

Дан се рађа из пепелне сене 

ноћас кад легнем, стражи крај мене 

буди ми лука за успомене 

глас милости крај опомене. 

Одагнај клетве, гордости, боли 

тишином Те славим и волим 

на сваком зову кличем Ти хвала 

Оче, бесмртни, Теби слава. 

Правдом помилуј! 

Укрепи рајем, изгони пакао 

долиј мудрости на путу правом 

лепоту што си постањем дао

94 


од Лица Твога, нека оде зао. 

Капља се зарна у вени шири 

к`о тамјан душа божански мири 

бројаницу рука молитвено креће. 

Врати ме искону и сунцу среће 

благослови златни корак ка циљу 

сачувај у Божјем изобиљу. 

Заштити у невољи и децу моју 

из беспућа приведи спокоју 

из смрти у живот, ради спасења 

за стара и нова покољења. 

Истином помилуј! 

Дођи у страху, муци, очају... 

у недоумици, на бременом крају 

с јеванђељем, крстом и звоном 

хлебом насушним и првим словом. 

Обожи, поведи ка доброти 

ка савршенству и једноти 

мисли и дела светлошћу да сјану 

чудом зацели свеколику рану 

очима ума поглед оснажи. 

Пријатељством, немир ублажи. 

Долиј слуха за путеве знане 

разреши од неправде, греха, осаме..., 

бљеском сиђи на десно раме 

за свице незнане и знане. 

На многаја љета, помилуј! 

Благосиљај Боже, осеке и плиме 

смилуј се на дане и године 

реши ме нечистог и од недостоја 

Творче, судијо, чежња је моја 

и свих од молитвословне чести. 

Управи на стазу заповести!

Прво и потоње и све ми опрости 

снагом пастирске оданости 

закрили Девом и крилом светих 

походи кад лукавост прети. 

Просветљуј, освећуј, одважи 

не остављај, твори, укажи 

доласком јединородног Твога Сина 

не лиши ме блага од давнина 

напиши слушкињу у књигу живота. 

Реч Твоја, Божанска Лепота. 

Крстом часним осењуј, не заобиђи 

недостојном на умору приђи 

са страхом и вером и мене окади 

бдењем од невоља огради. 

Сведржитељу, дођи у сну и на јави 

у здрављу, кад болест затрави 

неисцрпни изворе највеће Тајне 

жедне напоји, насити гладне 

утеши с небеса да хоре земни. 

Царством слободе и мене исцели. 

Беспочетни Оче, отвори двери 

вазнесењем до врха подижи 

вољом Твојом, васкрсењу ближи. 

На вјеки, вјеков. Амин. 


96 


ОДЛАЗАК ПАТРИЈАРХА ПАВЛА 

Толико мио и драг, тако скроман и тих. Чинило се 

заборављен. Остављен. А онда... дође дан да Србија 

васкрсне на имену Његовом. Он се и даље моли, све 

нас воли и одозго гледа. 

Ништа му друго важно није, поравнава у себи оно 

своје и Реч лије: - Будимо људи! 

Као светиљка на небу, с анђелима у јату и свецима 

у колу, гледа како ствари стоје. И очи би дао и руке 

своје, у славу Господа - доброта да води. Србији на 

мир и напредак, у сусрет истини, правди и слободи... 

Тако је увек иза живота земног. Свако оде, тек, 

понеко се роди. 

А колоне на испраћају још у глави. Наш светац 

однекуд се јави, и у сан ми стиже. Питам како је горе, 

прилази ми ближе, блажен смеје се и ћути. Посланице 

Апостола у руци и глас све дубљи: границе не постоје, 

само љубав на љубав, оком чежње поглед исијава. 

А Раковица, небом плава. 

Какви новци, ловци, трговци...Цео круг бројанице и 

сад Му у глави: Кућанци, Тузла, Сарајево, Београд, 

овчарско - кабларски зов. Ковиљача, Вујан, 

Благовештење, Рача, Призрен, Атина и тако редом. 

Реч на реч, ћутња на ћутњу, а светлост злаћана опхрва, 

врви... Молитва под непцем мрви дан. 

Ко је потоњи, ко први, а сваког надгласа време. Овде 

бејаше бреме, а тамо као у школи, опет наш хлеб, вода 

и вино. И опет наши болови уз побожност, тамјан и 

босиљак за лек. А брига на претек. Заувек храм и 

разговор с Богом. - Чувај ризницу и увек са слогом... 

Бар да смо му рекли хвала, уз Оче наш.


Такав је био Патријарх, а сада светац Наш. Песмом 

кроз време, пастирско служење, Косовски завет, а 

време изроном близу. И просвећење, ако се човек 

сретне са собом. А Он са живим Богом и земним 

од уха и ока. Имадосмо сведока, а сад заступника 

испред Лика. С лицем испосника. 

У десној кандило, левом мало прошара по бради, 

замишљен шта да се ради и како да народ из каља 

крене. Одједном крај њега сене, као звезде у коло се 

сјате. Па се брате. Мисао се к`о вода разлива. 

Освештан дан на видику и наш радосни сусрет 

у срцу са Вечним. 

С вама на многаја љета. Бдим!

98 


ТРАГАЊЕ 

I. 

Спотичеш се о ликове у себи 

псовкама око себе шириш простор и време 

удишеш ваздух укрштених векова 

тражиш изгубљено, налазиш споредно. 

Изговараш речи које те боду изнутра 

јагодицама прстију подупиреш сунчеву пређу 

све чиниш не би ли се извукао из шаблона 

једеш за доручак, што је остало од вечере. 

Нога све дубље тоне од селективне правде 

и глава се окреће попут ветрењаче 

завидиш птици намрешканог ока. 

Успораваш ритам, враћаш се у пужеву кућу 

мењао би своју половину круга за нечију 

кад би знао да и тамо није прошао степски вук 

убијен погрешним главама. 

Одлажеш важне тренутке, због других, 

маховином прекривен кидаш снове 

залуд окрећеш погрешне бројеве 

и она, коју цео живот чекаш, окреће ти леђа. 

На крају делиш самоћу с небитним 

уздајући се у сан и тишину 

пред налетом немира, ништиш лажне трагове 

узимаш празан лист папира 

да кренеш с краја ка почетку.


II. 

С новим удахом 

пипаш границу ослобођења ума 

пијeш своју крв не би ли ти кост преживела 

имаш сећање које не престаје 

и знаш да: победници пишу историју. 

Твоје је да се испишеш из књиге живота 

или да треснеш руком о сто и кажеш: 

не мирим се с оним: само да смо живи и здрави..., 

смрт упорно лаје 

не дам јој да ме победи! 

На крају окрећеш лице Творцу 

шаље Ти видне знаке 

које си овога пута правилно протумачио: 

ватро, заборави на ветар 

иза сваког пада треба устати и ићи даље 

до Богочовека преко човека. 

Пут је далек, све зависи од тебе 

зло се побеђује добротом 

и све је у нама 

почиње и завршава - Трагањем.

100 


УЛАЗАК У СВЕТ 

Живимо од крста, славе и живе речи 

пишемо различита писма 

различитим језиком 

која се упућују на исту адресу. 

Досећамо се старог 

придавањем нових момената. 

Идемо корак по корак 

укорак с временом 

по трактату Гора и Вода 

верујући да је будућност тамо 

где нам очи не досежу. 

Уласком у Царство Божије 

и време сазрева. 

Ко се примакне Хамлетовском у себи 

ко уздуж, кад сви попреко, мајстор је... 

Треба пустити друге у правцу 

где стварност клизи кроз прсте 

а остати чврсто на земљи 

као локомотива, 

премда неки ће рећи: 

једе бунике, отео се из камена... 

Ко је стамен у вери, гледа монашки 

изнутра 

служи и чека прилику да се отворе 

велика врата. 

Да се пређе из малог - у Велики свет.


АМАНЕТ 

Буди добар, често чујем! 

Чистог срца будно семе! 

Да те памте к`о Човека. 

Свему краја, сваком време! 

Сунце веје, месец сребри 

Божја воља земно свлада. 

Само грехе с душе спери. 

Усправи се - иза пада! 

Ред молитве, благодати... 

Из недара опрост крене. 

Дижи чашу од старина 

храбри људе, простор, време... 

На саборе век се пути 

пред кандилом света вода. 

Обожуј се и умножуј 

од праха си, у Господа. 

Кроз тишину, низ долове 

меденице пчеле зуј. 

Кад све прође, кад се врати 

траг светлости опет снуј. 

Ка Ризници пуној Тајни 

к`о намерник Исповеду! 

Хрли љубве, певај своду 

Светосавски хлеб и воду.

102 


РАЈСКА БАШТА 

Кад из нигдине запутим се тамо 

у цваст маховине, зрна и прашине 

преплетом сунца, истока и Лика 

ка самоћи већој и жубору светом 

сеобом крви, сузица и крика 

игривим ходом, са хлебом у вину 

крајем дана, кајањем грешника 

путоказом, где срца велика 

престаће све овде, трошно и гинуће 

гунђањем ветра, што не би свануће 

оно по задатку, купљено, продато 

оно с безизлазом, где се купи јато 

с укусом немира и дволичности 

с паукових мрежа, страхова, гордости..., 

с олтара отпало покајањем звона 

само нежност биће, сунце из еона 

престаће све кише, вратиће се снага 

са мном бићеш и ти, нека лица драга 

лиће воштаница крај имена већа 

кад вапију земни, у ритму спором 

језиком мисли, крени за одговором.


БЛАЖЕНСТВО 

Све треба учинити због заруке Царства 

сићи у корен бића - до јединствености 

проћи кроз своју пору 

прићи са чела лепоти, 

пронети своју узбуђеност и крв 

под којом срце посустане. 

Допустити да громови колутају 

осетити изнова нелагодност и бол 

доћи до тачке 

где се ум показује трајањем 

која ће се тек открити иза метежи. 

Пре апокалипсе. 

У самеравању света, кроз поезију 

ватра не престаје, вуче у рајски хлад, 

у кружно поимање света. 

Преображењем се долази до блаженства 

чаробњак напушта преварену сузу 

прекида се веза између звери и човека 

прашину односи космичка река 

сви ратови завршени у себи 

рађају нову мисао. 

Да нас ништа не удаљи од Љубави, 

Христове.

104 


МИР 

Цвет је алергичан на зиму и рушевине 

( поготову оне изнутра ). 

А градили смо и падали, тражили луку 

здравог разума и нехотице - место за живот. 

Прошлост је оскрнављена лошим навикама 

дрхти под тамним мрљама дворова, владара 

кумова, друмова...Лудило се шири - као воњ. 

Свет се свео на кукавичлук 

и све се свело на позивнице, 

кренеш ли на концерт, у дворану, на парти, 

за кафански сто ( ин је обрнуто од ни ). 

Ово не би прећутала ни моја баба, Петра: 

„ Чега се паметан стиди - тиме се луд поноси...“ 

Мени је пак дража тишина, кажем ближњима 

видела сам себе ( пре и после доласка ) 

преварену, омађијану, обавијену шареним 

лажама, затрпану туђим бригама, јеретичким 

књигама. 

На себе се мање освртала... 

У часу скинух сав терет са плећа 

предадох у Божје руке и себе ( и свет науке ) 

и Адамово ребро и Евину јабуку 

и дечију луку. С Христом ( руку под руку ) 

зидам мир, на коме ми завиде. 

И сада, и у варљивости, 

напуштао ме никада није: мој Анђео,Чувар.

ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ... 

Драги мој 

чујем о теби и ово и оно... 


Имаш ти снаге да све пребродиш! 

Јачај на искушењима, 

крепи се афоризмима и воштаним словом. 

Свему је и свима потребно време. 

Деца су увек на првом месту 

док се не изведу на пут. 

Пази да те посао не прогута 

велика је то аждаја, а посао није живот. 

Мудрост решава дилеме 

и долази с годинама. 

А ја... прогледала, умивена 

крећем у нови почетак 

уметност ме држи 

( а не љубав земна ). 

Бог у срцу 

из ноћи у дан. 

Велики пријатељи се никад не растају. 

Отишли су од нас, само они 

који нису били. 

Вребају ситни и мали. 

Знаш ти мене, идем ка Суштини. 

Знам је тебе, тражићеш ми руку. 

Ако те не стретнем, негде тамо 

то је зато 

што смо овде слагали мозаик вечности

106 


задржали сјај у оку 

кога се и ноћ плаши. 

И... не причај много 

могу те погрешно разумети. 

Не ради мало, да ти се руке не улење. 

Пливај низводно, када ти прија. 

Некад покажи и зубе, јер, 

људи су охоли... 

Ево, данас стигох да ти напишем писмо 

откуцаји била трепере 

за све добро и живо. 

Не пијем виски, нити пиво 

покаткад чашу карловачког вина 

да се срце разгали. 

Питаш, шта ме још весели... 

Најпре сећање на оца, ливаде, фруле, 

рано воће, 

жубор потока и сеоске приче. 

Тамо се често враћам по мир и мало снаге, 

удахнем па наставим. 

Испод дуда срећем се с дедом 

и с херцеговачким прелом 

уз којешта 

и бабину питу, са дулеком... 

Сад сам поново дете 

које гледа сунчано и мило 

из чисте душе белину сипа.

Питам се како си ти, где си... 

Јеси ли се уморио 

од краја и почетка. 


Не жури, стварај лагано, диши 

причај с тишином. 

Троши живот упијајући сваки трептај 

овог, чаробног света. 

Прођи између редова 

заобиђи димне завесе и лоше манире, 

да ти се не насмеју. 

Најлепши је осећај кад си сам пред собом 

умивен и бео. 

И...једи црни хлеб, ма једи док можеш 

и љуто и слано и уштипке и чварке. 

Доћи ће време кад ће нас прогутати календар, 

па ћемо се претворити у биљке. 

Сваки дан мисли о лепом, 

сањај, маштај, певај... 

Смеј се и плачи, кад ти дође. 

Оде лепо, а и оно прође 

и тако у круг. 

Ти си мој друг и ја те волим 

бар сто кругова, више од свих.

108 


ПСАЛМ БОГОМАЈЦИ 

Залуду скупљам мирисе по којима памтим векове 

земно је поље големо, камен је заспао с месецом. 

Кораци не могу с анђелом. Сама сам често са собом 

п`јане сам часе будила, Псалм Теби не нађох. 

Одавно пластим непреглед, а све мислим доћи ће 

изворник светла зацело, Твоје реликвије видети. 

Небна ће зора устати, вино ће с небеса пролити. 

И опет биће кајањем и опет надом, опростом..., 

то мало у мени велико, очима неба злаћано. 

Залуду бојим ливаде, утишам разговор с травама 

мисли се нетрагом распашу, нигдином боли нестану. 

Олистам крхким одјеком, разгори жаром огњило. 

Убије прерод самоће, када се с Тобом не срећем. 

Осмех се усрци освитом, за године што су вределе. 

Похитам морем бескраја, бесмртност саму да сретнем. 

Немушто јутро, крштено, светлуца дану колевке, 

под језик зађе тескоба, никуда даље од Тебе. 

Све с 

у се боје смешале, у мени лепоту проричу 

једва се видом довидим, дочимам речи несвеле. 

Клекнем пред Тобом, Пречиста, ветар ми трешње 

обере. Где год да кренем оклевам, повратак слутим 

Господњи, Псалм Теби не нађох. 

Талас у срцу разбијам, да се на звезди сретнемо. 

Заклоним се сламком истине, усним на игли тишине. 

Ветар ми укроти молитве, мрешкам мехуре водама. 

Певају зовине свирале, да крену звона велика, да себе 

у Тебе узидам.


И опет слутим повратак, опет Христове дозиве... 

Опет ми сунце заискри, заветне мило казује, 

често се у Тебе закунем кад доброта плеви пољупце. 

Време невреме превеје, одсјај су вечни дукати. 

Ако се у Тебе улијем, бар једним јединим жубором 

са шапатима мојим остаћеш. За сркут туге бићеш ми 

најдражег зова утеха, за помилуј Господе сверука, 

за боле зарна крстина, под којом крчаг `ладује. Љубав је 

моја залудна, ако ми снутке погасиш. 

Лутам кроз магле безречно, тражећи тајне дарове 

за Твоје свето уздарје, за оде ниске бисера. 

Берем ти цвасти ливаде, пчелама осет уклањам 

да нађем прелив за слово, у сваком трену да јеси 

претворена у шапат вечности. 

Безброј је судњих година, ћутње се у дах улегле. 

Жир је на храсту сазрео, сати су веку тумачи. 

Дуго је семе нежности паук пролећа расплео, 

славуј дршће с врбама, повратак пролећних немира. 

Твој трептај довољан је, да таме хоризонта покоси. 

Срне су у походу рањене, издишу облаци гранама. 

Са веђа бежи откуцај, Фрушкогорје росом оклева. 

Хармонију за рукав ухватих, процед млеча из сете. 

У себи нађох пореке! Залуд сам свице и претке! 

И целу себе преорах, благодат капца с тамјаном. 

Псалм Теби проклија.

110 


ОЦУ СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИ 

Није прошао поред речи 

као ни поред тебе Студенице, 

имао је хранилице за све птице, 

и дланове за жуљеве 

и брегове за кораке. 

Имао је Милешеву и настојбе 

у одслику Хиландара, 

у очима своје ђаке 

у времена несустала, дан без раке. 

Имао је брига безброј 

а у њима звона стара 

и трпљење и падање 

и дизање крај олтара, 

кад Сербиа беше земља 

нар у недру Симеона, 

кад подоји видик Ана 

за Лазара, Милутина, за Душана... 

Кад реч љубав узида се 

у зидине вечног дара, сред Врачара. 

Није прешао преко међе 

да себе није преломио преко колена. 

Имао је и вретена и времена од имена, 

квасац душе, знојне веђе, 

кад се кида, тањи ткање. 

Ај, што беше нек се памти 

у мислима, у делима, да се врати 

поимање, 

кад загрми и кад сева, 

пупи завет целом српству 

историју Сава пева.

ЧУДОТВОРЦУ ОСТРОШКОМ 


Проћи ћу самоћом кроз свој густи мрак 

обрети се у Твоме крилу, меком као свила 

Ти ћеш ме сваки пут утешити исто 

а ја ћу расти у себи 

и заливати дрвце сузама наде 

верујући у боље сутра. 

Кад год будем пала 

Ти ћеш ме придићи светлошћу 

прошаптати нешто утешно, 

док не потече жубор 

срце и ум откуцаваће у исти мах 

дах љубави на путу вечности, 

укорењен у мир. 

Потом из истог корена, миомиром цвета 

потећи ће лепота занета, 

наши кораци и врла дела остављаће траг, 

за којима ће путници и деца 

све док не заклопе очи 

и потече бесмртна река 

чудотворним путем да пласти грехе 

и душу раздрагори 

вином, хлебом и молитвом. 

Проћи ћу самоћом кроз свој густи мрак 

поклонити се Твоме ћивоту 

а ти ћеш пожелети да живим без жеља 

ја ћу сваки пут помислити исто 

како си већи и бољи од сваког пријатеља 

и нећу одлазити, изнова се враћам, 

да премерим - колико још до живота.

112 


МОЛИТВА ПОД КАМЕНОМ 

Светом Василију Острошком 

Господе, Твоје су дубине несагледиве! А висине недостижне! 

Твоја Рука водиља за велике и мале! Пут до Тебе узак је и води 

преко светионика. Сваки тренутак посебан и посве драг. Почиње и 

завшава са - Алилуја. 

Данас се сећам Тебе, Свети Василије, верни слуго свадби и опела. 

Уз реквијем за душу Име ти пријања. Чежње се смиле и растачу 

Тајне, под острошком стеном целив и за Јуде. За сваког искриша 

Сјај пурпурног, неба. Доходи и отходи Тебе будног грле. Мир у души 

заливаш и пружаш, на молбама услишујеш жеље. 

Пре свих стигнеш, а потоњи кренеш, на уздрхталој капи 

што из ока лине. Ко те грли, ко ти често у походе дође 

пробудиш му зрно свезнајуће, те се и сам гором осоколи, над 

рекама сунцем пресијава. Над таблицама Мојсијевим утраја, 

пренут Чудом, на мрви милости Божије. Разгреховљен, насмејаног 

лица, радо слуга стаје пред Господа. 

Мисли навиру... Колико је лета кораком неповрата 

надвисило таму, колико обиља дошло с благородом... 

Колико срна клекло под Твоја неугасла звона, упијало 

одјеке из реке шапата. Одгонило бриге, несанице, 

нарицања и срицања клетве. Колико се мајки у глуво доба умирило 

смирном и крстом Имена Твога. Колико пастира засвирало по такту 

Твом. 

Данас је упаљена још једна свећа за Тебе, за све који су 

ходили усправно и смело. О врело, врати нам снагу, 

молитве услиши. Љубав у срцима да изнова врије. Ништа се тако 

не осећа и не враћа као моћ живота проживљен Тобом. Игру коју је 

започео враг нек стане, пред сатом кога лечиш 

од Заборава. 

Господе, Твоје су дубине несагледиве! А висине недостижне! 

Твоја Рука водиља за велике и мале! Пут до Тебе узак је и води 

преко светионика. Сваки тренутак посебан и посве драг. Почиње и 

завшава са - Алилуја.


РАСЕВИ 

Светој Петки 

Плете недоплете 

ничим је стићи. 

Ни пољупцем хвале 

ни веслом речи. 

Тишина је блага 

а мисао строга. 

У мирис гозбен 

занос расте. 

Задани, заноћи 

видик и бистрик. 

Жар у зени 

кремен под каменом. 

Кап блаженства 

жубор надања. 

Вечним расејана 

молитвом се сели. 

У раскиву магле 

дозив непрестан. 

Пут животу 

а земном спасење. 

Она ћути 

а свети нас Ушће. 

Згуснут поглед 

пренесена болом.

114 


ЛИЦЕ СВЕТИЦЕ 

Твоје руке над Калемегданом 

дочекују немире. 

Безброј покушаја и падова 

у венцима самоће. 

Наше мале тајне 

бичују кругове плавети. 

Траже Те 

да им олакшаш крила 

одједаред, неприметно. 

Настављамо с Тобом 

кроз ватру и воду. 

Уситњавамо време, 

а Косовско питање 

не престаје. 

Окрећеш лице од празнине 

у својој одсутности. 

Ко ће да се врати, 

да Те очима срца погледа?


БЛАГИ ДАН 

Живот. О, како та реч Именом храбри. 

Звездама звецка и сунцем мије. 

Злаћану светлост у око улива 

У младост враћа, тугу да испије. 

Чудесном Тајном у срцу одзвања. 

Кад се Небо смеје и када се љути. 

Јачи од ћутње, на пламену свеће. 

Колач славски ломи и молитву пути. 


Бранећи љубав. Правду и Истину. 

У празник овај, док се радост зари. 

Душа прхну с птицом. Ка Оцу и Сину. 

Уз Боже дај здравља, напретка и мира 

исписмо по једну. И време пролети. 

На растанку пољупци за срећу. 

Име светитеља (...), да се корак свети. 

Срешћемо се опет к`о лето и зима. 

На уздаху, чежњи, откуцају приче 

Лепотом се сваки трен осваја 

Када душа падне - да изнова ниче. 


Хлебна мрва плеше. У вени је слут. 

Капља вина к`о Дунав се пени 

У ритму Љубави – настави свој Пут.

116 


БЕЛИ АНЂЕО 

Пеном дира, небом свија, преко поља дашком крина. 

Са иконе разнобојем, али увек непресушно. Из дубина. 

Чврстом вољом, праском звезде, вером тврдом ради 

спаса. У немоћи а причестно, одвајкада. Стиже трагом 

првогласа. 

Изокола, отворено гласне с пута, из тишине. Виком 

киша, гнездом птице, развигором...сном детињег 

невидиша. С часног крста, са три прста...Чекајући хлеб 

и вино. Доћи ће ти изнебуха, да те прене ваистином. 

Док се молиш и пребираш, није л` црно или бело. 

Са крилима провиђења свитањем ће и виделом... 

Да постанеш душом бољи, изнова ће, усред слутње. 

И у трену неспокоја, на прозоре бљеском муње. 

Да уморне мисли збрише, безгрешном ће барку. Луку. 

Каткад сузу и путоказ. Милосрђе... Руку ће уз Божју руку. 

Вечност спрема и смираје, души горчој од пелина. 

С топлином и колач ломи. У Име Оца и Сина. Очински 

те грли Творац, те небеску војску шаље. Извор воде 

живе сноси, вазнесењем срца даје. Заблуделог врати 

к Себи, удивљени да истраје. Свети оци говоре нам: 

Нада никад не престаје. 

На рамену десном стоји. Крштен га од тада носи. 

Уплаканом радост врати. Миротвори и узноси. Обасјава 

горе, воде... Светлост душе не пориче. Изнова се Духом 

рађа, нит је голуб, нити птиче. Кад прецвета цвет у пољу 

и кад пупи ноћна тама, пријатељ је тада с тобом. 

У мислима, у венама. У нечују ал` осетом: стиже љубав 

светог здања. Васкрслога Христа око. Пије сунце 

од Постања.

ЧУДО ПОД ОСТРОГОМ 


Од заборава до незаборава само је корак 

у сливу свезнајућег и опомињујућег 

одјекивале су речи низ Попово поље 

молитве су као жито расле 

склапале се очи пред дубином: 

Светац Василије, Чудо под Острогом! 

Ближи звезде сред угарка ноћи 

румен јутром шаље видан знак, 

узима за руку грешника и време 

умива га капљицама наде и одводи 

трагом непрекида и истоветности. 

Подно стене чуда разлистава 

у крстоликом погледу никад сам 

у круни језика проповеда 

премерава зденцем, Богом дан 

и утраја за спас душа, с виком сунца 

под непцима и веђама. 

Назире се вода оздрављења 

тихи шапат векове прекрсти 

посланице низ грло потеку 

и ништа се тако не осећа 

и ништа се тако не узвраћа 

као моћ живота, над ћивотом. 

Румен крене немире да коси 

азуром се украшују трени, сузе окамењене 

у предворју ватре затрепере срећом 

кад год о Свецу умивањем душе, 

скрушено се ћути, тражимо велике речи, 

а изговарамо: Слава Ти и милост!

118 


МАТИ АНГЕЛИНА 

Тиха, смерна водиља, одсевом вечерња и бдења. 

Исплаканим јутром зађе у слутње, чекања, успења... 

Мир проспе по зори, врати сећању врелину. 

Крушедолском руком вида, ватром подупире силину. 

Несанице пахну саме, пред крстом из свете руке. 

Капљу радоснице, источник испија све наше туге. 

Траг се на уснама злати, у том шапату правечном. 

Деспотица Ангелина, у звуку, хришћанском, непоречном. 

С призмом сунца у недру, књигама, списима, везом... 

С моштима слепог Господара, пореди лепоту с језом. 

Трагом божанског дара, по Срему молитвом шара. 

Децу пред олтар стави, душа уздисајем снатри. 

Броји откуцаје огња, враћа води и ватри. 

Уморни, немоћни, болни, презрени, убоги, сиромаси. 

Ка ризи похрле с молбом: подвигом и трудом спаси! 

Све ће од праха, праху...милосрђа капљу жива. 

Богом подиже пале, радост из себе излива. 

За истинољубљем пође, с онима без смрти, греха и 

врага. Који пођоше давно и још се успиње снага... 

Одана ближњем, пожртвована, светодари по дану 

и тмини. Благодаримо за љубав - Мајци Ангелини. 

Последњој деспотици Српској, достојној Господње Силе. 

Свија своје и туђе, недраге, драге и миле. Пије мед и жуч, 

добија битке разне. Душу лепотом пуни, а дани се празне. Купина 

њеног ока чудесној стази се пути. 

Хрли у једноставност...шапат се далеки слути. Реч 

пријатељства, мајчинска, утешна, сестринска, ина... 

Зрна бројанице ниже, пева је садржина. Бол пред истином клекне, 

стижу и небеске плате. Мати Ангелина, у трену помисли на те. 

Духом Светим крепи, зове непрекид и снуј. 

Погледом неугаслим буди, оживи вид и чуј....У хору с анђелима, 

усињен и небески бруј: Господе, помилуј!

СТАЗОМ ПРЕОБРАЖАЈА 


Граница опипљивог недодиром расте 

привезује мисао за слово, слово за реч 

реч за дела 

она сеје ватру, он пресеца пламен 

гађају се јагодама срца, очима пипају зору 

гледају једно другом у браду. 

Потом, седају у брод који се љуља 

пролазност их осуђује 

вечност бруси 

свако им зрно из недра потапа у вино 

клицом хлеба се љубе 

каткад смело, заплове у ноћ. 

Трчећи кроз поља различка 

мирис равнице и послања враћа у зов 

колико ко дохвати великог у малом 

од глагола: моћи, хтети, смети, узети, дати... 

колико се ко даљином врати 

у своју близину. 

А датост привезује ћутњом 

под откосима невидљивог слутња и мит 

падајућег неба 

видан трептај на раскршћу ума: 

„...моја је освета, ја ћу вратити, 

говори Господ “.

120 


РАЗЛОГ 

Због оних пре, због оних касније 

због оних који одлазе 

због оних који се враћају, због великих и малих. 

Због пуноће и празнине, због одбеглих пољубаца, 

накупаца, трговаца 

због митова и ситница, и због пијавица 

могла сам да останем равнодушна 

да се мимоиђем са свима, па и са собом. 

Могла сам у неспокоју, проблем на проблем 

да сејем проблеме и не стајем до жуте минуте, 

моје храбро решење на врхунцу празнине 

Име. 

Кренух, за Вишим и Бољим. 

Унапред знадох да ћу се постидети, кајати, 

исповедати, причешћивати, терет са душе скидати... 

Због семена што је клијало у мени 

одлучно кренух мислима и жељом 

одабрах изнова: лепоту, чистоту и мир. 

Кад склопљеног ока заћутим, да одем даље 

од звезда 

претечи јаве и сна, у простор давања 

окупан звоном ведрине и милости 

не осврћући се ни на шта 

дишући за врат белини папира 

којој се још увек клањам. 

Ја, птицом осокољена 

с довољно разлога да останем Божија и своја.

СВЕТ ЧУДЕСНОГ 


Поништи грехове, сујете, коби 

страхове, падове, патње, поринућа 

болести, несреће, губитке, празнило 

на ватри спали лажи и лажно 

претвори у прах, све то и огорчења 

крадљивце времена, прошлост и будућност. 

Учини напор воље, поштуј законе: опраштања, 

узимања, давања... 

ни мира, ни среће без тога, јер: 

Бог је љубав! 

Приђи страху, као зденцу ока 

сваки мучитељ је и учитељ 

имај поверење, све предај Господу 

ишти савршенство, живот и радост, 

осведочи истину, уз сталоженост. 

И нека буде Воља! 

Живот је игра која се држи правила 

свет Чудесног у теби нека се рађа: 

„ Како Сејеш, тако ћеш Жњети “, 

на Зло - одговарај Добротом. 

Има једно место, само твоје 

том извору срца, дете радо хрли 

скини бреме, пробуди Царство, 

и све твоје - благословено биће. 

Веруј закону милости! 

Бесконачни нуди путеве разне 

ништи стазе и богазе, да по њима неук ходи, 

уз праведност и божански закон 

Мудрост не греши и не касни 

са Господом је све могуће: 

„ Куцај и даће ти се “.

122 


РЕЧ О МОЛИТВИ 

Апостол Павле 

Убра сунце са рамена 

`Лебним се пољем окити 

Попи своје гневно 

Насушни хлеб и воду 

Сазвежђе окади миром 

И звоњавом. 

Подвигом се закити 

У сусрет пепелу 

Камену у пра почетак 

Вени у крв 

Ватри на просејање 

Животом без смрти 

С новом надом, Љубав 

Доврхује. 

На путу за Дамаск 

Од све љубави, до сјаја 

Срете Дух васкрслог 

Из безброј смрти 

Закорачи у све радост. 

Ураста у срце 

Очишћено од греха 

Пчелом узлете. 

Светлост га пови 

Да васкрсне у теби 

Док се надом надиш 

И вером спасаваш 

Од поринућа. 

Четрнаест пута за грешника 

За апостола 

Израста словом

Из сваког ока посланице 

Глувилом уђе у звук. 

Забринут или нем 

Присвојеним страхом 

Постаде свој 

Усињен у Господу. 

И пође камену у прапочетак 

Вени у крв 

Ватри на просејање 

Пут хлеба и соли. 

Да вечнује Богом. 

Уђе вером у благодат чудеса 

Да спозна себе. 

Из безброј смрти 

Уста из греха 

Неисказаним даровима 

Да светли 

Као награда за труд. 

Сунце благодати грану 

Да расатани 

Из низине у висину 

Понад речи, повиш` ума. 

С надом и уздањем 

Духом мудрости. 

Дозва Откривење 

Обасјањем вечности 

Да се Љубав слави 

Творца да познамо. 

Безброј пута паде 

Али не оста у паду 

Срцем се придиже 

Брскутом жита и трава 

Јауком сећања. 


124 


Изроди се сенком. 

У познању своме 

Додиром бола 

У Мајчине руке 

Потече словом Јеванђеља. 

И не заспа кад пупи дан 

И отиче ноћ 

Кад прелива страх. 

Камен греха се обрушава 

На врхове живота. 

Пробуди у себи свица 

Из незаспалог живота 

Благоточне мисли 

Посла у ноћ. 

И раздани на путу за Дамаск 

Да Творца познамо. 

Поново се роди, и гле 

Сенка тескобе 

Неодањено у слову 

Заватрено у оку 

Усеком у сан. 

Умива трајањем 

Да се Љубав слави. 

То византијско плаво 

У његовом лику 

Ромонито и благо 

Васкрсло из исконске лепоте 

Даром изникло 

Проникло у семе 

Зачето животом. 

Мери густину Светлости.


Врца бдење 

Благопитне речи 

Безмерје ките. 

Ево га у сваком и свему 

Љубављу расте. 

А у срцу Љубљени. 

Неизрецивог ли часа 

Иде с поуком 

„ Где има љубави 

Ту се све може поднети “. 

И зачу се реч: 

Од моје гордости 

До Свељубави 

Мало је. 

Искра светлости 

у сусрет пепелу 

Уронула у бескрај 

Као растанком од тела. 

На коленима 

Душа се самилосна 

Сабира и расипа 

По булеварима прошлости. 

Бејах фарисеј 

И гонитељ Христа 

Био сам Савле, био, као ни један. 

Од светлости падох 

Дух се огласи 

Светим Духом прогледах 

Оживех Христом. 

Да светим Име Господње. 

Да светим Име Господње 

Тебе да приволим Истином 

Себе да заспем надањем

126 


Време у срцу да заватрим. 

Око да сунцем прогледа 

Отврдло срце да заспи 

У крилу вечности. 

Оноћило растера таму 

За кап Милости, Радости... 

И би трептај лепоте 

Да пробуди срце 

Душа да крене у висине. 

Реч о молитви. 

Сваком би, а не би исто. 

Пут хлеба и соли 

Из мајчине руке 

У раскиву бола. 

На славу велике тишине 

На гозби, с новом надом 

Љубав доврхује. 

Свакој се години раздала 

Као кошуља ветру. 

За мирис трена, тесна за грех 

У мливу сећања - Посланица. 

Обраћа се молбом Ствараоцу 

У познању своме. 

Сплетена у муку певне бројанице 

Оста смерна слову Љубве 

Свака реч укори стварност. 

Чекају је двори 

А двери отворене ћуте 

На кидању бола. 

Век ми овај на рамену. 

Каткад мислима говори 

Потом оћути тишину 

Неодањено запева у слову

Окруни дан сећањем. 

Срцу искричава, неисказу мала 

К`о цвет литургије 

Збратимница, мелем за душу. 

Снага за бол. 

Као и увек, у сваком 

Док Господ по мери труда 

Благодат не да и не обасја 

Чудесном светлошћу. 

Да човек сагледа: 

Истину, Правду и Живот. 

Усињен Богу 

С питањем откуда и куда 

Ради чега, постојање 

И тако редом, понајчешће 

Сузом и молитвом. 

У срце се усељује 

Душа да векује с Богом. 


128 


САН О ХИЛАНДАРУ 

У Хиландару законачих, с немерљивим 

у простору и чуду расплинутог века. 

Огреја ме крв, уљуљка вода, 

уље из кандила, разгори плам срца. 

Са рамена десног, у плавет, Анђео полети. 

Како ли је тек свецима, рањеним мајкама..., 

док ничија деца походе тишину. 

Селе се невина, од немила до недрага. 

Да бар свикне око, кад не може душа. 

Косовска слутња, к`о ветар пустоши 

својим шкрипама прецртава кости. 

Бич силе не стаје, подозривом хрли 

мењају се људи, одлазе куд камо 

раб србски никуда, на кућном је прагу. 

Дочекује госте с пером и добротом. 

Три живота у један, да се с муком сажме, 

да се човек сретне с пепелом белине 

и сто би му лета, за то било мало. 

Вир суза мојих и мог Текериша 

ули се у бунар српског Светитеља 

од светлила јаког, авет се уплаши. 

Мило сам газила, земљу Хиландара 

иверје ме зближи с Душановим царством. 

Стварност сан покида, у Белу недељу.

ТИХО СЛОВО ЉУБВЕ 


Као у времена апостолска, с љубављу, чистом срцу 

и зидови се размакну, на крилима Исусове молитве: 

„ Господе, помилуј ме, грешног “. 

Рађа се јутро и вече, од помисли, речи и дела, нижу се молитвено 

сећање и бдење. Господ управља кораке 

душе, у неодвојиву нит веже, небожитеље и земне. 

Осећање унутрашње радости држи велике и мале, 

све, који нехотице прилазе ка Лицу. И кад нечастиви 

нашаптава и кад се горде часи, кад сујета плави. 

Кад греси косну срце надуман благошћу теши, бодри 

даром трпљења, одева ризом врлина. Спасава од непријатеља, 

видљивих и невидљивих. 

И нисмо сами, с нама су Господ, Божија Мати, свети 

Анђели, Христос је посреди нас. Прожимањем молитве 

не остајемо без утехе, ревнујемо попут птице. 

Расејан се трен за сунцем окреће, тад молимо за оне 

који вређају и гоне, чинимо добра онима који мрзе, благосиљамо 

оне који куну, љубимо и непријатеље. 

Изнова, сузе покајања лијемо, идемо кроз своју таму до 

храма душе - спасавајући друге, а понајпре - себе.

130 


Ој, Карловци, месташце ми драго 

ту ми звоно, а ту ми и Бранко 

у тишини беру слова цвеће 

где се земан са небеским среће 

ту се и ја обрех на видику 

душа ми се претаче у слику.


II. 

МОЈЕ ЗВЕЗДАНО НЕБО 

И плачем и певам и небо се круни, на молитви Отаџбина расте

132 


УМИВАЊЕ ЛОГОСА 

Кад преживиш самоћу, јачи си од камена 

ни ране више не пеку, ни трава руку не кида 

чело се не љуска, очи одводе у мир 

душа се кораком претаче 

уздрхтала планета у трен постаје вечност. 

С оне стране зида лете усправне главе 

твоја и моја рука силазе с оловног лука 

откључавају наду, мудрац умива крв логоса 

води најжешћу битку за исцељење. 

Ујед и моја жеља додирују се и сад 

на трпези птица 

у истој равни с белином пресовано биље и сат 

казаљка исисава ноћ 

у кругу ватре води се љубав, као у доба 

Лазе и Ленке. 

Бело избељено, црно још црње 

по вери се раздвојише они што прескачу мрак 

подметнуше месо и кости за век, 

сажимају небо и земљу у свод 

од смрти пуца глава месеца, падају капи 

до уста жедних допиру сенке, којима те будим.

НИШТА НЕ РЕЦИ 


Отворим прозоре ока и гле: ухватим рађање новога дана. Живот се 

кораком пружа и реч ме прену: Не, ниси сама. 

С тобом су: Господ, звезде, твоја деца, свеци и преци. Окрећем се 

Теби, душо: Само, веруј. И ништа не реци! 

Разгрћем магле света, потом оне с Балкана. Загрлим Србију моју, 

ставим је на сред длана. И сунце сиђе на шаре. Чекамо буба - 

мару, лептира, птицу.Зарна светлост да кане. Анђео се однекуд 

јави. Усне бриде од среће, милошћу окупане. 

Кренем на Тврђаву рано. Дунав ме у стопу прати. Фрушка Гора 

се спрема, опија додиром тајни. Свратим у Карловце Сремске, 

напијем се воде и мира. Звоно ме далеко буди. Зацело, усред 

свемира, водимо битке разне. И ону од Запада и Истока. 

Затворим прозоре ока. Склањам их од великог рата. Уздам се у 

правду Божју, стиже небеска плата. Размишљам о томе још пола 

сата. Ако их моја љубав не помири, шта потом и даље. Одједном 

празнина неста. Сан ме опхрва, важне ми поруке шаље. 

Отворим прозоре ока. Милујем снагом зору, душа ми пуна и чиста. 

Урастам у плавет неба, срце дозива Христа. Збогом незнање 

рекох, хоћу доброту, лепоту, мир и песму...Нек оду нишчи, звери с 

изворишта. Обара ме љубав света. Не треба ми више ништа. 

Прислоних главу на раме Оцу. Упитах: када ће нестати 

тама? Хтедох да дознам још нешто, али све беше земно. Са мном 

се побеђује, дете, воли неизмерно. Мој поглед 

је у твоме и зато лагано теци. Окрећем се Теби, душо: Само, веруј. 

И ништа не реци!

134 


КУДА ЗЛАТОУСТИ КРУЖИ 

Ви који сте били, који сте и сада 

и који ћете бити, ма с које стране лепоте 

чекајући предах - постали сте дах 

између десне и леве мождане хемисфере. 

По вашој маховини и ја ходим 

склањајући поломљено грање, покидане 

трешње, 

разбацане стаклиће и луткарске четке 

с вашег пута 

гледајући вас у огледалу истине 

одакле сте се пели. 

Kуда још кружи Златоусти. 

Tамо где су кркљала грла заклана у крви 

вијоре се заставе и вире споменици. 

Hикад заборављени и никад остављени 

у Солуну, на Чегру, Кајмакчалану,Текеришу, 

на Мишару... 

Ви задњи и први, као цар цару 

живот дадосте за круну 

да испред вас мирно стојимо 

и док вам о празнику палимо свеће 

облак се креће. 

То јелеци, обојци, опанци, војничке капе 

ланци којима се време реже.., 

непријатељи беже, кад изговорим у себи: 

Мир анђелима на земљи и небу... 

И Ти у гробу, јуначе: мируј! 

Господе помилуј, Господе помилуј...

СРИЧЕМ КРВ ПРЕДАКА 

Место брушеног погледа 

опет рат у мени, Србијо. 

Не желим да те изгубим 

и Бог ће одогзо, по други пут 

век без нас, био би мртав. 

Кад год зажмурим, чекам 

не би ли те поново срела 

наталоженог праха у очарању 

крунисањем двојнице, раја. 

Бежећи од несанице, страхова. 

Колевка има намеру да путује 

песник словом кроти птицу 

око ће језеру примаћи свет. 

Камен да изгубим нећу 

прикованих руку за бразду. 


Ти си мамац за васкршњу реч 

додир Византијски плавог. 

Поп, учитељ и лекар уче ме 

да кренем смоквом у лист 

до будне куће анђела. 

Спремила сам ципеле за пут 

претресла руком сламарицу 

ставила у џеп хлеб и коцку шећера. 

Време је, жиг... смутно доба... 

Да га обележим крстом са чела.

136 


ОСВРТ 

Постали смо туђи, сами себи страни. 

Одвојили се од Творца и од првог Слова. 

Зашто се чудимо шта нам се дешава. 

Тамо иза: и Она и Ова. 

Нико ником више не верује, 

свако сваком понешто подмеће, 

још кидамо латичице среће. 

Увек на удару, на ветрометини, 

у таборима 

између истока и запада. 

У понеком још вера, љубав и нада. 

Многе као болест захватила завист 

и неслога. 

Увукао се неки чудни немир, 

опхрвају муке и тескоба. 

И докле тако. Да станемо или кренемо 

даље... Или да се без борбе предамо... 

Имамо ли права на издају?! 

Да кажемо: ево нас на крају 

па ти с нама 

уместо ка рају - у провалију. 

Кажем ноћи, а кажем и дану 

ви сте моји дланови за молбу. 

За молитву пред раскошним небом. 

Да се Оцу здушно окренемо, 

свему што нас за истину веже. 

За корене, што из ока беже. 

Вратимо се пољима и стаду, 

звуку фруле, природи и води. 

Тамо где се некрштен крштава. 

Где грехови падају к`о трава.


Вратимо се благу, што из фреске сија. 

Некој топлој руци и срцу доброте. 

Док нас земља држи крајичком 

лепоте. 

У песнику нова реч се рађа, 

опасује стазе и богазе. 

Да се грешни на време спасемо! 

Да нам срне трче по зорама! 

Да се деца са сунцем рађају! 

Једни друге, Богом да волимо. 

Да видамо неке старе ране. 

И да тако пркосимо смрти, 

развејани звездом и животом.

138 


ЈУНАК 

Твоји су очеви и оци, бранећи се десницом 

и снагом, освајали део по део 

да би сад ти, по драгом српском пољу ходио 

учећи прва слова, док те траг милости водио. 

Настављаш, где су стали, дете си, бићеш човек 

проносиш своје цело, носићеш гене довек 

путоваћеш кроз градове, села..., 

бранићеш срцем: кости, ризницу, колевку, 

опела. 

Низаћеш блага душе, која сачувати треба 

буди ми први у свему, тако ће теби деда 

о теби бринуће мајка: чувај се, мушка главо, 

а кад се време жести, нестанку кажи: здраво. 

Говорићеш и даље верујем, надам се, волим, 

хоћу... док је пламичка свести 

с Богом се све може, на десет заповести. 

Чућеш хвалу и славу, Оче наш из нутрине 

срећа не долази сама, радост проноси Име.


МОЈ БЕЛИ АНЂЕО КУЋУ ПРЕЛЕЋЕ 

Мој Бели Анђео Кућу прелеће, крила му 

муком натопљена 

па вуку доле ка земљи, пијаној од суза. 

Из дана у дан, од Соколице до Газиместана 

од Грачанице до Сушице, од Призрена 

до Љевишке, не зна куда би пре. 

Зову га старци, посрнули, деца, 

птице, кућерци, живеж и ждрали, чекају војници 

у чудном строју...Велика Хоча, манастир Светих 

Архангела, Зочиште, Ораховац... 

Он из светлости, лицем пред Смрт 

очи му пију незнанци, спремају колац... 

Купа се у зноју да сачува род 

нуде му брод, да крене на другу обалу... 

Он се насмеши и прошапће: сто му кула 

до Девича 

нисмо дотле дошли, да се продајемо. 

Знамо ми ко колико вреди и настави свој круг 

има дуг, векове испред и векове иза 

кад стигне до Високих Дечана, већ се огласила 

Пећка. 

Мој Бели Анђео Кућу прелеће 

сваки му брат који га среће 

свака му сестра што му ране вида, са лицем 

окренутим сунцу. 

Молим се и ја, да ме не изда памет 

да се окренем од себе. 

Не знам тад, куда би с почетком без краја 

али знам - куда би ме одвела - Издаја.

140 


СТОЛУЈЕМ ПОД КРИЛИМА АНЂЕЛА 

I. 

Коме да кажем да сам своја на своме 

да имам кућу од неба 

и орах од светосавске бразде 

да још сањам сунцем истока 

неке крупне снове и ситне речи. 

Сањам под звонима Дечана. 

Да сам рођена у земљи Истока, овде 

посејала два зрна жита у Бачкој 

а потом отишла птицама у расејања 

собом понела Поцерину и тапију светлости. 

Пред вратима круга ослушкујем реч Анђела. 

И коме, да су ме лагали, да узвраћам истином 

да бих опстала служим се певањем трава 

осећањем мира 

и молим да не престане шапат ветра. 

Док жита молитвом расту око Ђурђевих Ступова. 

II. 

Коме да кажем за моја утихла кандила 

за неслогу и преваре бола 

са собом се јесам измирила 

читајући псалме из невидљивих уста Христа. 

На уштапу месеца још цедим мед слова 

за неку нову књигу и причешће пастира 

на путу од хлеба до Лазара. 

Коме да кажем у прам магле за језик одсечен 

дим над Равницом, за сагорину куће 

отрове бачене низ цветна косовска поља. 

Пред гробовима из пакла излећем из себе 

сустижем глас и руку Трећу, на путу до исцељења. 

Ако још није касно код Господа.


Коме још у своме слепом ходу, за лет надживели 

кад вода мрзне у очима и вино лије из вена 

кад со сахне на прогону звери и дављеника 

на каменовању праха, трагом ластиних репова. 

На ломачи језика. 

III. 

Коме да кажем да уместо одјека сланих очију 

чистим наше реке од отрова 

живе од мртвих, у врују битака 

и у своме мраку молим за спас потомства. 

Ако још није касно код Господа. 

Ком грлу, ком уху и оку да поверим 

у земљи Србији, древну Византију руше 

озвереним погледима и срцем без Савиног пирга 

љубави насушне буде ме ћутањем 

и светлуцањем лика. 

Из невидљивих поља и мртвих глава 

с благословoм устајем, иза речи и споменика 

урастам у небо, земна без памћења. 

Чисто срце приносим, два језера росе из очију 

и посве сама, остављена од свих и нема 

молећи се да не продају изворе блага и воде 

столујем уз Анђела. 

Ако још није касно код Господа.

142 


ПОМЕНИ МОЈЕ ИМЕ, ОТАЏБИНА 

Тамо је бол, униз и смрт, овде те чека 

име и дом 

зуб испод коре земне, утабане стазе светих, 

у лом 

останеш ли непредан мраку, непродан свему 

на иметку срца, свој на свом. 

Кљунови црни отаџбину крате, њихови вуци, 

јагњету твом 

овде те крило са небом спаја, огњиште, чедо, 

божићни дом 

пресељен у време тражиће ти гроб, тамо си 

сужањ, губитник, роб... 

Сунце туђине сетно греје, ни месец није 

на небу том 

љубав удара јаче но гром, лептиру мирис, 

пчели је цвет 

голи град не пуни душу, овде си јутром 

заносно леп. 

Поља сунцокрета оку хрле, свитак је веку 

сведок и лек 

храмови срца сричу наду, крст на грудима 

одсјај и Бог 

тамо си слуга укуса горког, овде ти млеко тишине, 

Острог. 

Тамо те памте облаци тамни, у процед сузе, 

утеха на крају 

овде верујеш, хрлиш ка рају, крстиш се три пут, 

уз Оченаш 

уписујеш у време смисао, глас... небо осуто 

звездама, спас. 

Мрва је већа од изобиља, камену дража кита смиља 

тамни вилајет тражи слугу, птица си овде, 

прелећеш дугу


за име века, за име света, чувари сећања, 

рад детета. 

Овде рађа бундева и шљива, звезда ти сестра 

сред сивила 

хитну ли туге, ватра се буди, овде те твој 

грли и љуби 

овде су пољупци што мију свет, мудрошћу човек, 

молилом леп. 

Санане мисли извор су санка, одакле извире 

непрестанка 

привид је тамо, празнина, бука, дукате ниже 

вражја рука 

разлик је видан, у претег вуци, тамо су тупи, 

бестидни звуци. 

Тамо ти душа војује сама, дамар искона, 

појило дана 

изгор закопан где је зденац, овде, пропланком, 

жито и венац 

све изнутра што те пије, Један у Тројици, 

зари другачије. 

Везе сјајем срме по свили, овде звоном драги и мили 

бескрај у сусрет, са самим собом, лаконог корак, 

зачињен болом 

и док поје литургија, васкрсаваш к`о земља Србија. 

Буди јој со, приљубљен уз храст, тамо без загрљаја, 

понор и јаз 

тамо те маме уста од кармина, знају очи, 

они од давнина, 

све ( без хлеба и вина ) и није Истина.

144 


ЗЕМЉА КОЈА СЕ ПАМТИ 

Србији 

Ти су одувек давала ливаде 

са звуцима танкогласне фруле 

пашњаке, стада, поља и винограде 

ти си опраштала, веровала 

у скуте своје примала, за слободу гинула 

ти си анђеоским крилима махала 

и бдила и бдила. 

Ти си љубила оком са иконе 

ти си зауставила смрт очима хероја 

рукама од непрегледа 

ти си немире пластила 

и косила и жњела 

и селила ластавичија гнезда 

између два струка босиока. 

Ти си везла и плела 

и ткала срцем искона 

на тебе су наслањали уморе 

ти си у сомот и свилу увијала 

ветрове кротила 

у колиби кондир месечине захватала 

млеч биља пила, 

чеда медом хранила 

даровала сина за војника. 

Ти опет стрепиш 

опет прашташ над колевком душе 

семе пролећа ничеш 

научила си да трајеш 

и када падају малине горе 

научила си да растеш с купинама душе 

на замасима ветрењаче.


На кори хлеба си гајила 

долином Светосавља жедне појила 

грудом прадедова грлила 

заруделом јабуком, праскозорјем 

и сновима. 

Од тебе смо научили да волимо 

да ослушкујемо тишину звука у мило подне 

да верујемо, да се надамо. 

Домовино, небо твоје изнад нас гори 

певали смо на мостовима 

на барикадама, на јарболима хтења 

на заветима поколења... 

У нама је жеља, к`о жито дозрела 

не дозволи да страдамо 

већ да се у слогу закунемо 

око Божића, рођењем Христовим 

а ти у кору упиши: победити смрт 

значи живети вечно!

146 


ИМЕНОМ ПРИПАДНОСТИ 

У памћењу си пролећа, именом припадности. 

У свакој пори длана, живом ватром предака. 

Одевена у чекање, достојанством слова 

цвећем у грлу јабука и вина. 

Ослушкујем твоје кораке и кад време убрзава. 

Моје си друго ја, на путу до Милости. 

Оба ока између апсолута и релативног. 

Моја слабост и гордост у тренуцима усхићења. 

Пре и после чекања, гнездо, 

одакле полећу птице. 

Зов звука који се усели рођењем у вене. 

Пробили су границе добра и мене због њих 

пожурујеш. 

Зној пада с чела, сви заћуте 

у непобедив дан са небом говориш. 

Скупљаш главе да ти боју врате 

она грла силе и почетка. 

Гроб и колевка у твојој утроби 

мостове љубави дижеш из табана. 

Да свет ухваћен за сунце, јахаче костију преживи. 

Да изнова крене руци равнотеже 

одакле Арханђел муњама силази. 

Да заставе диже повише очију 

док се рајско у хладу одмара. 

Ено маховине у вину и крви 

низ уморе спушта ловце на истину.

ИЗВЕСНОСТ ВАТРЕ 


Србији 

Погачу на сузи, бесквасне хлебове, на десет Божијих 

пред иконом и свећом у светове и са мном Ти, 

у пољима жита, са облутком реке, с олтарима, 

праговима детињства, великим и малим стварима. 

Из безличја у лице, кроз оранице до испоснице 

у питање чему и зашто. 

И да те није машто, стварност би јела извајане снове 

саберем у коло моје и твоје и запевам 

кајем се, нећу, не могу и не дам. 

Кад сама са собом остајем, крстим се три пут и молим 

да Господ грехе окаје, да остану деци чисте стазе у 

слут, све моје сеобе за љубав. 

Боже, покажи пут, друго ми није битно, остаје да дајем, 

то што се у недру од греха снатри..., 

постајем гладна вечног, у гомили бескорисних ствари 

у теби се родих и старим. Земљо моја, од свих боља, 

нудим ти нова врата, погледај брата...,траве су полегле 

и ја их подижем погледом с Горе. 

Војводе, војници и море, и сенке под кључ стале 

да би нам дале осећај, кад живот бежи од смрти 

ах, те гомиле мале нису вредне твога обзорја и дуге 

силази плач с руке, непознат глас ми јавља: ви сте 

сведоци историје, извесност ватре у повељама звезда.

148 


СРБИЈА, ТО БОСИЉЕ СВЕТО 

Твој глас у срцу дубоко одзвања 

Вида сећања отрова и крви 

Исијава светлост, неспокоје мрви 

Бол разгони и стрепњу испија 

На ливади царској, душом да оживи. 

Вечно се обнављаш, увек жаром новим 

Свитком наде, развејаних кости 

У шаци ти златни изданци искона 

Тражиш врле ( људе ) за бескрај живота 

Нељуди те крате: још јаче, изнова. 

На раскршћу, под обручем цвилиш 

Јекнеш муком да се јутро роди 

Зирнеш срећом под облак што мири 

Хор анђела с молитвама земним 

Да благодат неба, пије народ сербски. 

Река те снева, разгласа додиром 

Бљеском срме, источног јелека 

Сви те љубе, речима воздижу 

Кад се чедо са фреском сусреће 

Искричав осет низ образе сјури. 

На јуче и данас, озвездано сутра 

Снагом Јеванђеља, житијем и хтењем 

Усправно идеш, до краја и циља 

Увек десницом и незаборавом 

Крстом, вером, вином и знамењем. 

Стигох те колевко, искром Божје тајне 

Песмом камена из глуве тишине 

Ти огњилом: добро дошла кћери 

Ја осванком: Сунца са висине 

С трошног длана, полетеше птице.

Грудо моја, дарујем ти Словце 

На мир, радост и на просветљење 

Да тренутак вековима буде 

Хлеб насушни и кап освештана 

Небеска Милост да те обасјава 

На тој ватри, Свемир да светлуца. 


Да те нејач са згаришта сриче 

Заветом српским што поља озлати 

Млад` крошњама багрема и шљива 

Умилном песмом славуја испрати 

У сваки откос Светосавских дана 

Трагом Васкрса и Ђурђевдана. 

У твом недру нек се коло вије 

За љуљашке, витезове, мраве 

Нек се цветно у венац уплиће 

Од пупољка преко крсне славе 

Диљем Пећке, Фрушкогорја, Цера 

Сневај љубав, љубав нек те снева. 

Зори зоро, уснулог пробуди 

И путника са беспута врати 

Пружи руку намернику сваком 

Да се с Богом и са собом збрати 

Расти Земљо, к`о босиље свето 

Не дај: име, корен, село, воденицу 

Подне, трубу, древну василицу... 

Предано те љубим, озарено, тијо 

Здраво да си моја, вољена Србијо.

150 


ЗЕМЉО ПРЕДАКА И ПОТОМАКА 

I. 

Поредим те са добротом 

Доброту умеју само они који дарују 

Да усрећују друге 

Са лепотом нетакнуте руже на пропланку 

Кад помислим на лепиње, јутро, кајмак 

Моју мајку 

На прве искре сунца, што слете као буба мара 

На длан 

А ми се играмо жмурке, сањамо један, исти сан 

Како ћемо у твојој трави пронаћи детелину 

Са четири листа 

При том молећи Христа 

Да нам подари љубав, братство и слогу. 

II. 

Поредим те са мирисом сена, ухваћеним 

У пролазу 

Са првим пољупцем што је пронашао 

Лептирову стазу 

Са месечевим уздама, што кроте реку 

Где се звезда гица лепша од пауна 

Тамо где су манастир, поље, језеро и шума 

Са кораком војника и чајем у пет. 

О, како смо гостољубив народ, поносан и леп 

Као ни један на далеко тамо 

На душу и образ још рачунамо 

Не дамо чело звезде, што нас греје овде 

У крст се кунемо, у мрву части и крило слободе.


III. 

Поредим те са ватром, што лагано 

У камину душе пуцкета 

Са благданским колачима, сред Госпојинског лета 

Са Оче нашима и ћиндијашима 

Од града до села 

У теби се истина векова плела 

И још се молитва рађа да стиша трен 

Саткан од греха, 

У звуку трава твој кикот, шапат и колевка смеха 

Понеки поета што бере заветно слово 

Да љубав од мржње брани. 

IV. 

И ови стражари твоји, будни и распевани 

Чине те лепшом него јеси 

Кроз ватру би, маглу и воду 

Да не оду из руке јабуке 

И док стари живе за унуке 

Да се гнезде птице у врхунце 

И прапорци - најављују Сунце.

152 


ДА ОЧИМА НЕ ЗАТВАРАМ КРУГ 

Волеше те моји преци давни, дубином чежње што из ока злати, 

распеваном птицом излеглом у души. Волеше те редом војници и 

свати, твоје јесте и није, имати, немати. 

И сви они далеки и ближњи, што су причест твојом 

мрвом знали, капљом вина твојих винограда, крвљу Божјом грехе 

окајали. На исповест и на причест ишли, четир` пута барем у 

години. 

И молитве Вишњем редом слали, зарад здравља, 

напретка и мира. Због јелека, блага, опанака...Чекала их 

на прагу сељанка с хлебом, сољу, ратлуком и вином. 

А шиљкани лаконоге браће дичили се снагом, до 

месеца. Вајат, прело, моба и преслица... Спомињаше 

Солунце и свеца. Над амбаром и храстом млађаним. 

Да умију срце и очисте, ходочашћа чинили су тако. 

Све што поглед ока обухвати, љубили су својски и 

полако. Да се бразда бољитком избразди. Да почују 

звона, кад преду тишину. 

Подиже се светлост на истоку, на западу - једну исту 

тему...Сад се моле за своје шљивике и за чељад Саве 

и Мораве. Да јецаји заувек нестану, да кораци не 

утихну свет. 

У трен ношен ветром, док расплиће траве и врбаке 

и питају се зашто, због чега, колико и чему - спомињући Цер, Чегар 

и Дунавске шајке. Где је амбис и кад ће 

освити?! Неумољив сат пољима кривуда... 

Има ли те, правдо у човека, или чекаш ону Божју, већу. Питају се, а 

питам се и ја...Докле, докле... Шта бих 

друго, упалићу свећу, за спасење српства пред Мајком Пресветом, 

у Светој Фрушкој, милом Гргетегу.


Тамјан пуца, мирис развејава, отров мрви, прах костију мири. 

Руним земљу очима кад пада, око мене свици и пастири. Дижем 

опрост, молбу и кајање. Над устаје 

пред силом нечистом. 

Све додири истине у Једном, а срдашце нечујно жубори. 

Предајем Ти, Боже, разум искипели.Твојим путем 

Ти нас даље води, са вешала скини сунце мило. Да се 

чедо не зове туђином. Да очима не затварам круг. 

Остави нам мирисе детињства, купине, проје, липе и 

сокака... И слободу сваком ствараоцу. Нека прсти сами плету 

срећу. Као птицу, ка небу поведи. 

Док смо овде земни и у паду, дај љубави на радост 

планете. И пригрли свако твоје дете, потајном жељом 

што низ грло клизи. Кад застење слово на уранку, нек 

пониру мисли и дела бездана. Отвори врата да побожни уђу, пре 

судњега дана - Јовановог.

154 


ОТАЏБИНО 

Ти си у крви, кости, под ноктима, веђама, зубима 

у руци и јабуци, у свим страховима, тугама 

међу људима. 

Као орахова љуска, што се колевци и гробу отвара 

блиска звуку фруле, звонима олтара 

зрно си наде за пчелу, што медно ливадом шара. 

У твоме крилу сан је војника, путника, цара..., 

дете пред сунце стане, моли пурпур ока 

мајка пред икону клекне, док туку, са оба бока. 

Кад крену на те злобни, као хијене брже од страха 

подижеш руке горе, остајеш без даха 

на длану хлебови расту, поток у вени зажубори 

птице прхну из гнезда 

зри реч као бразда и свет у око стане. 

Отаџбино, на хлебу и вину извидај ране 

изнова крени с краја до почетка, под крошњом 

срца сачувај бајке 

не затварај очи века, пале су маске. 

Хиљаде свитаца у овом трену, моле за мир 

и васељену 

твоје класје семена ретка нек угости свица, 

знамење, претка. 

Браним те истином, десницом...вином 

одбрани ме Оцем, Светим Духом, Сином 

велике и мале на љубав сведи. 

ПОБЕДИ !

ПОЉЕМ НЕБОХОДА 


Исповест пса луталице 

Само још ја тамо, раскосовљен, кроз паучину распарану тајном. 

Крај напуштеног прага искона и ђерма у селу. С црвима и гробом 

и понеком мачком што се путем лиња, с позом од чекања, ситно, 

зеном, денем нит живота. Кроз кишом намучена поља, рукујем се с 

неком коском историје, као цар на столпу самоће. 

Понеком залуталом путнику покажем пут и правац удесно. 

Пробудим мирисе чекања, отпрхле и бледе, што још живе у кули 

сећања, украј дуда, амбара и сена. Мирне лепиња из будне вуруне. 

Груда сира у рукама мајке, упила молитву моје крсне славе. Заигра 

у њој коло свечарско, свадбарско, паћаршијско... Дубак сучев 

мислима прогледа. 

Сипи миро тамјана, гриз наде све ме удиљ гађа. Ничији петао 

повиче са прага, гавран домаћин, а на коцу сврака... Дигла се рогоз 

облаку до браде, расточене бачве вире из амбара. 

Само још ја тамо, под копитом села, босоногом жељом плетем 

доба златно, да се врати неусахло време. Цедим задњу сузу за 

свитање. Око ничије куће с крпењачом и дроњцима под ногама, 

листам задње кругове сунца. А месец се улагује. 

Слину росе чуваркуће, на склупчане зоре - језик јоргована и свила 

кукуруза. Крст и свећа. Чупнем звезду за кићанку, љуљка нада 

хоризонта.Такав је живот псећи. Неко мора и да остане, да сачува 

Христољуби дом од гамади и несоја. 

Око мене расуте обрамице и дедино крило натеге, бабиног вретена 

парче, ветар зачекића са ћувика. Крило слепог миша заденуто у 

црвоточину магазе. Чардак се окреће око мене, мишеви у јурњави, 

дан без видокруга. Нехотице ме додирује зеленкада и ја помислих: 

нисам сам на овој светој земљи Српској.

156 


ОСЛОНАЦ 

О, моје сутра слушајући те данас 

пењем се уз уске степенице 

улазим у дубоки мир, иза сумњи и неверица 

прихватам те као тачку ослонца 

из које могу сваког трена полетети. 

Све друго била би брзоплетост 

која се не прашта потковици мојих година 

стрмина би се нужно наметнула круговима 

у глави 

водила неумољиво у пад анђела. 

Време сигурности запечаћено звуком 

вредно ме премешта с лева на десно 

води у откровење, ка сврси и значају 

од пепела и воде рађа се ретка уметност 

моје уздарје Богу, тиме не престаје. 

Завичај ће ме прозивати сваки пут 

кад се прошетам именом Божјим од Цера 

до Фрушке, јер сам највише ту 

кад нисам између истока и запада 

Свети Сава ће ме обранити Христом 

у хрву Светлости и Таме.

НА ДАН СВЕТОГА САВЕ 

Недеља света, к`о ноћ глува 

само се звона косовска чују 

чини се камен у реци дрхти 

и поља небом поскакују 

грло се од уклете студи стеже 

гробове преврће неман пуста 

уклесана слова у небо лете 

на трагу ужарених жеља и снова 

метохијска магла одвећ густа 

где ће им очи, где ће им уста? 

Овде се златном кашиком јело. 

Овде се лепота мерила словом 

овде је било, да се вид крати 

и суза брекне к`о олово 

ал` кад се српство из пепела вине 

цар Лазар опет на трон ступи 

к`о некад, цар Душан у Призрену 

семе зверско изгнано из таме 

искаће сунца, молиће дане 

да га не посеку сопствене ране. 


Недеља света, Савин дан 

изданци срца увежбали своје 

у Карловачкој цркви, док свећа жари 

стихове нижу Светитељу своме 

секу испразне мисли и храбре 

на сваком крају, ето почетка 

милују крстом и скуте шире 

на великом трагу имена ретка 

стојим у реду, међу заблудама 

а на видику - очи живота 

које ће ме прочистити - Ватром.

158 


КОСОВО 

Уста отварају редом 

селе се приче. 

Варају звона језика 

ватра од бола задрхти. 

А срце у рукама смисла 

с њим ћу кроз светлост 

до живе светиње. 

Очима је у небеса 

дижем. 

Од лепоте божур да процвета 

из те крви да полете 

птице.


ВИДОВДАН 

Је ли то Земља, где куће без огњишта зуре над гнездом 

без ластавица, где црне змије под праговима свести, воде 

убиствено коло. 

Је ли зора, која убија сузама дан и ноћ исуканим мачем, док сече 

на пола чело свога чеда, ућуткана устима велике силе, где линија 

закопаног српства крије вечна звона, крајпуташу досуђена, где се 

уместо божура, бере нова смрт изнад Ораховца. 

Гледам издалека и све мислим, варам се, разгрћем пепео који 

се вековима опирао ветровима Балкана. Око мене сенке, брид 

Косовке девојке и распукла лазаркиња, Видовдан без главе и срца, 

на раскршћу истока и запада. 

Онај исти у ког` сам се клела, о коме су причали 

док је мирно пролазила пољем, душа ми жедна ходочашћа. 

Поредим Јерусалим и Јерусалим, трошим највеће речи 

да ублажим бол, а црнило над Црном Реком , сузе над Хочом, 

бриге сред Бистрице и туга косово - метохијска. 

Споразуми посташе правила, а правила нема, сати беже између 

молитве и неспокоја, реч се у бескрај преселила. Господе, помилуј, 

је ли то Земља...?! 

У сусрет ћу гласовима наде, да допричам како се живело на 

темељу врлина и звука. Вода из Зочишта вид ми врати, учини ме 

бољом. Санак онај, у овом се гнезди. 

Косово, Божје име, људског распећа. Кад год одем, заувек се 

враћам.

160 


НАД ТВОЈИМ ГРОБОМ 

Ево у присенку грљене планете, склопљене ти очи, дробиш 

задње снове. Сустижу те свећом, осетима, цвећем... И земљаном 

плевом, што ти тело прима. Душа ти се бори, млада се уздиже. С 

трептајима чула, пуна спутаности. 

Оно гласно, све тише и тише. На ласкању, говоркању немом, 

надирања пев даром се примиче. А ти већма мериш ко, када и 

како. Извијаш се к врху, посвећеним путем. И суза варничи, окована 

ледом. Изнурени исход, капља зимзелена. 

Ту ћеш предах, када оду Велики и мали, и сви други што ти срцем 

беху. Бесконачни у коначном греху и расплети на диму тамјана. 

Видокруг се шири, приводи Распећу. Да ти опрост прими Највећи, 

Најбољи, када мртви на капи оживе. 

Све у трену и сви: у ватру, воду, пепео, громове... Сви до једног, по 

вечној Промисли. Муње се осврћу, гађају по вису. Онда нехотице, 

с врховима сунца, с ћуприје, камена, тескобе... и врапци гладни 

сачекују своје. Да се мрве добра и зла Руком испремере. 

Сви походи као каравани. Ишчезну и оду диљем распоља. Само 

арханђели, вечити сведоци, крај одоре ћуте, над крстачом страже. 

И војују битку непрекида. Понеко се сети да отпије чашу, док 

варничи срце зажареног лета. И реч коју проспе, налик сеобама.


КОСОВО, КОЛЕВКО МОЈЕ ЉУБАВИ 

Опет ти се враћам на хлебу и води. На сећању што се из 

пепела диже. Да отворим свога срца чесме. Да ти кажем, 

шта ме дуго боли. Долазим ти нежива, а жива, да целивам 

иконе са неба. Да те сузом изнова умијем, привијена уз 

дечанска звона. Од тренутка кад си посустала, као дете од великог 

хода, у знак трпње ал` и благорода, дозивам те 

зрном бројанице. 

Провирујем кроз прозоре Тајне, шкрипу врата манастирских чујем. 

Док ти врана дно утробе кљује, траве будим гласом праискона. 

Овенчавам крајеве почетком. С цар Лазаром разлиставам поље. 

Немањића здања оснажују, пуче крчаг најезде и клетве. И гле Чуда! 

Несташе муцања. Крупан 

поглед одгоне изроди. Звезда намигуша осоколи семе, крв 

згрушану са обзорја отпи. 

Око ти се изнова насмеја. Зуби ти се вером забелеше. 

Засијаше Призрен и Љевишка. На опросту покида се тама. 

Ишчилеше немири и боли. Промилеше кроз густише мрави, 

излетеше пчелице из шума. Оживеше слику старинскога 

рама, озвездаше векове тренутком. А ти лепа, уздарјем још лепша, 

уздах срца на прагове стиже. Куд год кренем твоје 

лице на мом, Душан силни, учини ме већом. 

Пева нада на сунцу расадном. Ишчезнуше оловни кораци. 

Бесмртност ме као некад пије, к`о дете сам у криоцу мајке, 

ушушкана сном уснуле звезде. Лепота ме опија к`о вино. 

Неман оде, драж поста још већа. Слободом се ови твоје Име. Узвик 

ми се са усана оте: Нека живи колевка дедова! Запевај 

са мном васељенска надо! Учини да љубав искрама се диви. 

Подигни главу претужни божуре, да се живи и мртви помире. 

Пробдели смо над сваким изданком. Сваког лета, јесени и 

зиме. Давала си одговоре потом. Бистрица нам избистрила море. 

Опет ти се враћам, Земљо прадедова. И нигде без 

тебе, к`о без првог слова. Нек заувек Истина те свети. 

Колевко древна, васкрсла из снова.

162 


О, КАД БИ... 

I. 

О, кад би сјај очију надвисио таму, а усне говориле 

само истину 

кад би уши више слушале тишину. 

Кад би се сваки становник Србије бар једном дневно помолио за 

Србију и за људе који воде Србију 

( молитва је најјаче оружје ) 

а свака шпица Дневника ( бар она у 19 и 30 ) 

отпочела са Боже правде 

било би више напретка и среће, и нас у свему. 

Од вртића кад би почели да учимо децу правим вредностима: о 

врлинама, вери, нади и љубави, 

о слози, миру, опросту, кајању... 

о реформи школа да и не говорим 

( од гомиле информација тешко се долази до суштине ). 

И кад се не би стидели што смо Срби 

( најлепши пример Новак Ђоковић ), 

више би имали себе у себи, 

више би хвале упућивали Створитељу, 

свако би радио за шта се спремао, 

или оно што воли, 

тада би и свет био лепши и бољи. 

Кад би скратили беспотребне приче и прешли 

са речи на дела, 

кад би руке више уплели у рад, 

а кафиће заменили фабрикама. 

О, кад би људи били људи и свако дао 

свој допринос за боље сутра, тад би љубав на љубав 

уместо туге, расле би нам руже.


II. 

У вртлогу страсти и усковитланости емоција 

на раскршћу овом,( идући бесциљно, тамо амо ), 

будући да се преко мере задужујемо 

да преливамо из шупљег у празно, 

да нико ником не верује, 

једни другима подмећемо ноге. 

А поремећено све, па и морал, ( нема нам друге 

него да кренемо од првог корака ), да се системски 

боримо ( и решавамо једно по једно) 

и да истрајемо на путу истине и правде 

( убеђени да се зло једино може победити добротом, 

идемо ли злом на зло, краја злоби нема ). 

Исувише се осврћемо на то: шта нам други веле 

и шта ће рећи ( свако треба да пође од себе ) 

( да не ради што не би волео да други раде њему ). 

У овом господству неразума осећам потребу да се 

помолим Господу, да нам отвори ум 

да моја молитва ( међу молитвама ) 

буде будно око пред лицем Истока. 

( Да васкрснемо из пепела и кренемо путем 

куда су нас водили преци ), учећи нас да је небеско 

царство вечно, а земно - крхко, за малена. 

У крви, месу и костима имамо сећање 

пробудимо радост освајањем себе ( није нам до 

победе ради победе ). 

У мир, здравље и спасење. На многаја љета!

164 


НЕ ЗАБОРАВИ 

Знаш ли да живот изнутра и споља, кроз јесен корача 

између два звона. Хлеб у наћвама расте као ти, 

о твом завичају можда прича она и свако сутра постоји 

због нас. 

Знаш ли да васиона у срдашце стане, осликана твојим кандилом 

радости. Све мало је велико и далеко близу, 

сви смо блиски са: волим, опрости, и сви гости 

на планети Земљи. 

Знаш ли да нас време претаче к`о вино. У косу уплете 

бајке и ситнице. Да дете у нама никад не одрасте и сузе 

наше вапе за победом, једном игром са плишаним медом. 

Знаш ли да смех тера страхове из кости, ниси сам у 

немилости. Неко те чека и погледом прати, пије, сања 

и не даје стати и љубав се деси из Милости. 

Знаш ли да мисао коју шаљеш другом, тамо - амо у српској Атини, 

кроз дела те убија и јача. Све је пролазно ако светлост није, као 

скупине уличних свирача. 

Знаш ли да се мир осваја добротом, мирисом детињства, давањем 

до боли. Да је све у звуку, облику и боји, 

учимо од мрава да смо скупа, своји. Ноћ ушушка ветром, запевамо 

зори. 

Знаш ли да свако путује са надом, стазама безброја на 

путу до циља. Трен нас лепотом својом благосиља, 

почетак и крај стрепе на истини. Све је другачије него 

што се чини. 

Живот се пише очима Љубави.

САН О ПОВРАТКУ 


То није обична земља, већ засејање. Ту није цветала 

коровина, ни жбун. Ту су мој отац и мајка у хладу 

ћиндијали иза велике мобе и жетве, а баба и деда 

провиривали из сваког влата жита. С присећањем на 

Солунце. 

Бријао је ветар с легендарног Цера, а Добрава слала 

свежину с јутарњим празвоном Криваје, наслоњена на 

светитеље, мученике и претке. И сад беремо купине и 

сеоцем идемо пешке. Као ђаци, од куће до школе. 

Предак Данило, први стиже у вајат села, из крша и тврдоће 

Херцеговачке. Уткан у сва брања и сабрања, у наше косе, колена, 

образе и руке. Ово и оно, а беше. Умивали се из 

истог лавора и расли, пили бунарску из исте чесме. И јели 

пите, проју и дулеке. 

Сви за једног, један за све, брисали руке ланеним ткањем, спавали 

на истом кревету од кованог гвожђа. Гасили жеђ из 

исте лозе, нагињали бокале и натеге. И примали намернике 

као најдраже своје. На ракију, погачу, комишање, гребен... 

Мерили истим кантаром исток и запад, горе и доле. У наћве сејали 

хлебове. Из ћупова и амбара плодове јели, славили 

исту славу и у муци спомињали апостоле. На истој земљи, 

од истог камена, крај истог потока. Под липом, у Ерића мали. 

Ми, сељани, Ере. 

Јутро. К`о око дубоко, к`о каца широко, до неба високо. 

Узвисиле мисли, а село расељено зове. Не да мрење, не да боре. 

Босиљкача душу млади. И салата, лук се сади. И кајсије 

с прага мире. Скупљам књиге и шешире. 

Сањам сан о повратку.

166 


РЕЧ О ПОЦЕРИНИ 

Изјутра тако у Поцерју мом, налокан облак 

на дединој капи. На њему прашњак и обојци, 

опуташ и војнички каиш из оног, немилог рата 

кад Степа и војвода Мишић... 

У устима му опушак завијаче, натегу усни примиче, 

гргоће, пуни сатлик смешком: децо и лекар 

преписује вино, ујутро и навече, по једна чаша. 

Мама на перилу, баба кецељу упасује и мараму 

притеже, прелази пешом преко времешне браде. 

Оче наш пре и после јела, тамјан пуцкета на рубу 

шпорета. 

Улази рутав Мики са смешком, на уснама му 

трагови млека.У руци огризак јабуке, на раменима 

школски торбак. Словом креће тоцило живота. 

Седа за сто, пожурује, ређа: багремов мед, 

слатко од купине, џем од шипурака, хлеб из фуруне, 

ока кајмака... Прегршт топлих чварака, комад сира, 

сланине и граха... 

Росуља сипи, радила спремна, приглавак у углу 

чунак и потка. Рже копитар везан за јасле, 

свако по свом, поредак зна се. Деда о уларима, већи 

за ујам. 

С вечери тако у Поцерју мом, комишање, посела 

раскаљан пут. Сепет, кошара, сенара, јаја... гладна 

уста прежеднеле стоке. Пас на синџиру, бака пут сиришта. 

Дека затвара шукастог овна, још једна облица, 

окомак, шаша..., да се оџак пуши и не затре ватра. 

Јагње и тиће дишу испод крова, гасну звезде... 

под иконом посустаје лампа.


А Добрава к`о цвет замодрела, покрај ње ливада, 

луцерка и шума. Дечак с рупчићем марамице 

у руци, осмехом тера ноћне лагуне. Ватра још 

жмирка, очи неба пуне, у соби мирис босиљка и 

шуме. 

Изјутра нова вртешка круга: хоћу, нећу, морам... 

Бог на уснама, принеси, донеси, додај, помози 

долиј, намири - веле чивијаши...Фрула каткад 

уморе прекрати. 

Да се побратимо – путниче, наврати.

168 


ДЕТИЊСТВО 

Кренеш низ падину, а живо блато зазива 

кажеш: корен је дубок, а жетве..., 

године памте закопани мрак, вечност је преварена 

кишом 

лудило се шири к`о осип. 

Чему потрошени кораци 

налик бескрајном чекању 

ветров усукани поглед, пругаста хаљина, 

поља од свиле, таласи моћи 

између присутности и одсутности. 

Око мојих руку плету се сећања 

истина се шета самоћом, 

с пола мог и пола твог бола 

све смо већ предали небу, растемо босоноги 

ватре нас стижу, пузе у крви 

у дубокој самоћи вриште.


БЛИЖЊИ 

Пластим очима сено 

киша се нећка, облак љуљка 

дремну сова. 

Ближњи се даље... 

А јесу ли икад били 

онако братски 

убокорени у радост 

берући босиљак 

и мудрост 

по планинама предака. 

Идем даље, и у себе... 

Рој тренутка... 

Ено Цера... 

Мирис храста, плач облутка... 

На уво сунцу шапћем 

целом снагом 

кад огладнем 

да не прснем у камену. 

Записах и ову под мушмулом 

док петролејка у срцу чкиљи.

170 


С МАРИЈОМ КРОЗ ВАЉЕВО 

Цвети. Зелено лишће над Колубаром брсти облаке. Подигнута 

Стеванова рука окренута злаћаном крсту 

Храма. Ја ћу увек бити она, која погледом не убија. 

Рече ми Марија с гранчицом врбе у руци, лепоти 

оногорској предана. 

Музеј челом испред нас. Љубине слике кроте ерос. 

Ту одакле све почиње. У Ризници велика тајна, а около градске 

диње: Медведник, Маљен, Сувобор, Повлен, Јабланик...Стаменог 

ока Мишић, у заокрету срца 

Десанкин споменик. 

Глишићев, Нушићев, Ненадовићев сат, тек златни Карађорђа. 

Велики дани на платну Љубостињом 

плове, тренутак векове зоба. Човек га може изнети 

само, сопственом чашом добра. Музиком крви што је 

ветар у кори храстовој проба. 

Свеће у Васкресењу се топе. Свака икона из сенке 

жива, оставља поруку звонку: због сунца живети треба. Кроз смрт 

се, оком љиљана пропети, понад живота. Исписати из греха, 

опасати гробом српску колевку. 

Помање о тескоби, повише о љубави, човештву и смеху. 

Љуљашком ока извидати ране и пало уз светиње. 

Из своје сузе израсти због Лелића,Ћелија, Пустиње... 

У Јовању похвала небу, загрљајем што се Бранковини спрема. И 

реч крете, освиту блиска тема. Разговорљив корак песничких нада, 

под калиопом рањеног месеца. 

Одглуми и ову бол, где птице и деца својом дивотом 

игру лептира у Тешњару ничу. Подне исписује причу, 

јутро ће с нама осванути ведрије. С опростом можемо даље, с 

шаком покајања умиљеније. Спаситељ диже 

штит, предаје пехаре откровења. Мајци Божијој у скуте кренусмо 

иза гротескних слика и мњења.


Нека нас дира ноћ паука. Погнути испред Лика чекамо Васкрс и 

буђења нова. Стижу одјеци тишине, пијанства 

и крика. У дослуху с кожом, гризе Милошева вода. 

С језикаТршића, ветар се лискама смеје. Огањ хлебом 

доврхује. Србијо, чујеш ли, устани, за осмех анђела 

време је. 

У Ваљеву, На Цвети, Лета Господњег, 2011.

172 


ЗАВИЧАЈ 

Однекуд невидљивим трагом радости 

одакле дођу тамо се и врате 

преслици у лице, грлом пепела 

у завез камена, у чобанско коло 

свако свом 

под липу расутог сунца 

сетвом и жетвом 

у сусрет игри стопала на песку. 

Покошена трава зри, лахор са ливаде 

опија стварношћу 

мами чудесним укусом кајмака и хлеба 

у седми дан, с девет кора 

око прага ђурђевак и рузмарин 

на плоту петао, на прагу пас 

крај огњишта одувек топло 

сан заљуљан бајком и колевком. 

Мисао чежњом помера слику 

ниске босоногих дана хрле истоку, 

икони под око 

на ћилим уморан легне, тестију узглављу 

привуче 

изворска кроти несаницу 

преко пута засеок 

на варци живота враћање себи 

из сенке смрти, кореном у цвет.


ЦЕР 

Гласови неми, јачи од звиждука. 

Добрава бистра, чудом отуђена. 

С уморима поља пузе напуштена стада. 

Под плавачом сунце претаче време. 

Хлеб у рукама пева, њихањем коприва. 

Руке у венцу славе, залог вечности. 

Срце без тела пође у светачка јата. 

Под дединим орајем Вукова слова 

знамење гризу. 

Под обронцима Цера, запевах и ја.

174 


НАНИН РАЗБОЈ, СЛАД ПАУКУ 

У Србији, посве српски 

од утока до утока 

под чандијом гуја трава, 

сат клонуо, зид још држи 

време чађом придржава. 

Мушке снаге нити трага 

ћук на грани из невида, 

преорава бразду звуком 

кукавица срећу зида, 

авај, авај... 

Рђом брава преливена 

ломне зраке сунце плете, 

на рањеног свеца пада 

целив Јуде, препун сете 

праштај, Боже. 

У све тавно и разломно 

у смакнуће ока мније, 

без огњишта, плач` детета 

а чудесност небо крије 

сунце рида. 

Све отето и проклето 

где удари срца хропац, 

може л` бити радост неком 

ко смрт сеје и конопац, 

помилуј, Оче. 

Нанин разбој слад пауку 

по њему се време шета, 

пуно крви и нестанка 

дивља ружа, знамен лета 

у сеоцу, покрај реке.

Расељена браћа ричу 

у душу им зашле звери, 

к`о небесник душе оте, 

земљу, ко ли изневери 

са почетком од Косова. 

А проклетство на ред чека 

муцаво га слово стиже, 

епитаф зри, петлу прошло 

на кантару срца пише 

путуј, моли и на вјеки! 

И док ово срце врца 

житијама светим склоно, 

на литији око цркве 

задња нада – свето звоно 

да заискри светло ново! 

И Косово. И Косово! 


176 


НА ГУВНУ ДЕДЕ 

Мрсан дан 

на гувну деде небо мрешка 

муче говеда 

јаглике под прозором, 

кићанке на коњима 

јапија спремна, 

креја се чује. 

Кућа се изнова мобом гради. 

Жене у журу 

хлеб у наћвама, мочило на реци 

крезав комшија с груменом соли 

у руци, 

двојнице из џепа отац (таја ) хвата 

звездано срце разигра. 

Зелени луцерка 

мома у вајату уплиће кике 

долини ће села на игранку 

сваку страницу дневника младошћу пише 

са брвна живота да поскочи. 

Бескрајне очи на дну образа 

и радости нове 

Ђурђевданске трешње у сенци среће 

усне спремне за молитву 

у свакој песми Господња воља. 

Љубав изнова проповеда.


ПОГЛЕД 

Мој отац, наслоњен на поглед, 

кротећи ветрове на палуби времена 

под небеском воденицом, у хуку пламена 

задужен у моранарици, за сигналисту брода 

надомак Пуле, од незгода и згода, имао је 

само будне мисли, препуштене 

жилама сунца. 

Мој отац је свакога дана под фреску смештао 

вишак срца 

ужарење чела смицао ширином пора 

а од бисера низао најлепшу огрлицу зденца 

играма миља и путоказом 

росио наду с тишином кладенца. 

Мој отац је, носећи се заветом гробова 

бојећи се да сан на ишчили испод губера 

под маховину скривао опанак дилема 

претварао ужарене руке у молитву камена 

да повратак обгрли хлебом и капљом вина, 

и да му, ако Бог да, роди се кћер, Марина. 

Мој отац је собом у завичај понео 

крчаг завештања, крцат оцвалим звездама 

од симфоније морског звука исклијао песму 

замишљајући да је милион у једној има 

да се неће звати ни Анђела, ни Анђелина 

ни Милица, ни Јаворка, ни Јасмина 

већ широка као море – по песми Марина. 

Мој отац од педесет и шесте, ослоњен на поглед, 

поглед хвали, слави 

и жељу као живу реч велича 

устане, прекрсти се и дубоко поклони 

Светом Николи ( нашој крсној слави ) 

сваки ред кад забеседи, кад се задене о томе прича.

178 


БЕЛЕ ПТИЦЕ 

Очи су ти пресељене у дечје кике 

плаве као твоје море 

које си освајао погледом 

машући заставицама и словима 

Морзеове азбуке. 

Нисам знала зашто си морао баш тамо, 

Старатељу, 

ни сада не знам зашто Марија оде 

а бићу је жељна 

као што сам била тебе. 

Није ми успело да се играм 

у недоглед 

вашим белим птицама са длана 

црне ме у стопу, кроз слова прате 

и не дају 

од живота, лако 

да одустанем.

БАДЊЕ ВЕЧЕ У МЕТЛИЋУ 


Веје. Пупе на пропланку звезде, саборности пун 

снегом окован дан. У даљини тупе секире чује се бат, 

бадњак на исток пада, иверје пршти к`о ватромет. 

Потом обзорју враћа се дубоки шумски мир. Деца и 

деда чили, уносе бадњак у кућу, радосно прелазе 

кућни праг. 

У огњишту ватра лагано пуцкета, по обронцима Цера 

просуо се зар. Ватром љубави бадњак се нови пали, 

лишће тоне, гранчице постају прах. Бадње вече 

у Метлићу сокацима пева. 

Светковина. Свећа пред икону светлост божићну баца. 

У углу собе, у слами разиграни дари, пијучу од среће 

звезде, смерност и посут чар. Падају на колена деца, 

свако се нечега хвата, после се братски дели, два по 

два. 

Кад све утиша, за трпезу седају сви. Вечера посна. 

Домаћице спремиле више непарних јела. На столу 

у чинијама мед, воће, шљиве, ораси, смокве, баклаве... 

И бокали... Деда иза јела молитву чита, потом се капе 

маши, печеницу из фуруне вади. Мачак за њим, 

облизује се вешто. Очи се цакле од светозрачја. 

Сутра ће Божић. Иза дугог поста причест ће души, уз 

поздрав кога познаје мрав: Христос се роди! Три дана 

се рођење слави. Осет из хлеба и вина се цеди и 

претвара у кап: Ваистину се роди! Срцу је врело од 

пољубаца зарних. 

Изјутра после цркве, молитва дуга. Потом доручак 

свечан, чесница се ломи. Свако у своје парче загледан. Срећковић 

новчић вади, Богу благодари. Убрзо ће и 

година Нова. Злат неба још пада на длан. У пупољку 

јутра дан, превејан у трен. Сеоске идиле сјај.

180 


БОЖИЋ 

Уђох у стари храм. Слама свуд расута по поду 

Божићна свећа грца, веку дарује слободу. 

Мој сусрет са Првим беше дирљив и мио 

О колико је бола, због нас грешника пио. 

Помислих жељу коју, децу привих уз скуте 

Око ме приљуби уз фреску, молитва обасја путе. 

Пођох у скровиште смерно, јача за годину Нову 

Срце се миром кити, обожена хрлим слову. 

Свећа се распиње на крсту, брани добро од злога 

Свака се на земљи збира...Кад пођем код Једнога... 

Оте се реч из уста. Свети Петар нек суди 

Овде су бројали до Десет, неки обични људи. 

Бадњак, чесница, ораси… Тамјан, рођење, слама… 

Витлејем поново будан, слави се три дана. 

Бије страх из груди, жеднога усправља сунце. 

Мисао по свету кружи, прапорци ишту врхунце. 

Мисао моју прену, рођење иза смрти. Да пођем 

и ја ка Спасу, кораком крштеним и смерним. 

Исповед у души ниже, у сусрет срећнијем веку. 

На многаја љета, с Богом у човеку.

СУНЦЕ У СЕЛУ 

ВЕЧЕРА ТАЈНУ ГОСПОДЊУ 

Гледам оком душе 

јесен чактара у Метлићу 

а баба 

кроз рунолист фиранге 

још провирује. 

Деда окупља децу 

речју и песмама 

које рецитује наизуст. 

О Никољдне, 

свеци дошли селу у походе, 

дометнули вери 

пламса свећа љубави 

ветар ћурлија од радости. 

Поређали се деда, отац и син 

за трпезом моле... 

Спаситељу, слава Ти, у векове. 

Амин. 

Просу се бескрај 

по врховима напуклих црепова 

освештана кућа мирише на тамјан 

под липом чудесан осећај 

враћа у детињство. 


Сунце у селу вечера тајну Господњу 

ближњи са ближњима 

на уснама шапат даљине: 

мир земљи и гробовима 

месец на реци, намигује деци.

182 


КАД МАТИ СТОЈА ХЛЕБОВЕ МЕСИ 

Кад мати Стоја хлебове меси 

облак на прозор вајата сиђе 

и вири 

дуго вири. 

Никако да дочека 

да се испече дан у срцу 

и ухвати кора сећања. 

Мати децу не искоби 

прву им лепињу нуди, 

кајмака само натруни. 

Топао хлеб из руку мајке 

друмовима пева. 

Кад мати Стоја хлебове меси 

ето птица и стонога, 

прегладнелог пса и мачке, 

квасац препун добрих жеља 

наћве пуни. 

Разјутри се јутро снено 

на уранак замирише. 

Преломи се ноћ на пола 

пред кораком од челика. 

Жубор воде у Добрави 

из церика 

Цер се јави, 

све на поздер, сламу дише 

са укусом помељара, 

воденица... 

Попак пева у амбару 

а у тегли дуње жуте.

Право слатко с резетлуком 

госте чека 

нејачи се осмехује. 

Вода капље, брашно пада 

ветруштина инат тера, 

киша прети 

да сан ватри испрекида, 

ал` дечија жеља јача 

мили испод три губера, 

посипа машћу 

и алевом. 

У устима вода нема 

видик кроје звуци звона. 

У Криваји црква будна 

Отац, стражар, оком мери. 

Село се весели 

кад мати Стоја хлебове меси. 


184 


ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ 

Вољеној Мајци 

Најављивала си свој пут у вечност, пре зиме 

нисам хтела да верујем у то, премда 

у сат судњи 

године су довољан разлог за путовање. 

Отимала сам те од источног сунца 

да још који дан будемо на истој страни реке 

да пркосимо кишама Поцерја, 

Ти си утонула у сан 

вођена крилима Арханђела. 

Скривала сам сузе, да их не видиш, Мајко 

док си ми говорила: не плачи, 

време је за пут у бело, 

радуј се `ћери, брани тишину од буке 

и занемари ко ме волео 

ко ће ме сада више волети. 

Клекла сам 

замолила све од Светлости 

да ти буду близу 

док пролазиш кроз митарства, 

да те мисли не ремете 

док земни таласају, као бродови на мору. 

Сад, кад су ми крила сломљена 

као у голубице 

док кандило те тражи у круговима сјаја 

соба ми мирише на тамјан 

а душа на твоје мекике, 

ожиљци пеку и не престају.


Једино сећања живе и враћају те 

отетим данима 

јер ти си борац, који је ишао напред 

и само напред 

говорећи: стрпљен – спашен, и знам, 

Ти никад нећеш отићи од оних 

које си подојила млеком и росом огњишта. 

Мало је рећи хвала 

за видна и невидна добра 

које си нам подарила, гутајући пелин туђине 

сад, под овим небом таложиш топлину 

да нас згрејеш срцем 

јаче од било које ватре. 

Ево, зурим у слику 

спомињем Ти име у молитви 

спомињаћу га и тамо 

кад се будемо срели 

у цветним долинама Љубави и мира. 

Овенчана, у загрљају 

опет си са оцем, који оде деценију пре 

бар сте заједно сада, ако је то утеха 

наша зрнца крви, трубе су и звона 

а трени оватрени 

вечити дозиви, одзиви...

186 


ЗВЕЗДЕ ПОД ЈЕЗИКОМ 

Мајци 

Пере мајка рубље цеђом и росуљом 

у сипљиво јутро, испред кућног прага 

колико пута уз брдо, са пеном и муком 

воду захвата из оближњег бунара. 

Три цела сата с коритом и муком 

обрамица тешка улегла у раме 

око ногу куче и шарено маче 

мушкатле се плету у старим шерпама. 

Смежуране руке, зној са чела пада 

а она певуши: Господе, помилуј. 

На шпорету лонац, вода капље, пршти 

дан се троши, нестаје као сапун. 

Лево, десно раме, већ је пола десет 

потом забеласа на жици под сунцем 

умори се подне и под липу сврати 

мајка и буђење петлова опрашта. 

А кад вече падне и корак је лакши 

замирише кућа свежином и жаром 

гледа мати рубље и мисли у себи 

никад не одустај, увек иди даље. 

Звезде под јастуком заноће, не свеле 

мајчине руке ките се Поцерјем 

субота, субота, никад, никад краја 

на длану лепиње, кајмак с труном соли. 

Прекидају звуци немоћи и хтења 

црно испод нокта с потоком жубори 

као да се изнова рађа живот голи 

пере мајка рубље, од седам до подне.


ОБЕЋАЊЕ 

Мати, кад би ме поново родила, да ли би кроз сан 

провлачила исте речи: отаџбина, мир, слобода..., 

а на јави мазала маст на кришку хлеба, да отпремиш 

чеда за пут. 

Да ли би мрак опет био мрак и чело за љубљење звезде 

а руке спремне за миле и драге, к`о срце за цео свет. 

И кад склопиш очи причаћу о том пријатељима сунца, 

о неубијеном трену, који ће с претка потомку. Причаћу 

путницима и ветру, кишама Балкана, како је кад се иде 

правом стазом живота. 

Мати, млеко је твоје јаче од свега што надолази. Не убиј, 

не кради, не сведочи лажно...Учила си...само уз Заповести 

стиже се на врх, загледом у себе. И сад у зени ока твоје 

птице зајутре и заноће у бурном сату. Твоје ме тепалице 

опасују и бране од злог, а чувари анђели крштену држе 

за свог... 

Мати, ја у војску не идем, али сам војник душе и разабирам 

светло од таме. И браним што се одбранити може, овим 

пером неба и бојама златним. На раскршћу заједно са тобом, 

колевком и гробом. 

Мати, и казујем кад ћуте и ћутим кад казују. И кад се ништа 

не дешава певам, да растерам магле хоризонта. Тако је речено 

и тако нека буде. Неко ће спомињати и мене и вас, господо. 

Због млека заветног, због суза одбеглог, због осећања врлог. 

Јер, отаџбина се брани вековима и свим силама у себи. Јер, 

отаџбина се воли опасачем и крилима авиона. Јер, отаџбина 

је љубав, без које ни свет не постоји.

188 


ПИСМО ЗА МАЈКУ 

Мајко, колико пута си оптрчала кругова сунца 

да би моја љубав била велика 

као душа васионе 

колико будних ноћи 

подарила мојим трепавицама самоће. 

У дане освитала и преплитала 

уливала мисли у плетенице хлеба 

пропињала снове важним кораком. 

Падале су маглине, беху спотицања 

ниси учинила да станем, да останемо 

у ћорсокаку надања 

увек си хтела више и боље, ниси жалила себе, 

ни бразде длана. 

Колена су точкови, на којима си превозила 

јутра и предвечерја 

улазећи побожно у свако црвено слово 

календара. 

Коса ти од свиле, кости од челика 

дала си више него други, дала, више 

него си имала 

сад се поносно рађаш с трешњама. 

Сваки пут као први пут, сваки пут изнова 

у лику важног огледала 

с марамом и сукњом од поздера. 

Не прође ни једна вечера 

да не заблагодарим Господу на свему 

да се не сетим босоногих дана. 

Повила се стварност као лилихип 

покосила сенка далеких лутања 

ти си наш гласник за пут. 

Слово завештања 

спреман одговор на сва питања.

СЛАВСКА ТИШИНА 


Мили моји: деко, оче и стриче 

данас сам уместо у село, у цркву пошла 

`место вас да упалим славску свећу 

да заблагодарим Богу за живе 

и вама, који сте ми крв и зној дали 

којима нисам смела да кажем 

не могу и нећу. 


све је другачије од кад вас нема 

суза се сећања оте, кану 

као што капље воштана свећа 

по нашим сокацима сад лутају пси 

и гладне звери 

снег је нападао, кровови се слегли 

ни рода, ласти, ни ђерма. 


шапућем данас са вама 

уз икону, хлеб, кољиво и вино 

оловни дани живот прену 

али, сати га крену, дају крила птићу 

гледате ме с неба, а ја земна чезнем 

загрљаје вечне - мир рањеном бићу.

190 


РАДОСНА ПЕСМА 

Још једно српче роди се у дану 

дочекујем га речима: Боже хвала, 

још једна рука образе да бере 

да слово лије погледом из трава. 

Још ништа не зна, али удише 

тај ваздух вековни, из плодних њива 

испија млеко мајке Балкана 

у хладу дуда, модроликих шљива. 

У крви сабор чобана и стада 

звук двојница, што се сну огласи 

и она мрва светосавског хлеба 

у вину одзвања: сохрани и спаси! 

То мало српче, што га грешни туку 

именом злобе и записом бола 

а ја га љубим, зато што је моје 

због њега ћу да останем своја. 

Биће на крсту славе и опела 

и Светим Ђорђем убијати але 

у прам молитве, сунца и истока 

да реке неба опет буду плаве. 

Понеће шапат и све оне речи 

макар и ћутке у великом ходу 

и свеце брати на уснама чедним 

просећи од Бога, Косову слободу. 

Небески царе ти га десном крсти 

прими у скут љубави, опроста 

да срцем љуби васиону целу 

миром тамјана, рад свица и госта.


Да целива мошти скрушено и чисто 

окружен лепотом, чежњом благорода 

плодан му пут, припреми Господе 

на понос васцелог, србинског рода. 

Певај му бако, успаванке лаке 

да боље спије и са лозом расте 

да носи у срцу трагове лепоте и... 

нека га прате анђели и ласте. 

Цвет у башти трагове просипа 

трешњеве латице, веју снагом жита 

Божја Мајко, Ти ми чедо прати 

Љубав сутра - за њега да пита.

192 


ТВРЂАВА 

Златног ли бруја, живот у слут 

додиром сенке непорецив лет 

ту се заћути, машта и ваја 

ређају платна, а недокучив свет 

дубином срца, сливеним јадом 

зри у миран ток месеца и реке. 

Ломе се једра радости и бола 

сећањем кристал душе запева 

уздаси множе к`о прегршт снова 

у лавиринту своме шапат храма 

зоре су дивље к`о гуске лете 

накићене зоре зађу у бастион. 

Дан оседлан на расанку зоре 

сликар се удвара из све снаге 

цинобер боја, Мићи вида срећу 

у својој изби фрагменте лови 

бледа се сенка однекуд враћа 

то Живојин пузи, кроз сузе и жар. 

Такав је живот на Ђави од давна 

с врхова зјап, жвиждук и снев 

младост у чулу чудом се рачва 

коњски топот хујање, гнев..., 

ситне ствари и крупне речи 

Мика ту спије, звезда му заклон. 

Отиче време, несанице броји 

кроз празнило, поход и сев 

жезло, јабука, мач, плашт и круна 

мирис ветрова пролеће, јесен..., 

небо се изнова бесано рађа 

неусах вере, наде и љубави 

на стражи у Фрушкој, Пресвете, Пев.


ВОЈВОДИНА 

Распојасала се и растегла као шарена хаљина 

на ветру. Тиха и блага као мирно море 

тек понекад заталаса, под шеширом добошара, 

а ношњама накићена, сиђе до нас трагом светла 

и у души засветлуца, на тамбури месечине. 

Зађе ветром међ` пољане, где се жито златом кити. 

На изгреву сунца игра, а чигра је у зениту, пусти 

с длана буба-мару, она оде преко Фрушке. У сутону 

свице броји, а у зору видик пукне, звезда тоне полагано. 

Виногорјем додирне те, с тобом крене у атаре, пуно 

срце сунцокрета, благородно на длан стане. 

Све на дохват, и све близу, Ковиљ нам је у недрима. 

С ратарима, с рибарима, Банат, Срем и мила Бачка 

а Тврђава записује. 

Пуца мирис до Дунава, кад тамо те Сава чека, да ти 

образ помилује и таласом сан разигра. Где год одеш 

да се вратиш у ту башту, ђерданицу шаренила. 

Све пурпуром до Палића, ето тебе покрај ђерма 

под липама у хладацу, све се бриге забораве. 

Са шафрана свет се види кад се Сремац добро 

жени. Од Мокрина до Сурчина преко Бешке 

миле речи к`о воз спори. Кипи вино са усана, на Иригу 

грожђе беру. Тамо где је Стражилово, небо земљу у 

чело љуби, век уназад корак враћа. 

Карловачко звоно буди, дрхти облак од молитве. 

Свеци дођу на опросте, Бог нам жито благослови. 

У рукама хлеб и вино и чесница са дукатом, 

од Божића до Васкрса под капцима дим тамјана 

срцу тесно од лепоте, кад се јаве први петли. 

Кад с месецом Тиса цвета вилин коњиц залепрша 

с ветрењачом и гускама у крошње се лавеж сели. 

За пољубац Милка спремна, чека Стеву на бундеви, 

закити ти ревер булка, гарав сокак момке спрема. 

Каменица са три лица, подиже се оком Змаја, 

Војводина као дуга, сабор боја и бескраја.

194 


КЛАСАЈ, РАВНИЦО 

Класај равницо на нашим погледима 

вече је само наставак буђења у нама, 

роса над руменилом брегова 

испод олука детињства, руке у песку 

у хармонију живота уткана песма, 

да анђео неимар 

у сваки дан казује љубав, 

милосрђа да буде и слова хвале 

од воде и брашна, замеси нам срећу. 

Верујем у праву љубав 

прстима самоће додирујем твој ваздух 

који удише мој драги, 

очи нам претвори у најсјајнију звезду 

руке бачке, уплети у житни венац, 

кад ме пожели отвори му путе 

пролиј плавет да зденац забели, 

као на Охриду, платно Биљанино. 

Класај равницо над сузама и 

светковином 

воденични точак дрхти од зла, 

привид истине мирише у нама 

пусти звона да молитва непребол вида, 

ветар се плаши светлих корака 

сунцокрета, 

кад све окамењено дође до нас 

заустави тужну музику Балкана 

из пепела васкрсни 

свако рањено подне лета Господњег, 

због мене и њега 

умиј дан светом водицом.


СРЕМ 

Кићен дан. Око прага мушкатле. На балконима 

зевалице, под прагом сремским сећање. 

Понудим храброст уму, учитељицама цвеће, 

деци Вукову азбуку. И карловачку побожност. 

У ноздрвама мирис шума, у мору изненађења 

раст сенке. Под јутањим звонима река осмеха, 

два сунца тишине и траг лепоте, довољан да 

наздравим далеком свету. 

Кад звезда засврби, свет у стакленој кутији 

грлим добрим намерама, ушушкана у светилиште 

Фрушке. Телом и душом у Сирмиум, житарицама 

купујем срећу, виноградима весеље. 

Крај Четири лава просух молитве дар. На клупи 

јесени: Земун, Лединци, Вуковар, Врдник, Инђија, Паланка... 

Пролеће жедно истине и Божје љубави. 

Корачам како знам, птице са мном на горњем трему. 

И тако без престанка, са мном Пресвета, ветар и Море. 

Далеки звуци јуре кроз измаглицу, излишне су речи. 

На кори дрвета озвездан кућерак у Срему. Пуне ми очи 

Тебе. Упирем поглед у време. Ослушкујем.

196 


МОЈ ГРАД 

Питаш ме зашто га волим 

мој Град има душу и небо обојено у плаво 

да кренеш и да застајкујеш 

и да се окренеш за триста 

да се загледаш у друге, па да видиш себе 

како се звездама смејеш 

како прстима поравнаваш горе и доле 

кад си лепршав, разигран свој и сам 

кад запеваш и кад не кажеш ништа, 

пођеш ли Булеваром на Дунав 

и кад стојиш под звоником Саборне 

недељом и празником 

док се умножава Божја љубав. 

Мој Град има срце 

да наздрави и да подигне чашу 

за све добре људе, на свим језицима света, 

да ти потрчи у загрљај на клатну 

сивила и среће 

и кад те хоће, и кад те неће 

да те обаспе сјајем божанског 

пружа ти пријатељства руку 

тражи те по сокацима, парковима..., 

прича о великим и малим стварима 

о благданима, о женама 

о играма пролећа, столећа 

и како се спас`ти од себе самог. 

Мој Град има снове 

да постане велики, чаробан и леп 

као велеград света 

са свим раскошним талентима, фрагментима 

дан именује сунцем, а ноћ ватрама жеља 

гледа те мало с Ђаве 

мало бачки, сремски, банатски 

мало изокола, кибицерски


па те искушава, не би ли се дао 

из писма, језика, из грла 

улази под кожу дубље, осваја, понире 

рађа истину 

у младост трешњама враћа, у светлост 

Анђела, што свуда круже око нас. 

Мој Град је леп и на јави, 

сав од здања и знања, уз ширину равнице 

плодно је око за све будне сате 

за раскошна зелена поља 

има видике и ону бесмртност о којој причају 

песници 

има море слика и прилика 

и пчеле Матице 

што круже као лептири око цвета 

панонски те мами, чежњом исцељује 

и другарским тајнама, 

блажи усхитом звезда и пољупцем 

радовања. 

Мој Град има љубав за старе и младе 

уме да разуме 

кад заиграмо се као деца на Фрушкој 

у ношњама под облаком 

загледани у башту намрешканих боја 

прати нас зором, тамбурашима..., 

вида шапатом тишине 

апостолски прича о Подунављу 

о истоку и западу, даје наду 

испијамо заједно трене, кротимо сузе 

цвркутом заљубљених голубова 

сљубљени у Једно 

дижемо заставице слободе и мира 

у стрепњи од смрти 

сведочимо песмом и животом.

198 


Мој град има небоход и децу 

несташну као чигре 

на љуљашкама липа и свемира, 

који нас погледом опомињу да чувамо 

свето и пресвето 

оно што јесмо и што имамо, 

оно племенито што нас чини 

у капљи постојања 

и ко што се зрно у класју сабира 

такви да смо, загледани у сутра 

сабрани и сложни, обожени и умножени 

на векове векова. Амин.


СОКО БАЊА 

I. 

Пад се не мери падом, већ снагом устајања. 

Севне мисао, а ти на врху Ртња, Озрена..., 

козјим стазама у походе, дивљим купинама у око. 

Путиш то мало у великом, уграђујеш се словом. 

У торбици траг хлеба и соли, жеља за миром 

и по која реч за пријатеље. 

Врхови сунца млазе, небеска роса умива, 

Божански прсти миле. 

Грех под облак зађе, ношња показује сјај. 

Доле Милошев конак, расипа се фонтана слап. 

Сабор људи и пчела и меке приче далеких звона. 

Бог је створио лепоту. Још само да је сачувамо! 

II. 

Плету се молитве даље, вије се љубави коло. 

Ветар јаблане буди, јабланке срмом везу зоре. 

Помози Боже да свеће не догоре... 

Нелак је пут од подножја до врха. 

Одозго још тежи, јер наличи паду. 

Рески удах изнова пресеца реку. 

Од жубора ка Соко Граду, увек неко ходом својим. 

Колико их ишло пређе, оне после и не бројим. 

Уз мене су били многи и због тога сад не стојим. 

Рече облак сав голишав, снатри време, 

камен сину. 

Ево чувам домовину, у срцу ми јав и бреза, 

Гле водопад, капље звезда... 

Тад светлости кап се роди, те узвикнух: 

О, хвала Ти, Боже - Води!

200 

БРОДАЦ 


Саборовање прво 

Правом стазом живота на мост преко Раче. 

Као да ме тамо чекао неко топлог срца. 

И ја сам чекала Њега. И њих. 

Кад су се прсти сплели, све је личило на бајку. 

Коме је тад било до историје и брига. 

Семберија се китила ћутке, саборно 

зрнцима светлости и лепоте. 

Понудила је осмехе на праговима кућа. 

Покошену траву разузданих поља, 

широко корито Саве, Бистооку Дрину, цркве и 

Дворове. 

Кидало је срце границе, а љубав се плела 

преко кровова Тавне, пут манастира и Етно села. 

Опоменом „ Свемогућег “. 

Наталија је срела Јулију, Биља Виду, Симо 

све нас. 

Благослов је миловао душе, потом се огласише 

звона на Духове. 

Горан је испробавао себе, Тамара,Тика, Божа, Ћетко, 

и да не ређам даље. 

На крају сливени у речи и слици говорисмо једно, 

душом излагача и небеске птице. 

Бродац је бројао до десет, славећи песнике 

и свице. 

И све боје неба - од златне до беле. 

Понеке су опомене хтеле, устрептале пред 

Силом Свемогућег, 

што освештава, прашта, бије и гаца. 

И музејско је везло језиком отаца. 

На крају махање, чаврљање, размена 

адреса и телефона. 

Њему се свидела она, он је и даље гледао 

у житна поља и живописне булке.


Убрасмо ретке тренутке што преваре 

и живота капљу од саме смрти. 

Врти сећање као да милосрђе 

запретена звезда изнова иште. 

Незаборав пије, смирај пласти, у недру живо 

светилиште, 

дописа траг по платну чедном и белом. 

Песницима не беше право 

што се не распростреше по кругу целом, диљем 

мајске дуге. 

Збогом до године друге, стадоше у ред 

другарство, кикоти, поздрави и шале. 

У велике и кораке мале. 

Хеј, путници врли, ви што ће те пупољци 

видела бити и на јави снити. 

Ако се поново сретнемо ( ја и ти ) 

нека то буде смислено пред олтаром правде, 

иконе и свеца. 

А ми, Божја деца, да смо у јату анђела, 

што нас свукуд прати. 

Помози Велика Мати, сачувај на многаја љета. 

Озвездај путе мрава и човека, да се 

исток и запад у нама помире. 

И мисли и дела осетом олире, 

да васиона пршти од здравице, 

што ближи и наздравља хлебу и вину. 

Обожи, умножи, усложи, просветли сваког ко хрли 

Оцу и Сину. 

И несрпско и српско да никог, никада не заболи. 

Води завештањем истине у зену, што се воли 

росом венца, славе, крви и слободе. 

И оде. 

Окрилаћена надо, не пахни, заогрни, 

зађи у срж надзвука, пријатељства и струне. 

Распуклог ока жеље ми врхуне: 

Да се сретамо у миру, здрављу и весељу. 

Са предом својим - трагајући.

202 


ПРИНОШЕЊА 

Трагом манифестације Жене сликари, 

Мајданпек 2009. 

С` околних брда снег се видно топи 

славећи рађање најлепшег цвета, 

река у боји жада јуриша ка циљу 

Рајкова пећина чудесно лепа, 

и све се дигло - да слави живот. 

Уместо злата, река недри слике 

и ту се љубав не завршава, 

жене - љубе и сестре у колу, 

незнане и знане, а плеше трава, 

разиграна срна на поју славуја. 

Долина раскоши, лепоте и бруја, 

све игриво, у око да стане, 

цела планета као кап на длану 

и божије трубе однекуда знане, 

на молитви светих Апостола. 

Приношење светог, светима и Богу 

Ствараоцу ближе се створења, 

сваки пут изнова, другачије, лепше 

блиске и далеке снује иста тема, 

срмом срца, небеснице везу. 

Посестре се сестре, осетом загрле 

да зрно лепоте обоже рад неба, 

а душа чиста и пресита расте 

кристали живи кваснице су хлеба, 

запева љубав у славу Господа.

Багери стоје, прашина се вије 

рупе на асфалту у кораке прате, 

али оно мало у великом 

кад се руке уплету у сате, 

откуцај је живи и залог истине. 

Небеске боје саткане од наде 

ћуте на платну и пркосе смрти, 

док падају цареви и царства 

искром сунца траг се нови слути, 

жене сликарке благодаре Мајци 

на растанку жуде и моле повратак. 


А Рудна глава у лепенској снази 

у теракоти смеши се изблиза, 

радост ваја и призоре нуди 

да се с добрим сретну добри људи, 

кад упрегну себе надахнућем 

у звуке фруле и пределе српске. 

Ћилим везен, биље и обиље 

од уздарја бројаницу ниже, 

рука - руци, све милије, ближе 

кроз тишину провлачи се живот 

да све боле лепим одболује. 

Мајданпек - благокупљем - зове 

уметнице с краја и почетка, 

светлуцањем на казаљци сата 

на вратима древне цркве чека, 

за сву љубав будућег и претка 

реч му ова - моја и небеска.

204 


ПРЕДСТОНИЦА 

Чувај се! Буди добар. Кажу: 

од сваке муке има веће. 

Путује се, а докле се стигне 

удаљисмо се од себе. И од среће!? 

Кроје се дани мислима нашим 

дела су украс лица и ока. 

Срели смо се пре свих светова 

а сада ветар удара са бока. 

Чудног ли чуда?! Живот на земљи. 

Једнима бескрај. Другима сласти. 

Игра се наставља, доћи ће многи 

а шта ће нам Господ открити? 

Цар са круном. Царица с тајном. 

Опет ће сеоба. И предстоница. 

Хај и нехај, трпети се мора 

Будемо ли јаки и смирени... 

Бог све види. Кажу умни. 

Безумни би с грехом у векове. 

Усправних леђа страдају први 

одрицањем нарасту и главе трава. 

Мртви ходају! Умиру живи! 

Кроје се мапе света и нестају. 

Неумољиво једни против других 

Живот тек после живота! 

Чувај се. Буди добар! Кажу... 

Зло ће нарасти, над добром бити. 

Ко има циљ, пронаћи ће пут 

Свет ће се ватром разобличити. 

Сазревамо, пак, у одсуству себе. 

У опасности, следимо свесно. 

На прозору цела галерија лика. 

И нико трајнији - од песника.

ТРАГАЈУЋИ ЗА ИСТИНОМ 


Трагом манифестације 

Међународна изложба уметника...Лапово 

Надомак великог града, тамо где су клопарали возови Лапова 

између два звона, на завештању Стефана Немање, зачу се 

пријазна реч: Добродошли у наша срца! 

Дочекују домаћини радо сваког госта. Оно с почетка беше и 

оста, сад је мерило ока у времену, ћутња која се довршава. 

Град Музеј галеријски сања, нових руку распевано дело. 

Место брига захвалност, уместо пролазности слике које 

лече. Погледи се земни увезују небом, на сваком кораку 

пију срећу. 

Oколо језера Тоскана, лишће топола капље као млеко 

придржава срце у једном комаду. Размењују се бројеви телефона, 

јесен златне осмехе бере... Шумадија 

не губи наду, скида с душа српских окове и бреме. 

Утискују се на платну предања жива као печати у време! 

Видно се радост шири, живот се предаје трену. 

Прене осет блажен и леп: човек ће добротом променити 

свет! 

Надомак великог града мостови љубави се дижу, нижу: 

од имена, језика, форме, боје, облика. Од лика до Лика. 

Лапово снагом видика уписује у књигу своју. Познаће те 

по травици, главици, камену, шебоју и бразди орања. 

Нојева барка се љуља, далеке освите сања. Гордана се 

на небо наслања.

206 


БОЕМ 

Боем. Велики човек, великог срца 

над собом седи и плаче. Ко га чује. 

Птице, људи, обрамице, казанџије... 

Или сунце, што из чаше врхун пије 

Да одболе... 

Боем. Мој отац, мој друг и песник 

Мика...Утиру убогом пут и славе дан 

препуштајући се таласима живота и 

река. Љубављу све оките, те сиђу до 

грана врба и смрека. 

Олује дођу и оду, они се још држе за 

руку трена, а длан им велик к’o море. 

На њега галеб`и криком да слете. 

Мио им поглед уперен у корак, а на 

коленима дете. 

Цупкају сву децу сокака ослушкују 

њихове босоноге жеље, од конфета. 

Добошари јављају: рађање духовног 

врхуни, као у часу стварања света. 

Боем. Због њих постадох и ја житељ 

планете, што се врти око истине, правде 

и среће. И кад ме живот неће, зграбих 

образац вина и песме. Потече из срца 

љубав, као млеко. Потече...


ПРИЈАТЕЉ 

Имала сам два пријатеља 

један је отишао 

друга два дођоше 

да ми држе реч и снагу 

кад` посустанем. 

Имала сам три пријатеља 

и они заведени 

одоше. 

Имала сам четири, пет, 

сто педесет шест 

сваки је имао нешто своје 

у себи 

за себе. 

Долазили су и одлазили редом 

смењивали се 

као у чекаоници железничке станице 

само ме Један издао није. 

Даровао ме пољупцима неба 

да мрвама храним голубове.

208 


БАБА МАРИН ПОГЛЕД НА СВЕТ 

Деле се књижевници на таборе, 

ух, ух, ух... 

рече моја баба Мара, то децо не ваља 

никоме поделе нису добро донеле 

прво не знаш зашто 

друго није то црно - бело поље 

па ће и ћорав да погоди. 

Да би се одлучио за једне 

мораш да замрзиш друге, а где то има 

вечита дилема ком да се приволиш табору, 

ај, ај, ај... 

како да ти буде важнија Сава од Дунава 

Милија од Милентија 

латиница од ћирилице и обратно. 

Истина, беше ратова и муке натерају човека 

о, зар Божије слово 

земља може да се цепа уздуж и попреко 

али, да поцепаш реч 

није то крпа па ћеш с њом да обришеш под... 

еј,еј,еј... 

Кад би се савили, једни у друге збили 

па се ухватили у „ Моравац “ 

да те Бог види, лета ми Господњег 

свет би по`махнит`о од муке 

ах, те ваше науке... 

Ој, ој, ој... 

добро је да нисам више жива, да не гледам 

пропаст 

добро је на време схватити, па сустукнути 

и волови умеју да се зауставе 

може и жив човек да промени погрешан корак, 

може, Ар`анђела ми 

ево и ја децо, из ових стопа стадох 

пред будне очи Божје мајке 

да се неука ( и за вас ) молим.


ГЕН 

Прикрадам се годинама да угасим ватру, 

што ми поглед мути 

да докучим тајну, што је срце збори 

да досегнем тај пламичак свести 

што одводи до небеског царства 

браним снове и детињство. 

По пољима ситних мрава, гмизаваца, жетелаца 

земља жедна сунца крене, ради мене 

пристала сам на ту игру среће - бола 

у загрљај пођох смело, у ген давних пољубаца. 

Пружам руку, од Прамајке својој мајци, 

од даљњега до ближњега 

човек воли, вољен бива, ген треперав опет свлада 

ето мене покрај тебе, шкољко мора, тражимо се, 

по све ужим стазицама. 

Пристадосмо да нас спомињу по заклетви 

по књигама, Писму, по светим кандилима 

што буде анђеле с престола мира 

да колевка нејач свија, језиком крштења 

младост да нас преноси преко јутра и колена. 

Пристадосмо, ал` шта вреди, ко нас пита 

ген нас дели и умножи, ген освоји и пркоси, те 

приноси, уз васкрслу давну жељу: хитни из мрака, 

усправи главу. Сви смо у Господу једно.

210 


ОЗАРЕЊЕ 

Петру Петровићу Његошу 

I. 

У трци захукталог запада, исток се елегијски побунио. Морал у 

стилу подозрења опасује моје и Твоје наивности. Сред луцидног 

извора страха и кукавичлука заглављена Истина. Између 

узрочности и заблуде, на путу од већег ка мањем. Гладни поглед 

отима снагу, а оба несазнајно хрле ка провинцијском. 

Гњилост изазива гађење, зове на исповест, опроштај и кајање... 

Изблиза је сасвим другачије, у свести одраз безобзирности, 

неприхватљивост исхитреног, бескућног, неољуђења… Трен 

прерастао у напад нуди растројство, 

преврће утробу, ништи пепео и прах. 

II. 

Вишак емоција искаче кроз прозоре очију, хрлећи у восак символа, 

да олакша душу питијске мудрости. 

Украшеним духом безбрижности, пад искре продубљује корито 

буке. Гомила по Твом завладичењу, хуком се 

утапа у монотонију, врх скрајнуто повлађује утварама. 

Несразмерна борба између добра и зла, записује се на нету. 

Читам из славолука вере растућих жеља Твоје вечно поимање 

света и мислим у близини се увек појављује 

наклоност Златоустог кога одавно знам, коме се нико 

не радује у освајачкој борби раздвојених моћи на јесам 

и нисам, као у Твојој суживотној одлучности Беспочетни 

Бог.


III. 

Ако се оснажим и препородим Духом, бићу ти као ни 

једна. Доказ надахнућа, ново установљење свих обећања. 

Помирење и сагласје братске руке. Љубав што мисли 

запоседа висинама, у век пева. На узносу казивања, узвраћањем 

Дару неба. Звон ведрине и победа. Растреситост поља давних, 

милосрђем прожимања. 

Жар чаробни, што свет цели ободрује и примиче Оцу 

мира. 

У час трен се укорени, а реч сушта, неугасла трагу хрли: Док ходаш 

по тлу црном, Твоји се бели снови пропињу. 

И све живо васкрсава на помену Твог имена.

212 


ЗАУВЕК ОДАНА НЕБУ 

Не могу другачије, него ходом праведника 

кроз уску стазу трагом река и облутака 

напуштених облина, с песничким жаром. 

Не напуштам кућу коју волим 

због лептирице која ме душом враћа 

Светој српској земљи, Бранку на Стражилову, 

Српкињи у Врднику, Десанки у Бранковину, 

под Божје звоно. 

И кад сам с тобом и кад останем сама 

( а било је пада у бездно и узлета сунцу ) 

одласка од себе и враћања међу цвркуте 

кад суза крене из ока 

да загрли празнине 

и намигне подневу за векове света. 

Да сестра вина, босиока и Тропрсте 

иноверачке снаге устале из крви 

гута капљице насушне лепоте. 

За мало душевног мира и жељом да се 

издржи 

откривалачки напор осмехнут ризницом 

и кад се време убрзава, кад варка куша 

кад је сунце српства на нишану 

и класје пада од упорне жеге. 

Кад пресушују речи 

кад дете заплаче - у наручју не мајке. 

Увек некако с вечери, до првих петлова 

нагна ме бол - на најдубљи Пев.

МИЉКОВИЋУ У ПОМЕН 

Зора се дигла 

а над Србијом, као под шљивом 

поздрав нашки и којешта 

крадемо дане и варамо године 

иза ратова у мрљама крви 

мртви или живи, живи или мртви. 


Питамо се од Косова на овамо 

а они се чуде 

докле ваше прошлости и тако редом 

к`о путници и гости 

на оне тамо мање кивни 

тумарање осим речи, а ко чита...?! 

Обрех се и ја у неком давном слову 

неке далеке земље, неких 

предавних људи, 

не чиним то због њих 

већ себе ради и Господа 

већ би ми се насмејали 

као и свему што су. 

Путуј, ако можеш, дреши 

ту патњу што нам злотвор створи 

насељен у срцу коме свет верује 

човек без Бога, демон је 

или ко зна шта већ 

да не вређамо срне, птице потоке и биље. 

`Вратни поглед са вешала 

сричу нас туге 

мртав нас живим слованцем окади. 

Светосавска 2008. године

214 


РАЗГОВОР С АНДРИЋЕМ 

Је ли само од себе, или се тобом 

раскасабило време 

што реч враћа празнини 

притиснуту тешким испитом живота; 

на расклапању хоризонта, 

између стида и савести 

приче о разореном пореклу. 

Није ли повратак слушање слутњи 

Нобеловско награђивање трена бљеском сна; 

закључак се намеће сам 

гладни језици теку, сати ћутње се разроје 

прелазећи преко насушних мостова тајни. 

Нису ли реке ту да однесу знакове 

крај пута 

твоје верне пратиоце натоварене чекањем 

ватра не мирује, бол је под планином 

приповедач жури 

да мимоиђе године суше, 

молитвом да смири све вике света. 

Јесу ли у кап сунца довољне журбе 

да отварају нове кругове 

притекле ускрснућем Долца, 

напор изазива нелагоду 

ако се не смире ветрови твој глас је довољан, 

очима родним, очи да свезује. 

Ту се наше завршава, не држиш дуге говоре 

разговарају човек и заборав, прегршт 

дозваних, недозваних 

уперених у ритам ноћи и дана 

сад - кад ти споменик дижу чују се 

питања разна 

чиј си, хајде прозбори: пресеци, одбаци лажна.


Је ли само од себе, или се тобом 

згуснуло време 

твој јубилеј једе наше непомично 

месец вози бицикл под твојом капом 

Вишеграду твој лик не измиче; 

дуго те дозивасмо и Бог се јави: 

птицо, даљино, стани, блискост је ту, 

спорадично. 

Из лобање светлости излазе великани 

Андрић погледа са своје Капије 

стегну срце и осу погледом 

ви сте у закашњењу, враћам вам снагу 

мисао неумољиво вуче 

само што није, почело је... 

надање крије законитост циља. 

После кише, лаје зачуђено сунце.

216 


ДОК КАПЉЕ ТРИПТИХ 

Ј. П. Стерији 

1. 

Прониче билом, завршава игром 

казује светом вољом смирења 

одрања кругом демонских глава 

награде прима ради охрабрења 

расељен ватром, оватрен хлебом. 

2. 

Груменом сунца печате ређа 

пуца у стварности врхом шале 

колута болом следства ради 

Човек од смеха обучен у смело 

купује храброст непомичним челом. 

3. 

Проницљивим кораком, мирно хода 

по ивици смрти нехотицом хтења 

закопане груди препушта води 

изједначен с ћутњом и тескобом 

очима стрели, вршачким долом. 

4. 

Иза смрти сеже у олакшања 

лицејског ли чуда, узбуркан метом 

седи у соби пуној умећа 

вида незнање чаробним речима 

са мало јемства, тумачи Небо. 

5. 

Осетом својим самоћу круни 

замеће мноштво игривом певу 

похрли лицем у безвременост 

над расплитајем трена лиром стражари 

док капље триптих, Један у целом.

6. 

Сричу га лењи, избраздани сати 

твоје у мени - моје у теби..., 

син Грка и Јулије - Богом дан 

окренут смислу, са шаком плетива 

враголасто хрли - ка неопеваном. 

7. 

Над игривим, реквијем за душу 

између слутње и заборава 

у широком кругу карактери разни 

с прворосом израња из глава 

покондирено из ока процвета. 

8. 

У ноћ кад се удвоје дисања 

сновидицом душе радодајно шета 

у цик зоре разбокори звезде 

нити просејава, у снопље их веже 

испраћа чежњом седмовратом. 

9. 

Између лаже и пара - лаже 

разбија горке пилуле века 

реком се шири, ветром оглашава 

гусне тишином, чудесном свилом 

прене утваре прекипелим веком 

на прамцу логоса, пронет стражом. 


О, добра времена! Kо га разумева?

218 


ЗОВ СВИТАЊА 

И. Андрићу 

С непрегледних висина силази чувар међ` народ. 

Пружа избраздане дланове, преноси страх преко 

колена. Због раних пупољака звезда заобљен 

погледом. А разли се као језера кап, у трагању за 

смислом и садржином. 

Пије весео дан и мисли, колико омамљених жеља 

јури равнотежу. Удесиле нас деобе, сеобе, авлије 

прагови, знакови... Ћуприје којих више није. 

Само хроника на хронику... Путеви разни и празни, 

приче непрекида. Срушени зидови тајни, враћају 

у скут детињства. 

Београд, Вишеград, Загреб...То сад није важно... 

Безброј сати се потроши док не дођеш до себе 

и постанеш свој на своме. О, Маријо, Мати, сеоба 

је заклета у реч. Ни људској срећи није свеједно. 

Пут за наградом и није пут. Светлост је заједнички 

именитељ за постојање. 

С непрегледних висина стиже чувар међ` народ. 

Колико је све исто, а другачије...Ко се домогао чега. 

Светлост пролази кроз мртвачку главу. Неподударна 

тишина љуску распрскава. А Нобеловац ћути. Зора 

обавила Андрићев Град. Сабирају се људи, да врате 

одбегло време, загрљајем Доброте.


ЧЕКАМ РЕЧ 

Д. Максимовић 

Све брже пролазе дани, догађајима управљају празне главе, пуне 

се снебивају и траже место под Твојим шеширом, меким као груди 

Бранковине. 

Понекад и ја чујем Тебе у себи, пређем дланом 

преко чела, пробудим селице, скупим свет у шаку и нестанем. 

Тешко је кад се Бог дели на Твој и Мој. Чекам Реч 

и Твој умирујући глас да ти се изнова, под шљивом, 

исповедим. 

Имам Ти много рећи и за Грачаницу и за Поцерину 

за моју Фрушку, где се још огледам. 

Често заћутим у Каони, у Тршићу, Радовашници... 

одбацујем лепоту овог света, помињући трутове 

и пчеле. Молитве Богу узносим.

220 


ПЕСНИЧКО ЈАТО 

Ноћас си се попео спрат више и кажеш: 

беше му „ спремање “ 

богатије је и лепше на Черату 

него у нечијој кући 

и ми, који те волимо, знамо да знаш 

као Циганин виолину 

рачунаш и ти на нас, 

ниси заборавио, ни оставио. 

Ево, спремамо се опет за који дан, драги Душко 

да ти упалимо свеће, оберемо грожђе 

и поједемо смокве 

испред твоје Карловачке куће. 

Јао нама ако се наљутиш, што ти 

не долазимо чешће, а и сам знаш, јаране 

није лако међу световима 

вучија на све стране, вране одасвуд 

нико ником не верује и нико - ни са ким. 

Боже саклони, крстиш се десном, а и ми 

са тобом 

у кочијама истине и превејаног сата 

храброст је стиснути зубе 

узети мастило у руку... 

песници крену јарболом срца, па где стигну. 

Ти си накитио своју Собу 

и ниси имао куд, него у вис. 

Ево нас у звон звезда, на Магарећем брду 

у песничком јату, и гле, 

не додирују нас ватре смрти, 

ни стаклени градови 

предају се ситничави трени 

на здравици - у Једном.


Врло с врлим, 

а доброта к`о вино, из вена се цеди 

кроз сузе пузи радост 

живот изнова тера на смех. 

Ветар се огласи у Твоје име 

гологлавом сунцу приповеда. 

Видиковац је награда за сваког 

ко нуди скромност, објективност, стабилност 

и реални оптимизам. 

Учи, да треба живети у садашњости 

имати упорност, одлучност 

знати препознати трен 

и када одустати. 

Видиковац је ту за све који воле живот 

гледајући како Дунав носи трене 

за све који су кадри за савлађивање препрека 

и нису оптерећени срећом. 

Ноћас си се попео спрат више 

гледамо те, гледаш и ти нас 

па ко коме дојади.

222 


ОБИЧНА ПЕСМА 

Душку 

На први поглед, рекло би се обичан човек 

живео обичан живот. Дружио се с обичним 

људима, писао обичне песме, шетао од куће 

до школе, веровао у неки бољи свет. Више 

немао него имао. Брао оком сунце и маслачак. 

На поглед други: устајао, одлазио, долазио 

писао, дисао...У црној кошуљи, јакни, с каишем 

излизаним панталонама, с торбом у руци. 

С мало речи и песмом што личи на глад. 

И заплакао и запевао и хлеб јео, да га не виде. 

На поглед трећи: боем и велики друг 

одзивом ласта и жита, пропадањем облака 

погледом на сат - честим и крилатим 

премеравањем среће. С тајном везом која 

урезује и преводи из смртног у завештање. 

На поглед Заувек: Свети Сава превео земног... 

ено дуга, усахла му туга, то Душко пева 

у нама, свезује небеским звуцима и бојама. 

С Беспочетним путује кроз Бачку и Срем. 

Стопу земље једе, смехом ћилибара. 

На поглед без погледа: Последња страна 

света. Амин што га још само спомињу 

неокаљана звона. Путовање кроз простор и 

време. Лилихип који враћа у босоноге дане. 

И чежња великих да остану добротом деца.


РАДИЧЕВИЋУ 

Именујем сунце, да у оку плами 

Све док постојимо, дотле нисмо сами. 

Пријатељи светла сабрани у зденцу 

Пијмо Светлост на овом студенцу. 

На студенцу игривом и знаном 

Све док нисмо покривени травом. 

Колико смо себе другима дали 

Толико ћемо бити велики ил` мали. 

Нек се снага просијава листом 

Под пурпуром да смо душом чистом. 

Да је срце неодласком залог 

Дубоки гласи звона карловачког. 

Опхрване грехом суза нек отпије 

А истина исповедом мије. 

И све земно бесмртним окити 

Кад се родиш највеће је - бити. 

Коло плету многи Радичевићи 

А ко ће Га васкрсењем стићи. 

Кадa кренеш није важно ићи 

Већ... у ком трену, како се уздићи. 

Шапат слуте и мрави у трави 

Само свитац фењер неба пали. 

Вечне птице од хлеба и соли 

Радичевић преклиње и моли. 

Мој пут врли - нека и не следи. 

Ко ме крстом - није - видео у себи!

224 


ДВЕ КАПИ ИСТИНЕ 

Бабкину Симоњану, јерменском песнику 

Све моје златне рибице 

потрошила сам на мање важне ствари 

да их поново имам у шаци 

( и да палим свеће ) 

прву бих упалила Господу, Христосу, 

Богородици 

другу себи, трећу за непријатеље. 

Гледала бих право у небо, брате 

Бабкине 

сачекала да се пламен претвори 

у пепео 

пепео у со, со у камен 

камен у кремен, кремен у светлост 

светлост у крв, крв у спасење. 

И ти би урадио исто, господине 

Симоњан 

о, кад би и они 

завладао би савршен ред 

никад не би било мога и твога 

свет би опстао на нашем 

( овако, онако... ) 

како ћемо се спасти од поплава 

пожара, земљотреса 

мржње и злобе. 

Чини се, плач је толико јак 

( ми толико слаби ) 

а време слика сећањем барку 

никада даљи од себе 

никада ближи Арарат, 

благословене твоје и моје кајсије 

замирисаше на душу.

Сретосмо се у Прометеју 

потом у Градској 

поделисмо радост стварања 

молитве, даривања 

( прву и потоњу, беседну ) 

улисмо две капи истине 

у Једну. 

И руковасмо се на крају 

као људи 

та зрна снаге што походе 

( и уздижу до сна ) 

бројанице су мира, одјеци 

песничке наде. 

Ко да порекне лепоту 

о којој се мало говори 

а највише каже 

ватром песме и ћутањем. 


226 


ЗАКЛОН 

Ноћ корача, препуштам се писању 

том сизифовском послу, јачем од свега, 

гурању камена на врх брда 

тражећи божићну звезду и нове појмове 

себе, с којима се неће сагласити 

ни расејан мирис јасмина. 

Бежећи од уморних капака и лајања 

луталица, 

у просветитељској жељи да успем 

( сваки тренутак је заробљен 

а сваки избор могућ 

иако рађа забринутост 

зарад новог покушаја опстанка ). 

И ова ноћ клечи 

одбацујући уморе кичменог стуба 

и улогу жртве 

у блиским сусретима с Надживљеним, 

сједињена у Вољи 

изван свих негација и оностраности 

тражим Заклон.

ПРОДУЖАВА МЕ БАРКА 


Иване, Јоване...знам те дане 

кад рана не зацели, а нова се ствара 

и крв се разлива по уморној кожи 

а нигде никог, само лавеж у грлу загребе 

а вражија одсвуд, и не престаје. 

Иване, Јоване, време сведок, 

долазе нови синови и кћери 

падају на колена, гамижу, пужу..., 

дижу се лепетом крила, дишу на шкрге 

а једини лек, враћање себи. 

По који пут стављам крст на груди 

сањам неначету воду и свеж ваздух. 

Јоване, Иване...кад срце кане 

све мислим учиниће нас јачим 

иде се које куде и свако спасава по свом 

ако ме прене зло 

све моје линије, покрети, слике 

похрлиће пастирима 

прошав кроз лук таме. 

Стаћу под крошњу доброте 

отпловити у тајни, невидљиви свет. 

Јоване, Иване...речи одабране и руке 

да снесу Светлост 

око подмлађено сунцем, пољупцем 

душе израња, бојама покорава себе, 

иза речи, ћутње и тишине 

сликарски круг плеви звезде. 

Ноћ као цигарета, ишчезава 

анђели и светлуцања у барци. 

У Христов долазак, будим се... 

око мене неки драги људи 

у мени молитва за Љубав и Мир.

228 


ТИ НЕ ОДЛУЧУЈЕШ... 

Ти не одлучујеш о животу 

као ни о смрти. 

Нити, ко си. Нити, где ћеш бити. 

Не одлучујеш ни када, ни како 

ни коме. С ким ћеш, 

ни онога кога волиш. 

Ти не одлучујеш када ћеш 

у рат и мир 

коме ћеш прошаптати тајну. 

Ко ће те придржати прстима 

љубави. 

Безгрешно око сабра 

оне за и против 

оне горе и доле 

оне близу и далеко, црне и беле 

оне с истока и запада 

оне у невреме и време 

успаване и будне. 

Хеј...Испише ли Моравску кап 

Дунавски вал, све боје Марице 

улише ли се преображени 

у Дух времена...? 

Не, ти не одлучујеш ни то 

премда у теби - и Сунце и Слобода.


ВАСИОНА И ЈА 

Тражих од живота зденац у пепелу 

он се окрену ветру 

понуди ми кораке краја и почетка 

пустињску самоћу 

бисер на дну шкољке 

и перле неповрата. 

Дуго се мучих одакле да кренем 

први ударац би са неба 

ако се пробудиш и пређеш преко свега..., 

( за расипност не мари ) 

држи се пута и једног пријатеља 

срце у ногама издајнике не воли 

Оца не постиди, а камо ли деду. 

И кад није у реду, ухвати се за трен 

будућност је данас 

на јасноћи идеје почива свет, 

славу не тражи и ништа друго 

осим мудрости и здравља 

па шта се догоди. 

Електрична љубав, вештачки нокти 

шарене лаже...( не дај своје снове ) 

како је тамо заборави 

а кад хватне несаница зграби вино и крв 

као питање части 

и хлеб за изгон демона.

230 


НОВИНАР 

Моја узбуђеност због сусрета с Маријом 

завршила се несаницом. 

Тог јутра сам кренула у правцу истока 

мој посао се приводи крају 

путник у возу је оставио снажан утисак 

зато ваља путовати и сретати људе. 

Неколико седишта даље 

седео је човек у карираној кошуљи 

необичан, са уредном брадом 

држао је марамицу у руци 

повремено је брисао зној са чела 

причао је смислено и дубоко 

о Србији, интелигенцији, о сељаку, 

и горућем. 

Питала сам како се зове и где ради 

у „ Политици “, рече ми, и настави: 

имам четворо деце..., 

све што не завршимо ми, мораће они 

ово је велика зајебанција, 

овде неко не ради како треба 

овде је превише појединаца, а премало 

нас 

у бари су крокодили, а ми смо жабе, 

жабе... 

Овде се више троши, а мање ради 

овде се пореметило које шта 

овде тек треба да се деси 

да људи сиђу међу људе 

једино тако могу да виде 

какав је човек кад устаје на леву ногу. 

Помињао је тракторе, усеве и смртоносну ешерихију. 

Помислих, какве то има везе са нама 

и би ми жао што се промоли Београд,


воз је - стигао на време! 

Да смо путовали до Москве 

ко зна шта би још изустио – новинар... 

На београдском перону поздрависмо се 

као да се никада више нећемо срести. 

Хвала, господине, рекох му на растанку 

он се благо насмеја 

одмери ме од главе до пете и додаде: 

има нас, који истином прогонимо лаж 

само да се још похватамо у коло 

Србија би процветала. 

Да господине С... у праву сте 

климнух главом, у знак одобравања. 

Опростите, ја ћу десно 

он се блажено насмеја, десно, десно... 

Помислих, како би било лепо да се опет сретнемо 

а, тако смо лепо разговарали... 

Да је наш разговор неко чуо и снимио 

а можда и јесте, прислушкивање је данас ин. 

Ако нам свима крене на боље 

знајте, то је због седмог јуна...године 

који је држао час интелигенцији, декаденцији, провинцијенцији, 

глобализацији, малверзацији... 

Шта вреди причати нацији, кад она 

све и да хоће, подучена Вуком и јауком 

одвећ загледана у кору хлеба 

погледује у небо и гледа 

како да растегне од Понедељка до Уторка.

232 


ДЕДА У ХЛАДУ СТАДО БРОЈИ 

Кад заруди багрем бели и поточић зажагори 

покрај ђерма дека седи, мило стадо срцем броји. 

И цвркут се птичји сјати, не да ићи, не да стати 

по ливади роса класа. 

Пуца поглед Медовине, зеница у облак лети 

с пролећа је вазда живо, у мислима плети, плети... 

Оно мало трошних дана, од почетка до свршетка 

само осмех поремети. 

Видају се бриге срца, зелен лишћем гора кити 

гледа дека десно, лево, и на јави почне снити. 

Све милосно Творцу драго: нејач, благо, шуме, поља..., 

благосиља: да наредна буде боља! 

Из малетка и зачетка, све нечујем почне расти 

у недарцу Никољдана, дека плавет оком пласти. 

И на хлепцу насушноме, благост капне од милине 

на подбрежја Поцерине. 

С Текериша кад зазвоне, четир` слова српске слоге 

за све дане босоноге, братинско се коло свије. 

Десном руком компас руди: ово хоћу, ово нећу 

под јелеком неву крије. 

Око њега пчеле с цвета, а мој деда душом чистом 

ништа већом од детета, космос грли. 

Са Праоцем, Светим Савом и звезданим јасним колом 

дуби сате к`о орах зимни. 

Срп месеца поскакује и бардак се срећом диже 

кроз сокаче уз лавеж кера, погледује стадо бело. 

Фрулица му за појасом, у очима покољење, кога брани: 

крстом, правдом и босиљком. 

Испраћа га бака зором, за чокот га душе веже 

немој дуго, немој снаго, до сокака глас допире 

дека чокањ у џеп ставља, јасновид га санак носи. 

Ко Немања Стефан да је, ушетао својим бдењем.


Забелео багрем бели, а у сусрет новој срећи 

испевао дека песму, ал` нема је коме рећи. 

Чека да се врати кући, да азбуком хромог Вука 

нешто згодно приповеди. 

Бого мили, ти не стариш, изнебуха глас га прену 

ти ћеш у век да полетиш, добацује сека Перса. 

Благо оном ко се сећа...о, вајда је, трептај јари, 

ево Персо, ђердан речи већ нанизан... 

Када јесен златом кити, декин брчић над Добравом 

чуда чини, и препреда преко реда и изнутра а и спреда. 

Гланца поглед, роји време и застане, врисне, писне 

као ласта у пролазност. 

И самотан и комотан и туготан и развејан. И зајутрен 

и прозиран и сватовски накинђурен. 

И вазнесен, у раскоши претрајаван, стамен, камен 

бригом пламен. Складан, хладан, сунчан, бучан 

и урупчан. С руковети, земним плетом и конфетом. 

Опростио, олистио, тиховањем лепотио и бивао, 

недогледом даривао. Заљуљао, подучав`о, срнооке 

звезде брао, на пунђама греховине, у искон се урезао. 

Од давнина, од милина, са откоса, расточио, опточио, 

приче деци приносио. 

И крунио и срунио, дно тишине, кроз путине 

скид`о иње, паучину, урањао у светиње. 

И небо га присвојило, и време га трагом млека 

одводило на појило. 

И сад дека драгодари, корака се тиха сетим 

орадошћен трен се јави, хоћу увис да олетим. 

Драги деко, много хвала, за сва добра овог света 

к`о што видиш - у истину, јесам зрно твога плета, 

тајне душа откључавам.

234 


ДАНАШЊИЦА 

Толико гужве, мравима реметимо пут. 

Толико изговорене лажи, која нам се чини 

истином. 

Толико тога, а могло би и без тога. 

Све нек оде, нек останемо сами са собом 

бар један дан. 

Да пренесемо векове преко колена 

и умијемо душу сећањем на радост.

ПОВРАТАК, СЕБИ 

Лицем у Лице 

једно, друго, треће 

три у Једном - Тројица. 

Човек увек иза 

жена придржава свет 

сукњом и лепотом 

заљуљани векови у колевци. 

Два, три моја чеда 

сва моја деца света 

нада, искон, враћање на древно 

мачка крај ватре упрела шапе, 

пуна кућа лепоте. 

Попуцао кућни праг 

петао на плоту, 

дим запарао небо 

ластино гнездо у крову вајата. 

Котарица јабука и мушмула 

испред куће 

ока ћупа с пекмезом од шљива 

на лопару парче сланине и масти 

лепиња без кајмака 

бокал бунарске воде 

откуцава Света недеља 

буди покошено сено. 


Свако на свој пут 

где год одеш враћаш се себи 

детињству, огњишту 

надувеном стомаку од пасуља 

балонима, змајевима, слами и орасима 

пијукању о Божићу 

новим ципелама, у којима Свети Никола 

оставља деци свилене бомбоне.

236 


Одеш до цркве да се исповедиш, 

нешто и прећутиш 

ставиш прст на чело, ужежеш 

три свеће 

за љубав, здравље и мир. 

Присетиш се Цера и Кајмакчалана 

ниси тиква без корена 

Оци, Детињаци, Материце..., 

дуња са ормана те гледа 

није кренула без тебе на пут 

осећаш нелагоду 

кад год те испраћа на колосеке живота. 

Отац изјутра крене на рад 

а мајка у башту, уместо на пијац` 

успут сврати у село 

код капије треће застане. 

Отресе блато с опанака 

погледа у мрко небо 

( да ли је звезда, попреко гледа ) 

и не мари за уморе. 

Нема се кад, нема ни зашто 

ни због чега 

ваља ићи... ићи напред 

очима кроз бразду 

сунцем кроз васкршње снове. 

Гледа се пред огледалом неба 

изнутра и споља, броји и пребројава 

дрва, књиге, обућа, одећа, гостинско, 

слатко од јагода... 

Два по два, четири ока седају за сто 

дувају у врео качамак 

бране лепоту срцем и искреном жељом.

Шест очију се укрштају, осам 

нејач моја, сита као пушка 

бака милује по коси унука 

додаје уштипке и млеко. 

Ко да су се јуче испилили 

пилићи моји 

ево пристигли за свет 

маше им, скупља слике и крпице 

мрве за голубове 

( без њих је нико и ништа ). 

Мати веже и дреши уморе 

нема везе што је ниси водио 

на Хаваје, ни на оближњи вашар 

нити јој купио свилене чарапе 

ни рекао наглас да је волиш. 

Купила би она и пудер 

и шнале за перчине 

ал` има пречих ствари. 

Није ни писмена толико 

да оде сама преко гране 

где је нешто назови јефтиније 

а и што би 

кад је све домаће боље 

као, ајвар и печена бундева. 


Држала се за тебе, као за топао камин 

( журба је покварила све ) 

успротивила се самој себи преко ноћи 

тражила изгон демона 

( без борбе то не може ). 

Ни сан не хвата без затвореног ока 

без мушко женског приљубљења, 

а све се своди на трен.

238 


Чик пријави да си је варао, 

да си са другом на шаши и слами 

на мокрој трави, песку, чамцу, на реци, 

чик реци ( Бог све види ) 

она сигурно тебе није 

због седме Божје заповести. 

Уживај у разноликости, у које чему 

у свему, у чему си 

макар мислима. 

Смањи журбу 

однеће ти детињи сан 

одрастање, купање у реци 

играње у песку 

крпене лутке спремене за игру 

модре купине, оскоруше, суве крушке 

намигуше, час историје. 

Врати се, врати се 

врати се. 

Дрво, пањ, корен, лист, гљива, 

пољски цвет 

два дрвета, три, цела шума 

жубор потока, жубор тренутка 

бело јагње са пропланка 

закотрљано клупко среће 

жубори давања. 

Дозивају те прошли и будући 

прозива ко стигне 

све је у теби. 

Сад добро пази 

не трпај се више 

где ти није место, не гомилај 

не иди за лоповима, мољцима...,

земље ће ти бити пуна уста 

и преостаће 

погледај Христа у чело. 

Видећеш одакле си дошао 

куда идеш, има ли смисла 

град - село, село - град 

људи у кавезима облакодера 

твоја хтења, твоја глад за вечним. 

Ако је има, добро је. 

Похитај, похитај 

селен поље расељено 

народ Ерића мале у бризи, 

а веје, веје... 

Ко је измислио нову годину 

сад и она куца на врата 

а рачуни, плаћања, плата..., 

економисти кризу тумаче... 

свако по свом, 

поверуј, и биће боље! 


Неко о смаку света 

хватају се за Тарабиће, за мртву Вангу. 

Људи, људи 

оде и наш Патријарх Павле 

три дана нас сабра као људе 

хвала Му. 

Преко пута поноћ јаше време, 

бије у теме, редом преслишава 

и Крушевац је дошао на ред 

после поплава, земљотреса 

и светског поретка.

240 


Волим повратке 

волим мирис јутра, урон неба 

у росу 

волим мале ствари 

и мирење са собом 

у гонг звона. 

Волим 

као што волим трубе и трешње 

дедине зовине свирале, 

стричеве шиљкане, татин појас и фрулу 

бабину пређу, чекрк и вретено 

мамину цеђ суботом 

спремну за прање косе 

и нарочито 

црвено васкршње јаје. 

Волим мој и твој завичај 

ћирилично слово и лет и плет 

нешто што се пожело и посејало 

и кроз муку обожило. 

А смрт у живот удара 

цичи 

па ти види где си 

крај, или почетак. 

Врати се 

зов птица, истина 

витештво народа 

Солун, одбегло српско семе 

крило песме 

за нови долазак анђела. 

Дај ми руку 

ја сам своју дала Највећем, 

нек ме води. 

Он најбоље зна шта ће са многима 

са мном...


Да не реметим Ум мислима, ни делом... 

Преосвећени владико 

кајем се 

за све у знању и незнању 

праштам, опрости 

врати ме праху, претвори у пепео. 

Он зна у расип и смор 

( једини Он зна све ) 

нека се други не љуте 

Њега славим, Њему се клањам 

с њим у ватре, у воду прасвета 

трагом тамјана, пољупцем 

наде. 

Господе, Господе, Господе... 

да повратак не буде горчи од пелина 

иња 

муња и громова 

Пресвета помози 

стишај у грудима жар. 

Дуг је пут 

освештај рана крвави пут 

освештај три пут, четири пута 

врати у окриље 

уснама поравнај Земљу и Небо.

242 


III. 

БЛАГОДАТ


БЛИСКОСТ 

У освит росиш по мени 

корен блиста у очима 

пролеће листа у венама 

у цветну јесен 

плодови прште на дојкама 

киша са дланова тугу спира 

искачем кроз зене 

кроз бол у пену тишине 

да те додирнем 

дубином тренутка 

по пољу песништва 

за тебе тражим реч 

у врху лепоте крстећи се 

стижем до неопипљиве блискости 

која не престаје.

244 


НЕДОРЕЧ 

Кад не долазиш осетим бол 

као да те има, али те нема. 

Као да си година, а ниси ни дан. 

Као да си живот, а ниси ни песма. 

Као кад не кажеш ништа 

а твоја ћутња убија. 

Као да си у храму, али немаш срца. 

Као да си успео, а нигде врхунца. 

Кад не долазиш осетим бол 

као да те имам, али те нема. 

Као да си реч коју ваја време 

док бежи срећа.

БЕЛИНИ ТВОЈИХ РУКУ 

Болом скољена кад љубав утихне 

пожелим твоје милосане скуте, 

у зорин свит кад се поглед рађа 

да сањиви додир покупи минуте. 

Са дланова твојих полећу птице 

које ме прате у све моје студе, 

с врхова прстију оморике беже 

са њима дојке, к`о кајсије руде. 


Замиришу малине, зањишу тополе 

сва затреперим од пијаног снева, 

летим, падам, страдам, васкрсавам 

на хоризонту некошеног днева. 

Мирис сена пркоси младости 

на кошави и Дунав се пени, 

премостиш све немире и ћутње 

разумевањем, неопходним жени. 

И док ми шапћеш и док ме љубиш 

уселе се тихо грлице у мене, 

издалека чезнем, дозивицом жудње 

да никада, ником, не заћуте вене. 

И док над просипаш, саткану од речи 

жеља срца одшкринула врата, 

привијеш ме к`о лане уз себе 

и одгониш стрепње неповрата. 

Уз пољупце мед с језика точи 

стапам се с даљином на иверју дрена, 

обујми ме радост непојмива 

и сузе склизну на твоја рамена.

246 


Ти си једини, младости ми моје 

због кога бих жедна клечала сред росе 

уз молитве из шуме борова 

огњевидом звездом распустала косе. 

И док уходиш у све поре тајне 

к`о први и потоњи путник мога брода, 

насмејану улице ме прате 

очарањем распеваног свода. 

А твоје руке, што вино приносе 

и крст стављају на пресвете груди, 

небеским додиром земног пробуђења 

чине да ти се, све више нудим. 

И мрећу за те једног лепог дана 

на белини руку зеница ће стати, 

изрећи ћу ти тајну највећу на свету: 

волим те к`о жена, ко сестра и мати.


НЕДОСТИЖНА 

Залуд је певаш. Она већ зашла у нечије трепавице 

чежњом. Слетела на усне медно, заиграла у срцу коло, 

заносом. Сви је хоће одмах и целу. Она само понекад, 

понеког, понегде. Бере и разбере, смрси и размрси 

часе космоса баш у теби. 

Сви је хоће у стас, у глас. Она с птицама по који пут 

у кас, у вис, у смирај, тишину... Дође и нечујем оде. Сви 

је желе самоћом, пуноћом, наискап. Она кап по кап, у сен, 

у трен. Улије се у нечије очи и постане суза вечности. 

Сви је броје и мере по свом. Она откуцава као слуга, 

попут дуга, лепотом се измерити не да. Само се чека, 

ћути и слути, недостаје и траје. Тек кад од тебе оде 

знаш да је била. И цветала и горела, бдила. Из пепела 

свет љубила. 

Залуд је певаш. Она већ ватром и водом, мермерно и 

цветно. У потрази за њом опојност зебње. Лепота 

ишчекивања. Свој терет што га носиш, на путу који 

мораш прећи. И срећа ће, коме - него срећи.

248 


ЧЕКАЊЕ И СЛУТ 

Кад се слапом надвијеш над реку 

и тих сутон обавије круг, 

питање у себи истином се рађа 

ко смо, где смо, где ли нам је југ. 

Чудно љубав заискри у нама 

чим се јави бљесне месец жут, 

око нежно затрепери звездом 

сваки корак - чекање и слут. 

Живот празан и к`о вишња крт 

само светлост из очију сја, 

чим изрекенеш збогом идеали 

душа себи свилен покров тка. 

Словом хвале љубав изрезбари 

испију се у час земни сни, 

небо светлу одлази лагано 

криком жеље - све у нама ври. 

Облаком се размакнеш у касу 

паучина прсне, укаже се пут, 

примичеш се, али не знаш чему 

све је даље - чекање и слут. 

Славуј пева у затишју шуме 

све заћути, дан вијуга крут, 

незнан крилу сваки замах нови 

све је само чекање и слут.

ЉУБАВ И ГРЕХ 

Вриском дамара у врелој сузи 

цвркут птице оголелих шума. 

На постељи загонетене ноћи 

два брега орошена чудом. 

Клица се изви и проби зној 

на годину век запева 

челом пројављеног сунца. 

Хрупи у кристал опеваног јутра 

росу пију монах и рог. 

На хриди вазнесења љубав и грех 

тканице пољубаца живота и смрти. 

Ни да узмеш, ни да оставиш 

жуд руди и узахом куца. 

Снагом исплаканих дана 

вичних чекању 

о Божићу, нови удах жеље. 

Не самује звезда булевара 

копитом света бреме натовари. 

Понесе га и пијан и трезан 

очима лепоте, у љубав се сели. 


250 


ХТЕЊЕ 

Крени од великих ствари 

али не заборави ни ситнице 

један пољубац и месец чезне 

сунце отопи снегове, 

један пољубац и радост крене 

низ брегове, 

један пољубац и осмех сиђе 

на уморе, 

један пољубац и ватре се изнова 

разгоре. 


али не заборави ни ситнице 

јер, душа памти оно после и пре 

и срце чува успомене, 

а кад помислиш на Љубав 

сети се мене 

рашири руке као да грлиш свет 

разлистај најлепше боје, 

споји моје и твоје. 


али не заборави ни ситнице, 

начини бројаницу среће 

од мисли и Свеће 

што догорева у цркви Спаса 

и кад немаш гласа, шапни или заћути 

и кад не кажеш ништа ја ћу чути: 

најдража - волим те. 

Крени од погледа, од музике, стиха, 

од смс-а, корака тиха…, 

како год, ал’ само крени 

уморе ме с душe болне скини 

и усправи - ка Висини.


ПРИСНОСТ 

Приђи ми, приђи! Хоћу изблиза 

да такнем душу, твоја ока два. 

Јер, срећа се дубинама зари 

само истином и љубављу сја. 

Приђи ми, приђи! Не чекај да оде 

Лепота, од које понестаје дах. 

Пријатељством осмех постаје још лепши 

удвојена радост брише тугу, страх. 

Приђи ми, приђи! Заувек остани 

у маленој тачки, што сеже у круг. 

Само немој испразно и лажно 

буди ми свитање, надање и друг. 

И ако време у тренутку прене 

у заносу можемо отићи до дна. 

Желим те целином осета и бића 

нека су моја, твоја ока два. 

Приђи ми, приђи! Верујем у сутра 

у коме данас тајни више није. 

По моме цвету лептир нека шара 

љупком жељом, топлину да пије. 

Мојих мисли становник си често 

с тобом певам и плачем у сну. 

Вијори звезда на рамену твоме 

ватре и птице на рукама зру. 

Приђи ми, приђи! Шапатом и словом 

да опет ружа заљубљено влата. 

Пожури да јесен не развеје лишће 

грани из киша, борова и злата. 

Закуцај на прозор безмерја и дуге 

све боје света донеси собом. 

Не плаши се корачања ветра 

у живот уђи, младалачким добом.

252 


ЛЕПА ПЕСМА 

Овакву ме воли, срдачну и просту 

без шминке и свиле, само срца чиста 

понекад снену, уморну од бола 

покаткад од себе, чудом одметнуту 

кад је око журно протоком времена 

утишалог звука прастарих Халдеја. 

Воли ме због јуче и сутра 

к`о заповест прву и потоњу тајну 

песмоликом жељом просутом крај пута 

гриволиком срећом што у теби лута 

и кад сјај мрешка и душу гали 

на плочнику наде тананог додира. 

Овакву ме воли у славу отишлих, а живих 

зорама од иња и панонског плета 

пронађи у мени невиност детета 

лепоту сељанке, сестре, љубе, мајке, 

на старом сату откуцајем новим 

и кад љубав кујем неповратну. 

Воли ме сунцем и месецом 

нежно и топло, божанском добротом 

док причају о мени и књиге пишу 

ти не суди, осећај по свом: 

што већа срећа, то те више боли 

што више своја, све се више делим! 

Руке ти свици око мога врата 

до сузе и крви твоја реч укори 

воли ме овакву, овакву ме воли 

и не чекај да кренем с пољупцима прва 

време је увек исто, само ја другачије стојим 

воли ме овакву, овакву ме воли.

ВЕЛИЧАЈУЋИ ЉУБАВ 

Прени сан кликом 

уз нове покрете и навике 

дочекај ме широким осмехом и 

побожношћу. 

Охрабри погледом иза дугих зима 

спаси од заборава 

удахни пролеће, појави се тихо, 

изненада 

с нежним шапатом на уснама. 


Прени сан кликом 

одлазећи и долазећи свима, а остајући 

код мене 

тужно је вече без нас. 

Бесконачни сати немире роје 

све што смо дуго тражили у себи 

можемо пронаћи 

и све бива - уз Промисао Божију. 

Због оних који долазе и пролазе 

а не знају 

реци им - све стиже у часу 

не ради нас 

и Архијереј рече: Љубав је моје име. 

И песма наста - величајући љубав. 

Ти само ходај на трепавицама дана 

за наш сусрет благодари Вишњем 

и нашим дугим молитвама.

254 


ОДБРАНИ МОЈЕ ИМЕ, ШАПУТАЊЕМ 

У шкољци ватре 

опрезним ходом срце омлади 

милујући ти лице, заигра месечина у зени. 

Сви откуцаји у крви и крику 

под свиленим тканинама снова 

кад помислим на тебе. 

У дану истине, реч се претвори у ћутњу 

замиришу године на хлебове села 

с бројаницом у руци, погледи се усправе. 

Браним те од свега што походи тишину 

иако подељена у себи, сва затреперим 

кад помислим на тебе. 

У сеоби бола, љубав и живот су једно 

смрт узалуд куца под прозорима самоће 

упијамо сунце за лептиров лет. 

Паучина бежи пред осећањем 

да у једном, живим два живота 

походи лепота, кад помислим на тебе. 

У српу самоће, браним те пором у кожи 

одбраном самом 

кад светлуцају капи на прозорима среће. 

Браним те оком сунцокрета 

под непцем јаве 

уздарјем Божјим од ветрова и киша 

од сати што стрепњу веју 

а ти, одбрани моје име - шапутањем.

ПРИНЧЕВА ПЕСМА 

Мој си трагом и поранком 

јавком и санком 

витез кога знадох од постања, 

Богу се клањам. 

Можда би те се нехотице одрекла 

правећи се горда и далека, 

невешта и ретка 

мислећи да све могу сама 

да ћу све боље и више, 

кораком као дама. 

А сад те тражим, по ливадама 

међу пролазницима и стражама 

шареним лажима, 

на пепелишту васкрслих жеља 

које куде, у стану, орману, 

на дивану од плиша, у мирисима 

киша, 

на даху ветра, на простирци, 

у слами... 

Твоја мушкост опија и мами 

као што јелен кушути пристиже 

о, хтела бих да си близу, ближе 

да си река кориту у снази 

да ме твоје око непрестано мази, 

твоја рука додирује снено. 

Да те гледам мазно, заљубљено 

птице да нам завиде са гране 

у тренутке наше распеване 

док се чеда играју у зору 

да си песма на моме прозору 

што отвара мога срца двери. 


256 


Ја сам она која те весели 

што те љуби и дању и ноћу 

развејава бригу и самоћу 

на уво ти шапуће и цмокће 

да си као забрањено воће. 

Са мном увек, под руком до краја 

сунце јутра чежњом нек осваја 

кад се чују прапорци и чезе 

да се наше коло душе везе 

у погледу заљубљеном, чистом. 

Кад долазе и одлазе листом 

да сам твоја једина истина 

твоја бресква, ружа, мандарина 

дар небеса таласом живота 

пријатељством, сва друга лепота. 

Име твоје под звоном удара 

читају га монаси олтара 

монахиње узносећи Богу 

то је оно што највише могу 

грлећи те к`о голуба с длана, 

љубав сам ти, колико обмана.

ЗОВ ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА 

Глас пламена 

на твој осмех, очи и рамена 

ма где била, уснула и пробуђена 

чудесна, мазна и опасна 

сањива, лепа, опипљива. 

Теби неодољива, недопевана, 

распевана, опевана 

крст и росу са усана 

што је пију небеске харфе звуци. 

Човек у твојој је луци, у твојој луци 

у јабуци 

у тихо прибежиште сата 

удваја, утраја, својата 

бере ђурђевке душе и латице маја. 

За твоју љубав одавде до раја 

за тебе драгу, јединствену, 

божанствену, снену..., 

кондир песме што велича жену: 

мајку, сељанку, племкињу и вилу 

што и мене заљуља на крилу 

и предаде прве птице лету. 

Да се молим најдубље на свету 

да пред тобом клекнем и заћутим 

у све дане од чежње и слути 

кад се време на обзорју мути 

у смираје роднога огњишта. 

У теби је све моје и ништа 

зрно дуге, пепела и крина 

у капи си, мог, небеског вина 

земну бих те испио до краја 

ал` се не да, оно што осваја 

што те чини сјајнијом од звезда. 


258 


У мени се твоје тајно гнезда 

не да даха и не да спокоја 

немам речи за певања твоја 

за шаптања и за миловања 

дарујем ти со и хлеб, уз риму 

за твој јелек, срму, 

вишњу у кармину 

трубе ћу ти, дукат, георгину... 

Певаћу те овде, у истину 

где се запад са истоком љуби 

на додиру јесени, у зиму 

у све јавке, осека и плиму 

када Дунав к`о небо заплави. 

Предајем ти себе из љубави 

себе целог, нит најлепшег клупка 

и пољубац, зов вечног тренутка.


КАД МЕ ТВОЈЕ ОКО ЗАЉУБЉЕНО ГЛЕДА 

Оно што видиш и не видиш, 

то сам ја 

птица летом заточена. 

Твоје споља и изнутра поломљено 

и осокољено. 

Моћ победе одрицањем 

бол што утробу храни. 

И тера је да изнова рађа. 

Оно испред и иза, овде и онде, 

то сам ја. 

Твоје: јесте, није, доћи ће, 

чекам и знам... 

Твоје стваралачко, ништавно, убилачко, 

погубљено и чекању вично. 

Узимање и давање у целости. 

И део по део. 

Тамо сам и овде, 

кад слутиш и не слутиш. 

У речи и шапатима. 

Твоје уздизање и падање, 

зена што се вином испија. 

Земља у устима, небо у гневу. 

Све прошло и будуће игром жала. 

Љубав незаспала. 

Оно што чујеш и не чујеш, 

то сам ја. 

Опијена, припијена, испијена.

260 


Напојена и надојена, млечна и винска. 

Све издалека а покупљено изблиза. 

Твоје ћутање и тиха беседа. 

Оватрена и од леда. 

Кад ме твоје око заљубљено гледа. 

Оно што никада и ником нисам 

Теби сам. 

Под боровима и бресквама срца. 

Под испосницама и храмовима жита. 

Оно што само говори, окашца препита. 

Обоготворено и осуђено 

да се заврши. 

Или не престаје никада. 

Твоје сам спотицање отицање, притицање... 

Жеља у плавом. Прва и стота. 

Труба у рузмарину живота. 

Осет и разум са дивљег жала, 

врхун лепоте, милозвучје трава. 

Гутљај самоће и твоја сенка 

Баршунаста - бледа. 

Кад ме твоје око заљубљено гледа.


НЕЖНОСТИ 

Можда због страха, можда због смеха 

можда због олуја, среће или греха, 

године чекања, дан саткан од снова, 

час пун сећања, трен обећања..., 

тек из ока лептир сунцем крене 

од мене до тебе, од тебе до мене. 

Можда због истине, можда због лажи 

можда због месеца све ме твоје тражи, 

и несан бива и поглед се дене 

и птичји прхут и гром осевне, 

и пахне разум, душа мрви стене 


Можда због свитања, можда и због бега 

можда због звука, због ничег и свега, 

љубав између одласка и рађања, 

угнегди се име и почну давања 

на бујици река, сва лепота крене 


Можда због неба, можда због осама 

бисер шкољке бљесне, распукну кајања, 

тек иза звезде на постељи од бора 

појави се осмех, замирише зова 

и вечност утихне, све падне на теме 

само сласт усана од јагода и пене, 

од мене до тебе, од тебе до мене.

262 


ЗАЗИВИ 

Пијем твоје вино, вечности 

на твојим свећама грејем наду 

обоје ме твоји ружичњаци 

божур пролећа памти. 

Свет се врти око казне и награде 

исти греси атакују на нас. 

Битке живе да би славили вечне 

цвет ниче из дубине корена, 

сетве су жетве 

лек је у отровима. 

Време држи у шаци мирисе 

љубав је пупољак свему. 

Кристал се ока руни 

кад помислим да трајем 

и снови другачије преду 

у зазивима трпње. 

И кад долазимо и кад одлазимо 

наш пут трагалачки. 

Капље.


ЉУБАВ ЈЕ ТО 

Хвала што си ту, између два сна 

између јуче и сутра 

на трагу лепоте 

на киши и ветру, на булеварима 

у малим стварима 

које чине живот. 

Што гласнеш у повратак сунца 

и моје име прошапћеш 

кад се спомене реч Господ. 

Хвала што пребираш по мислима 

прашташ несташлуке 

враћаш ме у детињство и крпене лутке 

у хоћу и нећу 

нудиш руку пријатељства 

уз колаче, јабуке и вино. 

А кад зацари бол 

моје звезде су и твоје 

не замиру звуци, кад јауци 

реч сеје надање 

да свет постане сунчан и леп. 

Хвала што са тобом 

поглед је свет и мисао беља 

пут лакши и корак другачији 

што удвојено рађамо се из пепела 

да треном спасемо живот. 

Светом водицом умивамо дан 

чекамо васкресење мртвих 

и тако у круг, оком у око 

молитвом и трудом, истином 

разбијамо самоћу топлином 

бранећи добро од зла. 

Хвала што казаљке иду 

са њима ти и ја 

и наш божански плет

264 


што си далеко, а близу 

што дарујемо реч временима 

идући у сусрет Божићу. 

Хвала што нисам сама 

што ниси сам 

у срцу, храму љубави 

догађају се чудне ствари 

и без разлога засветлуца срећа 

живот прстима пребира 

пали се свећа 

за здравље, љубав и мир. 

Љубав је то 

што нас усправља и носи 

као путнике истог брода 

на десет заповести 

без шминке и кода 

кад снага тела извире из душе 

да срца чиста вратимо кап извору 

и заједно запевамо: Оче Наш...


НЕУМОРНА 

Заведем облак уместо тебе 

а он пун кише 

крене па превари и реку и притоку 

окамени сузу у оку 

жена у мени задрхти 

и зацвили. 

А он далек, окрене се себи 

мени остави ноћ и звезде залудне 

што кују тајну 

пред лицем сунца 

да мрем, или да се родим. 

Слатко и питко испијам дане 

покушавам да се сетим 

ко ме све волео није 

чешљам косу времена, полагано 

улазим у теснац. 

Купљен осмех и распродан живот 

оно што очекујем не занима никог 

па ни тебе, у кога верујем. 

И ти си постао облак 

и ти си због туге и зла 

исповест моја и молитва неуморна. 

Кад сви оду остајеш кап 

и причест си 

за неко ново време 

коме се надам.

266 


ХАРМОНИЈА 

Он још не зна да се рађа 

у мојој молитви 

да се буди, умива, чешља, обува... 

Да застајкује испред мог излога 

и дише мојим ритмом. 

Да се накашље и маше мојим рукама 

које зарива у пословну торбу 

из које вади налив перо 

да забележи... 

А већ је забележен мојим оком 

мојом визијом 

мојом вилицом разума. 

Само још не зна да треба да се покрене 

из своје учмалости 

и стигне ме на линији живота и смрти 

тамо где браним просторе 

зачађене од нас. 

Исто онако како их је бранио Христос 

очима и рукама, срцем 

у жељи да се очува, голе душе мир. 

Да се сачува од пропадљивости 

лице Хармоније. 

Он још не зна да је део времена 

и мог простора, у ком се спасава 

све што се спасити може 

у тихом умирању божура.


ПАЛИЋ 

Тринаестог фебруара пили смо чај 

у „ Гостиони “. 

Палић је био хладан и бео 

мрзнуо се на довратку лед. 

На првом сусрету 

углавном сам причала ја, ти си ћутао, 

каткад си климнуо главом 

у знак одобравања. 

Хоћемо ли сутра на кошарку 

питао си, питала сам потом ја 

шта мислиш о броју тринаест 

јеси ли побожан, имаш ли сестру 

куда после студија и тако редом. 

Гледао си стидљиво у бадеме мога ока 

чинило се, месец је седео на длану 

треба га спустити или препустити Сили... 

Можда се земља окреће око нас 

питали смо се, питали... 

А цео живот у двојби ноћи и дана 

евро и даље скаче, богат напредује 

те њујоршке приче, амерички сан 

Дњепар, Волга, Лајка, фудбал... 

Треба ли изучити историју, географију 

како до крова над главом 

приче о миру, 

ишао си у рат, један, други... 

Палић је давао олако обећања, 

тек касније схватили смо обоје: 

или идеш сам - против себе, 

или сам - против свих.

268 


ЗРЕЛО ДОБА 

Крв преслишава време... 

Колико пута зближености 

толико опроста, 

трагања за смислом и садржином 

окретања глава, глави, 

притицања немоћи 

окретања пса човеку. 

И непрестаног сејања смеха 

над говором тајне. 

Зубом посињени 

на чудесној реци снова 

неухватљивим говором тишине 

кад брбљају врапци 

и јуришају простаклуком звери 

по дворцу тајни 

сретамо се у пролазу 

као узданице висина. 

Месец бубри на уснама 

вода под потковицом сата 

тера вилиног коњица на бег. 

Ја иста, ти друг пријатељ, 

љубавник, отац и тако редом 

враћање меса, месу 

и удвојено питање: 

волиш ли ме довољно? 

А звезда застане, заћути..., 

Сунце шара макове по кожи...

А ЉУБАВ ПЕВА... 

Увек почиње са била, а бива 

на уснама чекања, одива 

са копије бар две или триста 

а потом ишчезне, или олиста 

у теби жар, дар и биста 

прво беше Пречиста, па чиста 

а потом крај, ил` клица почетка 

чудесна, блиска, будна и далека 

мирисна к`о ружа, док клизи и хода 

ветар је, ватра, жаруља и вода 

кад спозна циљ и нишани мете 

ко је неће, мој предивни свете 

трчи и пада по улицама заноса 

сва од тајне, сећања, пркоса... 


То мило јато плесача, везиља 

и кад их ухвати уобразиља 

звизне осећањем, неосетом мери 

грофице, скитнице, птице, облакодери 

мрвиле је сељанке у рукама с грудом 

чувале у коцки шећера под дудом 

кике јој плели, носили видрице 

од ње су црвениле чак и јагодице 

булке у житу красиле су поља 

да би била још већа и боља 

с молитвом нађе сврху постојања 

с хоћу, нећу, сва та миловања. 

О, како је лепа кад душу својата 

твојим срцем потајно барата 

шета се недром голицаве моћи 

да ти приђе у твојој самоћи 

кап је довољна, да утопли ноћи 

дотле море и шуми и пени 

предај се, не дај, Ева ће жени 

а свака медна, који је не би

270 


слатком жудњом привија је к себи 

на погледу првом, у оку се роди 

на пољупцу, похрли слободи 

сузе је кроте, рука се спрема 

да ране вида и када га нема. 

А он ће ловац, жедан среће 

хтети то мало, ил` много веће 

док се рачуни своде у тами 

припеци лепоте, о како мами 

то двоје у једном, док звезда злата 

изнова буди, сипа и влата 

и тако све док је славуја и шева 

на врхунцу с месецом снева 

на крају шапат, реч и камен 

од искона водиља, срце јој знамен 

дивља трешња, питома к`о лала 

протиче к`о Дунав, Морава и Сава. 

И тако жива, допире до свеца 

бојама дуге и крв испресеца 

после је живе сва наша деца 

и то је разлог, ту су и бројке 

Маре, Даре, Петре и Славојке 

Лука, Јован, Никола и Боле 

лепи док снују, жаре и соколе 

весели док љубе, испуњено воле 

пре и после рођења и школе 

у сеоби, непрестани пој 

дотле везу зрикавци о њој 

сва од слутње, додира и маште 

пева у башти Господњој.

ВЕРУЈУЋИ У ЉУБАВ 


Уснуле капи као крици васионе 

због честе употребе речи транспарентност 

вежу ми руке у молитви, пред голим небом. 

Около мене источник, лишће и трава 

твоје безобразно: дај ми... 

у дан расцветан као наранџа 

удаљује ме и од девојачке самоће. 

Чему та блискост, која вуче у таму 

радије скривам осмех пазећи на звезде 

да не вуку по тротоару Грачаницу. 

Завршим једно, месец се с борама роди 

започнем друго и тако одређујем срећу 

потом пијемо ртањски чај 

из плавих шоља од кобалта. 

И како се узме полазимо од малих ствари 

а у ствари, ти Краљевић Марко, ја Косовка девојка 

развигорац распрши бесмисленост. 

Нађемо се у својој кожи, по којој миле снови 

не гледамо се реда ради, завирујемо једно другом 

у сунцокрете очију, па у душу 

пазећи да не реметимо облике ветра. 

Сасвим оправдано рекли би мудраци 

због хармоније о ватри, води, ваздуху и сунцу. 

Ти ћеш опет возом на југ, а ја с посланицама 

док ме не напусте далеки шапати 

верујући у Љубав - што нас продужује.

272 


ИЗВОР ВЕЧНОГ ЖИВОТА 

Веруј, маловерни сумњају 

у својој душевној борби 

усредно се моли и говори: 

„ Слава на небесима Богу 

и на земљи мир 

међу људима добра воља “. 

Дошли смо на овај свет 

да сведочимо о истини, 

брига о спасењу претежнија 

од свих других. 

Надај се, 

ако не добијеш што тражиш 

не падај у очајање, настави да иштеш 

моли из чистог срца. 

Љуби, љубав је божанствена сила 

која човека спасава од смрти 

извор вечног живота си -Ти.

ОДБЛЕСКОМ, ЖЕНА 

На шкрипу сунца навикла 

нерођена јесен у теби 

кад зиме дођу ко те не би 

укрштене сламке јутра 

око ти газе 

образ ти милују деца и нада. 


Сто кругова у кругу 

нечуј на чуј, дуг у дугу 

и толико тога: опери, испеглај, умеси 

држи се Бога 

танани ветар у коси, метеже прави 

и крв се јави 

поље ћирилично сеје. 

Од пера трена и бол те греје 

сузе те листају препуне брида 

и док је вида 

у воденичком точку смеха, 

сете и греха 

под сваким ноктом клетве и лажи. 

Време те сипа и трава тражи 

руке на његовом врату 

звезде у оку закључане 

под арабеском неба, земне плате. 

Чежња те сриче 

а твоје лане, пиле и птиче 

на коленима слободе, сећањем 

на већање. 

На кришци месеца спиш 

кунеш се у све и ништа 

дајеш обећање на верност и муку 

с руком под руку

274 


на путу кроз замке..., 

а кавге везу, мрешкаш останке 

бљесак се круни, на зрну истине. 

У осванке 

растанак те боли, пребирања сев 

стожер си среће 

Господу на љубав, устима на хлеб. 

Сваким даном све више 

у нечијим очима растеш 

између страдања и победе 

и кад мисли земне побеле 

од чекања 

недраге речи непоштедно оду 

здравицом у вину.


ЖЕНА 

О, земна немоћи! О, жено успења! 

Искро прва, што из срцу гласну. 

Пред тобом су даљине и пути 

Додели ти Творац дужност јасну. 

Руко снена! И вратарко раја! 

Крилате се у теби, висино! 

У вери си, нади и љубави 

И кад кажеш: ево идем Теби 

Песникињо! 

Мрво живота! Адамовог ребра! 

Сенко смрти што живот испија. 

Од јутра си, до вечери снене 

Приближујеш, што ти срцу прија. 

А слути се! Млада, врла, драга...! 

Што је волим, шта јој душу кади. 

Шапатом се и молитвом враћам 

Још се питаш: усне твоје, да л би`? 

На зиду си! К`о икона света! 

Зрна среће клате се на длану. 

Злат и сребро у коси се срећу 

И кад ћутиш најгласније збориш: 

„ Не, не остављај ме никад саму “!

276 


У ПРОЛАЗУ 

Данас ми је неко сасвим обичан, у пролазу рекао: 

ти си нешто најлепше што сам икада срео 

да ли су лепше твоје очи, твоја душа, осмех 

или то детиње...које би свако пожелео. 

Рекох, хвала...данас су Свети Врачи, 

дан кад сам угледала овај свет 

није то због мене, то се Господ у срцу изнова рађа, 

тера ме напред, на лет. 

Ти си Божије чудо, нешто има у теби, што немају 

други 

нешто љупко што се осећа, продире у вене 

дубоко, као небески след. 

То нисам ја, узвратих, то Господ показује љубави пут 

а ти ме следи, такав је ред. 

Низаше се речи, бројаница цела, молитвени 

указа се трен 

мој пријатељ на растанку пожеле ми срећу, 

враг се и даље врзмао, тражећи свој плен. 

Небо је било румено, као да се просипало 

из путира вино 

џивџани булевара махали су крилима 

беше и њима фино 

мрве са звезда, падале су саме. 

Из Саборне, прво јутарње звоно, поведе ме тајни 

наслоних своје раме, све уморе своје предадох 

Сили: води ме Творче, родитељу мили... 

Хоћеш ли на колаче, упита ме на крају, мој друг врли, 

имаш ли посебне жеље. 

Уз смешак, рекох: у Саборну ћу, да ужежем три свеће: 

Господу, за Пријатеље и Непријатеље!


НЕДОУМИЦА 

Инспирише ме посебност 

да је продубљујем и преносим 

с колена на колено 

као што се све преноси, 

таква ми је природа 

и нећу да јој се супротстављам. 

А није лако 

и леђа се уморе од брига..., 

одајем захвалност чулу 

које ме пробудило из сна, 

сваки дан откривам себе 

пред отвореним вратима манастира. 

Изливам радозналост 

која и тебе занима, 

што шта се крије у нама, 

што шта у недоумицама 

док журимо од куће до стана.

278 


ИЗМИШЊЕНА СЛИКА СТВАРНОСТИ 

Имаш посао и мужа испред себе 

а иза те чека кућна кецеља, оклагија 

вретено, преслица и вриска деце. 

Окупај, донеси, принеси, очешљај, опеглај, 

опери, држ` не дај; 

до поноћи, ујутро, у подне, с вечери 

умножена бука и глад; 

погача, штрудле, звезда и црна рупа 

која те одозго све време гледа 

тражи од тебе ревност. 

Ти би уместо навике, само откуцаје 

спонтаности 

улазак у слепу улицу, сваки пут те разбесни; 

музика свакодневнице је гласна 

брзи ритам одваја те од себе 

и кида на фронцле. 

Шта каже Пророк..., питаш се на глас 

хоћемо ли преживети и овај Смак света? 

Ослушкујеш, питаш се изнова: хоћу ли 

издржати бар до одговора 

живе ћелије купе се у опну, плодности ради; 

земља је округла, каже ти дете 

пред глобусом спремајући се за час 

географије. 

Неко те у сну помера гласом: најтеже је 

вратити се у тачку почетка 

где се изнова - тихује срцем.

ОД ЧЕЖЊЕ САЗДАНИ 

Мир у коме живимо 

стваран је 

уз незалудно трошење времена, 

мудрост, знање и веру. 

Кад год дубоко удахнем срећу 

без упадања у замку 

опуштам сумње и страхове. 

Љубећи крст око врата, 

лагано удишем и издишем 

велики рај. 

Срећни су лишени мисли 

о нестварној дубини смрти. 

Живе верујући у Љубав 

говорећи: најбоље тек долази. 

Пут пред нама је 

живота нашег део 

у коме смо путници и гости. 

Љубав на љубав..., 

од чежње саздани 

дођосмо у време да учинимо свет 

богатијим, лепшим и бољим. 


280 


ДА ТЕБЕ НИЈЕ 

Без тебе јесам пустиња, вртлог самртни 

што сву ноћ куца на врата и дозива бол. 

То са великим словом зове се Љубав 

што јахачима сна доноси радост и било крепи. 

То огњиште пред расап и скрб 

пред дамара мор, сред чурила осећања 

и то твоје, одјекује у мени... 

Све то, и кад чезнем да те сретнем у тишини 

уз захвалност Богу што те имам 

станује у мојим очима, говори мојим погледом 

заокива патњу и нуди прочишћење души. 

Хтедох ти рећи, поверуј, а бројећи туге, 

заборавих на радост. 

Да тебе није, просула бих мирисе 

не знајући да цвет говори језиком, који 

само ти разумеш. 

И можда бих отишла у недоба 

и можда се вратила не бих 

ко зна шта би ми пало на памет 

да твоје речи, у мени не одјекују. 

Кад чујем: најдража, волим те 

браним тај мир од путника и намерника 

почињем да будем себична 

љупко ти прилазећи дубином. 

А потом у снази веровања, испијам душе 

градац, сјурим се низ жељу љупко. 

Саденем године у крстине, припијем се 

уз скут вечности, 

сањиве очи да ти љубим.

КАП ДОСТОЈАНСТВА 

Волим те таквог, питомог к`о нана 

кад замахнеш челом и очима 

и вратиш се с краја ка почетку. 


Са српом и косом, с чобаницама косовине 

и зовиним свиралама у дечијим џеповима. 

Кад жањеш звезду и залијеш тугу 

освештаним вином из олтара 

и кад запеваш: Ој Мораво..., 

кад заплачеш за осипом бразда. 

Волим те на тргу славнога јунака 

на споредном колосеку живота 

кад се приче преспају и преливају у бајку 

о песничком венцу. 

Волим те идући ка Истом 

док се осврћемо на оно што је још остало 

од корена цвету 

к`о перце на увце, на радост рађања. 

Деца ће тражити час историје 

што га ветар не прекраја. 

Ко ће га држати отмено и чило...? 

У походе смиљу иде се лепотом. 

Себе своди на кап - Достојанства.

282 


ПУТ ЗАГЛЕДАН У ЧУДО 

Кажу, треба на време отићи. Ако одеш 

никада не знаш, да ли си изгубио или добио. 

Ако останеш, никад нећеш знати: шта би било 

да си и ти тамо. 

На раскрсници добра и зла, где се мачеви 

укрштају две су стране медаље: истина и лаж, 

десно и лево, јесте и није, одлазак и повратак 

док се кости не преточе у прах. 

И шта после ? Kажу, после смрти у Живот. 

Они ће други, тамо ничега и велико ништа. 

Коме заправо веровати: онима који одлазе, 

или онима који остају спашавајући од греха 

још један уморан дан. 

Мирне су очи које воде сунцу, а сваки пут 

загледан у Чудо. 

Заграбиш ли руком прошлост, зауставиш ли 

трен и превејеш себе 

указаће се твоје време и твој пут. 

Колико пута се умире - толико се рађа. Колико 

оде, толико ће доћи. Само доброту не изгони 

из срца, не присвајај душу и не отргни је, 

као ни нектар од цвета. 

Рашири руке, пригрли радост, покажи храброст, 

исплази се страху. Кораком подупри небо, 

иди за сјајем јасновиде звезде. 

Ово је вече које обећава - смехом прецртава 

и највећу бол.

ПИСМО У КОФЕРУ ЗА ТЕБЕ 


Мисли разапете капљу на кров срца 

вида их снажним рукама Мати 

и не да стати 

из запретених година младост потече. 

Успомене у оку, кофер у рукама 

а у коферу оно пре и оно после 

моје навике, одвике 

ретке иконе, писма важна. 

Крст за одбрану од зла 

води ме у правцу Сунца. 

Са мном моја два анђела доброте 

упоредо корача мир 

у сваком кораку мирис Церских шумских 

јагода, оскоруша, 

презрелих купина и шипурака... 

Речи између корица књиге 

спаковане у електронском облику. 

Била сам овде, другачије нисам могла, 

понеко ће да разуме моју тишину 

и бригу за род. 

Продужује ме бесконачност, 

фестивали поезије, међународне изложбе 

слике, ближњи..., 

вез који сам научила од стрине и баке 

мирис лепиња и кајмака 

хлеб који је певао, уместо мајке. 

Одрекох се трке за црвима крви 

помислих...свако је у нечем први.

284 


Одбацујем страхове, немире, лажи 

живот нас мери писмом и језиком 

закључујем, ништа смо и све. 

И гле, Мати ми руку тражи 

а светлост јача него жар, израња из брода 

који ме превезе на другу обалу. 

Жива је Сила којој се дајем. 

Не уби ме патња, суза ни бол 

песма Љубави надјача време 

осу се Царство Божје и угледах Арханђела 

по земљи ходећи, просу се сан. 

Клекнух, целивах икону и мајку земљу 

осврнух се на пут којим сам ходила 

и прошаптах: со мојих костију, Твој је тренутак 

хвала ти Боже, за све.

РЕЧ КОЈУ СМО ЗАБОРАВИЛИ 


Ако се икада сретенемо, да ли ћемо 

на пут суштине 

из трена у трен, кроз свилу корака. 

Док љубав нагласава тишину 

да жеља тихом чежњом саткана, 

буде водиља наде. 

Срцем да волимо, душом да дајемо 

и да се милујемо без престанка. 

Ако се икада сретнемо, да не заборавимо 

свете тајне 

наше мисли, пољупце, шапате, загрљаје... 

Да мање узимамо, више дајемо 

и да чаврљамо као деца, 

док се истински љубимо. 

Не онако мимо реда, да нас други виде 

већ ради нас самих, топло и мило. 

Ако се икада сретнемо, речи да су уске, 

а мисли небеске. 

Када ћућоримо и када се погледамо 

да све знамо једно о другом 

одвајајући неважно од важног. 

Од заборава да отргнемо оно светлуцаво 

што се чува на длану, за ближње. 

Да то траје целу вечност и преко вечности. 

Да остане и за оне који нису умели да се вину, 

тешке сате да учине лаким, врцаве 

као живот. 

Оловне су године запретале вене, 

кажимо једно другом нешто лепо, љупко 

да се препознамо.

286 


У славу љубави говорећи, ти крени први и реци: 

волим те, 

ја ћу затворити очи и изговорити: 

не поверуј свему што кажу. 

Не казуј све, што осмех укорени. 

Пусти да нас траг лепоте носи, као лишће 

претворено у ћутање. 

Ако се икада сретнемо, нек твој додир 

без престанка греје 

кад све бива и чини се - све је. 

Смеј се, брбљај, заносно ме гледај... 

Сваки титрај заправо је срећа, 

капља ћутње и од речи већа. 

Покажи ми место где пупољак цвета, 

пусти нек ме залива твоје јутро, без илузије. 

Реч коју смо заборавили, коју смо отуђили 

није отуђила нас, жива је. 

Хиљаду стопа, даље од јадиковки.

НЕОДРЕЂЕНОСТ 

Сувишно је зарицање у свеједност 

постоје само два правца до излаза 

остати на својој 

или 

прећи на другу страну. 

Колико год да потрошим напора 

далеко време ће ме одвести 

својим узроцима и последицама. 


Ни гавранови неће моћи да дослуте 

утицај збивања на мождану кору човека. 

Док већају ко је старији: срце или разум 

Бог ће ме узети за руку 

окадиће јутро, раскадиће ноћ. 

Држим се улоге своје и не придикујем 

идем на бољу страну, 

пењем се у сусрет - Огњу.

288 


БЕЗ МИСЛЕНОГ ПАДА 

Не морам ти писати писма дуга 

нити те водити у земљу излазећег сунца 

да би уловљених погледа кротили реку 

и без дугих разговора осетићу да си ту 

у шапатима киша. 

Не морам те поваздан држати за руку 

плашећи се да не одеш у загрљај празнини 

пустићу да ветар сетно пресеца мисли 

док се мимоилазе сунце и камен 

у изгону снаге. 

Не морам те сретати улицама града 

ни тачну адресу ти знати 

довољно је да се прошетамо путањама срца 

реч да крепи, сећање оживи 

на цвркутима звезда, да потече мир. 

Не морам те грлити сваку ноћ, по навици 

с тобом залазити у потрошено време 

кад се појавиш ниоткуда, 

боли оду и муке размину 

зарад среће, гркост јаве отпијамо. 

Не морам поредити прошло и будуће 

хрлити ка не битном, дозивајући те беспотребно 

ослободићу срце од мржње, ум од брига 

окренућу се давању и једноставности 

и бићеш сјајем трава. 

Учинићеш ме лепшом и бољом, јачом од свих 

јер ти си песма која плови изнутра 

на трептају божанства и чуда, 

ти си дар исконске лепоте 

тишином душе, што се нежно премерава.

НА ПОЉУПЦЕ СВЕДЕНИ 


Погледам видно невидно, излијем шапат милини 

Без тебе нисам лепота, ни титрај благој тишини. 

На усну пчела долети, гране осмејак румени 

Наточим крчаг заноса, испијем жубор месечини. 

И гледам како бокоре, очију наших дукати 

Небеског сача дарови, крштено небо нас прати. 

Душом се крстине окруне, с тобом хоћу остати 

Да ноћ и дан озвездам, да сунце у косе наврати. 

Вретене сати октобра, ћивот се недру отвара 

Дође и оде Недеља, љубав у ћилибар претвара. 

Осет у песму уплетем, мирисе предам огледалу 

Господе благодарим, благослови срећу оцвалу. 

Да гледам заувек, соколом, приносом древних дубина 

Светлост је наше уздарје, знамењем рузмарина. 

Погледам видно невидно, једно смо другоме дати 

Самих се себе одрекли, небо земљу пољупцем злати.

290 


СВЕ СЕ КАЗУЈЕ ТОБОМ 

Кренух на пут бесмртни 

Колевку мерим са гробом 

Сретох гласове и сенке 

Све своје понех собом 

Љубав је гласнула Тобом. 

Сунце извирује иза зида 

Да споји две тачке у кругу 

Живот се окитио пробом 

У дотицају са живим Богом 

Душа је бљеснула Тобом. 

Кругом маслачка летех 

Уздигав из прашине стида 

Свака ме заповест зида 

О рају санак снивах 

Из пепела у прах, небеским ходом 

Све се казује Тобом. 

Мисао зарања у плач 

Поистовећен са злаћаним добом 

Свет сећања у мени 

Под капом јеванђеоском, овом 

Стажиловских звоника бат 

Реч је дошла са Тобом. 

Одрањањем свиле у недру 

Лепота се тка лепотом 

Обожено јутра сјаје 

Благодат се разлистава трудом 

Као ламент зриш над сводом 

Живот откуцава Тобом.


ВЕРНОСТ 

Буди ту 

кад плачем и кад се веселим 

кад сам мека као струна 

кад ми из недара провири први грех 

и кад се молим Заштитници 

за здравље, мир и спасење. 

Буди ту 

кад лелуја класје на хоризонту 

кад осмех зазлати изблиза 

као круна 

кад живот устаје иза смрти 

и затрепери на истоку дан. 

Буди ту 

шапатом, срцем, умом, душом 

кад сам рањена, осетљива 

стидљива 

запљускуј ме цветним прахом 

крепи неспутаним. 

Моје срце је цвет, коме треба роса 

мој сан би у барку, на јави 

рекох трави: хајде са пијемо росу 

изван сенке зла.

292 


ТИ СИ СВЕТЛОСТ МОЈИХ ОЧИЈУ 

Део по део 

и целу себе уткаш у нечији осет 

будеш још ближа временима, која ти беже 

а кад распупи срце довољна је чежња 

да развесели око и врати сјај месецу 

што се тањи 

на твојим уснама од меда. 

Пола по пола 

целу себе подариш неком трећем 

неко пети, однекуд се сети: била једном..., 

и заплаче и запева и заигра 

целим бићем затрепериш снена 

кад се руке у рукама свију 

ненадано огласи се жедан 

моји дани твоје би да пију. 

Цело у целом 

смехом, бљеском и останком 

када није тугом и растанком 

предајеш се миру, у немиру 

радоснице к`о из кабла лију 

небоземне тајне се открију 

плетеш венац, што га прсти вију 

поскакујеш ију, ију, ију... 

Кад пролазно зари и потрчи хладу 

ти у белом, он ти серенаду 

медна душа откуцава наду 

са дна таме љубав из почетка 

прене боли капљама радости 

на уздаху: Волим те, опрости... 

прелама се и жубори вена 

дуга круга што бисере спрема 

из ока се жеље не сакрију. 

Ти си светлост мојих очију.


ДВА СВЕТА 

Ја данима о топлом оброку 

а ти о драгуљарницама 

ја о побожном дому 

ти о броју вила по свету 

хтео би ме, у постељу од свиле 

а ја жељна сна 

навијам сат на време и мислим 

како увећати знање. 

Купио би и мене и градове и села 

и свој положај 

а ја желим нежност и поштовање 

и док женски род бомбардују 

твоје ниске речи 

стидим се што сам напустила 

босоногог детињства траг 

што ми коса још не мирише на сено 

а хаљина на детелину 

каткад киша помилује траву 

разнежи ме целу. 

Волим призоре носталгичне 

и моје греде под вајатом 

ти и даље... о, љубави 

знам, мењао би живот за душу 

и потражио лекара 

да ти преписује сваког тренутка здравље 

па колико кошта. 

Мене излуђује прозаична реч: паре 

све право се не купује и не продаје 

тако ми душе 

биће да смо ти и ја два света 

не можемо под исти кишобран среће 

не залуд народ каже: преко жучи до меда, 

кроз трње до лепоте!

294 


ОН, КОЈИ ЈОШ НЕ ЗНА 

Он, који једно каже, друго мисли, а треће ради 

не може да приђе ни мени, ни једној која је учена 

да се на љубав гледа очима пуним заноса и жељом 

да заувек иде раме уз раме, с руком под руку 

како се некад ишло на црквене вашаре, кроз сокаке. 

И није се причало пуно, очи булке, рађале су бајке 

и није било измишљања, којим се Он служи 

нестварно било је...о том се највише ћути 

није се извртало, ни показивало вражје 

меркало се, загледало, освајало погледом... 

Он, који мења жене као филмска платна 

све и да стане мирно испред мојих очију, што 

свакога јутра и вечери пале свеће за спас света 

не може прескочити камен среће и пасти ми у загрљај 

и кад је озбиљан као смрт, јер таквом се не верује. 

И зато лију кише да сперу грехе, колико их има 

да врате душе из пада, под плаха црквена звона 

зато царују магле и рађа се гомила гнева 

јер се изгубио сјај, што некад бејаше 

човек је претворен у своју супротност. 

Он, који данас једно, сутра друго и тако редом 

није да ме неће, већ ја вешто заобилазим њега 

враћајући га к себи, одакле бежи често 

пијан од успомена, пресељен у шуму страсти 

углибљен у таму, која га опхрва. 

Он, који још не зна како да се из несвести врати 

са ниском лажних обећања, зове ме у сну и обећава 

целу равницу, само да се домогне крила анђела и мојих 

усана, живот би ми сплео од сунца и пољубаца. 

А зора пуче, из срца изнова крете: Оче Наш...


ТЕЖИМ ПУТЕМ 

Мој пријатељ Д. одлучио је да узме живот у своје руке 

Да одбаци тескобе, превеје мисли и хтења 

Присећајући се Старог Завета, Јеванђеља... 

Свега од значаја, смисла и Промисла. 

Пошао је трагом предања 

Светости, опроста и покајања, 

Верујући у свет, иза пурпурног краја 

И ливаде царске, усељене у мир. 

Удахнуо је стварност недохватом 

Опипао свет по Вољи 

Благодаран Богу, стављао себе на пробу 

Понављајући: ја хоћу, ја волим, ја то могу 

Уз вежбе тела и пречисту воду 

Живом храном и дисањем по такту 7 1 7 

Снизавао се у гордости, усправљао у ослабљењу 

Дрешећи срца тајне. 

На Булевару, кад примиче бадњак души, изусти: 

Од Исуса ништа прече, и настави... 

Зарад земље, покољења... хрлећи лепоти 

Од камења свога пута, ја саградих храм живота. 

Из беседе молба крете 

Треперавим уздасима помолисмо се 

За нашег пута - Једно. 

Мој пријатељ Д. стави кришку Фрушке на длан 

Испијајући њен чудесни чај 

Придржа ме озарењем вида. 

Ко два жива зида 

Приљубљени уз небо застасмо над ломним 

Бестелесно кад се оте, тихо рече: мила сестро, 

Идем тежим путем 

Чувај ме као дете, које се враћа Извору и 

Равнотежи.

296 


ИЗМЕЂУ ЊЕГА И ЊЕ 

Између њега и ње водила се највећа греховна 

битка. 

Она је знала колика је цена удаљавања од Сјаја 

Он је пио пиво, ракију, вино и пушио од муке 

рањен лаким пољупцем, поражен самоћом 

обоје у потрази - за стихом недовршене песме. 

У дому од трске и плеве скупљали су се гласи тишине 

на виделу душе, са раширеним рукама бола 

протезала се реч, тајновитија но икад 

пролазили су сати, кроз прстен времена 

неко је из далека викао: не гаси сунце, љубав не сме 

да залази. 

У гордости ставови су крути, а тек изговори 

велики смрт надживе делом, и сви једноставни, 

за све се Господ побрине, силазило је предање мудрих. 

Никад не беше већа потреба за загрљајем, за сном 

до жедних допирале су капљице воде 

мерећи време и Логос, од кога поста све. 

Између Њега и Ње водила се највећа греховна битка. 

Све док не ушеташе у широку улицу снова 

на прозору дана, свитање им рече: 

много је од краја до почетка, од речи до слова 

куд год да кренеш, имаш испред себе – себе. 

Кроз живот иди широм отворених очију 

и ништа не почињи - без Благослова.

АКО НАС УБИЈЕ ВЕЛИКА ЖЕЂ 


Ако те изгубим, питаћу се изнова 

да ли је то страст, умешност глуме 

или нешто сасвим треће, што се скотрљало у ноћ 

затворило врата срца 

а оставило отворена врата ума 

да ли ћу се томе смејати или плакати 

окована тобом, носећи те друмовима. 

Ако те нађем, питаћу се изнова 

да ли је то чудо са исходом, који само Господ зна 

сипајући нам капи којима утољујемо жеђ 

и растемо једно у другом 

на радост планете која спаја 

милином Творчеве руке 

нас, запретане у шапатима биља и камена. 

Ако прођемо кроз крик сна и сачинимо мозаик 

насумице се срећући између листова књига 

порашће хлебови почела и свитка сјај 

за наше руке и очи што се траже 

у жутим листовима јесени 

да нас раздвоје од смрти 

призивима судбе и само нашим пољупцима. 

Само Најјачи зна којим путем води 

наше стопе и мисли, зашто одлазе ласте 

и без нашег пристанка узима и даје 

и зна, чему несан и живот прожет плаветнилом 

зашто реквијем и бол 

и док се погледом камени глас 

преносимо несанице, иза чекања. 

Ако нас убије велика жеђ...

298 


А СВЕ МОРА ИЋИ ДАЉЕ 

1. 

Све ће једном да се зброји 

Над падањем успон који 

Да би човек мог`о даље 

Ал` остају траг и траље 

Сејеш, жањеш, вуку раље 

А све мора ићи даље. 

2. 

Одсања се санак који 

Трен години снагу даје 

Увек добро с лошим иде 

Ко је грешан, тај се каје 

Клупко расте, огањ жари 

Шта кад оду наши стари. 

3. 

Смењују се дани, ноћце 

На пропланку багрем јари 

Мирисно се поље шири 

Пчела усном помедари 

Младост мине, живот лети 

А мора се и умрети. 

4. 

Док плаћамо све невере 

Ковитлаце, смутне сате 

Молитва се небом пење 

Да се добра добрим врате 

Блажен поглед са прочеља 

Рађа слику јеванђеља. 

5. 

Накинђури јесен боје 

Опет срећа тугу дира 

Оду људи попут птице 

Со у оку сузу спира 

Скупљају се зрна зрела 

Сећамо се игре, прела...

6. 

Наздрављамо сну и јави 

Ругамо се своме врагу 

Што се не да истерати 

Крене богат сиромаху 

Али љубав раздрагана 

Уморноме врати снагу. 

7. 

То се сви са бледом сенком 

Шеткамо по своме пољу 

По дођији, недођији 

Свом Балкану дамо вољу 

Залије нас ласним вином 

Божјим путем и истином. 

8. 

Због те земне, наше сласти 

Не може се лако расти 

Зато дрхтај, хропац, беда 

Како кога, преко реда 

Зграбе уста жедне але 

Покажи ми Боже путе 

А мора се ићи даље. 

9. 

У нечијем срцу плачеш 

Нечије се теби смеши 

Шта ли чека иза смрти 

Пољупцима све то лечиш 

Из старе у неку нову 

Радост је у благослову. 

10. 

Заљубљен у себе сама 

Троши снагу немилице 

Што је трошно само оде 

Месец преда реци лице 

Одабереш раме неко 

И не сазнаш ко те чек`о. 


300 


11. 

Колевка се смеши гробу 

Мудрост је на твоме длану 

Записано јесте, није…, 

Миловање уму кану 

Да завара, душу смути 

А трпљење пути, пути... 

12. 

Док наздрављаш новом јутру 

Сусрећу те сати лењи 

А на том путу обожења 

Светац шапће: још се пењи 

Траг за трагом, речи неме 

Носиш бреме, што ти спреме. 

13. 

Они врли, наши драги 

Свици што се небом роје 

Анђелима што те буде 

Шаљу бруј и звуке своје 

Да не будеш само тело 

Куцне часак за опело. 

14. 

Лудило је што те сриче 

Нема слова, нити приче 

Док ледбимо бездан чека 

А како ћеш преко смеха 

Са тугом се живи прате 

Срећу деца опет врате. 

15. 

У том кругу, цвет доцвета 

Хоризонта - роса доји 

Славуји нам под прозором 

Шљиве, брескве, орах који 

О Божићу, поглед ћути 

О, да ли ћу увенути?

16. 

Питамо се и питамо 

Из свог срца преко моста 

А кад души буде тесно 

Дође причест, иза поста 

Зацари нас снага жива 

Од бездана - до плетива. 

17. 

Нема станке, нема стоја 

Корачање усред боја 

Како било, где и када 

До светлости, што надвлада 

Понуди нам загрљаје 

А мора се ићи даље. 

18. 

У оку се љубав гнезди 

Њене свиле и прапорци 

И сви наши суноврати 

Школа дође, да испрати 

А на крају трубе гласну 

Отплови се у даљину 

Благодарим: Оцу, Сину... 

19. 

А мајка се с Мајком среће 

У мислима сваког дана 

Кад опхрва туга земног 

Или око Видовдана 

Манастиру у походе 

Усхићена крила воде. 

20. 

Напију се очи сете 

Листају те слике старе 

Господари хлеб и вечност 

Све и ништа, те преваре 

Ређају се хладно, вруће 

А у Бога - све могуће. 


302 


21. 

Ка лепоти човек стреми 

Радости се мале сети 

У свом кутку, у тренутку 

И кад спије, он полети 

Две обале удвојене 

Златну капљу, небо шаље 

А мора се ићи даље.


МОЛБА 

Одузми ми, Боже, бриге 

да се препустим Твојој светој вољи 

по којој све бива 

кад нема пред Тебе станем. 

Да љубав запева испочетка 

као првог дана 

и сви моји са мном да су 

усидрени у барку великог срца 

будећи Мир, на мрви хлеба 

надањем. 

Одузми ми, Боже, бриге 

да сви песници сиромашни 

а душом богати 

спасење и утеху нађу 

на Твојим великим платнима 

сраслим с грлом. 

Ни кап тамо, ни кап овамо 

све нека буде по заслугама 

док свет черече, помози, Оче, 

из корена – главом, да процветају.

304 


УЗ КАНДИЛО СЕЋАЊА , БРАНКУ И МИЛИЦИ 

Буди сигурна да си у духовном непревазиђена, 

ти си на десном Божјем рамену, 

изникла пре свих светова... 

Ах, колико падова, успона, летова..., 

рече ми Цана, седмог септембарског дана 

а пиле смо прву на Булевару 

и гледале у врх кишобрана. 

Гледао нас „ Глиша “ ( Милан, Цанин ) 

завиривао изнутра, споља и додавао, 

онако по свом 

тако с почетка, све даље је Воља 

реч вам дата, друго и не треба. 

Бранково коло се плело и ми смо у њему 

било је чудесно и занесено 

потом смо: о љубави, поезији, o свему. 

Право нас гледала с неба, 

потом се пробијала оком, кроз сивила, 

Врдничка вила 

придружила се здравици заокупљена Гором 

задивљена како је спомињемо, обе, 

за једним кухињским столом 

називајући је сестрицом својом 

а нико не зна - колико! 

На спомен Бранку и Милици 

загледани у баштину нашу, уз трећу чашу 

повикасмо у глас: 

Песници, браћо и сестре! Живели!

ИЗ ДРУГОГ СМИСЛА 


Сретох човека, помирен са судбином 

сретох песника, разапет између два света 

сретох се са собом 

с обе стране ратови у срцу. 

Из развезаног језика провирују звезде 

привид усамљености расте 

из године у годину 

пропињу се сати из грлених вокала 

свако има свог Дантеа, помислих 

и застадох, под јаким ударима звона. 

Дотичућа вера пружа бројаницу сунца 

кроз отворена врата живота 

улазе они које волим 

из велике воде израњају они - које сам волела 

под раскошним гласовима тишине 

ореал дужности 

светлуцави путокази, руше сабласну буку. 

Човеку је тешко да схвати 

песник се лишава обамрлости 

сретох се са собом, пред салвама смеха. 

Од ћуди ветра, јача сам, 

часна реч - слова грохотом одјекују 

положајник истине, дотиче колевку снова 

клизи време 

из другог смисла, урањам у песму. 

Кроз отворена врата Љубави улазе трубачи 

удвојени с Првим гласом 

померају пресудност, 

пореде ме с ружичњаком 

сенке силе преду 

и немогуће се учини могућим!

306 


Моћне ли светлости у мени, помислих 

потом кретох у улицу Браће Рибникара 

да то саопштим онима од посвећености 

и Светосавског учења 

сазвучја ради, што нас не напушта 

у распојасаном часу утопије. 

Наш сусрет у сашаптају 

помера границе нестајања 

наруга се лакоумној приземности 

пред олујама што разносе снове 

крилом анђела венац сплетен 

у сутон процвала душа 

устаје из ништавила. 

Опет се чула нада како опасује 

акорде и варке 

опет се прозор света 

пред новим плачем отвара 

опет молитва између хлеба и вина 

сузама круни сјај. 

Боже, онима које си створио - подари 

Спас! 

Човека нагриза сећање, усне му без лека 

песник се не уби, већ словом ојача 

сретох се са собом, још живља 

и лепша 

трен прену лептира, с несаницом бола 

зри чуј среће, у крик прадедова.

ИЗДВОЈЕНИ СНОВИ 


У црн дан, као Црни петак, разапет на крсту 

драматичног и комичног Петар Петровић из далеке улице, 

сред позоришта живота, на игривој сцени, 

с расковане столице потписује књигу, 

у коме је сетно наткрилило словно, 

где је очигледна подударност мисли и догађаја. 

Пише десницом, те застане пред сумњивим погледима 

узвишени дарови разгранали као гране зеленог ораха, 

истичући разлику између живота и смрти. 

У раскораку од себе до себе побројано мноштво ситница 

пресликани предели самоће и притајеност бића 

ређају се као издвојени снови. 

У својој непревидљивости и зачуђу Петар Петровић 

кад ноћ поста дужа од године, прозрачном надом провири 

без славолука и жудње, разгрну метеж, биће враћа извору 

чаробној моћи, детињства и снова. 

Сат застаде на Светог Игњатија, у Ремети, зора објави вест: пред 

налетима ветра стена пуца, киша из невидиша 

не сапра вековне боли, повређене душе... 

Уловљен небом застаде, вадећи из шупљине зуба жељу 

да свет спасу умни, устаде, начини неколико корака, 

с Тројством изнова седе на место 

са ког су га оплакивали пајаци, говорећи: 

живим због свих који живе у мени 

решен да освоји свет, бранећи зло од зла 

и спречи рањавање предачке врлине. 

Остави привид привиду, смирено, радосно и задовољно 

настави да мисли као Тесла, да воли као Исус, 

да чува као Мати и додаде: ко помисли милион пута 

оно што и ја, биће Чудо - сјајем Посланице.

308 


Нетремице, гледаше га из публике 

као да у човеку никад не беше човека 

Петар Петровић, из далеке улице потписује књигу 

рука му се у братство претвара, 

горски кристали капљу му из ока. 

У исти дан Петар и Петар, ослоњени на реч, 

додирују пролазнике говорећи: 

Патријарх је махао из трамваја 

Владика Николај писао из затвора, 

Вук је просио дукате, знате... 

Милош затезао и попуштао, сваки краљ за време... 

Вера је љубав, чаробна моћ у нама. 

Петар Петровић из далеке улице дели 

трагове спокоја, своје највеће имање, 

од кога се не раздваја ни у сну. 

За многе тајне сазнаће се 

кад Милица сјајем овенча песнике 

када зденац буде ока злата, 

кад Доститеј из крви, с Венца проговори. 

Да не буде касно, стављам крст на чело 

и три пут се крстим, 

да Бог благослови.


БЕГ 

Било је и у оно време да се људи деле на велике 

и мале 

било суревњивости, пада и незнања, 

беше и погрешака, лицемерја, заблуда и окретања 

глава од глава 

ал` никад монотоније, апатије и бездушности 

која свлада као туга голема 

што нас запоседа и тера на бег, од нас самих. 

Било је да суза кане из ока, да се због иметка 

суде комшије и браћа 

да се уплићу клетве у венац зла и мећу под прагове 

душмана 

беше похлепе, невере, блуда у избама, на таванима, 

у вајатима, у сену, 

али се њива златила од златнога зрна 

и небо је било некако плавље 

срца су горела, неким другим жаром. 

Јабуке су имале лепши сјај, људи су се плели у коло 

као звезде, воће је мирисало на медоносне ливаде 

оранице рађале, шуме криле дубоке тајне 

мајке носиле чеда и вретена у наручјима, 

с пуним котарицама 

а вода из потока жуборила као живот 

што се премештао, од горе ка доле и обратно. 

Хрлим у детињство, међу успомене 

у наручју ми крпене лопте, лутке од шаше, 

шерпе из пепела 

играм се жмурке, љубим славује и ближње, 

мислим, душа се не купује и не продаје 

и све док се Земља врти прасловесним сјајем ума 

зло се с добрим може срести и у срцу поравнати 

корачам с љубављу, по свом, 

не дам да ми замре нада и веровање заћути.

310 


КНЕГИЊА МИЛИЦА 

Судба моја, мени досудила, све љубави земне у небеску, сјај свог 

ока звезди да преточим, од царице да постанем свећа, мала блага 

да постану већа. 

Ја, Милица, од Немањића, кћи Враткова, а супруга Кнеза 

не зауставих ни деветог брата, пострадаше на пољу Косову 

после свега, ја под звоно стадох, на криоцу крвавог божура 

да државу рањену предводим, следећи пут милога Лазара. 

Ах, књижевности да не беше, да мој Стефан не поста 

Владаром, ја не одох ни у Љубостињу, у манастир, 

ког сам основала, тамо не бих с Јефимијом била и 

не бих се обукла у ризу, никад не бих била Евгенија 

и молила љубостињска звона да Срб сваки и моја Србија, 

за соколом крену у врхове. 

Да се врати што је некад било, омеђено правдом и истином 

из пепела да се роди ватра и да згреје лета и векове 

да се душа к`о јасмин забели, на изгону исконскога бола 

да достојно с три прста деснице, прсне обруч и сва очајања. 

О, Тројеручице, о Талија, заштитнице песника и песме 

дангуба не беше, ни брига обична, већ мој санак што постаде јава, 

кога Лазар шест векова зида , подиже га буктињама срца, скидајући 

повезе гаврана, из несна у сан, преведе вернике 

и оне ( који ће ) тек пред Бога.


МИЛИЦИ СТОЈАДИНОВИЋ СРПКИЊИ 

Српкињи овој пишем писмо 

за уздах цели, свитања давна 

чувством истим, што лепоти води 

с дубоким трагом и суштином 

љубав вечна у веку задрхти 

моћ ћутљивог са сенком ходи 

била је прва, пробуђена, лепа 

звали су је вила. 

Порицала је себе у великом злу 

подизала главу, кад су је други спуштали 

говорила да мора, чудства ради 

покров животу и земљи српској 

стихове песме да удоми 

заборављена и сиромашна, протина кћи 

утирући сузе босоногим... 

Спасавајући се од суноврата 

тражећи спас у слози и миру 

где фрулаш и сад стрепи..., 

мирисом шуме таму окива 

пупољком зоре, оку засветли 

под липама заварава глад 

молитви и божанском, окренута. 


за сва зрна из тајне мудрости 

у низу ишчекивања, узлета и падова 

радост ми небеска капље из ума 

на прагу заповест исконска, нова: 

време сурвава крхко тело 

а само Господу, веруј! 

Узела ме за руку и повела у Фрушку 

где се сузе сплићу и расплићу 

затворила прозоре и врата

312 


извезла је и венац тишине 

закрстила и прекрстила се 

у име Оца, Сина и Светога Духа 

молећи ме, од себе да не одустанем 

с њом да браним колевку и гроб 

њен сан - на јави - да досањам. 

Привиђењем птица 

рекла ми је једном и заувек 

обујимајући род и бразду 

над поломљеним очима фрески 

кад си сам, и кад си од олова 

нема пренемагања, ни одустајања 

такав је пут 

иде се, па докле се стигне 

загрлила ме звуцима слова 

на светосавским густим откосима. 


ни мање ни веће, онако како доликује 

дами са брошем и бечким манирима 

са љубављу којој се није могла 

препустити земна 

колико љубави она мени 

толико ја њој и још више 

за вјек вјеки да буде и да преостане.


ЕВО ЗИДА 

Мој опортунизам, вичан истеривању демона из ока 

пресеца мреже маниризма, деспотизма, мазохизма 

склања јабуке са стола, опијене клетвом. 

Здушност појединца приклони ме себи и не одмаче 

од своје осе 

у којој се крећемо Незадоцнели и ја. 

Усудих се, да их накачим на зид, да висе о сенци 

свога зла, обзнањени, срамни и пали 

сви који су рушили мостове од Земље до Неодложног. 

У трену померености ума тврдоглаво се успињем 

понад бола, у тачку 

у којој нема места за неразговетност. 

Придржавајући се иглама спаса, схватих 

искривљена огледала враћају уморе загледом у себе, пронађох још 

по нешто 

између купљеног и проданог.

314 


МИКРО КОСМОС 

У свој микрокосмос не треба пуштати нељуде 

ни људе, који зацело нису људи 

ни оне који се хвале да јесу 

да ти не загаде свет. 

Радије отвори прозор и гледај таласе реке 

или пучину мора 

и тихуј 

на груди спусти сунце и диши у ритму: 

Помилуј, слава Ти, Господе... 

Сав тај призор лепоте изнутра и споља 

биће у равнотежи. 

Сви они који су се успињали и падали 

унутарњим видом биће ти блиски 

бранећи лепоту која се открива и не открива 

иза раскопчаног јелека душе. 

У свој микрокосмос не треба пуштати зле 

ипак, постоје добри људи и добри дани 

склони шапатима: опрости, хвала, волим те... 

И зато уживај у своме труду 

пењи се лествицом, којом не могу патуљци 

да би и они једнога дана знали да одрасту 

и да одрастајући - не изгубе себе. 

Прослави сваки успех на путу саосећања и снаге 

јер Љубав је подвиг, највећи од свих. 

И Бог је рекао: волите ближње као себе 

јер ја сам Светост 

која обитава у људском срцу 

као мудрост, знање и разум.


ПОМИРЕЊЕ 

У тихоти ума, светац тихо рече: 

пружи руку десну, што узводи небу 

ко не лучи мед, јед му срце точи 

долиј мудрост у звездано око... 

Буди увек таква, смерна и дубока 

лепота никог не оставља без даха 

дај сновима снагу, да ти се остваре 

иди само право, љубав је благодат 

мали су велики, снага је у нама. 

У тихоти душе, светац ишчезао 

глас искона и даље пролама 

ти сад јеси, даље - можеш сама 

о лошима, пусти, да говоре добри. 

Не одустај од својих намера 

Господ сваком сетву даје 

помири се и пренеси 

свој крст земни преко прага. 

У тихоти ума, светац се појави 

кад се осетиш слабом, помисли на оне 

што су те храбрили верујући у тебе 

у борбама побеђује – Не одустајање. 

Узбурканост реку прође, 

те се врати у старо корито, 

маховину среће магла обавила 

дан ми ватрен, бујицом потече. 

Трен успава звер у себи, 

потом пређе на човека: 

загрли сестро, гору и воду 

к`о Мојсије десет Заповести 

исписуј по камену душе. 

Љубећи, настави...

316 


ЉУБАВ ЗРЕНЕМ 

Да наслоним главу на твоје раме 

и да ме водиш 

пожелим само понекад. 

Иако сањарим 

премда рањива и осећајна 

држим конце у рукама. 

Наизглед само 

управљам својим животом. 

Капљем, као јесења киша 

истрајна у свему. 

Желим да будем јака, 

идеалу тежим. 

Волим да улепшавам живот, 

пријатељства и људе. 

Ослањам се на себе 

Богу, све ближа. 

Ко љуска ораха крцка нада 

корак по корак 

од пролећа до јесени. 

Осећаш ли да у теби 

Зренем...?

УДАРЦИ, УДАРЦИ 


Могла бих над опанком говорити 

о првом, о другом 

о ратовима којих више нема 

Чернобил се појачава, уз дар касетних бомби 

ударци, ударци о сунчев шар. 

Има их одасвуд, понављају се, мрешкају, 

додворавају утварама 

она иста кап која задоји, брани истином: 

куд год идеш, враћаш се себи. 

Омрклина расте, туге у мом бићу све више 

празнина вуче и појачава 

назирем апокалиптичне приче ход 

свет је пун бесмислица. 

Застанем, опипавам таму и гле, под кожом 

бубри кост 

оштро удара о противречност, брани 

оснутком, 

и ти си се уденуо у иглу бола 

у мени - сву ноћ трепериш. 

Залазим дубље у ноћ 

Косовских акорда бат, пружа призоре нове 

Христос с крста вели: ко претрпи, 

венац живота примиће 

над поражавајућим - победник. 

Могла бих у бразди, под вајатом, у качари 

на ливади, у колиби, у шуми 

понављати исто, клети до бола, 

поваздан 

окренух се молитви и сунцем заустих: 

Опрости им Боже, не знају шта чине!

318 


БЛАГОСЛОВ ИЛИ ПРОКЛЕТСТВО 

Уливамо се у Једно, трепет нам доснева тајну 

запламтеше срца доходи, слатке би усне колајну 

процветаше трешње и гроздови 

наздрависмо нашем сусрету 

отворисмо врата срца, још да се руке сплету... 

Лето се у даху смрви, непребол обгрли јаву 

и ово што гусне у крви, води свечаном гралу 

вечерња умирују звона, изводе на стазе самотне 

врбе повијају главе, промину сузе ломне 

самљи на две стране, непребол стаје на рану 

зар нема места за нас, у једном једином дану. 

Осама над нама шета, кротимо слутњу и буку 

о кад би ме повео низ поље и узео за десну руку 

где би нам крај био, још кад предвечерје лахори 

и каћун зоре сише, шта би нам могле, олује, 

силни громови и кише. 

Уливамо се у Једно, ни смешка на лицу врелом 

само тишина зрене и мами нежном пеном 

благодарим Творцу на овој тишини великој, гробној 

ко зна зашто је добро, казујем Деви благородној 

цвет се окамени у часу, слова камена ћуте 

„ Санта Марија Дела Салуте...“ 

Из вене потече песма, распета у овој замци 

премда, свој лик резбарим у насушној животној станци 

приснива се, чудно ме брујање снима 

корак је први тек, колико до потоњег има 

слобода заклета звуку, белином божанског крина 

то је затварање круга, жар нови, у Сина 

спајање лука од леда и оног васкрслог од плама 

коме се дивим од постанка, тој струни предана. 

Очи молитву пију, птица плаветнилом шара 

сећање сли се у реку, нађох се крај олтара 

сричу ме иконе свете, анђео пружи крила 

душа се гости миром, мрвама хлеба и вина 

Уливамо се у Једно, Ти и даље у мислима.


ЗНАМ 

Знам да преобликујем сулуда стања у блаженост 

да страхове заменим вером 

и да ти дуго причам о мирисима пролећа, 

која се срећу на раскршћу живота и смрти. 

Да покренем нежност трава и да се загледам 

у твоје очи уз: добро јутро, хвала Ти, Боже..., 

безличан трен да уприличим смехом 

а кад те сретнем да раширим руке 

и пригрлим те, најјаче од свих. 

Знам да се наш тренутак мери корацима срца 

и да је сваки сусрет намеран кад ме опија нада, 

покушавам и тад да те отргнем од бола 

да се распричам с твојим далеким тајнама. 

Знам и што не знаш, с тобом чекам возове и 

нижем слике ума, сањарим како ме игриву 

пропушташ кроз грубе дланове хтења 

а ја се опирем као дете, које се стиди и обећава 

да ће погледом обојити свет.

320 


УЧИНАК 

Уђемо једно другом под кожу 

кроз врата ума, или кроз прозоре срца 

каткад и обрнуто 

рукујемо се семеном ватре и воде 

меримо густину костију и крви 

меркамо хромозоме 

кроз призму сератонима и допамина 

питамо се чија је улога у љубави већа 

а обоје знамо 

живот је само карика у ланцу 

састоји се од мноштва ганглија, 

бар десет уз сваког од нас 

несвесно пријања, 

леже с нама у исту постељу, 

вечера и руча за истим кухињским столом 

и док сањамо, гости не одлазе 

колико смо заправо једно другом 

коликим учинком љубави 

не би протумачио, не академик разума.

СЕЛЕН ПОЉЕ, РАСЕЛИ СЕ 


Питам стрица Димитрија, поредачко, све поређе 

Испод хлада белог дуда за момачке љуте веђе. 

Нема моја синовице оно` чег` је негда било, 

Селен поље расели се, село нам се опустило. 

Нема блека, нити рика, нити стада ко што беше, 

Самује се и стари се, из колевки род однеше. 

Коровина селом цвета, сви се у се нешто збили, 

Те роморе у брк себи, поодавно веселицу пили. 

Једва мрву хлеба могу, нити зуба белих има, 

Штап у руци, повезаче, кожуси им на грудима. 

Сви одреда сачекују писмо које неће доћи, 

Своју децу, унучиће... од петлова до поноћи. 

Понајчешће зловесници у авлију хитро бану, 

Да најаве: умро комша, ко ће њему на сахрану?! 

Е, мој стриче Димитрије, плаче бразда неорана, 

Ваљда ћемо пут Метлића, од Ускрса до Митровдана. 

Не требате децо после, кад нас прими иловача, 

Дођите нам, обиђите, оста мала на два јача. 

Под црепуљом хлеба биће, из дубока `ладне воде, 

Бар да коју прозборимо док нас греје сунце овде. 

Милоште нам не требају, не жалите балон „ чорбе “, 

Под чардаком да седнемо као у час добре мобе. 

Самотна је ова липа под њом косци ћиндијаше, 

У обору блага беше, јаге сунцу чело даше. 

Збогом моја синовице, сутон наше село хвата, 

Над сокаком звезда трне, лампек рђа зубом клатна. 

Још завеса на прозору, у раснућу букет ружа, 

У прозору фењер стари, носталгију души пружа.

322 


ПАЗАРНИ ДАН 

Уморног дората шири се воњ, кочијашка камџија 

пецка модре сапи Дринке, обоје ступају у корак. 

Звездано коло поиграва на ћукућању стричевом. 

Рани парадајз на тезгу жури, запрежна кола пуна, 

у гајбама завладала журба, сваки к`о јабука 

црвен и леп. 

Петак, пазарни дан. Паприке, грожђе, кајсије, 

ракија, шљива... Лозница, Крупањ, Нови Сад... 

Из дана у дан трагом бербе. 

Пиринач, грумен соли, бибер... Џак шећера... 

Шта оно рекоше још, пита се брижно чича. Аха, 

баби ратлука за грош, деди лула дувана, 

деци фишек бомбона, брату лепак за кожу... 

Отић`е цела кола за то мало по кући. Али се мора, 

вајка се стриц, а потом утрнуле руке испружа. 

Точкови шкрипе, штруцкају даске са облакодера, 

једни путем обилазе друге. 

Навече, сви се око пазара скупе. Чича све редом 

прича, како беше. Назобани коњи као на вашару 

показују зубе. За јаслама од среће вриште.

ПОВРАТАК КОРЕНИМА 

Име сам ти по Истоку дала 

И по срни лаконогих грана, 

По иверу коре јабланове 

И извору ока пречистога, 

На колевку дукате стављала 

Птичијом те песмом заљуљала 

По образу кад си дописала 

Датум рођења свог. 

Знаш, кад си се, душо, заљубила 

И под јелом јако зацвилила 

Први уздах мојој крошњи дала, 

Са тобом сам наду онадила 

О јаду се своме забавила, 

Зар ми спремаш омчу за вешање 

И секире, да ми ваде очи. 

Ја још чувам дивље кестенове 

У грању се још саплићу сове, 

Грлим гнездо теби да полетим, 

Да ми дођеш у походе оне 

Кад ми уши од бубњања звоне 

Од пушака и од бајонета, 

Мој зелени витез на ливади 

Зар ти смета, што те тако волим. 


На мојим рукама од бола 

Заплакао је дан, испилио се детлић 

Окотио зец и јазавац 

Час те мој преповио 

Плач ветра трскама кротио, 

Мој те мирис жедног напојио 

И сву нејач од звери склонио 

Писмо пишеш преко лица мога 

Човек буди, те посади дрво.

324 


Дај му име да људскост проноси 

И доброту што је иште дете, 

Боров мирис пријатељ је пчели 

Дивљи вепар у мојој је шаци 

Нек по мени шетају се ђаци, 

Багрема ми, липе и јасена 

Све им реци тихо, неосетно 

Заљубљено, сакрићу им лице. 

Диши дуго, под шатор ћеш дуге 

Небо голо кад се оспе падом 

Кишобран ћу твоме јату бити, 

Пратиће ме твоји дрвореди, 

У мени ћеш шумски санак снити, 

Моја магла, тајне ће испити 

Од белутка белеће се зуби 

Свет да расте, славуји нек поју. 

Препелице, врати санак гнезду 

Кошута ће бистрити потоке 

Крај купине ницаће печурке, 

Чућеш уздах и грабеже стоке 

Која мучи и кад јасно збори. 

Зеленим те и бршљаном китим 

Пак облачим у свилу и злато, 

Буди моја присност и кајање 

И молитва за дуго трајање 

Само немој извор ми у очи. 

Судбину кројим планети!


ДРАГОВАЊЕ 

Драго моје драговање... 

Испићу ти чашу данка 

и на капи васкрснути 

драго моје драговање, 

ђурђевка ми, пелина ми, 

да се плева не разнесе 

млеч у оку не оснути 

да ми ћутњом проговориш 

везаћу те, огњила ми, 

срмом срме осрмити 

бунар ока додирнути 

траг варнице распршити 

корен злости ишчупати 

на јелеку изљубити 

ал` се Небом припокрити... 

Хајде драго, драгом расти 

ал` да тама не затавни 

и да умем неспокојна 

на жубору жуборити 

на угарку заискрити 

да ме можеш у блаженству 

и уздању пригрлити 

и ливадом оросити 

и лептиром разиграти 

да ти будем сестра, мати 

кад сви сегну ка узиму 

да ти имам вечно дати 

жељо моја сва у цвасти... 

Драго моје драговање... 

Златни песнички прстен 1998.године

326 


ОВНАВЉАЊЕ ЖИВОТА 

Осећам вођство невидљиве руке 

води ме у манастире древне 

даје ми вечни знак 

замагљене ми видике опасује, 

услишује наде и жеље, мисли ми бодри 

пуца у гнев, придржава успехе и неуспехе 

путујем ка себи лакше 

проналазим светлости траг, 

сврху и смисао постојања 

свесни сам учесник сопственог обнављања 

живота 

радим и стварам 

вољена сам и волим, радим и грешим 

кајем се и опраштам, настављам пут мира 

ја телом, духом, душом - увек иста, 

срцем и умом који расте и држи кругом 

моје унутрашње биће 

и кад све прође остаће кости за прах 

со очију за земљу 

да се не заборави да моћ извире 

из милостивог Оца и крила прадедова 

исказом првог и потоњег слова 

презреног тамом 

од видела за нови лет 

оно пре и после Христа 

не приклања се модернизму 

не клања се врагу 

не суди и не осуђује, већ рађа задовољство 

преиспитивањем долива вечност 

рађа најбоље синове и кћери 

за отклон - Несумљивог.

ГОСПОДАР СЕЋАЊА 


I. 

Четрдесет дана лила је киша 

пред потоп Ноје спреми лађу и вода стаде 

гавран одлете, а голубица стиже с маслиновом 

граном и опет оде 

мандрагоре замирисаше да љубав победи 

срне и јелени прескакаше брежуљке 

стадо се забели у јерусалимским пољима 

а у врту плодови беху и чувари зрелих винограда 

срцем се њихаше витки звечећи кедрови 

и мирисни љиљани, 

умукну крик пред Проповед на гори 

Човек осети испружену руку Спаситеља. 

II. 

Зацаклише му се очи, пијане од среће 

космос се сплете у букет смиља 

ватра запламиња, продре дубоко у крв 

на зденцу истине свет, а за столом Едем и Јов 

на тајној вечери апостолима припадоше 

улоге нове 

пурпур се осу на гори блаженства 

удивљење дуби нештедице 

као пред Икаров пад 

одрицањем Христа, људскост понестаде 

Исус невин стаде пред Пилата.

328 


III. 

Тривијалност се роди, занесеност голготом крете 

трнов венац најави распеће, крв по урвинама паде 

човек, убијањем наде, уби у себи дете 

Сину колајна око врата спаде, али она земна, 

небеска се пропе и чежњом засени 

трагичари застадоше, душебрижници се расрдише 

нека је благословено име Господа 

од смрти до рођења 

со земљи и светлост свету, повикаше људи 

у гневу и помирењу 

замирисаше мошти и тамјан 

падоше они који кушаше вражје идеале 

греси остадоше на камену спотицања. 

IV. 

Помеша се благород са празнином 

на столу с хлебом и вином 

отпоче откривање истине 

у уздаху пуном милине, 

свет се врати једноставности, 

наше сенке се опет грле и круже небом 

узлет и узвишење припаде незгаслом, 

а прах тела преузе земља, 

душа прхну Оцу, невидљива и обезнањена, 

предаде се гипком ослобођењу ума 

чисто срце озори свитање, 

убрзањем живота, молитвеност с длана 

пропе се међу три прста десне руке 

истрајавањем тренутка 

прошло и будуће поста, у бивању једно 

предато сада и заувек - Господару сећања.

НА ИЗВОРУ ЖИВЕ РЕЧИ 


Пада ми на молитву рука Трећа 

злативом прене, светлошћу сине 

и све хоћу да кажем нешто 

али ме душа опомиње 

те у судњем часу занемим, 

не видеше очи такве лепоте 

не чуше уши такве гласе 

из дубоке јерусалимске тишине, 

створи ми се у часу Атина 

поређаше споменици редом 

од Крфа, Кајмакчалана до Зејтинлика 

и моја деца, коју родих 

у сусрет свему Косово крете 

болна ми рана, незацелна, 

везиља круга милоснице скупи 

на олтар стави Назарећанина 

и нове ослонце у старозаветном 

да ломе крила неверице, 

из убијене главе искра крете 

пепео обожен на роси крви 

и завет стари и завет нови, 

искрена чула кроз теснац воде 

слутим продужење и после смрти 

на хлебу и вину речи 

чежњу за новим значајем и смислом 

уклесавам многе ликове у себе 

бежећи од обамрлости 

између велике и мале Госпојине 

стајала сам на камену љубави 

да одбраним себе од себе 

изнова ћутим, да се век смири 

ја грешна, заклета у небо 

бдењем преображена 

пожелех да се сретнем са Богом 

с ким ћу једино у самоћу.

330 


УМОРИ 

Од тренутка рођења до тренутка смрти 

селимо се посејани у свемиру 

оданде до тамо, од горе ка доле 

( жудимо за нечим бољим ) 

упитани којим путевима ићи 

( којим избором на истом циљу ), 

( кроз која одшкринута врата ) 

знамо да земљи припада тело 

и да је важно срце очистити 

( због позитивних промена ), од свих умора 

колико волимо, колико смо вољени 

плаћамо рачуне живота 

( пажњу нам одвлачи милион неважних ствари ) 

а сунце снажи и подиже свест 

кроз труд и стрпљење, кроз радост и патњу 

покрећемо генија у себи, говорећи: 

први корак је најтежи, да постигнеш очекивања 

( неостварење доноси бол ) 

постави себи високе циљеве и иди 

куда иду ретки.

ОСВЕТОСАВЉЕЊЕ ЉУБАВИ 


1. 

Ка зденцу води нежна рука 

млађано га срце откуцајем прати 

одрицањем земног рад` небеског 

збогом краљевство, ја не могу стати 

све док је љубави, вере и наде 

рече Растко и корак пружи. 

2. 

Захумље цело остављам браћи 

Стефану, Вукану и оцу своме 

ум нас под ребром својим држи 

мати ме Ана гледа сa стране 

крсти се десном: о, мили доме, 

остаде празан без чеда свога 

што ми га судбо, кришом оте?! 

3. 

Не брини мајко, ја сам на путу 

за шапатом својим идем даље 

с молитвом рашке земље у крви 

свитак се сунцем одмотао 

Хиландар ваља зидати тамо 

на Светој гори, под старим кровом 

ако се отац мени придружи 

исконском чежњом и хтењем 

бићемо Божији неимари. 

4. 

Удара клепет, походи врата 

и све келије, испоснице 

зове клерике и вернике... 

кротко, толком, на кори хлеба 

кренух с краја ка почетку 

бранећи шапат, срцем чистим: 

„ надање моје Отац, прибежиште Син 

заштита моја - Дух свети “.

332 


5. 

Со земљи нека се врати 

и нека се вода Духом свети 

Христов крст нека вас снажи 

мој српски народ не сме мрети 

за име јунаштва, сјаја и слоге 

ево будног карејског звона 

крај типика и Законоправила 

и житија Светог Симеона. 

6. 

Постоји време јаче од глава 

од мука, поруга, очаја..., 

у распукло подне, с аршином смрти 

злоба увлачи рогове своје 

службују речи, по вери бића 

не верујем у пролазност 

свака ме школа звоном прима 

ка мени хрле незнани и знани 

молећи: оче Саво, укажи, 

подучи, заштити, одбрани... 

7. 

О љиљане неба, крени ојутрином 

обоженим трагом по пучини 

овенчај нас жаром, тамјанима 

озарењем, твојим раскошима 

да сва мука постане наука 

кад се грешни сретнемо на путу 

не мери нас осудом и бригом 

већ по храбости и оздрављењу 

дубљим захватом 

оновременог и ововременог. 

8. 

И ћуте дани у сјај увезани 

и ћуте ноћи од српа заклане 

брид се рађа, храмом претрајава

а био сам први и потоњи 

опасач неба 

пред манастирским вратима 

и певао Химну са истока 

да нас земне небо уједини. 

Једно име тихо зажубори 

утраја нас као живе свеће 

под будним хиландарским звоном. 


9. 

Тиха светолост из срдашца лије 

ухвати се у коло са Истином 

службују речи, по вери бића 

пренос својих моштију с радошћу примих 

и пепео посут по Врачару 

свака школа на мене личи 

и свако ђаче бесмртности ходи 

узидах вас у очи Немањића 

из вашег ока, не могу и нећу. 

10. 

Залуд кљују језик нам и писмо 

људи дубље продиру у звери 

жигосани кодом, распрострте таме 

изјед споља, изнутра још више 

кроз таму надире освајачким трагом 

залуд се дани празне к`о реке 

и недомне куће на раскршћу зјапе 

ал` моји громови звуком лече 

и моји бунари не пресушују. 

11. 

И нек те не брине, ни ово сада 

од сићаних корака, преко злобе 

границе постављене на обзорју 

у ствари и не постоје 

исход је знан, јава и сање 

и Божје заповести неопозиве

334 


залазим дубље, раскидам магле 

мој одговор на ветрове уперене српству: 

молитва, труд и ћутање! 

12. 

Дуго загледан у постојање 

као просветитељ и учитељ 

подвигом срца, гајећи пчеле 

о, сви ми игумани Студенице 

Захумље ме и сад спомиње 

са врха језика само се оте: 

свет ће да спасу храбри, 

њина доброта и просветљење, 

своје заслуге не поредим 

кад год ми име спомену живи 

нек је у славу небеског Оца 

и песму ову пред олтаром 

милешевски Анђео походи.

НИСМО СЕ СЛУЧАЈНО СРЕЛИ 


Однеле су године нехаја 

Оно што се оком измерити не да 

Однеле револуције децу и по коју лаж, 

Којешта, 

Хладни се ратови водили, од немила 

до недрага 

А у нама расла љубав Господња 

Највећа од свих, и то се не заборавља, 

Премда, неки кажу: не постоји 

Или битише као варка, 

А Ти знаш, и ја знам, кад расте самоћа 

У души почиње грађење мозаика 

И дуго зидање цвета, са миомиром истока, 

А сваки пламичак 

Укровљен под олтаром срца преплитај 

И само узајамност изгрева спасење 

и расцветава наду, 

И није узалуд, као што се чини на први поглед 

Док не продре дубоко у семе и крв 

И не ужили ране у снагу искона, 

Да, неки мисле другачије 

Али, Ти су улепшана реч 

И моје кићење стварности 

Моја лепота изнутра и веселост споља, 

Без Тебе се не би споречкали 

Ни лепо ни ружно, ни добро ни зло 

Ни јесте, ни није 

Толико тога занесеног и чедног, чудног 

У млазовима киша и вејању сунца 

У клетви и вину, у незабораву и чекању 

У умирању и рађању, мој Господару и Боже, 

Да не могу престати 

Ни моје ћутње, ни раскош слова, 

Ни слике које се гледају очима невидним 

а тумаче већањем, сећањем..., 

Због све те лепоте удвојено певам

336 


Верујући да све је Твоје 

Па и овај тренутак приноса и радости 

Овијен грехом 

И жељом човека да иде за Тобом, 

Трагајући за узвишеним и бољим, 

И кад чини се да постаје савршен 

Вртешка се поново заврти и живот опхрва 

Свим оним обичним стварима 

Да се и сам питаш докле, а одговор већ знаш, 

Љубав је непрестана и насмејана 

Само кад стеже у загрљај драге и блиске 

Кад веже у неувениву цваст руке и зене 

Кад из смрти преотме и процеди потоњу кап, 

И кад те разапне на свом крсту 

И опустоши до пепела, 

И кад те изнова васкрсне и претвори у чар 

Да постанеш трептај сна и милозвучје јаве, 

И од превелике нежности пустиш сузу 

И изговориш молитву за неког најдражег свог 

Макар те тај и не хтео, 

А ти си део праскозорја и траг неизбрисивог 

Љуска сурове стварности, 

Гнездо за птице и круг за пријатеље 

За велике и мале диљем васељене, 

У теби његова Милост, 

Спремна за сваког ко ће доћи 

А ја га поздрављам речима Твојим: 

Нисмо се случајно срели!

ХЛЕБНЕ ЗОРЕ ТРАГ 

То што заборавимо и опростимо 

што отргнемо од зла 

те мисли од светила и светлила 

и то што певају птице оде 

измерено срцем што је оку мило 

ма како далеко било 

близу је. 

То где се померају границе 

и исписују нове странице 

где све изгрева и мре 

откуцајем пролећа и зима 

то све наше подељено са свима 

Љубав је. 


То кад застанеш у гневу и пробудиш свице 

кад недодиром додирнеш живот и ситнице 

што те опије топлином и радовању учи 

савршенство је, чежњом га докучи. 

То како јеси и не заборавиш ко си, ни одакле 

кад дародавац у теби пропупи 

а срце постане булка да и непознато љуби 

кад осетиш туђу бол као своју 

већ си у спокоју. 

То колико добротом помериш мирисе 

и покренеш боје 

колико се окренеш цвету и заволиш свет 

колико дуге захватиш оком 

и неспојиво преточиш у кап 

радости је слап. 

То кад на путу с краја ка бескрају 

за живота о небеском рају 

руком тајне што разигра дете

338 


пробудиш разум кад све гасне око тебе 

ту мрвицу колача кад неслоге прете 

лепотом до победе, освајањем себе. 

То у време кад трен век походи 

кад све мало ка великом броди 

молитвом и надом кротимо буру 

и плаховиту реку 

то милозвучје што се чује 

кад се даљњи с ближњима рукује 

људско је у човеку. 

То откуд дође, тамо се и врати 

путовању сваком затвара се круг 

нас путнике вечне, жељне све сазнати 

усрећује осмех, радосница млаз 

тек кад схватимо: 

сљубљују нас пути и песничке наде 

Божји путоказ. 

То што се прећути више 

него оним што се каже 

што осветли нам пут и утеху да 

тај ђурђевак крај стазе шапатом је знак 

и кад немаш коме реч, бол, ни ударац јак 

хлебне зоре траг. 

“ Момчило Настасијевић “ за 2006. годину.


АПСОЛУТНОСТ 

Ево, стоји на зиду урамљена песничка награда 

сведок истине 

варница између прошлог и будућег 

нераскидивост ноћи и дана, појавност лика 

нераздвојност између тебе и мене. 

И она ће скупљати трепавице прашине 

као миље на ручној комоди 

кажу неупућени, од пре и после Христа 

али, награда песнику је 

његов васељенски доручак и кнежева вечера 

брига што се таложи у векове 

брижност за лепотом, што сеже у моћ 

преплетена с најлепшим молитвама 

од које се, ни у добру, ни у злу, не одустаје. 

Само су речи још у дилеми 

јесу ли све изречене, довољно добре и сачуване 

да ли ће изаћи из тишине 

и промолити главу као висибабе ван заборава 

хоће ли из несна у сан, вриском или блаженошћу 

као и сен постати једно, на путу до Господа. 

Ево, стоји на зиду урамљена песничка награда 

ни гроб, ни сноб, ни зов за одбројавање 

већ биће са Духом, који има Душу и живи у телу. 

Ако ме препознате радошђу познаћете себе 

као што је Христ познао Оца 

као што је Мајка познала Сина 

и још много тога на путу до спасења 

веровањем и надом, љубављу што не залази 

ни кад сунце окрене леђа и остави нас на трен 

да се сетимо: ко смо, шта смо и куда идемо.

340 


С ВРХА ОГЊЕНОГ ЈЕЗИКА 

Не одлазе речи - боду даљинама. 

Не одлазе мисли - капљу годинама. 

Ређају се дела - пркосе кулама. 

Станеш ли испред, не зесени - заштити. 

Станеш ли иза, не сакриј се, - подржи. 

Станеш ли поред, не упоређуј се, - загрли. 

Дани клизе као рука по свили 

распевани дечаци погледом пресецају ноћ. 

А где си ти? 

Спреман си за рат, хајде, уклопи се. 

Љубиш ли прошлост, овде, пронађи се. 

Тежиш ли изговору, одговорност дижи. 

Изостаје ти успех, истрајност нижи. 

Што тражимо - у нама је , уз нас. 

Веруј у своју способност, унутрашњи глас. 

С ког угла посматраш ствари - то јеси. 

Живот јекао река, неумитно тече 

негде се морамо улити.

ЈАУЦИ СА ЗМИЈАЊА 


Петру Кочићу 

Долевком планине маховина дуби 

кљују греси, греј с врлети пада 

мрве нам се на обзорју звезде 

и сунце се клати над сузама. 

Облива ме нека чудна тама 

из потаје ударци на српство 

од времена Твога не престају 

мртви живе, а живи умиру 

над колевком вију се утваре 

гласине се шире к`о некада. 

Не дам мало, за велико туђе 

Јазавац се још на ватри пече 

лиле горе и пламен се диже 

на Михољдан прошетах до Сане 

јауци ме прате са Змијања 

на манастир и муња удара. 

Је л` то Земља, што некад бејаше?! 

Прилазим јој сенком Јеванђеља 

у генима последња одбрана: 

венац славе непрекидом тече 

Христос живи у мојим венама 

класа из руку Маре и Јована. 

На длану ми слова из сећања 

исцељују ране од нишана 

крстом злати јабука олтара 

вида очи и страхове пара 

милостиво зрно прахом истрајава 

с кључем раја и балканском тајном.

342 


Свети Петар на вратима стражи 

Светом Павлу стижу охрабрења 

Петровдански целив на уснама 

круг молитве и дуга ћутања. 

Сваком сутра бранич Божја љубав 

претесно за људе, широко за друге 

слава Оцу, на путу спасења!

ЉУБАВ НЕПОМУТНА 


у цркви Ружици на Калемегдану 

пред златним словима ред за причест 

главе ћуте, пореде ово и оно доба 

колико пута су устали и пали, шта узели и дали 

мислима крате време 

млечни пут у дијалогу с кишом. 

У недру светац Павле и Човек од Смиљана 

који је осветлио планету 

ређају се великани доба и трагови: 

вавилонско, египатско, грчко, римско, 

германско, словенско..., 

с ким, куда и како..., 

ни севдалинка не помаже, кад моћ преваре кида 

нестали, залутали, одбегли и ви 

у загрљају смрти, где сте?! 

Срце ми у мајдану, покидано од стрепње... 

Тако је увек кад душа зајеца 

нову мисао сеоба прену 

дивно је рађање јутра под звоном што дуби 

тако је увек на крају 

а како ће бити на почетку, помислих. 

Ни један камен не заустави воду 

ни једна мржња неће Љубав 

растем утешна под крстом 

све даље од пошасти, содомије, инсомије... 

окрећем зрна бројанице... 

Мој велики пријатељ нада 

прилази ми с чела, придржава крила 

проносим савршенство 

свесност залази у ћелије и љуби Христа.

344 


Верујем, ни трава не таласа без Промисли 

прелазим преко својих рана 

Вечерњача се ближи, чујем изнутра глас: 

„ Кад би се сви држали љубави 

ова земља би била рај...“. 

Окрећем се истоку и благодарим: Расија, 

спасиба...радо бих запевала да умем 

али срце прокапа од среће 

на хлебу и вину зобљу птице 

мир испод моје коже, шета Београдом. 

Враћам се кући возом, у шапат прегласан 

несавршено све око мене вуче се равницом 

а ја и каменовање опраштам 

на отходу грехова, као Српство моје. 

И у победи и у смрти - без одустајања!

ПОЕЗИЈА РЕЧИ 


С. Батрановићу 

Уђе сунцем под кожу и сваки пут задиви 

педагошким приступом, а покрети живи 

те сребрне веђе увек пуне знања, 

ређа Срето слике, крене од предања 

мани, шта ће други, ти гледај у своје 

књига све надживи, па нека ти броје... 

Поезија је врх књижевности, зна се 

аутор је први, а критика потом... 

нек каже шта каже..., 

никад се не зна ко ће да завири 

у тај ковчег златни, где су снови живи 

а сви су велики – једноставни били. 

И речи су деца, ти њихова мати 

ко их више воли, ко их срцем прати 

осим Творца самог, што заумном даје 

и нуди му реткост, тихе садржаје. 

А све није лако, ко из живог песка 

руком се суштост из талога вади 

и никад` доста и никада краја 

знам да ћеш и ти трагом, пут бескраја. 

Реско вели, сипа ми у браду 

о Петровдне, на 39 C , у хладу 

у Поштанској, где смо се и срели 

пролазници иду, ознојани, врели 

Срето руком кружи, опасује време. 

Свако за се, одговорност прене..., 

ко ће да се понижава више 

берем паре ( на страну ), док се књига пише, 

врати се на тачку, метафору, теме...

346 


Шта ће предговори, рецензенти, сцене 

песма је за себе, говори ил` ћути 

или ће да процвета, ил` ће увенути. 

Ретком поезија, неком прозно дело 

певај оно своје, из срца весело 

на корист ти душе, а у прилог Слову 

збогом врла моја, чекам књигу нову!


СУДБИНСКА ПРЕДОДРЕЂЕНОСТ 

Драга Марина, ти си ван серије. 

Твоја мисао, душа и реч су откровење 

по надахнућу које имаш, 

по атмосфери коју можеш да створиш. 

Ти си ненадмашна 

као да си живела читав век 

и имаш љубав према том времену 

и љубав према човеку. 

Спремна си за опроштај, 

у додиру с православљем. 

Обиље невероватно, за чуђење. 

Несвакидашња појава. 

Имаш стихова да се и Миљковић 

не би застидео. 

Има разноврсности, уједначености, 

све тече неусиљено, 

иако су неке песме дуге. 

Мисли, речи, поруке, чињенице 

надиру да не можеш да одолиш. 

Песме одјекују, ништа намештено 

ни препуштено случају... 

У циклусу „ Посланице од давнина “ 

а и у осталим песмама 

огромна је молитва за човека, 

за Србију и људски род, 

истовремено и спремност за опроштај. 

По овоме и свему другом 

поезија Марине Жинић Илић 

као да је судбински предодређена.

348 


У њеној поезији су и традиционално 

и модерно. 

Неке песме су читав ток свести 

стиче се утисак да се не би могао 

наћи песник у нашој поезији 

у којој је толико обиље завичајног живота 

који стреми у бесконачност. 

Изненађује и надахнути брзи ритам. 

Наша песникиња је увек у брзини 

да што више напише. 

Стиче се утисак да она тако 

по сваку цену, мора, мора... 

Све ти ово говорим, поетесо, 

из свог великог искуства. 

Оно што важи за све од пера 

па и за тебе и мене је: 

све даље - препустимо времену. 

Пол Валери каже: „ Песма никада није 

завршена, она је само остављена “. 

У Новом Саду, 17. XII 2011. 

Жарко Аћимовић


Колико година траје пут од севера до југа 

толико наших сусрета и превејаних жеља 

сплићу се и расплићу игром чаробних снова 

а само један стоји 

као кип слободе, који нас усваја и зове 

да на своме платну утисне нам лик.

350 


САДРЖАЈ 

I. ПОСЛАНИЦЕ ИЗ ДАВНИНЕ 

Ритам.............................................................................................................7 

Поредак у четири слик.................................................................................8 

Он, због кога љубав не стаје.....................................................................10 

Између чекања и молитве.........................................................................12 

Вечност и ја.................................................................................................13 

Безличност..................................................................................................14 

Бројке..........................................................................................................16 

Тесне главе.................................................................................................17 

Светионик....................................................................................................18 

Хипербола...................................................................................................19 

Јутарња слика............................................................................................20 

Нељудија.....................................................................................................21 

На рате........................................................................................................22 

Одважност...................................................................................................23 

Јеванђеље, по мени...................................................................................24 

Пут у непознато..........................................................................................26 

Уточиште.....................................................................................................27 

Сјај небеских очију.....................................................................................28 

Круг вечности..............................................................................................29 

П(р)оласци..................................................................................................30 

У изгон зла..................................................................................................31 

Освајање живота........................................................................................32 

Трагајући за.................................................................................................33 

Речи.............................................................................................................34 

Парастос.....................................................................................................35 

Шанса..........................................................................................................36 

Плач.............................................................................................................37 

Неповрат.....................................................................................................38 

Метаморфоза..............................................................................................39 

Умножена тишина.......................................................................................40 

Демијург......................................................................................................41 

Мета.............................................................................................................42 

Мук...............................................................................................................43 

Ако прећутим..............................................................................................44 

Исход...........................................................................................................45 

Господство речи..........................................................................................46 

Крст и со......................................................................................................47


Логос, непрекид тка....................................................................................48 

Равнотежа...................................................................................................50 

Ново време.................................................................................................51 

Тајна............................................................................................................52 

Промисао....................................................................................................53 

Тихост..........................................................................................................54 

Жубор..........................................................................................................55 

Чуда.............................................................................................................56 

Јабука и вино..............................................................................................57 

Изговор........................................................................................................58 

Залуд господари сенке опасују слутњом..................................................59 

Ризница.......................................................................................................60 

Тачност........................................................................................................61 

Пролом ока.................................................................................................62 

Покушај.......................................................................................................63 

Пензионерка...............................................................................................64 

Под прозором у Максима Горког...............................................................66 

Феникс.........................................................................................................67 

Душа у камену............................................................................................68 

Моћ препознавања.....................................................................................69 

О васкресењу..............................................................................................70 

Причест.......................................................................................................71 

Васкрс..........................................................................................................72 

Време непрекид тка...................................................................................73 

Бесмртна тишина.......................................................................................74 

Над литицом свести...................................................................................75 

Благородна песма......................................................................................76 

Истина.........................................................................................................77 

Под непцима испосника.............................................................................78 

Храброст.....................................................................................................79 

Гомила.........................................................................................................80 

Разговор с монахом....................................................................................81 

Христов долазак.........................................................................................82 

Чудесан дан................................................................................................83 

Загледана у фреску....................................................................................84 

Све се дешава с разлогом.........................................................................85 

Моћ узвишеног бића..................................................................................86 

Чудотворна икона Мајке Божије, Казанске...............................................87 

Златно доба................................................................................................88 

И ја пођох....................................................................................................89 

Огњило........................................................................................................90

352 


По трагу Твом, Господе..............................................................................91 

Молитва.......................................................................................................92 

Усрдна молитва..........................................................................................93 

Одлазак Патријарха Павла........................................................................96 

Трагање.......................................................................................................98 

Улазак у свет.............................................................................................100 

Аманет.......................................................................................................101 

Рајска башта.............................................................................................102 

Блаженство...............................................................................................103 

Мир............................................................................................................104 

Писмо пријатељу......................................................................................105 

Псалм Богомајци......................................................................................108 

Оцу српске писмености............................................................................ 110 

Чудотворцу Острошком............................................................................111 

Молитва под каменом.............................................................................. 112 

Расеви....................................................................................................... 113 

Лице светице............................................................................................ 114 

Благи дан.................................................................................................. 115 

Бели Анђео............................................................................................... 116 

Чудо под Острогом................................................................................... 117 

Мати Ангелина.......................................................................................... 118 

Стазом преображаја................................................................................. 119 

Разлог........................................................................................................120 

Свет Чудесног...........................................................................................121 

Реч о молитви...........................................................................................122 

Сан о Хиландару......................................................................................128 

Тихо слово љубве....................................................................................129 

II. МОЈЕ ЗВЕЗДАНО НЕБО 

Умивање Логоса.......................................................................................132 

Ништа не реци..........................................................................................133 

Куда Златоусти кружи..............................................................................134 

Сричем крв предака.................................................................................135 

Осврт.........................................................................................................136 

Јунак..........................................................................................................138 

Мој Бели Анђео кућу прелеће.................................................................139 

Столујем под крилима анђела.................................................................140 

Помени моје име отаџбина......................................................................142 

Земља која се памти................................................................................144 

Именом припадности...............................................................................146


Извесност ватре.......................................................................................147 

Србија, то свето босиље..........................................................................148 

Земљо предака и потомака.....................................................................150 

Да очима не затварам круг......................................................................152 

Отаџбино...................................................................................................154 

Пољем небохода......................................................................................155 

Ослонац....................................................................................................156 

На дан Светога Саве................................................................................157 

Косово.......................................................................................................158 

Видовдан...................................................................................................159 

Над твојим гробом....................................................................................160 

Косово, колевко моје љубави..................................................................161 

О, кад би...................................................................................................162 

Не заборави..............................................................................................164 

Сан о повратку..........................................................................................165 

Реч о Поцерини........................................................................................166 

Детињство.................................................................................................168 

Ближњи.....................................................................................................169 

С Маријом кроз Ваљево..........................................................................170 

Завичај......................................................................................................172 

Цер............................................................................................................173 

Нанин разбој, слад пауку.........................................................................174 

На гувну деде............................................................................................176 

Поглед.......................................................................................................177 

Беле птице................................................................................................178 

Бадње вече у Метлићу.............................................................................179 

Божић........................................................................................................180 

Сунце у селу вечера Тајну Господњу......................................................181 

Кад мати Стоја хлебове меси..................................................................182 

Последњи поздрав...................................................................................184 

Звезде под језиком...................................................................................186 

Обећање...................................................................................................187 

Писмо за мајку..........................................................................................188 

Славска тишина........................................................................................189 

Радосна песма..........................................................................................190 

Тврђава.....................................................................................................192 

Војводина..................................................................................................193 

Класај, Равницо........................................................................................194 

Срем..........................................................................................................195 

Мој град.....................................................................................................196 

Соко Бања.................................................................................................199

354 


Бродац.......................................................................................................200 

Приношења...............................................................................................202 

Предстоница.............................................................................................204 

Трагајући за истином................................................................................205 

Боем..........................................................................................................206 

Пријатељ...................................................................................................207 

Баба Марин поглед на свет.....................................................................208 

Ген.............................................................................................................209 

Озарење....................................................................................................210 

Заувек одана небу....................................................................................212 

Миљковићу у помен.................................................................................213 

Разговор с Андрићем...............................................................................214 

Док капље триптих...................................................................................216 

Зов свитања..............................................................................................218 

Чекам реч..................................................................................................219 

Песничко јато............................................................................................220 

Обична песма...........................................................................................222 

Радичевићу...............................................................................................223 

Две капи истине........................................................................................224 

Заклон.......................................................................................................226 

Продужава ме барка................................................................................227 

Ти не одлучујеш........................................................................................228 

Васиона и ја..............................................................................................229 

Новинар.....................................................................................................230 

Деда у хладу стадо броји.........................................................................232 

Данашњица...............................................................................................234 

Повратак, себи..........................................................................................235 

III. БЛАГОДАТ 

Блискост....................................................................................................244 

Недореч.....................................................................................................245 

Белини твојих руку...................................................................................246 

Недостижна...............................................................................................248 

Чекање и слут...........................................................................................249 

Љубав и грех.............................................................................................250 

Хтење........................................................................................................251 

Присност...................................................................................................252 

Лепа песма................................................................................................253 

Величајући љубав....................................................................................254


Одбрани моје име шапутањем................................................................255 

Принчева песма........................................................................................256 

Зов вечног тренутка.................................................................................258 

Кад ме твоје око заљубљено гледа........................................................260 

Нежности...................................................................................................262 

Зазиви.......................................................................................................263 

Љубав је то...............................................................................................264 

Неуморна..................................................................................................266 

Хармонија.................................................................................................267 

Палић........................................................................................................268 

Зрело доба................................................................................................269 

А љубав пева............................................................................................270 

Верујући у љубав......................................................................................272 

Извор вечног живота................................................................................273 

Одблеском жена.......................................................................................274 

Жена..........................................................................................................276 

У пролазу..................................................................................................277 

Недоумица................................................................................................278 

Измишљена слика стварности................................................................279 

Од чежње саздани....................................................................................280 

Да тебе није..............................................................................................281 

Кап достојанства......................................................................................282 

Пут загледан у Чудо.................................................................................283 

Писмо у коферу за тебе...........................................................................284 

Реч коју смо заборавили..........................................................................286 

Неодређеност...........................................................................................288 

Без мисленог пада...................................................................................289 

На пољупце сведени................................................................................290 

Све се казује тобом..................................................................................291 

Верност.....................................................................................................292 

Ти си светлост мојих очију.......................................................................293 

Два света...................................................................................................294 

Он, који још не зна....................................................................................295 

Тежим путем.............................................................................................296 

Између Њега и Њe...................................................................................297 

Ако нас убије велика жеђ.........................................................................298 

А све мора ићи даље...............................................................................299 

Молба........................................................................................................304 

Уз кандило сећања, Бранку и Милици....................................................305 

Из другог смисла......................................................................................306 

Издвојени снови.......................................................................................308

356 


Бег.............................................................................................................310 

Кнегиња Милица....................................................................................... 311 

Милици Стојадиновић Српкињи..............................................................312 

Ево зида....................................................................................................314 

Микро космос............................................................................................315 

Помирење.................................................................................................316 

Љубав зренем..........................................................................................317 

Ударци,ударци..........................................................................................318 

Благослов или проклетство.....................................................................319 

Знам..........................................................................................................320 

Учинак.......................................................................................................321 

Селен поље, расели се............................................................................322 

Пазарни дан..............................................................................................323 

Повратак коренима..................................................................................324 

Драговање.................................................................................................326 

Обнављање живота.................................................................................327 

Господар сећања......................................................................................328 

На извору живе речи................................................................................330 

Умори........................................................................................................331 

Осветосављење љубави.........................................................................332 

Нисмо се случајно срели.........................................................................336 

Хлебне зоре траг......................................................................................338 

Апсолутност..............................................................................................340 

С врха огњеног језика..............................................................................341 

Јауци са Змијања.....................................................................................342 

Љубав непомутна.....................................................................................344 

Поезија речи.............................................................................................346 

Судбинска предодређеност.....................................................................348 

САДРЖАЈ..................................................................................................351 

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ................................................................................359

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ 



је магистар економских наука, књижевник, сликар, 

(пише поезију, прозу, афоризме, рецензије, слика). 

Марина Жинић, рођ. Илић је рођена 1956. у поцерском Метлићу, 

где је похађала основну школу. Гимназију је завршила у Шапцу, 

Економски факултет и последипломске студије у Суботици, где је 

постала магистар економских наука 1989. године. Од 1982. године 

са породицом живи и ствара у Новом Саду. У радном односу у АД „ 

Железнице Србије “, Васе Стајића број 2 Нови Сад, од 1982. године. 

Члан је Удружења књижевника Србије, Друштва књижевника 

Војводине, Удружења уметника Железница Србије ( иницијатор и 

један од оснивача ), Удружења књижевника „ Бранко Миљковић “ и 

др. 

Објављени наслови:Песме за децу: Свемир у шеширу 1995; Небеска 

роса 1997; Звоно у оку ћилибара 1998; Пољубац од пусице 2000; 

Бројанице 2003; Српска дивонија 2009, Сустиж 2000 ( роман ); Песме 

за одрасле: Претпокајање 1995; Восклик 1997; Вечерас сам Јефимија 

2001; Изданак 2001; Драговање 2003; Кандило 2006; Вилин сан 2007 

( поема ); Видине 2008, Светодарни круг 2011 ( изабране песме ). 

Објављивала је у часописима и електронским путем, присутна у 

антологијама за децу и одрасле. Поједине песме су превођене на: 

енглески, руски, грчки и бугарски. 

Награде: Златни песнички прстен 1998; Најбоља религиозна 

песма 2000; Песнички крчаг 2000; „ Момчило Настасијевић “ 2006; 

Светосавска 2008; Венац врдничке виле 2014. и друге. 

Сликарством се успешно и активно бави од 2004. године. Излагала 

је самостално и колективно у земљи и иностранству, учествовала на 

више уметничких колонија.

358 


Време нас учи, тамо где почињемо ми, 

завршава Абсолут.



ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МЕНИ 

Библиотека Дар љубави 

Књига 17 

РЕЦЕНЗЕНТИ: 

Проф. др Милица Грковић 

Др Зоран Ђерић 

мр Жарко Аћимовић 

ИЗДАВАЧ: 


КОНТАКТ: 

e-mail: marinailic@sezampro.rs 

marinazinicilic@gmail.com 

sajt: www. marinazinicilicart.com 

СЛИКА НА КОРИЦАМА 

и слике - илустрације у књизи: 

Рад Марине Жинић Илић 

ШТАМПА: 

Принт студио M&A 

2015.

360 


CIP – Каталогизација у публикацији 

Библиотека Матице српске, Нови Сад 

821.163.41-14 

ЖИНИЋ Илић, Марина, 1956- 

Јеванђеље по мени : триптих / Жинић Илић 

Марина. - Нови Сад : Марина Ж. И., 2015 

(Нови Сад : М@A). - 362 стр. :слике,илустр. ; 

20 cm. - (Библиотека Дар љубави) 

Тираж 200 

ISBN 978-86-909101-4-4

Marina Zinic Ilic - Jevandjelje po meni-

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?