EGO

Egomagazin

ARHITEKTURA, ENTERIJER, DIZAJN

EGO

MAGAZIN

0010

2015


VREME JE ZA POKLONE

popust 5 - 20% na lampe i kućni dekor

14/12/15 - 15/01/16

količine su ograničene


CAPE COD

The new bathroom series by Philippe Starck. www.duravit.pl

|Gospodar Jevremova 24 | 011 630 47 44 063 257 186 | italica.beograd@gmail.com|

www.italica.rs


K o n t a k t B e o g r a d: A N T A R E S S T O L I C E d.o.o.

Srbija Novi Beograd 11070 Antifašističke Borbe 23Đ

Tel: +381 11 63 03 962 fax: +381 11 31 21 315

mobilphone: +381 62 669 068

mail:officebeograd@antares-stolice.com - See more at:

http://www.antares-stolice.com/#sthash.qamuD53z.dpuf

LUC

RUĐER NOVAK-MIKULIĆ & MARIJA RUŽIĆ

Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43,

e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs


010/011

Irena Kilibarda, apartman u Parizu

Ego magazin

decembar 2015 / N°0010

012/013

Hotel InterContinental, Davos, Švajcarska

014/015

Butic Hermes, Majami

016/017

Faena Hotel, Majami

018/019

Arper u New York-u

020/021

The Marmara Park Avenue

022/023

Restoran Inday u New York-u

026/031

ByLassen

Casa Fayette, Guadalahara, Mexico

032/055

Pitsou Kadem Architects

056/069

Vo Trong Nghia Architects

070/097

The Grand hotel Tremezzo

098/107

Casa Fayette, Guadalahara, Mexico

108/119

Kontrast, Oslo, Norveška

120/129

Irena Kilibarda, apartman u Parizu

130/147

Maturity Fun


012/013 www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Hotel InterContinental

Davos, Švajcarska

stablo bora inspirisalo je arhitekte da isprojektuju objekat koji je postao najatraktivniji

hotel na švajcarskim Alpima. Smešten naspram dramatičnih

Graubunden Alpa, Hotel InterContinental u Davosu projektovao je Oliver

Hofmeister iz minhenske firme Oikios. Arhitekta je upotrebio ‘gipku a ipak oštru

formu’ za hotel sa 213 soba. Fasada nalik stepeništu, prema mnogim stručnjacima,

nije bila je moguća za izvođenje. ona sadrži 791 čelični panel koji preklapanjem

stvaraju jedinstvenu strukturu. arhitekta je izabrao metalnu oblogu u

šampanj boji, a slična samo zagasita paleta boja primenjena i u enterijeru. javni

prostori uključuju Studio Grigio, restoran na poslednjem spratu, alpsku

poslastičarnicu Capricorn, bar i salon Nuts & Co, kao i neizbežni alpski spa centar.

Gostima sa istoka namenjen je restoran azijske hrane i bar Matsu, inspirisan

poznatim japanskim tavernama ‘izakayama’.

http://davos.intercontinental.com/en/welcome-to-the-intercontinental-davos

http://www.oikios.de/

tekst: Ego


014/015

www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Novi butik Hermès, Majami

RDAI

Spremajući se za manifestacije POPUT Art Basel i Design Miami, gradski Dizajn distrikt

se ubrzano razvijao. Ono što je pre samo godinu dana bio ‘pačvork’ luksuznih

radnji postalo je pravi kvart. Iz svoje kancelarije na četvrtom spratu, preduzimač

Craig Robins posmatrao je grad i razmišljao: ‘tamo restorani, ovde umetničke

galerije, radnje svuda, sa hotelima i trgovima...’ Jedan od simbola promene bilo je

nedavno otvaranje radnje Hermès. Projekat je uradila pariska firma RDAI. Butik je

zapravo volumen obložen staklom, okružen šumom čeličnih šipki obojenih u belo.

‘Klima je sve vreme fantastična,’ kaže direktor RDAI Denis Montel, objašnjavajući

odluku dizajnerskog tima da radnju ‘uvije’ u prozirno staklo. geometrija, koje

daju dozu privatnosti, savršeno se uklapa u okruženje Majamija. ‘Sunčevo svetlo

je ovde veoma jako, pa podele na fasadi stvaraju vibracije i senku, objašnjava Montel.

‘Inspirisalo me je korenje banyan drveća,’ dodaje, misleći na efekat slojeva

koji stvara fasada. ‘Majami je otelotvorenje sna, pomalo i raja,’ kaže direktor Hermès-a

Axel Dumas, pokazujući ka plavom nebu. Firma RDAI je drveće predvidela i u

nišama u prizemlju, što dodatno obezbeđuje senku unutrašnjem prostoru. ‘Želeo

sam da sve izgleda kao da smo zgradu izgradili oko drveća,’ objašnjava Montel.

Ulično ZELENILO sada već jasno markira liniju ulice, krasi krovove zgrada i pejzaž

čitavog kvarta. Gledajući kroz prozor svoje kancelarije, Robins sada kaže: ‘Ovo je

pravo susedstvo. Drveće čini svu lepotu i razliku.’

tekst: Ego

fotografije: Hermes, http://www.rdai.fr/

http://www.hermes.com/index_default.html


016/017 www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Faena Hotel, Majami

The Faena District u Majami Biču je drugi deo projekta Alana Faene, I predstavlja

transformaciju investitora od modnog dizajnera u kulturnog inženjera. Radi

se zapravo o nastavku njegovog prvog projekta Puerto Madeiro u Buenos Airesu,

kojiM se proslavio u modnoj industriji Argentine, njegovoj rodnoj zemlji. Poznat

po svom belom autfitu, uključujući i šešire, Faena je u odličnoj fizičkoj formi,

STEKAO ju JE TOKOM šetNJE po građevinskoj lokaciji tri puta dnevno NADGLEDAJUĆI

KAKO njegov projekat u Majami Biču raste. ‘To je budućnost. Jedinstveni utopijski

grad za um koji brzo radi,’ objašnjava Faena. To je tipična izjava za ovog čoveka,

a ‘jedinstveno’ je reč koju veoma često upotrebljava. Ovaj projekat ima stav i koherentnost

koji potiču iz razmišljanja o velikim poduhvatima. Faena ništa ne

prepušta slučaju. Smešten na Collins aveniji, glavnom potezu Majami Biča, objekat

je oblikovan kao četiri kule koje sadrže Faena Forum, umetnički centar

sa prodajnim prostorima i parkingom. U ‘sendviču’ između dva istorijska objekta

nalaze se dve nove stambene kule, nedavno otvorene Faena House i Faena

Versailles Contemporary koje je projektovao Brandon Haw, saradnik studija

Foster+Partners u vreme kada je Faena House nastajala. Fasade oba nova objekta

stvaraju jedinstvo sa arT-deko nasleđem nekadašnjeg hotela Versailles (sada

hotel Faena Versaille Classic), i sa modernističkom arhitekturom Majamija

nekadašnjeg hotela Saxony (sada Faena Hotel Miami Beach), katalizatorom celokupnog

razvoja.

tekst: Ego

http://www.faena.com/


018/019

www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Prvi Arper izložbeni salon u

njujorškom loftu

Arper

Italijanska kompanija Arper, iako specijalizovana za proizvodnju kancelarijskog

nameštaja, neprekidno teži osvežavajućem pristupu prilikom lansiranja

noviteta. Isto se može reći i za novi dom u Njujorku – živopisni izložbeni salon

u Soho-u, sasvim nalik savršenom penthausu. Smešten na drugom spratu zgrade

iz 1904.godine, Arper showroom se prostire na preko 4000m². Veliki prozorski

otvori omogućavaju da prostor bude ispunjen dnevnom svetlošću. I sasvim u

skladu sa modernim katalogom Arper proizvoda, sam prostor je minimalistički.

Arhitekta Solveig Fernlund kaže: ‘’Koncept projekta za showroom zasnovan

je na želji da se što više zatečenog očuva, da bi se naglasila originalna

struktura lofta. Stubovi, podovi, malterisani zidovi i plafoni su obnovljeni,

a sam prostor je oslobođen tako da je formiran showroom/galerija koja je i

prostrana i intimna.’’ Okačeni o tavanicu, prozračni tekstilni paneli elegantno

dele prostor na četiri zone koje dozvoljavaju da se Arper kolekcije dožive

pojedinačno i kao celina. Pod kreativnim vođstvom španske dizajnerske firme

Lievore Altherr Molina, dugogodišnji saradnici brenda, izmešali su Arper lifestyle

proizvode poput Jean-Mari Massaud sofe Steeve, Simon Pengelly stola

Nuut, sa Kinesit kancelarijskom stolicom koja nosi posebne tehničke karakteristike

– a sve u skladu sa balansom koji je predstavlja odnos poslovnog i

toplog kućnog ambijenta kakav karakteriše home-office.

tekst: Ego

http://www.arper.com/stories/?lang=en,

http://www.idc.rs/products/arper/


020/021

www.ego-magazine.com

NOVOSTI

The Marmara Park Avenue,

New York, USA

Joe Ginsberg

Većina hotela želi da oda utisak ’doma daleko od doma’, ali samo nekolicini

njih to uspeva. jedan takav primer je hotel The Marmara Park Avenue. Smešten

u kvartu Murray Hill na Menhetnu, ovaj hotel je topla i gostoljubiva mešavina

eklektičnog šarma koji ostavlja utisak dobro uređenog njujorškog doma. Za

sve to, zasluge pripadaju dizajneru Joe Ginsbergu, čiji su elegantni metalni

nameštaj i tapet uspešno ukombinovani sa brojnim po meri izrađenim detaljima

kao što su dva mermerna stola u obliku klavira, kamin koji je obešen o tavanicu

i elegantni čelični vestibil. Kao najnovije, reprezentativno i glavno izdanje

jedne istanbulske ugostiteljske grupe, hotel sadrži 128 soba uključujući

trosobni apartman sa pogledom na Empire State Building, wellness centar i

luksuzna turska kupatila.

tekst: Ego

http://park.marmaranyc.com/

http://www.joeginsberg.com/the-marmara-park-avenue/


022/023 www.ego-magazine.com

NOVOSTI

Restoran Inday u Njujorku

Brzu hranu obično ne povezujemo sa zdravim načinom ishrane, ali novo mesto

u njujorškom kvartu NoMad čini baš tu razliku. Inspirisan živim ukusima Indije,

restoran Inday je opušteno i moderno mesto koje spaja delove indijske i kalifornijske

kuhinje. Prigrlivši moderni način usluge, restoran u svojim jelima

nudi bazu od pirinča, salate ili iseckanog karfiola. Marinirani ili začinjeni

proteini (kao što je stek, losos, piletina, ćuretina ili tofu) dodaju se kasnije, uz

sezonsko povrće i garnirung kao što su na primer krastavci, jogurt i čips od

sočiva. Osnivač restrana je Basu Ratnam, koji je nesumnjivo bio inspirisan kuhinjom

svoje majke. Jelovnik Inday-a povezuje nasleđe Kalkute sa korenima njegovog

oca. Rezultat ovakvog spoja su kombinacije sveže pripremljenih, laganih i

ukusnih jela. Konzumiraju se u kombinaciji sa domaćim sokovima od ceđenog

voća ili ledenim čajem od hibiskusa.

tekst: Ego

http://indaynyc.com/


024/025

www.ego-magazine.com

Ljubomir Janković

Ego magazin # 0010

Glavni i odgovorni urednik: Ljubomir Janković

It + web: o3art

Asistent urednika: Dostana Janković

Novinar: Jelena Blagojević

foto: Vladimir Milosavljević, PIKI

The Grand hotel Tremezzo

Naslovna stranica Ego magazina [0010],

http://bylassen.com/

Poštovani čitaoci, Pred vama je deSETI broj PDF IZDANJA ego magazina. NADAMO SE DA je IZ-

BOR PRILOGA DOVOLJNO INTERESANTNI KAO BI NAS PREPORUČILI VAŠIM PRIJATELJIMA I SARADNICI-

MA. GLAVNE TEME U NOVOM BROJU SU ENTERIJERI KOJI NAM DOLAZE IZ NJUJORKA, MAJAMIJA, OSLA,

PARIZA, LAGO DI COMA, GUADALAHARE, LONDONA, ZHUBERI CITY-JA. RAZNOLIKOST I PRAVO NA

DRUGAČIJE MIŠLJENJE SE PODRAZUMEVA. DEO TRENDOVA KOJE SMO PRIKAZALI MOGU SE PRONAĆI

I U BEOGRADU. DONOSIMA VAM I PRIKAZ IZLOŽBE ALEKSANDRE POPOVIĆ. IZABRANE ŽENE NOSE NA

FOTOGRAFIJAMA MUŠKO DONJE RUBLJE (WOMEN WITH BALLS). VEROVATNO ĆE OVAJ PRILOG IZAZ-

VATI RAZNE KOMENTARE ALI PORUKA JE JASNA. ŽENE ŽELE NEŽNOST I PAŽNJU, STARE VREDNOSTI

U MUŠKO ŽENSKIM ODNOSIMA. MUŠKARCI, PREUZMITE ODGOVORNOST I POSTANITE PONOVO

ZAŠTITNICI NEŽNIJEG POLA. IAKO IT TEHNIKA SVAKODNEVNO DONOSI NOVA PRAVILA, ČOVEK NE

MENJA SVOJE BIĆE TAKO BRZO. MOŽDA JE RETRO NOVI FUTUR?

SREĆNE NOVOGODIŠNJE I BOŽIĆNE PRAZNIKE ŽELI VAM REDAKCIJA EGO MAGAZINA.

Restoran Kontrast, Oslo

148/165

Rebel Gym-Studio C102

166/179

Aleksandra Popović

180/189

Pray Eyewear

190/209

Lina Bo Bardi

By Lassen


026/027 www.ego-magazine.com

PROMO

BY LASSEN

by Lassen je čuveni danski brend. OSTVARIO JE SaraDNJU sa brojnim dizajnerima,

uključujući dvojicu najvećih danskih arhitekata: Mogens

Lassena i Flemminga Lassena. Braća Lassen su bili vrlo talentovani,

nagrađeni brojnim nagradama i priznanjima za svoj jednistveni

dizajn i ikoničnu arhitekturu. Misija brenda by Lassen je da nastavi

tradiciju dobrog dizajna, Zato što dobar dizajn traje generacijama.

Istorija Kubusa

Mogens Lassen je radio na svećnjaku Kubus VRLO dugo pre nego

što je 1962.godine dobio oblik koji danas znamo. Kubus je stajao na

njegovom stolu dok je on razmišljao o razvoju njegovog dizajna.

Moguće je da je Mogens Lassen bio disleksičan, ali je njegov osećaj za

proporcije i matematiku bio besprekoran: svaki pojedinačni svećnjak

Kubus proizveden je sa tačnIM odnosOM stranica, proračunatih sa

velikom preciznošću. Apsolutno ništa nije prepušteno slučaju! Tako

je i nastala cela kolekcija svećnjaka. Mogens Lassen JE voleo da

eksperimentiše sa novim oblicima i funkcijama. Tokom svog života,

držao je na radnom stolu malu parnu mašinu koju je pokretao svaki

put kada bi njegov rad bio u zastoju – i mašina bi tada generisala

nove ideje i omogućila mu da nastavi sa radom. Uvek je bio pun

poštovanja za mašinstvo i način na koji su funkcioNISALE MAŠINE. 1962.

godine lokalni zanatlija iz grada Ordrupa izradio je prve primerke

svećnjaka Kubus 8. Porodica čuvenog krznara Birgera Christensena

kupila je jedan od njih i bila je toliko zadovoljna izgledom Kubusa

da je organizovla večeru za prijatelje kako bi im ga pokazao. Finn

Juhl, ćerka i zet Mogensa Lassena bili su takođe prisutni na večeri.

Kubus 8 je bilo veoma cenjeno umetničko delo, postavljeno u sredini

trpezarijskog stola. Proizvodi kolekcije Kubus nisu počeli odmah da

se masovno proizvode, već su bili rezervisani za porodicu, dobre pOZ-

NANIKE i bliske prijatelje arhitekte. Danas, svećnjaKE Kubus izrađuju

vešte zanatlije u gradu Holstebro, i predstavljaju istinsku veštinu

danskih zanatlija. Sa razvijenim osećajem za savremeni funkcionalizam,

Mogens Lassen je dizajnirao ikonu dizajna - svećnjak Kubus.

KOJI je stekao status internacionalne ikone modernog dizajna među

arhitektima i poznavaocima dizajna širom sveta.

tekst: Ego

Fotografije: http://bylassen.com/

Više informacija na http://bylassen.com

www.idc.rs, www.ego-magazine.com


028/029 www.ego-magazine.com


030/031 www.ego-magazine.com


032/033

www.ego-magazine.com

U čast senki, Pitsou Kedem Architects


034/035 www.ego-magazine.com


036/037 www.ego-magazine.com


038/039

www.ego-magazine.com

Pitsou Kedem Architects

Arhitekti: Pitsou Kedem Architects

Lokacija: Tel Aviv-Yafo, Izrael

Projektni tim: Pitsou Kedem, Irene Goldberg, Hila Sella

Površina: 580m2

Godina izgradnje: 2014

Fot: Amit Geron

Stajling: Eti Buskila i Irene Goldberg

Površina parcele: 1000m2

Volumen i prostor ovog objekta spojeni su perforiranom patiniranom čeličnom (Cor-Ten)

strukturom koja kreira i postavlja jasne granice doma. Ova struktura određuje količinu

sunčeve svetlosti koja prodire u unutrašnjost i kontroliše pogled u i iz objekta stvarajući

istovremeno kontrolisani, vizuelni dijalog između unutrašnjosti i spoljašnjosti. Ova jedinstvena

struktura sastavljena je od slojeva i površina. Centralni stambeni prostor organizovan

je oko dnevnog boravka i vrta. Čelična struktura stvara međuprostore koji spajaju

spoljašnjost i unutrašnjost. Spoljašna površina, patinirani čelični sloj, izgleda kao dvodimenzionalna

iz daleka, a u stvari, ima zapreminu i može se iskusiti skoro kao skulptura ili

umetničko delo ne sam po pitanju svoje funkcije, već i kao konstruktivni deo objekta. Ista

ova struktura stvara i najvažniji element čitavog objekta, element koji nema fizički aspekt i

ne podrazumeva ni volumen ni prostor – a to je ‘sloj’ senke. Senke projektovane na zidove

i pod rezultat su rane faze projektovanja spoljašnje strukture, koja je u odnosu sa uglom

pod kojim sunčeva svetlost pada na tlo. Ova rana faza projekta omogućila je arhitektima

da kreiraju zone i površine koje su upotrebljene kao ‘platno po kome senke slikaju’. Objekat

je izgrađen od velikih betonskih zidova i, bez pokreta svetla i senke, izgledaju gotovo manastirski.

Senke se kreću po površinama objekta i stvaraju dinamičnu dramu koja čini da

celokupna masa izgleda kao da je živa i pokretljiva. Ponekad senke stvaraju geometrijske

oblike koji se protežu celom dužinom zida i mešaju nijanse i dubinu sivih zidova. Svetlost

i senka na strukturi pojačavaju iskustvo korisnika u prostoru i obezbeđuju prostor

strukturalnim bogatstvom, pokretom, čak i izvesnom misterijom. Odabrani materijali za

konstrukciju zgrade su svi u ‘sirovom’ obliku (beton, patinirani čelik i drvo), dok jedino

sunčeva svetlost menja njihove boje tokom dana. Čelik danju ima narandžastu boju, a kako

veče pada, izgleda gotovo crn. Upotreba resursa koga ima u izobilju zahvaljujući lokalnoj

klimi – sunčeve svetlosti, omogućilo je dizajneru da stvori čitav svet kontrasta i neizvesnosti

u jednom projektu: između masivnosti i lakoće, tišine i dinamičnosti, jednostavnog i

složenog, svetlog i tamnog, misterioznog i poznatog. Zajedno, oni su obogatili strukturu i

sa arhitektonske tačke gledišta i sa gledišta odnosa između objekta i onih koji žive u njemu.

Vrt sa kaktusima pojačava ovu sušnu atmosferu i tišinu dok same senke biljaka na betonskim

zidovima i tavanicama oživljavaju vrt i imaju značenje simbola čitavog projekta.


040/041 www.ego-magazine.com


042/043 www.ego-magazine.com

OSNOVA PRIZEMLJA

OSNOVA PODRUMA

OSNOVA SPRATA


044/045 www.ego-magazine.com


046/047

www.ego-magazine.com

presek


048/049 www.ego-magazine.com


050/051 www.ego-magazine.com


052/053 www.ego-magazine.com


054/055 www.ego-magazine.com


056/057 www.ego-magazine.com

Kuće za drveće - Vo Trong Nghia Architects


058/059 www.ego-magazine.com


060/061 www.ego-magazine.com

Vo Trong Nghia Architects

Lokacija: Tan Binh District, Ho Ši Min, Vijetnam

Odgovorni projektant: Vo Trong Nghia, Masaaki Iwamoto, Kosuke Nishijima

Površina: 226m2

Godina izgradnje: 2014

Fotografije: Hiroyuki Oki

Investitor: Wind and Water House JSC

Cena: 156,000 USD

Kao posledica brze urbanizacije, gradovi u Vijetnamu odvojili su se od

svojih urbanih korena. U gradu Ho Ši Minu, na primer, samo 0,25%

površine celog grada pokriveno je zelenilom. Zagušenje prouzrokovano

motorima svakog dana stvara gužve i zagađenje vazduha. Kao rezultat,

nove generacije u urbanim sredinama izgubile su vezu sa prirodom. Kuće

za drveće, tipske kuće sa malim budžetom od 156000 dolara, pokušaj su

da se ovo stanje promeni. Cilj projekta je da zelene površine vrati gradu,

smeštajući veliko tropsko drveće na krovove stambenih objekata. Pet betonskih

kutija projektovano je da budu bukvalno saksije za sadnju drveća

na krovovima. Sa malim slojem zemlje, ove ‘saksije’ funkcionišu i kao

bazeni za kišnicu , pa se sa velikim brojem ovakvih objekata smanjuje i

mogućnost pojave oblinih poplava u gradu.

Urbani kontekst

Kuća se nalazi u distriktu Tan Binh, jednom od najgušće naseljenih

stambenih kvartova U Ho ši Minu, gde veliki broj malih kuća čini gusto

izgrađeno tkivo. Lokacija je zapravo preostala neizgrađena površina u

predgrađu, i prilazi joj se malom pešačkom ulicom. Prilagodivši se urbanom

tkivu, ova kuća je projektovana kao skup manjih fragmenatakubusa.

Okružena sa svih strana tipičnim vijetnamskim kućama u nizu,

Kuća za drveće deluje kao prava oaza.

Planiranje

Smešteni u okviru parcele nepravilnog oblika, pet kubusa su pozicionirani

tako da formiraju centralno dvorište sa malim baštama između.

Kubusi su ka centralnom dvorištu otvoreni velikim staklenim vratima i

prozorima kako bi bio omogućen prolaz dnevne svetlosti i provetravanje,

dok na bočnim stranama ostaju zatvorene zbog privatnosti i sigurnosti.

Zajednički prostori kao što su trpezarija i biblioteka nalaze se u prizemlju.

Na gornjem nivou nalaze se spavaće sobe i kupatila. Ove prostorije

su međusobno povezane čeličnim strehama nalik mostićima. Dvorište

i vrtovi, u senci drveća, postali su deo dnevnog boravka u przemlju.

Neutrališući granicu između unutrašnjosti i spoljašnjosti, kuća nudi

tropski ambijent koji koegzistira sa prirodom.

Materijali

Upotrebljeni su lokalni i prirodni materijali kako bi se smanjili troškovi

i uticaj na okolinu. Spoljašnji zidovi izvedeni su od betona livenog na

licu mesta, sa oplatom od bambusa, dok su opeke lokalne proizvodnje

upotrebljene za oblogu unutrašnjih zidova. Vazdušni prostor između betona

i opeka štiti unutrašnji prostor od preteranog zagrevanja.


062/063 www.ego-magazine.com


064/065

www.ego-magazine.com


066/067 www.ego-magazine.com


068/069 www.ego-magazine.com

sizuacija

osnova sprata

osnova prizemlja

presek


070/071 www.ego-magazine.com

The Grand Hotel Tremezzo


072/073 www.ego-magazine.com


074/075 www.ego-magazine.com


076/077 www.ego-magazine.com


078/079 www.ego-magazine.com


080/081 www.ego-magazine.com


082/083

www.ego-magazine.com

The Grand Hotel Tremezzo

http://www.grandhoteltremezzo.com/en/home/

Moda: Francesca Cefis

Frizura i šminka: Claudia Malavasi

Model: Yana Petrova za IMG

The Grand Hotel Tremezzo, sa pogledom na jezero Komo, planine i vrtove vile

Carlotte, kako i samo ime nagoveštava, predstavlja čudni dekadentni arhitektonski

‘biser’.Objekat u stilu art-nouveaua otvorili su 1910.godine Enea Gandola i njegova

supruga Maria Orsolini, da bi ga tridesetih godina preuzela porodica Sanpietro.

Greta Garbo je tu snimila svoj film Grand Hotel (soba broj 113 je nazvana Greta

Garbo, u njenu čast). Hotel je ponovo, tokom sedamdesetih, promenio vlasnika, a

prošle godine je Valentina De Santis postala direktor, predstavljajući treću generaciju

porodice De Santis na čelu hotela. Nova direktorka je odlučila da Hotel uvede

u dvadeset prvi vek ne oduzimajući mu ništa od njegovog originalnog šarma. Naprotiv,

hotel je postalo omiljeno mesto: nema iPadova već su tu novine u drvenim

držačima, kao i stolica na ljuljanje u pastelnim tonovima. Lokalna arhitektonska

firma Venelli Kramer odigrala je ključnu ulogu u procesu renoviranja i ponovnog

aktiviranja hotela izgradnjom novih spa sadržaja. Arhitekti su projektovanje počeli

pretvaranjem uzanog pasaža ispod glavnog ulaza hotela u Espa spa centar. On sadrži

bazen dužine 15 metara i prostor za sunčanje sa pogledom na jezero. Projektanti su

takođe intervenisali i u nivou temelja, povezavši ovaj neugledni uzani prostor sa eksternim

đakuzijem i salonom. Prostorija za tretmane i garderobe smeštene su ispod

objekta, ponovo iskorišćavajući prethodno neiskorišćeni prostor, ali i dodajući crni

venecijanski mermer, persijski oniks, drvenu oblogu izvedenu u vertikalnom slogu,

sve ‘made in Italy’, kako bi stvorili luksuznu ‘pećinu’ jednostavnih linija. Arhitekti

su zatim unapredili nekadašnji fitnes centar, smešten u zasebnoj vili, kako bi stvorili

novi T Spa centar koji sadrži i đakuzi, saunu i tursko kupatilo. Nedavno je otvoren

i najstariji deo objekta, vila Emilia, smeštena odmah do spa centra. U njoj se nalaze

sobe za masažu, hamam, soba za relaksaciju i gostinski apartman. Hamam, izrađen

od Lasa mermera, ima izdignutu platformu za masažu, sobu sa parom, kadom i

tuševima. Beauty zona sadrži tri kabine za tretmane koje su obložene drvetom, dok

je pod pulta za manikir izrađen poput venecijanskih mozaik podova. Stolovi za

manikir izrađeni su od sive hrastovine, a prostor je opremljen mermernim stolom

kompanije Flexform, foteljama Minotti i lusterom Penta. U susednoj sobi sobi za

relaksaciju, originalne fresko slike na tavanici i kamin su restaurirani. U vili se nalazi

i apartman Emilia, za one koji ne žele da odsedaju daleko od spa centra. Apartman

nudi privatni pristup spa sadržajima i ima veliki đakuzi, dva tuša i sopstvenu sobu

sa parom, svi u Lasa mermeru. Spavaća soba površine 20m2 sadrži krevet sa uzglavljem

tapaciranim somotom, za slučaj da vam se prispava nakon svih tih tretmana.


084/085 www.ego-magazine.com


086/087 www.ego-magazine.com


088/089 www.ego-magazine.com


090/091 www.ego-magazine.com


092/093 www.ego-magazine.com


094/095 www.ego-magazine.com


096/097 www.ego-magazine.com


098/099 www.ego-magazine.com

Casa Fayette, Guadalahara, Mexico


100/101 www.ego-magazine.com

Casa Fayette, Guadalahara,

Mexico

http://www.casafayette.com/

http://www.dimorestudio.eu/

Smeštena u umetničkom distriktu u Guadalahari, kuća Casa

Fayette je najnovije zdanje meksičke ugostiteljske grupe Grupo

Habita koja gradi boutique hotele. Pod vođstvom milanskog

arhitektonskog studija Dimorestudio, ovaj objekat spojio je

modernizam pedesetih godina i zanate regije Jalisco u kojoj se

nalazi Guadalahara, drugi po veličini grad u Meksiku i rodni

grad čuvenog arhitekte Luisa Barragana.

37 soba, bazen i spa centar smešteni su u događenoj kuli-bloku.

Gotovo manastirski mir oseća se u sobama u kojima bledo zelena,

multifunkcionalna uzglavlja, služe i kao pregradni zidovi

i kao garderobni ormari. Slobodnostojeće kade zauzimaju

centralno mesto u kupatilima koja su obložena čuvenim mermerom

iz Karare. Vrata su izrađena u stilu Pita Mondriana, iz

segmenata različitih boja.

U ovoj kolonijalnoj kući kao da se oseća prisustvo Karmen Mirande

i Hemingveja, naročito u baru, gde je upotrebljena Barraganova

paleta boja koja efektno naglašava printove sa tropskim

motivima.


102/103 www.ego-magazine.com


104/105 www.ego-magazine.com


106/107 www.ego-magazine.com


108/109 www.ego-magazine.com

Kontrast- Oslo, Norveška


110/111 www.ego-magazine.com


112/113 www.ego-magazine.com

Mikael Svenson

KONTRAST

Kontrast je moderni skandinavski restoran sa fokusom na upotrebi lokalnih sastojaka i namirnica. Naši

glavni ciljevi su da ponudimo organske i etički uzgajane i dobijene sastojke svetskog kvaliteta, a iz

Norveške, i da predstavimo farmere koji ih proizvode. Odlučili smo da koristimo životinje koje su živele

slobodno i divlje svoje živote. Srećne životinje su dobre životinje.

O MIKAELU

Rođen sam i odrastao u Skaneu, u selu, među farmerima i prostranim pejzažima.

Kontrast je san koji sanjam petnaest godina. Tada sam odlučio da postanem šef.

Moja karijera šefa počela je u školi u Kristianstadu, i odatle kroz različite poslove i prakse oko Skanea.

Tamo sam otkrio svoju ljubav prema kvalitetnim proizvodima koji potiču iz lokalnog područja.

‘’Krajnji rezultat nije ništa bolji od kvaliteta proizvoda sa kojima počinjete.’’

Moja karijera se nastavila u Oslu u restoranu Le Canard pre jedanaest godina. Nakon toga, radio sam

u Evropi u nekoliko restorana. Među njima su bili i čuveni španski restorani Quique Dacosta i Martin

Berastegui, pre nego što sam se vratio u Oslo.

Nazad u Oslu, učestvovao sam u lansiranju restorana Madu i Tjuvholmen Sjømagasin, gde sam radio

kao asistent šefa.

Sada je došao red da ostvarim svoj san.

5 minuta sa… Šefom Mikaelom Svensonom

Imali smo zadovoljstvo da razgovaramo pet minuta sa glavnim šefom i vlasnikom jednog od restorana

koji neguje lokalnu proizvodnju i sastojke kako bi pripremio moderna jela inspirisana i prirodom i

istorijom.

Gde i kada ste rođeni?

Rođen sam 1982.godine u jugoistočnom delu Švedske – Skaneu, malom selu pod nazivom Brosarp.

Kada ste postali svesni da želite da postanete šef?

Nisam znao dok nisam pošao u školu za kuvare kada sam imao šesnaest godina.

Ko Vas je učio da kuvate?

Svi kuvari I šefovi sa kojima sam radio u Norveškoj, Švedskoj, Španiji, kao i tokom dve turneje po Danskoj

i Engleskoj.

Koji je najveći uspeh Vaše dosadašnje karijere?

Otvaranje Kontrasta! Ovih dana slavimo dve godine od otvaranja!

Recite nam nešto o svom restoranu u jednoj rečenici.

Trudimo se da pripremamo savremenu, zanimljivu hranu sa našim kontrastom – koristeći što je moguće

više organskih i lokalnih proizvoda.

Omiljeno jelo koje volite da pripremate/jedete?

Sezonska hrana kuvana srcem.

Omiljena destinacija vezana za hranu?

Pošto nikada nisam bio u Njujorku, a želim da odem, mogu reći - Njujork

Kao šef, kojoj osobi se najviše divite?

Mnogim ljudima. Da, svima sa kojima sam radio. Ali ne možete biti šef u Skandinaviji u mojim godinama

bez uticaja Renea Redzepija iz restorana Noma. Ako to poreknete, lažov ste. I naravno, pomenuo

bih restoran Quique Dacosta u Španiji.

Bez koje namirnice ne biste mogli da živite?

Bez putera.

Omiljeno pivo ili vino?

Ne mogu reći da imam omiljeno. Volim da isprobavam nove stvari. Trenutno ipak više volim vino.

Šta prvo uradite kad ustanete ujutru?

Čitam mejlove.

Šta radite kada ne kuvate?

Mislim o hrani.

Da niste šef, šta biste radili?

Igrao hokej na ledu, pretpostavljam!

IZVOR https://www.neeach.com/5-minutes-with-chef-mikael-svensson/316/

http://www.andtradition.com/, http://www.idc.rs/


114/115 www.ego-magazine.com


116/117 www.ego-magazine.com


118/119 www.ego-magazine.com


120/121 www.ego-magazine.com

Irena Kilibarda, apartman u Parizu


122/123 www.ego-magazine.com

35 155.5 100 155

233

15

98

90 109.5

90

1178

543 5

575.

55

500.5


124/125 www.ego-magazine.com

Irena kilibarda

Mnoge arhitekte sanjaju na naprave bar jedan projekat u gradu svetlosti; kakvo je tvoje iskustvo

nakon ovog enterijera apartmana?

To je sad “ono” pitanje “da li bi voleo da si najpoznatiji arhitekta na svetu”?

Ne. To je pitanje: kako je teklo izvođenje enterijera koje podrazumeva detalj, majstore, kontrolu

celokupnog procesa van Beograda?

Uvek je zanimljivo raditi na drugi lokacijama, sve je drugačije: godinama radite u Beogradu, znate

gde šta postoji, navikli ste i sve je pristupačnije; ovde mora da se napravi plan i malo bolja organizacija

- pogotovu što Francuzi NISU organizovani, ništa ne isporuče na vreme, malo je komplikovano

za rad. Ako organizujete ekipu iz Beograda, pa da se tamo sve sklopi, onda samo treba posvetiti

“danonoćno i više pažnje” tome (smeh)... ali je dobro iskustvo - drugačije je nego raditi u Nemačkoj,

ili u Africi, ili u Engleskoj - sve to ima svojih poteškoća, nigde nije lako. Mislim da je najlakše na

našem terenu!

Da li bi ponovo radila na isti način, kada bi ponovo radila u Parizu?

Bih! Ima nekih najava, biće! Videćemo... ali - da, uvek bih radila sa istim ljudima u istoj organizaciji,

jer mislim da naši ljudi odavde mogu dosta kvalitetnije da urade izvođenje, nego tamo, sa ljudima

koji su lokalci. Takođe, po pitanju cene: razlika je deset puta (u korist investitora)!

Šta nam možeš reći o izabranim bojama u stanu?

Boje u stanu i sam stil - nešto što je ravno, nema ručki, vizuelno dosta jednostavno... tražio je sam

klijent. Možda bih ja stan u Parizu, sa tim visokim plafonima, pariskim prozorima, možda bih ja to

malo drugačije, možda bih više na neki “pariski” fazon enterijera (vezano za gips) uradila, sa nekim

naravno modernim komadima nameštaja... Ali - klijent je tražio da sve više liči na italijanski nego na

francuski enterijer. Tako da su tu takve i boje - on je hteo da bude belo, kombinacija bele-crne-sive.

Detalj-boju nije znao koju bi ubacijo, to sam ja predložila - boju koja će malo da “otvori” enterijer -

žuta. To je i boja metalne konstrukcije stola...

“TableT” je pronašao svoje mesto u dnevnom boravku...

Da! Pošto je čovek od početka zaljubljen u sto - od 2013. kada ga je prvi put video, te je uspeo da

dobije jedan mali sto (smeh), koji se dosta dobro uklopio u ceo taj enterijer, pogotovu za komade

nameštaja od poznatijih dizajnera.

Kako ste se odlučili za niske crne radijatore? To nekako pripada više “industrijskom dizajnu”?

To je bila moja inicijativa. Klijent uopšte nije znao za to. Zbog samih prozora koji se otvaraju, radijatori

su prvobitno bili okačeni na levi i desni zid. Na desnom zidu je bila okačena polica u niši i ispod

nje jedan najjednostavniji, ravan radijator. Ja sam zatvorila taj deo, napravila plakar, tu sad može

dosta stvari da stane (kao ostava) jer je jako malo mesta za plakare. Nije da je to bilo jedino rešenje

- ali ovo je meni neki jako dobar detalj u enterijeru. Crna mi je “boja detalja u enterijeru” - postoji na

ugradnom osvetljenju, potom pult - koji je glavni i centralni u dnevnom prostoru, slavina u kuhinji...

tako da crni detalji dodaju neki luksuz. A “industrijsko” uvek volim da ubacim.

Da li su dekorativni elementi kupljeni u Parizu ili dolaze iz nekog drugog mesta?

Sve je kupljeno u Parizu! Sve je nađeno na licu mesta. E sad, rasveta je poručena iz Belgije. Ali parket

je poručen u Parizu, dekorativni jastučići (Hey, Habitat), posteljina, prekrivači, zavese (Habitat,

lanene),... svi detalji, kao i ona trodimenzionalna “slika” na zidu, sve je iz Pariza.

Šta očekuješ od naredne godine (2016.)?

Ona već počinje - započinjem je Sajmom u Kelnu. A što se tiče enterijera - videćemo. Imam neke

planove, ali - neću da otkrivam (smeh)!


126/127 www.ego-magazine.com


128/129 www.ego-magazine.com


130/131 www.ego-magazine.com

ENTERIJER

Maturity Fun

tAMINN Design

’Vreme nas čini starijima i zrelijima, ali dušu moramo zadržati razigranom

i mladalačkom bez obzira na to koliko smo stari,’’ tvrde

projektanti studija tAMINN Design. Maturity Fun je projekat rekonstrukcije

stana od 165m2, a inspiracija je stigla iz svakodnevnog

života. Različite ideje razvijane su nekonvencionalno, a poruke

koje dobijamo od čula čine suštinski faktor dizajna - odražavaju

se u liniji, materijalu, svetlu i boji koji su ključni za razmenu ideja

između prostora i funkcije, stvorivši jedinstveno delo čak i jednostavnim

’posmatranjem’. Zabava meša različite elemente materijala,

nameštaja i prostora kako bi se dobio atraktivni dom u kome

ćete voleti da živite.

Dizajn enterijera: tAMINN Design

Foto: MW Photo INC.

Lokacija: Zhubei City, Hsinchu County - Taiwan

Površina: 165m2

Investitor: MIKE&ISA


132/133 www.ego-magazine.com


134/135 www.ego-magazine.com

tAMINN Design

‘‘’Odlučili smo da prostor definišemo različitim materijalima. Drveni podovi i tepisi

nalaze se u dnevnoj sobi, crne metalne pločice u ulazu a betonski pod u kuhinji i

trpezariji. Ostavili smo open space plan, ali smo ga pregradili različitim teksturama.

To pomaže i da manje prostorije kao što su ulaz ili hodnik deluju veće,’’ objašnjavaju

arhitekti. ‘’Različiti materijali poslužili su nam da pregradimo prostor, a da on istovremeno

ostane jedinstven, na primer: pod je identičan od kuhinjskog ‘ostrva’ do

trpezarijskog stola, ili od radnog stola u dnevnoj sobi do trpezarije. Najzanimljiviji

deo jeste mešavina materijala – složena je, a ipak harmonična.

Sa poverenjem od strane naših klijenata, u mogućnosti smo da slobodno razmišljamo

o materijalima i čistim konceptima koje koristimo u dizajnu.’’

Nameštaj

Trpezarija

Stolica HAL Tube / Vitra

Stolica Magis Trattoria /(Green) Magis

Stolica JANINGE / (žuta) IKEA

Sotlica FRODE / (Turkey Blue) IKEA

Nemačke studentske stolice iz pedesetih godina prošlog veka

Sto

Stolica Herman Miller SAYL

Sat Metro lighted train station / RH (RESTORATION HARDWARE)

Lampa GRAS N°302 / DCW


136/137 www.ego-magazine.com


138/139 www.ego-magazine.com


140/141

www.ego-magazine.com


142/143 www.ego-magazine.com


144/145 www.ego-magazine.com


146/147 www.ego-magazine.com


148/149

www.ego-magazine.com

REBEL Gym - Studio C102


150/151 www.ego-magazine.com

Studio C102

Arhitekti: Studio C102

Lokacija: Broadgate Cir, London EC2M 2QS, UK

Odgovorni projektant: Kyriakos Katsaros

Površina: 800m2

Godina izgradnje: 2015

Foto: Gareth Gardner

Studio C102 je nedavno realizovao projekat luksuzne teretane površine 800m2, smeštene

u obnovljenom londonskom kvartu Broadgate Circle. Kao deo obnove ovog dela grada,

Studio C102 je nekadašnju podstanicu i skladište transformisao u savremeni prostor u industrijskom

stilu koji spaja luksuz i šik glamur. Kako je teretana smeštena u podrumskoj

etaži ispod kružnog trga, Studio C102 je bio inspirisan samom podzemnom lokacijom kako

bi kreirao teretanu još mračnije atmosfere nego prethodna u ulici St. Mary’s Axe, otvorena

početkom godine. Kyriakos Katsaros, osnivač Studija C102 je rekao ‘’Koncept je bio da

svaka teretana Rebel izgleda drugačije od drugih, zadržavajući pri tom obećanje brenda da

će se svaki trening doživeti kao večernji izlazak. Maštovito odgovarajući na specifičnosti

lokacije, stvorili smo poseban duh mesta. Istovremeno smo zadržali identičan dizajnerski

jezik i paletu materijala koja inspiraciju crpi iz savremene umetnosti i vrhunskog retail

dizajna, pre nego iz fitnes sektora. Finalni dizajn je industrijski a ipak luksuzni, a korisnika

stavlja u centar pozornice.’’ Ulaz u teretanu nalazi se na nivou ulice, i prva stvar koju posetioci

vide jeste znak koji se proteže duž čitavog unutrašnjeg zida. Korisnici teretane se zatim

susreću sa mrežastim panelima i zidovima pokrivenim tamno zelenim zavesama. Neonski

logo teretane 1Rebel smešten je iza zavesa i u ulazu stvara jedinstveni klupski sjaj. Recepcija

i prodajni prostor osvetljen je industrijskim svetlom koje stvara prilično mračnu atmosferu.

Ključni element dizajna je po meri izrađena pregrada izvedena od delova skele, koja deli

različite zone. Hrapava površina poda stvorena je neravnomernim izlivanjem betona, i

prati etos studija da ‘koristi obične materijale na novi način’. Kao kontrast, prijemni pult je

obložen belim ručno izrađenim pločicama koje stvaraju zaobljene uglove ivica pulta. Mali

pop-up bar sa kontrastnim crnim pločicama smešten je u središtu recepcije i tu se korisnicima

služe osvežavajuća pića. Kako bi se kao tema razvijao industrijski stil, dve prostorije

teretane dizajnirane su kao crne kutije, u potpunosti pokrivene crnim panelima –

akustičkim izolatorima, dok su podovi obloženi recikliranom crnom gumom. U studiju

‘Rumble’ projektanti su naglasili kružni prostor koji se nalazi tačno ispod trga Broadgate

montažom bokserskih vreća i scenskim osvetljenjem. Studio ‘Reshape’ vijuga oko kruga i

ima ogledala sa čeličnim ramovima, klupama sa tegovima, eliminišući potrebu za pauzom

tokom vežbanja. Prostorije ‘Rumble’ I ‘Reshape’ korisnicima nude treninge u jednistvenom

industrijskom ambijentu. Prostrane garderobe odražavaju isti industrijski stil upotrebom

ručno izrađenih pločica, ogledala u holivudskom stilu, SMEG frižiderima. Ženska garderoba

je nešto nežnija, sa tapetima i frontovima ormarića izrađenim od bakra. Novost u ovoj

teretani su i tuš kabine izrađene od mesinganih ramova. Bakarne cevi služe kao sušači.


152/153 www.ego-magazine.com


154/155 www.ego-magazine.com


156/157 www.ego-magazine.com


158/159 www.ego-magazine.com


160/161 www.ego-magazine.com


162/163 www.ego-magazine.com


164/165 www.ego-magazine.com


166/167

www.ego-magazine.com

F O T O G R A F I J A

Aleksandra Popović

Zašto su ženama potrebne “balls” (žargon: “muda”, “jaja”, testisi) i muške gaće, kada

su one superiorni pol?

Nisu im potrebne - one ih imaju! Primorane su da ih imaju. Primorane su da ih nose i

da ih pronađu negde - u mišićima, u mozgu, kako god - sve zavisi da li je to psihički ili

fizički, one ih imaju! Takva je današnja moda postala: muškarci idu “linijom manjeg otpora”,

jednostavno - ne bore se više za žene, nego - “sve može!” i tu su nekako sa strane.

E sad, generalno, ko je tu kriv? Da li su muškarci ili žene - krivi smo svi!

Dok sam radila na projektu, žene sa kojima sam radila, pomogle su mi kroz razgovore,

kroz sugestije... u jednom trenutku, jedna je rekla: “pa da, nama uskoro neće ni trebati

muškarci, jer možemo i da rodimo dete bez njih!”. Ali, nije poenta u tome, poenta je da

se stare vrednosti vrate. Da se neke stvari postave na svoja mesta. OK je biti jaka žena

i uspešna, ali - treba podrška. Jednostavno - muškarci kada vide jaku ženu, oni imaju

problem: “aha, dooobro...” i onda okreću leđa i odlaze!? Ja mislim da su jakim ženama

potrebni muškarci. Potrebna im je podrška. Možemo sve same, ali je muško potrebno.

Foto: Fabrika fotografija

tekst: Ljubomir Janković


168/169 www.ego-magazine.com

Aleksandra Popović

Koju poruku šaljete ovom izložbom?

Da se nadovežem na prethodno - muškarci kukaju kako su žene

ovakve i onakve, ali generalno, poruka je da se ne ide “linijom

manjeg otpora”, da učinimo sve - i jedna i druga strana, da budemo

zadovoljni, jer život bi trebalo proživeti što lepše i kvalitetnije!

Da li je (sa ženskog stanovišta) imperativ biti jednak sa

muškarcima?

Ja ne volim da sam jednaka sa muškarcima. Ja jesam jaka žena. Iza

sebe imam dosta toga - dosta sam postigla, a nikad mi njije bio

cilj da se takmičim sa muškarcem. Ja jednostavno imam svoj stav

i znam šta tražim. Ne znam šta tražim materijalno - materijalno

dođe i ode, već tražim podršku, tražim razgovor, samo da je tu...

Da li žene gube ili dobijaju emancipacijom?

Gube. Mislim da gube. Kada krenemo da pričamo o jednakosti

polova, sve gledamo mnogo “sirovo” - gledamo: “nije žena za

kuhinju...”. Da. Nije SAMO za kuhinju. OK je jednakost, ali neke

stvari treba da se znaju.

Da li bi svet bio bolje mesto za život, da žene vladaju planetom?

(smeh)... mislim da ne. Neka ga - neka muškarac bude glava, a

žena da bude vrat, “podrška”.

Šta mislite o istopolnim brakovima?

Mislim da svako treba da radi na tome da bude srećan. Svako treba

da izleči svoje frustracije i komplekse - bolje da bude dobar

istopolni brak nego loš brak različitih polova.

Nemate problem sa tim?

Ne. Mrzim isticanje i naglašavanje toga. Ne volim iznošenje

emocija u javnosti (“ljubakanje i vatanje” heteroseksualaca), to

mi više smeta nego veza istopolnog para. Takve stvari treba ostaviti

“za kod kuće”. Smeta mi što se neke stvari forsiraju, sve što se

naglašava mi smeta!

Da li žene mogu bez muškaraca?

Da. Mogu. Dokazano je da mogu, ali ne znam zašto bi ?


170/171 www.ego-magazine.com


172/173

Aleksandra Popović

www.ego-magazine.com

Da li žene mogu da budu ispunjene bez muškaraca?

Znate kako: mogu i muškarci da budu ispunjeni bez žena i žene

mogu biti ispunjene bez muškaraca - postoje aseksualne osobe. Ja

ne mogu. Mislim da ne bi trebalo (govorim u svoje ime), ali - sve

je individualno.

Kako bi opisali vaš lični koncept, vaš ego? Šta je to po čemu bi

neko mogao da vas prepozna?Vaše ključne osobine, način rada,

kako komunicirate...

Ako kažem da sam zatvorena osoba - niko neće verovati, svi me

znaju kao otvorenu i nasmejanu osobu. Ne treba druge ljude

opterećivati svojim problemima. Postoji, pre svega, porodica,

dvoje-troje ljudi, tamo se rešavaju problemi. A ostatak vremena

koji imamo - trošićemo na lepe stvari - na druženje, na posao, na

putovanja...

Ja nisam “najveselija osoba na svetu” kao što ljudi misle. Rečenica

koja me uvek zasmeje je: “da mi je tvoj mozak da se odmorim”... Ja

sebe smatram jako mračnom osobom. Jednostavno - ja taj mrak

ne puštam, ne mračim druge ljude, gledam da prenesem vedrinu.

Ja sam teška osoba, jako komplikovana, detaljna, u neku ruku sam

perfekcionista. To mnogo otežava stvar. Ali koga god da pitate,

reći će da sam ja opuštena, da je kod mene sve lako, da sve ide

“tra-la-la” i “leptirići i cvetići”. Uopšte nije tako, ali ja jednostavno

ne dozvoljavam, ne želim da opterećujem ljude time - mozak ostaje

samo za mene (smeh).

Šta oćekujete od sledeće godine (2016.)?

Mnogo. (smeh). Za mojih 34 godine, ova 2015. je bila najbolja godina.

Jako duga. Skoro sam naletela na fotografije za film “Ničije

dete” koje sam radila (za bilborde), a u glavi mi je bilo da je to bilo

pre dve godine, iako je bilo u martu ove (pogledala sam datume).

Mnogo sam stvari uradila, mnoge sam želje ispunila - išla sam na

jedrenje dva puta, radila sam te bilborde, bila je izložba, Fabrika

fotografa je mnogo napredovala (imala sam duplo više ljudi nego

u prethodnoj godini),... Bilo je tu i loših stvari, ali mnogo manje.

U stvari - te loše stvari su bile mnogo dobre lekcije. Tako da -

očekujem mnogo bolju godinu jer su apetiti porasli, planovi su

porasli, sebi sam postavila baš visoke ciljeve!


174/175 www.ego-magazine.com


176/177 www.ego-magazine.com


178/179 www.ego-magazine.com


180/181

www.ego-magazine.com

D I Z A J N

Pray Eyewear

Brend Pray Eyewear iz Zrenjanina privukao je pažnju svojim originalnim

pristupom dizjaniranju jednog svakodnevnog proizvoda

kao što su naočari. Izrađuju se od drveta, a osvojile su kupce i

iz zemlje i iz inostranstva, ali i društvene mreže! Zanimljivog

dizajna, istovremeno i moderne i retro, uklapaju se u svačiji

ne samo modni, već i lifestyle. Ipak, ovo je verovatno i tipična

domaća priča o mladim ljudima koji su u tranziciji (koja je u ovoj

zemlji opravdanje za sve što nije dobro), pronašli svoje mesto

ostvarujući jednu kreativnu ideju. O tome i o njihovom proizvodu

razgovarali smo sa Istokom Radovanovim i Ilijom Demenesku.

fotografije: Pray Eyewear

tekst: Jelena Blagojević


182/183 www.ego-magazine.com


184/185

www.ego-magazine.com

Pray Eyewear

Pray su osnovali arhitekta i pravnik. Da li je to klasična priča o preduzetništvu u nedostatku

posla u struci ili kreativni poriv koji je već postojao i čekao da se realizuje? Ili oba?

Više će biti da je taj kreativni poriv u pitanju. Po završetku studiranja počeli smo da radimo na

projektu ‘’pray’’ ali bez neke velike ambicije, više smo želeli da napravimo sunčane naocare od

drveta za nas, da ih mi nosimo i naši prijatelji. Postavili smo nekoliko fotografija na Instagram

i Facebook, istog momenta su i krenule prve porudžbine i tako se naš hobi pretvorio u posao.

Volimo da se našalimo na sopstveni račun kako smo studirali pravni i arhitektonski fakultet da

bi smo na kraju bili stolari ?

Otisnuti se u preduzetništvo u ovoj zemlji nije jednostavno. Kakav je bio Vaš put od ideje do

prvih prodatih proizvoda?

Put od ideje do finalnog proizvoda je trajao oko 3 godine. Problem je kada želite da napravite

nešto a niste iz te branše, jedina pomoć je Google i nekoliko tekstova o tome kako se taj modelarski

posao obavlja. Puno isprobavanja i bacanja materijala je obeležilo prve dve godine. Problemi

od nabavke materijala do stakala bili su svakodnevni. Ako nemate registoravanu firmu ne možete

skoro ništa kupiti, barem u našem slučaju, tako da je otvaranje firme bio prvi korak. Bilo je dosta

razmišljanja šta ćemo ako ne uspemo da napravimo naočare, kako ćemo zatvoriti firmu, plaćati

doprinose itd. Ali na kraju se ispostavilo kao dobra odluka koja nam sada dosta olakšava posao.

Koji biste savet dali mladima, ali i starijima kako bi ih ohrabrili da pokrenu svoj biznis ili

proizvodnju? I koji udeo važnosti nose ideja, novac, … (navedite još nešto)?

Mislim da je ideja presudna. Novac je naravno potreban ali neke male proizvodnje ili manji biznis

zahteva i malo ulaganja. Bitno je biti istrajan i uporan, ići napred i raditi na sebi. Takođe jako

važno je imati prijatelje, poznanike i ljude koji vam pogu pomoći. Pre pokretanja bilo kakvog

biznisa predlažem detaljan ‘’SEARCH” na Google-u jer je internet odlicno mesto gde mozete

ponaći razne tekstove, ideje i komentare o svemu što vas zanima.

Da li zajednički radite na dizajnerskim rešenjima ili svako ima svoj ‘deo’ u kreativnom procesu?

Ilija više radi na diznajnerskim rešenjima a ja sam operativac, tako smo krenuli od pocetka i

ispostavilo se da je dobra raspodela posla. Modeli naočara Pray eyewear nose imena biblijskih

anđela – Ariel, Cassiel, Wormwood i Dumah.

Kako ste došli na ideju da im date baš ta imena?

Nazivi modela su bili neki logičan sled na naziv naseg Brenda Pray. Trudimo se da imena anđela

vežemo za modele koji radimo i da svaki model predstavlja karakterno tog anđela, da li po obliku

ili vrsti materjala koji najbolje ide uz njega.

Naočari se proizvode od nekoliko vrsta drveta – burmanskog tika, američkog oraha, wenge

i zebrawood. Da li planirate neke nove modele, oblike, materijale u narednim kolekcijama?

U 2016. godinu ulazimo sa novim modelima, novim vrstama drveta a i sa nekim novim materijalima,

tako da smo spremili dosta interesantnih stvari kako bi naši kupci imali što veći izbor da

sebi pronađu odgovarajuci par naočara. Pored naočara pokrećemo i proizvodnju nekih novih

modnih stvari sa ciljem da za nekoliko godina Pray postane brand koji će parirati svetkim brendovima

i po mom mišljenju brend koji trenutno fali u Srbiji i okolini.

Vaše proizvode kupuju i nose i domaći i kupci u inostranstvu. Možete li opisati prosečnog

‘nosioca’ Pray naočara? (gde živi, čime se bavi, …)

Kada je prodaja krenula mislili smo da će naše naočare nositi tinejdžeri i ljudi naših godina

ali ispostavilo sa da nije tako. Nose ih advokati, modni urednici, doktori, muzičari, bankari a i

mladi urbani ljudi koji prepoznaju unikatne stvari, ručno rađene, i koji žele da imaju nešto što

ne možete videti baš na svačijem licu. Većina naših kupaca su iz Srbije ali u poslednjih nekoliko

meseci prodaja se proširila na Makedoniju, Hrvatsku, Crnu Goru, Sloveniju, Austriju i Norvesku

tako da ljudi i u tim zemljama polako počinju da nose Pray ?


186/187 www.ego-magazine.com


188/189 www.ego-magazine.com


190/191

www.ego-magazine.com

I C O N

Lina Bo Bardi

Lina Bo Bardi (4.12.1914-20.3.1992) bila je jedan od najvažnijih i najekspresivnijih brazilskih

arhitekata dvadesetog veka. Rođena je u Italiji kao Lina Achillina Bo.

Studirala je arhitekturu na Univerzitetu u Rimu, a nakon diplomiranja se preselila

u Milano. U Milanu je sarađivala sa čuvenim arhitektom Gio Pontijem, a

kasnije je čak postala i urednik magazina Quaderni di Domus.

Nakon što joj je kancelarija uništena tokom Drugog svetskog rata, sa Brunom

Zevijem je osnovala magazin A Cultura della Vita. Kao članica italijanske

Komunističke partije, srela je kritičara umetnosti Pietra Mariu Bardija, sa kojim

se preselila u Rio de Žaneiro, koji je još tada bio grad pun bogate vegetacije

i modernističke arhitekture. Bo Bardi je počela da prihvata ove nove uticaje, i

taj proces je kulminirao kada su se ona i Bardi preselili u Sao Paolo. Počela je da

proučava brazilsku kulturu kroz antropološku perspektivu i bila je posebno

zainteresovana za spajanje umetnosti i narodne tradicije.

1950. godine osnovala je magazin Habitat, a 1951.godine projektovala je svoju

kuću, The Glass House, u Morumbi u Sao Paolu. Ova kuća se smatra jednim od paradigmatskih

dela racionalističke umetnosti u Brazilu. Nekoliko godina kasnije,

1957.godine, počela je projekat za novi Muzej umetnosti u Sao Paolu. Ovaj objekat

zapravo ‘lebdi’ nad kvadratnim trgom dugačkim 70 metara. Preselivši se u Salvador

kako bi vodila projekat za Muzej moderne umetnosti Bahia, Lina Bo Bardi je

nastavila da stvara značajne projekte – uključujući restauraciju objekata kao

što su Solar do Unhão iz 1940.godine, kuća Chame-Chame iz 1964., i Teatro Oficina

1984.godine.

Ipak, nije se bavila samo arhitekturom – bavila se i dizajniranjem scenografija,

umetnošću, dizajnom nameštaja i grafičkim dizajnom. Bo Bardi je preminula 1992.

godine, a mnogi projekti ostali su nezavršeni.

‘’Arhitekturu stvara, ‘iznova izmišlja’, svaki čovek koji joj se približi, koji se kreće

njenim prostorima, koji se penje stepeništem, odmori naslonjen na balustradu,

podigne svoju glavu da bi pogledao, otvorio, zatvorio vrata, koji sedi ili se

podiže i pravi kontakt sa njom, istovremeno stvarajući ‘forme’ u prostoru. Ovaj

intimni, živi kontakt, koji je čovek imao na početku, danas je zaboravljen. Rutina

i javni prostori naterali su čoveka da zaboravi prirodnu lepotu ‘kretanja

kroz prostor’, svog svesnog kretanja, tih malih pokreta…’’

- Lina Bo Bardi

fotografije: Fondacija Lina Bo Bardi

tekst: Ego


192/193 www.ego-magazine.com


194/195 www.ego-magazine.com


196/197

www.ego-magazine.com


198/199 www.ego-magazine.com


200/201

www.ego-magazine.com


202/203 www.ego-magazine.com


204/205 www.ego-magazine.com


206/207

www.ego-magazine.com


208/209

Nedavno je kompanija Arper ponovo prikazala stolicu BOWL CHAIR, dizajn Line Bo Bardi iz 1951. godine

http://bardisbowlchair.arper.com/, u Beogradu http://www.idc.rs/products/arper/


Arts & Crafts, Gospodar Jevremova 25, Beograd tel. +381 11 630 44 43, e-mail: diagonalplus@open.telekom.rs

More magazines by this user
Similar magazines