Zena-Kvinna 31 - Žena-Kvinna

Ž E N A 

List Bosanskohercegovačkog saveza žena u Švedskoj | Tidskrift utgiven av Bosnien och Hercegovinas Kvinnoriksförbund i Sverige 

april-juni 2006. | 31 

K V I N N A

Ž E N A K V I N N A 31 

Pozdravni govor Ulle Lingesjö 

iz NBV-a | Ulla Lingesjö från 

NBV har ordet 

[Växjö, 2006-04-01] Jedanaesta Godišnja skupština: članovi Glavnog odbora BH Saveza žena 

sa predstavnicima bh. udruženja Ljiljan Växjö | Det elfte Årsmötet: Kvinnoriksförbundets 

styrelsemedlemmar med representanter av bosniska föreningen Ljiljan Växjö 

Hor bh. udruženja Ljiljan Växjö | Kören 

Ljiljan Växjö 

Učenici bosanske dopunske škole Växjö | 

Elever från bosniska kompletterande 

skolan i Växjö 

[Sarajevo, 2006-04-19] Putovanje u Bosnu i 

Hercegovinu: posjeta Dječijem domu Bjelave | 

Bosnienresa: besöket på barnhemmet Bjelave 

i Sarajevo 

2 List BH Saveza žena u Švedskoj 

31 | žena

RIJEČ UREDNICE 

S poštovanjem, 

Pred Vama se nalazi novi broj 

lista Žena u kojem, između 

ostalog, možete čitati o posljednjoj 

Skupštini BH Saveza 

žena u Švedskoj koja je održana 

početkom aprila u Växjöu. Na 

toj Skupštini je za novog predsjednika 

Saveza izabrana Vahida 

Mehinović. O njoj mogu samo kratko reći 

”Prava žena na pravom mjestu”. 

Mnoge pozitivne stvari dešavaju se u Savezu, 

međutim, Savez ne može izbjeći i pojedine 

neugodnosti. Kao i sve organizacije koje 

okupljaju veliki broj članova, susreće se Savez 

i sa poteškoćama i problemima. Ja ističem 

uvijek da je važno diskutovati o nastalim problemima 

i izvlačiti pouke od neugodnih stvari. 

Finland chockerade hela Europa med sin 

melodiösa hårdrockslåt kryddad med 

monsterdräkter, bomber och fyrverkerier. 

Jättekul, tycker jag. Men väldigt många tyckte 

nog att det var förskräckligt också. Det var ju 

absolut ingen schlager! Men Eurovision Song 

Contest är inte längre en sångtävling som namnet 

vill antyda utan en tävling där bästa show 

vinner. Och vem bjöd på bästa show Jo, helt 

klart Finland! 

Bosnien-Hercegovina deltog med ett av 

de bästa bidragen. Det var så otroligt innerligt 

och kärleksfullt. Bosniens Hari Mata Hari var 

som plockad direkt från den exotiska bosniska 

landsbygden till den spektakulära arenan där 

hela himlen tändes för honom och Lejla, som 

han så romantiskt sjunger om. Bosnien-Hercegovina 

slutade på en hedersam tredje plats och 

även om det inte blev vinst har Hari Mata Hari 

satt djupa spår i hela Europa. 

Sverige då Carola gjorde även hon ett exemplariskt 

framträdande. Den böljande blåa 

manteln som föreställde havets vågor blev en 

läcker detalj bland den i övrigt guldiga stassen 

som symboliserade seger precis som låtens titel 

Invincible, som betyder Oslagbar. Oövervinnelig. 

Hon ville så gärna vinna. Första gången 

hon var med i den europeiska finalen, 1983, 

kom hon trea med Främling. 1991 vann hon 

med Fångad av en stormvind. (Helena Jönsson, 

NSD) 

žena | 31 

Senada Bešić 

Na takvim stvarima se čovjek 

uvijek uči. Ono što je najvažnije u 

ovome trenutku jeste da smo mi 

kao Savez izuzetno jaki i sposobni 

da se suočimo sa neugodnostima 

i da ih na pravi način riješimo. 

Znam da se mnogi, kao i ja 

sama, spremaju na godišnji i 

putevi ih vode u domovinu. Ova 

je godina – godina izbora i važno 

je da se, ukoliko niste, registrujete 

u BiH kako bi stvorili preduslov 

za glasanje. To nam je građanska dužnost, 

kako u staroj domovini tako i u Švedskoj, jer 

samo na taj način možemo uticati na našu 

budućnost i budućnost budućih generacija. 

I na kraju, želim Vam toplo i dugo ljeto, 

puno zdravlja i radosti i da se ponovo sretnemo 

na nekoj od naših manifestacija i druženja. 

Vaša Senada Bešić 

Eurosong 2006 

Finska je šokirala cijelu Evropu svojom 

melodičnom hard rock pjesmom 

začinjenom monstrumskim kostimima, 

bombama i vatrometom. Baš sjajno. 

Međutim, jako mnogo je onih koji su smatrali 

da je to užasno, takođe. To, apsolutno, nije 

nikakav šlager! Ali, Eurovision Song Contest 

nije više takmičenje u pjevanju, kako to ime 

nagovještava, već natjecanje u kojem pobjeđuje 

najbolji show. A ko je ponudio najbolji show 

Da, potpuno jasno Finska! 

Bosna i Hercegovina je učestvovala sa 

jednim od najboljih priloga, tako vatrenim i 

punim ljubavi. Bosanac Hari Mata Hari bijaše 

kao presađen direktno iz egzotičnog bosanskog 

kraja u spektakularnu arenu gdje se cijelo nebo 

zapalilo njim i Lejlom, koju on tako romantično 

pjeva. Bosna i Hercegovina je završila na laskavom 

trećem mjestu a čak iako nije pobijedio, 

Hari Mata Hari je ostavio dubok trag u cijeloj 

Evropi. 

A Švedska I Carola je imala uzoran nastup. 

Talasasti plavi ogrtač koji je predstavljao morske 

vale bijaše ukusan detalj sa, između ostalog, 

zlatnim svečanim ruhom što simbolizira 

pobjedu, baš kao naziv pjesme Invincible, što 

znači Nepobjediv. Neosvojiv. Tako je želila pobijediti. 

Bila je prvi put u evropskom finalu 1983. 

i bila treća s pjesmom Stranac. 1991. godine je 

pobijedila pjesmom Zarobljen olujom. (Helena 

Jönsson, NSD) 

List BH Saveza žena u Švedskoj 

Ž E N A - K V I N N A 

ISSN: 1650-5204 

Broj/Nummer 31 

Godina/Årgång 8 

April-Juni/Travanj-Lipanj 

2006. 


Tidskrift utgiven av 

Bosnien och Hercegovinas 

Kvinnoriksförbund i Sverige 

Prvi bosanskohercegovački ženski list 

izvan Bosne i Hercegovine. 

Prvi broj: april 1999. 

Den första bosniska kvinnotidskriften 

utanför Bosnien och Hercegovina. 

Första numret: april 1999 

Izdavački savjet/Utgivningsråd: 

Vahida Mehinović (predsjednica) 

Fikret Babović 

Hidajeta Babović (Danska) 


Selma Borovac 

Sebiha Crnić 

Enisa Crnkić 

Emina Čejvan 

Sajma Dizdarević 

Belma Hafizović 

Fatima Kovačić 

Sehada Lakota 

Emira Mehmedbašić 

Đenana Mrzić (Norveška) 

Asima Pašalić 

Jasminka Jasna Perić 

Ismeta Šeremet 

Haris Tucaković 

Glavna i odgovorna urednica/Chefredaktör: 


Grafički urednik/Grafisk redaktör: 

Haris Tucaković 

Lektor za švedski/Korrekturläsare: 

Petra Berghäll 

Adresa/Adress: 

Bosnien och Hercegovinas 


Box 353, 541 28 Skövde, Sweden 

Tfn: +46 (0)500-48 14 86 

Fax: +46 (0)500-41 42 01 

Mobil: +46 (0)73-556 36 74 

E-post: info@bihsavezzena.com 

Internet: www.bihsavezzena.com 

Postgiro: 1269573-0 

Org. nr: 866601-5824 

Cijena/Pris: 15 SEK 

Tiraž/Upplaga: 1000 

Štampa/Tryck: 

Vadsbo-Tryck AB, Mariestad 

+46 (0)501-101 97 

Printed in Sweden 

Cijene oglasa/Annonspriser: 

Sv/v: 1/1 = 2 000 SEK; 1/2 = 1 200 SEK; 1/4 = 700 SEK 

4-färg: 2 ggr Sv/v; sista sidan: 5 000 SEK 

Naslovna strana/Framsida: 

Selma Borovac (u avliji Biščevića ćoška u Mostaru 

/i gården av Biščevićs hörn i Mostar) 3

AKTIVNOSTI 

Godišnja skupština 

BH Saveza žena u Švedskoj 

18.000 kruna za stipendiranje studenata u BiH 

Piše: Fikret TUFEK (Bosanska pošta) 

U 

Växjöu je 1. aprila održana 11. izborna 

Godišnja skupština BH Saveza 

žena u Švedskoj. Ovom izuzetno 

uspješnom skupu prisustvovalo je zajedno 

sa domaćinima iz bh. udruženje Ljiljan 

Växjö preko 400 osoba. Žene su organizirano 

došle sa pet velikih autobusa iz pet regiona 

Švedske, a u dvorištu Katedralskolan 

bilo je pretijesno za brojne kombije i auta 

kojima su žene došle na ovaj skup druženja 

i godišnju skupštinu. 

Skupštini su prisustvovali članovi BH 

Saveza žena u Švedskoj: Banja Luka Malmö, 

Behar Skövde, Bosanski kulturni centar Kopenhagen, 

Bosanski kulturni centar Örebro, 

Bosna Kalmar, Fatima Gunić Göteborg, Internationellt 

Nybro, Mariestad Mariestad, 

Ljiljan Oskarshamn, Ljiljan Växjö, Most Skara, 

Perla Arlöv, Respekt Karlskrona, Tidaholmski 

ljiljani Tidaholm, Žena 99 Värnamo, 

Žena 2000 Helsingborg, Žena 2001 Mönsterås, 

te sekcije žena Eslöv, Hässleholm, 

Höganäs, Landskrona, Lidköping, Lund, 

Norrköping i Ängelholm. Savezu je pristupilo 

udruženje Linköping 2000 a osniva se i 

udruženje žena u Västeråsu. Od 74 prijavljena 

Skupštini je prisustvovalo 68 delegata. 

Rad skupštine pozdravile su u ime Ambasade 

BiH Jasminka Ustamujić, u ime 

NBV Ulla Lingesjö i u ime organizacije 

Över 400 kvinnor i Växjö 

Bosnien och Hercegovinas kvinnoriksförbund 

i Sverige anordnade den 

1 april 2006 det 11: e årsmötet och ett 

kultur- och underhållningsprogram, ett 

sammanträde med över 400 deltagare 

och gäster. 

– Bosnien och Hercegovinas kvinnoriksförbund 

i Sverige hade 6,071 aktiva 

medlemmar år 2005. De är organiserade 

i 40 föreningar, center och sektioner i 75 

kommuner i Sverige, Danmark och Norge, 

sade Selma Borovac, BHKRF: s före detta 

ordförande, till deltagarna och gästerna. 

68 ombud var närvarande. De godkände 

Verksamhetsberättelsen och Verksamhetsplanen. 

Ny styrelse valdes på 

årsmötet. 

Bosnien och Hercegovinas ambassad 

i Stockholm presenterades av Jasminka 

Ustamujić, NBV av Ulla Lingesjö och IOGT- 

NTO av Fadila Jašarević. 

– Jag ska fortsätta med Kvinnoriksförbundets 

arbete för integration och 

etableringen i det svenska samhället och 

även för bättre samarbete bland bosniska 

kvinnor i Sverige, sade Vahida Mehinović, 

BHKRF: s nya ordförande. 

Kultur- och underhållningsprogram på 

både bosniska och svenska anordnades 

av föreningen Ljiljan Växjö. Den trevliga 

stämningen fortsatte med musikgruppen 

Zlatne strune (Guldsträngar) från Skövde. 

Jasminka Ustamujić pozdravlja delegate u ime Ambasade Bosne i Hercegovine u Švedskoj 



Delegati 11. Godišnje skupštine BH Saveza žena u Švedskoj 

IOGT-NTO Fadila Jašarević. Pozdravljajući 

rad skupštine Jasminka Ustamujić, prvi 

sekretar koja vrši funkciju konzula pri BiH 

Ambasadi Stockholm, je kazala: 

– Nadam se da ćemo imati priliku organizirati 

glasanje u Ambasadi i na još 5-6 

mjesta u Kraljevini Švedskoj. Za glasanje će 

biti potrebno imati jedan od CIPS-ovih dokumenata, 

npr. ličnu kartu i važeći pasoš, na 

osnovu kojih dokumenata će te biti evidentirani 

na biračkom spisku. Sticanjem dvojnog 

državljanstva vi ste stekli pravo i na švedski 

i na bh pasoš. Savjetujemo vam da djecu 

rođenu ovdje upisujete u matičnu evidenciju 

u BiH, a to možete ostvariti putem Ambasade 

BiH u Stokholmu. Počeli smo ponovo 

i sa vjenčanjima u Ambasadi, tako da mladi 

bračni parovi dobijaju međunarodni vjenčani 

list, koji se upućuje nadležnim švedskim i bh. 

organima, radi upisa činjenice vjenčanja, nakon 

čega odmah mogu dobiti traženi dokument 

s novim prezimenom. 

Govoreći o radu BH Saveza žena u 

Švedskoj predsjednica Selma Borovac je 

kazala da Savez djeluje 11 godina, ima 6,071 

člana u 40 udruženja u 75 gradova u Švedskoj, 

Danskoj i Norveškoj, te da se angažirao na 

integraciji i ravnopravnosti polova. Borovac 

je istakla: 

– Uspjeh ovog Saveza nije rezultat 

angažovanja pojedinaca, nego sviju nas 

zajedno. Jačaćemo dosadašnje aktivnosti u 

omasovljenju, stipendiranju studenata, humanitarnim 

aktivnostima, radu sa djecom 

i omladinom, te prezentiranja naše kulture. 

Želimo pomoći ženi da se afirmiše u ovom 

društvu, još više se angažovati na svim 

regijama kako bi pomogli našim starijima. 

Radićemo na integraciji, izboriti se za dijalog 

i ravnopravan položaj, pojačati saradnju 

sa švedskim institucijama i organizacijama, 

te sa bh. organizacijama u Švedskoj i BiH, 

pojačati veze sa dijasporom, učestvovati u 

političkim zbivanjima u BiH i Švedskoj. 

Novoizabrana predsjednica saveza dipl. 

ekonomista Vahida Mehinović: 

– Želim da Savez bude organizacija o 

kojoj će se pričati samo pozitivno. Ja ću nastaviti 

rad na integraciji u švedsko društvo, 

ali mi je velika želja da se mi koji pripadamo 

bh. populaciji ”integrišemo” i uspostavimo 

saradnju koja bi nam svima dobro došla. 

Saradnju bismo trebali uspostaviti između 

svih bh. žena u Švedskoj i šire, ako ne zbog 

nas, onda zbog naše djece. 

Žene su se i na ovom druženju pokazale 

solidarnim pa je iskupljeno 18.000 kr u Fond 

za stipendiranje studenata i djece u BiH. 

Rezimirajući zaključke predsjednica Skupštine 

Halisa Šakin je kazala: 

– Podržava se tužba BiH protiv SCG 

za agresiju i genocid pred Međunarodnim 

sudom pravde; u Švedskoj je sve više višejezičnih 

učenika i shodno tome se zahtjeva: 

da maternji jezik ima jednak status kao i 

ostali školski predmeti, da status nastavnika 

maternjeg jezika bude izjednačen sa statusom 

ostalih nastavnika, da nastava maternjeg 

jezika počinje već u predškolskom 

uzrastu; zahtijeva se priznavanje bosanskog 

jezika od nadležnih institucija u Švedskoj 

(na osnovu bilateralnih sporazuma između 

BiH i Švedske) kao i adekvatan broj prevodilaca 

za bosanski jezik; pozivaju se članovi 

BH Saveza žena da se aktivno uključe u 

predizbornu aktivnost i da u što većem 

iziđu na izbore u BiH. 

11. Skupština ove je godine provela i 

najdemokratskije izbore šaljući prijedloge u 

bazne organizacije, te je Skupština izabrala: 

Vahidu Mehinović za predsjednicu, Selmu 

Kamberović za potpredsjednicu, Halisu 

Šaškin za predsjednicu i dr. Dženanu Zorlak 

za potpredsjednicu Skupštine, Selmu 

Borovac i Asimu Pašalić za kontakt osobe, 

te koordinatore (i zamjenike) regija: Jasna 

Perić (Begzada Avdić), Fatima Kovačić 

(Zehra Količić), Sajma Dizdarević (zamjenicu 

će izabrati Gl. odbor), Emina Ćejvan 

(Amela Tadić), Belma Hafizović (Marija 

Ramić), Fikret Babović (Salih Pašalić), Hidajeta 

Babović (Ismeta Saračević) Danska 

i Đenana Mrzić (Zehra Nalbantić) Norveška. 

Glavni odbor BH Saveza žena u Švedskoj 

je na svojoj sjednici održanoj 20.5.2006. u 

Skövdeu donio Odluku da uputi prijedlog 

Skupštini Saveza da na prvom zasjedanju 

razriješi dužnosti Selmu Kamberović, potpredsjednicu 

ovog Saveza. Odluka je uzrokovana 

nedemantovanim natpisima u 

sredstvima javnog informisanja, prema 

kojima je S. Kamberović navodno 8.5.2006. 

izvršila protupravnu radnju u tržnom centru 

Burlöv, kao i njenim lošim zdravstvenim 

stanjem. (GO BHSŽ) 

U kulturnom dijelu programa nastupili 

su hor Ljiljan Växjö, djeca bh. dopunske 

škole Växjö, koju je pripremila učiteljica 

Nermina Sadiković, a svoje stihove govorile 

su: Enisa Grozdanić, Sadeta Sokol i Izeta 

Burazerović. Domaćin Ljiljan Växjö na čelu 

s Fekom Pendekom i Begzadom Avdić dobro 

je odradio svoj posao. Uz muziku Zlatnih 

struna druženje je bilo zabavno. 



5

Aktivnosti koje 

zaslužuju pažnju 

Jedanaesta izborna Skupština BH Saveza žena u Švedskoj 

Piše: Muharem SITNICA-Sića 

Srećna okolnost je da smo novinar Bosanske 

pošte i ja zajedno prisustvovali 

11. izbornoj Skupštini BH Saveza žena 

1. aprila 2006. u Växjöu. Pišući o skupu 

prenosimo utiske i nadasve prijatno i lijepo 

druženje preko 400 članica iz udruženja i 

sekcija iz Švedske i Danske. 

Znajući da će vam počasna ”članica” BH 

Saveza žena, novinar Fikret Tufek, predočiti 

obilje informacija, želim vam iz drugog 

ugla dočarati impresije sa Skupštine i mog 

trogodišnjeg angažovanja i praćenja ove 

po svemu izuzetne organizacije, koja sve 

više zauzima svoje pravo mjesto i ulogu u 

mnogim segmentima švedskog društva, a 

istovremeno jača i povezuje bh. žene i organizacije 

u BiH sa udruženjima i organizacijama 

u Švedskoj. 

BH Savez žena u Švedskoj je organizacija 

za svaku pohvalu i primjer drugima kako 

treba znati i željeti raditi na širokom prostoru 

Švedske, Danske i Norveške. Brojka 

od preko 6.000 članova u 40. udruženja, 

nije samo puki broj već stvarna imena i 

prezimena žena iz mnogih mjesta i gradova 

Švedske, koje pod okriljem Saveza u svojim 

sredinama realizuju sve zadatke i aktivnosti, 

gdje se tačno zna šta i ko radi i ko i zašto 

je zadužen. Stoga ne čudi da je sve više i 

muških poklonika koji im se priključuju kao 

i drugih organizacija koje žele suradnju sa 

Savezom. 

Pomoć BiH 

Kroz cjelokupne godišnje aktivnosti i česte 

posjete među udruženjima, žene se 

međusobno veoma dobro poznaju, druže, 

zabavljaju i pomažu jedne drugima, a isto 

tako sa velikim zalaganjem svih, pomažu 

svugdje gdje mogu i šalju pomoć tamo gdje 

je najpotrebnija. 

Zato nimalo ne čudi i akcija koja je 

pokrenuta u svih pet autobusa, gdje se tokom 

putovanja do Växjöa, a potom i u toku 

zajedničkog druženja, prikupilo 18,000 SEK, 

koje su namijenjene za stipendiranje studenata 

u BiH. Organizuje se i ove godine odlazak 

autobusa sa članicama Saveza u BiH, a 

već je prikupljena veća količina medicinskih 

pomagala i drugih u ovom trenutku veoma 

potrebnih stvari koji će se direktno predati 

humanitarnim organizacijama u BiH. 

Čak i vozačica autobusa 

Bio sam jedan od putnika u autobusu 

na relaciji: Oskarshamn – Mönsterås 

– Kalmar – Nybro –Växjö, ustvari bio sam 

jedini muškarac, čak je i šofer autobusa bila 

jedna mlada Šveđanka, i teško je riječima 

opisati tako lijepu atmosferu i srdačnost u 

izuzetnoj organizaciji zaposlenih u Savezu 

BH žena, najveće ”vrijednice”, sekretara 

Harisa Tucakovića i agilne koordinatorke za 

regiju Istok Jasne Perić. 

Baš na dan šale 

Taj sunčani dan, 1. april 2006., kao da 

je nagovijestio proljeće, a smijeh, šala i 

pjesma odjekivali su u autobusu i sve tako 

do škole u Växjöu gdje su nas dočekali 

ljubazni domaćini, udruženja Ljiljan. Pristigli 

su i drugi autobusi i sala je uskoro 

bila dupke puna, smjenjivali su se pozdravi 

višegodišnjih poznanika i prijatelja uz kafu i 

kolače, a potom je u prijatnoj atmosferi uz 

muziku, uslijedio ručak za sve prisutne. 

Nova predsjednica 

Vahida Mehinović 

U 

drugoj sali sve je bilo spremno za 

početak rada 11. izborne Skupštine 

i obzirom da su svi materijali na vrijeme 

Nastavak druženja u prepunoj sali uz orkestar Zlatne strune iz Skövdea 



dostavljeni i da su delegati skupštine o svemu 

bili upoznati, krenulo se sa dnevnim redom. 

Skupštini je prisustvovala i konzul ambasade 

BiH u Švedskoj Jasminka Ustamujić i predstavnice 

organizacija za borbu protiv droga 

i alkohola Ulla Lingesjö i Fadila Jašarević. 

Gospođa Ustamujić je prisutne pozdravila 

u ime ambasadora BiH u Švedskoj gosp. Jakova 

Skočibušića, te zaželjela uspješan rad 

delegatima skupštine. 

Uz zanimljive i plodne diskusije usvojeni 

su svi predloženi materijali, a u najljepšem 

raspoloženju uz pozdravne riječi, poklone i 

cvijeće, izvršen je izbor nove predsjednice 

Vahide Mehinović, kao i drugih članova 

skupštine i glavnog odbora. 

Selma Borovac, dosadašnja predsjednica, 

čestitajući svima na donešenim odlukama, 

istakla je da BH Savez žena u Švedskoj ide 

dalje i da je svakim danom i godinom sve 

jači i veći. 

Energija u pozitivne svrhe 


Hor bh. udruženja Ljiljan Växjö 


Obraćajući se svima, sada u ulozi člana 

Glavnog odbora i kontakt osobe sa 

švedskim organizacijama, Selma Borovac 

je kazala: 

– Mojim motom: Čovjek ne može zaustaviti 

progres, može samo spriječiti 

samoga sebe da u njemu učestvuje, želim 

da čestitam novoj predsjednici Saveza na 

izboru i poželim joj puno sreće i uspjeha 

u radu u budućnosti. Ja, kao bivši predsjednik, 

ću učiniti sve što bude u mojoj moći 

da ovaj Savez bude još bolji nego do sada i 

zadrži status najrespektabilnijeg u Švedskoj. 

Umjesto ”zbogom” svim članovima Saveza, 

željela bih da kažem nešto o bosanskoj ženi, 

čiji sam predstavnik sa ponosom bila u posljednje 

četiri godine. Iako i sama pripadam 

grupi moram, bez lažne skromnosti reći da 

bosansku ženu poštujem i divim joj se danas 

još više nego ranije. Zašto Ja sam kao 

i svi mi ovdje u Švedskoj imala priliku da 

kroz službu ili moje dobrovoljne aktivnosti 

sretnem masu žena iz cijelog svijeta, raznih 

običaja i kultura, te imala priliku da uporedim 

bosansku ženu sa ostalima. Definitivno 

mislim da ni jedna druga žena nije toliko, 

ako mogu da kažem ”kompletna”, kao žene 

sa naših podneblja. U jednoj osobi možete 

naći i dobru majku, i dobru domaćicu i 

suprugu, osjećajnu sestru ili kćerku, ali istovremeno 

sposobnu, odgovornu, poslovnu 

ženu, koja uspješno savlađuje sve postavljene 

zadatke. I uvijek ponavljam, nama 

je mnogo, mnogo teže ovdje nego u Bosni, 

mi ulažemo puno više napora i kod kuće i 

na poslu kako bi se dokazale i bile pozitivan 

primjer našoj djeci Naravno, mnogo više 

ulažemo u našu djecu, da im pomognemo 

da nađu pravi put i adaptiraju se u novoj 

sredini, a da istovremeno stvore i zadrže 

snažne veze sa domovinom. 

Uspjeh ovog Saveza nije rezultat angažovanja 

pojedinaca, nego svih nas zajedno. 

Nadam se da ćemo i dalje jačati dosadašnje 

aktivnosti u smislu omasovljenja organizacije, 

stipendiranja studenata, humanitarnih 

aktivnosti, rada sa djecom i omladinom, te 

prezentiranja naše kulture širom Švedske. 

Želimo još jače pomoći našoj ženi, da se 

afirmiše u ovom društvu, te zauzme mjesto 

koje zaslužuje. Treba se još više angažovati 

na svojim regijama kako bi pomogli našim 

starima koji su nažalost najugroženija 

grupa. Posebno se trebamo pozabaviti integracijom 

u ovo društvo, izboriti se za dijalog 

i ravnopravan položaj, a prema kompetencijama 

i zaslugama. Pojačati saradnju 

sa švedskim institucijama i organizacijama, 

kako na saveznom tako i na lokalnom 

nivou, te sa bh. organizacijama u Švedskoj i 

BiH. Trebamo iskoristiti naše kompetencije 

i iskustvo stvoreno u Švedskoj, kako bi se 

više povezali i pomogli našoj domovini. Ne 

mogu da odolim a da ne kažem po ko zna 

koji put: Koristimo našu energiju u pozitivne 

svrhe. Hvala i srećno, kazala je Selma 

Borovac. 

Predivan kulturni program 

Enisa Grozdanić, slikar amater, pozdravila 

je prisutne, govorila svoju pjesmu i 

poklonila sliku dosadašnjoj predsjednici 

Selmi Borovac. U kulturno-umjetničkom 

programu nastupio je Aktiv žena udruženja 

Ljiljan Växjö. Hor se predstavio izvedbom 

nekoliko lijepih pjesama, svoje stihove recitovale 

su Sadeta Sokol i Izeta Burazerović, 

dok su djeca iz bh. dopunske škole učiteljice 

Nermine Sadiković izvela recital posvećen 

Bosni i Hercegovini. 

U nastavku druženja orkestar Zlatne 

strune iz Skövdea zapjevao je i zasvirao u 

prepunoj sali. Pjevalo se i igralo, svi su bili u 

kolu, mladi, stari i djeca. Miris ćevapa začinio 

je atmosferu, kao nekad u našoj BiH. 

Veselo je bilo i u povratku. Tako se i završilo, 

do narednog susreta, do novih akcija, 

do svih zadataka i planova zacrtanih za ovu 

godinu, a prvi u nizu je, aprilski odlazak u 

BiH. Treba više ovakvih susreta. Srećan put 

ženama koje putuju u BiH i koje će u ime 

članova Saveza predati sakupljenu pomoć. 

Jedno je sigurno, dok je BH Saveza žena bit 

će još puno lijepih susreta. 

7

INTERVJU 

Integracija i 

međusobna saradnja 

Razgovor sa Vahidom Mehinović, novoizabranom 

predsjednicom BH Saveza žena u Švedskoj 

Razgovarala: Senada BEŠIĆ 

U 

ovome broju našega lista Žena predstavljamo 

vam Vahidu Mehinović 

koja je na 11. Godišnjoj Skupštini 

BiH Saveza žena u Švedskoj, održanoj 1. 

aprila, izabrana na funkciju predsjednice 

Bosanskohercegovačkog saveza žena u 

Švedskoj. 

SENADA: Možeš li našim čitaocima reći 

nešto više o tvom prvom susretu sa BiH Savezom 

žena u Švedskoj 

VAHIDA: Da budem iskrena, moj prvi 

susret sa BH Savezom žena nije baš najbolji. 

Razlog tome su predrasude i dobrim dijelom 

neistinite priče koje su kružile u to vrijeme i 

koje su lansirane od strane onih koji su htjeli 

ostvariti neke svoje ciljeve a dijelom i privatni 

obračuni nekih pojedinaca. Međutim preko 

Integracionog projekta Fenix, gdje sam ja 

radila, srela sam jedan broj žena koje su bile 

članice BH Saveza žena i dobila sam potpuno 

drugačiju sliku – naravno onu koja odgovara 

stvarnosti. U kontaktima sa tim osobama 

saznala sam za koje ideje se bori BH Savez 

žena i osjetila potrebu da kao žena iz Bosne 

i Hercegovine trebam biti među njima i dati 

svoj doprinos afirmaciji naših žena i predstavljanju 

Bosne i Hercegovine, na način na 

koji mi to i zaslužujemo. 

SENADA: Ti si jedno vrijeme bila zaposlena 

u Savezu i dobro poznaješ njegovu organizaciju. 

Koje si poslove radila i koliko to ima 

značaja za tvoju današnju ulogu u Savezu 

VAHIDA: Ja sam godinu dana bila zaposlena 

u Savezu kao koordinator aktivnosti, 

a istovremeno sam vodila i projekat Uloga 

majke je najvažnija, projekat koji sam ja napisala. 

Integracioni zavod nam je odobrio 

sredstva i u projekat je bio uključen jedan 

broj lokalnih udruženja. U tom periodu sam 

ostvarila kontakte sa velikim brojem naših 

članova, onih koji su već bili a i onih koji su 

se uključili u tom periodu. Bilo mi je izuzetno 

drago kad su mi neke od tih osoba, koje sam 

upoznala u tom periodu, prišle u Växjöu i uz 

Intervju med Vahida Mehinović, 

den nyvalda ordföranden 

av Bosnien och Hercegovinas 



čestitke za izbor izrazile vlastitu želju i volju 

da se angažuju još više upravo zato što sam 

ja izabrana za njihovog predstavnika. Mislim 

da je to pokazatelj da je saradnja funkcionisala 

veoma dobro a meni također podstrek da 

nastavim da se borim i iznalazim još bolje i 

savršenije metode saradnje i rada u Savezu, 

uopšte. 

SENADA: Kao majka, supruga i zaposlena 

osoba znamo da imaš puno obaveza. Biti 

predsjednik Saveza je još jedna u nizu obaveza 

pa nas zanima na koji način planiraš organizovati 

tvoj rad 

VAHIDA: Zahvaljujući podršci i pomoći 

koju imam od strane mog supruga mogu 

preuzeti tako veliki broj obaveza. Što se tiče 

mog rada u Savezu ja ću nastojati da delegiram 

jedan broj zadataka zaposlenim u Savezu 

i članovima Glavnog odbora koji to mogu 

odraditi isto tako dobro kao i ja. To će meni 

olakšati rad a biće veći broj osoba angažovan. 

Mislim da je jedno nepisano pravilo koje je 


Rođena: 1960. u Bileći, u Švedsku došla iz 

Gračanice, kod Tuzle, gdje je stanovala sa 

svojom porodicom. 

Nastanjena: Lidköping na jezeru Vänern, 

u zapadnom dijelu Švedske (Västra 

Götaland). 

Obrazovanje: Poslije završene gimnazije 

u Bileći, Vahida odlazi u Banjaluku i tamo 

završava Ekonomski fakultet. Nakon dolaska 

u Švedsku, Vahida je završila veliki 

broj kurseva i u toku 2003. na Univerzitetu 

u Göteborgu (Handelshögskolan) 

dobija Magisterexamen. 

Zaposlena: Ekonomista u komuni Lidköping. 

Porodica: Vahida živi u harmoničnoj 

porodičnoj atmosferi sa suprugom i 

dvije kćerke (17 i 8 godina). 

Kako provodi slobodno vrijeme: Slobodno 

vrijeme provodi u krugu uže i šire 

porodice, a dosta svog slobodnog vremena 

je posvetila kontaktima i susretima 

sa članovima BHSŽ u Švedskoj. 

Omiljeni pisac: Voli da pročita dobru 

knjigu ili dobar tekst bez obzira na ime 

pisca. Smatra da i među onim manje 

poznatim imenima ima puno talentovanih 

i kvalitetnih. 

Omiljena hrana: Voli sva bosanska jela a 

kolači su joj slaba strana. 

Životni moto: Neki posebni moto nema 

ali pošto istinu cijeni iznad svega, ima 

običaj reći ”Svi ste mi dragi al´mi je istina 

draža”. 

važilo u zadnje 3-4 godine u našem Savezu 

jako dobro i ja ću nastaviti da ga promjenjujem. 

Naime, mi smatramo da nije najvažnije 

da se pojavi predsjednik na svakom skupu 

ili sastanku. Najvažnije je da se pojavi 

prava osoba – osoba koja je najupućenija 

u aktuelnu problematiku i najkompetentnija 

da odgovori postavljenom zadatku ili da 

učestvuje u nekoj aktuelnoj debati i predstavi 

naš Savez na pravi način. Zahvaljujući tome 

što u našem članstvu imamo izuzetno kompetentne 

i sposobne osobe različitih profila, 

time imamo i mogućnost da uvijek izaberemo 

pravu osobu. 

Ja doživljavam Bosanskohercegovački savez 

žena kao nešto što je naše i što svi moramo 

podjednako čuvati i usavršavati. 

SENADA: Šta smatraš da su prioritetne 

aktivnosti koje se trebaju uraditi u ovoj godini 

i kakva je tvoja vizija o Savezu za nekih pet 

godina 

VAHIDA: Ja bih naglasila integraciju u 



švedsko društvo kao nešto što je 

prioritetno za sve nas. Također 

trebamo nastojati da našu domovinu 

Bosnu i Hercegovinu predstavimo 

Šveđanima, pokažemo 

našu tradiciju i kulturu a sve u 

cilju boljeg razumijevanja i saradnje. 

Izuzetno važnim smatram 

i uključivanje djece i omladine u 

Savez. Smatram također da bi u 

okviru Saveza trebali osmisliti i 

realizovati neke nove projekte 

koji bi omogućili edukaciju našeg 

članstva a i uspostavljanje saradnje 

sa drugim organizacijama u 

švedskom društvu a i organizacijama 

iz ostalih evropskih država, 

uključujući i Bosnu i Hercegovinu. 

SENADA: Da li bi željela nešto 

poručiti članicama Saveza i čitaocima 

lista Žena 

VAHIDA: Ja bih se na kraju 

ovog intervjua htjela obratiti, ne 

samo našim članovima, nego 

i svim osobama porijeklom iz 

Bosne i Hercegovine, svim prijateljima 

Bosne i Hercegovine, 

koji Bosni i Hercegovini, a time 

i nama svima, žele sve najbolje 

i poručiti im da su dobro došli, 

bilo kao članovi, bilo kao saradnici. 

Mislim da je potrebno naglasiti 

da je švedski način rada 

i finansiranja uticao da mi, koji 

dolazimo iz Bosne i Hercegovine, 

formiramo veći broj organizacija, 

ali to bi trebao da bude 

razlog više za još bolju saradnju i 

zajedničke projekte. 

Bila bih sretna kad bi se sve 

zdrave snage iz svih organizacija 

za BH predznakom, a i oni koji 

nisu ni u jednoj organizaciji, 

probudili i u ime budućnosti 

dali prednost našoj ”integraciji” 

i međusobnoj saradnji u cilju 

stvaranja stabilnije osnove za 

rad, ako ne za nas onda za našu 

djecu, za generacije koje dolaze. 

Moje namjere su zaista iskrene 

i dobronamjerne i ja se 

nadam da će ih većina pomenutih 

u gornjem tekstu prepoznati 

i da ćemo svi zajedno 

učiniti odlučujući korak ka našoj 

međusobnoj saradnji. 

Ajla 

– en ny stjärna 

på Lidköpings 

politiska himmel 

Ajla Mehinović & Carina Ohlsson 

Ajla 

– nova zvijezda 

na političkom 

nebu Lidköpinga 

Av Björn SMITTERBERG (Lidköpingsnytt, måndag, den 1 maj) 

Izbori 2006 

Bosna i Hercegovina 

Centralna izborna komisija 

Broj: 05-07-1-1025/06 

Sarajevo, 30.5.2006. godine 

Poštovani, 


Bosne i Hercegovine, u skladu 

sa odredbama Izbornog zakona 

BiH, nadležna je za organizaciju i 

provođenje upisa birača u Centralni 

birački spisak i glasanje 

državljana BiH koji žive u inostranstvu. 

Upis birača u Centralni 

birački spisak za glasanje izvan 

BiH provodi se sistemom aktivne 

registracije za svake izbore. 


BiH u pripremi predstojećih 

neposrednih izbora, koji će se 

održati u oktobru 2006., provodi 

kampanju za upis birača 

državljana BiH koji žive u inostranstvu, 

a koji nisu bili upisani 

u Centralni birački spisak za glasanje 

izvan BiH za prethodne 

izbore, u Centralni birački spisak 

za glasanje izvan BiH. Krajnji rok 

za registraciju ovih birača je 

18.07.2006. 

Allmänna val 

Söndagen den 17 september 

2006 är det allmänna val 

i Sverige. Vi ska välja de personer 

som ska representera 

folket i riksdagen, landstings/region- 

och kommunfullmäktige. 

I grundlagen står det 

tydligt: “All offentlig makt i 

Sverige utgår från folket”. Läs 

mer på: www.val.se 

Ukoliko su Vam potrebne dodatne 

informacije, molimo Vas 

da nam se obratite na: 

Fax: +387 33 251 333; 251 334, 

Tfn: +387 33 251 331; 251 332, 

E-mail: info@izbori.ba 

Web: www.izbori.ba 

Na kraju, dozvolite da Vam se 

zahvalimo na pomoći koju ćete 

pružiti u procesu upisa birača u 

Centralni birački spisak za glasanje 

izvan BiH koji provodi Centralna 

izborna komisija BiH. 

S poštovanjem, 

Predsjednik Centralne izborne 

komisije 

Branko Petrić 

Ajla Mehinovic, elev på De 

la Gardiegymnasiet och 

nyvald ordförande för SSU 

i Lidköping, gjorde succé i dag när 

hon för första gången fick vara talare 

på ett 1 maj-möte. Hon mötte 

sina partivänner med enkla och 

raka inlägg – och det gick raka 

vägen hem i socialdemokraternas 

hjärtan, för varenda hjärtefråga 

fick hon med på ett enkelt sätt. 

– Valet gäller inte Persson eller 

Reinfeldt, det gäller oss själva, vad 

vi har för uppfattning om hur det 

skall vara. Allt i vår omgivning 

är politik på ett eller annat sätt. 

Frågan är om grundinställningen 

i politiken skall vara röd eller blå 

– om den skall gälla enstaka eller 

om den skall gälla alla. 

Det var kvinnor som dominerade 

socialdemokraterna och 

LO-fackens möte i dag i Folkets 

Park. Förutom Ajla Mehinovic 

talade Carina Ohlsson, riksdagsledamot, 

och Birgitta Johnsson, 

som är ordförande för LO-facken 

i Lidköping. 

Birgitta Johnsson lämnade 

helt sitt färdiga manus för att i 

stället uttrycka sin glädje över att 

ha fått Ajla Mehinovic till partikamrat. 

 

Ajla Mehinović, učenica De 

la Gardie gimnazije i novoizabrana 

predsjednica 

SSU (Savez švedske socijaldemokratske 

omladine) u Lidköpingu, 

danas je doživjela pravi uspjeh 

dok je po prvi put govorila na 

jednom prvomajskom susretu. 

Obratila se svojim partijskim prijateljima 

jednostavnim i iskrenim 

govorom – što je išlo pravo u socijaldemokratska 

srca. 

– Izbori ne važe za Perssona 

ili Reinfeldta, oni su za nas lično, 

šta mi smatramo kako će biti. Sve 

u našem okruženju je politika na 

jedan ili drugi način. Pitanje je da 

li će osnovni stav biti crven ili plav 

– da li će biti pojedinačan ili važiti 

za sve. 

Žene su dominirale današnjim 

skupom socijaldemokrata i LOsindikata 

u Folkets Parku. Osim 

Ajle Mehinović govorile su i 

Carina Ohlsson, parlamentarna 

zastupnica, i Birgitta Johnsson, 

predsjednica LO-sindikata u Lidköpingu. 

Birgitta Johnsson je skroz 

ostavila svoj pripremljeni govor 

da bi iskazala zadovoljstvo što je 

dobila Ajlu Mehinović za partijskog 

druga. 



9

Mariestadu u pohode 

Maestral u bh. distriktu Skaraborg 

Piše: Haris TUCAKOVIĆ 

Mariestad je u subotu 6. maja ove 

godine bio domaćin izložbe ručnih 

radova bh. distrikta Skaraborg. To 

je ujedno bila prilika da se okupe članovi bh. 

udruženja koji žive i djeluju u ovoj oblasti. 

Za bh. udruženje u Mariestadu se slobodno 

može reći da ima znatno više sportskih 

trofeja nego članova. Ne zato što oskudijevaju 

u članstvu, naprotiv, trenutno broje 

preko 160 članova, već radi toga što izgleda 

da nema trofeja kojeg nisu osvojili. 

Udruženje je nedavno dobilo novu upravu 

sa popularnim Pepom (Ersin Ćuran) na 

čelu. Prostorije udruženja su detaljno renovirane, 

a uz višegodišnju aktivnu saradnju 

sa SISU, januara ove godine je pokrenuta 

i saradnja sa NBV, tako da se uz sportski 

image, ovo udruženje sve više afirmiše i u 

oblasti kulture. Sekcije na nivou kulturnih 

aktivnosti: muzička, folklorna, recitatorska, 

plesna, spremanje hrane, ručni radovi, sijela, 

te sportske: fudbalska, stolni tenis, bilijar 

i šah – su garancija da je bh. udruženje u 

Mariestadu na pravom putu očuvanja bogate 

bh. kulturne tradicije i integracije u 

švedsko društvo. 

Pri dolasku na izložbu ručnih radova, 

dočekali su nas primjerci Mariestads-tid- 

ningena, sa reportažom o izložbi i slikom na 

naslovnici, postavljeni po lijepo aranžiranim 

stolovima udruženja. Znači da ”novi klinci” 

znaju šta hoće i kako treba raditi. 

Žene su izložile svoje vezove, keranje, 

goblene, slike… skladno ukomponovane 

sa različitim rukotvorinama iz bh. baštine. 

A tek jela! Kao što jedna starija žena reče: 

”Sinko, ko da smo došli Mariestadu u pohode. 

Pravi zijafet!” 

Prisutne je u ime domaćina pozdravila 

Marija-Marika Ramić, a zatim su se obratile 

Vahida Mehinović, predsjednica BH Saveza 

žena, i Asima Pašalić, kontakt osoba sa bh. 

organizacijama u Švedskoj. 

Internacionalna Hasanaginica 

Kulturno-umjetnički program je dugo 

pripreman, a kako je ranije rekla Marija- 

Marika Ramić: ”Mi se spremamo da pravo 

ugostimo i da se pravo predstavimo”, upravo 

tako je i bilo. 

Program je otvoren nastupom hora Behar 

iz Skövdea (druga slika odozgo na str. 31) i ovo 

je sigurno njihov najbolji nastup do sada. Pod 

dirigentskom palicom Amele Maksumić i uz 

harmoniku Hajrudina Zukanovića ostvareno 

je tako prisno jedinstvo s publikom da 

Irina Vidimlić, Šaćir Džafić, Marija Ramić i Sulejman Mujkanović 

Ställer ut hantverk från 

sitt hemland 

Av Jenni AHLIN (Mariestads-tidningen, Fredag, 

5 maj 2006, s. 14) 

Bosnisk-Hercegovinska föreningen i 

Mariestad har funnits i tolv år och har 

en mängd olika aktiviteter för sina medlemmar. 

Mycket idrott har det varit, och 

framgångsrik sådan – det vittnar inte minst 

alla pokaler i föreningslokalen om. 

– Men på senare tid har vi också börjat 

satsa mer på kultur, berättar Marija Ramic 

som är sekreterare i föreningen. 

Studiecirklar 

Ett sådant kulturellt inslag är handarbete. 

Många kvinnor i föreningen ägnar sig åt 

det på fritiden och nu har man även gjort 

det i studiecirkelform. Av föreningens cirka 

160 medlemmar är det ett 30-tal som 

deltar. 

– Och ofta är barnen med också, säger 

Marija Ramic. På det sättet lär de sig mer 

om sitt ursprung. Man får inte glömma 

sina rötter. 

Förutom att handarbetet är ett trevligt 

sätt att umgås på och träffa folk från sitt 

hemland, är studiecirkelarbetet också ett 

sätt att komma in i det svenska samhället. 

– Nu vill vi också visa vår tradition 

och kultur för andra, förklarar Marija som 

poängterar att föreningen haft god hjälp 

av studieförbunden Sisu och NBV. 

Första utställningen 

På lördag ordnar de bosnisk-hercegovinska 

kvinnorna sin första utställning och 

under eftermiddagen håller de öppet för 

allmänheten i sin lokal på Hantverkaregatan 

15, där föreningen huserat i sex år. 

På skärmar har de hängt upp stickade 

kläder, virkade dukar, broderade tavlor 

och spetsar som nästan ser ut som om de 

vore knypplade. Det är de inte, utan istället 

gjorda i något som heter keranje och 

utförs med synål. De har också tagit med 

några ”typiska” hushållsföremål från Bosnien 

Hercegovina. Några större virkade 

alster ligger som prydnad på soffor och 

fåtöljer, vilket är vanligt i hemlandet. 

Fest med andra föreningar 

Senare på eftermiddagen och kvällen 

har de bjudit in medlemmar från andra 

föreningar i Skaraborgsdistriktet. Dessa ska 

naturligtvis titta på utställningen, men 

det blir också sång av Skövdekören Behar, 

folkdans, dikter, sånger och mat. Kort sagt: 

fest! 

su cijelo udruženje digli na noge. 

Program je nastavljen narodnim igrama 

folklorne sekcije koju vode Hajrudin Vidimlić 

i Esma Zahirović. U bogatom recitalu su 



Asima i Salih Pašalić, osnivači bh. distrikta Skaraborg 

učestvovali Alisa Ramić i Elma 

Zaklan (slika gore lijevo na str. 31) 

i Dino Vidimlić, Amer Zaklan, 

Elmedin Velić, Melissa Bana, 

Orhan Halilović, Edin Halilović 

i Emil Vidimlić (slika gore desno 

na str. 31). 

Balada Hasanaginica je izvedena 

u bosansko-hrvatskoukrajinsko-bugarskom 

sastavu: 

Irina Vidimlić, Šaćir Džafić, 

Marija Ramić i Sulejman Mujkanović. 

Možda je sastav bio i 

šareniji, ali mi je bilo nezgodno 

pitati. 

Sulejman-Ćeman Mujkanović 

je kao konferansje dobro 

odradio svoj posao, a od ostalih 

učesnika vrijedi istaći Enesa- 

Ćizu Bratića, Suada Mehinovića 

i Bibu Begić (narodne pjesme) i 

Esada Ramića (gitara). 

Druženje uz harmoniku, gitaru, 

pjesmu i dogovore o novim 

aktivnostima i susretima 

je nastavljeno do kasne noći. 

Prijatna atmosfera, prirodnost, 

toplina i osjećaj prave bosanskohercegovačke 

druželjubivosti su 

posebno obilježili ovaj susret. 

Ribarenje u Tidaholmu 

Bh. distrikt Skaraborg već 

petu godinu zaredom, krajem 

maja, organizuje za svoje 

članove druženje i ribarenje na 

jezeru Björksjön, u prirodnom 

rezervatu Hökensås, 14 km od 

Bild: Folkdansgruppen ”Kolo bosansko” på turné i Sverige, november 2005 

Foto och design: Haris Tucakovic, +46 (0)500-48 14 86 

Tidaholma. 

Kako se nešto isplanira, tako 

to obično i završi. Ta subota 20. 

maja je razrađena u detalj: zorom 

se kreće na Björksjön u ribolov, u 

podne jedna ekipa odlazi u Behar 

da aranžira prostorije udruženja 

za Veče zabave i roštilja, a uveče 

se uz veliki ekran navija, bodri i 

slavi uspjeh Hari Mati Harija na 

Evroviziji 2006. I sve je bilo kako 

treba, samo je Hari malo podbacio, 

od očekivanog trijumfa – ostvario 

je u ”proširenoj” Evropi 

”samo” 3. mjesto. 

Na ribarenje se odazvao veći 

broj ribara i ”gledalaca” i čini se 

da je sva uplaćena riba izvađena 

iz jezera. Za one koji nisu pecali 

bilo je mjesta za roštiljem za kojim 

su radili gurmani Juso Ćorić 

i Salih Pašalić. 

Ekipa u sastavu: Jasmin, Mešak, 

Amela, Samir i Ćiza je pripremila 

prostorije Behara ko 

Maksim u Parizu uz dagens specialitet: 

losos na roštilju, začinski 

mladi krompir, holandski sos, 

pecivo sa saransakom i italijanska 

salata sa paradajzom i sve to 

uz vrlo povoljnu cijenu: 40 kr za 

članove i 65 za nečlanove. 

Da član zna zašto je član! 

Uz Sabah 

bosanski 

specijaliteti 

Malmöu, na Nydala trgu, 6. 

U maja, u organizaciji Bosanskohercegovačkog 

saveza žena 

u Švedskoj, okupilo se stotinjak 

bh. žena iz Švedske i Danske 

(druga slika odozdo na str. 31) 

koje su prezentirale bosanske 

Sa ribarenja u Tidaholmu 

Turnir u Skövdeu 

U 

organizaciji bh. udruženja 

Behar Skövde, 27. maja je 

održan 14. tradicionalni majski 

fudbalski turnir na kojem je 

učestvovalo 8 ekipa. 

Pobijedila je ekipa Kosovo iz 

Mariestada koja je dobila i veliki 

prelazni pehar. Bh. udruženje 

Most Skara je bilo drugo, Behar 

Skövde je zauzeo treće a 6. april 

Falköping četvrto mjesto. Ovog 

puta je izostalo učešće dječijih 

ekipa, koje su do sada bile najveća 

atrakcija turnira u Skaraborgu, i 

tome bi ubuduće trebalo obratiti 

veću pažnju. 

3. juna su udruženja Behar i 

Una iz Skövdea zajedno nastupila 

na Cvjetnom festivalu sa horom, 

folklorom, narodnim pjesmama, 

modernim plesom i recitalom. 

Mada su podijeljeni letci sa programom 

i prijevodom pjesama 

na švedski, prisustvo Šveđana je 

bilo ispod očekivanja. 6. juna je 

obilježen Nacionalni dan Švedske. 

Za vikend 9.-11. juna se planiraju 

Susreti u Tidaholms sommargårdu, 

poznatom centru za rekreaciju, 

smještenom na obali mora 

10-ak kilometara od Varberga. 

Normalno, samo za članove! 

specijalitete uz sevdalinku. 

Ispred i u prostorima Coop 

Konsum, na Nydala trgu, manifestaciju 

je pratio veliki broj Šveđana. 

Bosanskih specijaliteta bilo 

je u izobilju. 

Trio Sabah u kojem sviraju 

i pjevaju bosanske pjesme Edin 

Bahtijaragić, Sara Jefta i Jonas 

Håkansson, oduševio je publiku. 

Žene su nastavile druženje uz 

muziku i zabavu u Vårbogårdenu 

u Arlövu. Manifestaciju su 

pomogli Konsumentföreningen 

Solidar, Coop Konsum i ABF 

Malmö. 



11

Humanost na djelu 

– Posjeta domovini 

Niko ne može učiniti sve, 

ali svako može učiniti nešto 

Piše: Jasna PERIĆ 

Bosanskohercegovački savez žena u Švedskoj je za svoje članove 

i ove godine od 13. do 23. aprila organizovao studijsko-humanitarno 

putovanje u domovinu. Bosnu i Hercegovinu je posjetio 

61 putnik, a među njima su bile i 4 učenice gimnazije iz Skövdea, 

koje su u sklopu svoga maturskog rada na temu ”Niko ne može 

učiniti sve, ali svako može učiniti nešto” odlučile posjetiti Dječiji dom 

Bjelave i lično uručiti pribavljenu pomoć. Akcija ovih djevojaka izazvala 

je pažnju medija, a Semiha Borovac, gradonačelnica Sarajeva 

se, prilikom privatne posjete, zahvalila djevojkama u ime Grada i u 

svoje lično ime na ovom angažovanju. 

Učenice gimnazije i predstavnice Saveza su 19. aprila bile gosti 

u studiju najslušanije bosanskohercegovačke radio stanice BH RA- 

DIO 1. 45-minutna emisija Radio Domovina za Bosance i Hercegovce 

širom svijeta bila je posvećena BH Savezu žena u Švedskoj. 

Voditeljica Jelena Radojević je naslovom maturskog rada ”Niko ne 

može učiniti sve, ali svako može učiniti nešto” tom prilikom pozvala 

sve naše sunarodnike u dijaspori da glasaju za Hari Mata Harija u 

natjecanju za najbolju pjesmu Evrovizije 2006. 

NTV Hayat je takođe napravila jednu izuzetnu emisiju o tom 

projektu i BH Savezu žena, a koja je emitovana u više navrata za 

dijasporu. 

Pored posjete Dječijem domu Bjelave u Sarajevu, cilj putovanja 

su bile i posjete Staračkom domu u Travniku i Merhametu u 

Banja Luci, te jednom broju privatnih osoba, među kojima želimo 

spomenuti porodicu Demirović-Stjepanović čiju hendikepiranu 

kćerku Anđelku stipendira BHSŽ već nekoliko godina. 

U organizaciji agencije Mediteran, 

grupa naših članova je 

posjetila Mostar i Blagaj gdje ih 

je sa kulturnim, historijskim i 

prirodnim ljepotama Mostara 

i Blagaja upoznao vodič, Suad 

Ljevo, direktor Autoprevoz BUS 

D.D. Mostar. 

Humanitarna pomoć se sastojala 

iz: medicinske opreme 

(aparati za osobe koje imaju 

problema sa sluhom, medicinski 

madraci, pelene za nepokretne 

osobe, kateteri i sl.), odjeće, obuće, 

posteljine, peškira, školskog pribora, 

igračaka, i naravno novčane 

pomoći, a sakupljana je od 

strane naših udruženja u Karlskroni, 

Mönsteråsu, Malmöu i 

Helsingborgu. 

Alma Zubić je predala 2,800 SEK Dječijem domu ”Bjelave” 

u ime osoblja Osnovne škole Rosengård Malmö 

Sanna, Kristel, Medina i Matilda na Starom mostu 

Gimnazijalke iz Skövdea – Medina Selimović, Sanna Strandh- 

Lorentzon, Matilda Eliasson i Kristel Lahoud su prikupile novčanu 

pomoć u iznosu 14,000 SEK. Od toga su uručile familiji 

Demirović-Stjepanović 5,000 SEK, a ostatak novca utrošen je 

za potrebe Dječijeg doma Bjelave. Listu za nabavku neophodnih 

stvari su dobile od nadležnih u Domu, a obradovale su ih 

i mašinom za pranje suđa. Djevojke su takođe predale u Dom i 

80 paketića sa artiklima za higijenu i igračkama koje su dobile od 

zubnih ordinacija u Skövdeu. 

Članovi Saveza žena tokom posjete Mostaru 



Proslava 

bez granica 

Nacionalni dan Švedske 

svečano obilježen 

u Helsingborgu 

Piše: Selma BOROVAC 

Till vänster: Firandet av Sveriges nationaldag 

i Helsingborg där framträdde 

Doft från Bosnien och Sverige från kvinnoföreningen 

Kvinna 99 Värnamo (2006- 

06-06) 

Till höger: Det tredje traditionella 

mötet av Bosniska distriktet Skaraborg i 

Varberg (2006-06-9/11) 

Sidan 12: Studie- och humanitärhjälps 

resa till Bosnien och Hercegovina (2006- 

04-13/23) 

Susreti u 

Varbergu 

postali tradicija 

3. regionalni susreti 

bh. distrikta Skaraborg 

Piše: Asima PAŠALIĆ 

Dječija plesna grupa ”Miris Bosne i Švedske” iz Värnama 

Svečano obilježavanje Nacionalnog 

dana Švedske, privuklo je stanovnike 

Helsingborga i brojne goste u jedan 

od najljepših parkova Švedske, Fredriksdal 

– muzej na otvorenom. Ranije tradicionalno 

slavlje, ove godine bilo je i internacionalno. 

Oko 10,000 posjetilaca je moglo 

uživati u programu koji su pripremili 

Švedska i popularno nazvano – ostatak 

svijeta.. 

U bogatom kulturno-umjetničkom programu, 

brojne useljeničke grupe su se predstavile 

plesom, muzikom, rukotvorinama i 

neizbježno, gurmanskim specijalitetima. 

Među 20-tak zastava viorila se i zastava 

Bosne i Hercegovine. Udruženje 

Žena 2000 Helsingborg je predstavilo svoje 

goste – Dječiju plesnu grupu Miris Bosne 

i Švedske iz udruženja Žena 99 Värnamo. 

Svojim lijepim plesovima: bosansko kolo, 

moderni ples, romski ples, djevojčice su 

izazvale burne ovacije među našim zemljacima 

i oduševljenje publike. 

Internacionalni dio programa završen 

je švedskom narodnom muzikom i 

folklorom, kojeg su činili svi učesnici u 

programu. Izvedene su švedske igre u 

različitim nacionalnim nošnjama. Igru je 

pratio orkestar sastavljen od internacionalnih 

muzičara. U tradicionalnom dijelu 

programa učestvovali su Brasskvintett, 

Konserthuskör i mnogi drugi. 

Dan za sjećanje po mišljenju mnogih 

prisutnih. 

Bosanskohercegovački distrikt Skaraborg 

je i ove godine, po treći put zaredom, 

organizovao regionalne susrete 

svojih članova u poznatom turističkom i 

rekreativnom centru Tidaholms sommargård, 

Gamla Köpstaden, smještenom na 

obali mora, na nekih desetak kilometara od 

Varberga. 

Ovogodišnjim susretima, od 9. do 11. 

juna, prisustvovalo je 40-tak članova i 

druženje je proteklo u divnoj atmosferi na 

zadovoljstvo svih prisutnih. Vremenske 

prilike su bile idealne pa se činilo kao da 

lijepo vrijeme želi dati svoj doprinos ovim 

tradicionalnim susretima. 

Članovi distrikta su diskutovali o novim 

idejama i mogućnostima bolje saradnje 

među udruženjima koja djeluju u sastavu 

distrikta. 

Svo vrijeme je bilo ispunjeno raznim 

aktivnostima, i za mlade i one malo 

starije, a sve je završavalo uz bosanske 

specijalitete sa roštilja i nezaobilaznu 

sevdalinku. 

Samo se može poželjeti da ovakvih 

susreta bude što više. 

Članovi bh. distrikta Skaraborg na susretu u Tidaholms sommargårdu, kraj Varberga 



13

Treći kongres 

Svjetskog saveza dijaspore BiH 

Senada Softic-Telalović – novi predsjednik, prof. dr. Milorad 

Muratović i Zaim Pašić – potpredsjednici, a Faruk Tičić – sekretar 

SSDBiH. Krovna organizacija bh. dijaspore znatno podmlađena. 

U 

periodu od 13. do 14. maja, u Sarajevu 

u hotelu Terme, održan je Treći 

kongres Svjetskog saveza dijaspore 

Bosne i Hercegovine (SSDBiH) u organizaciji 

Glavnog odbora SSDBiH (GO SSDBiH) i 

suorganizaciji Danskog vijeća za izbjeglice 

(DRC). Pokrovitelj Kongresa je bilo Ministarstva 

za ljudska prava i izbjeglice BiH. 

U radu Kongresa je učestvovalo 68 delegata 

– predstavnika bosanskohercegovačke 

dijaspore iz 21 zemlje. Ispred nadležnih institucija 

u BiH, Kongresu su prisustvovali 

predstavnici Ministarstva za ljudska prava i 

izbjeglice i Ministarstva za civilne poslove 

BiH, predstavnici Vlade Kantona Sarajevo, 

kao i predstavnici nevladinih organizacija u 

BiH. Kongres su medijski pratili predstavnici 

elektronskih i štampanih medija, tako 

da je na zadovoljavajući način propraćen i 

prezentiran široj bh. javnosti. 

Subota, 13.05.2006. 

Bivši i novi predsjednik: Namik Alimajstorović i Senada Softić-Telalović 

Kongres je otvorio predsjednik SSDBiH 

Namik Alimajstorović. U svom pozdravnom 

govoru Alimajstorović je poželio 

dobrodošlicu učesnicima i gostima Kongresa 

i ukratko predstavio SSDBiH i aktivnosti 

na kojima je angažovan. Potom su 

se učesnicima Kongresa obratili Peter Bas- 

Backer, zamjenik Visokog predstavnika u 

BiH; Mirsad Kebo, ministar za ljudska prava 

i izbjeglice BiH; Safet Halilović, ministar za 

civilne poslove BiH; Emir Turkušić, ministar 

obrazovanja i nauke Kantona Sarajevo; 

Amira Kapetanović, ambasador BiH u Australiji, 

Mirko Pejanović, predsjednik nevladine 

organizacije Srpsko građansko vijeće 

(SGV); Avdo Hebib, predsjednik Matice 

iseljenika BiH; Merhunisa Zukić, predsjednica 

Saveza udruženja izbjeglih i raseljenih 

lica BiH; predstavnik Danskog vijeća za 

izbjeglice, savjetnik gradonačelnika grada 

Linca, predstavnici ambasade Srbije i Crne 

Gore, a pročitano je i pismo ambasadora 

Holandije u BiH koji nije bio u mogućnosti 

lično prisustvovati skupu. 

Zamjenik Visokog predstavnika u BiH 

Peter Bas-Backer je u svom obraćanju govorio 

o reformama i pozitivnim procesima 

koje se u BiH provode, kao i potrebi nastavka 

svih započetih aktivnosti koje, iako prilično 

spore, vode napretku i razvoju države Bosne 

i Hercegovine. Ukazao je na neophodnost da 

se BiH i dijaspora okrenu ekonomskom razvoju 

i prilivu investicija u BiH gdje dijaspora 

može odigrati vodeću ulogu. Naglasio je, 

takođe, da dijaspora ima jedinstvenu poziciju 

u uspostavljanju i jačanju komercijalnih veza 

između BiH i svijeta. 

Nakon toga Kongresu se obratio ministar 

za ljudska prava i izbjeglice Mirsad Kebo koji 

je u svom govoru naglasio da je nastupila 

nova faza u razvoju odnosa između države 

i dijaspore u kojima dijaspora postaje partner 

državnim institucijama na njenom evropskom 

putu, te pozvao dijasporu da se 

uključi u stvaranje pozitivnog imidža Bosne 

i Hercegovine u svijetu. Ministar Kebo je 

upoznao predstavnike dijaspore sa inicijativom 

ovog ministarstva o osnivanju tijela 

pri Vijeću ministara BiH i Parlamentu BiH u 

koja bi bili uključeni i predstavnici dijaspore. 

Istakao je da bi na ovaj način preko svojih 

predstavnika dijaspora imala priliku da se 

uključi u rješavanje pitanja i odbranu stavova 

koje zastupa. 

Ispred Ministartva civilnih poslova, Kongres 

je pozdravio ministar Halilović koji je u 

svom obraćanju informirao Kongres o stepenu 

realizacije pitanja koja su u nadležnosti 

ovog ministarstva, počev od pitanja dvojnog 

državljanstva, dopunskog obrazovanja djece 

u iseljeništvu, izdavanju udžbenika za dopunske 

škole, donošenju Zakona o visokom 

obrazovanju i uopšte reformi visokog obrazovanja 

u BiH, a u sklopu toga i priznanju 

diploma kao jednom od često isticanih 

zahtjeva dijaspore. 

U nastavku rada Kongresa razmatran 

je i usvojen Izvještaj o radu SSDBiH, kao i 

Izvještaj Nadzornog odbora u protekle dvije 

godine. U ovom dijelu je razmatrana i Strategija 

razvoja SSDBiH, kao temeljni dokument 

za djelovanje Svjetskog saveza u narednom 

periodu. 

Rad Kongresa je nastavljen u okviru četiri 

okrugla stola: Mladi u dijaspori i BiH, Obrazovanje 

i kultura, Informisanje i sport i Humanitarne 

aktivnosti bh. udruženja. U okviru 

okruglih stolova doneseni su zaključci na kojima 

će SSDBiH raditi u narednom periodu. 


31 | žena 

U 

Rapport från 3:e kongressen av 

Världsförbundet för 

Bosnien och Hercegovinas Diaspora 

Sarajevo, 13/14 maj 2006 

Obrazovanje i kultura 

radu ovog okruglog stola učestvovalo je 

oko 60 učesnika među kojima su bili i

predstavnici Ministarstva civilnih poslova i 

Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice BiH. 

Doneseni su brojni zaključci koji se odnose 

na ove oblasti od kojih izdvajamo: stvaranje 

uslova za dopunsko obrazovanje djece i 

omladine u državama prijema sa posebnim 

naglaskom na potrebu intenzivnijeg učenja 

maternjeg jezika uz obezbjeđenje profesionalnog 

nastavnog kadra; stalni rad na 

promociji kulturnog identiteta putem organizovanja 

raznih kulturnih manifestacija; 

razvijanje kulturne saradnje sa nadležnim 

institucijama kulture u BiH, i dr; podrška 

reformama osnovnog, srednjeg i visokog 

obrazovanja koje se provode u BiH itd. 

Omladina u dijaspori i BiH 

radu ovog okruglog stola pored predstavnika 

organizacija mladih iz dijaspo- 

U 

re iz Švedske, Švicarske, Kanade, Holandije, 

Italije, SR Njemačke, Turske, Slovenije i Velike 

Britanije učestvovali su i predstavnici 

mladih iz Bosne i Hercegovine među kojima 

su bili: Dženana Ibrišević, predstavnica 

Komisije za koordinaciju pitanja mladih u 

Bosni i Hercegovini pri Vijeću ministara 

BiH; Jan Zlatan Kulenović, predstavnik 

Omladinske Informativne Agencije Bosne 

i Hercegovine (OIA BiH); Asim Perendija, 

predstavnik Danskog vijeća za izbjeglice, 

kao i predstavnici omladinskih organizacija 

iz Sarajeva, Prijedora, Foče, Trebinja i Bosanske 

Gradiške, i predstavnici Sektora za 

iseljeništvo pri Ministarstvu za ljudska prava 

i izbjeglice BiH. 

Dogovoreno je da se kod nadležnih institucija 

u BiH inicira osnivanje Agencije 

za zapošljavanje mladih, osnivanje pozicije 

predstavnika mladih iz dijaspore u okviru 

Komisije za mlade pri Vijeću ministara BiH 

i osnivanje radnog mjesta pri Ministarstvu 

za ljudska prava i izbjeglice – Sektoru za 

iseljeništvo, čiji bi glavni zadatak bio da se 

isključivo bavi pitanjima i saradnjom sa mladima 

iz dijaspore. 

Također je dogovoreno da će organizacije 

mladih iz dijaspore u saradnji sa organizacijama 

mladih iz BiH u narednom periodu raditi 

na: izradi web portala dijaspore; informiranju 

o mogućnostima postdiplomskog stažiranja; 

organiziranju studijskih posjeta; uključivanju 

u aktivnosti oko održavanja Dana bh. dijaspore 

u Trebinju, Bosanskoj Gradišci, Banja 

Luci; uključivanju u već pokrenute aktivnosti 

DRC na otvaranju kampusa u Foči, kao i drugim 

projektima institucija i organizacija u 

BiH i inozemstvu gdje postoji mogućnost 

uključivanja mladih iz dijaspore. 

Omladina u dijaspori i BiH 

Na ovom okruglom stolu doneseno je više 

zaključaka čija je realizacija značajna 

za razvijanje saradnje države i dijaspore, 

Suad-Suda Ćupina (selektor karate bh. reprezentacije i najtrofejniji bh. selektor), Naida Ribić 

(predstavnica Holandije), Vahida Mehinović (predstavnica BH Saveza žena) i 

Amor Mašović (predsjednik Komisije za nestala lica u BiH) 

kao i dijaspore međusobno. Zaključeno je 

da je potrebno: u bh. medijima više pažnje 

posvetiti informisanju o pravnim i statusnim 

pitanjima građana u BiH i dijaspori; 

osigurati veću zastupljenost informacija o 

aktivnostima bh. građana u inozemstvu; 

uvesti tematske TV emisije o životu i radu 

bh. građana u dijaspori i emitovati ih kontinuirano; 

uskladiti programe postojećih TV 

emisija koje se prate putem satelita sa slobodnim 

vremenom bh. građana u inozemstvu, a 

posebno dječije programe; insistirati na većoj 

ažurnosti nadležnih ministarstava u BiH u 

pružanju traženih informacija građanima i 

bh. udruženjima u inozemstvu; nastaviti sa 

organizovanjem sportskih susreta građana i 

klubova BiH u svijetu, jer se održavanje SPa 

dijaspore BiH u malom fudbalu u organizaciji 

SSDBiH pokazalo kao odličan primjer 

uspješnog okupljanja, druženja i uvezivanje 

bh. dijaspore; SSDBiH će predložiti odigravanje 

prijateljske utakmice između reprezentacije 

bh. dijaspore i reprezentacije BiH u 

malom fudbalu. Sav prihod sa ove utakmice 

išao bi u humanitarne svrhe. 

Humanitarne aktivnosti 

Nakon rasprave na kojoj su definisani 

najčešći problemi u ovim aktivnostima 

doneseni su zaključci da se: nastavi saradnja 

članica SSDBiH i NTV Hayat u okviru 

emisije Srcem za BiH; traži od Javnog servisa 

BHTV1 da ponovo u program uvrsti emisije 

humanitarnog sadržaja namijenjenog dijaspori 

BiH; da se u okviru SSDBiH osnuje 

Odbor za humanitarne aktivnosti sa ciljem 

većeg uključivanja bh. građana iz inozemstva 

u ove aktivnosti, unaprijedi saradnja između 

SSDBiH-Odbora za humanitarne aktivnosti i 

nevladinih humanitarnih organizacija idr. 

Nedjelja, 14.05.2006. 

Drugog dana Kongresa, u prvom dijelu su 

razmatrani i usvojeni Zaključci Okruglih 

stolova i zaključci na prijedlog platforme 

razvoja SSDBiH Pravci daljeg razvoja SSDBiH. 

Predloženo je da se prezentirani dokument 

dopuni usvojenim prijedlozima i napravi 

konačna verzija buduće strategije SSDBiH, a 

koja ce biti prezentirana na prvom sastanku 

GO SSDBiH. 

Novo rukovodstvo SSDBiH 

U 

drugom dijelu Kongresa, izvršeno je 

razrješenje dosadašnjih i izbor novih 

organa Svjetskog saveza dijaspore BiH. Nakon 

izbora Glavnog odbora Svjetskog saveza 

dijaspore BiH, za novog predsjednika SS- 

DBiH izabrana je Senada Softić-Telalović 

iz Australije, za potpredsjednike Milorad 

Muratović iz SCG i Zaim Pašić iz Velike 

Britanije, a za sekretara SSDBiH Faruk Tičić 

iz Velike Britanije. Sjedište Svjetskog saveza 

dijaspore BiH i dalje ostaje u Londonu u Velikoj 

Britaniji. 

Novoizabrani članovi Glavnog odbora 

su: Admira Fazlić (Holandija), Medaga Hodžić 

(Italija), Emina Zejnić (Slovenija), Haris 

Halilović (Njemačka), Hajrudin Isović 

(Njemačka), Kemal Baysak (Turska), Rusmir 

Trokić (Belgija), Hamdija Malić (Hrvatska), 

Hilko Bjelak (Austrija), Rizvan Halilović 

(Makedonija), Nesib Karišik (Švedska), Refka 

Kovač (Norveška), Ismet Majdančić 

(Švicarska), Namik Alimajstorović (Velika 

Britanija), Kelima Dautović (Velika Britanija), 

Anes Cerić (Velika Britanija), Sejad Suljić (Luksemburg), 

Ivan Butina (Italija) – predstavnik 

mladih u SSDBiH i Ivana Delić (Njemačka) 

– predstavnik mladih u SSDBiH. 



15

ZDRAVLJE 

Normalan menstrualni ciklus i 

disfunkcionalna krvarenja 

Hälsa: Den normala menscykeln och 

dysfunktionella blödningar 

slučajeva znak da nije došlo do oplodnje 

jajne ćelije i posljedične trudnoće. 

Pored ove očigledne smjene hormona, 

sredinom jednog ciklusa desi se i druga, 

striktno određena i vrlo bitna za planiranje 

buduće trudnoće. Naime, periodični ciklus 

žene sastoji se iz, uslovno rečeno, tri 

faze određene lučenjem specifičnih hormona. 

Prva ili tzv. proliferativna faza traje 

oko 2 sedmice i u fiziološkim granicama 

može varirati od 10 do 20 dana (ovisno 

od uobičajene dužine ciklusa 26-30 dana). 

Pod uticajem je rast-stimulirajućeg hormona 

estrogena koji utiče na rast – proliferaciju 

žlijezda endometrija (sluznice), 

pripremajući je za moguću trudnoću, pa je 

endometrij u ovoj fazi najdeblji. Tokom ove 

faze, u jajniku dolazi do rasta folikula i sazrijevanja 

jajne ćelije koji sredinom ciklusa, 

tj. na kraju proliferativne faze prsne, što se 

označava kao ovulacija. 

Druga faza tzv. sekretorna, nastupa odmah 

nakon ovulacije, a traje u većini ciklusa 

14 dana. Karakterizira je rast i razvoj žutog 

tijela (corpus luteum) u jajniku. Ova privremena 

endokrina žlijezda, pod uticajem 

luteinizirajućeg hormona (LH) iz prednjeg 

režnja hipofize, luči hormon progesteron, 

koji dovodi do sekretornih promjena u 

prethodno proliferisanim žlijezdama endometrija. 

Ovakav endometrij je spreman 

da prihvati nidaciju – ugnježdenje moguće 

oplođene jajne ćelije, odnosno spreman je 

za trudnoću. Žuto tijelo ovisi o sekreciji LH 

iz hipofize, ali povećan nivo progesterona 

inhibira sekreciju LH. Bez kontinuiranog 

stimulusa od LH, žuto tijelo se ne može 

održati i 13-14 dana nakon ovulacije dolazi 

do njegove regresije u afunkcionalnu 

formu bijelog tijela (corpus albicans). 

Kada jednom žuto tijelo regredira, 

sekrecija i estrogena i progesterona pada. 

Bez hormona mukoza materice, odnosno 

endometrij kotabira mali krvni sudovi nabreknu 

i prsnu, a glatki mišići se kontrahuju 

i nastupa faza menstruacije – ljuštenja 

endometrija. Stepen i intenzitet ljuštenja je 

individualan, a u prosjeku traje 4-6 dana. 

Regeneracija i novi ciklus započinju iz 

uskog bazalnog sloja endometrija koji ostaje 

intaktan tokom ljuštenja. 

Piše: doc. dr. Ermina ILJAZOVIĆ (Sumejja) 

Od prvog plača i uzdaha na rođenju 

do posljednjeg otkucaja u smiraj 

života, životni ciklus se odvija po 

suptilno balansiranim izmjenama hormona, 

enzimatskim i elektrolitskim aktivnostima, 

jasnim odrednicama metabolizma, 

i, svakako, jedinstvenim genskim zapisom, 

koji određuju rast, razvoj i život u cjelini. 

Svako životno doba ima svoje specifičnosti, 

a izmjene koje se dešavaju u tijelu, okom 

nevidljive, daju očigledne psihofizičke 

promjene od novorođenčeta/dojenčeta, 

malog djeteta, tinejdžerske i rane adolescentne 

dobi, do srednje i starije životne 

dobi. Ovakva dešavanja su zajednička odlika 

života, bez obzira na spolnu i rasnu 

pripadnost. Ono što nas razlikuje jeste 

začećem određen spol i aktivnost spolnih 

hormona koji determinišu razvoj muških 

odnosno ženskih psihofizičkih karakteristika. 

Vrlo često, čak i u razgovoru laika u pogledu 

medicine, može se čuti izraz ”biološki 

sat”. Terminološki jednostavan, značenjem 

vrlo bogat izraz, označava da određeni period 

u životu, prije svega životu žene, ima 

svoj početak i kraj, na koji se uglavnom 

ne može uticati. ”Biološki sat” otkucava 

vrijeme reproduktivnog doba u životu 

žene, odnosno prirodnog ritma izmjene 

hormona i ciklusa plodnosti. Sazrijevanje 

i početak reproduktivne dobi obilježava 

menarha, odnosno prvo ciklično krvarenje 

koje se uobičajeno javlja kod djevojčica u 

dobi od 12 do 13 godina, s individualno uslovljenim 

varijacijama od 11 do 14 godina. 

Od tog trenutka pa do menopauze, vremena 

kada ciklična krvarenja prestaju a reproduktivna 

dob završava, svakih 28 dana 

(dozvoljene varijacije od 26 do 30 dana) javlja 

se menstruacija – krvarenje kao vidljiv 

znak smjene hormona u tijelu. 

Menstruacija nastaje kao posljedica 

ljuštenja endometrija – sluznice uterusa 

– materice, i ujedno je u najvećem broju 

Disfunkcionalna krvarenja 

Brojna su stanja koja mogu da dovedu 

do poremećaja u normalnom 

periodičnom ciklusu kod žena. Značajan 

broj čine disfunkcionalna uterina krvarenja. 

Disfunkcionalna uterina krvarenja 

su abnormalna krvarenja koja nisu izazvana 

prisustvom tumora, infekcije ili 

trudnoće, a najčešće se javljaju kod žena na 

početku i/ili na kraju njihovog reproduktivnog 

života. Gotovo polovina slučajeva 

se javlja kod žena u dobi preko 45 godina, a 

svega 1/5 kod mladih žena prije dvadesete 

godine. Dijagnoza disfunkcionalnog krvarenja 

nije uvijek jednostavna, a postavlja 

se samo kada su eliminisani drugi mogući 

uzroci krvarenja. 

U najvećem broju slučajeva, disfunkcionalno 

krvarenje nastaje kao posljedica 

poremećaja balansa hormona, estrogena, 

i progesterona. Rast i bujanje endometrija 

se odvija pod uticajem estrogena i to jedan 

određen vremenski period u toku ciklusa. 

Kada se iz nekog razloga djelovanje estrogena 

produži, ili kada nedostaje adekvatno 

lučenje progesterona, endometrijum nastavlja 

da raste sve dok ne preraste svoju 

normalnu krvnu opskrbu. Tada se javlja 

dugo, abnormalno uterino krvarenje, koje, 

ukoliko je jako obimno ili često, može izazvati 

anemiju. Ovakva stanja mogu biti 

rezultat a) perzistentnog folikula koje kontinuirano 

luči estrogen; b) ponavljanih anovulatornih 

ciklusa s kratkotrajnim prisustvom 

folikula kao kod policističnih jajnika; 

c) neadekvatnog razvoja žutog tijela koje 

obezbjeđuje progesteron; d) egzogeno unesenog 

estrogena – npr. kod terapije raka 

dojke; e) prisustva hormon aktivnih tumora 

jajnika. 

Morfološke promjene koje se javljaju 

na endometriju kao posljedica povišenog 

nivoa estrogena označavaju se kao hiperplazije. 

Mogu biti proste ili simplex i predstavljaju 

dobroćudna stanja s umnoženim 

žlijezdama endometrija više nego uobičajeno, 

koja se relativno lahko liječe ukoliko 

se pacijentica javi na vrijeme. Teža 

forma hiperplazije je složena ili complex 

hiperplazija i predstavlja prekancerozu, 

odnosno stanje koje, ukoliko se ne tretira, 



Hälsa: Kvinnor håller vikten 

utan cigaretter 

Žene održe liniju i 

bez cigareta 

Ako se kao i većina žena plašiš da ćeš 

prestankom pušenja dobiti u kilaži, 

ne trebaš se više brinuti. Jedno novo 

veliko istraživanje pokazuje da žene koje 

odbace cigarete nisu teže od žena koje nisu 

nikada pušile. Takođe, bivšim pušačima 

razmjena materija u organizmu opada za 

oko 10 posto nakon prestanka unošenja 

nikotina u organizam. 

Da žene u prosjeku ne dobijaju u težini 

vjerovatno utiče to što imaju veću želju i 

energiju za kretanje i zdrav život nakon 

prestanka pušenja. 

Za muškarce koji su ranije pušili preko 

30 cigareta na dan je u prosjeku 5 puta 

veći rizik da će se previše udebljati nego 

za one koji nisu nikada pušili, pokazuje 

istraživanje. 

Izvor: International Journal of Obesity 

dovodi do nastanka adenocarcinoma endometrija, 

tj. malignog tumora porijekla 

žlijezda. 

Disfunkcionalno uterino krvarenje 

nije preventabilan poremećaj. Brojni su 

simptomi koji mogu ukazati da postoje 

određena odstupanja od uobičajenih 

cikličnih perioda. Svakako da svako 

životno doba nosi određene karakteristike 

i ima svoju specifičnu težinu. Čak i blijeda, 

diskretna krvarenja kod djevojčica u dobi 

ispod 11 godina treba da pobude pažnju, 

jer mogu biti znak prijevremenog puberteta 

ili postojanja hormon aktivnih tumora 

jajnika. Oskudna ili teška krvarenja 

žena u menopauzi i senijumu mogu biti 

alarmantan signal postojanja malignog 

tumora endometrija. Krvarenja mogu biti 

izmijenjena po vremenu, dužini trajanja, ili 

intenzitetu. 

Menorrhagia – menoragija ili hipermenoreja 

je deskriptivni termin za abnormalno 

duge, obimne periode koji se po 

vremenu javljanja javljaju regularno, traju 

duže od 7 dana, sa značajnim gubitkom 

krvi i vidljivim krvnim ugrušcima. Menoragija 

može i ne mora biti simptom nekog 

težeg poremećaja, jer može nastati zbog 

različitih infekcija, endometrijalnih polipa, 

endometrioze, poremećaja koagulacije, 

nekih težih hroničnih sistemskih oboljenja 


kao što je sistemski lupus, oboljenja jetre, 

bubrega, ili poremećaja funkcije štitne 

žlijezde. 

Metroragija predstavlja krvarenje koje 

se javlja između uobičajenih ciklusa. Krvarenje 

je obimno, iregularno i posljedica je 

poremećenog ritma i odnosa hormona. 

Između regularnih ciklusa, odnosno sredinom 

ciklusa, moguće je pojavljivanje mrljastog, 

svijetlog, oskudnog krvarenja, koje 

predstavlja normalno stanje, a javlja se kao 

posljedica prsnuća folikula odnosno ovulacije. 

Polimenoreja je stanje čestih ciklusa, 

koji se javljaju svakih 21 dan, ali bez pojave 

ovulacije. Rezultat je hormonalne insuficijencije 

i disbalansa. 

Dijagnoza i terapija disfunkcionalnog 

krvarenja počinje pravovremenim javljanjem 

ginekologu, detaljnom anamnezom 

o mogućim postojećim drugim bolestima, 

karakteristikama ciklusa do pojave 

poremećaja, te potrebnom kliničkolaboratorijskom 

dijagnostikom (klinički 

pregled, kolposkopija, ultrazvuk, biohemijski 

nalazi, kiretaža ili biopsija). 

Odgovor na tretman je izrazito individualan 

i ne uvijek predvidiv. Ishod u 

značajnoj mjeri ovisi od dobi žene, njenog 

općeg stanja i, svakako, etiologije samog 

poremećaja. 


17

Hälsonyheter 

Yoga protiv 

smetnji u ishrani 

Treninzi poput yoge i pilates mogu biti 

od pomoći ženama koje pate od smetnji 

u ishrani. To takođe može smanjiti 

opasnost da se smetnje u ishrani pojave, pokazuje 

jedno istraživanje. 

Naučnici koji stoje iza tih istraživanja 

tvrde npr. da yoga i pilates povećavaju zadovoljstvo 

praktikanata i dokazuju im da su 

tijelo i duša duboko povezani. 

Izvor: Psychology of Women Quarterly 

Noćni rad 

rizik za 

trudnice 

Žene koje rade noću su izložene skoro 

duplo većoj opasnosti od spontanog 

pobačaja od onih koje rade danju. 

To pokazuje istraživanje rađeno na Aarhus 

Universitet. Istraživanje obuhvata preko 

40,000 žena od kojih je 8,000 radilo u 

smjenama. Ustanovljen je porast spontanih 

pobačaja u kasnoj trudnoći i rizik dobijanja 

mrtvorođenčeta. 

Izvor: Helsingborgs Dagblad 

Jutarnji šećerni šok 

Mnogi jedu voćne pahuljice uvjereni 

da je to koristan doručak. Pri jednoj 

kontroli se pokazalo da je sadržaj šećera 

znatno veći od naznačenog na pakovanju, 

a neke vrste sadrže i do trećine šećera. Čak 

su i poznati proizvodi imali previše šećera, 

uz neke izuzetke. 

Za džus (juice) se misli da sadrži mnogo 

toga korisnog i zdravog. Istina je da su jednako 

slatki kao i gazirani sokovi. 

Naviknite se pri kupovini dobro pogledati 

pakovanje, posebno sadržaj šećera (ugljikohidrata/kolhydrater). 

Izvor: Svenska Dagbladet 

Yoga i pilates 

pružaju veće tjelesno 

zadovoljstvo i svjesnost 

što može pomoći 

protiv smetnji 

u ishrani. 

Žene piju više od muškaraca – tokom utrke 

Ženski trkači češće gase žeđ od muških. 

To su zaključili istraživači sa University 

of Cape Town nakon analize uzimanja 

tečnosti 117 trkača koji su učestvovali na 

jednom maratonu u Houstonu. 

Pokazalo se da su i žene i muškarci popili 

skoro istu količinu tečnosti (22,3 čaše prema 

22,9) tokom trke. U odnosu na njihovu 

tjelesnu težinu (žene 62,4 kg, muškarci 80,7 

kg), žene su pile mnogo više od muškaraca. 

Žene su, takođe, manje izgubile u težini 

tokom trke nego muškarci (0,62 kg prema 

1,68 kg). 

Istraživači smatraju da to može biti objašnjenje 

zašto su žene u znatno većem obimu 

izložene hiponatremiji, jednoj vrsti nedostatka 

soli, tokom maratona. 

Zašto žene piju više od muškaraca tokom 

maratona je, međutim, i dalje misterija 

za istraživače. 

Izvor: Clinical Journal of Sport 



Grli se 

za zdravije srce 

Pravi zagrljaj uvijek prija, a sad istraživači 

kažu i da štiti srce – a to ide više u prilog 

ženama nego muškarcima. 

Jedna studija sa University of Carolina 

pokazuje da zagrljaj povećava količinu 

oxytocina (hormon koji, između ostalog, 

unaprjeđuje osjećaj međusobne povezanosti 

i koji se npr. oslobađa pri orgazmu). 

Isti uzrokuje spuštanje krvnog pritiska što 

smanjuje opasnost od srčanog udara, ako je 

osoba u rizičnoj zoni. 

Žene doživljavaju veće, grljenjem uzrokovano, 

spuštanje krvnog pritiska nego 

muškarci i efekat je veći ako se grli neko ko 

se puno voli. 

Izvor: Psychosomatic Medicine 

Oxytocin se 

može koristiti 

protiv stidljivosti 

Hormon oxytocin može i više nego što 

štiti srce. Isti unaprjeđuje socijalne 

odnose povećanjem povjerenja i reducira 

stidljivost. 

Istraživači upravo rade na hormonalnom 

spreju koji, pored toga, može pomoći 

i osobama sa socijalnim fobijama. 

Izvor: Nature 

UV-zrake 

uzrokuju ovisnost 

Dok se ljeti izležavate na suncu, razmislite 

da li ste postali ovisni o toplim zrakama. 

Američki ekspert za ovisnost Richard 

Wagner tvrdi da se vrlo jednostavno može 

postati ovisnim od sunčanja i UV-zraka. 

Wagner je intervjuisao jednu veću grupu 

ljubitelja sunca i pokazalo se da je cijelih 53% 

ovisno o suncu. Oni bi, između ostalog, izlazili 

vani da se sunčaju, iako su sebi već obećali 

da se neće pržiti aktuelnog dana. 

Izvor: Archives of Dermatology

KULTURA 

Svijest o bosanskom jeziku 

Iz predavanja prof. dr. Elbise Ustamujić, 

dekana Fakulteta humanističkih nauka 

Univerziteta ”Džemal Bijedić” u Mostaru 

Bosanski jezik, zajedno sa ostalim srednjojužnoslavenskim 

jezicima, dijeleći 

zajedničku sudbinu porijekla, 

vremena migracija, prostornih političkih 

državnih autonomija, od prvih (za)pisanih 

slavenskih riječi i prvih svjedočanstava 

slavenskog duha, još od srednjovjekovlja – 

kada se na balkanskim prostorima počinju 

stvarati prve političko-administrativnopravne 

državne tvorevine – započinje kretanje 

vlastitom stazom jezičke (r)evolucije, 

ne isključujući se nikad iz okvira širih i 

zajedničkih južnoslavenskih jezičkih turbulencija 

– koje oplemenjuju i zahvaćaju taj 

balkanski prostor – ali je čuvajući vjerno, 

upravo na temeljima vjerske specifičnosti 

njegovih nosilaca i političke samosvojnosti 

zemlje Bosne. 

Materijalna svjedočanstva razvoja bosanskog 

jezika pratimo od prvih spomenika 

Du finner den svenska texten på sidan 22 

slavenske pismenosti s kraja X i početka 

XI stoljeća, paralelno s drugim zemljama 

srednjojužnoslavenskoga govornog područja. 

To su crkveni rukopisi, natpisi na 

kamenu, zapisi na marginama rukopisa, 

krajišnička pisma i franjevačka književnost. 

Kodeksi, crkveni rukopisi na staroslavenskom 

jeziku bosanske redakcije, ispisani su 

glagoljicom, pretežnim pismom bosanske 

crkve, a najstariji su iz XII stoljeća. 

Bosansku posebnost predstavlja upotreba 

slavenskih pisama u modificiranoj 

formi, pa razlikujemo bosansku poluoblu 

glagoljicu, kao poseban bosanski tip 

glagoljice između oble – istočne i zapadne 

– uglaste. Tako se razlikuju i pojedina 

slova bosanske ćirilice i bosančice od staroslavenskih 

znakova, te srpske i bugarske 

ćirilice. U ćirilske spomenike uvrštena 

je specifična bosansko-humska epigrafika 

– natpisi na građevinama, kao što je 

Humačka ploča (pisana s kraja X ili početka 

XI st.) te natpisi na kamenu nadgrobnih 

spomenika – stećaka, što predstavlja 

originalnu umjetnost jedinstvene ljepote 

koja svojom literarnošću i lingvističkim 

značajem prevazilazi prostor nastanka pa 

je kao takva od izvanrednog značaja za 

južnoslavensku kulturu i nauku. Bosanska 

ćirilica – bosančica razvijala se u dvjema 

formama: ustav, ustavno pismo zvaničnih 

dokumenata bosansko-humskih vladara 

i plemstva, a kasnije i kancelarija Bosanskog 

pašaluka, te kurzivna bosančica, 

koja je prilagođena potrebama brzopisa, 

tzv. rukopisna bosančica. Ona se razvijala 

opet u dvama tipovima: samostanska 

(franjevačka) bosančica i begovsko pismo 

(begovica), kojom su pisale i Bošnjakinje, 

pa je nazvana i ženskim pismom. Tom 

brzopisnom bosančicom na živom narodnom 

jeziku ispisane su mnoge stranice 

epistolarne književnosti bošnjačkih 

krajišnika, poznata kao krajišnička pisma 

(…). 

Takvo će se stanje, započeto još u 

srednjovjekovlju, sačuvati i u periodu osmanlijskoga 

stolovanja Balkanom, kada 

je Bosni uistinu pripadala važna uloga, 

kako političko-vojne oblasti – krajine, 

tako i vjerske kulturno-duhovne sredine – 

naročito za islamizirano stanovništvo, koje 

je, po primanju islama, i dalje ostajalo vjerno 

svojoj kulturnoj i nacionalnoj prošlosti 

Stećak s natpisom, Mesići kod Rogatice 

Izvor: Bihalji-Merin, Oto and Benac, Alojz: Bogomil Sculpture. (Essays by Oto Bihalji-Merin and Alojz Benac; Photograps by Tošo Dabac). New York: Harcourt, Brace & World, 1963., s. xxviii 



Pošto je na Skupštini BH Saveza žena 

nekoliko delegata izjavilo da jedan broj 

komuna u Švedskoj ne priznaje bosanski 

kao zvanični jezik i da bi mi kao Savez trebali 

reagovati, Vahida Mehinović, predsjednica 

Saveza, je kontaktirala dr. Izeta Muratspahića 

koji radi kao slavista na Uppsala univerzitetu. 

Ovdje je Muratspahićev odgovor: 

Poštovana Vahida! 

Izvinjavam se što Vam se javljam s malim 

zakašnjenjem. Mislim da je sasvim u redu 

da se sve naše organizacije, pa i Vaša, brinu 

o našem jeziku i njegovom statusu i ovdje i 

u domovini jer svugdje postoje snage koje 

ga žele izbrisati s liste zvaničnih jezika. Ono 

što sam rekao u intervjuu je sasvim tačno i u 

Švedskoj je bosanski jezik priznat. Međutim, 

još uvijek postoje neke komune, tumači, 

škole i biblioteke koje iz različitih razloga 

imaju svoja tumačenja. 

Jedni to rade što im je lakše, drugi što ne 

znaju, a treći pod uticajem nekih lobija. 

Razlog mog ”sporog” odgovora je i taj što 

sam u međuvremenu želio pribaviti mišljenje 

i jednog od najkompetentnijih švedskih 

poznavalaca naših jezika, kako bih Vam dao 

što bolji i kompletniji odgovor. Njegov odgovor 

je isti kao i moj i ja Vam ga citiram u 

cjelini: 

”Hej Izet! Om det rör skolärenden så 

tycker jag att det borde vara Skolverket som 

i första hand borde kontaktas. Men då måste 

de i så fall ha konkreta exempel på kommuner 

där detta hänt. Samma gäller tolkar och 

översättare. Hon måste ha konkreta exempel 

på vilka kommuner det rör sig om etc. En sak 

som kunde vara intressant i sammanhanget 

är att ställa en förfrågan till diskrimineringsombudsmannen 

om detta är att anse som 

diskriminering. Hon skulle också skriva till 

Kommunförbundet och be en förklaring till 

att det finns olika praxis i olika kommuner 

vad gäller bosniskan.” 1 

Mislim da nema potrebe da Vam prevodim 

ovaj odgovor koji je na švedskom i da 

je dovoljna uputa šta Vam je raditi i kome se 

obratiti. Naravno, uvijek treba imati konkretne 

fakte gdje, kada i u kojoj situaciji se to desilo. 

Srdačni pozdravi, 

Izet Muratspahić (2006-04-11) 

(što se s islamom uspješno, i dodatno!, 

stabilizira, ali i usložnjava), i u kojoj je od 

krucijalne važnosti pripala i sama jezička 

identifikacija vlastitosti, što je uopće davala 

temelje za historijsku vezu s kulturnom 

i nacionalnom samobitnošću. U tom periodu 

vladanja Bosnom, pod utjecajem 

političke, vjerske i duhovne klime, šire se 

Bosanski jezik u Švedskoj 

Nakon toga se Savez žena obratio instanci 

koja se zove Svenska Kommunförbundet 

sa molbom da ne neki način 

zvanično obavijeste sve komune o tome da 

je bosanski jezik priznat kao zvanični jezik i da 

je to maternji jezik većine Bosanaca i Hercegovaca 

koji žive u Švedskoj, a sve u cilju bolje 

komunikacije i izbjegavanja eventualnih nesporazuma 

i problema koji nastaju prilikom 

kontakata između osoba koje dolaze iz BiH 

i osoba koje su zaposlene u komunama prilikom 

prevođenja i angažovanja prevodilaca 

za bosanski jezik. Pismo je upućeno na ime 

predsjednika koji se zove Ilmar Reepalu. 

Poslije nekoliko sedmica smo dobili odgovor: 

Bästa Vahida! 

Tack för ditt mail med rubriken Bosniska är 

ett officiellt språk. 

Jag har lämnat över det till Sveriges Kommuner 

och Landstings socialberedning för 

handläggning. 

Vänliga hälsningar 

Ilmar Reepalu 

Ordförande 

Svenska Kommunförbundet (2006-05-12) 2 

____________ 

1 

”Zdravo Izete! Ako se radi o školskom slučaju, 

onda mislim da treba u prvom redu kontaktirati 

Zavod za školstvo (Skolverket). Ali tada oni moraju 

imati konkretne primjere komuna gdje se to desilo. 

Isto važi za tumače i prevodioce. Ona mora imati 

konkretne primjere o kojim komunama se radi itd. 

Jedna stvar koja bi trebala biti interesantna u vezi s 

ovim je postaviti pitanje sudskom povjereniku za diskriminaciju 

(diskrimineringsombudsmannen) ako se 

to smatra diskriminacijom. Ona bi, takođe, trebala 

pisati Savezu komuna (Kommunförbundet) i zatražiti 

objašnjenje jer postoje različite prakse u raznim komunama 

što se tiče bosanskog.” 

2 

“Poštovana Vahida! Hvala za Vaš mail pod 

naslovom Bosanski je službeni jezik. Predao sam ga 

u postupak u Sveriges Kommuner och Landstings 

socialberedning. Srdačni pozdravi, 

Ilmar Reepalu, predsjednik, Švedski Savez komuna 

(Svenska Kommunförbundet)” 

BH Savez žena čeka zvanični odgovor o 

čemu ćemo naše čitaoce obavijestiti u 

narednom broju lista Žena i preko naše 

stranice na internetu. 

orijentalni jezici i orijentalna kultura. 

U XVI i XVII stoljeću Bošnjaci, školovani 

u islamskom svijetu, pišu književna, vjerska, 

naučna i filozofska djela. Iako se služe 

nematerinskim jezicima, ti učenjaci, filozofi 

i književnici s ponosom ističu vezu sa 

svojim porijeklom pridodajući vlastitom 

imenu i pseudonim, etnonim Mostari, 

Bosnevi, Bosnali, Saraji, Bošnjak, Pruščak 

i sl. 

Usporedo sa ovim tokom, koji će u poetsko-duhovnom 

i civilizacijskom smislu 

obogatiti bosanskohercegovački prostor, 

traje i neraskidivi i neizostavni dio vlastite 

bosanske tradicije na materinskom bosanskom 

jeziku, što će ostaviti posebnog traga 

u usmenom stvaralaštvu – najljepšem i 

najuspjelijem na srednjojužnoslavenskom 

tlu, u suptilnoj izražajnosti sevdalinke i 

bošnjačke balade. Još je jedna bošnjačka 

specifičnost: alhamijado literatura – simbiozni 

kulturni produkt na bosanskom 

jeziku pisan arebicom, fonetskim potrebama 

prilagođenog arapskog pisma. (…) 

Nestajanje i povlačenje turske prevlasti 

s Balkana i utjecaj evropskih nacionalnih 

strujanja ostavili su traga na kulturno-nacionalni 

identitet Bošnjaka i specifičan status 

zemlje Bosne. U procese jezičke standardizacije 

i razvoja pravopisne norme, Bosna i 

Hercegovina uključila se ravnopravno sa 

Srbijom i Hrvatskom, prihvatajući Vukov 

novoštokavski model standardnog jezika 

bez posebnog otpora budući da je bio blizak 

matičnom idiomu kojim se govorilo u Bosni 

i Hercegovini i na kojem je postojala vlastita 

književna tradicija visokih umjetničkih dometa: 

epigrafika, franjevačka književnost, 

alhamijado tradicija, epistolarna krajišnička 

pisma, dok je posebno mjesto i značaj pripao 

usmenoj književnosti, koja je odigrala i 

najznačajniju ulogu u procesu standardizacije 

jezika na srednjojužnoslavenskom idiomu 

putem novoštokavske folklorne koine. 

U Bosni je zato lahko prihvaćen i fonetski 

pravopis, jer je i on dio tradicije, prema kojem 

su štampani prvi listovi i knjige Vilajetske 

štamparije u Sarajevu (1866.). 

Tako će se izvjesno vrijeme, za austrougarske 

vladavine, u godinama preorijentacije 

i evropeizacije u svim segmentima 

društva, promovirati i ozvaničiti ime bosanskog 

jezika, sistemski raditi na standardizaciji, 

čiji će rezultat biti i udžbenik 

Gramatika bosanskoga jezika (1890.), čime 

će se čuvati vlastito jezičko naslijeđe. 

Međutim, tom procesu nisu išle na ruku 

nacionalno-političke prilike, nacionalizacija 

bosanskih katolika, Hrvata i bosanskih 

pravoslavaca, Srba, te čvršće kulturne 

veze sa Zagrebom i Beogradom, naročito 

s početka XX stoljeća, pa do njegovih 60- 

tih godina, kada je na sceni bila izražena, a 

poslije Prvog svjetskog rata, i politički realizirana 

ideja o jugoslavenskom zajedništvu, 

što će ozvaničiti prestanak postojanja i definitivno 

dokinuti status bosanskog jezika. 

Uspostavljena vladavina Kraljevine Srba, 

Hrvata i Slovenaca potpuno marginalizira, 

u društveno-političkom smislu, Bosnu i 

Hercegovinu, pa su tu sudbinu podijelili 



21

i jezik i ukupna bosanskohercegovačka kultura, 

da bi tek poslije 1945. godine ova zemlja 

dobila status državnosti kao federalna 

jedinica savezne države ravnopravnih naroda, 

ali s neriješenim nacionalnim pitanjem 

bosanskih muslimana. 

Status srpskohrvatskog/hrvatskosrpskog 

nije se mijenjao u novoj državi, ali su 

Novosadskim dogovorom (1954.) učvršćena 

dva lingvistička centra – Beograd i Zagreb. 

Kako svijest o maternjem, bosanskom 

jeziku nikad nije bila izbrisana, baš kao 

što nije bila narušena svijest o vlastitoj 

duhovnoj i nacionalnoj samobitnosti muslimana, 

a što će biti snažno objelodanjeno 

u pravom jezičko-kulturološkom potresu 

koji se desio 1966. godine pojavom romana 

Meše Selimovića Derviš i smrt, nazvanim 

prvim muslimanskim romanom, te 

izlaskom stihozbirke Mehmedalije Maka 

Dizdara Kameni spavač. (…) 

Pojava prestižnih književnih djela s 

pravom su pokrenula i druga pitanja, pa 

Muhamed Filipović piše filozofski esej 

Bosanski duh u književnosti – šta je to, 

a Midhat Begić, evidentirajući problem 

i elaborirajući položaj muslimanskog 

pisca, objavljuje tekst Muslimanski pisci 

na raskršću, dok književnik Alija Isaković 

objavljuje antologiju stare muslimanske 

književnosti Biserje. Svi ovi potresni procesi 

preklapaju se sa konačnim dobiva-njem 

prava na status naroda pod nacionalnim 

imenom Musliman. Otada će se otvoreno 

početi govoriti o vlastitom muslimanskom 

književnom naslijeđu i specifičnom 

bosanskohercegovačkom književnom izrazu. 

S obzirom na to da se od 70-tih godina 

XX stoljeća počinje dovoditi u pitanje 

zajednički naziv za jezik Srba, Hrvata, 

Muslimana i Crnogoraca – srpskohrvatski/ 

hrvatskosrpski jezik, osporavan s hrvatske 

strane, lingvisti u Bosni i Hercegovini 

blizu su stava o prihvatanju postojanja ne 

dviju već četiriju varijanata jednog jezika 

srednjojužnoslavenskog idioma koje su se 

razvijale u različitim sociokulturnim sredinama. 

Diskusije oko naziva bosanski jezik još 

se uvijek nisu smirile. Tu činjenicu teško 

prihvaćaju i srpska i hrvatska lingvistička 

javnost, uveliko opterećena političkom, 

odnosno nacionalističkom prismotrom. 

Naziv bosanski jezik u historijskim dokumentima 

kontinuirano je potvrđivan od 

srednjevjekovlja, baš kao što nacionalno ime 

Bošnjak pratimo od najstarijih vremena, a 

iza tih naziva stoji sasvim konkretan narod 

sa svojim jezikom, historijom, kulturnim 

naslijeđem i duhovnim svojstvima koji mu 

obezbjeđuju vlastitu samobitnost. 

Bosniska språket, tillsammans med de 

andra mellansydslaviska språken, delade 

gemensamma ödet av ursprung, 

migrationstid och territoriella politiska 

statsautonomier, från de första (ner)skrivna 

slaviska orden och de första bevisen av 

slavisk anda, alltsedan medeltiden – när 

de första politisk-administrativ-juridiska 

statsskapelserna började inrättas – rör sig 

på sin egen bana av språk- (r)evolution, aldrig 

uteslutande sig ifrån ramar av bredare 

och gemensamma sydslaviska språkturbulenser 

– vilka förädlar och griper tag i detta 

balkanska område – men troget bevakande, 

just på grunder av religiösa säregenheter 

av dess bärare och politiska identiteten av 

landet Bosnien. 

Materiella bevis av bosniska språkets 

utveckling kan följas från de första min- 

Medvetandet om det 

bosniska språket 

Från föreläsningar av prof. dr. Elbisa Ustamujić, 

dekanus på Humanistiska fakulteten 

vid Universitetet ”Džemal Bijedić” i Mostar 

nesmärkena av slavisk läs- och skrivkunnighet 

ifrån slutet av 900 och början av 1000- 

talet, parallellt med de andra länderna av 

mellansydslaviska språkområdet. Detta är 

kyrkomanuskript, steninskrifter, beteckningar 

på manuskripts marginaler, krajišnička 

(gränsvakternas) brev och franciskanernas 

litteratur. Kodexar, kyrkomanuskript på 

gammalslaviska språket av bosnisk redaktion, 

är skrivna med glagoljica (Glagolitic 

skrift), det härskande alfabetet av bosniska 

kyrkan, och de äldsta är från 1100-talet. 

Bosniska särprägeln representeras med 

användningen av slaviska alfabeten i en 

modifierad form, så att man skiljer bosniska 

halvrundade glagoljican som en särpräglad 

bosnisk typ av glagoljica bland den rundade 

– östliga och västliga – den kantige. Så även 

skiljs särskilda bokstäver av det bosniska 

Humačka plattan (plattan från Humac, slutet av 900 eller början av 1000-talet) 

Källa: The Written Word in Bosnia and Herzegovina from Earliest Times up to 1918. Sarajevo: Veselin Masleša, 1982., s. 79 



Vid Kvinnoriksförbundets årsmöte den 

1 april 2006 i Växjö har flera ombud yttrat 

att några kommuner i Sverige inte 

erkänner bosniska som officiellt språk. Vahida 

Mehinović, Kvinnoriksförbundets ordförande, 

har kontaktat dr. Izet Muratspahić 

som jobbar på Institutionen för moderna 

språk, Slaviska språk, vid Uppsala Universitetet. 

Det här är hans svar: 

Hej Vahida! 

Ursäkta att jag svarar med liten försening. 

Jag anser att detta är helt rätt att alla de bosniska 

organisationerna, och även Er, har tillsyn 

om vårt språk och dess status, både här och i 

hemlandet, eftersom det överallt finns krafter 

vilka strävar efter att sudda bort det från 

listan av officiella språk. Detta som jag sade i 

intervjun är helt sant – det bosniska språket 

är erkänt i Sverige. Men, det finns fortfarande 

några kommuner, tolkar, skolor och bibliotek 

som av olika skäl har sina tolkningar. 

Några gör det därför att det är lättare, de 

andra i okunnighet, och den tredje med inflytande 

av vissa lobbyer. 

Anledning för mitt ”långsamma” svar är 

denna att jag under tiden ville anskaffa omdömet 

av en av de mest kompetenta svenska 

experter för våra språk, för att kunna ge Er 

bättre och kompletterande svar. Hans svar är 

lika som mitt och jag citerar det i helhet: 

”Hej Izet! Om det rör skolärenden så 

tycker jag att det borde vara Skolverket som 

i första hand borde kontaktas. Men då måste 

de i så fall ha konkreta exempel på kommuner 

där detta hänt. Samma gäller tolkar och 

översättare. Hon måste ha konkreta exempel 

på vilka kommuner det rör sig om etc. En sak 

som kunde vara intressant i sammanhanget 

är att ställa en förfrågan till diskrimineringsombudsmannen 

om detta är att anse som 

diskriminering. Hon skulle också skriva till 

Kommunförbundet och be en förklaring till 

att det finns olika praxis i olika kommuner 

kyrilliska alfabetet – bosančica (bosniska 

alfabetet) åt gammalslaviska tecken och 

också åt serbiska och bulgariska kyrilliska 

alfabetet. I kyrilliska minnesmärken medräknas 

även den särskilda bosnisk-humska 

(Hum – det gamla historiska bosniska 

området, dagens Hercegovina) epigrafiken 

– inskrifter på byggnader, till ex. Humačka 

plattan (plattan från Humac, skrivna på 

slutet av 900 eller i början av 1000-talet) 

och också de gravsteninskrifterna – (stećak 

singular; stećci plural – de gamla bosniska 

gravstenarna), som representerar en 

originalkonst med unik skönhet vilken 

med sin litterära och lingvistiska betydelse 

Bosniska språket i Sverige 

vad gäller bosniskan.” 

Jag tror inte att det behövs att jag 

översätter denna text och den hänvisar tillräckligt 

vad Ni behöver göra och vart Ni skall 

vända Er. Naturligtvis, man behöver alltid 

ha konkreta fakta – var, när, i vilken situation 

detta hände. 

Vänliga hälsningar, 

Izet Muratspahić (2006-04-11) 

Kvinnoriksförbundet har efter detta vänt 

sig till Svenska Kommunförbundet med 

ansökan att de, på något sätt, officiellt informerar 

alla kommuner om detta att bosniska 

är erkänt som officiellt språk, att det 

är modersmål för majoriteten av bosnierna 

i Sverige. Man ansöker detta med målet att 

förbättra kommunikationen och undvika 

de eventuella missförstånd och problem 

som kan uppstå i kontakt med personer från 

Bosnien och Hercegovina och de kommunanställda 

under tolkningar och engagerandet 

av tolkar för bosniska. Brevet har skickats 

till ordföranden Ilmar Reepalu. 

Det här är hans svar: 

Bästa Vahida! 

Tack för ditt mail med rubriken Bosniska är 

ett officiellt språk. 

Jag har lämnat över det till Sveriges Kommuner 

och Landstings socialberedning för 

handläggning. 

Vänliga hälsningar 

Ilmar Reepalu 

Ordförande 

Svenska Kommunförbundet (2006-05-12) 

Kvinnoriksförbundet väntar på ett officiellt 

svar från Sveriges Kommuner och 

Landstings socialberedning och skall informera 

våra läsare i kommande nummer 

av tidskriften Žena – Kvinna och via 

vår hemsida på Internet. 

överstiger uppkomstplatsen och därför 

har utomordentlig betydelse för sydslavisk 

kultur och vetenskap. Bosniska kyrilliska 

alfabetet – bosančica utvecklades i två former: 

grundlag, grundläggande skriften för 

formella dokument av bosnisk-humska 

styresmän och adeln, och fram av Bosniska 

paschadomens kansli, och även kursiv 

bosančica anpassad för snabbskriftsbehov, 

så kallad handstils bosančica. Den utvecklades 

också i två typer: klosters (franciskanernas) 

bosančica och beys- skrift (begovica), 

vilken används också av bosniska 

kvinnor och benämns även kvinnoskriften. 

Med denna snabbskrifts bosančica, på livliga 

folkspråket, skrevs många sidor av epistolära 

litteraturen av bosniska gränsvakter 

(krajišnici), kända som krajišnička pisma 

(gränsvakternas brev). 

Detta bevarades också inom osmanska 

perioden, när Bosnien verkligen hade en betydande 

roll, både som det politisk-militära 

området – krajina (gränsområde) och den 

religiösa kultur-andliga miljön – särskilt för 

den islamiserade befolkningen, vilken, efter 

att ha intagit islam, även vidare förblivit 

hängiven sitt kulturella och nationella förflutna 

(som med islam verksamt, och ännu 

mer!, stabiliseras, men även invecklas). I det 

förflutna hade språkliga identifikationen en 

egenhet av avgörande betydelse och den gav 

grunderna för historiska förbindelser med 

kulturella och nationella självmedvetenheten. 

I denna period, under inflytanden 

av politiska, religiösa och andliga klimat, 

spreds orientala språk och orientalisk kultur. 

Under 1500 och 1600-talet har bosniakerna, 

utbildade i den islamiska världen, 

skrivit litterära, religiösa, vetenskapliga och 

filosofiska verk. Trots att de använt ickemodersmål, 

dessa vetenskapsmän, filosofer 

och författare har med stolthet framhävt 

förhållande med sitt ursprung tilläggande 

till sitt namn även pseudonym, etnonym 

Mostari, Bosnevi, Bosnali, Saraji, Bošnjak, 

Pruščak osv. 

Parallellt med detta förlopp, vilket har 

i poetisk-andliga och civilisationsaspekt 

berikat bosnisk-hercegovinska utrymme, 

pågick även obrytbara och oundvikliga 

bidrag från egna bosniska traditionen på 

moderliga bosniska språket. Detta har 

lämnat särskilda spår inom muntliga litterära 

skapandet – det vackraste och mest 

framgångsrika på mellansydslaviska land, 

med subtil uttrycksfullhet av sevdalinka 

och bosniakernas balad. Det finns en till 

bosniakisk säregenhet: alhamijado litteratur 

– symbiosisk kulturprodukt på bosniska, 

skriven med arabiska bokstäver. (…) 

Försvinnande och reträtt av turkiska 

övermakten från Balkan och inflytande 

av europeiska nationella strömningar har 

lämnat spår efter sig i bosniakernas kulturnationella 

identitet. Under processen av 

språkstandardiseringen och utvecklingen 

av rättstavningsregler, Bosnien och Hercegovina 

har kopplats in likvärdigt med Serbien 

och Kroatien, accepterande Vuks nyštokavska 

modellen av det standardiserade 

språket utan extramotstånd, på grund att 

detta språk var väldigt nära till modersidiomen 

som pratades i Bosnien och Hercegovina 

och på denna förelåg egna litterära 

traditioner med hög konsträckvidd: epigrafik, 

franciskanernas litteratur, alhamijado 

tradition, epistolära krajišnička pisma 



23

Mynt av bosniska kungen Stefan Tomas (1444-1461) 

den äldsta sydslaviska inskriften med latinskt alfabet på folkets språk 

GOS(podin) TOMAS CRA(gl) BOSN(e) = Herr Tomas kung av Bosnien 

Källa: The Written Word in Bosnia and Herzegovina from Earliest Times up to 1918. 

Sarajevo: Veselin Masleša, 1982., s. 48 

(gränsvakternas brev). Muntliga litteraturen har fått särskild 

plats och betydelse, och denna har spelat viktigast roll under 

språk- standardiseringsprocessen. På grund av detta har man 

lätt accepterat fonetiska rättstavningen, eftersom den också är 

en del av traditionen, enligt densamma har de första tidningarna 

och böckerna tryckts på Vilajetska tryckeriet i Sarajevo 

(1866). 

I Österrikisk-ungerska monarkin, under omorienterings- 

Kungabrev av bosniska banus Kulin från den 29 augusti 1189 

det äldsta kyrilliska kungabrevet på folkets språk 

Källa: The Written Word in Bosnia and Herzegovina from Earliest Times up to 1918. 

Sarajevo: Veselin Masleša, 1982., s. 62 

Novac bosanskog kralja Stjepana Tomaša (1444-1461.); 

najstariji južnoslavenski natpis latinicom na narodnom jeziku 

Povelja bosanskog bana Kulina od 29.8.1189.; najstarija ćirilična povelja na narodnom jeziku 

och europeiserings år i alla samhällssegmenten, promoveras 

och legaliseras bosniska språkets namn och systematiskt arbetas 

med dess standardisering. Ett av resultaten är läroboken 

Bosniska språkets grammatik (1890) för att bevara eget 

språkarv. 

Dock, för denna process var det inte tillmötesgående: 

national-politiska omständigheter, nationaliseringen av 

bosniska katoliker, kroater och bosniska ortodoxer, serber, 

och även allt fastare kulturförhållanden med Zagreb och 

Belgrad, särskild från början av 1900 tills 1960-talet, när 

på scenen var utpräglad, och efter Första världskriget även 

politiskt realiserad, idén om sydslaviska gemenskapen. 

Detta har stadfäst slutet av existensen och definitivt hävt 

status av bosniska språket. Serbernas, kroaternas och slovenernas 

kungarike har fullständigt marginaliserat Bosnien 

och Hercegovina, i den samhällspolitiska aspekten. Språket 

och den sammanlagda bosnisk- hercegovinska kulturen 

har delat samma öde och inte förrän efter 1945 har detta 

land fått statlighet som en federal enhet i förbundsstaten av 

jämställda folk, men med olöst nationell fråga för bosniska 

muslimer. 

Status av serbokroatiska/kroatoserbiska har inte ändrats 

i nya staten, men efter Samrådet i Novi Sad (1954) förstärktes 

två lingvistiska center – Belgrad och Zagreb. 

Medvetandet om moderliga bosniska språket har aldrig 

suddats bort, likväl som medvetandet om egna andliga och 

nationella självmedvetenheten inte stördes. Detta har starkt 

offentliggjorts i det riktiga kultur-språkliga skalvet vilket 

hände 1966 när romanen Derviš i smrt av Meša Selimović 

(på svenska: Dervischen och döden, övers. av Adolf Dahl, 

1998) och diktsamlingen Kameni spavač (Steniga sovaren) 

av Mehmedalija Mak Dizdar kom ut. (…) 

Utgivningen av avsevärda litterära verk har med rätt 

väckt de andra frågorna, så Muhamed Filipović skrev filosofiska 

essän Bosnisk anda i litteraturen – vad är det, 

och Midhat Begić, registrerande problemet och elaborerande 

ställningen av (bosnisk) muslimska författare, gav ut 

texten De muslimska författarna i korsningen. Författaren 

Alija Isaković gav ut antologin av gamla (bosnisk) muslimska 

litteraturen Biserje (Pärlor). Dessa stressiga processer 

sammanfaller med slutgiltiga rätten att få nationell status 

under nationella namnet musliman. Alltifrån börjar man 

öppet tala om egna (bosnisk) muslimska litterära arv och 

särskilda bosnisk-hercegovinska litterära uttrycket. Med 

hänsyn till att från 1970-talet börjar komma till frågan 

gemensamma namnet för språk av serber, kroater, ”muslimer” 

och montenegrer – serbokroatiska/kroatoserbiska 

och dess förnekande från kroatiska sidan, lingvister i Bosnien 

och Hercegovina är nära attityden att godtaga, inte 

två, utan fyra varianter av ett språk utvecklade i skiljaktiga 

sociokulturella miljöer. 

Diskussioner om benämningen bosniska språket har 

inte lugnats ännu. Både serbiska och kroatiska lingvistiska 

allmänheten, i hög grad ansträngd med politiska, respektive 

nationalistiska övervakningen, har svårt att acceptera 

detta faktum. 

Benämningen bosniska språket i de historiska dokumenten 

har kontinuerligt bekräftats ifrån medeltiden, just 

som nationella namnet bosniak kan följas ifrån de äldsta 

tiderna. Bakom detta namn står helt konkret folk med sitt 

språk, historia, kulturarv och andliga egenskap vilka säkrar 

eget självbestämmande. 

(Översättning av Haris Tucaković) 



En bosnisk kulle 

– forntida pyramiden! 

Međugorje i Piramida 

”Sanjar” protiv nauč(e)ne inkvizicije 

Av: Hidajet DELIĆ 

(The Associated Press, Wednesday, May 17) 

Piše: Viktor Dundović 

(Most) 

Visoko, Bosnien and Hercegovina – En 

egyptisk geolog, som har kommit att 

ta reda på påståendet av en amatörforskare 

att en kulle i centrala Bosnien gömmer 

en forntida pyramid, sa på onsdag att 

struktur är mangjorda och värt att undersöka. 

”Min åsikt är att den är någon sorts av 

pyramid, troligen en primitiv pyramid”, 

sa Dr. Aly Abd Alla Barakata, geolog från 

Egyptian Mineral Resource Authority. 

Barakata är första experten från Egypten 

som besökte Visočica kulle och erbjuder en 

åsikt att jättestora stenplattor utgrävda på 

denna plats kunde forma lutande sidor av 

en massiv stegpyramid. 

Semir Osmanagić, en bosnisk amatörarkeolog 

som undersökte sydamerikanska 

pyramider under 15 år, hävdar från 

föregående år att Visočica kulle, 2,5 mil nordväst 

av Sarajevo, är en pyramid. Om han 

har rätt, den vore den första forntida pyramiden 

någonsin funnen i Europa. 

Osmanagićs lag, bestående huvudsakligen 

av frivilliga, började utgrävningen föregående 

månad på den 646 m höga kullen. Laget har 

funnit att Visočica har lutning på 45 grader 

pekande mot alla sina sidor och en flat topp. 

Under lagret av lera, har arbetarna upptäckt 

en belagd ingångsplatå som fortsätter i tunnlar 

och stora stenblock. 

Osmanagićs teori har varit ifrågasatt 

av ett antal experter som hävdar att aldrig 

i bosnisk historia har där varit en civilisation 

kapabel till att bygga monumentala 

byggnader och att kullen helt enkelt är en 

konstig naturlig bildning. 

En petition signerad av 22 bosniska experter 

pekade ut att Osmanagić är en amatör 

och hävdade att stenblock han uppgrävt 

är del av en medeltida kyrkogård. 

Dr. Barakata, en expert på stenblock använda 

för byggande av forntida pyramider, 

sa att han tror att strukturen inte kunde 

vara naturlig och borde undersökas mer. 

”Vi behöver studera detta mer för att ta 

reda på ålder och typ av använt material”, 

sa han. 

Han sa att han kommer att rekommendera 

till sin regering att sända mer experter 

och att en arkeolog från Egypten är inbokad 

att besöka platsen nästa månad. (H.T.) 

Najpopularnija i zasigurno najodvažnija 

BH TV-emisija 60 minuta i njena 

ekipa sastavljena od mladih ljudibuntovnika 

s(a) milion i jednim razlogom, 

omogućila je i TV sučeljavanje mladog i 

nekonvencionalnog egiptologa svjetskog kalibra 

Semira Osmanagića i do ovog javnog 

nastupa, uvaženog i poštovanog historičara 

Dubravka Lovrenovića. Verbalni sukob 

civilizovanog i uljudnog dijaloga i sujetno 

slijepog monologa bez ikakve konkretne argumentacije, 

osim naćoravog osporavanja 

protivnikovih argumenata. 

Prisjetih se besjede jednog lucidnog Bugojanca 

koji reče ”ima osoba čiji je posao i 

zanimanje jedino da negiraju, osporavaju, 

napadaju, omalovažavaju nečiji rad, čime zapravo 

prekrivaju sopstveni nerad, neznanje, 

zatvorenost u kalupe davno izlivenim a 

vremenom postadoše pretijesni da uobzire 

protok vremena, najezdu novih tehnologija, 

ideja, činjenica, metoda, pojavu novih, 

mladih ljudi i mimo akademske uštogljenosti 

i zaračunatosti… pogotovo ovakvih ima 

previše u politici ili na funkcijama, čiji je zadatak 

sječenje svih koji štrče iznad postojećih 

pravila ponašanja i mišljenja…” 

Profesoru Lovrenoviću nije mjesto u 

ovom kontekstu i onako nesmotren javni 

nastup ne može opravdati ni prevelika briga 

Dr. Barakata & Semir Osmanagić 

Foto: AP 

za srednjovjekovnu historiju Bosne pohranjenu 

na spornom prostoru, jer to je tu već 

stotinama godina i ako još išta ima od toga 

ne bi se počelo ozbiljnije istraživati ni za još 

narednih nekoliko stoljeća imajući u vidu 

maćehinski odnos naše vlasti prema kulturi 

uopće… Stoga bi ovdje najbolje bilo prisjetiti 

se one narodne ”nemoj me babo više, Boga 

ti braniti!” 

Sa takvim neposlušnicima u srednjem 

vijeku se obračunavala crkvena inkvizicija 

putem lomače. Prisjetimo se samo Galileja 

koji reče: ”Ipak se kreće”, još davne 1616., ali 

sebi u njedra, inače bi planuo na lomači kao i 

mnogi ”heretici” koji osporavaju dogmatske 

postavke. 

Pa dokaza li ikad iko šta zapravo vidješe 

djeca u Međugorju, izuzev njihovih svjedočenja, 

pa i Vatikan to nikad ne prizna, ali to 

već odavno prestade biti važno bilo kome, jer 

nekoliko miliona turista (ne samo vjerskih) iz 

cijeloga svijeta dođe u Međugorje, koje se 

oblijepi u mermer, biznis cvjeta, svi prezadovoljni 

i svima lijepo. E pa isti ovi turisti će 

zasigurno doći i na našu Piramidu još ove 

godine. I da je pameti, otkopavanje Piramide 

bi trebalo biti prioritet BiH, pokrenuti mlade 

ljude (kao što su nekad bile radne akcije) i sve 

da se odradi za rekordno kratko vrijeme kako 

bi se pretvorilo što prije u turističku koku što 

nosi krupna zlatna jaja… 

Osim toga, otkuda pravo gospodi sa Liste 

21 da svim Bosancima i Hercegovcima unaprijed 

ubijaju nadu i vjeru u nešto dobro, 

lijepo, afirmativno, čime bismo se svi ponosili, 

pa taman da je to i lažna nada, i ona je 

bolja od totalnog beznađa kojim se već 15 

godina beskrupulozno bombarduju i ubijaju 

stanovnici najljepše, ali i najnesretnije zemlje 

na svijetu. 

Na svu sreću, snove nam ne mogu ni 

uništiti ni zabraniti, i zato Semire, znaj da 

nas ima još mnogo koji zajedno s tobom snivamo 

našu zemlju i u njoj sretne i zadovoljne 

ljude, zajedno s tobom sanjamo i našu bosansku 

piramidu, najljepšu u svijetu… 

I kao što Galileo reče: Ipak se kreće, mi 

ćemo reći našoj naučnoj inkviziciji: ipak 

mi imamo piramidu, našu bosanskohercegovačku! 

Bugojno, 10.05.2006. 



25

Konjička Zatvorena knjiga 

života jedne mladosti 

Piše: Meho BARAKOVIĆ 

Nisam odavno imao u rukama neobičniju 

knjigu. Ona se zove Zatvorena 

knjiga života, a njen autor je konjički 

profesor Ismet Smajlović i od njega sam lično 

dobio knjigu. Ustvari, to je, kako stoji ispod 

glavnog naslova Spomen-publikacija o djeci 

Konjica žrtvama rata 1992-1995. godine. Tu je 

sabrano i ispričano dvanaest priča o djeci, o 

jednoj mladosti koje više nema. Sve je urađeno 

i ispisano sa dosta emocija, ljubavi i želja da se 

nikada više jedno ružno vrijeme (jedan takav 

rat) ne ponovi, nigdje i nikada. 

A slike i priče govore o djeci: 

JOSIP AZIMOVIĆ (7.4.1981. – 4.3.1995.) 

– ”Nagazivši na minu, četrnaestogodišnjeg 

dječaka Josipa Azimovića smrt je sustigla 

4. marta 1995. godine u konjičkom naselju 

Gornja Radava”. 

EJLA ĆOSIĆ (6.6.1984. – 29.6.1993.) – ”Ejla se 

zajedno sa majkom Zilkom vraćala iz komšiluka, 

nadomak džamije u Idbru. Granata, 

poslana sa Ljubine, sustigla ih je na seoskom 

putu. Mati joj je odmah izdahnula, a Ejlu je do 

ratne bolnice u Čelebićima prevezao učitelj i 

ratnik Ibrahim Hota, koji je čuo i posljednje 

riječi Ejline: ’Gdje mi je mama’” 

ADNAN DEMIROVIĆ (10.12.1977. – 7.1.1993.) 

– ”Adnana nije sustigla granata, ni geler, ni 

snajperista, kao mnogu drugu djecu, koja su, 

uz odrasle, bila takođe pokretna meta. Kako 

je u ratu i oružje postalo ’igračka’, rat je Adnanu 

’gurnuo’ u ruke pušku. Ulazeći sa jednim 

svojim drugarom u tajne jedne ’dobošarke’, 

njenim neispravnim rukovanjem ’pronašao’ 

ga je metak. Ni hitno prebacivanje u konjičku, 

a potom u zeničku bolnicu nije mu produžilo 

život.” 

DERVO HALILOVIĆ (13.1.1978. – 17.5.1993.) 

– ”Moga sina, rahmetli Dervu, mnogo šta je 

zanimalo. Volio je majstorisati. Izrađivao bi, 

naprimjer, čibuke. Kobnoga 17. maja 1993. u 

ruke mu je odnekud dospjela granata ’tridesetsedmica’ 

od ’boforsa’. Ne poznavajući njene 

ćudi, aktivirao ju je, od čega je i poginuo.” 

AMIR JAZVIN (3.4.1995. – 11.5.1999.) – 

”Amir Jazvin je imao svega četiri godine kada 

je ugašen njegov život. Rođen je 3. aprila 1995., 

dakle, gotovo u završnici rata, a iz života je 

iskoračio 11. maja 1999. … Zašavši s majkom 

u minsko polje…” 

Ismet Smajlović 

AIDA JUSUFOVIĆ (10.2.1984. – 12.11.1995.) 

– ”Aida je bila jedinica u porodici Jusufovića. 

Jedna od posljednjih, neki kažu i posljednja 

granata, upućena na grad Konjic 28. septembra 

1995., bila je kobna za 11-godišnju Aidu. 

U trenutku Aidinog teškog ranjavanja uz nju 

se nalazila i majka Hadžira, koja je također 

bila povrijeđena. Majka je preživjela – kćerka 

nije, mada su ljekari nastojali da produže njen 

mladi život.” 

NIHAD KURTOVIĆ (11.1.1988. – 15.8.1993.) 

– ”Petnaestog avgusta 1993. godine od granate 

nabrđenih četnikoida u Doljanima je poginuo 

petogodišnji mališan Nihad Kurtović. Tako je 

kanula još jedna suza, na licu Bosne, sa obraza 

ljudi konjičkog kraja, a u srcu rata, u kome su 

šešeljoidi i bobanoidi bili naumili da srcolike 

zemlje bosanskohercegovačke ne bude.” 

ALEKSANDAR MACIPURA (4.10.1975. – 

4.6.1992.) – ”Smrću 17-godišnjeg Aleksandra 

Macipure otvara se tužni ljetopis smrti mladih 

Konjičana. Geler od granate, odaslan od barbara 

s brda 4. juna 1992. godine, usmrtio je 

Aleksandra u njegovoj ulici, tadašnjoj Ulici 15. 

septembra, koja se ’družila’ sa Trešanicom kao 

i Aleksandrom”. 

ELMA MAKSUMIĆ (19.2.1980. – 25.4.1994.) 

– ”Mi smo ti, moj sinko, ovdje u Gornjem 

Polju bili stalno pod granatama i snajperima, 

pa nam dušmani nisu dali ni dahnuti. Naša 

Elma, rahmet joj duši, u akšam 25. aprila 1994. 

godine, izađe da prošeta i usput da dadne 

knjigu drugarici. Utom je doletjela četnička 

granata, čiji su geleri na ulici usmrtili našu 

kćerku.” 

ANIS MASLEŠA (12.1.1980. – 16.9.1994.) 

– ”Anis je sa skupinom djece 16. septembra 

1994. godine bio u avliji porodične kuće na 

Džepima. Sa Boraka, ozloglašenog četničkog 

uporišta, doletjela je prva granata u seriji, čiji 

geler je usmrtio Anisa, dok je jedan od dječaka, 

Anisovih drugova, lakše ranjen. Druga granata 

pogodila je podrum Anisovog doma, pri 

tom uništila njegovu sobu. Na dan Anisove 

pogibije, otac je s prve linije iznad Bjelimića 

pristigao s grupom saboraca na dženazu 

rođaku Salemu, ne znajući da mu je sin tog 

predvečerja poginuo. Tako su na Džepima u 

dva dana nikla dva nova mezara.” 

HALIL NUHIĆ (8.8.1984. – 14.5.1993.) – ”Sat i 

po smo se verali uz brda iznad Idbra, dospjevši 

na predio Zvani Raotinja. Tu smo naletjeli na 

postavljene bombe ’kašikare’. Devetogodišnjeg 

sina mi Halila ubi granata, zapravo detonacija, 

dok mi je drugog sina Harisa ’poštedjela’. Mene 

teško rani. Iz stomaka su mi izvađene 24 kuglice. 

Imam ih još po tijelu, evo ih u lijevoj ruci, 

opipaj! Čim pogledam u ruku, sjetim se rahmetli 

sina Halila.” 

ELADA SKALONJA (1.7.1980. – 7.2.1994.) – 

”Rođena usred ljeta, iščezla iz života u februaru, 

Elada Skalonja sa svojih mladih, premladih, 

a zaustavljenih 14 godina, predstavlja proljeće 

života. Kada je priređivaču ove knjige otac 

Eladin Behram sredinom maja 2001. donio 

pregršt uspomena svoje kćerke, pred očima 

mu je najprije zalepršao leptir ’pobjegavši’ sa 

Eladinog crteža. I, evo ga, sletio je u ovu knjigu, 

kao vizuelni otisak Eladine duše.” 

Zaista je knjiga Zatvorena knjiga života Ismeta 

Smajlovića nešto više od obične, svakodnevne 

knjige. Ona je uspomena, sjećanje 

na jednu mladost, na konjičku mladost koja 

ničim nije zaslužila da je više nema. 

I kako zapisa u veoma nadahnutom predgovoru 

sam autor knjige, književnik Ismet 

Smajlović ”Osim što se ubijena konjička 

mladost našla ’okupljena’ u jednoj knjizi, 

ova publikacija računa i na neprekidno opominjanje 

da je, uprkos dobroti, zlo i dalje 

moćno, naročito ako dođe usljed zaborava, 

povlađivanja zlu, samopotcjenjivanja, kratkog 

pamćenja koja su, nažalost počesto prisutni 

kod našeg, naročito bošnjačkog čovjeka…” 

I na samom kraju: Ismet Smajlović rođen 

je 23. decembra 1950. godine u Lascima kod 

Višegrada. Bio srednjoškolski profesor u Višegradu 

i Konjicu. Potom postdiplomac. Predavao 

i na Pedagoškoj akademiji u Mostaru, 

na Odsjeku za bosanski jezik. Dobitnik je prve 

nagrade na Slovu Gorčina u Stocu (1973.). 

Objavio knjigu poezije Bezavičajnik i knjigu 

aforizama i satirične proze Jesi li to ti. Živi i 

radi u Konjicu. 



Bob Carlos Clarke: Small Stones Series, Untitled 

Jedna, djevojka 

mlada... 

Piše: Anisa TRUMIĆ 

Bila jednom davno djevojka mlada, 

jako zaljubljena. Mnogo se bojala i 

dugo se ljubavi odupirala, al’ na kraju 

je ipak mlada popustila i ljubavi se predala. 

Mnogo je strahovala i dana rastanka se bojala, 

nije ga željela, a nekako je, ipak znala 

da će doći. Predosjećala je i srce zavarati 

nije uspjela... Duša je, ipak nekako znala... 

Snažni su predosjećaji žene koja voli. Žene 

koja je spremna i svoj život za ljubav dati. 

Snažni su i nepokolebljivi osjećaji mlade 

žene jako zaljubljene. 

Njen dragi je nije razumio i mnogo 

bola joj je nanio, iako ju je volio. Volio ju je 

mnogo, ali joj to nije pokazati znao. Kao da 

se bojao. Ili možda nije bio svjestan koliko 

ju je volio... Jednom joj je u tihom noćnom 

razgovoru kroz burne uzdahe i suze koje 

su mu lice kvasile šaptao kako se boji, kako 

joj ljubav ne smije iskazati, kako je ne želi 

izgubiti, još manje povrijediti i zbog toga se 

užasno plaši jer... I zvijezde na nebu su tada 

jače zatreperile i Mjesec se zanjihao ljubavlju 

opijen, a povjetarac lagano zapirkao zanosom 

ispunjen… ”Jer”, reče, ”sve koje sam, 

ikada iskreno volio, ja sam ih izgubio”. Suza 

iskrena se niz obraz skotrljala i djevojčetu 

mladom na ruku kanula, djevojče ustreptalo, 

uzdahe skrilo i jače ga zavoljelo. Svaku 

riječ je zapamtilo i to veče duboko u srce 

urezalo. 

Na bezbroj okolnih načina je momče 

pokušavalo djevojčetu ljubav svoju pokazati, 

ali mu nikako od ruke nije polazilo i da to 

iskaže sa dvije riječi male i lagane za kojim 

je ludo djevojče beskrajno čeznulo i čemu 

se potajno nadalo. Bile su joj potrebne riječi 

njegove. One su joj život davale, one su joj 

snove gradile i život srećom ispunjavale, 

one su je ohrabrivale i krila leptira darovale, 

kule neprobojne gradile i nadu hrabrile. 

Riječi njegove su je noću s osmijehom tiho 

uspavljivale i jutrom s ranim suncem budile. 

Riječi njegove bile su joj sve, a on nikako nije 

smogao hrabrosti da joj kaže: ”Volim te!”. 

Živjeli su sretno, al’ prekratko. Došao je 

dan kojeg se djevojče užasno plašilo, al’… 

Dragi ju je tješio. Obećavao joj da će često 

dolaziti i da je nikada neće moći zaboraviti. 

Mnogo obećanja i lijepih riječi joj je prije 

odlaska poklonio. Nježno ju je milovao i ljubio, 

a u srcu tugu krio i nasmijan biti nastojao. 

Al’ djevojče je tugu u očima mu čitalo 

i sudbine se bojalo. Sve vrijeme je nešto 

ružno predosjećalo, nešto čega se strašno 

bojalo, ali što opisati nije znalo i čemu vjerovati 

nije htjelo. 

Tješilo se ljubavlju obostranom i Boga 

za sreću molilo… Dragi je, ipak, otišao. 

Daleko… Pisma su stizala rijetko… Razgovora 

je nestalo i život se njen polahko gasio… 

Dragi nije dolazio. Niti se javljao, niti je na 

pisma odgovarao. Djevojče mlado polahko 

nestajalo… Tiho vehnulo… Nikome nije 

o ljubavi svojoj pričalo, niti se ljubavi svoje 

ikada odreklo. U dubini srca, djevojče, se još 

uvijek nadalo i dragome svome vjerovalo. 

Dugo ga je čekalo i vjerno mu bilo. Mnoge 

prosce odbijalo i samo svoga dragana čekalo. 

Iako se nije javljao, djevojče nije pokleklo, 

jer ljubav je njena ogromna i iskrena bila, na 

čuda spremna, neiskvarena… Čak ni ona 

sama njenu snagu nije poznavala, nije je bila 

svjesna, niti je do tada znala da ljubav zaista 

može biti tako ogromna i jaka. Mislila je da 

takvo nešto samo u starim knjigama postoji 

i ljubavnim pjesmama zanosnim. Sada je 

ljubavna vatra u njenom tijelu plamsala i ona 

je obuzdati nije mogla, niti je htjela. Voljela je 

i bila je sretna! 

Sve do jednoga dana, crnoga kada se 

mlada sa životom rastavila, jer je čula da je 

dragi drugu oženio i sa drugom dane u zagrljaju 

provodio, a na nju mladu zaboravio, 

obećanje prekršio i drugoj sebe dao… 

Samo jedno pitanje joj na blijedim usnicama 

ostalo – da li ju je ikada iskreno volio 

ili joj je sve vrijeme lagao 

Smeđe se oči sklopile, jedna suza tiho 

kanula, mjesečina plave kovrdže, po zemlji 

rasute, obasjala, duša tijelo napustila, a ljubav 

se ka zvijezdama vinula i u visinama nestala, 

da vječno ljubavi jednoj iskrenoj i nevinoj, u 

noći s mjesečinom nestaloj, spomen bude i 

da vječno sija kada ona sjati nije znala! 

Igra 

Prstima se igrao po mome tijelu 

nestašno iscrtavajući predmete 

čas na stomaku, 

čas na leđima, 

ramenu ili 

mišici… 

Na kraju je latice cvijeta 

zalijepio na ruku mi 

i nije dozvolio da ih skinem 

sve dok ih vjetar nije otpuhao 

u daljinu. 

Tako su prešle u zaborav. 

Žute dunje 

Miris njihov i ta boja žuta 

mamile su mene, 

da skrenem sa puta, 

želja se javila 

za tim čudom žutim, 

želja moja neizmjerna. 

A, one su mi se smiješile, 

visoke i nedokučive, prelijepe, 

meni zabranjene, 

dvije dunje mirisne i žute. 

Ispružih dlan, poletjeh u visine, 

sve ostavih zbog te dunje dvije, 

al’ uzalud sve bilo je, 

grane se zaljuljaše, 

dunje na granama ostaše, 

moje noge na zemlju se spustiše 

i snovi se raspršiše! 

Preporučujemo: 

www.most.ba 

www.bosnianart.net 

www.poezijaonline.com 

www.omnibus.ba 

www.fena.ba/bihkult 

www.diwanmag.com.ba 

Bob Carlos Clarke: Small Stones Series, Untitled 



27

BAJKA ZA KLINCE I KLINCEZE 

Braća Grimm: 

Pepeljuga 

Askungen, Cinderella, Aschenbrödel, 

Stiefkind, Σταχτοπούτα, 

Cendrillon, Cenerentola, Cenicienta, 

Золушка, Assepoester… 

Razboli se žena nekog bogatog čovjeka, 

pa kad osjeti da joj se bliži kraj, pozva 

svoju jedinu kćer do svoje smrtne 

postelje i reče joj: ”Drago dijete, budi uvijek 

dobra i čestita, pa će ti svako u životu 

pomoći.” Poslije toga sklopi oči i izdahnu. 

Djevojčica je svaki dan odlazila na 

majčin grob i plakala i ostala dobra i čestita. 

Kad je došla zima, pokri snijeg majčin grob 

svojim bijelim pokrivačem, a kad ga sunce u 

proljeće opet skinu, oženi se čovjek drugom 

ženom. 

Žena dovede u kuću i svoje dvije kćeri 

koje su naoko bile lijepe i čiste, ali zle i 

nečiste u svome srcu. Tako nastadoše teški 

dani za sirotu pastorku. ”Zar će ova glupa 

guska sjediti s nama u sobi”, govorile su. 

”Ko hoće hljeb da jede mora ga i zaslužiti.” 

Oduzeše joj njene lijepe haljine, navukoše 

joj staru sivu kecelju i dadoše drvene cipele. 

”Vidi ti ponosne princeze, kako se dotjerala!”, 

vikale su, smijale se i odvele je u kuhinju. 

Tu je morala od jutra do mraka da radi teške 

poslove, da ustaje u ranu zoru, da donosi 

vodu, loži vatru, kuha i pere. Osim toga, 

polusestre su joj pravile svakojake pakosti, 

rugale joj se i sipale joj u pepeo grašak i leću, 

a ona je morala da sjedi i da trijebi. Uveče, 

umorna od tolikog posla, morala bi leći u 

pepeo kraj ognjišta, jer nije imala ni svoje 

postelje. Pa kako je zbog toga uvijek bila 

prašnjava i prljava, nazvaše je Pepeljugom. 

Jednoga se dana otac spremao na vašar 

pa upita pastorke šta žele da im donese. 

”Lijepih haljina”, reče jedna. ”Bisera i dragog 

kamenja”, reče druga. ”A ti, Pepeljugo”, upita 

otac, ”šta bi ti željela” ”Otkinite, oče, prvu 

grančicu koja vam dodirne šešir kad se budete 

vraćali kući. Nju mi donesite.” 

Tako otac kupi objema pastorkama lijepe 

haljine, bisere i drago kamenje, a kad je 

vraćajući se kući jahao kroz šumu, okrznu ga 

ljeskova grančica i zbaci mu šešir. On otkide 

grančicu i ponese je. Kad je došao kući, dade 

pastorkama šta su zaželjele, a Pepeljugi dade 

ljeskovu grančicu. Pepeljuga mu zahvali, ode 

na majčin grob i zasadi grančicu; pri tom je 

toliko plakala da su joj suze tekle niz obraze 

i zalijevale grančicu. A grančica je odmah 

počela rasti i postala lijepo drvo. Pepeljuga je 

svaki dan tri puta odlazila na grob i plakala 

i molila, a svaki put bi na drvo slijetala bijela 

ptičica, pa kad bi Pepeljuga izgovorila neku 

želju, ptičica bi joj s grane bacila ono što je 

zaželjela. 

Dogodi se da kralj te zemlje priredi 

svečanost koja je trebala da traje tri dana i 

na koju je pozvao sve lijepe djevojke iz svog 

kraljevstva da bi njegov sin sebi odabrao 

nevjestu. Kad su dvije polusestre čule da 

će i one biti pozvane, silno se obradovaše, 

pozvaše Pepeljugu i rekoše joj: ”Očešljaj 

nam kose, očisti nam cipele i pričvrsti 

kopče, ići ćemo na svečanost u kraljeve 

dvore.” Pepeljuga ih je poslušala, ali je gorko 

plakala jer je i ona željela da ide na ples pa 

zamoli maćehu da i nju povedu. ”Zar ti, 

Pepeljugo”, reče ova, ”takva puna prašine i 

pepela da ideš u dvorac Nemaš ni haljinu 

ni cipele, a hoćeš da plešeš!” Ali kako ju je 

Pepeljuga i dalje molila ona reče: ”Evo, sasula 

sam ti zdjelu leće u pepeo. Ako je za dva 

sata istrijebiš, možeš ići s nama.” Djevojka 

izađe na zadnja vrata u baštu i povika: ”O, 

vi pitome golubice, vi grlice i sve ptičice pod 

nebom, dođite i pomozite mi istrijebiti: 

Dobra zrnca u lončić, 

loša u stomačić!” 

Sad sletješe na kuhinjski prozor dvije 

bijele golubice, pa dvije grlice, a onda 

dolepršaše sve ptičice pod nebom i spustiše 

se na pepeo. Golubice zaklimaše glavicama 

i počeše kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, a za njima 

i sve druge ptičice kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, 

pa istrijebiše sva dobra zrnca u zdjelu. 

Nije prošlo ni sat vremena, a one završiše 

i odletješe. Tada djevojka odnese zdjelu 

maćehi sva radosna, jer je vjerovala da će 

sada smjeti da ide na svečanost. Ali maćeha 

reče: ”Ne, Pepeljugo, ti nemaš haljinu i ne 

znaš plesati. Svi će ti se smijati.” Kad se 

djevojka opet rasplakala, ona nastavi: ”Ali 

ako mi dvije pune zdjele leće istrijebiš za jedan 

sat iz pepela, onda možeš ići.” A u sebi 

pomisli: ”To neće nikako stići.” Ali kad ona 

sasu dvije zdjele leće u pepeo i ode, djevojka 

opet izađe na zadnja vrata u baštu i povika: 

”O, vi pitome golubice, vi grlice i pitome 

ptičice pod nebom, dođite i pomozite mi 

istrijebiti: 

Dobra zrnca u lončić, 

loša u stomačić!” 

A na kuhinjski prozor sletješe dvije bijele 

golubice, pa dvije grlice, a onda dolepršaše 

sve ptičice pod nebom i spustiše se na 

pepeo. Golubice zaklimaše glavicama i 

počeše kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, a za njima 

i sve druge ptičice kljuc-kljuc, kljuc-kljuc, 

pa istrijebiše sva dobra zrna u zdjelu. I nije 

prošlo ni pola sata, a one završiše i odletješe. 

Djevojka odnese zdjelu maćehi sva radosna 

jer je vjerovala da će sada i ona ići na 

svečanost. Ali maćeha reče: ”Ništa ti ne 

pomaže. Nećeš s nama jer nemaš haljinu i 

ne znaš plesati. Mi bismo morale da te se 

stidimo.” Okrenu joj leđa i požuri za svojim 

oholim kćerima. 

Kad više nikog nije bilo kod kuće, Pepeljuga 

ode na grob svoje majke pod ljeskovo 

drvo i povika: 

”Drvce drago, stresi grane, 

pa saspi srebro i zlato na me!” 

Tad joj ptica baci zlatnu i srebrnu haljinu 

i svilom i srebrom izvezene cipele. Ona se 

obuče u najvećoj žurbi i ode na svečanost. 

Njene polusestre i maćeha je nisu mogle 

prepoznati, jer je bila tako lijepa u raskošnoj 

odjeći, pomisliše da je to neka kraljevska kći. 

Na Pepeljugu nisu ni pomišljale, uvjerene da 



ona sjedi kod kuće u prašini i trijebi leću iz 

pepela. A kraljević joj priđe, uze je za ruku i 

zaplesa s njom, pa je čitavo vrijeme plesao 

samo s njom i nije htio da joj ispusti ruku, 

a kad bi je neko drugi zamolio za ples, on je 

odgovorio: ”Ovo je moja plesačica.” Tako je 

ona plesala do večeri a onda htjede da ode 

kući. Ali kraljević reče: ”Poći ću s tobom da 

te ispratim”, jer je htio da vidi čija je to djevojka. 

Ali ona mu pobježe i skoči u golubinjak. 

Sad je kraljević čekao sve dok nije došao njen 

otac, kome je kazao da je neznana djevojka 

skočila u golubinjak. Otac pomisli: ”Da nije 

Pepeljuga” Donesoše mu sjekiru i trnokop 

da razvali golubinjak, ali unutra nikoga ne 

nađoše. A kad dođoše kući, Pepeljuga je 

ležala u prašnjavim haljinama u pepelu a petrolejka 

je tužno svjetlucala kraj odžaka. Jer, 

ona je brzo iskočila s druge strane iz golubinjaka 

i otrčala do ljeskovog drveta. Tamo 

je svukla lijepu haljinu i stavila na grob a 

ptica je odnijela. Onda je obukla svoju sivu 

keceljicu i sjela u kuhinju kraj pepela. 

Drugog dana, kad se svečanost nastavila 

i roditelji sa sestrama otišli, pođe Pepeljuga 

ponovo do ljeskovog drveta i reče: 



Ptica joj tada baci još gizdaviju haljinu. 

Kad se u toj odjeći pojavila na svečanosti, 

svi su bili zadivljeni njenom ljepotom. A 

kraljević, koji ju je čekao, odmah je uze za 

ruku i ponovo je plesao samo s njom. Kad bi 

je neko drugi zamolio za ples, on je govorio: 

”To je moja plesačica.” Kad je palo veče i ona 

htjela da ode, pođe i kraljević s njom da vidi 

u koju će kuću. Ali ona pobježe u baštu iza 

kuće. Tamo je stajalo lijepo veliko stablo na 

kojem su visile prekrasne kruške. Hitro kao 

vjeverica uspne se Pepeljuga medu granje 

i kraljević nije znao kud je nestala. Ali on 

opet sačeka dok ne dođe njen otac i reče mu: 

”Neznana djevojka je opet pobjegla. Mislim 


da se sakrila u kruškinom granju.” Otac opet 

pomisli: ”Da nije Pepeljuga” Naredi da mu 

donesu sjekiru i posiječe drvo, ali ne nađoše 

nikoga. A kad uđoše u kuhinju, Pepeljuga je 

ležala u pepelu kao i prije, jer je prije toga 

skočila sa stabla, vratila ptici sa ljeskovog 

drveta lijepu haljinu i obukla svoju sivu keceljicu. 

I trećeg dana, kad su roditelji i sestre 

otišli, pođe Pepeljuga na majčin grob i reče 

drvcetu: 



Sad joj ptica baci haljinu koja je bila tako 

sjajna i raskošna kakvu još niko nije imao i 

cipelice od suhog zlata. Kad je u ovoj haljini 

došla na svečanost, svi su zanijemili od 

divljenja. A kraljević je opet plesao samo s 

njom i kad bi je neko drugi zamolio za ples, 

on je govorio: ”To je moja plesačica.” 

Kad pade veče i Pepeljuga pode kući, 

kraljević opet htjede da je prati, ali ona mu 

tako brzo pobježe da je nije mogao stići. 

Ali se kraljević ovog puta poslužio lukavstvom. 

Naredio je da se stepenice namažu 

smolom, pa kad je djevojka potrčala kući, 

lijeva cipela joj se zalijepi i ostade. Kraljević 

je podiže i opazi da je bila vrlo malena i od 

suhog zlata. 

Drugog dana dođe s cipelicom Pepeljuginom 

ocu i reče mu: ”Nijedna druga neće 

mi postati žena osim one kojoj pristaje ova 

zlatna cipelica.” Dvije polusestre se silno 

obradovaše jer su imale lijepa stopala. Starija 

uze cipelicu i pođe s majkom u sobu da 

je isproba. Kako je cipelica bila premalena 

pa joj palac nije mogao stati, majka joj pruži 

nož i reče: ”Odsijeci palac, kad budeš kraljica, 

nećeš morati da hodaš pješice.” Djevojka 

odsiječe palac, utiska nogu u cipelicu, stisnu 

zube od bola i izađe pred kraljevića, a on je 

kao svoju nevjestu uze na konja i odjaha s 

njom. Ali kad su prolazili pored groba, na 


ljeskovom drvetu su sjedile dvije golubice i 

gukale: 

”Gukni, gukni, golubice, 

krv curi iz cipelice. 

Cipela je premalena 

a nevjeste prave nema.” 

Kraljević pogleda njenu nogu i spazi 

kako je krv procurila. On okrenu konja, vrati 

lažnu nevjestu kući i reče da to nije prava, 

neka druga sestra isproba cipelu. Sad druga 

ode u sobu pa s mukom utiska prste u cipelu, 

ali joj je peta bila prevelika, pa majka 

i njoj pruži nož i reče: ”Odreži komad pete, 

kad budeš kraljica, nećeš morati da hodaš 

pješice.” Djevojka odreza komad pete, utisnu 

nogu u cipelu i izađe pred kraljevića, a on je 

uze na konja kao svoju nevjestu i odjaha s 

njom. Ali kad su prolazili pored ljeskovog 

drveta, sjedile su na grani dvije golubice i 

gukale: 


krv curi iz cipelice. 

Cipela je premalena 

još nevjeste prave nema.” 

Kraljević pogleda njenu nogu i opazi kako 

je krv procurila iz cipele i natopila bijelu 

čarapu, pa okrenu konja i lažnu nevjestu vrati 

kući. ”Ni ovo nije prava”, reče, ”imate li još 

kćeri” ”Ne”, reče otac, ”tu je samo još Pepeljuga, 

siroče moje pokojne žene, ali ona vam ne 

može biti nevjesta.” A kad kraljević reče da 

mu je pokažu, povika maćeha: ”Ah, ne, ona je 

prašnjava i prljava, ne možemo vam je pokazati.” 

Međutim, kraljević ostade pri svome pa 

su morali pozvati Pepeljugu. Ona prvo opra 

ruke i lice pa izađe i pokloni se kraljeviću koji 

joj pruži zlatnu cipelu. Tada ona sjede na klupicu, 

skide drvenu i obuče zlatnu cipelu koja 

joj je pristajala kao salivena. A kad je ustala i 

kraljević je pogleda u lice, on prepozna lijepu 

djevojku s kojom je plesao i povika: ”Ovo je 

moja prava nevjesta!” Maćeha i polusestre 

se uplašiše i poblijediše od bijesa, a on uze 

Pepeljugu na konja i odjaha s njom. A kad 

su prolazili pored ljeskovog drveta, zagukaše 

bijele golubice: 


tu su zlatne cipelice 

što djevojci dobro stoje 

jer nevjesta prava to je.” 

A onda poletješe i spustiše se Pepeljugi 

na ramena, jedna s desne, druga s lijeve 

strane i tako i ostadoše. 

Kad je trebalo slaviti svadbu, dođoše obje 

neiskrene polusestre da se dodvore i da s Pepeljugom 

dijele sreću. Kad su mladenci pošli 

na vjenčanje, stade starija s desne a mlada s 

lijeve strane Pepeljuge da joj budu pratilje, 

ali ih golubice koje su ostale na nevjestinim 

ramenima otjeraše. A Pepeljuga i kraljević 

ostaše sami u svojoj sreći, pa su živjeli dugo 

i sretno i ostali dobri i plemeniti. 

(Prevela: Zeina Mehmedbašić) 

29

Šta će nama tsunami 

S najdubljim poštovanjem, spram 

žrtava velikoga vala, poznatog kao tsunami, 

molim 

Stvoritelja Svega da žrtvama daruje 

džennetske bašče i rajske vrtove. 

Ali, 

u bezumnom strahu pitam se 

šta je sa nama 

koji nismo shvatili o čemu je riječ 

(…) 

Gledam televiziju, uživam u dinamici 

izmjene slika i pitam se, 

šta je za nas tsunami 

Šta je taj, taj veliki val 

On je za nas: Ha! Ha! Ha! 

(…) 

Naprosto, 

progoni me napadno pitanje 

silom vala nametnuto: 

Što će nama tsunami 

Zar, ne 

Zbog strašne smrti 

stotina hiljada ljudi 

ne mogu saopćiti ni riječ 

bez straha kako strašno griješim. 

Jer, ne razumijem žive. 

(…) 

No, 

nemamo odgovor na kardinalno pitanje: 


Pa se i dalje pitam, 

siguran kako je glup odgovor, umjesto pitanja. 

Jer, 

imamo tri nacionalne stranke i 

Visokog Predstavnika Međunarodne zajednice 

koji djeluju bez opozicije i stvarne odgovornosti. 

Nemamo zajedničko sudstvo. Nemamo zajedničku 

vojsku i policiju. Imamo devastiranu ekonomiju. 

Djecu iz zemlje šaljemo u inozemstvo. 

(…) 


Apsurdno je pitanje poput naše pozicije, 

a svaki odgovor je i nadalje glup. 

Tap-tup. Tap-tup. Tap-tup. 

Tup-tup. 

(fragmenti) 

Vad kan tsunamien göra oss 

Med djupaste respekten till 

offer av det stora svallet, känd som tsunamien, 

bönfaller jag 

Alltets Skapare att skänka paradisgård 

till offer 

Men, 

i en oförklarlig rädsla undrar jag 

vad är det med oss 

som inte har förstått vad det handlar om 

(…) 

Jag tittar på tv, njuter av dynamiken 

av bildväxlingen och frågar mig, 

vad är tsunamien för oss 

Vad är det, det stora svallet 

Det är för oss: Ha! Ha! Ha! 

(…) 

Helt enkelt, 

förföljer mig en aggressiv fråga 

påtvingad med svallets kraft: 


Eller hur 

På grund av den fruktansvärda döden av 

hundratusentals människor 

kan jag inte uppge ett enda ord 

utan rädsla att jag gör ett hemskt misstag. 

Eftersom, jag inte fattar de levande. 

(…) 

Men, 

vi har inget svar på grundfrågan: 


Jag undrar fortfarande, 

säker att svaret är knäppt, istället för frågan. 

Eftersom, 

vi har tre nationella partier och 

Höga representanten av internationella samfundet 

vilka agerar utan oppositionen och riktiga ansvarigheten. 

Vi har inte ett gemensamt rättsväsende. Vi har inte en 

gemensam armé och polis. Vi har en ödelagd ekonomi. 

Vi exporterar våra barn ur landet. 

(…) 


Frågan är lika absurd som vår position, 

och varje svar är fortfarande knäppt. 

Knäpp-knäpp. Knäpp-knäpp. Knäpp-knäpp. 

Klapp-knäpp. 

(fragment) 

Atif Kujundžić, rođen 1947. godine u 

Gračanici, BiH. Objavio tridesetak 

knjiga: proze, poezije, esejistike, 

publicistike i knjiga za djecu. Zastupljen 

u čitankama, kulturi izražavanja i lektiri 

za učenike osnovne škole. Živi kao pisac i 

bavi se izdavaštvom. 

Atif Kujundžić föddes år 1947 i Gračanica, 

Bosnien och Hercegovina. 

Han utgav trettiotal barnböcker och 

böcker med prosa, poesi, essä och publicistik. 

Han är representerad i läseböcker, 

uttryckssättkultur och grundskolans lektyr 

och lever som författare och bokförläggare. 

(Översättning av Haris Tucaković) 



K V I N N A Ž E N A 31 

[Mariestad, 2006-05-06] Kulturna manifestacija 

bh. distrikta Skaraborg: pioniri bh. udruženja 

Mariestad Mariestad i hor Behar Skövde | Kulturmanifestationen 

av bosniska distriktet Skaraborg: 

ungdomarna från bosniska föreningen Mariestad 

Mariestad och kören Behar Skövde 

[Malmö, 2006-05-06] Kulturna manifestacija 

regije Jug | Kulturmanifestationen av region Syd 

[Helsingborg, 2006-06-06] Miris Bosne i Švedske Värnamo 

na proslavi Nacionalnog dana Švedske | Doft från Bosnien 

och Sverige Värnamo i firandet av Sveriges nationaldag 

[Sarajevo, 2006-05-13/14] 3. kongres Svjetskog 

saveza dijaspore Bosne i Hercegovine | 3:e 

kongressen av Bosnisk diasporas världsförbund 

| Rabija Arslanagić, Azra Jelačić, Sadeta 

Murić & Almedina Sačić [Bosansko-švedski 

savez žena | BSKF] & Vahida Mehinović 

[Bosanskohercegovački savez žena | BHKRF] 



Foto: Haris Tucaković, Suad Mehinović, Muharem 

Sitnica-Sića, Fikret Tufek & Mela Borovac 

31

Nya Tele2 Utland är en tilläggstjänst för dig som ringer från hemtelefonen med Tele2. 

Den kostar bara 19 kr/mån.

Zena-Kvinna 31 - Žena-Kvinna

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?