www .e-lovac.rs - Lovacki Savez Srbije

NOVA EDICIJA 

1896. 

GODINA V ÂSOPIS LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE BROJ 5/24 APRIL–MAJ–JUN 2013. 

U ovom broju: 

Propisi, lovno 

zakonodavstvo 

Ukidawe 

lovostaja na 

poqsku jarebicu 

strana 10 

Me|unarodna 

saradwa 

LSS u svetu: 

Svetski forum 

o odrìvom 

lovstvu 

strana 12 

Ekologija 

Lovci deùrni 

krivci: Pomor 

ptica u 

isto~noj Srbiji 

strana 15 

Lova~ki 

podmladak 

Uzdin: Lova~ka 

riznica 

narodnog blaga 

strana 16 

www.e-lovac.rs 

Statut po 

meri lovaca 

Predstavqamo 

Ripaw: 

Inicijative, 

akcije i radovi 

strana 25 

Jubileji 

Vek lovstva 

u Ba~kom 

Gradi{tu 

strana 27

LOVAC 

U 2013. 

Nezaobilazna karika u objediwavawu 

i sprovo|ewu 

lovne politike, razvoju lova~ke 

kulture i etike, 

stru~nom usavr{avawu i 

primeni propisa je izdavawe lova~kog 

glasila koje dobija svaki lovac. Upravo 

ove odrednice su rukovodile lovce, 

da na ovogodi{woj skup{tini, donesu 

odluku da list “Lovac„, odnosno iznos 

godi{we pretplate, bude sastavni deo 

~lanarine. 

U toku 2013/2014 godine “Lovac„ }e 

izlaziti u tiraù koji }e zavisiti od 

broja ~lanova Saveza. Izvr{ene analize 

i kalkulacije pokazuju da }e se objaviti 

~etiri (eventualno pet brojeva), 

distribucija putem paketa na adrese 

lova~kih udruèwa. 

Na osnovu dosada{wih iskustava, izdavawe 

lova~kog lista je potreba svakog 

sistema savremenog i naprednog 

lovstva. Na sli~an na~in izdavawe lova~kog 

lista re{eno je u ve}ini lova~kih 

saveza u okruèwu. Lova~ki savez 

Srbije je u ekonomski nepovoqnom razdobqu 

uspeo da revitalizuje i pokrene 

list “Lovac„. Ovo je informisawe na 

inovirani na~in, u tehnolo{kom, 

stru~nom i organizacionom pogledu i 

predstavqa zna~ajnu, kqu~nu delatnost 

Saveza. Redakcija i svi poslovi oko 

ure|ivawa lista i pripreme za {tampu, 

nakon punih 50 godina, sada su profesionalno 

i funkcionalno u Lova~kom 

savezu Srbije. 

Zahvaqujemo se svim lovcima i lova~kim 

udruèwima koji su pruìli 

podr{ku u radu listu “Lovac„. To nam 

mnogo zna~i i obavezuje nas da nastavimo 

dugu i bogatu tradiciju lista “Lovac„, 

iz 1896. godine. 

Nadamo se da }e rukovodstvo Saveza, 

pa i lovci preko svojih predstavnika i 

daqe pruàti podr{ku listu 

“Lovac„, ~ime }e se obezbediti kontinuitet 

izdavawa ovog lista, koji je 

ponovo ugledao svetlost dana, pod 

okriqem Lova~kog saveza Srbije. 

Istovremeno, “Lovac„ i wegovo izlaèwe 

je predznak stabilizacije prilika 

u na{em lovstvu i nagove{taj nekih 

boqih vremena. 

Od “Lovca„ se o~ekuje da istinito 

informi{e i bude zanimqivo i interesantno 

{tivo, prati propise i 

stru~ne novosti, ali da ne zapostavqa 

Foto: Jaroslav Pap 

tradicionalne tekovine i lov kao kulturnu 

ba{tinu. 

“Lovac„ }e pratiti i promene u lovi{tima 

i druga zbivawa i biti uvek 

otvoren za saradwu. 

O~ekujemo da aktivno uti~ete na 

ure|iva~ku politiku, {aqete rukopise, 

fotografije, dopise i kratke vesti, 

kritikujete i predlaète, iznosite va- 

{a zapaàwa i postavqate pitawa. 

Zato jo{ jednom pozivamo lovce i 

lova~ka udruèwa da u ovim te{kim 

vremenima podrè svoj tradicionalni 

lova~ki savez, a time i list “Lovac„. 

Redakcija 

CENOVNIK OGLASNOG PROSTORA 

“Lovac„ ~asopis Lova~kog saveza Srbije 

1/1 strana (zadwa korica) . . . . . . . 181x275 . . . . . 40.000 din 

1/1 strana (korica unutra) . . . . . . . 181x259 . . . . . 30.000 din 

1/1 strana (unutra{wa). . . . . . . . . . 181x259 . . . . . 25.000 din 

1/2 strana . . . . . . . . . . . . . . 181x127 / 88x259 . . . . . 12.000 din 

1/4 strane . . . . . . . . . . . . . . . 181x57 / 88x127 . . . . . . 6.000 din 

1/3 strane . . . . . . . . . . . . . . . 181x80 / 60x259 . . . . . . 8.000 din 

1/8 strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88x61 . . . . . . 3.000 din 

1/16 strane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41x61 . . . . . . 2.000 din 

Markica na naslovnoj strani . . . . . . 44x55 . . . . . . 5.000 din 

Na ove cene dodaje se PDV. 

Oglasna re{ewa, deklaracijom i dokazom o uplati 

na e-mail, po{tom ili li~no u Lova~ki savez 

Srbije, Alekse Nenadovi}a 19-23, 11000 Beograd. 

Mali oglasi: do 20 re~i 500 dinara, svaka naredna 

re~ 50 dinara. Slati na iste adrese ili na faks, uz 

identifikacione podatke ogla{iva~a, fotokopiju 

li~ne karte i dokaz o uplati. 

Uplate na ra~un Lova~kog saveza Srbije 

160-59269-70 Banka Intesa poziv na broj 189 

Informacije na telefon 011/3442-046. 

List Lova~kog saveza Srbije 

Alekse Nenadovi}a 19-23 

11000 Beograd 

Tel.: 011/34442-046, 011/3442-467 

Faks: 011/3442-477 

e-mail: lovac@beotel.rs 

www.e-lovac.rs 

........................... 

Izdava~: 

Lova~ki savez Srbije 

........................... 

Za izdava~a: 

predsednik prof. dr Zoran Popovi} 

........................... 

Predsednik ure|iva~kog odbora: 

dr Branislav @ivkovi} 

........................... 

^lanovi: 

dr Vladimir Videnovi} 

dr Dragan Sin|eli} 

dr Ninoslav \eli} 

Matovi} Zoran 

Ilija Elezovi} 

Goran Jevremovi} 

Stefanovi} Milan 

dr Risto Prentovi} 

Dragan Markovi} - Kudro 

........................... 

Redakcija: 

prof. dr Zoran Popovi}, Miroslav Jovanovi}, 

dipl. in`. Svetislav Tatovi}, prof. dr 

Miodrag Ze~evi}, dipl. in`. Aleksandar 

Tucakovi}, Svetislav Stojanovi}, dipl. in`. 

Vuki} Kosti}, dipl. in`. Boris Baji}, dipl. 

pravnik Vladislav Mladenovi} 

........................... 

Stru~ni saradnici i dopisnici: 

dr Danilo Todorovi}, Sowa Petrovi} 

Obradovi}, Aleksandar Henc, dr Slobodan 

Puzovi}, Stevan Petrovi}, dr Bratislav 

Gruba~, dr Zoran Stanimirovi}, Sla|ana 

\ur|evi}, Sa{a Ili}, in`. Neboj{a Stojanovi}, 

Sawa Mom~ilovi}, Zoran Bo{kovi} 

........................... 

Produkcija: 


Alekse Nenadovi}a 19-23 

11000 Beograd 

........................... 

Glavni i odgovorni urednik: 

dipl. in`. Aleksandar Panteli} 

011/3442-046 

........................... 

Urednik internet izdawa “e-lovac„: 

prof. Sofija Filipovi} 

........................... 

Dizajn i priprema: 

Jelena Dugali} Mila{inovi}, 

Slobodan Srem~evi}, Zoran Spahi} 

........................... 

Urednik fotografije: 

Jaroslav Pap 

........................... 

Direktor marketinga: 

dipl. in`. Rodoqub Haxi Ceni} 

........................... 

Fotoreporter - tehni~ka slu`ba: 

Stojan Vijatov 

........................... 

[tampa: 

d.o.o. Beograd 

........................... 

Oglasi: 

Svi komercijalni oglasi moraju biti uskla|eni 

sa Zakonom o ogla{avawu i prate}im 

propisima vezanim za tu oblast 

LOVAC, List Lova~kog saveza Srbije/ 

glavni i odgovorni urednik 

dipl. in`. Aleksandar Panteli} 

Beograd (Alekse Nenadovi}a 19-23): Lova~ki 

savez Srbije, 2009, (Beograd, Kosmos d.o.o) - 30 cm 

Mese~no-Nastavqa tradiciju ~asopisa Lovac 

iz 1896. godine 

ISSN 1821-2891-Lovac (2009) 

COBIS.SR-ID 170349068 

UVODNIK 

Dru{tveno odgovorno 

pona{awe lovaca 

Obrada poqa u Ripwu 

Foto: A. Panteli} 

Brojni problemi koje lovci poku{avaju da re{e ~esto su izvan mogu}nosti 

i okvira lova~ke organizacije. Bavqewe lovom je ponajmawe pucawe u 

divqa~, pre svega to je niz veoma sloènih i raznovrsnih aktivnosti 

tokom godine. Najva`nija mera danas je unapre|ewe i o~uvawe stani{ta, s 

obzirom da su izmeweni uslovi opstanka lovnih vrsta, pa i drugih 

predstavnika faune. U Srbiji, to je pre svega ure|ewe stani{ta, to su 

mere koje iziskuju mnogo vremena i ne daju odmah rezultate, a mogu se 

sprovesti jedino uz saradwu svih subjekata u kori{}ewu prostora, 

razumevawe i podr{ku dràvnih organa, uz neophodan uslov bez koga se ne 

moè, a to je funkcionalno, svrsishodno, primenqivo zakonodavstvo. 

Ure|ewe stani{ta zahteva i ulagawa, znatna sredstva i 

kontinuirani rad na {irokom prostoru na terenima u lovi{tu. U 

Srbiji nedostaju mere na poboq{awu stani{nih uslova. U brdsko 

planinskim predelima nedostaju poqa za divqa~ koja bi podigla 

prehrambenu osnovu lovi{ta, a u ravni~arskim remize. Nepregledni 

tereni su bezvodni. 

Lovci su svedoci neposrednih zbivawa i progresivnog osiroma{ewa 

fondova divqa~i, kao i brojnih promena u prirodi. Suo~avawe sa nizom 

{tetnih posledica koje promene neminovno nose, jedino je mogu}e 

angaòvawem svih na{ih resursa, gde je svakako lova~ka organizacija i 

organizovana qudska aktivnost -lov, putokaz plemenitih ciqeva. 

Sada ve}ina stanovni{tva ìvi u gradovima i mlade generacije nemaju 

mogu}nost da se upoznaju, a zatim i zavole prirodu i ìvotiwski svet. 

“Lovac„ }e nastojati da najmla|ima pribliì lovstvo i lepote prirode 

i ìvog sveta, a time ih uputi u niz blagodeti koje pruà ìvot u 

skladu sa prirodom. O~ekujemo da nas obavestite o Va{im 

aktivnostima na unapre|ewu i o~uvawu stani{ta i obrazovawu mladih i 

da to bude stalna rubrika u na{em zajedni~kom listu. Rubrika koju 

ure|jete Vi, neposrednim radom i angaòvawem. 

Redakcija 

2 Lovac | april-maj-jun 2013. 

Foto: Jaroslav Pap 

Datum izlaèwa broja: 15. jun 2013. 

Foto na naslovnoj strani: Jaroslav Pap 

Lovac | april-maj-jun 2013. 

3

AKTUELNO 

U LSS 

AKTUELNO 

U LSS 

sustvovalo oko tri stotine zvanica. Ovako dobra pose- 

}enost predstavqa u nastaloj situaciji krize i brojnih 

pote{ko}a upravo najboqi primer da je lova~ka organizacija 

vitalna i da ima tu osobinu da u najteìm momentima 

lovci smognu snage da u~estvuju i svojim angaòvawem 

daju doprinos o~uvawu Lova~kog saveza Srbije. Ovo 

je utoliko zna~ajnije, ako se osvrnemo na pozive da se na 

ovu Skup{tinu ne ide, ukqu~uju}i tu negativno lobirawe, 

medijsku propagandu i zvani~ne preporuke i naloge 

da se ovaj skup opstruira i tako daqe blokira rad 

LSS. Lovci su prepoznali ove negativne tendencije 

i namere i postupili u duhu lova~ke etike i tradicije, 

po svojoj savesti. 

sti sekretara ve}inom glasova je izabran 

dr Dragan Sin|eli} iz Lazarevca. Na osnovu 

predloga Upravnog odbora, u skladu sa Statutom 

i ukazanom potrebom, izvr{ena je rekonstrukcija 

sastava Upravnog odbora, Nadzornog odbora i Suda ~asti, 

{to je Skup{tina tako|e prihvatila ve}inom glasova. 

Poseban doprinos na prevazilaèwu problema i 

stvarawu uslova za normalno funkcionisawe LSS, 

ostvarivawe ciqeva udruìvawa i obezbe|ewa zakonitosti 

rada, dao je Nadzorni odbor koji je u izve{taju 

predloìo Skup{tini slede}e zakqu~ke, koji su u 

sklopu celovitog izve{taja o radu Nadzornog odbora 

tako|e prihva}eni od strane Skup{tine: 

STATUT LSS 

Izmene i dopune Statuta Lova~kog 

saveza Srbije, odnosno pre~i{}eni 

tekst Statuta koji je registrovan u 

APR-u, objavqen je u glasilu Lova~kog 

saveza Srbije “Lovac„ broj 5/24, 

od 15. juna 2013, odnosno u ovom broju. 

Statut je objavqen u okviru posebnog 

slu`benog dodatka, koji }e se 

dostaviti svim lova~kim udruèwima, 

a tako|e je dostupan i u elektronskoj 

verziji, na sajtu Lova~kog 

saveza Srbije i u e-Lovcu. 

Veterinarski fakultet, Velika sala: Detaq sa Skup{tine 

KONA^NO PREKRETNICA 

U RADU LOVA^KOG 

SAVEZA SRBIJE 

• IZLAZAK IZ KRIZE 

LOVCI 

KONSOLIDOVALI 

PRILIKE 

Odràna je redovna sednica Skup- 

{tine Lova~kog saveza Srbije, u amfiteatru 

Fakulteta veterinarske medicine 

u Beogradu. Sednica je po~ela sa radom u 11.55 

~asova, zbog oteànih vremenskih prilika i uslova na 

putevima Srbije, pojedini ~lanovi Skup{tine iz udaqenih 

udruèwa su opravdano kasnili, zbog ~ega je i 

pomeren termin po~etka sednice. Skup{tina je zavr- 

{ila sa radom u 15.50 ~asova, nakon ~ega je prire|en zajedni~ki 

ru~ak. Sednici je prisustvovalo 130 verifikovanih 

i registrovanih ~lanova Skup{tine, tako da 

je sa pozvanim gostima sednici Skup{tine ukupno pri- 

Foto: Stojan Vijatov 

RADNO PREDSEDNI[TVO 

Radno predsedni{tvo je zasedalo u sastavu: Marko Tica, 

predsedavaju}i, Milan Stefanovi} i Mirko Gara~a, 

~lanovi Skup{tine. 

IZVOD IZ ZAPISNIKA 

Predsedavaju}i je predloìo za zapisni~ara Rodoquba 

Haxi– Ceni}a, a za overa~e zapisnika Milana Stefanovi}a 

i Mirka Gara~u, {to je Skup{tina jednoglasno 

prihvatila. 

Kvorum 

U ime Verifikacione komisije, Slavko Stojkovi} 

je izvestio prisutne da je komisija konstatovala da 

sednici Skup{tine LSS prisustvuje 130 ~lanova, 

te da ona prema tome ima kvorum za rad i da moè 

punova`no da odlu~uje. Za ovakav Izve{taj Verifikacione 

Komisije, glasalo je 129 ~lanova 

Skup{tine, na osnovu ~ega je i prihva}en. 

RAD SKUP[TINE 

Skup{tina je imala i svoj sve~ani deo. Tom prilikom 

uru~ena su najvrednija priznawa Lova~kog saveza Srbije 

zaslu`nim pojedincima, koji su se istakli podvizima na 

za{titi i spa{avawu divqa~i. Skup{tina je radila po 

predloènom dnevnom redu. Zapisnik sa prethodne sednice 

Skup{tine je usvojen jednoglasno. Sve odluke su donete 

ubedqivom ve}inom glasova. Svakako je najzna~ajnije 

usvajawe izmena i dopuna Statuta LSS, tako da je ova 

ta~ka u razmatrawu i diskusijama ~lanova Skup{tine, 

opredelila i najvi{e vremena. Predlog izmena i dopuna 

iz materijala je dopuwen amandmanima i u celini u skladu 

sa diskusijama, gotovo jednoglasno prihva}en.Tako|e 

su donete odluke o usvajawu Izve{taja o radu predsednika, 

Upravnog odbora i Nadzornog odbora Lova~kog saveza 

Srbije. Skup{tina je usvojila Finansijski izve{taj o 

poslovawu za 2012. godinu, a tako|e i Finansijski plan 

Saveza za 2013. godinu u skladu sa predlogom u materijalu 

za ovu sednicu. Doneta je odluka o razre{ewu du`nosti 

sekretara Aleksandra ]erani}a. Za vr{ioca du`no- 

1. da se Lova~kim udruèwima i pojedincima 

predloì da povuku tu`be koje su podneli protiv 

LSS i wegovog predsednika i predsednika 

Skup{tine, {to je u funkciji za{tite pre svega 

Lova~kih udruèwa, LSV i pojedinaca podnosioca 

tu`bi; 2. da se zvani~no upozore sva Lova~ka 

udruèwa na posledice i velike tro{kove koje 

}e proizvesti navedene tu`be i protiv tu- 

`be za prisvajawe sredstava LSS; 3. protiv Lova~kih 

udruèwa koja ne povuku tu`be podneti 

protiv tu`be za prikrivawe broja ~lanova LU u 

svrhu prisvajawa ~lanarine Lova~kog Saveza Srbije; 

4. podeneti krivi~ne prijave za protivzakonito 

kori{}ewe sredstava LSS od strane 

LSV i LSCS u 2011. i 2012. godini, odnosno ~lanarine 

koja pripada LSS, ukoliko se ne postigne 

dogovor i ne povuku tu`be; 5. poni{titi lova~ke 

ispite koje je sproveo i sprovodi Lova~ki savez 

Kosova i Metohije van teritorije KiM suprotno 

Zakonu o udruèwima i wegovom Statutu 

i pokrene postupak nadzora nad Lova~kim savezom 

Kosova i Metohije po ~l. 71. Zakona o 

udruèwima (organizovawe ispita od strane 

Lova~kog saveza Kosova i Metohije suprotno 

je i ~lanu 8. Zakona o divqa~i i lovstvu); 6. da 

Skup{tina donese zakqu~ak o izdavawu jednog 

lova~kog glasila LSS za sve ~lanove LU u Srbiji, 

kao {to je to bilo vi{e od jednog veka; 7. da 

Skup{tina otvori raspravu o rezultatima poslovawa 

LSS u 2012. godini, donese program za 

prevazilaèwe finansijskih problema radi 

uskla|ivawa rashoda sa realnim prihodima i sagleda 

odgovornost u skladu sa Statutom; 8. da 

se donese zakqu~ak i dostavi Ministarstvu sa 

predlogom da LSS (izdaje) i distibuira lovne 

karte svim lovcima preko LU i da deo naknade 

prenosi u buxet po dogovoru sa nadle`nim Ministarstvom; 

9. podneti tu`bu protiv registracije 

naziva (Lova~ke komore Srbije) suprotno 

Zakonu o udruèwima, odnosno Zakonu o divqa~i 

i lovu, ukoliko se ovo pitawe ne moè re- 

{iti dogovorom; 10. ponovo obavestiti Ministarstvo 

poqoprivrede o nezakonitom gazdovawu 

lovi{tem od strane jednog broja Lova~kih 

udruèwa sa kojima je LSS raskinuo ugovor. 

Nastavak na strani 6 >>> 



5

AKTUELNO 

SPA[AVAWE KOWA 

– LOVCI UDRU@EWA 

U SURDULICI 

U vreme elementarnih nepogoda izazvanih 

sne`nim padavinama u 2012. godini, na 

prostoru Vlasinskog jezera i op{tine 

Surdulica, lovci su u~estvovali u spa{avawu 

kowa na Vlasinskom jezeru. Spa{ena 

su 72 grla, a akcija je trajala ukupno 69 

dana, od 7. januara do 20. marta 2012, kada 

je daqe starawe o wima preuzela farma 

“Simpa„ na Vlasini. 

Osim toga, lova~ko udruèwe je u~estvovalo 

u pronalaèwu tri starija lica na 

planini Vrtop i êmernik. 

Stru~na slu`ba lova~kog udruèwa u Surdulici 

je pomagala i stara~ka doma}instva 

na prostorima Vlasine i Klisure, sa 

dopremawem lekova i hrane. Tako|e se radilo 

na poslovima gorske slu`be spasavawa, 

na pronalaèwu turista izgubqenih 

na ~emerniku. Stru~na slu`ba LU je tako- 

è u~estvovala u ga{ewu {umskih poàra 

u delu lovi{ta kojim gazduje wihovo LU. 

Svim ovim akcijama je rukovodio predsednik 

LU iz Surdulice, Dragan Kostadinovi}, 

koji od ranije poseduje zlatni orden 

Lova~kog saveza Srbije. 

Mnogi lovci LU iz Surdulice su u~estvovali 

u ovim akcijama spa{avawa qudi i 

ìvotiwa, a me|u wima 

su se najvi{e istakli 

slede}i, kojima LSS, na 

predlog Komisije za odlikovawa 

koji je verifikovao 

UO LSS, u 

znak priznawa dodequje 

najvi{e priznawe 

LSS za pojedince, zlatni 

lova~ki orden: SLA- 

VI[A KOSTI], NENAD 

KOSTADINOVI] upravnik, 

VLADIMIR BOGDA- 

NOVI], MILO[ DIMI- 

TRIJEVI], BORIVOJE 

MITI] i SR\AN JEV- 

TOV lovo~uvari, DANI- 

JELA VUJO[EVI] lovac, 

DRAGANA SOTI- 

ROVSKI, JELENA STOJ- 

KOVI] i SNE@ANA 

KOSTADINOVI], novinari. 

U LSS 

Nastavak sa strane 5 

Nakon rasprave, na sednici su usvojeni predloèni zakqu~ci, 

utvr|en je program mera, a sve aktivnosti su oro- 

~ene na {est meseci. U diskusijama ~lanovi Skup{tine 

su upotpunili navedene zakqu~ke sa porukom, da je ovo 

zna~ajan korak u prevazilaèwu problema u lova~koj organizaciji 

Srbije. 

USAGLA[ENI STAVOVI 

Rad Skup{tine je protekao u konstruktivnom tonu i radnoj 

atmosferi. Pored izvesnih razmimoilaèwa i suprostavqenih 

stavova, kroz diskusije i dijalog u tolerantnom 

tonu, iznalaèna su obostrano prihvatqiva re- 

{ewa i usagla{avani su stavovi. Preovla|uju}i utisak 

je da nikome nije uskra}eno pravo da iznese svoje mi{qewe 

i poglede i da kroz transparentnu demokratsku diskusiju 

uputi kritike na rad pojedinaca ili organa i tela 

Saveza. Na osnovu odluka skup{tine, primqeni su u 

~lanstvo u kategoriji ostali ~lanovi, Damski lova~ki 

klub sa sedi{tem u Be~eju, Safari klub Srbija, sa sedi- 

{tem u Novom Sadu, a tako|e se diskutovalo o prijemu 

nekoliko novoformiranih lova~kih udruèwa, {to je 

odloèno za narednu sednicu, do sa~iwavawa preciznijih 

kriterijuma. 

ZASEDAWE NA FVM 

Prof. dr Vlado Teodorovi}, dekan i studenti Fakulteta 

veterinarske medicine, ina~e ~lanovi lova~kog udruèwa 

za popularizaciju lovstva koje deluje pri ovoj visoko- 

{kolskoj ustanovi su kao doma}ini pomogli da sve protekne 

u najboqem redu, na ~emu im zahvaqujemo. 

LSS pres 


Predsednik LSS uru~uje priznawe Draganu Konstadinovi}u 

SPA[AVAWE SRNE – 

RUDARI RUDNIKA 

„VELIKI KRIVEQ“ 

IZJAVA STANI] @IVKA, 

PREDSEDNIKA 

LU „[QUKA“ TITEL 

Povodom teksta u “Dnevniku„ na strani LOV od 

pre nedequ dana èlim da demantujem neistine. 

Marko Tica je na{ delegat u Skup{tini 

LSS od pre tri godine sa mandatom od 4 godine. 

Kako je u starom udruèwu do{lo do sporazumne 

podele na dva nova udruèwa, mi smo se na 

Skup{tini LU (prilikom razdvajawa) u dva nova 

LU, pravna sledbenika sa kontinuitetom 

~lanstva u LSS i LSV dogovorili da Marko 

Tica poznati i afirmisani lovni radnik (dotada{wi 

predsednik LU u kontinuitetu 20 godina), 

ostane zajedni~ki delegat do kraja mandata 

2014. godine. To je potvr|eno i na ovogodi- 

{woj Skup{tini LU te mu je uredno overen i 

potpisan “evidencioni listi}„ za Skup{tinu 

LSS u Beogradu 16.03.2013. godine. 

Sve podatke o sporazumnom razdruìvawu i 

kontinuitetu ~lanstva u oba Saveza, sa potvr- 

|enim mandatom M. Tice delegata u LSS po dobijenim 

obrascima i instrukcijama dostavili 

smo u Lova~ki savez Vojvodine koji je bio u obavezi 

da ih sa obrascima ostalih podeqenih lova~kih 

udruèwa dostavi u Beograd. Proverom 

u slu`bi LSV sam dobio informaciju da je 

predsednik LSV Milan Paìn li~no odneo za 

Beograd 15-20 zahteva zajedno sa na{im, jo{ u 

junu 2012. godine. 

êmu te neistine i obmana lova~ke javnosti 

U Titelu, 26.03.2013. 

Dana 15. februara 2013. godine, rudari 

rudnika “Veliki Kriveq„ u RTB 

Bor, pokazali su veliku po`rtvovanost. 

Primetili su neku ìvotiwu kako 

je upala u jalovinu i da iz we ne 

moè da iza|e. nisu se dvoumili ni 

trenutka, ve} su se, vezivaju}i jedan 

drugog kai{evima, spustili u jalovinu 

i iz we izvadili ve} polumrtvu 

srnu, koja bi sigurno tragi~no zavr{ila 

da joj ovi radnici nisu pritekli u 

pomo}. Pri tom su sami sebe doveli u 

veliku opasnost, svesno se izlagaju}i velikom riziku. 

Za ovaj izuzetno po`rtvovan ~in, LSS je odlu- 

~io da im dodeli svoje najvi{e pojedina~no priznawe. 

Zlatni orden Lova~kog saveza Srbije dobili su 

slede}i rudari: IVAN NIKOLI], KOSTA @IVKO- 

VI], IVAN KASAREVI] i NIKOLA GERGI]. 

Reakcije – posle sednice Skup{tine 

Stani} @ivko - Buca 

Predsednik L.U. [quka Titel 

Uru~ewe priznawa 

za podvig rudara u 

ime odlikovanih 

primio je predsednik 

Udruèwa Bor 

SAOP[TEWE MARKA TICE, 

PREDSEDNIKA SKUP[TINE LSS 

Ve} duì period Milan Paìn predsednik LSV i Dragan Guberini} sekretar 

LS CS poku{avaju da sru{e Skup{tinu LSS i razbiju Lova~ki savez 

Srbije, koji ima tradiciju dugu 117 godina, zarad nekih ~udnih interesa, a 

ne lova~kih, jer je ogromna ve}ina lovaca u Srbiji druga~ijeg mi{qewa i 

stava. Tako su nakon veoma uspe{ne Skup{tine LSS, odràne u Beogradu 

16.03.2013. na kojoj su realnim i konstruktivnim diskusijama usvajani svi 

godi{wi izve{taji o radu i finansijskom poslovawu Saveza za 2012.godinu, 

kao i izmene i dopune Statuta LSS po meri i zahtevu lovaca i lova~kih 

udruèwa {irom Srbije. Na tu Skup{tinu sam pozvao sve delegate ~lanove 

LSS wih 238 (posebno sve iz APV, kojima je najuè rukovodstvo LSV preporu~ilo, 

da ne kaèm - zabranilo da prisustvuju sednici, {to je Skup{tina 

osudila) i raznim obstrukcijama nastojali da se va`na sednica ne odr- 

ì. Po{to je na sednici bilo prisutno 130 delegata, koji su li~no potpisali 

prisustvo, a za kvorum je trebalo 120 delegata donete su odgovaraju}e odluke 

sa konstatacijom da se poslovalo ekonomi~no i {tedqivo jer su odre- 

|eni tro{kovi vi{e nego prepolovqeni u odnosu na prethodni period. 

Skup{tina je jednoglasno donela Odluku o ~lanarini u LSS: ~lanarina 300, 

za informisawe 200 i osigurawe lovaca koje nije obavezno 100, {to ukupno 

iznosi 600 RSD, a bez osigurawa 500 RSD. 

Pomenuti lovni radnici, verovatno iz o~aja poku{avaju neistinama i 

obmanom lova~ke javnosti da ospore kvorum i legitimitet delegata. 

@elim da demantujem sve wihove neistine i o meni, jer sam bio i ostao 

delegat i svog mati~nog LU (u kome sam ~lan 37 godina bez prekida) gde mi 

je delegatski mandat do 2014.godine. Overen mi je i potpisan evidencioni 

listi} i za ovu Skup{tinu. ^lan sam i u LU “Kosjeri}„ i wihov delegat. 

Od strane pomenutih, podnete su razne i neosnovane tu`be i prijave protiv 

kolega lovnih radnika entuzijasta kojima se blati lova~ka organizacija 

i bespotrebno tro{e i rasipaju lova~ke pare, a lovci sa velikim te- 

{ko}ama sakupe novac za ~lanarinu. 

Izraàvam àqewe {to se Skup{tini nije odazvao ve}i broj delegata (posebno 

iz APV) pa i nezadovoqni, da iznesu svoje kritike i nezadovoqstvo i na 

pravom mestu u~estvuju u raspravi i daju doprinos zajedni~kom boqitku. 

Titel, 27.03.2013. 


Marko Tica 

Predsednik Skup{tine LSS 



7

AKTUELNO U LSS AKTUELNO U LSS 

SEDNICA UPRAVNOG 

INICIJATIVA ZA IZMENU ZAKONA 

Upravni odbor Lova~kog saveza Srbije je na 22. 

sednici odrànoj 15.04.2013. godine u Beogradu, 

razmatrao zna~ajna pitawa proistekla posle 

martovske sednice Skup{tine LSS. 

Na dnevnom redu je bilo dono{ewe odluke o imenovawu 

stru~nog lica -~lana radne grupe za izmenu Zakona o 

divqa~i i lovstvu, na osnovu dopisa direktora Uprave 

za {ume. Doneta je odluka da se imenuje dipl. in`. Svetislav 

Tatovi}. Tako|e je zakqu~eno da se uputi dopis 

Ministarstvu u kome bi se navele primedbe zbog nejasnih 

kriterijuma za sastav radne grupe, kao i to da predstavnici 

pojedinih organizacija ne zastupaju interese 

lovaca, s obzirom da nisu organizacije koje okupqaju 

lovce. Tako nacionalni parkovi i fakulteti pojedina~no 

imaju jednak broj ~lanova u radnoj grupi kao i Lova~ki 

savez Srbije. 

Upravni odbor je raspravqao i o nedavno donetoj izmeni 

Pravilnika o progla{ewu lovostajem za{ti}enih 

vrsta divqa~i, gde je uveden lovostaj tokom cele godine 

na poqsku jarebicu, koji }e trajati do 2015. godine. Odlu~eno 

je da se uputi dopis Ministarstvu poqoprivrede, 

{umarstva i vodoprovrede, sa molbom da se ova izmena 

ukine, a da se problemima za{tite poqske jarebice pristupi 

analiti~ki i sveobuhvatno, obzirom da je mera doneta 

u prole}e i bez pravqewa razlike u odnosu na prilike 

i ukupnu problematiku u razli~itim lovi{tima. 

Tako|e je zakqu~eno da se svim lova~kim udruèwima 

Potpisima lovaca do boqeg zakona 

ODBORA LOVA^KOG SAVEZA SRBIJE 

koja nisu izmirila ~lanarinu za prethodnu godinu 

uputi opomena, {to ukqu~uje obavezu i potrebu blagovremenog 

pla}awa, {to posebno u ovim te{kim vremenima 

moè da obezbedi opstanak organizovanog 

lovstva i zajedni~kog Saveza. 

Upravni odbor je pokrenuo inicijativu za izmenu 

Zakona o divqa~i i lovstvu. Svim lova~kim udruèwima 

}e se uputiti dopis o pokretawu procedure sakupqawa 

potpisa, koji bi se dostavili nadle`nim organima 

uz Savezov predlog zakona. 

Razmatrane su prispele ponude za kolektivno osigurawe 

lovaca za 2013-2014 lovnu godinu. Utvr|ena je 

dinamika izlaèwa lista “Lovac„ u 2013 godini. 

Doneta je odluka o pokretawu socijalnog dijaloga 

izme|u poslodavca i sindikata, odnosno odluka o po- 

~etku pregovora Saveza sa reprezentativnim Sindikatom, 

u vezi utvr|ivawa teksta i potpisivawa pojedina~nog 

kolektivnog ugovora. U nadle`nosti UO je 

imenovawe komisija LSS, tako je u Komisiju za odlikovawa 

imenovan Vitomir Roksi} iz Lazarevca, a u 

Komisiju za lovno streqa{tvo Branko Ivaneà iz Je- 

èvice. Ostale Komisije }e nastaviti sa radom u dosada{wem 

sastavu. Doneta je odluka da se delagcija 

LSS odazove na poziv privredne delegacije Srbije iz 

Pretorije (Ju`noafri~ka Republika), kao i da u~estvuje 

na obeleàvawu jubileja 115 godina rada Lovno 

ribolovnog saveza Bugarske u Plevenu. LSS pres 



NAJAVQENA GODINA 

REVITALIZACIJE 

SRPSKOG LOVSTVA 

Savet beogradskog lovnog regiona odrào je u Beogradu 

u prostorijama Lova~kog saveza Srbije sednicu 

kojoj je prisustvovao direktor Uprave za {ume, 

dipl. ing. Perica Grbi}. Istovremeno, to je bila 

prilika da lovni radnici iz prve ruke ~uju stavove 

Ministarstva i pristup u re{avawu brojnih problema 

koji mu~e na{e lovstvo tokom posledwe dve– tri godine. 

Posle protokolarnog dela, uvodne i pozdravne re~i 

predsednika Saveta beogradskog regiona, dr Dragana 

Sin|eli}a, direktor Uprave za {ume se obratio prisutnima. 

Prema re~ima gdina Perice Grbi}a, postoji 

opredeqewe u Ministarstvu da se sa~uva jedinstven i 

jak Lova~ki savez Srbije i da samo tako moèmo obezbediti 

napredak u oblasti lovstva. Zakon o divqa~i i 

lovstvu ima puno nedostataka. Duh zakona je restriktivan 

i birokratski, a wegova neprimewivost sada ve} 

ozbiqno optere}uje lova~ka udruèwa koja sa mukom 

poku{avaju da primene odredbe ovog zakona u praksi. I 

pored toga zakon naravno moramo po{tovati, sve dok se 

ne promeni. Izmene zakona ili novi zakon treba doneti 

zajedni~ki , kako bi u saglasju raznih interesa i 

Dipl. ing. Perica Grbi}, direktor Uprave za {ume, sa rukovodstvom LSS 

uglova gledawa do{li do dobrih i svima prihvatqivih 

re{ewa. Zakonski rok za ustanovqewe lovi{ta je istekao. 

Lovno uzgojna podru~ja su ustanovqena, ali u definiciji 

nedore~ena, {to sve oteàva postoje}e prilike. 

Prema re~ima direktora Uprave za {ume, u narednom 

periodu prioritet }e se dati upravo formirawu lovi- 

{ta na podru~ju centralne Srbije, ~emu treba da prethodi 

izrada programa lovno uzgojnih podru~ja. 

Direktor je ovom prilikom istakao zna~aj Saveza u 

popularizaciji i promociji lovstva, u vaspitawu omladine 

i negovawu tradicije, naravno, tu su i op{te korisne 

funkcije lovstva i svojevrsni povratak prirodi, 

Sednica Saveta 

beogradskog 

lovnog regiona 

– gost direktor 

Uprave za {ume 

~ime se lovstvo i aktivnosti Saveza svrstavaju u red 

plemenitih opredeqewa gde je osnovni ciq o~uvawe 

prirode i fondova divqa~i. Posebna vrednost Saveza 

se ogleda u stru~nom radu, jer je Savez pre svega angaòvawem 

profesionalno zaposlenih lovnih stru~waka 

stekao veliki rejting i ugled, upravo na osnovu rezultata 

rada u prethodnom periodu. 

Srbija ima potencijal za razvoj ove oblasti, neophodna 

je strategija na kojoj se ve} duè vremena radi, a 

kona~na re{ewa }e dati struka. Prema re~ima gdina 

Perice Grbi}a, Uprava za {ume }e angaòvati radnu 

grupu formiranu po ugledu na lovstvo kao delatnost, 

{to zna~i interdisciplinarnu, problema ima puno, a 

re{ava}e se postepeno kroz saradwu i dogovor svih subjekata 

u ciqu iznalaèwa dobrih, prihvatqivih i 

primenqivih re{ewa. 

Sednica saveta beogradskog lovnog regiona je pruìla 

priliku i za sasvim konkretna pitawa ili informacije 

koje bi pomogle u svakodnevnom radu. Nave{}emo 

samo neka najzna~ajnija, pre svega u pogledu distribucije 

lovne karte koju bi trebalo poveriti Savezu, ulozi 

Saveza u pripremi elaborata za budu}e ustanovqewe 

lovi{ta i angaòvawe svih kapaciteta i 

stru~nih potencijala na poslovima monitoringa, 

evidencije, statistike, registra lovi{ta, stawa 

divqa~i i stani{ta i niza podataka zna~ajnih za 

izradu strategije, kao i kona~no uspostavqawe centralne 

baze podataka, ~ime }e se lovstvo i na daqe 

na savremeni na~in pratiti. 

Direktor Uprave za {ume je napomenuo da }e se 

svi predstoje}i poslovi raditi u saradwi i koncenzusu, 

{to svakako obuhvata i izradu pravilnika koji 

do sada nisu ura|eni, kao i to da }e Savez imati 

svog predstavnika u radnoj grupi za izmene i dopune 

Zakona o divqa~i i lovstvu. Kroz dijalog i saradwu 

treba uspostaviti mostove saradwe, sinhronizovati 

i usmeriti zajedni~ke aktivnosti, kako bi se re- 

{ili brojni do sada uo~eni problemi. Samo timski 

rad na relaciji Ministarstvo – lovci, sagledavawe 

na~iwenih gre{aka i preusmerewe lovne politike 

koja treba da se ubudu}e bazira na temeqima kooperacije, 

moè da u ovoj sveukupno te{koj situaciji ponudi prava 

re{ewa kada je u pitawu lovstvo. Poruka je jasna. Neophodno 

je da se koriguju stavovi i aktivnosti, iskqu~e 

predrasude i uspostavi puno jedinstvo svih subjekata i 

da se ~uvawem svih tekovina i pozitivnih iskustava iz 

pro{losti krene daqe. Ova godina }e uprvo biti i period 

revitalizacije srpskog lovstva, a Uprava za {ume }e 

se, prema re~ima gdina Perice Grbi}a, posebno angaòvati 

na ostvarewu ovih ciqeva. 




9

AKTUELNO 

U LSS 

INICIJATIVE 


Tokom sednice ~lanovi Saveta beogradskog lovnog 

regiona su uputili niz primedaba na rad Ministarstva 

odnosno zaposlenih u Upravi za {ume. Posebno je bilo 

kritika u vezi raspodele sredstava Buxetskog fonda za 

razvoj lovstva, {to je sve {turo i nedovoqno transparentno 

prezentovano u javnosti. Tako|e, nema podr{ke 

Ministarstva kada je u pitawu merewe i vrednovawe rada 

i napora lovaca u odnosu na buku koju stvaraju razne 

nevladine organizacije i wihove neargumentovane optu`be. 

Posebno iznena|uje ~iwenica da Ministarstvo 

pruà samoosnovanim i samoproklamovanim novim savezima 

punu podr{ku, ~ime produbquje podele i raskol 

u lova~koj organizaciji, umesto da podsti~e jedinstvo, 

saradwu i zajedni~ko delovawe. Na sva ova pitawa vreme 

}e dati odgovor. Za sada, stawe je daleko od èqenog. Kako 

usaglasiti interese i determinisati zajedni~ke ciqeve, 

definisati platformu za budu}i razvoj lovstva i 

saradwu i kako spre~iti krizu uzrokovanu pre svega novim 

Zakonom o divqa~i i lovstvu, vide}emo u skorijoj 

budu}nosti. Na kraju ovog sastanka i pruènih odgovora 

na pitawa i besede direktora Uprave za {ume, preovladali 

su umiruju}i tonovi, a kod lovnih radnika optimizam 

i nada da }e se povratiti poquqano poverewe, da }e 

lovstvo na}i mesto u dru{tvu koje mu pripada, odnosno 

da }e u sukobu raznih interesa ipak na kraju pobediti 

zajedni{tvo na dobrobit prirode, lovaca i divqa~i. 

Lovac press 

INICIJATIVA LOVA^KIH UDRU@EWA 

Ministarstvu poqoprivrede, {umarstva 

i vodoprivrede Republike Srbije 

Uprava za {ume 

PREDMET: Predlog za 

ukidawe lovostaja na 

poqsku jarebicu 

Na osnovu Zakona o divqa~i i lostvu, ~lana 21. (Sl. 

gl. RS 18/10) Ministar P[V i ministar energetike, 

razvoja i za{tite ìvotne sredine, sporazumno 

su doneli izmenu pravilnika o progla{ewu 

lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i (Sl. gl. 

RS 9/12) kojom se ukida lovostaj na poqsku jarebicu, a 

koji }e trajati do 31. marta 2015. godine. 

Lova~ka udruèwa, juga Srbije na sastanku odrànom 

u Vrawu dana 26.04.2013. god. donela su odluku da se 

uputi dopis Ministarstvu P[V u kome isti~u da se 

protive ovakvoj izmeni pravilnika ministarstva i 

predlaù da se ona ukine obrazloèwem: 

Smatramo da je Odluka o izmeni pravilnika o progla{ewu 

lovostajem za{ti}enih vrsta divqa~i doneta 

ishitreno, posle naplate ~lanarine za 2013/14 

lovnu godinu, bez pravih argumenta i analize, bez 

konsultacije predstavnika udruèwa, stru~ne su`be i 

rukovodstva koji imaju uvid u pravo stawe brojnosti 

divqa~i na terenu i godi{wih planova udruèwa. 

JUGA SRBIJE (P~iwski i Jablani~ki okrug) 

Iskustvo i praksa u evropskim zemqama, pa i kod nas (u Vojvodini 

i nekim lovi{tima centralne Srbije gde se jarebica ne lovi duì 

period) dokazali su da lov nije redukuju}i faktor brojnosti jarebice 

i da lov nije uzrok konstantnog pada brojnosti poqske jarebice. 

Sve ovo upravo ide u prilog tvrdwi da jarebica nestaje usled ekolo- 

{kih promena, u okvirima agrobiocenoze, promeni namena povr{ina, 

sve ve}oj agromehanizaciji i hemizaciji u poqoprivredi, na {ta poqska 

jarebica nema sposobnosti prilago|avawa, a ne usled lova. 

Svesni smo ~iwenice da se mora savesnije gazdovati, boqe {tititi 

i ~uvati divqa~, da se budu}a planska dokumeta moraju uskladiti 

sa strategijom o~uvawa i 

upravqawa jarebicom, koji 

}e sadràti uputstva, 

za{tite i revitalizacije 

ove vrste, ali nesmemo zaboraviti 

i ~iwenicu da je 

lovo~uvarska slu`ba najbitnija 

karika u lancu 

o~uvawa i za{tite divqa- 

~i, koju mi pla}amo iz 

skromnih fondova udru- 

èwa, ovom zabranom mi 

ne}emo imati dovoqno 

nov~anih sredstava za wihove 

plate, pa se pitamo 

kako da ih motivi{emo. 

Iskustva su pokazala 

Poqska jarebica se ne moè o~uvati zabranama 

da pasivan tretman zasnovan 

na zabranama u su{tini ubrzava i{~ezavawe ove vrste. 

Umesto zabrane, predlaèmo da se donese uputstvo i set preporuka 

koje bi nas obavezivale i upu}ivale na izmene u metodolo{kom 

pristupu kod izrade planskih dokumenata, gajewa divqa~i i lovnog 

tretmana u delu koji obuhvata poqsku jarebicu. 

Lova~ka udruèwa na jugu Srbije dovedena su u bezizlazan finansijski 

poloàj, jer smo planirali i u na{e bilanse ukqu~ili prihode 

od turisti~kog lova na ovu vrstu divqa~i, {to nije mali iznos, 

uzimaju}i u obzir podatak da smo mi najsiroma{niji deo Srbije, te 

da se potrebna sredstva za normalan rad udruèwa ne mogu prikupqati 

samo od ~lanarine lovaca. 

Tako|e postoji jedan broj na{ih lovaca koji love iskqu~ivo ptice, 

a koji su ~lanarinu po~eli da pla}aju po~etkom godine kada smo 

planirali i lov na jarebicu, po saznawu da se jarebica ne}e loviti, 

pojedinci traè da im se vrati ~lanarina (traì}e preko suda) jer 

smatraju da su na ovaj na~in obmanuti, zbog ovakve odluke izgubi}emo 

15-20 % lovaca a to su velika sredstva bez kojih na{a lova~ka 

udruèwa ne mogu da preìve. 

Sve ovo napred navedeno su razlozi zbog kojih smatramo da zabrana 

lova nije efikasno re{ewe i ne}emo posti}i èqeni ciq, zato 

zahtevamo da se detaqnije razmotre ova pitawa u ciqu stvarne za- 

{tite divqa~i, a lov na poqsku jarebicu dozvoli udruèwima koji 

imaju potrebnu brojnost populacije, uz poja~anu kontrolu i nadzor 

u toku lovne sezone 2013/14 godine. 

Molimo vas da ovaj na{ predlog {to hitnije razmatrate (nadamo 

se i usvojite) i o tome nas obavestite kako bi mogli na vreme da uskladimo 

planska dokumenta i obavestimo na{e ~lanove. 

Unapred zahvaqujemo uz lova~ki pozdrav DOBAR POGLED ! 

U Vrawu, 26. 04. 2013. god. 

ODR@ANA REDOVNA 

SEDNICA SKUP[TINE 

LOVA^KOG UDRU@EWA 

“FAZAN„ VRAWE 

Dana 27.04.2013. godine, odr- 

àna je redovna sednica 

Skup{tine lova~kog udruèwa 

“Fazan„ Vrawe, koju je 

vodio predsednik Skup{tine, 

Dobrivoje Ivkovi}. 

U svom izlagawu predsednik 

lova~kog udruèwa Dragan Dodi} je delegatima 

podneo izve{taj o radu udruèwa izme|u 

dve sednice, sa posebnim osvrtom na probleme 

koje je udruèwe imalo u proteklom periodu, 

pre svega zbog kadrovskih promena i finansijskih 

pitawa sa ~ijim re{avawem se suo~avalo. 

Tokom zime su stru~na slu`ba, rukovodstvo i 

jedan broj lovaca ~lanova udruèwa svakodnevno 

boravili na terenu, zbog kontrole i izno{ewa 

hrane ugroènoj divqa~i. 

Udruèwe je po izve{taju predsednika udru- 

èwa predhodnu godinu finansijski zavr{ilo 

pozitivno. Predsednik Nadzornog odbora je u 

svom izve{taju potvrdio da je udruèwe poslovalo 

pozitivno u skladu sa zakonom, i predlo- 

ìo da se u narednom periodu potraè mogu}nosti 

za smawewe pojedinih tro{kova, i na drugoj 

strani za pove}awe prihoda, kako bi se obezbedilo 

vi{e sredstava za naseqavawe i o~uvawe 

divqa~i. 

Iako je dobar deo diskusija bio uglavnom 

usmeren na traèwe ovih mogu}nosti i iznala- 

èwe puteva za smawewe rashoda i uve}awe 

prihoda, najve}i deo diskutanata je pa`wu usmerio 

na poja~ane mere za{tite i pove}awa brojnosti 

divqa~i, na potrebu za jo{ ve}im angaòvawem 

stru~ne slu`be na terenu zbog prisustva 

lovokradica, velikog broja pasa lutalica i predatora 

u lovi{tu i mogu}nosti za{tite divqa~i 

od wih. Tako|e je prihva}eno da se ve}a materijalna 

sredstva izdvoje za kupovinu hrane za divqa~ 

i obnovu lovno tehni~kih objekata. 

Delegati su izrazili veliko nezadovoqstvo 

odlukom Ministarstava o progla{ewu lovostaja 

na jarebicu. Oni su istovremeno pruìli podr- 

{ku i dali zadatak rukovodstvu da poku{a da 

pregovorima ubedi Ministarstvo da preispita i 

izmeni ovu odluku, smatraju}i da za udruèwa 

na jugu Srbije postoje opravdani razlozi za izmenu 

odluke, ili za izuzimawe iz ove odluke. 

Delegati skup{tine su ve}inom glasova prisutnih 

usvojili finansijski izve{taj za 2012. godinu. 

Koliko je problema donela jedna ishitrena 

odluka nadle`nih, govori i podatak da je 

plan za narednu 2013. godinu usvojen delimi~no, 

iz razloga {to je u wemu planiran prihod od 

inolova a u me|uvremenu upravo zbog novoprogla{enog 

lovostaja na jarebicu. Ukoliko Ministarstvo 

ne promeni ovu odluku, ranije planirana 

finansijska sredstva }e nedostajati i moraju 

se traìti na drugoj strani, {to u postoje}im 

uslovima sasvim izvesno ne}e biti lako. 

Nakon sednice u holu ispred skup{tinske sale 

grada Vrawa, na koktelu koji je prire|en za 

delegate i goste skup{tine, u drugarskoj atmosferi 

lovci su razmenili jo{ poneku ideju za boqi 

rad udruèwa i ja~awe lovstva u budu}nosti, 

uprkos te{kim vremenima. 

Dragan Dodi} 



11

ME\UNARODNA SARADWA 

AKTUELNO 



LOV I OÛVAWE DIV QAÎ KAO 

KQU^ SVETSKE KULTU RNE BA[TINE 

SVETSKI FORUM O ODR@IVOM LOVSTVU 

Jubilarna 60. generalna skup{tina Me- 

|unarodnog saveta za lov i o~uvawe divqa~i 

(CIC) odràna je u tri zemqe, u 

trouglu ê{ke, Slova~ke i Ma|arske, u 

periodu od 26. do 30. aprila 2013. godine. 

Poznati svetski lovni eksperti i lovci okupili 

su se da razgovaraju o lova~kim temama, a moto 

ovogodi{we skup{tine je bio “Lov i o~uvawe divqa~i 

kao kqu~ svetske kulturne ba{tine„. 

Nakon sednice Saveta CIC-a koja je odràna, 

prvo u Pragu, a sutradan u Bratislavi, kqu~na 

sednica, odnosno 60. generalna skup{tina, odr- 

àna je u Budimpe{ti. 

• DEVEDESETOGOGODI[WICA 

Ê[KOG LOVA^KOG SAVEZA 

U ova ~etiri dana obeleèni su va`ni jubileji. 

Jedan od wih je 90 godina ê{kog lova~kog saveza. 

Povodom velikog jubileja ~e{kog lovstva u 

Pragu je 26. aprila, u katedrali Svetog Vita, kardinal 

Dominik Duka sluìo Hubert misu posve- 

}enu za{titniku lovaca, svetom Hubertu, kojoj je 

prisustvovalo vi{e od 2000 lovaca iz svih krajeva 

ê{ke, susednih zemaqa i zemaqa ~lanica CIC-a. 

Hubert misom u Pra{koj katedrali je simboli~no 

zapo~ela proslava ê{kog lova~kog saveza. 

ê{ki lovci su na ovaj dan mogli biti izuzetno 

ponosni, imaju}i u vidu koliko je razgranato 

i vi{eslojno bogatstvo kulturne tradicije 

koju su uspeli da o~uvaju. Lista nematerijalnog 

kulturnog nasle|a Republike ê{ke to jasno 

dokazuje. Prisustvo lovaca iz celog sveta, u~estvovawe 

najvi{ih crkvenih velikodostojnika i 

jedinstven karakter Pra{kog zamka su lova~kim 

gostima pruìli jedinstven doìvqaj. 

Za goste je uprili~en i jutarwi obilazak znamenotisti 

grada Praga, zanimqivo putovawe brodom 

i upoznavawe sa lepotama grada. U popodnevnim 

~asovima je odràna sednica saveta CIC-a. 

Predsednik Lova~kog saveza ê{ke, gdin Jaroslav 

Palas (ujedno je guverner Moravske oblasti, 

bio je svojevremeno i ministar poqoprivrede u 

vladi Republike ê{ke), priredio je za sve zvanice 

prijem u [panskoj dvorani Pra{kog zamka. 

Predstavqeno je novo izdawe, kwiga razgovora 

sa legendom ~e{kog lovstva, profesorom Josefom 

Hromasom, koji je ostavio neizbrisiv 

trag u evropskom lovstvu. Preminuo je 12. juna 

2012. godine u 77 godini. Profesor Hromas je me- 

|u srpskim lovcima ostao upam}en kao veliki 

prijateq i lovni stru~wak. 

Lova~ki savez Srbije je na ovom zna~ajnom 

skupu predstavqao gdin Zoran Mitri}, predsednik 

Zapadne lovne oblasti, predsednik Lova~kog 

udruèwa “Gu~evo„ u Loznici i ~lan Upravnog 

odbora LSS. 

– âst mi je {to sam danas ovde, u ime lovaca Lova~kog 

saveza Srbije, me|u lova~kim prijateqima iz celog 

sveta. Veliko je zadovoqstvo biti danas u Pragu, da sa 

vama proslavimo ovaj vaàn jubilej na daleko ~uvenog 

~e{kog lovstva koje slavi 90 godina postojawa. Prenosim 

vam iskrene ~estitke srpskih lovaca i naroda. Radujemo 

se va{im uspesima. Predstavnicima Svetske lova~ke 

organizacije CIC, ~estitam odràvawe 60 jubilarne 

generalne skup{tine. Drago nam je {to smo deo velike 

lova~ke porodice, rekao je Zoran 

Mitri} prilikom uru~ivawa priznawa, 

plakete Lova~kog saveza Srbije 

za izuzetne zasluge u lovstvu, 

ê{kom lova~kom savezu. 

• SLOVA^KA KAO DOMA]IN 

Delegacija Saveta CIC-a je u Bratislavi 

odràla drugu sednicu i 

imala ~ast da bude primqena od 

strane wegove ekselencije, predsednika 

Slova~ke Republike, koji je 

zvanicama priredio sve~ani ru~ak 

i nezaboravni muzi~ki performans 

u vidu nove lova~ke opere. 

Jaroslav Palas, 

predsednik ~e{kog 

saveza, i Zoran 

Mitri} 

• [EZDESETOGODI[WICA 

GENERALNE SKUP[TINE CIC 

Drugi veliki jubilej koji je radno obeleèn je 60. sednica 

generalne skup{tine CIC. 

Na ovom va`nom doga|aju Lova~ki savez Srbije je 

predstavqao gdin Tama{ Lastovi~ predsednik Lova~kog 

udruèwa “Be~ej„ u Be~eju ~lan upravnog odbora LSS i 

g|a Sawa Bogni~ Mom~ilovi} potpredsednica Lova~kog 

uruèwa “Be~ej„. 

Zasedawe generalne skup{tine u Budimpe{ti, odràno 

je u velelepnom i spektakularnom arhitektonskom 

zdawu ma|arskog 

parlamenta. 

Lovci su bili 

po~astvovani prisustvom 

brojnih 

uglednih gostiju i 

uvaènih li~nosti. Prigodne besede su odràli Rajnhold 

Mesner, planinar, avanturista i istraìva~ kao 

i Xon Kenena Kasaona. Obojica su dali fascinantne 

uvide o ulozi ~oveka u prirodi, o svetu u kome qudi postaju 

sve otu|eniji od prirode. Jedno od najupe~atqivijih 

podse}awa na zna~aj lova i lovstva izgovorio je Xon 

Huton, izvr{ni direktor UNEP-VCMC: “Lov nije deo 

o~uvawa prirode, lov je o~uvawe prirode. Lov je odlu- 

~uju}i alat za o~uvawe divqih ìvotiwa u dana{wem 

okruèwu.„ Ministar ìvotne sredine Namibije, bio 

je po~asni gost skup{tine i najavio je da je Namibija u 

procesu da se pridruì CIC, kao dràva ~lanica. Belorusija 

je primqena kao dràva ~lanica u CIC. 

CIC je izuzetno zahvalan na video poruci koja je stigla 

od dr Braulia Fereira de Souza Diasa, izvr{nog 

sekretara Konvencije o biolo{koj raznovrsnosti 

(CBD). Poruka je dobro primqena od strane u~esnika 

Generalne skup{tine CIC. Ona je pomogla da 

se dodatno ukaè na zna~aj odrìvog kori{}ewa 

divqih ìvotiwa u o~uvawu biolo{ke raznovrsnosti 

i o~uvawu ruralnih podru~ja. U isto vreme 

on je potcrtao vode}u ulogu koju CIC ima u aktivnom 

postizawu ovog ciqa, u bliskoj saradwi sa 

CBD. Zajedni~ka akcija kroz Partnerstvo za odr- 

ìvo lovstvo, je koncept nastao iz CIC-a u kome 

CIC, CBD i 10 drugih partnerskih organizacija sara|uju 

na temu lovstva, {to je sjajan primer za to. 

Poruka iz rasprave CIC bila je jasna: “Lov je 

nematerijalni deo qudske kulture.„ 

Radno 

predsedni{tvo 

Predsednik CIC-a 

Bernard Loze 

u dru{tvu 

sa Zoranom 

Mitri}em 



13


• DIVQA^ NE POZNAJE GRANICE 

Zanimqivi novi dokazi pokazuju da tradicionalni 

ulov trofeja jakih mu`jaka moè dovesti do degradacije 

genetskog sastava populacije. Podatke dobijene iz lovne 

statistike, ukqu~uju}i i lova~ke trofeje, treba analizirati, 

i isto tako povezati sa drugim izvorima podataka 

(npr. podaci o gazdovawu {umama). Otkrivawe i razumevawe 

trendova je od su{tinskog zna~aja za uspe{no 

prilago|avawe planova gazdovawa divqa~i, dinami~nom 

okruèwu. 

U~esnici sastanaka su potvrdili da postoji potreba da 

se daqe razvijaju akcije na za{titi migratornih ptica, da 

one treba kao svojevrsne procedure da budu nostrifikovane 

du` svih potencijalnih migratornih koridora kretawa 

ptica. Ovo ukqu~uje harmonizaciju nivoa i vrsta za- 

{tite, lovnog zakonodavstva i procedura upravqawa – gazdovawa 

na regionalnom i nacionalnom nivou, posebno u 

evropskom kontekstu. 

Jedan od najve}ih izazova 

dana{wice u pogledu o~uvawa 

pririode je povratak 

krupnih zveri na visoko 

usitwena i urbanizovana 

podru~ja, posebno u Evropi. 

Postojala je op{ta saglasnost 

da su ove divne ìvotiwe 

bitni elemenat zdravog 

i uravnoteènog ekosistema. 

Iako krupne zveri nisu 

migratorne vrste, wihov 

opseg kretawa i veli~ina 

populacije tako|e zahteva 

me|unarodnu i prekograni~nu 

saradwu, i to ne samo me- 

|u nau~nicima i lovcima, 

ve} naro~ito me|u odgovornim 

politi~arima. Iskustvo 

jasno pokazuje da korist koju lokalno stanovni{tvo 

moè dobiti deqewem prihoda od odrìvog lova daje podsticaj 

za lokalno stanovni{tvo, i da ih stoga treba motivisati 

i edukovati da toleri{u eventualnu opasnost po 

ìvot koju predstavqaju krupne zveri u wihovom susedstvu. 

~lanice FACE 

AKTUELNO 

7miliona lovaca 


Uru~ivawe priznawa LSS predsedniku ~e{kog lova~kog saveza 

CIC radna grupa Mi{qewe mladih predstavila je novu 

Facebook stranicu CIC, kao odgovor na inicijativu predsednika 

CIC Bernarda Lozea, koja je pokrenuta na 59. Generalnoj 

skup{tini u 2012 u Kejptaunu. 

Jo{ jedan nastavak rada sa prethodne skup{tine predstavqa 

prezentacija Metsahallitus 

(finske dràvne {ume) 

na temu ekonomije lova na 

dràvnom zemqi{tu u Finskoj. 

Ovo je do~ekano sa velikim 

interesovawem u~esnika 

i bi}e zastupqeno kao tema i 

na budu}im generalnim skup- 

{tinama. Jedan od ciqeva u 

budu}em radu CIC, bi}e osnivawe 

biblioteke i baze podataka 

sa podacima o ekonomiji 

lova, a na otvarawu generalne 

skup{tine je objavqeno da 

CIC èli da je osnuje u svom 

sedi{tu u Budimpe{ti. 

Moèmo re}i da je jo{ jedan 

revolucionarni doga|aj 

bio prvi susret izme|u predstavnika 

CIC i predstavnika koji se bave pitawima ekolo- 

{kog kriminala u okviru programa Interpola. Sastanak je 

rezultirao dogovorom da treba zajedno mapirati mogu}e 

oblasti saradwe izme|u CIC-a i Interpola, kako bi se sa~inio 

memorandum o razumevawu izme|u ove dve organizacije. 

Odràn je sastanak sa predstavnicima Agencije za hranu 

i poqoprivredu Ujediwenih nacija (FAO) na kome je 

potvr|eno, sa obe strane, da ovu saradwu treba nastaviti 

i pro{iriti. 

Sna`na podr{ka je pokazana za obnavqawe razgovora sa 

renomiranim stru~wacima o pitawima vezanim za upotrebu 

bezolovne municije, {to je tema od velikog interesa za CIC. 

Predstavnici LSS Srbije Sawa Bogni~ Mom~ilovi} i 

Tama{ Lastovi~ na Generalnom zasedawu CIC-a 

• ZAHVALNOST I PODR[KA 

CIC je ovom prilikom iskazao svoju duboku zahvalnost 

Slova~koj, ê{koj i Ma|arskoj na tome {to su bili dobri 

doma}ini i organizovali niz izuzetno uspe{nih doga|aja. 

Va`na podr{ka, naro~ito ma|arske vlade, bila je od su- 

{tinskog zna~aja za uspeh 60. Generalne skup{tine CIC. 

Divqa~ zaista ne poznaje granice. 

Pripremila Sofija Filipovi} 

Reagovawa 

ABIOTSKI FAKTOR UZROK 

POMORA PTICA U TIMO^KOJ KRAJINI 

NISMO DE@URNI KRIVCI – LOVCI NEPRAVEDNO OKRIVQENI 

U telu ptica prilikom patolo{kog 

pregleda nije na|ena olovna sa~ma. 

U postupku obdukcije nije dokazano. 

Potvr|eno izjavom Nenada Sekuli}a, 

ornitologa-eksperta. 

Osnovni uzrok stradawa ptica je 

dezorjentacija. 

Na nacionalnoj televiziji – RTS-u, 

emitovan je prilog 05.04.2013. godine, u 

okviru Dnevnika 1 (19.30 -20.00 ~asova) 

gde je objavqeno o uginu}u ptica u Timo~koj 

krajini, sa naslovom “Qudi odgovorni 

za pomor ptica„. Na{a profesionalna 

i moralna du`nost je da uka- 

èmo na stvarno ~iweni~no stawe i 

negativne posledice ovakve vrste senzacionalisti~kog 

izve{tavawa. 

Vest koja je objavqena i wen sadr- 

àj se ne podudara sa osnovnim na~elima 

lovstva i biologijom vrste, a u 

obliku u kojem je prezentirana predstavqa 

neistinito i tendenciozno izve- 

{tavawe o jednoj pojavi u prirodi. O~igledno 

je nepoznavawe ove problematike 

od strane izve{ta~a. Povr{no i 

jednostrano interpretirana je vest i 

oblikovan TV prilog o pomoru ptica. 

Bez argumenata i dokaza i sagledavawa 

relevantnih ~iwenica u ovom izve{taju 

se indirektno optuùju lovci i 

lova~ka udruèwa kao korisnisci lovi{ta 

i na taj na~in se o wima u javnosti 

plasira negativna slika, {to sve u 

velikoj meri nanosi velike {tete lovstvu 

Srbije, naru{ava ugled lova~ke 

organizacije i poni{tava rad i napore 

koje ova organizacija preduzima u pogledu 

za{tite prirode, biodiverziteta 

i stani{ta. 

U vesti je iznet slede}i sadràj: 

“Tela uginulih ptica mogla su se 

ovih dana videti {irom Timo~ke krajine. 

Utvr|eno je da ptice nisu bile bolesne, 

ve} da su odstreqene. 

Doktor veterinarskih nauka, Milanko 

Seklar, kaè da su dobili ~etiri 

grupe ptica, ukupno oko 40 ptica, od kolega 

iz Zaje~ara.„ 

Ovaj izve{taj ukazuje na masovno uni- 

{tavawe ptica nezakonitim odstrelom 

od strane NN lica, navodi da je to organizovano, 

na teritoriji Timo~ke krajine, 

gde postoji i radi ve}i broj lova~kih 

udruèwa koja se indirektno sumwi~e 

sa konstatacijom, da ptice nisu 

bile bolesne, ve} ubijene, kao i tvrdwe 

doktora veterinarske medicine, da 

se ovde radi o masovnom ubijawu ptica. 

Vesti ovakve vrste zaokupqaju pa- 

`wu javnosti sa namerom da to bude 

ekskluzivna i senzacionalisti~ka vest. 

Istovremeno se i optuùje i presu|uje, 

a akteri pozivaju na odgovornost. 

Neuvaàvaju}i istinu i ~iwenice 

plasirana je iskrivqena slika li{ena 

bilo kakvih dokaza, pa i smisla, sa namerom 

da se putem medijske kampawe 

izazove veliko interesovawe javnosti, 

prozovu i osumwi~e lovci, kako bi se 

neargumentovano kritikovali i optuìvali 

i jednostrano proglasili odgovornim 

za ovu pojavu. 

Prava istina je, da u telima ptica 

nije na|eno ni jedno jedino zrnce 

olovne sa~me {to otvara pitawe kako 

ovako nekompletan izve{taj, moè da 

bude objavqen. Tako|e se postavqa pitawe 

za{to televizijske ekipe nisu bile 

prisutne na terenu u periodu od 27- 

29.03.2013. godine. Tada bi sve bilo jasnije, 

zato {to se temperatura spustila 

ispod nule i pao je sneg i upravo tada 

je do{lo do masovnog uginu}a ptica. 

Lovci su to prvi primetili, sa namerom 

da se ispita ceo slu~aj, prikupili 

su i odneli uzorke uginulih ptica 

na pretragu i blagovremeno obavesti 

javnost o ovoj pojavi. Poznato je da su 

lovci tokom cele godine prisutni na 

terenu, krajem zime i po~etkom prole}a 

u lovi{tima se obavqaju akcije brojawa 

divqa~i, {to je zakonska obaveza. 

Tada su i registrovane ove pojave i dostavqeni 

uzorci, odnosno tela uginulih 

ptica nadle`noj veterinarskoj inspekciji. 

Lova~ka udruèwa i pored gazdovawa 

populacijama lovne divqa~i 

zna~ajno doprinose o~uvawu biodiverziteta 

ukupno, tako da je interes lovstva 

da se otkriju uzroci ovakve pojave. 

Masovo uginu}e moè biti uzrokovano 

epidemijom neke bolesti koja je mo`da 

zoonoza. Sve su to ozbiqna pitawa kojima 

treba da se bavimo u slu~aju ovakvih 

pojava. 

U prilogu se daqe kaè da su uginule 

ptice u velikom broju nalaène pored 

puteva, u parkovima i dvori{tima, 

odnosno na nelovnim povr{inama. S 

obzirom da je ova pojava registrovana 

na podru~ju nekoliko lova~kih udruèwa, 

iskqu~ena je mogu}nost organizacije 

lova istovremeno. To nije realno, a 

ni izvodqivo, zato {to zahteva u~e- 

{}e velikog broja qudi i masovnu kampawu, 

{to bi bilo prime}eno. Poznato 

je da doma}i lovci ne love ptice peva- 

~ice (poqska {eva, ~vorak i strnadice) 

koje ni po propisima, a ni tradicionalno 

nisu predmet lova. Zanimqivo 

je da u izve{taju nedostaju determinisane 

vrste ptica, wihov ta~an naziv 

i osnovna znawa koja su vezana za biologiju 

ovih vrsta. Na teritoriji Timo~ke 

krajine nije prijavqen boravak 

stranih lovaca turista. 

U jutarwem programu RTS-a, u subotu, 

13.04.2013. godine, ornitolog – ekspert 

Zavoda za za{titu prirode Srbije, Nenad 

Sekuli} je objasnio 

ovu pojavu. Tom 

prilikom je re~eno 

da najve}i gubici 

kod ptica selica nastaju 

upravo u periodu 

selidbe. Delovawem 

raznih ekstremnih 

klimatskih ~inilaca, 

dolazi do dezorjentacije 

i “iznemoglosti„ 

ptica {to 

je realno obja{wewe 

ove pojave. 

O~ekujemo i kao 

~lanovi lova~ke organizacije 

zahtevamo, 

da se ispitaju sve relevantne 

~iwewice 

vezane za ovaj slu~aj, 

da se obave kompletno 

sve analize, kako bi 

zakqu~ci bili u funkciji preporuka i 

rasvetqavawa ovog doga|aja. 

Kada se ispitaju svi biolo{ki i 

abiotski faktori koji su doveli do 

stradawa ptica u ovom obimu o tome bi 

svakako trebalo blagovremeno i istinito 

obavestiti i {iru javnost i objaviti 

demanti neistinito plasiranih vesti. 

Interes lova~kih udruèwa i Lova~kog 

saveza Srbije je upravo o~uvawe 

i za{tita svih vrsta u prirodi, 

posebno ptica peva~ica koje su korisne, 

a tako|e i borba protiv nezakonitog 

lova, krivolova i povrede Kodeksa 

lovaca Srbije. 

Iz ovih razloga smo u obavezi da 

javnosti saop{timo istinu i da zahtevamo 

od nadle`nij institucija i medija 

da ubudu}e ovakvim pojavama pristupaju 

analiti~ki, stru~no i na bazi dokaza 

i nesporno utvr|enih ~iwenica. 




15

LOVA^KI PODMLADAK 

LOVA^KA RIZNICA NARODNOG BLAGA 

• UZDINSKO JUTRO 

Krenuli smo iz Beograda, prolazimo Pan~evo, 

Crepaju i Kova~icu i ostaje nam jo{ desetak kilometara 

ka severu. Pitomu banatsku ravnicu natkriquje 

toraw pravoslavne crkve iz 1856. godine, 

posve}ene Svetom Georgiju, koju je ìvopisao 

Konstantin Danilo. Na trgu, u glavnoj uzdinskoj 

ulici Todora Vladimireskua, nekolicina 

me{tana ispija jutarwu 

kafu. Starinska berbernica, 

kakva se u dana{we vreme ne vi|a 

-radi punom parom, u susedstvu. 

Izdawa svih dnevnih listova, izloèna 

kao zidne novine, odmaraju 

na suncu. Preko puta je dom 

kulture “Doina„, odnosno galerija 

rumunske naivne umetnosti, 

sa preko stotinu umetni~kih radova. 

• DAN ÛVARA PRIRODE 

Na ulazu u dom kulture okupili 

su se |aci osnovne {kole “Sveti 

Georgije„. Specifi~nost 

{kole je multietni~nost. 

Uskoro }e po- 

~eti prva ekolo{ko – 

lova~ka radionica, posve}ena 

lova~kom podmlatku 

u organizaciji 

Lova~kog saveza Srbije 

i Lova~kog dru{tva 

“Zec„. [kolarci razgovaraju 

na rumunskom jeziku. 

Razdragani 

su i 

mi se ponadasmo da ih o~ekivano 

predavawe ne}e previ{e uozbiqiti. 

Ono o ~emu }emo pri~ati, ne mogu ~uti u 

{koli. Nastavni plan i program ne obuhvata 

lovstvo, a sve mawe i pri~e o tragawu za qubavqu 

i istinom. 

• LAJTMOTIV MALI PRINC 

Upravo tako po~esmo predavawe. ûvenim delom 

francuskog pisca Antoana de Sent-Egziperija i 

susretom sa wegovim junakom sa si}u{ne planete. 

Poèlesmo podmlatku da se pripreme da u|u u 

svet novih pojmova i da osvoje ono {to se ne moè 

kupiti – znawe koje oplemewuje. Lova~ki podmladak 

je na{a budu}nost i od toga 

kako danas podràvamo i usmeravamo 

podmladak, zavisi kako 

}e sutra izgledati na{e lovstvo. 

• GLOBALNA 

PERSPEKTIVA 

Mladima treba govoriti istinu. 

Nepromi{qenim delovawem ~oveka 

ugroèna je ~itava biosfera. 

Ako pojedina~ni politi~ki, 

ekonomski i nacionalni interesi 

nadja~avaju zajedni~ki interes 

svih qudi na planeti Zemqi 

-da se priroda sa~uva mudrim kori{}ewem, 

onda je na- 

{a odgovornost jo{ ve- 

}a. Mladi nara{taji 

treba da upoznaju prirodu 

i da se kroz aktivnosti 

u prirodi nau~e 

harmoni~nim odnosima. 

• POGLED U 

SOPSTVENO 

DVORI[TE 

Za{to da se ne pohvalimo 

Lokalna optika nam daje za pravo da ~ovekalovca 

proglasimo ekolo{ki svesnim, probu|enim 

bi}em. Poboq{avawem uslova stani{ta, osnivawem 

remiza, livada, po{umqavawem goleti, priroda 

se obnavqa, divqa~i se pruà mir, zaklon i 

izvor hrane, ~ime lovci daju svoj doprinos na op- 

{tu korist svih i tako dobrovoqnim akcijama pomaù 

dru{tvu. Primerima dobre prakse u o~uvawu prirode, 

podsti~emo zdrave navike, razvoj znawa, ve{tina i odgovorniji 

odnos mladih prema ìvotnoj sredini. 

• OGLA[AVAWE DIVQAÎ 

Pokazna ve`ba ogla{avawe divqa~i, izmamila je osmehe 

{kolaraca i oni opu{tenije sa~eka{e svoju priliku 

da postavqaju pitawa. Napokon, ovo je wihov dan, posve}en 

budu}im, obrazovanim lova~kim kadrovima i wihovoj 

blagovremenoj upu}enosti u zdrave stilove ìvota. 

Bili su sjajni i ostali su zagledani u nagove{tene 

prilike koje ih ~ekaju i svoje ~lanske karte, uru~ene na 

kraju prvog dela zajedni~kog druèwa. Poklawamo im 

ku}ice za ptice i ne govorimo im svoja o~ekivawa. 

Ipak, sigurni smo, da }e na wima oìveti oslikane krilate 

ptice, zrelo ìto ili dobro}udna bi}a, pre nego 

{to nekoj ptici postanu zimsko uto~i{te. 

• DAN RUMUNSKE NARODNE NO[WE 

Uputili smo se u lova~ki dom, gde se odràva manifestacija 

“Lepa je rumunska no{wa„, dru{tveni doga|aj, 

~iji su doma}ini ovda{we udruèwe èna “Bakice„ i 

Lova~ko dru{tvo “Zec„. Raznolikost folklornih motiva 

na rumunskim no{wama koje govore mustrama i bojama 

otkrivaju odakle je devojka koja ih nosi (Alibunar, 

Uzdin, Zrewanin, Ov~a, Padina, Vladimirovci...) Izloèni 

}ilimi, razboj, nakit, slike sa motivima narodnog 

ìvota, preslice i na}ve. @ene vredne, nasmejane i 

razgovorqive, posluìle su kulinarske |akonije, kola- 

~e, torte i {trudlu sa makom. 

• DEVEDESET LOVA^KIH GODINA 

Lova~ko dru{tvo “Zec„ u Uzdinu je po~etkom aprila 

proslavilo jubilej, devedest godina rada i postojawa. U 

duhu negovawa lova~ke tradicije i stvarala{tva, oni 

snaè i povezuju lova~ke, sa drugim vrednostima, u jedinstvenu 

kulturnu ba{tinu. Zahvaqujemo se na gostoprimstvu 

predsedniku, Risti dr Gabrielu, gdinu Todoru Bojeru 

sekretaru, Borka Emanuelu, 

Balan Todoru, dermopreparatoru 

Stoji Viorelu, Ramjanc 

Mariusu, lovcima i 

~lanicama udruèwa èna. 

Dru{tvo starih prijateqa je 

u~inilo da se ose}amo prijatno, 

kao kod svoje ku}e. 

Todor Bojer, sekretar 

Dr Rista Gabriel, predsednik, 

~lan lova~kog dru{tva od svoje devete godine 

ûvawe kulturne 

ba{tine za mla|e 

generacije 

Gospo|a Ana, predsednica Udruèwa èna 

Sofija Filipovi} 

Fotografije: Stojan Vijatov 



17

PREDSTAVQAMO 


POSETA LOVA^KOM 

UDRU@EWU “BUKUQA„ 

IZ ARAN\ELOVCA 

• RADNA POSETA 

U okviru redovnih aktivnosti Lova~kog saveza 

Srbije, 23. aprila ove godine, uprili~ena je radna 

poseta Lova~kom udruèwu “Bukuqa„ iz Aran|elovca. 

Delegaciju Saveza, ~inili su predsednik 

prof.dr Zoran Popovi}, predsednik Skup{tine 

g-din Marko Tica, g-din Slavko Stankovi}, predsednik 

Lova~kog udruèwe “Ka~er„ iz Belanovice 

i radnici slu`be Saveza Rodoqub Haxi-Ceni}, 

Stojan Vijatov i Svetislav Tatovi}. 

Doma}ini, g-din Radojko 

Gruji}, predsednik lova~kog 

udruèwa, g-din Zoran Radulovi}, 

predsednik Skup- 

{tine i upravnik lovi{ta 

g-din Stanojlo Raki}, upoznali 

su goste sa najva`nijim 

detaqima o funkcionisawu 

lova~kog udruèwa i 

gazdovawu lovi{tem. Gosti 

su obi{li prostorije lova~kog 

udruèwa i nedavno 

zavr{eni objekat za privremeno 

skladi{tewe mesa, 

ura|en po svim standardima, 

za koji je Uprava za veterinu 

izdala re{ewe o trajnom 

prijemu objekta. 

• PREUSMERITI ENERGIJU NA RAD 

Doma}ini su, izme|u ostalog, istakli da u 

funkcionisawu lova~kog udruèwa veliki problem 

predstavqaju prijave nezadovoqnih pojedinaca 

i odre|enih interesnih grupa, a uz prijave 

naravno idu i odgovaraju}i nadzori. “Posledwih 

nekoliko meseci bili smo predmet nekoliko razli~itih 

inspekcija„, kaè Zoran Radulovi}. 

“Prijave, inspekcijski nadzori i sudska ro~i- 

{ta, naàlost, postala su na{a lova~ka svakodnevnica„, 

rekao je predsednik 

Gruji}. Sve ovo naravno 

bespotrebno crpi voqu za radom 

i energiju, koju po definiciji 

treba usmeriti u o~uvawe 

i napredak lova~ke organizacije 

u ovim te{kim 

vremenima. Do kraja maja, 

predsednika Gruji}a – zakonskog 

zastupnika, o~ekuje jo{ 

4 sudska ro~i{ta. 

• LOVA^KA SEKCIJA 

DAROSAVA 

Posle oficijelnog dela doma- 

}ini i gosti, uputili su se na 

brdo Trebe`, iznad Aran|elovca, 

gde su ih sa~ekali i ugo- 

Foto: S. Vijatov 


Predstavqamo 

stili ~lanovi sekcije Darosava. U prelepom prirodnom 

ambijentu dominira lova~ki dom, u ~ijem sastavu 

je streli{te za ga|awe glinenih golubova i nepokretnih 

meta. Opremawe streli{ta zapo~elo je 1988., a u 

funkciji je od 2000. godine. Svake godine lova~ko 

udruèwe-lova~ka sekcija Darosava, doma}in je jednog 

kola [umadijske lige u disciplini Trap. Sekcija Darosava 

ima 40 ~lanova i povr{inu od 3.500 ha. 

• ÛVAJU I PO[TUJU ISTORIJU SVOG KRAJA 

Neposredno uz lova~ki dom nalazi se Spomen domspomenik 

u ~ast osnivawa Druge {umadijske brigade, 

rad akademskog vajara Ota Loga. Kako reko{e doma- 

}ini, svake godine na ovom mestu polagawem venaca, 

obeleèva se Dan pobede nad fa{izmom i godi{wica 

formirawa Druge {umadijske 

brigade. Tako 

se i ove godine o~ekuje 

dolazak preìvelih boraca, 

predstavnika SUB- 

NOR-a, dràvnih organa 

i drugih gostiju. U tu 

svrhu ~lanovi lova~ke 

sekcije Darosava potrudili 

su se da se prostor 

oko spomenika uredi, 

trava pokosi, ~ime se daje 

zna~aj i ~uva uspomena 

na `rtve narodnooslobodila~kog 

rata. 

Najzna~ajniji kulturno-istorijski 

spomenik 

u ovom kraju je Crkva 

brvnara-Hram Svetih apostola Petra i Pavla, sme- 

{tena 1 km od puta Darosava-Ven~ani. Podiguta je 

1832. godine, u vreme osloba|ene Srbije pod knezom 

Milo{em Obrenovi}em. Ovaj hram je 1951. godine 

uvr{ten me|u 21 crkvu brvnaru koje su stavqene pod 

za{titu dràve. 

Darosava je istorijsko mesto, iz koga su potekli 

brojni u~eni i vi|eni qudi, na{e bliè i daqe 

istorije. Jedan od najzna~ajnijih, u svakom slu~aju, 

bio je Jevrem Gruji}. Sada{wi predsednik lova~kog 

udruèwa potomak je Jevrema Gruji}a. 

Crkva 

brvnara 

Hram 

Svetih 

apostola 

Petra i 

Pavla 



Ilija Gara{anin 

Srpski politi~ar i dràvnik, ro|en 

16. januara 1812. godine u mestu Gara- 

{i. Od 1837. obavqa du`nost carnika 

u Vi{wici i Beogradu. Postao je 

prvi zapovednik srpske regularne vojske, 

u ~inu pukovnika. Od oktobra 

1842. na du`nosti je pomo}nika ministra 

unutra{wih poslova, a od 1843. vr{i du`nost ministra 

unutra{wih poslova. Od septembra 1852. do marta 1853. bio je 

ministar spoqnih poslova. godine 1858. ponovo postaje ministar 

spoqnih poslova. Na poziv Mihajila Obrenovi}a decembra 

1861. postaje predsednik Ministarskog saveta i ministar spoqnih 

poslova. Na toj du`nosti ostaje do novembra 1867., kada je 

otpu{ten jer se protivio kneèvoj ènidbi s Katarinom Konstantinovi}. 

U Srbiju je uveo policiju i birokratski na~in uprave 

te se stoga smatra najve}im srpskim administratorom. Uticao 

je na odluku Svetoandrejske skup{tine o zbacivawu dinastije 

Kara|or|evi}a. Kao ministar spoqnih poslova 1858. doneo 

je Zakon o narodnoj skup{tini. Posledwe godine ìvota proveo 

je izvan politike. Preminuo je 10. juna 1874. godine u Beogradu. 

“Na~ertanije„ – nekada tajni “Program spoqa{we i nacionalne 

politike Srbije“, koji je krajem 1844. godine napisao ministar 

unutra{wih dela Ilija Gara{anin za kneza Aleksandra 

Kara|or|evi}a. Prvi put je u celosti objavqen 1906. godine. 

Jevrem Gruji} 

Osnovnu {kolu u~io je u Ven~anima, 

Baro{evcu i Darosavi. 1841. pre{ao 

je na {kolovawe u Beograd, gde je 

upisao Gimnaziju. Kao dràvni pitomac 

studirao je prava u Hajdelbergu 

i Parizu. Zbog kriti~kih opaski na 

ra~un vlasti u Srbiji, izgubio je dr- 

àvnu stipendiju, te se vratio u zemqu. U novembru 1853. ponovo 

je oti{ao u Pariz i dovr{io studije. 

Kao sekretar Svetoandrejske skup{tine igrao je zna~ajnu ulogu 

u smeni kneza Aleksandra Kara|or|evi}a. Bio je pomo}nik 

ministra unutra{wih dela i pravde 1859–1860. godine, kada je 

postao i ministar pravde u prvoj vladi kneza Mihaila, ali je 

ubrzo, kao i svi liberali, pao u nemilost i preba~en za sudiju 

Velikog suda. 

Osu|en je 1864. godine, kao i druge sudije, na tri godine zatvora 

i li{avawe gra|anske ~asti; pomilovan je slede}e godine. 

Postao je ministar unutra{wih dela 1875. i ministar pravde 

u Akcionom ministarstvu 1875. godine. U periodu 1880–1892. 

bio je poslanik u Carigradu, Londonu, Parizu i Briselu. 

Nedaleko od Darosave nalazi se naseqe Gara{i, rodno mesto 

jo{ jednog zna~ajnog ~oveka ovog kraja, Ilije Gara{anina. 

• [QIVA CRVENA RANKA – DAROSAVKA 

Od kolega lovaca iz Darosave saznali smo de je kroz Darosavu 

sve do 1968. godine saobra}ala pruga uskog koloseka – “]ira„, 

kojim se putovalo od Beograda sve do Dubrovnika. Me|utim, 

modernizacija èleznice i razvoj drumskog saobra}aja, uslovili 

su ukidawe i demontirawe ve}ine pruga uskog koloseka na 

na{im prostorima. Doma}ini iz Darosave pohvalili su se ~iwenicom 

da na{a najstarija sorta {qive crvena ranka-darosavka, 

vodi poreklo naravno iz Darosave. 

Svetislav Tatovi} 


19

LOV NA 

SRNDA]A 2013. 

GAZDOVAWE 

LOV IZ 

NA[IH 

LOVI[TA 

Dana 15. aprila teku}e godine, 

u lovi{tima Srbije, 

otvorena je lovno-turisti~ka 

sezona na srnda}a, za koje su 

brojni doma}i i inostrani lovcituristi 

pokazali znatno interesovawe. 

Posredstvom brojnih agencija 

za lovni-turizam, mu`jake koji 

imaju najve}u trofejnu, a samim 

tim i najve}u ekonomsku vrednost, 

uglavnom su lovili inostrani lovci-turisti. 

Prvi izve{taji nakon 

otvarawa lova, pokazuju da po 

tradiciji, lovi{ta sa podru~ja 

Potisja predwa~e po kvalitetu i 

trofejnoj vrednosti odstreqenih 

srnda}a. 

Lova~ko udr uèwe „Senta“ 

Naime, Lova~ko udruèwe “Senta„ iz 

istoimenog meta, kao jedno od najboqih u 

na{oj zemqi po pitawu gazdovawa populacijom 

srne}e divqa~i, ostvarilo je zapaène 

rezultate na po~etku ovogodi- 

{we lovno-turisti~ke sezone. U prilog 

tome ide i podatak, da su lovci-turisti 

iz Nema~ke, Austrije, Danske i Ma|arske 

od planiranih 55, do sada odstrelili 

35 srnda}a, od kojih su {est imali trofeje 

u zlatnoj, dva u srebrnoj i {est u 

bronzanoj medaqi. 

– Izuzetno smo zadovoqni ostvarenim 

rezultatima, naro~ito ako se uzme u 

obzir da su od ukupnog broja odstreqenih 

srnda}a, 40% imali trofeje u medaqama 

– kaè Dragan Todorovi}, predsednik 

LU “Senta„. 

Sa{a Nenadovi} sa odstreqenim srnda}em 

u LU „Fazan“ Novi Kozarci 

(trofej ocewen sa 131,87 CIC poena) 

Lova~ko udruèwe „Kikinda“ 

Prema re~ima Sa{e Oqa~e, upravnika 

lovi{ta “Varo{ki rit„, kojim gazduje 

Lova~ko udruèwe “Kikinda„, u toku ovogodi{we 

lovno-turisti~ke sezone, planiran 

je odstrel 77 srnda}a. U prvoj nedeqi 

lova, odstreqena su 54 srnda}a, od kojih su 

17 imali trofeje u medaqama (~etiri u 

zlatnoj, pet u srebrnoj i osam u bronzanoj). 

Najve}i broj lovaca-turista bio je iz 

Nema~ke, zatim Austrije, [vajcarske, 

Ukrajine i na{e zemqe. – Sasvim sam siguran 

da }emo realizovati plan odstrela 

i zabeleìti jo{ jednu uspe{nu lovnu sezone, 

naro~ito ako se ima u vidu, da u lovno-turisti~koj 

ponudi imamo jo{ 15-tak 

trojefnih srnda}a – isti~e Oqa~a. 

Lova~ko udruèwe 

„Suboti~ka pe{~ara“ 

U lovi{tu “Suboti~ka pe{~ara„ kojim 

gazduje istoimeno lova~ko udruèwe 

iz Subotice, doma}i i inostrani 

lovci-turisti, prvenstveno iz Nema~ke 

i Austrije, do sada su od planiranih 85, 

odstrelili 47 srnda}a. 

– Od tog broja, imali smo 25 srnda}a 

~iji su trofeji u medaqama, i to pet zlatnih, 

sedam srebrnih i 13 bronzanih. Interesantno 

je da je odstreqen i jedan “perika{„, 

koji je ina~e veoma cewen i tra- 

èn trofej od strane brojnih lovaca – isti~e 

Tihomir Kijac, upravnik lovi{ta. 

Trofeji iz LU „Senta“ 

(foto Jaroslav Pap) 

@ika Mitrovi} i Zoran Radojevi} posle 

uspe{nog lova u LU „Jelen-Natalinci“ 

– trofej ocewen sa 135,00 CIC poena 

Lova~ko udruèwe „Be~ej“ 

U lovi{tu “Be~ejski sala{i„, kojim 

gazduje Lova~kog udruèwa “Be~ej„, lovci-turisti 

iz Nema~ke, Hrvatske, Danske 

i Srbije, od planiranih 36, odstrelili 

su 17 srnda}a. 

– I pored toga, {to smo do sada imali 

samo dve medaqe (zlatnu i bronzanu), zadovoqni 

smo prvim delom lovno-turisti~ke 

sezone i interesovawem lovaca-turista za 

lov srnda}a u na{em lovi{tu – isti~e Tama{ 

Lastovi~, predsednik LU “Be~ej„. 


„Srpski Krstur“ 

Od po~etka ovogodi{we lovno-turisti~ke 

sezone, u lovi{tu “Revenica„ kojim 

gazduje Lova~ko udruèwe “Srpski 

Krstur„ iz istoimenog mesta, inostrani 

lovci-turisti odstrelili su deset srnda}a, 

od kojih su pet imali trofeje u me- 

daqama (jedna zlatna od 135,80 CIC poena, 

jedna srebrna i tri bronzane). 

– U toku ovogodi{we lovno-turisti~ke 

sezone planiran je odstrel 45 

srnda}a, tako da o~ekujemo odstrel jo{ 

nekoliko kvalitetnih srnda}a. I pored 

toga {to smo imali klijentelu iz Nema~ke, 

Austrije, Italije i Hrvatske, 

nismo u potpunosti zadovoqni odzivom 

inostranih lovaca-turista. Tako|e, va- 

`no je napomenuti, da su trofeji srnda- 

}a lak{i u odnosu na pro{lu godinu – 

isti~e lovnik Radenko Cvejanov. 

Lova~ko udruèwe „Dropqa“ 

I ove godine, Lova~ko udruèwe “Dropqa„ 

iz ôke moè da se pohvali odstrelom 

trofejnih srnda}a. Od planiranih 55, 

doma}i i inostrani lovci-turisti iz Nema~ke, 

Austrije i Turske, odstrelili su 25 

srnda}a, od kojih su ~etiri imali trofeje 

u medaqama (jedna zlatna i tri srebrne). U 

drugom delu lovno-turisti~ke sezone, ta~nije 

u periodu parewa srne}e divqa~i, 

odstreli}e se jo{ 30 srnda}a, ~ime }e 

se ispuniti odstrelna kvota. U tom periodu, 

o~ekuje se dolazak jo{ nekoliko 

grupa lovaca-turista iz inostranstva 

i odstrel trofejnih srnda}a. 

Lova~ko udruèwe „Krivaja“ 

Lova~ko udruèwe “Krivaja„ iz 

Malog I|o{a uspe{no je otvorilo 

ovogodi{wu lovno-turisti~ku sezonu, 

o ~emu svedo~i podatak je odstreqeno 

osam srnda}a, od kojih su tri 

imali trofeje u medaqama (zlatna, 

srebrna i bronzana). 

– Plan odstrela srnda}a u toku 

ovogodi{we lovno-turisti~ke sezone 

iznosi 30 jedinki, od kojih je 12 predvi|eno 

za lovni turizam. Zadovoqni smo 

posetom doma~ih i inostranih turista i 

to iz Ma|arske, Danske i BiH. Naro~ito 

smo ponosni na ~iwenicu da je ove godine 

prvi put u istoriji na{eg Udruèwa odstreqen 

srnda}, ~iji je trofej bio u zlatnoj 

medaqi – kaè Juhas Balint, predsednik 

LU “Krijava„ iz Malog I|o{a. 

Lova~ko udruèwe „Emil Talijan“ 

U prvom delu ovogodi{we lovno-turisti~ke 

sezone, u lovi{tu “Novokneèva~ki 

ritovi„, kojim gazduje Lova~ko udruèwe 

“Emil Talijan„ iz Novog Kneèvca, 

lovci-turisti iz Austrije, Italije i Velike 

Britanije odstrelili su 25 srnda}a, 

od kojih su devet imali trofeje u medaqama 

(jedna u zlatnoj, pet u srebrnoj i tri u 

bronzanoj). – Zadovoqni smo ostvarenim 

rezultatima i ako se uzme u obzir da je ove 

godine planiran odstrel 50 srnda}a, nadam 

se da }emo u nastavku sezone odstreliti 

jo{ nekoliko kvalitetnih jedinki – isti~e 

Jovan Stankov, upravnik lovi{ta. 


„Kapetanski rit“ 

U lovi{tu “Kapetanski rit„, kojim 

gazduje istoimeno lova~ko udruèwe iz 

Kawiè, u prvom delu ovogodi{we lovno-turisti~ke 

sezone, lovci-turisti iz 

Nema~ke, Slovenije i Hrvatske su od 

planiranih 95 odstrelili 47 srnda}a. – 

Od tog broja, 11 srnda}a su imali trofeje 

u medaqama (dve zlatne, {est srebrnih 

i tri bronzane). Nismo u potpunosti 

zadovoqni ostvarenim rezultatima, naro~ito 

posetom lovaca-turista iz inostranstva, 

koja je pro{le godine u ovo 

Stru~na slu`ba LU „Srem“ [id posle 

uspe{nog lova 

vreme bila ve}a – isti~e Du{an Ni}iforovi}, 

upravnik lovi{ta. 

Posredstvom Agencije za lovni turizam 

“Capriolo„, doma}i i inostrani 

lovci-turisti, pre svega iz BiH, Hrvatske 

i Ma|arske, od planiranih 19, odstrelili 

su 17 srnda}a. Od tog broja, devet 

srnda}a je imalo trofeje u medaqama 

i to jedna zlatna (149,17 CIC poena), 

tri srebrne i pet bronzanih. 

Lova~ko udruèwe „Zrewanin“ 

U Lova~kom udruèwu “Zrewanin„, 

lovci-turisti iz Hrvatske, Austrije, 

Vlada Dini} sa odstreqenim srnda}em 

(LU „Varovnice“ Mladenovac) 

[panije i Srbije, od planiranih 120, odstrelili 

su 25 srnda}a. – Od tog broja 

imali smo samo tri srebrne medaqe, tako 

da o~ekujemo da do kraja sezone bude odstreqen 

jo{ neki trofejni srnda} – isti- 

~e Milena Romaneli, upravnik lovi{ta. 

Lova~ko udruèwe „Fazan“ 

Lova~ko udruèwe “Fazan„ iz Novih 

Kozaraca, uspe{no je otvorilo ovogodi{wu 

lovno-turisti~ku sezonu, o 

~emu svedo~i podatak da je od planiranih 

20, odstreqeno 12 srnda}a. – 

Od ukupnog broja odstreqenih srnda- 

}a, 50% su imali trofeje u medaqama, 

ta~nije jedna zlatna, dve srebrne 

i tri bronzane. Trofejno najja~eg 

srnda}a od 131,87 CIC poena, odstrelio 

je Sa{a Nenadovi} iz Kragujevca. 

Zadovoqni smo ostvarenim rezultatima 

i posetom doma}ih i inostranih 

lovaca-turista, prvenstveno iz 

Austrije i [vajcarske – isti~e Velimir 

Kizi}, upravnik lovi{ta 

“Mele}in„ 

Lova~ko udruèwe „Temerin“ 

U prvom delu lovno-turisti~ke sezone, 

Lova~ko udruèwe “Temerin„ ostvarilo 

je zapaène rezultate, o ~emu svedo~i 

podatak da je od odstreqenih devet 

srnda}a, sedam imalo trofeje u medaqama 

(dve u zlatnoj, dve u srebrnoj i tri u 

bronzanoj). – Zadovoqni smo ostvarenim 

rezultatima, naro~ito ako se ima u 

vidu, da je ove godine odstreqen srnda- 

}a, ~iji je trofej ocewen sa 153,82 CIC 

poena, {to je rekord na{eg lovi{ta. 

Pored doma}ih, imali smo i klijentelu 

iz Danske, dok u narednom periodu o~ekujemo 

dolazak lovaca-turista iz Rusi- 


20 Lovac | april-maj-jun 2013. Lovac | april-maj-jun 2013. 21

Lov iz na{ih lovi{ta 

LOVA^KE 

MANIFESTACIJE 

KULINARSTVO 


je. Shodno planu, imamo jo{ 18 srnda}a 

za odstrel, tako da o~ekujemo jo{ neki 

trofej u medaqi – kaè Du{an Batini}, 

predsednik LU “Temerin„. 

Lova~ko udruèwe „Novi Sad“ 

Lova~ko udruèwe “Novi Sad„, ugostilo 

je lovce-turiste iz Slova~ke, koji 

su tom prilikom, od planiranih 25 odstrelili 

11 srnda}a. Od tog broja, jedan 

srnda} je imao trofej u bronzanoj medaqi, 

uskoro se o~ekuje dolazak grupe lovaca 

iz Austrije. 

OBRENOVAC 

STANDARDNO 

DOBAR 

Obrenov~anima stendardno kao 

i svake godine u goste dolaze 

lovni turisti iz Francuske i 

Hrvatske, koji su i ove godine odstrelili 

34 srnda}a. Odli~ni vremenski uslovi, 

stalna prisutnost stru~ne slu`be 

na terenu, locirawe visoko trofejnih 

grla, svakako su doprineli da uspeh ne 

izostane i da gosti budu zadovoqni, rekao 

nam je Miroslav Jovanovi}, predsednik 

Lova~kog udruèwa “Obrenovac„. 

Dva srebra i dve bronze su rezultat 

odstrela stranih lovnih turista. 

Slobodno moèmo re}i da je ove godine 

komercijalni lov istovremeno bio i selektivni, 

jer su gotovo svi odstreqeni 

Lova~ko udruèwe „Srem“ 

Poznato je da i pored relativno povoqnih 

stani{nih uslova, brojnost populacije 

srne}e divqa~i na podru~ju Srema 

nije na zadovoqavaju}em nivou i da u odnosu 

na ostala lova~ka udruèwa predwa- 

~i “Srem„ [id. O tome svedo~i i podatak, 

da je u toku ovogodi{we lovne sezone, 

planiran je odstrel 27 srnda}a. – Od 

planiranih pet srnda}a za odstrel u turusti~kom 

lovu, nedavno je u lovnom reviru 

“Batrovci„ odstreqen srnda}, ~iji je trofej 

ocewen sa 117,07 CIC poena, {to mu je 

donelo srebrnu medaqu – isti~e Momirka 

Babac-Grulovi}, upravnik lovi{ta. 

Lova~ko udruèwe „Varovnice“ 

Shodno godi{wem planu gazdovawa 

lovi{tem, u Lova~kom udruèwu “Varovnice„ 

Mladenovac, u toku ovogodi- 

{we lovne sezone planiran je odstrel 80 

srnda}a. – Od planiranih 30 srnda}a, koji 

se nalaze u lovno-turisti~koj ponudi, 

odstreqena su tri. Imali smo jedan trofej 

u srebrnoj medaqi, a tog srnda}a odstrelio 

je doma}i lovac-turista – isti- 

~e Slobodan Radovanovi}, upravnik lovi{ta. 

Lova~ko udruèwe „Lapovo“ 

Prema re~ima Sa{e Kumri}a, upravnika 

lovi{ta “Vrbak„, kojim gazduje Lova~ko 

udruèwe “Lapovo„, ovogodi{iwa 

lovno-turisti~ka sezona po~ela je uspe- 

{no, jer su od ~etiri odstreqena srnda- 

}a, dva imali trofeje u bronzanoj medaqi. 

– Ove godine, ugostili smo doma}e 

lovce-turiste, a plan odstrela srnda}a u 

lovnom turizmu iznosi 15 jedinki – isti- 

~e Kumri}. 

srnda}i ve} u poznoj starosnoj dobi, a 

istovremeno je odstreqeno i nekoliko 

komada atipi~nih trofeja. Svakako odli~ne 

vesti sa terena govore da je u lovi{tu 

ostao veliki broj mladih, izuzetno 

perspektivnih srnda}a koje su lovni 

turisti ~ak i fotografisali, a koji }e 

Lova~ko udruèwe „Kara|or|e“ 

Lova~ko udruèwe “Kara|or|e„ Topola, 

kao jedno od najusp{enijih u [umadiji, 

kada je u pitawu brojnost i trofejna 

struktura srne}e divqa~i, u prvom delu 

ovogodi{we lovno-turisti~ke sezone, 

ugostilo je doma}e lovce-turiste. – Ukupan 

plan odstrela srnda}a iznosi 90 jedinki, 

od kojih se 20 nalazi u lovno-turisti~koj 

ponudi. Do sada je odstreqeno pet srnda}a, 

od kojih je jedan imao trofej u bronzanoj 

medaqi – isti~e Velizar Miqkovi}, 

predsednik LU “Kara|or|e„ Topola. 


„Jelen-Natalinci“ 

Lova~ko udruèwe “Jelen-Natalinci„ 

iz Natalinaca, uspe{no je otvorilo 

ovogodi{wu lovno-turisti~ku sezonu, o 

~emu svedo~i podatak, da su od pet odstreqenih 

srnda}a, tri imali trofeje u 

medaqama (zlatna, srebrna i bronzana). 

– Plan odstrela srnda}a u toku ovogodi- 

{we lovno-turisti~ke sezone iznosi 25 

jedinki – isti~e @ika Mitrovi}, upravnik 

lovi{ta “Tre{wevac„. 

Milan Ostoji} 

nam u narednim godinama obezbediti 

kontinuitet odstrela visoko trofejne 

srne}e divqa~i. Odre|eni broj srnda}a 

smo ostavili i za na{e lovce, tako da 

realno o~ekujemo, mo`da bude jo{ neka 

medaqa. 

M. Jovanovi} 

KULINARSTVO 

GASTRONOMSKI 

SABOR KOSJERACA 

Najboqi gula{ skuvali lovci iz Vi{egrada 

• ârobni lova~ki kotli} 

Milijan Stojani}, predsednik op{tine Kosjeri} uru~uje pehar 

Dragu Gavrilovi}u, predsedniku LU „Panos“ iz Vi{egrada 

Kao i prethodne godine, popularno 

{etali{te “Livadice„ uz 

reku Skrape`, bilo je “doma}in„ 

druge po redu lova~ke manifestacije 

– Takmi~ewe u pripremawu 

lova~kog gula{a – “ârobni 

lova~ki kotli} – Kosjeri} 2013„. 

Oraganizator ove mafestacije, 

bilo je Lova~ko udruèwe 

“Kosjeri}„ iz Kosjeri}a, a pokroviteqi 

Op{tina Kosjeri}, Lova~ki 

savez Srbije i Turisti~ka 

organizacija Kosjeri}. 

Manifestaciju su otvorili g- 

din Dragan Vuji}, zamenik Predsednika 

Op{tine Kosjeri} i g-din 

Marko Tica, Predsednik Skup- 

{tine Lova~kog saveza Srbije. 

Za takmi~ewe, organizatoru se 

prijavilo sedam ekipa. Spremne 

ekipe, lep i sun~an dan obe}avali 

su dosta uzbu|ewa tokom takmi~ewa. 

Takmi~ari koji su zaboravili 

poneti ne{to od pribora ili za- 

~ina, nisu morali da brinu, obzirom 

da je me|usobna solidarnost 

bila na najvi{em nivou. Me|utim, 

u èqi da ba{ wihov gula{ bude 

najboqi, svako od wih je imao svog 

“keca u rukavu„. Pre po~etka takmi~ewa 

ìri je obi{ao sve ekipe, 

evidentirao vrste mesa od kojih se 

priprema gula{, dodelio brojeve 

ekipama i poèleo im uspeh. 

Pa`wu prisutnih, na kratko je 

prekinuo defile mladih biciklista 

iz Kosjeri}a, Poège, Ariqa i 

Prijepoqa, u~esnika me|uop{tinskog 

takmi~ewa “[ta zna{ o saobra}aju„, 

koje je organizovala Op- 

{tina Kosjeri} u saradwi sa MUP 

Republike Srbije. 

• Turizam u usponu 

Vi{e nego lepu sliku na “Livadici„ 

upotpunio je i {tand Turisti~ke 

organizacije Kosjeri}. 

Turisti~ki radnici Kosjeri}a 

potrudili su se, da na pravi na- 

~in promovi{u Kosjeri} i wegovu 

okolinu, kao sjajnu turisti~ku 

destinaciju, a prisutnima je 

podeqen i zanimqiv reklamni 

materijal. 

• Podr{ka izdava{tvu 

Na {tandu Turisti~ke organizacije 

Kosjeri} je promovisana nova 

kwiga, {armantni priru~nik za 

lovce po~etnike, “@eno ima{ li 

jo{ {ta da kaè{– re}i }e{ kod 

ku}e„ i tre}e izdawe istorijskog 

romana “Subjelski dani„. Autor 

obe kwige je g-din Dragan Markovi}-Kudro, 

poznati lovac, novinar 

i publicista iz ovog kraja. 



Manifestacije 

KULINARSTVO 


• Uzorni doma}ini 

Da se organizator ovog takmi~ewa ozbiqno 

potrudio, govori i podatak da su ìri ove 

godine ~inili na{i najeminentniji gastronomi 

iz Asocijacije {efova-kuvara Srbije. 

Predsednik ìrija g-din Jovan Vukeli} i 

~lanovi ìrija g-din Ivo Andri} i g-din 

Vladimir Acin, vrlo profesionalno i odgovorno, 

gotovo bez emocija, “gluvi„ na “navijawe„ 

publike, doneli su odluku o plasmanu 

svih takmi~ara. 

Restoran “Izvor„, nadaleko poznat po pripremawu 

dobre hrane, bio je mesto gde su posle 

takmi~ewa, uz nezaobilazne zvuke trube, 

progla{eni pobednici i gde je nastavqeno 

druèwe i naravno degustacija gula{a koji 

su pripremili pobednici i ostali u~esnici. 

• Re~ predsednika 

Zahvaliv{i se svim takmi~arima i gostima, sve 

prisutne je pozdravio Predsednik Lova~kog udru- 

èwa “Kosjeri}„ g-din Milomir Jovanovi}, a pobednike 

ovogodi{weg takmi~ewa, proglasio g-din 

Milijan Stojani}, Predsednik O{tine Kosjeri}. 

• Najboqi 

Prvo mesto, po oceni stru~nog ìrijia, osvojila 

je ekipa Lova~kog udruèwa “Panos„ iz Vi{egrada, 

drugo mesto pripalo je ekipi iz Lova~kog 

udruèwa “Bukuqa„ iz Aran|elovca, a tre}e mesto 

UKosjeri}u je 7. marta obeleèn Dan op{tine. 

Na taj dan 1893. godine (22. februara po julijanskom 

kalendaru, tada u upotrebi u Srbiji), 

kraq Aleksandar I Obrenovi} je svojim ukazom Kosjeri} 

proglasio za varo{icu. Sve~anoj sednici u Domu kulture 

su prisustvovali, pored doma}ina i mogobrojni gosti, 

predstavnik Vlade Republike Srbije, gosti iz okolnih 

op{tina, kao i iz inostranstva, Rusije i Ju`noafri~ke 

Republike. 

Sve wih je prigodnim govorom pozdravio predsednik 

Op{tine Kosjeri}, gdin Milijan Stojani}. Potom je 

predstavnik Vlade uzeo re~, nagla{avaju}i spremnost 

Republike da pomogne u razvoju Kosjeri}a. 

Nije izostao ni kratak kulturno-umetni~ki program, 

je osvojila ekipa iz Lova~kog udruèwa “êmernica„ 

iz Ivawice. 

• Utisci 

Te{ko je bilo odabrati najboqi gula{ 

Za vi{e nego dobru organizaciju takmi~ewa, 

qubaznost i gostoprimstvo, doma}inima se mogu 

uputiti samo re~i hvale. Organizatori su svim 

u~esnicima i gostima poèleli da se idu}e godine 

ponovo sastanu na istom mestu, a do tada, dobro 

zdravqe i sre}u. 

Lovci nagra|eni 

Svetislav Tatovi} 

kao ni dodela godi{wih op{tinskih nagrada i priznawa 

pojedincima i organizacijama za uspe{an rad. Uru- 

~io ih je predsednik Op{tine Milijan Stojani}, a me|u 

najuspe{nijima, wih 7, na{lo se i LU “Kosjeri}„. U ime 

LU primio je predsednik Milomir Jovanovi} – Brko, 

koji se u ime nagra|enih potom zahvalio na priznawima. 

Lovci Kosjeri}a su radom u potpunosti zasluìli ovo 

priznawe i ono je do{lo u prave ruke. Satisfakcija, ali 

i obaveza, da se i daqe nastavi rad uzlaznom linijom, za 

{ta su kosjeri}ki lovci, wih 350 na broju, uvek spremni 

i orni, kao izvrsni teoreti~ari i prakti~ari na terenu, 

a to su do sad dokazali nebrojeno puta. 

Dragan Markovi} – Kudro 

LOVA^KE 

MANIFESTACIJE 

LOVA^KO UDRU@EWE RIPAW 

Lovi{te je 

opremqeno ~ekama 

koje zadovoqavaju 

najvi{e standarde 

Danilo Koprivica: 

„U Ripwu ne 

priznajemo krizu. 

Samo rad, akcije 

i nove ideje. 

A jedino po{tenim 

radom sti~e se 

i ugled a time 

i podr{ka.“ 

... „Ho}emo da 

lovstvo u dru{tvu 

dobije mesto koje 

zasluùje. @elimo 

da se istina o 

na{em radu pro~uje 

i da kona~no javnost 

formira svoj pravi 

sud kada je lovstvo i 

lova~ka organizacija 

u pitawu.“... 

„Da ima za divqa~“: 

Milan Koprivica 

ULEP[AVAWE 

SVAKODNEVICE 

Slu`ba Saveza i ~asopis “Lovac„ 

posetili su Ripaw. Lovi{te 

i udruèwe nadomak Beograda, takore}i 

u “senci„ bawi~kih solitera. 

Do~ekao nas je agilni predsednik 

Danilo Koprivica, koji je 

zaista imao ~ime da se pohvali. 

Tog aprilskog jutra sve nam je 

i{lo na ruku. Ali da po~nemo prvo 

sa re~ima predsednika Koprivice: 

“Ho}emo da lovstvo dobije 

mesto u dru{tvu koje zasluùje. 

@elimo da se istina o na{em radu 

pro~uje i da kona~no javnost 

formira svoj pravi sud kada je 

lovstvo i lova~ka organizacija u 

pitawu. Mi lovci smo zaista pravi, 

a po mnogima i prvi ekolozi, a 

dràva od rada i angaòvawa lovaca 

i wihovih opredeqewa ima 

vi{estruke koristi. Kao lova~ka 

organizacija nemerqivo doprinosimo 

opstanku divqa~i, a 

nismo nikome na {teti i od dràve 

ni{ta ne traìmo. Niz poslova 

i radova izvode lovci, naravno 

i gra|ani koji pomaù lova~ku 

organizaciju i podràvaju lovstvo, 

dobrovoqno i sa ube|ewem 

da radimo ne{to ispravno u interesu 

na{e dece i op{tem interesu 

gra|ana koji ovde ìve. U Ripwu 

ne priznajemo krizu. Samo rad 

i akcija i nove ideje, a jedino po- 

{tenim radom sti~e se i ugled, a 

time i podr{ka. @elimo da lova~ko 

udruèwe bude ponos ove 

na{e male sredine, mesne zajednice 

i mesta Ripaw, a lovstvo jedna 

od tekovina tradicionalnog ìvota 

i ìvotni sadràj koji ulep- 

{ava svakodnevicu.„ Nastavili 

smo razgovor obilaze}i objekte i 

mesta gde lovci obavqaju svoje aktivnosti. 

RADILI[TE 

U RIPWU INICIJATIVE, 

AKCIJE I RADOVI ZA 

GENERACIJE KOJE DOLAZE 

Prvo smo posetili radili- 

{te budu}eg jedinstvenog lova~kog 

kluba u Srbiji. Ideja je da 

se rekonstrui{e stari predratni 

magacin i privede novoj nameni. 

Lova~ko udruèwe je od 

mesne zajednice, putem potpisanog 

ugovora, dobilo na kori- 

{}ewe ovaj objekat, koji pruà 

mogu}nosti da se adaptira, ~ime 

bi se dobio izuzetno atraktivan 

prostor. Ovo je svakako zadatak 

za arhitektu, ali i za lovce koji 

ovde treba da uloè puno svog 

rada, ve{tine, znawa, truda i 

U~esnici u akciji obrade poqa za divqa~ 

sredstava. Va`no je imati viziju, 

a ono {to je izazov je pe~at 

minulih vremena i patina koju 

ovaj objekat nosi i wegova nova 

oprema u rusti~nom stilu, ali 

savremeno opremqen, kao pravi 

lova~ki klub i poslovno sedi- 

{te udruèwa sa vi{e namena - 

za sastanke, druèwa, okupqawa, 

ali i za edukaciju. Prema re- 

~ima predsednika, planirano je 

da se do kraja ove godine zavr{e 

radovi rekonstrukcije, a onda i 

opremawe enterijera, kancelarije 

stru~ne slu`be, sale za sastanke, 

kluba, pomo}nih prostorija, 

hladwa~e i mesta za veterinarski 

pregled divqa~i, {to 

}e sve biti u sklopu ovog jedinstvenog 

objekta. U okviru ovog 

doma uredi}e se i kutak za lova~ki 

podmladak, de~iji sto, de- 

~ija tabla, de~iji komjuter i video 

bim, ustvari mesto gde }e deca 

mo}i po sopstvenoj inicijativi, 

nesmetano i u svako doba 

da se okupqaju, razmewuju materijale 

i druè. 

Time lovci èle da lova~ko 

udruèwe bude i ustanova koja 

gradi, vaspitava i obrazuje qude 

svih uzrasta i zanimawa, za pravilan 

odnos prema prirodi i divqa~i. 

Zna~ajan doprinos svim pozitivnim 

naporima daje i stru~na 

slu`ba udruèwa Ilija Iwac 

upravnik lovi{ta, Milutin Simonovi} 

lovo~uvar, Miroslav 

Stanimirovi}, a posebno se isti~i 

u radu Dalibor Stanojlovi}, 

Ivan Ili} i Prvoslav 

Mandi}, lovci ~lanovi udruèwa. 

Od mla|ih lovac primer za 

ugled, po vredno}i, zalagawu i 

rezultatima rada, daje Milan 

Koprivica, golubar, kinolog, 

prirodwak i poznavalac lovstva. 

Gotovo da nema posla koji 

ovaj svestrani lovac ne obavqa 

sa puno voqe i entuzijazma. 

Udruèwe ima svoje donatore. 

Ovde svakako treba pomenuti Ga- 

{u Dragana Jovanovi}a i Vladan 

Markovi}a predsednika sekcije 

Zuce kao i mnoge druge donatore. 

Za sve napore lovaca ima sluha 

i Zoran @ivanovi} predsednik 

mesne zajednice Ripaw, tako 

{to ih podràva i u svakom pogledu 

pomaè, razume sve wihove 



JUBILEJI 

Predstavqamo 


inicijative i ulogu koju lovci imaju pre 

svega u o~uvawu i za{titi prirode i za- 

{titi prirode lovi{ta Avala -iako sam 

nije lovac. 

LOVA^KA ENERGIJA 

Radovi u lovi{tu obuhvataju stalne 

zadatke na izradi, rekonstrukciji i odr- 

àvawu lovno tehni~kih objekata, pre 

svega ~eka koje su u ovom lovi{tu funkcionalne 

i izgra|ene po svim standardima, 

tako da se mogu smatrati uzornim. To 

je zasluga svih lovaca koji daju svoj maksimum 

u poslovima ure|ewa lovi{ta, 

U 

Rekonstrukcija zdawa u kome }e biti lova~ki klub 

{to se gotovo u svakom delu ripawskog 

lovi{ta moè videti. Nezaobilazno je 

pomenuti fond divqa~i koji je tako|e 

na zavidnom nivou. U lovi{tu je ostvaren 

pun kapacitet za gajene vrste, ali 

zna~ajnije od svega je {to vlada pozitivna 

atmosfera, qudi se okupqaju, love i 

rade i druè se. Osloba|a se pozitivna 

energija koja nosi razne sadràje. Nekoliko 

puta godi{we se organizuju takmi- 

~ewa u ga|awu glinenih golubova {to 

doprinosi sadràjnijem ìvqewu. 

Lova~ko udruèwe u svojoj reìji }e 

ove godine obraditi osam hektara wiva 

dobijenih na kori{}ewe uz {umu [u{evica, 

gde je i glavno stani{te divqih 

sviwa u ovom lovi{tu. Orawe, setva i 

svi ostali poslovi vezani za ovu proizvodwu 

su zadatak lovaca. Ove godine je 

posejan tritikal (ra`, p{enica i je~am) 

i kukuruz. Jedan deo parcela }e biti samo 

pod ovsom. Jedan deo useva }e se skladi{titi, 

a preostale kulture }e se prepustiti 

divqa~i. Iskustva pokazuju da je 

ovo jedan od najboqih na~ina, ne samo za 

smawewe i eliminisawe {teta od divqa- 

~i u lovi{tu, ve} i za kontrolu kretawa, 

migracija i brojnosti divqih sviwa. U 

ovom udruèwu se vrednuje i stimuli{e 

rad. Rad je zna~ajniji i potrebniji od 

novca. Ova iskustva su pozitivna i daju 

rezultate. I ranije postoje iskustva i 

obavqana je obrada wiva, ali u mawem 

obimu. Melioracija stani{ta u ovom lovi{tu 

daje dobre rezultate. Brojnost divqih 

sviwa je u evidentnom porastu, a 

obezbe|ene zalihe kvalitetnih harniva 

za zimu, odràvaju i brojnost fazanske 

divqa~i i ze~eva. Ovo je najboqa potvrda 

da savremeno lovstvo neminovno zahteva 

i rad uz bogomdane uslove, klimu, 

podnebqe i vegetaciju, neophodno je i raditi. 

To je svakako jedan od proverenih 

na~ina pouzdanog odràvawa i o~uvawa 

fondova divqa~i i preventiva u odnosu 

na pojave raznih ekstremnih ~inilaca. 

Aleksandar Panteli} 

ZABAVA, POBRATIMSTVO I ORDENI 

Predsednik udruèwa Zoran Simeunovi} sa gostima 

Uìcu je 23. marta odràna tradicionalna 

lova~ka zabava. Koliko 

su uì~ki lovci popularni 

kod svojih sugra|ana, govori i to da je 

sala restorana “Plaà„ bila popuwena 

do posledweg mesta, sa oko 400 gostiju 

na broju. Bio je to jedan doga|aj od 

posebnog zna~aja i osveèwe za stanovnike 

grada na \etiwi. 

Ovaj doga|aj su pored doma}ih snaga 

udostojili svojom posetom mnogobrojni 

gosti iz Ba~a, Vaqevske Kamenice, susednih 

lova~kih udruèwa ali i iz Republike 

Srpske -sa Pala i iz Vi{egrada. 

Me|u wima su bili gdin Aleksandar 

Panteli}, vi{i lovni savetnik LSS i 

glavni i odgovorni urednik ~asopisa “Lovac„, 

gradona~elnik Uìca gdin Sa{a Milo{evi}, 

na~elnica PU Uìce, g|a Dragica Jevtovi}, 

gdin Dragan Peri}, vlasnik prodavnice oru`ja 

i lova~ke opreme “Sport„, Miko @arovac 

iz Poège kao i potpisnik ovih redova. 

U opu{tenoj i divnoj atmosferi, uz odli~an 

meni i muziku “Akustik benda„, zaista se uìvalo, 

{to je posebno bilo izraèno kod uì~kih 

dama. [timungu je dosta doprineo Dragan 

Uro{evi} \a|a sa svojom mu{kom peva~kom 

grupom “Zlatiborska zora„. Doma}in, predsednik 

LU “Aleksa Dejovi}„, Zoran Simeunovi}, sa 

saradnicima, svojom srda~no{}u i prisno{}u, 

doma}inskim do~ekom i gostoqubivo{}u, ~ime 

se odlikuju na{e Ere, podigao je ovu zabavu za 

jo{ jedan stepen iznad nadprose~nog. 

Da sve ne bi bilo u znaku viqu{ke i 

~a{e, pobrinuli su se doma}ini i gosti, 

daju}i ovom skupu jo{ jedno, {ire i dubqe 

zna~ewe. Uì~ki lovci pobratimili 

su se sa LU “Panos„ iz Vi{egrada. Pobratimstvo 

i potpisivawe poveqa, obavili 

su predsednici uì~kih i vi{egradskih 

lovaca, Zoran Simeunovi} i Drago Gavrilovi}, 

uz gromoglasan aplauz svih gostiju. 

Me|utim, to nije bilo sve. Rukovodstvo 

LU “Aleksa Dejovi}„ misli i o svojim 

zaslu`nim ~lanovima, pa su wih ~etvorica 

odlikovana od strane Lova~kog 

saveza Srbije, {to je tako|e odu{evqeno 

pozdravqeno. Zlatnim ordenom odlikovan 

je najstariji ~lan uì~kog LU, Cvijo 

Radivoj~evi}, ro|en 1924. godine, vitalan i 

jo{ uvek aktivan lovac. Bronzom su svoje revere 

okitili lovcu Radomir Bukvi}, \ur|e 

@uni} i Radoqub @ivkovi}. U ime LSS ordene 

je uru~io Aleksandar panteli}. 

Posre}ilo im se i na “mogaja qeta„ uspe- 

{nog rada i druèwa sa lovcima Uìca. 

Dragan Markovi} Kudro 

STOGODI[WICA ORGANIZOVANOG 

LOVSTVA BA^KOG GRADI[TA 

Predstavqena monografija „Lovstvo u Ba~kom Gradi{tu 1913-2013“ 

Grupni portret 

~lanova za potomke 

i lovce koji dolaze, 

svedo~anstvo 

postojawa i trajawa. 

Promocijom tablona 

obeleèn jubilej, 

vek postojawa 

Povodom ~itavog veka samopregornog 

rada Lova~kog udruèwa “Ba~ko 

Gradi{te„ u Ba~kom Gradi{tu, 

okupili su se doma}i lovci i wihovi 

gosti i na dostojan na~in obele- 

ìli izuzetan dan. Bio je ovo pravi trenutak 

da se, osim lova~koj i {iroj javnosti predstavi 

monografija, zna~ka, zahvalnica i tablon 

Lova~kog udruèwa “Ba~ko Gradi{te„. 

Pozdravnim govorom prisutnima se obratio 

gdin Andrej Korenoj, predsednik Lova~kog 

udruèwa “Ba~ko Gradi{te„. 

– Ovde lovstvo ima velike vrednosti i sa 

privrednog, ekolo{kog i socijalnog stanovi- 

{ta. Lovstvo je zna~ajna kulturna tekovina 

ove sredine, naglasio je gdin Korenoj. 

Prigodan govor, na po~etku sve~anosti, odr- 

ào je mr Vuk Radojevi}, predsednik op{tine 

Be~ej. U radno predsedni{tvo su izabrani gdin 

Andrej Korenoj, prof. dr Zoran Risti} -ujedno i 

recenzent monografije i gdin Stevan Petrovi}, 

autor monografije o ba~kogradi{tanskom lovstvu 

u proteklih sto godina. 

– Iza nas je ~itav vek organizovanog gajewa, 

predane za{tite i odrìvog kori{}ewa divqa~i. 

Da nije toga bilo, ne bismo sada imali 

divqa~ u lovi{tu. Imamo zvani~ni dokumet o 

osnivawu udruèwa od 11. marta 1913. godine, 

ali sve je po~elo daleko pre, o ~emu svedo~i 

evidencija izdatih lovnih karata poxupana 

Ba~ko-bodro{ke ùpanije iz Sombora iz 1877. 

godine, napomenuo je Steva Petrovi}. 

Nakon toga je predsednik Lova~kog saveza 

Srbije, prof. dr Zoran Popovi} nakon re~i zahvalnosti 

i hvale Ba~kogradi{tancima u svom 

govoru, uru~io priznawa Saveza. Za izuzetan 

doprinos u radu, zlatnim ordenom LSS odlikovani 

su gdin Andrej Korenoj, predsednik Lova~kog 

udruèwa “Ba~ko Gradi{te„ i gdin 

Stevan Petrovi}, ~lan Upravnog odbora udru- 

èwa. 

Srebrnim ordenom LSS odlikovana je lovkiwa 

(~lanica udruèwa od 1970. godine), g|a 

Julijana Hegedi{. Dobitnici bronzanog odli~ja 

LSS su gdin \er| Hegedi{ i gdin Imre 

Gregu{. 




Predsednik Lova~kog saveza Vojvodine, 

gdin Milan Paìn je tako|e odrào 

zapaèn govor, nakon ~ega je najzaslu- 

`nijima uru~io priznawa LSV. Zlatni 

orden LSV dobio je gdin Joèf êh. 

Srebrnim ordenom LSV odlikovan je 

gdin Zoran Sekuli}, a uru~ena su i dva 

bronzana ordena, ~iji su dobitnici gdin 

Laslo êh i gdin Miklo{ Gregu{. 

Usledila je podela zahvalnica donatorima 

i ~lanovima lova~kog udruèwa. 

Sve~ana ve~era i lova~ko druèwe uz 

muziku tambura{a, nastavqeni su u prijatnom 

ambijentu sala{a “Gucunski„. 

Predstavqamo 

LSS pres 

PODMLATKARI, PRIRODA I LOV 

U ]ovdinu je zapo~eo 

obrazovawe mladih 

kadrova 

U nedequ 26. maja, u lova~kom 

domu u ]ovdinu, doma}in 

Lova~ko udruèwe “Krila{„ je 

organizovalo okupqawe lova~kog podmlatka, 

~lanova ovog udruèwa, kojih 

za sada ima 36. 

Predavawu je prisustvovalo 19 podmlatkara, 

kojima je predavawe na temu 

prirode, lova i zna~aj druèwa sa prirodom 

odrào je predsednik LSS, prof. 

U~esnici predavawa ispred lova~kog doma u ]ovdinu 

Andrej Korenoj (u sredini), prof. dr Zoran Risti} (levo) i Stevan Petrovi} 

dr Zoran Popovi}. Osim predavawa, 

prire|ena je i mini izlo`ba lova~kog 

oru`ja. U nastavku druèwa predava~ je 

bio Milan Vlajevi}, vlasnik streqa~kog 

kluba “Strelac„ iz Poàrevca, koji 

je govorio na temu bezbedno rukovawe 

lova~kim oru`jem i zakonska akta usko 

vezana za nabavku i dràwe lova~kog 

oru`ja. Tre}i najzanimqiviji deo ovog 

druèwa bilo je ga|awe vazdu{nom pu- 

{kom u metu. Ga|awe je imalo i takmi- 

~arski karakter, pa je posle sabirawa 

rezultata kao najboqi progla{en Jovan 

Vu~kovi}, drugo mesto je zauzeo Mihajlo 

[piri}, a tre}e Aleksandar Milenkovi}, 

kojima je lova~kog udruèwe uru- 

~ilo poklone. Nagra|eni su i najmla|i 

u~esnik Ivan Milojevi}, koji ima 9 godina 

i podmlatkarka Katarina Jevremovi}. 

Na kraju ovog druèwa predsednik 

LU “Krila{„, Boban [piri}, se u ime 

uprave udruèwa zahvalio svima koji su 

pomogli da se ovaj skup organizuje i najavio 

je da je to samo po~etak lepe tradicije 

u kojoj }e se velika pa`wa posve- 

}ivati najmla|im ~lanovima. Dobar pogled 

i veliki pozdrav iz ]ovdina. 

Goran Jevremovi} 

• Koliko i koga ko{taju 

{tete od divqa~i 

Svakako da je jedan od najva`nijih 

problema korisnika lovi{ta izdvajawe 

nov~anih sredstava za nadoknadu {teta 

koju divqa~ moè pri~initi imovini i 

qudima. 

Novina je da {tete od vuka, koji sada 

pripada gajenim vrstama divqa~i (brojnost 

populacije vuka na jugu i jugoistoku 

Srbije je zavidna u odnosu na {iri 

areal), su stavqene na teret korisnicima 

lovi{ta. 

• Da li je divqa~ (ili glodari) 

uvek uzro~nik {teta 

Svakako akcenat treba staviti na u~estalu 

pojavu tu`bi vlasnika zasada vo}aka 

pre svega jabuka, {qiva i vi{awa.Tu- 

`beni zahtevi su ~esto bez ikakvog osnova 

kada je re~ o {tetama od zeca, a krivac 

ili krivci su neke druge vrste. 

Radi se o vi{emilionskim od{tetnim 

zahtevima koji imaju i podr{ku kvazi 

sudskih ve{taka, koji ~esto ne razlikuju 

{tete od zeca i voluharica, a o sudijama 

da i ne govorimo. 

• Primeri u lovi{tu „Koviqa~a“ 

u Mero{ini 

U toku zime {tetni glodari se sele u 

tople prostore i pripremaju se za prezimqavawe. 

Jedan broj se seli u naseqa, 

ku}e i podrume, a drugi prezimqavaju u 

rupama i skrovitim mestima na poqima, 

povrtwacima i vo}wacima. 

AKTUELNO 

Zbog potrebe za hranom preko zime, u 

stawu su da izazovu velike {tete, kako u 

zatvorenim, tako i na otvorenim prostorima. 

• Za{tita od poqskih glodara 

Me|u najzna~ajnije poqske glodare 

spadaju ze~evi, voluharice i mi{evi. 

U velikoj meri ove vrste pri~iwavaju 

{tetu, prvenstveno u vo}wacima, povrtwacima 

i na poqu. 

• Za{tita od ze~eva u vo}waku 

Za{tita protiv ze~eva se svodi prete`no 

nabavkom mehani~kih sredstava 

za za{titu i malim delom na hemijsku 

za{titu. Neophodno je da mladim vo}kama 

ako su na otvorenom (nisu ogra|ene) 

pre zime za{tititimo stabla. 

Bitno je stablo koje treba omotati 

nekim materijalom, ili premazati ili 

poprskati nekim preparatom. 

Materijali za obmotavawe stabla mogu 

biti od perforirane folije, mogu se 

upotrebiti jutene vre}e, re{etkaste 

mreè, fasadne plasti~ne mreìce. 

GAZDOVAWE 

LOVI[TEM - [TETE 

[TETE NA AGROKULTURAMA 

[tete od divqih sviwa i poqskih glodara 

[tete od voluharica (strada i korenov 

sistem, naro~ito kod jabuka sa podlogom M9) 

Pored stabala i okolo je veliki broj rupa 

od voluharica u zemqi{tu 

Najboqa za{tita je za{titna ograda 

ukopana u tlo, gde se zec ne moè podvu- 

}i ispod we, i visine koju zec ne moè 

presko~iti, ra~unaju}i pri tome i visinu 

sne`nog pokriva~a. 

Mreìce od plastike i ì~anog pletiva 

Postoji veliki spektar preparata sa 

kojima se tretiraju stabla prskawem i 

premazivawem. Ze~evi ne vole mirise organskog 

porekla (mast sviwska, loj itd.). 

Kada je re~ o preparatima treba pomenti 

“Kunilent„, preparat na bazi ribqeg 

uqa. 

Najsigurnija je ipak mehani~ka za- 

{tita, posebno ako je zima jaka, a ujedno 

je i najeftinija. 

• Preporuka 

Preventivno slawe dopisa mesnim 

kancelarijama o saradwi u ciqu zajedni~ke 

za{tite korisnika lovi{ta i vlasnika 

odnosno korisnika zemqi{ta sa zasadima 

vo}a (i drugih vrsta zasada i imovine) 

kako bi se upoznali sa merama koje su 

du`ni sami da preduzmu kako bi za{titili 

zasade i imovinu. Preporuka stru~ne 

slu`be Lova~kog saveza Srbije je da se naro~ito 

~uvaju relevantni dokazi o kupqenoj 

hrani, vrsti, koli~ni i vremenu uno- 

{ewa hrane i broju preduzetih akcija za 

prihranu divqa~i, sa jasnim pregledom o 

koli~ini, vrsti i broju hranili{ta. 

U slu~aju da se {teta ve} dogodila, 

obavezno obezbedite ve{ta~ewe lovnih 

stru~waka i zoologa. 

Neboj{a A. Stojanovi} 

Najeftinija i najboqa za{tita 


Manifestacije 

AKTIVNOSTI U BARAJEVU 

Lovci iz Guncata dominirali na svim takmi~ewima 

Uorganizaciji Lova~kog udru- 

èwa “Mi}a Popovi}„, kod 

lova~kog doma i na streli- 

{tu “Lova~ka {uma„ u Barajevu, 

odràna su takmi~ewa 

lovaca u kuvawu srne}eg gula{a “Zlatni 

kotli}„ kao i u ga|awu glinenih golubova 

“Veterani„ i “Sekcije„ 

Kako pro{le tako i 12. maja ove godine, 

lovci LU “Mi}a Popovi}„ u Barajevu su 

organizovali takmi~ewe u ga|awu glinenih 

golubova za starije lovce, pa i one 

mla|e koji su prestali da se takmi~e. Ovaj 

trap turnir je nazvan “Veterani„. 

Uporedo je organizovano i takmi- 

~ewe lovaca po lova~kim sekcijama 

na{eg udruèwa, a taj deo je 

nazvan “Sekcije„. Da bi program 

bio kvalitetniji a samim tim i 

zanimqiviji i za lovce koje streqa{tvo 

mawe interesuje, organizovano 

je takmi~ewe u kuvawu srne}eg 

gula{a. Ova gula{ijada je 

nazvana “Zlatni kotli}„. 

GULA[IJADA 

Slika govori vi{e od re~i. 

Ve} u devet sati ispred lova~kog 

doma je bila zaloèna vatra na 16 

mesta, koliko je i bilo ekipa u 

takmi~ewu za “Zlatni kotli}„. 

Sitna prole}na ki{a nije 

smetala da se {iri miris gula- 

{a koji je stimulisao i muzi~are da pevaju 

lova~ke pesme ~ime je pozitivna atmosfera 

bila potpuna. 

Prili~no teàk zadatak je imala komisija 

za ocewivawe gula{a koja je bila 

u sastavu: Radman Kujovi}, predsednik 

Streqa~kog kluba “Barajevo„, Zoran 

Popovi}, predsednik Lova~kog saveza 

Srbije i Mi}a Jablanov, lovac. 

Nijanse su opredeqivale najboqi gula{ 

a medaqe za “Zlatni kotli}„ su osvojili: 

I mesto, ekipa LS Guncati u sastavu: 

Marko Milojkovi}, Milomir Nikoli} 

i Dragoslav Arnaut, II mesto, ekipa LS 

Beqina u sastavu: Slavi{a Milanovi}, 

Zoran Nenadovi} i Nikola Panti} i III 

mesto, ekipa LS Meqak u sastavu: Svetozar 

@ivani}, Dragan Jevti} i Mikica 

Veli~kovi}. 

STREQA^KA TAKMIÊWA 

Ne{to kasnije postalo je tesno i na 

streli{tu “Lova~ka {uma„ u Barajevu, 

gde je, {to veterana, a {to lovaca koji 

su branili boje svojih lova~kih sekcija, 

bilo preko 50 strelaca. Evo i rezultata: 

Pojedina~ni plasman “Veterani„: 

I mesto Dragan Jovanovi}, II mesto 

Bojan Stevanovi} i III mesto Zoran 

Prenti}. 

Ekipni plasman “Veterani„: 

I ekipa “Guncati„ , (u sastavu: Bojan 

Stevanovi}, Aleksandar Prenti} i Zoran 

Prenti}), II ekipa “Straàrija„,( 

u sastavu: Dragan Jovanovi}, Zoran Zlati} 

i Milomir Zlati}) 12/30, III ekipa 

“Veliki Borak„, (u sastavu: Zoran Petrovi}, 

Dragan Ninkovi} i Stefan 

Ninkovi}). 

Pojedina~ni plasman “Sekcije„: 

Slobodan Nikoli} (LS Guncati), Du- 

{an Nikoli} (LS Guncati), Milo{ Vasi} 

(LS Guncati), Goran Muni} (LS Bo- 

`darevac), Dragomir Ivankovi} (LS Bo- 

`darevac), Du{ko Ili} (LS Barajevo). 

Navedenih {est strelaca su ga|ali 

finalnu seriju od po 10 golubova (sa po 

jednim metkom). Slobodan Nikoli} je u 

kona~nom zbiru bio najboqi, dok je za 

bronzanu medaqu raspucavawem bio boqi 

Milo{ Vasi} od Gorana Muni}a. 

Ekipni plasman “Sekcije„: 

I mesto, LS “Guncati„, (u sastavu: 

Milo{ Vasi}, Slobodan Nikoli} i Du- 

{an Nikoli}), II mesto LS 

“Barajevo„, (u sastavu: Du{ko 

Ili}, Vladimir Petkovi}, 

Dragan Savi}), LS “Meqak„, (u 

sastavu: Dragan Jevti}, Radisav 

Petrovi} i Zoran Milin- 

~i}). 

Drugo i tre}e mesto su delile 

ekipe iz LS Barajevo i LS 

Meqak, a po{to ekipa Meqaka 

nije bila kompletna za raspucavawe 

to je i opredelilo redosled. 

Kraj ga|awa glinenih golubova 

je obeleèn takmi~ewem u 

fer pleju koje se odvija po sistemu 

metak-golub, pa ko proma{i 

ispada iz daqeg takmi~ewa, 

a ko ostane do kraja bez 

proma{aja, on je pobednik. Najuspe{niji 

je bio Milo{ Vasi} 

iz LS Guncati. 

Po zavr{etku takmi~ewa okupqene 

lovce je pozdravio predsednik LU “Mi- 

}a Popovi}„ Slobodan Nikoli} istakav{i 

da je ovo prva gula{ijada, te da 

o~ekuje da }e to biti jedno od tradicionalnih 

okupqawa lovaca. Potom je zamolio 

predsednika LSS Zorana Popovi}a 

da uru~i diplome i medaqe najuspe- 

{nijim takmi~arima. Uz raspevane muzi~are 

i raspoloène lovce druèwe je 

trajalo do duboko u no}. 

Du{ko Ili} 

REAGOVAWA 

A I C E B 

RD 306 PEILLON NORD F 

– 69220 BELLEVILLE 

CHRISTIAN GUNTHER President 

Odgovor „Epawel 

breton kluba Srbije“, 

na pismo od 15.04.2013. 

Po{tovani gospodine predsedni~e, 

Po{to smo dobili Va{e pismo, koje ste poslali 

15.04.2013. god., nalazimo za shodno da Vam 

odgovorimo i da Vam traìmo odre|ena razja- 

{wewa oko wega. 

Naime, Vi ste naveli da mi kao organizatori 

nismo pozvali sve reprezentacije da u~estvuju na 

pomenutom Svetskom prvenstvu, {to u najbla- 

èm slu~aju nije ta~no, jer smo mi izvr{ili pozivawe 

putem E-maila dana 11.01.2013. god, koji 

ste i Vi dobili i tu smo Vas obavestili i gde }e 

biti odràno pomenuto prvenstvo. 

Svim reprezentacijama smo poslali prijavu 

za takmi~ewe, koju ste Vi osmislili, tako da mi 

nismo uticali na wen izgled. Reprezentacije koje 

su se prijavqivale su same unosile podatke za 

svoje pse u Va{im prijavama, a mi smo ih samo doslovno 

preveli u katalog takmi~ewa, tako da ne 

vidimo kakva je gre{ka u organizaciji. 

Tako|e Vas podse}am da ste Vi poslali sudijsku 

listu za celo Svetsko prvenstvo, koju mi i 

sada posedujemo. Tako|e Vas podse}amo da smo 

Vam poslali mejl u kojem smo Vas pitali da li 

}ete Vi poslati zamene za sudije na koji ste nam 

dali neodre|en odgovor. Organizator ni u jednom 

trenutku nije imao nameru da tu sudijsku listu 

mewa, ali Vi dobro znate da je dvojica sudija 

iz [panije i Belgije odustalo u zadwem trenutku. 

Organizatori Svetskog prvenstva, odnosno 

Epawel breton klub Srbije, nije preduzimao ni 

jednu radwu, a da sa wom niste bili upoznati Vi, 

kao Predsednik Svetskog epawel breton kluba, 

jer ste pre `rebawa parova, koje ste uzgred vodili 

Vi, Marise Baudet i \uzepe Molinari iz 

Poqske, dogovorili da pomenute sudije koje se 

nisu pojavile na Svetskom prvenstvu budu zamewene 

sa sudijama iz zemqe doma}ina. 

Podse}am Vas da je izvla~ewe parova, odnosno 

sastava sudijskog ìrija i izbor terena, vr- 

{en pod Va{im predsedavawem ìrijem, a da su 

u sastavu ìrija bili g-din \uzepe Molinari i 

g-|a Maris Baudet. Ona je ~ak sama izdiktirala 

tehni~kom osobqu sastav baterija po parovima, 

zatim sastav sudijskog ìrija i raspored baterija 

po terenima, tako da nas sada stvarno ~ude 

ovakve izjave u Va{em pismu. 

[to se ti~e obnove registracija u Svetskom 

epawel breton klubu, organizatori nisu mogli 

da imaju nikakav uvid koja je dràva obnovila 

registraciju, a koja ne, ali znamo da ste Vi bili 

u dogovoru sa nekoliko predstavnika reprezentacija 

da obnovu registracije urade kod Vas na 

Svetskom prvenstvu, tako da je i Epawel breton 

klub Srbije obnovu svoje registracije uradio na 

samom Svetskom prvenstvu. 

[to se ti~e ocewivawa pasa u eksterijeru, 

pse je ocewivao sudijski ìri koji ste Ve sastavili 

i u kojem ste u~estvovali Vi, kao predsednik 

ìrija, zatim gospodin Paskvaleti, Predsednik 

Italijanskog Epawel breton kluba i Gospodin 

Ivan Ili}, Sekretar Epawel breton 

kluba Srbije. Pouzdano znamo da je gospodin 

Paskvaleti pregledao sve eksterijerno radne 

kwiìce od privedenih pasa, a da steVi kao 

predsednik ìrija imali kod sebe katalog takmi~ewa, 

pa je tako trebalo i da prozovete i sve 

rezerve koje su bile u katalogu takmi~ewa i da 

ih ocenite u eksterijeru. Organizator za to ne 

moè snositi nikakvu odgovornost, a posebno 

Reprezentacija Srbije, ~iji je pas Iglo bio na 

licu mesta, ali ga Vi niste prozvali. Iako smawewe 

bodova za psa Iglo ne mewa kona~ni redosled 

reprezentacija, mi{qewa smo da je Reprezentacija 

Srbije nepravedno o{te}ena za bodove 

koje ste oduzeli posle 25 dana od odràvawa 

Svetskog prvenstva. 

[to se ti~e navoda u kojem pi{ete da je jedan 

od sudija iz Srbije sudio psu koji je wegovo vlasni{tvo 

ili vlasni{tvo wegovog ~lana porodice, 

obave{tavamo Vas da ste u zabludi, jer pomenuti 

pas Mir od Po{tara, kat. broj 31 sa jr. brojem 

712171, vlasni{tvo je g-dina Markovi} Dragana 

iz Topole, {to moète i naknadno proveriti 

i u Kinolo{kom Savezu Srbije. 

Molimo Vas da nam posle svih ovih navoda 

objasnite {ta zna~i da Vi nama zabrawujete odr- 

àvawe bilo kakvog skupa pod pokroviteqstvom 

AICEB kada mi i nismo traìli nikakvu organizaciju 

u narednom periodu, niti smo mi bilo 

~ime o{tetili ijednog takmi~ara, niti ugled 

Svetskog epawel breton kluba. 

Svi problemi, ako ih je bilo, trebalo je da 

budu raspravqeni na samom Svetskom prvenstvu, 

a ne 25 dana posle odràvawa takmi~ewa. 

Ako je bilo napravilnosti, Vi ste trebali 

da reagujete, a ne da to radite naknadno preko 

Va{eg sajta, gde ste postavili ovo pismo i wime 

ste na~inili neprocewivu {tetu Epawel 

breton klubu Srbije, jer se ono koristi u vrlo 

pogre{nim i negativnim konotacijama. Zato 

Vas molimo da objavite istinite navode i jo{ 

jednom ~estitate Epawel breton klubu Srbije 

na organizaciji Svetskog prvenstva i Reprezentaciji 

Srbije na osvojenom prvom mestu a ne 

da stvarate konfuznu situaciju u medijima u 

Srbiji. 

U nadi da }ete pravilno shvatiti ovo pismo 

i dobro prou~iti navode iz wega, puno Vas pozdravqamo. 

U Natalincima, 

15.05.2013. Upravni odbor 

Epawel breton kluba Srbije. 

Dragan Mitrovi} pred. 

IN MEMORIAM 

FILIPOVI] 

DRAGAN SVILA / 

1975-2013 

Posledwi pozdrav na- 

{em drugu , prijatequ i velikom 

lovcu, qubitequ 

prirode i divqa~i Filipovi} 

Draganu-Svilu. Ro|en je 

29.07.1975. godine u Loznici 

a preminuo 07. 03. 2013. 

Lova~ko udruèwe, wegovim 

preranim odlaskom 

izgubilo je jednog pre svega 

dobrog ~oveka a {to se 

ti~e wegovih lova~kih aktivnosti 

o tome se mogu napisati 

samo re~i hvale. 

Bio je aktivan na svim poqima 

vezanim za unapre|ewe 

stawa u lovi{tu i na 

~uvawu i gajewu divqa~i, 

izgradwi i odràvawu hranilica. 

Pre svega voleo je 

divqa~ i prirodu a najvi- 

{e je ~uvao i voleo wegovu 

,,oazu u L. [oru„. 

Bio je dobar drug, prijateq 

i lovac i kao takav 

uvek }e nam ostati u se}awu. 

Tvoje Lova~ko 

udruèwe ,,Gu~evo„ 

TAIP SELIMOVI] 

12. 09. 1937– 04. 04. 2013. 

Napustio nas je dugogodi- 

{wi ~lan na{eg lova~kog 

udruèwa, uzoran lovac i 

dobar ~ovek. 

Posledwi pozdrav Taipu 

Selimovi}u od lova~kih 

drugova. Pamti}emo ga kao 

dobrog prijateqa i lovca. 

Lovci lova~kog 

udruèwa “Jelen„ Tutin 



31

STARA PLANINA 

Miodrag Man~i} 

Reportaà 

Od Beograda do Pirota ima 310 

kilometara. Ta razdaqina se 

prelazi za oko 4 sata. Krenuli 

smo na put ranom zorom. 240 

kilometara do Ni{a su brzo 

pro{la, a onda Si}eva~ka klisura. Interesantna, 

prelepa, sa desne strane Suva 

planina sa leve Svrqi{ke planine, visoko 

uzdignute litice sa obe strane puta.U 

dnu kawona stisnuta me|u tim liticama 

Ni{ava vijuga, peni se, pravi bukove, tra- 

ì sebi put kroz kamene gromade. Brzo 

stièmo do Pirota. Javqamo se u Lova~ko 

udruèwe “Poni{avqe„, pravimo planove 

za naredne dane. Aleksa (predsednik 

skup{tine LU) i Qubi{a (upravnik lovi{ta) 

predlaù destinacije, pri~aju nam 

naduga~ko {ta je to {to treba da vidimo, 

{ta zasigurno treba da snimimo kamerom 

i fotoaparatom. Znamo da boqe vodi~e 

ne}emo na}i. Mala {etwa Pirotom, i neizbe`na 

poseta poslasti~arnici “Pelivan„ 

u Tijabari (deo Pirota), a zatim nastavqamo 

put kroz ìvopisne predele izme|u 

Stare planine i Vidli~a. Prolazimo 

kroz nekoliko sela. Stajemo u selu Jelovica. 

Malo planinsko seoce kroz koje 

proti~e istoimena re~ica, ra{trkane kamene 

ku}e, a planinski visovi i visoke jele 

smestile se oko seoceta. Fotografi- 

{emo sve oko nas, qude, ku}e, ovce koje pasu 

tu pored nas, sve nam je intresantno. 

Me{tani nas radoznalo zagledaju ni{ta 

ne pitaju. Raspitujem se za 

[iroke luke, predeo ispod 

Koprena jednog od vrhova 

Stare planine. [umskim putem 

kroz visoku bukovu {umu 

stièmo za dvadesetak 

minuta. Na {irokoj livadi 

ispod samog Koprena nalazi 

se ku}a “Srbija{uma„. Velika 

prostrana ku}a na sprat 

prosto nestvarno deluje u velikoj 

{umi. Na vratima nas 

do~ekuje ~uvar, doma}in ku- 

}e. Qubazan, predusretqiv, 

gor{tak koji dobar deo godine 

provodi u planini. Ovde u 

planini nema telefona, a mobilni nema 

domet, neko je dolazio da mu donese hleb i 

namirnice za nekoliko dana i obvestio ga 

je o na{em dolasku. Sme{tamo se u dvokrevetne 

sobe, lepe, velike, prostrane i 

~iste. Na{ doma}in Du{an, ponudio se da 

nam ne{to spremi za ru~ak. Vadimo iz kola 

provijant, a Du{an se odmah baca na 

spremawe. Posle ru~ka Du{an se nudi da 

nas odvede u planinu do drvose~a. îni se 

da sve u planini odjekuje od wihovih motornih 

testera. Bosanci na privremenom 

radu stiù svakog prole}a sa svojim malim 

kowi}ima, obaraju stabla sve do jeseni, 

a onda ku}i sve do prole}a. Pewemo se 

uzbrdo kroz {umu, sre}emo natovarene kowe, 

idu, sami znaju put i gde tamo dole treba 

da se istovari wihov teret. Stièmo 

zadihani do drvose~a, a oni iznena|eni 

prestaju sa radom da nas osmotre i ispitaju 

{ta mi to ovde traìmo. Du{an ide ispred 

nas, predstavqa nas, kaè da smo stigli 

iz Beograda i da }emo nekoliko dana 

tu da boravimo i da ne{to fotografi{emo. 

Odmor im je kratko trajao, pale svoje 

velike motorne testere, ve{to rukuju wima 

i velika bukova stabla po~e{e da padaju 

svuda oko nas. Gledamo zadivqeni zaboravqamo 

na na{e fotoaparate, a drvose- 

~e, kao da ih niko ne gleda, “krajcuju„ oborena 

stabla, seku ih na metar, drugi ih tovare 

na kowe koji sami znaju gde im je staza 

i odlaze dole do {umskog puta. 

Ustajemo rano u cik zore, sunce se jo{ 

nije pojavilo verovatno }e se pojaviti 

tamo oko devet-deset sati kada bude iznad 

planinskih vrhova. Iako je avgust, jutra 

su sveà, a magla pritiska obli`we vrhove. 

Stiù Aleksa i Qubi{a, Du{an 

kuva kafu, ispijamo je, gledamo kroz prozor 

i uìvamo u jutru. Sme{tamo se u 

Aleksin veliki konforni xip, GPS nam 

svakog trenutka pokazuje nadmorsku visinu, 

a lovci naravno znaju svaku stazu i bogazu. 

Prva destinacija nam je nekoliko 

vodopada. Prolazimo kroz selo Dojkinci. 

Nekada je u ovom selu postojala zadruga 

u kojoj se pravio ~uveni pirotski ka~kavaq 

koji se ~ak i izvozio. Sada nema 

dovoqno stoke, nema mleka pa su zatvorili 

zadrugu. Aleksa zastaje ispred prodavnice, 

pozdravqa se sa nekim starijim qudima 

pa nastavqamo daqe. Na kraju sela 

prazna karaula. Nalazi se na 900 metara 

nadmorske visine. Kaù da tu ponekad 

prespavaju planinari u pohodu na okolne 

planinske vrhove, razgledamo, pa kre}emo 

daqe uz Dojkina~ku reku. Vodopad Tupavica 

nalazi se nekoliko kilometara 

od sela. Kre}emo starim zemqanim putem 

koji je vojska prokr~ila za grani~ne jedinice. 

Vidimo vrh vodopada, skidamo obu- 

}u, zavr}emo nogavice i prelazimo na 

drugu stranu reke. Kr~imo put kroz {umu 

i paprat. Vodopad je na re~ici koja se 

uliva u Dojkina~ku reku. Zasigurno ovo 

je jedan od najlep{ih vodopada 

u Srbiji. Snimamo, fotografi{emo, 

uìvamo u svakom 

slapu koji Tupavica pravi, a 

ona tu svoju rasko{nu lepotu 

ne nudi svakom, samo onima koji 

se zapute, prevale neki put, 

da se malo nape{a~e, da se pomu~e 

i da imaju veliku èqu da 

je vide. Mi smo naravno zadovoqni 

{to smo retki posetioci 

ove lepote. Te{ko se odvajamo 

od ovog draguqa prirode. 

Kre}emo da obi|emo jo{ jedan 

vodopad, ovog puta na samoj 

Dojkina~koj reci. 

REPORTA@A 

Do slede}eg vodopada na Dojkina~koj 

reci, Draganov vir, treba pre}i jo{ 

tri-~etiri kilometra, put delimi~no 

o{te}en pa Aleksa ima dosta muke da 

wegova Tojota izbegne sve zamke na putu. 

Stièmo do neke livade, prolazimo 

kroz tro{nu polomqenu tarabu, idemo 

kroz veliko {ibqe, zaraslu livadu. Trudimo 

se da izbegnemo trwe da ne pocepamo 

ode}u i ve} nakon stotinak metara 

dolazimo do vodopada. Vodopad jedva da 

je visok sedam, osam metara, ali koli~ina 

vode koja pada je veli~anstvena. Veliki 

huk vode koja pada u malo jezerce na 

dnu, bistra voda, sveìna koja nas okru- 

ùje i kapi vode koje lebde u vazduhu i 

prave malu dugu. Pravimo odmor, uìvamo 

i spremamo se za Arbiwe. 

Idemo kolima jo{ nekoliko kilometara, 

nailazimo na prepreku, voda je odnela 

mosti}, sam put je te{ko 

o{te}en od nekog nevremena, 

a onda nastavqamo pe- 

{ice. Na livadama rasuto 

planinsko cve}e, {arenilo 

boja i mirisa. Ne prepoznajem 

cve}e, ali uìvam u planinskom 

pejsaù. Rado bih 

se izvalio na livadi i upijao 

mirise koji se {ire. Sa 

ove visine vide se obli`wi 

vrhovi, “Tri ~uke„, “Bratkova 

strana„, “Kopren„. Arbiwe 

je strogi prirodni rezervat 

“Smr~e„ koji obuhvata 

autohtonu {umsku zajednicu 

visoko planinske smr- 

~e. Najo~uvanije i najlep{e 

smr~eve {ume na Staroj 

planini, a kaù i Srbiji. 

[uma od devet hektara, stara 

kaù dvestapedeset-trista godina. Predeo 

Arbiwa danas je za{ti}en zakonom. Na 

oko sat ipo pe{a~ewa od Arbiwa, nalazi 

se mesto Ponor, nazvan po istoimenoj re- 

~ici koja tu ponire, i koja ponovo izvire 

petnaestak kilometara daqe, kod sela Dojkinci. 

Ograni~eni vremenom ovog puta nismo 

stigli do Ponora, sigurno }emo jednom 

i ovo obi}i. Mrak pada i mi moramo da se 

vratimo. 

Narednog jutra planiramo da obi|emo 

Rosomo~ko grlo, Pe}insku crkvu u selu 

Rsovci i Vladikine Plo~e. Ovog puta 

idemo Ladom nivom lova~kog udruèwa, 

nekako se utrpavamo, tesno, guramo se, 

pri svakom truckawu Mladen mi uvaquje 

lakat, ja guram wegovu ruku, ali on nastavqa 

po starom. Qubi{a ve{to vozi 

ovim putevima i stalno zapitkuje da li 

imamo mesta. Mi onako zgu`vani pozadi, 

ima nas trojica, odgovaramo imamo, imamo. 

]utim, {ta da radim. Stièmo do 

sela Slaviwa, a onda jedno kilometar 

pe{ke. Aleksa ide napred. On jedini zna 

gde je ova fascinantna klisura koju je 

napravila Rosomo~ka reka, pritoka Viso~ice, 

koja se nalazi izme|u sela Rosomo~ 

i sela Slaviwa, na ju`nom delu Stare 

planine. Za ovu klisuru su karakteristi~ni 

mali lonci tj. virovi, koji 

ovu o~aravaju}u klisuru prikazuju u 

svom najlep{em izdawu. Prolaz kroz 

ovu klisuru mogu} je samo kroz reku i to 

u letwim mesecima, kada reka ima najmawe 

vode. Nemamo puno vremena i nastavqamo 

do sela Rsovci, prelazimo Viso- 

~icu Ladom nivom, voda skoro do vrata. 

Aleksi} Zoran, predsednik LU, prirodwak i vrsni poznavalac 

Stare planine i Qubi{a, upravnik lovi{ta 

Dièmo noge u kolima, kao to }e da nas 

spasi da ne ukvasimo noge. Qubi{a vi~e 

ne}e voda u staru ladu, ali {to je sigurno 

sigurno. Trucka Lada, stewe, krcka, 

bori se sa Viso~icom i izlazi kao pobednik. 

Do pe}inske crkve ima oko kilometar. 

Do male pe}ine sme{tene iznad 

Viso~ice vodi vijugava stazica. Crkva 

Petra i Pavla ili Pe}inska crkva 

iz XIII veka. U pe}inu moè da stane ne 

vi{e od tridesetak qudi. Na isto~noj 

strani pe}ine sme{ten je oltar sa ikonama, 

a na severnoj strani, na steni, 

oslikana je jedinstvena freska na kojoj 

je prikazan “}elavi Bogomladenac 

Isus„. Palimo sve}e, slikamo se u crkvi 

i ispred we. Tamo preko puta reke, na 

grobqu, vidi se zakonom za{ti}en veliki 

crni bor, star nekoliko vekova. Nadvio 

se ìvi gorostas nad celim grobqem 

kao da pravi hladovinu onima dole, kao 

simbol ìvota i smrti. 

Vra}amo se na puteqak, jedan po jedan 

idemo na Vladikine plo~e koje se nalaze 

na 2,5 kilometra od sela Rsovci ka selu 

Pakle{tica. Svaki ~as stajemo, velika 

vru}ina. Puteqak se suàva u malu stazicu. 

Pewemo se, a usijane stene oko nas 

greju kao pe}. Ono malo trave potpuno se 

osu{ilo i sprìlo od velike su{e, ki- 

{a mesecima nije pala. Nepristupa~ne 

ali izuzetno atraktivne Vladikine plo- 

~e, sa visinom od 250 m i gotovo vertikalnim 

liticama sa obe strane reke, zasluùju 

strah i po{tovawe. Dole u dnu 

kawona vijuga Viso~ica, ko zna kada je napravila 

svoj put, da nas zadivi i ostavi 

bez daha. Visoko iznad 

reke, na visini od oko 

100 m, preko puta vidimo 

portal velike pe}ine. 

Ovaj pe}inski sistem interesantan 

je i po ostacima 

kostiju koji ukazuje 

da je nekad ovde boravio 

pe}inski ~ovek. Legenda 

kaè da su seqaci da bi 

ukazali ~ast i po{tovawe 

vladiki, a kako nije 

bilo puta, poneli ga u 

nosiqci do sela. Mala 

uzana staza, a dosta seqaka, 

nije bilo mesta za sve. 

Seqani ispu{taju vladiku, 

a on pade pravo niz 

litice klanca i zavr{i 

tamo dole u reci. Ne zna 

se ko je nosio vladiku, seqani 

iz Pakle{tice ili Rsovaca. U svakom 

slu~aju, tako ovaj ~uveni kawon dobi 

ime. Sa vrha iznad klisure vide se skoro 

svi vi{i vrhovi Stare planine. 

Stara planina je idealno mesto za sve 

koji vole ~istu i netaknutu prirodu, za 

sve koji èle da otkriju ne{to novo, za 

sve koji poèle malo ili malo vi{e 

avanture u otkrivawu lepotice isto~ne 

Srbije. 

êsto i rado se vra}am na ovu planinsku 

lepoticu, naravno uvek sa lovcima i 

uz wihovu nezamenqivu podr{ku. Ako i 

vi èlite da doìvite ne{to novo i vidite 

izuzetne prirodne lepote, zasigurno 

Lova~ko udruèwe “Poni{avqe„ iz 

Pirota }e vam pomo}i. 


Edukacija 

SARADWA SA 

VETERINARSKIM FAKULTETOM 

Prakti~na nastava u prirodi 

Uzgoj i nega lovne divqa~i 

Lova~ki savez Srbije uspe{ no sara|uje 

sa Katedrom za zoologiju na Fakultetu 

veterinarske medicine u Beogradu, gde na 

predmetu uzgoj i nega lovne divqa~i, 

prakti~nu nastavu i obuku studenata obavqaju 

radnici stru~ne slu`be Lova~kog 

saveza Srbije. Prema dosada{wim iskustvima 

ovako savremen pristup u nastavi, 

koji podrazumeva i ukqu~ivawe ostalih 

kompetentnih stru~waka i profesionalno 

iskusnih qudi u lovstvu je dao svoje rezultate. 

Na ovaj na~in se postiè daleko 

potpunije razumevawe gradiva i sagledavawe 

problematike koju lovstvo sa sobom 

nosi, a tu je i podsticaj da se kroz neposredni 

kontakt sa prirodom i lovi{tem 

podstakne interesovawe studenata. 

Upoznavawe sa lovi{tem 

Studenti su upoznati sa intenzivnim 

lovi{tima, gde se divqa~ gaji na ogra|enim 

povr{inama u “Karaku{i„, sa proizvodwom 

i uno{ewem fazanske divqa- 

Obilazak lovi{ta u Lazarevcu: 

Re~ o gazdovawu „iz prve ruke“ 

od Gorana, upravnika lovi{ta 

Srda~an prijem u sekciji Azawa: Studenti posle zavr{enih predavawa 

Lovi{te Karaku{a: Studenti na prakti~noj nastavi 

~i u fazanerijama “Karaku{a„ i “Ub„, a 

tako|e i sa gazdovawem u lovi{tima koja 

su posebno interesantna kao primer i 

uzorak lovi{ta u Srbiji. Tom prilikom, 

uz veliku pa`wu, pomo} i angaòvawe 

doma}ina, obavqen je obilazak lovi{ta 

u Lazarevcu, Smederevskoj Palanci 

– sekciji Azawa i Drugovcu. 

Stru~ne slu`be angaòvane na terenu, 

upravnici lovi{ta i lovo~uvari su tako|e 

dali veliki doprinos u nastavi, tako 

{to su izvorne stani{ne prilike, kao 

i stawe fondova divqa~i, probleme u za- 

{titi i naru{avawu uslova ìvotne sredine 

neposredno prenosili studentima. 

Slu{ajte pa`qivo 

Profesori veterinarskog fakulteta, 

dr Zoran Stanimirovi} i dr Ninoslav 

\eli} protagonisti su ovakvog 

pristupa u nastavi, ne retko imaju za uzre~icu: 

“Ovo ne moète da pro~itate i 

na|ete u uxbenicima, kwigama ili na 

internetu, zato slu{ajte pa`qivo.„ 

Posebna zasluga za uspeh ovako organizovanih 

predavawa pripada svakako i 

studentima, koji svojim interesovawem 

i nizom pitawa potvr|uju da }e se neko 

od wih jednog dana profesionalno baviti 

lovom kao zanimawem. Ako i ne bude 

tako, svakako }e doprineti op{toj kulturi 

akademaca. Spona studenata, lova~kih 

udruèwa i lovaca su i sami studenti 

lovci, organizovani u Lova~kom 

udruèwu “Veterinar„, koje uspe{no radi 

u okviru veterinarskog fakulteta. 

GAZDOVAWE LOVI[TEM 

Planskim gazdovawem do trofeja 

CIQ LOVNI TURIZAM 

Da je plansko gazdovawe, uz stru~no sprovo|ewe 

selekcije i mera za{tite, najvaàniji recept za uspeh, 

niz godina unazad dokazuju ~lanovi Lova~kog udruèwa 

“Ti}a Miovanovi}„ iz Vaqevske Kamenice. I ove, kao i 

prethodnih godina wihovo Lovi{te “Jelina breza„ ima 

{ta da ponudi u komercijalnom lovu srnda}a. 

Pre po~etka sezone lova mi smo znali {ta imamo, 

odnosno ~ime raspolaèmo u lovi{tu i {ta moèmo 

ponuditi u lovnom turizmu– kaè predsednik 

kameni~kih lovaca 

Dragomir Simi}. Po 

broju ~lanova, mi 

nismo veliko 

lova~ko udruèwe, 

a uz ~lanarinu 

lovaca kao najve}i 

izvor prihoda, 

shvatili smo da bez 

dodatnih sredstava 

te{ko moèmo da 

fukcioni{emo u 

skladu sa vaè}im 

propisima. Kao i 

prethodnih godina i 

ove godine ugostili 

smo “staru 

klijentelu„, koja je 

bila zadovoqna 

onim {to smo im 

ponudili – 

nastavqa Simi}. 

Od po~eka sezone 

lova srnda}a, u 

komercijalnom lovu 

odstreqeno je sedam 

grla, ~etiri u 

medaqi, od toga dva 

trofeja u “zlatu„ i 

dva u “bronzi„. 

Pozneti lovac 

Vidoje Vuji} nakon 

zavr{enog lova 

Trofejno najja~eg srnda}a /134,52 CIC poena/, odstrelio 

je g-din Vidoje Vuji}, dugogodi{wi gost na{eg lovi{ta, 

koji je istovremeno i na{ redovni ~lan, koji ne koristi 

pogodnosti ~lanstva u smislu refundirawa vrednosti 

trofeja. O~ekujemo da do kraja sezone lova ispunimo 

plan odstrela, rezultatima mo`da i boqim nego na 

po~etku sezone. Najve}i deo sredstva ostvarenih u 

komercijalnom odstrelu, koristimo za nabavku 

“deficitarne„ divqa~i. Pored nabavke fazana, u planu 

za ovu godinu je i nabavka ìvog zeca – zavr{ava 

predsednik Simi}. 

[ta se godi{wim planom isplanira, to se na terenu i 

sprovede, ~esto i u ve}em obimu nego planiranom. 

Poslednih godina poseban akcenat stavqamo na ure|ewe 

stani{ta i objekata u lovi{tu i za{titu divqa~i, {to 

nam se nesumwivo iz godine u godinu vra}a kroz dobre 

rezultate. Trudimo se da odràvamo i unapre|ujemo 

saradwu sa susednim lovi{tima i wihovim slu`bama – 

kaè lovo~uvar Milan Tadi}. 

PISMA ÎTALACA 

Zovem se Gruja Morovi} i dolazim iz malog mesta 

u Vojvodini, Mol. ^lan sam lova~kog dru- 

{tva “Panonija„ iz Mola. Moje pitawe je dosta 

jednostavno. Na osnovu pro~itanog lista “Vojvo- 

|anski glasnik„ i ranijih tekstova koji su pisani 

na internet stranicama LSS, stekao sam zakqu~ak 

da u dogledno vreme, ako se nastavi 

ovakav trend sa razbijawem LSS-a, do}i }emo u 

situaciju da }e nam biti potrebna posebna dozvola 

za odlazak u lov u centralnoj Srbiji, ili 

“nedaj Boè„ paso{, sa posebnom naznakom da se 

odobrava odlazak u centralnu Srbiju u lov. Ne 

mogu da razumem ~iji su to interesi, osim ako u 

pozadini ne stoji “manipulacija„ od strane vode}ih 

qudi, kako u LSV tako i u LSS i nepo- 

{tovawu kako Statuta LSV tako i LSS, u odnosu 

dve organizacije, koje deluju i brinu se kako 

za dru{tva i ~lanove LSV, tako i za one 

koji su ~lanovi LSS. Izme|u ostalog se navodi 

u Statutu LSV, u ~lanu 12, stav 1,2 i 3 tre}i 

~lan statuta, koji je “dvosmislen„ i verovatno 

namerno je “dodat„ u Statut da bi se ~lanovima 

dala neka proizvoqna mogu}nost “izbora”, 

samo ne znamo ~ega i gde to vodi. Da li to vodi 

otcepqewu dru{tava od LSS ili otcepqewu 

LSV od LSS Na osnovu pro~itanih zakqu- 

~aka na skup{tini LSV je re~eno da LSV ne èli 

da se iz~lani iz LSS, {to po tuma~ewu ne 

bi bilo korektno jer se odmah traì da se ne 

u~estvuje na skup{tini LSS, to se traì i od 

dru{tava ~lanova LSS i LSV. 

Me|utim, mi u dru{tvima nismo imali skup- 

{tinske odluke o ne u~estvovawu na skup{tini 

LSS, ve} su te odluke doneli upravni odbori 

ili predsednici dru{tava. Da zakqu~im, razbijawem 

LSS posti}i }e se samo jedan ciq, a to 

je razbijawe Srbije, {to je ve} uradila LSV i 

cepawe Srpskih nacionalnih interesa u Srbiji 

i manipulacija pojedinih predsednika i dru{tava 

u Vojvodini, da bi se {to vi{e oslabila Srbija 

i srpske institucije. 

Ja sam bio ~lan i Lova~kog saveza [vedske, kao 

individualni lovac u [vedskoj i dobro bi bilo 

ako bi postojala mogu}nost u~lawewa pojedinaca 

u LSS, jer bi to bilo demokratsko pravo 

lovca na ~lanstvo u odnosu na dru{tvo, koje je 

danas ~lan LSV, a nije ~lan LSS, gde bih ja èleo 

da budem, a uskra}en sam za tu mogu}nost. 

Na ovu temu sigurno jo{ ima da se kaè dosta 

toga, ali ja sam samo na~eo santu leda od problema 

sa kojima se susre}e kako LSS tako i 

LSV, a da ne spomiwem jo{ i dru{tva koja su u 

najve}em problemu, kako u ~lanstvu, tako i u 

odràvawu dru{tva i opstanku dru{tava u celoj 

Srbiji. Vrlo rado bih èleo da se termin 

“Vojvodina„ koristi kao deo Severne Srbije i 

sve stavke koje su vezane na temu Srbija moraju 

da se mewaju u termin Severna, Centralna, Ju- 

`na, Isto~na itd. Srbija, da bi se za{titila 

kako prava lovaca, tako i dru{tava ~lanova 

LSV (tuma~i LSS). 

Nadam se da mojim izlagawem nisam doprineo 

da se povu~e jos ve}i jaz izme|u LSV i LSS, nego 

mi je ideja da se ti stavovi {to vi{e pribliè 

jedan drugom i na kraju prevazi|u, u interesu 

nas ~lanova dru{tava i u interesu dve 

vode}e organizacije lovaca u Srbiji. 

Puno pozdrava LSS i LSV i Dobar pogled 



35

IZ SVETA 

REAGOVAWA 

“ZELENA 

MATURA„ 

„ZELENA MATURA“ je popularni naziv 

za LOVA^KI ISPIT U NEMA^KOJ 

Radosavqevi} V. @ivko 

dipl. in`. {umarstva 

Nema~ka ima oko 350.000 registrovanih 

lovaca. 

Sam naziv “Zelena matura„ upu}uje na 

veliku ozbiqnost i zna~aj, koji lova~ki 

ispit ima u Nema~koj. 

Da gra|anin u Nema~koj postane lovac, 

odnosno poloì lova~ki ispit, put 

je dug i nimalo lagan, a jo{ mawe formalan. 

Procedura je propisana i savesno 

kontrolisana, a traje oko sedam meseci. 

Lice koje èli da postane lovac, odnosno 

da polaè lova~ki ispit, podnosi 

prijavu lova~kom udruèwu sa dokazom, 

da je platilo naknadu za kurs. Lova~ko 

udruèwe dostavqa spisak prijavqenih 

lica policiji, koja daje ili ne daje usmenu 

saglasnost za poha|awe kursa. 

Policija proveru obavqa za svako lice 

pre po~etka kursa, jer ono po zavr{enom 

kursu i poloènom lova~kom ispitu 

sti~e pravo na kupovinu lova~kog oru`ja 

(vi{e lova~kih karabina i sa~marica i 

dve kratke cevi) i dobijawe oru`nog lista, 

koji se izdaje u roku od dve nedeqe po 

nabavci oru`ja. 

Ukoliko neko lice sa spiska svojim 

pona{awem u svakodnevnom ìvotu i radu 

ne ispuwava propisane uslove i kriterijume 

(sklono agresivnosti i kriminalu, 

alkoholizmu i drogama, ili je pripadnik 

militantne i zabrawene organizacije) 

rukovodilac kursa mu diskretno 

saop{tava mi{qewe policije i zamoli 

ga, da dobrovoqno odustane od kursa. 

Kurs traje oko tri/~etiri meseca, 

predavawa se odràvaju u ve~erwim ~asovima 

– dva puta nedeqno po dva ~asa. 

Posebno se organizuje obuka rukovawa 

lova~kim oru`jem i ga|awe srnda}a na 

100m i glinenih golubova. Meta-silueta 

srnda}a se ga|a iz stoje}eg stava sa naslonom 

na lova~ki {tap. 

Lova~ki ispit se polaè u tri delasvaki 

dan jedan deo. 

Prvi deo: Kandidat polaè pismeni 

ispit daju}i odgovore na 90 pitawa i 

prolazi daqe, ako je ta~no odgovorio na 

najmawe 60 pitawa. 

Drugi deo: Kandidat ga|a metu – bo~nu 

siluetu srnda}a postavqenu na 100 m. 

Puca iz stoje}eg stava sa naslonom na 

lova~ki {tap, pet metaka, od kojih mora 

da osvoji najmawe 30 poena, od ukupno 50. 

Zatim puca 10 metaka na glinene golubove 

i mora da pogodi najmawe tri. 

Tre}i deo: Kandidat polaè usmeni 

deo ispita pred komisijom koja ima pet 

~lanova. Svaki ~lan komisije posebno 

postavqa po 15 pitawa iz pet oblasti: 

1. Divqe ìvotiwe i pridoda; 

2. Oru`je, municija sa prakti~nim 

rukovawem oru`jem*; 

3. Rase pasa; 

4. Tradicija, obi~aji lova i lovaca i 

5. Zakon o lovu. 

* Na svih 15 pitawa kanditat mora 

ta~no odgovoriti – u suprotnom ne}e poloìti 

lova~ki ispit, bez obzira na 

znawe iz preostale ~etiri oblasti. 

Kandidat koji poloì lova~ki ispit 

da bi dobio lova~ku dozvolu mora uplatiti 

osigurawe u slu~aju povrede tre}eg 

lica. 

Lova~ka dozvola se overava svake godine, 

po uplati osigurawa i lovne karte. 

Na kraju kada se ovo pro~ita jasno je 

za{to Nemci lova~ki ispit zovu “ZE- 

LENA MATURA„. 

Kolege lovci, ovako poloèn lova~ki 

ispit otvara put za ozbiqno i odgovorno 

bavqewe lovom, posebno za kori- 

{}ewe lova~kog oru`ja. 

Ste~eno znawe lovaca u Nema~koj na 

“Zelenoj maturi„ i znawe na{ih novope- 

~enih lovaca uporedite i komentari{ite 

sami drage kolege lovci Srbije. 

DOBAR POGLED! 

LOVA^KA 

KOMORA 

SRBIJE - 

NADZORNOM 

ODBORU - 

B E O G R A D 

Kneza Vi{eslava 2 

Radosavqevi} V. @ivko 

dipl. in`. {umarstva 

Obra}am se Naslovu, da na osnovu 

ovla{}ewa iz ~lana 37. stav 1. 

ta~ka 2 izvr{i kontrolu odluke o 

utvr|enoj naknadi za izdavawe licenci 

~lanovima Komore, koji 

obavqaju odre|ene poslove u lovstvu 

i ukaè na nezakonitost odluke 

Upravnog odbora Lova~ke komore 

Srbije (u daqwem tekstu, Komora) 

u delu po kojem se naknada za 

izdatu licencu pla}a svake godine, 

kako bi istu uskladio sa Zakonom 

o divqa~i i lovstvu. 

Upravni odbor Komore doneo je 

odluku o visini naknade, koja se 

pla}a za izdavawe licenci za obavqawe 

odre|enih poslova u lovstvu 

na osnovu ovla{}ewa iz ~lana 

32. stav 1. ta~ka 9. Statuta Komore 

~ija visina nije sporna. 

Nije sporan deo odluke, kojom je 

odre|ena visina naknade za licence, 

ve} deo odluke, da se naknada pla}a 

svake godine, {to je suprotno odredbi 

~lana 15. stav 4. Zakona o divqa- 

~i i lovstvu, koja glasi: “Licenca se 

izdaje na neodre|eno vreme„. 

Podse}am, da je Zakonom o divqa~i i 

lovstvu u ~lanu 9. stav.1 utvr|eno: 

“Radi ostvarivawa i za{tite prava i 

interesa lovnih radnika i unapre|ivawa 

lovstva u skladu sa odrìvim gazdovawem 

populacijama divqa~i, op{tim 

interesom i op{teprihva}enim me|unarodnim 

standardima u lovstvu osniva se 

Lova~ka komora (u daqem tekstu: Komora), 

kao profesionalna organizacija, sa 

pravima i obavezama utvr|enim ovim zakonom 

i statutom Komore„, i u ~lanu 1. 

Statuta Komore: 

“Radi ostvarivawa ciqeva u oblasti 

za{tite prava i interesa lovnih radnika 

i unapre|ivawa lovstva u skladu sa 

odrìvim gazdovawem populacijama divqa~i, 

op{tim interesom i op{teprihva}enim 

me|unarodnim standardima u 

lovstvu osniva se Lova~ka komora Srbije 

(u daqem tekstu: Komora), kao profesionalna 

i neprofitna organizacija, koja 

obavqa poslove iz svoje nadle`nosti 

na osnovu Zakona o divqa~i i lovstvu 

(„Slu`beni glasnik Republike Srbije„, 

broj 18/10, u daqem tekstu: Zakon) i Statuta, 

na teritoriji Republike Srbije„. 

U skladu sa ovim odredbama, o~igledno 

da poslenici Upravnog odbora Komore 

nisu {titili prava i interese ~lanova 

Komore-lovne radnike, kojima je 

zakonom nametnuta obaveza sticawa licence 

za obavqawe odre|enih poslova u 

lovstvu, naro~ito onih koji rade ili 

imaju mogu}nost da se zaposle u lovstvu. 

Polaze}i od ~iwenice da licencu moraju 

imati sva stru~na lica zaposlena u 

lovstvu, ali i od zarada, odnosno plata 

tih lica, koje su veoma ~esto ispod republi~kog 

proseka, pla}awe naknade za licencu 

svake godine nije mali udar na ionako 

wihovu nisku zaradu (platu), pa se 

zbog toga obra}am Nadzornom odboru 

Komore, da u ovom slu~aju interveni{e. 

Tako|e isti~em, da je po ovom pitawu 

izostala reakcija Predsednika Komore, 

koji u skladu sa ~lanom 28. stav 1. ta~ka 5. 

Statuta Komore mora reagovati u svakom 

slu~aju nepo{tovawa odredba zakona. 

I na kraju podse}am, da su Statutom 

Komore gra|ani-stru~na lica, koja nisu 

~lanovi Komore dovedena u neravnopravan 

poloàj odredbom, po kojoj licencu 

za obavqawe odre|enih poslova u lovstvu 

mogu sticati samo ~lanovi Komore, 

{to je suprotno odredbi ~lana 10. stav 

1. Zakona o divqa~i i lovstvu. 

U nadi brze rekcije Nadzornog odbora, 

da }e za{titi prava i interese ~lanova 

Komore DOBAR POGLED. 

28.02.2013. godine 

ZVERI BALKANA 

STRU^NA KWIGA ZA LOVCE, 

RADNIKE U LOVSTVU, UÊNIKE, 

STUDENTE I QUBITEQE 

DIVQIH @IVOTIWA 

U kwizi su detaqno opisane biolo{ke osobine, na~in ìvota, zna~aj, na~in 

lova i trofeji svih vrsta sisara svrstanih u zveri, koji stalno borave na 

podru~ju Balkana. 

Sve zveri opisane u kwizi prikazane su na fotografijama u boji. 

Kwiga je iza{la iz {tampe 2012. godine. 

Autori kwige su \ur|evi} Vlada i Radosavqevi} @ivko, diplomirani 

inèweri {umarstva. 

Izdava~ kwige je [umarska {kola Kraqevo i “Jel – Mil * [tamparija 

Baji}„ – â~ak. 

Format kwige – A5 , broj strana – 155, fotografije: u boji – 49, crno bele 

– 5 i karta areala vuka – . 

Tira`: 1.500 

Izvod iz recenzije: 

“Autori su zasluìli posebno 

priznawe jer su uloìli 

ne samo veliki trud i poznavawe 

problematike zveri, ve} 

su u kwigu uspe{no ukqu~ili 

doma}a i strana saznawa o 

ovoj problematici. Kwigom 

Zveri Balkana su veoma obogatili 

ina~e skromnu literaturu 

iz oblasti lovstva. 

Istina, o zverima opisanim 

u ovoj kwizi, pisano je 

mnogo, ali je sve uglavnom objavqivano 

pojedina~no i u velikim 

razmacima u lova~kim publikacijama 

(Lova~ke novine, 

Lovac, Lova~ka revija, Lorist, 

Trag, Trofej i sl.). 

Upravo zbog ovoga, kwiga Zveri Balkana je posebno zna~ajna, jer su na jednom 

mestu, u jednoj kwizi opisane sve zveri sa ovih prostora. 

Zbog svega ovoga, ja svesrdno preporu~ujem kwigu Zveri Balkana.„ 

RECENZENT: 

mr Sre}ko Vasovi}, 

dip. in`. {umarstva 

Kwigu moète poru~iti i detaqne informacije dobiti: 

na telefon: 063/255-653 ili e-mail: lovisrz@gmail.com 

Cena kwige je u prodaji 700 dinara 

- za studente i zaposlene na [umarskom fakultetu 600 dinara 

- za ~lanove LU “Mirko Lavadinovi}„ 500 dinara 



37

Streqa{tvo 

NOVA SEZONA U 

LOVNOM STREQA[TVU 

Po~ela KUP takmi~ewa na jugu 

Srbije pod pokroviteqstvom LSS 

Vladi~in Han i Pre{evo 

doma}ini prva dva kola 

U organizaciji LU “Jelen„ iz Vladi~inog 

Hana odràn je 1. KUP LSS u lovnom 

streqa{tvu, dok je doma}in 2. KUP-a 

LSS bilo LU “Fazan„ iz Pre{eva 

Prvo kolo KUP LSS je odràno 7. 

aprila 2013. godine u Vladi~inom Hanu u 

dve discipline (lova~ki karabin-meta 

srnda}a i sa~marica-glineni golubovi), a 

strelce je ugostilo LU “Jelen„ iz Vladi~inog 

Hana. Takmi~ewe je odràno na veoma 

lepom i pre svega bezbednom poligonu u dolini 

reke Morave. Iako je vreme bilo vrlo 

hladno i povremeno sa ki{om, odziv lovaca 

je bio sasvim dobar, o ~emu govori 

prisustvo preko 50 takmi~ara. 

Rezultati prvog kola 

Rezultati su slede}i: 

Lova~ki karabin, POJEDINA^NO: 

1. Maksimovi} Zoran iz LU “Dunav„- 

Grocka sa 17/20 krugova, 

2. An|elkovi} Dejan iz Leskovca sa 16/20 

krugova i 

3. \uri} Zoran iz LU “M.Trifunovi}„- 

Aleksandrovac sa 15/20+4 kruga. 

\uri} je u raspucavawu za 3. mesto pobedio 

Miqana Milo{evi}a iz Vladi~inog Hana. 

Disciplina trap, EKIPNO: 

1. LU “M.Trifunovi}„-Aleksandrovac u 

sastavu Stojadinovi} Igor, Radisavqevi} 

Zoran i \uri} Zoran (sa 40 golubova) 

2. LU “Dunav„ Grocka u sastavu Maksimovi} 

Zoran, Pan~i} Miodraf i Miladinovi} 

Goran (sa 35+3 golubova) i 

3. LU ,,Fazan„ Pre{evo -I.F.I. kom u sastavu 

Bajrami Faton,Cvetanovi} Vladica 

i Trajkovi} Sa{a (sa 35+2 golubova), 

U raspucavawu za drugo mesto pobedila 

ekipa LU “Dunav„ Grocka sa golubom 

vi{e. 

Disciplina trap, POJEDINA^NO: 

1. \uri} Zoran iz LU “M.Trifunovi}„– 

Aleksandrovac (sa 24+4 golubova) 

2. Bajrami Faton iz LU ,,Fazan„– Pre{evo 

(sa 24+3 golubova) 

3. Radisavqevi} Zoran iz LU “M.Trifunovi}„– 

Aleksandrovac (sa 24+2 golubova) 

Da sve pro|e u najboqem redu pobrinuli 

su se lovci lova~kog udruèwa “Jelen„ 

iz Vladi~inog Hana, na ~elu sa vo|om 

ekipe Miqanom Milo{evi}em. 

Rezultati drugog kola 

Drugo kolo KUP LSS je odràno 28. 

aprila 2013.godine u Pre{evu po toplom 

i sun~anom vremenu gde je doma}in biolo 

Lovno streqa{tvo pod pokroviteqstvom Lova~kog saveza Srbije 

zapo~elo je ovogodi{wu sezonu organizovawem Kup takmi~ewa. 

Filipovi} Sr|an 

iz LU ,,Fazan„ Pre{evo 

LU “Fazan„ iz Pre{eva. Takmi~ewe je 

odràno na TRAP poligonu koje se nalazi 

u selu Reqan, op{tina Pre{evo. Lice 

koje je vodilo takmi~arski program je 

predsednik Abazi Zeju{ iz LU doma}ina 

“Fazan” Pre{evo. 

Rezultati su slede}i: 

Lova~ki karabin, POJEDINA^NO: 

1. Pan~i} Miodrag iz LU “Dunav„- 

Grocka (sa 40/50 krugova) 

2. Lazarevi} Bratislav iz LU “Golub„ 

iz Bujanovca (sa 33/50 krugova) i 

3. An|elkovi} Dejan iz Leskovca (sa 

28/50 krugova). 

Disciplina trap, EKIPNO: 

1. LU “Fazan„-Vrawe “Gurmani„ u sastavu 

Aleksi} Milo{, Sto{i} Zoran i 

Stankovi} Bratislav (sa 36 golubova), 

2. LU ,,Fazan„ Pre{evo -I.F.I. kom u 

sastavu Cvetanovi} Vladica, Filipovi} 

Stanislav i Filipovi} Sr|an (sa 32 goluba) 

i 

3. LU ,,Fazan„ Pre{evo -STR GTI u 

sastavu Bajrami Faton, i Abdiu Agim i 

Abazi Zeju{ (sa 27 golubova). 

Disciplina trap, POJEDINA^NO: 

1. Miodrag Pan~i} iz LU “Dunav„- 

Grocka sa 27 golubova 

2. Vladica Cvetanovi} iz L.U. ,,Fazan„-Pre{evo 

sa 25 golubova 

3. Milo{ Aleksi} iz L.U. “Fazan„- 

Vrawe sa 24 golubova 

U disciplini TRAP pojedina~no u~estvovalo 

je 51 takmi~ara, u disciplini 

TRAP ekipno 5 ekipa i u disciplini NE- 

POKRETNA META SRNDA]A 16 takmi~ara. 

U~esnici su bili iz 8 lova~kih 

udruèwa. Lice koje je vodilo takmi~arski 

program je predsednik Abazi Zeju{ iz 

LU doma}ina “Fazan” iz Pre{eva. 

U KUP sistemu takmi~ewa u lovnom 

streqa{tvu LSS prijavqene su jo{ dve 

organizacije. 

LSS pres 

^LANOVI LOVA^KOG SAVEZA 

SRBIJE OSIGURANI 

Kolektivno osigurawe lovaca od posledica 

nesre}nog slu~aja – nezgode za lovnu 2013/2014. godinu 

Lova~ki savez Srbije je zakqu~io polisu kolektivnog osigurawa lovaca od posledica nesre}nog 

slu~aja – nezgode za period 01.04.2013. – 01.04.2014.godine kod osiguravaju}e ku}e »DDOR NOVI SAD« 

Novi Sad Filijala Zrewanin. 

Ovim osigurawem su pokriveni slede}i rizici: 

• smrt usled nezgode 

• trajni invaliditet kao posledica nesre}nog slu~aja (povreda u lovu). 

Osigurawem su obuhva}eni nesre}ni slu~ajevi koji zadese lovca samo za vreme bavqewa lova~kom 

delatno{}u (pri ~emu se pod lovom podrazumevaju sve aktivnosti lovaca u lovi{tu, po izdatoj dozvoli 

lova~kog udruèwa koje gazduje lovi{tem). 

Na bazi premije od 100,00 dinara godi{we po lovcu, zakqu~ena je polisa sa osiguranim sumama: 

• Smrt usled nezgode na 1.000.000,00 din 

• Trajni invaliditet na 2.000.000,00 din 

Naknada iz osigurawa ispla}uje se na osnovu ugovorene osigurane sume, u skladu sa zakqu~enim 

ugovorom, uslovima osigurawa i podnetom medicinskom dokumentacijom: 

U slu~aju povrede sa trajnim posledicama, osiguraniku se ispla}uje naknada srazmerna procentu 

utvr|enog trajnog invaliditeta od ugovorene osigurane sume za invaliditet. 

U slu~aju smrti usled nezgode korisniku osigurawa se ispla}uje osigurana suma za slu~aj smrti 

usled nezgode. 

Da bi se ostvarilo pravo na osigurawe, osim uplate, 

potrebno je da lova~ka udruèwa po{aqu u kancelariju 

Lova~kog saveza Srbije uredne spiskove sa upisanim JMBG lovaca. 

DDOR je Va{ poslovni partner koji pruà dodatnu sigurnost. 

Svim lovcima èlimo Dobar pogled, 

DDOR NOVI SAD 

Filijala Zrewanin 



39

www .e-lovac.rs - Lovacki Savez Srbije

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?