RYL DECEMBAR-1

ISSN 2406-2030

L

REFRESH YOUR LIFE

E - M A G A Z I N E

RYBROJ #111, DECEMBAR 2024.

NOVA GODINA,

NOVA PRIČA

DR SONJA RADOVIĆ JELOVAC, DIPL.ING.ARH

PHOTO: VLADIMIR POPOVIĆ

2

E-MAGAZIN RYL - REFRESH YOUR LIFE

3


4


5


6


7


8


9

OLD MILL BELGRADE


10

SKENIRAJ

laser centar

BUDITE

ZDRAVOLEPI

MEDICINSKI

LASERSKI

TRETMANI

VAŠE ZDRAVLJE JE NAŠ PRIORITET

JEDINSTVENA MEDICINSKA REŠENJA

ZA DERMATOLOŠKE I GINEKOLOŠKE

PROBLEME NA FOTONA LASERU

ESTETSKI

LASERSKI

TRETMANI

IZGLEDAJTE NAJBOLJE

SVAKOG DANA

EFIKASNA I JEDINSTVENA

REŠENJA ZA VAŠU LEPOTU

ANTI-AGING

REŠENJA

VRATITE MLADOST, SJAJ I JEDRINU VAŠEM LICU I

KOŽI, KAO I INTIMNOJ REGIJI UZ NAJSAVREMENIJE

INJEKTIBILILNE PROCEDURE I MATERJALE KOJI

BRIŠU GODINE.

U SINERGIJI, LASERSKE PROCEDURE I INJEKTIBILNE

METODE DAJU NAJBOLJE REZULTATE, A NAŠIM

INDIVIDUALNIM PRISTUPOM PRUŽAMO NAJBOLJE

REŠENJE ESTETSKE PROBLEMATIKE.

GINEKOLOGIJA - DERMATOLOGIJA GINEKOLOGIJA - DERMATOLOGIJA - ESTETIKA GINEKOLOGIJA - ESTETIKA

LASERSKI PRECIZNO -

VRATITE VREME, ZADRŽITE MLADOST!

+381 65 2503 222 Skenderbegova 1

poliklinika@abmedical.rs


11


12

UVODNIK

PHOTO: ANTON WELT


13

NOVA GODINA, NOVE

PRIČE

Dragi Deda Mraze, sve ove godine ja verujem

da postojiš. Sve ove godine, svakoga decembra,

vidim te kao krupnog i visokog muškarca

odevenog u crveno odelo kako jezdiš na

sankama i sa irvasima, dok nama verujućima

donosiš poklone, ispunjavaš želje. Koliko je to

lepo. Koliko je lep mit o tebi. I nije mi važno da

li si ruska ili američka verzija Deda Mraza, važno

je da postojiš u našim glavama i idejama

svakog decembra. A meni je 50 i još verujem

da ćeš mi ispuniti svaku želju o kojoj pričam i

koju snevam. Koliko je divna nada koju pružaš

i ti slatkiši koje deliš. Sve je nekako slađe sa

tobom i tako miriše na detinjstvo. A koje dete

ne voli detinjstvo, jer sve je igra. Danas u meni

ova velika žena sanja i dalje „velike“ stvari i

igra se.

Moje srce je „golemo“, moje oči su pune lepote,

moja duša je široka kao ruska stepa, moje

ideje su svemirske. Znači nešto „mnogo veliko“

mora da se desi. Nešto mnogo „važno“ je

tu pred vratima. Jer ovo vreme je stvoreno za

prave priče, priče koje su za ceo život. Puštam

da me vodi intuicija i nekako sam je osvestila i

po prvi put je osetim i vidim. Misli su mi jasne

kao oštrica mača. Nema greške. Svaka odluka

i priča je moja. Moja odgovornost.

Priče koje ću pričati u 2025. godini odnosiće

se na putovanja, pisanje, istraživanje, rad na

NVO BEST i organizovanju konferencija i projekata

za ranjive grupe: žene i decu. Humanost

i ljubav iznad svega. Moja sklonost ka civilnom

sektoru i humanitarni rad sa sličnima sebi je

izražena. Mislim da ću sa fenomenalnom ekipom

iz BEST-a, organizacijom koju smo osnovali

pred kraj 2023. godine, uspeti da ostvarim

te humane ciljeve. Business, empowerment

and sustainable transition – Poslovanje, osnaživanje

i održiva tranzicija. Sa ekpertima koji

su godinama radili u Srbiji i u svetu. Naše malo

je nekome zaista mnogo.

Želim da vam prenesem priču iz Laponije, gde

ću u 2025. otići u posetu Deda Mrazu. Našla

sam i kako. Spavaću u iglo kućici i preneti vam

atmosferu, voziće me irvasi i mojoj sreći neće

biti kraja.

Vodiću preduzetnice na Maldive na team building

i networking. Plivaćemo sa ajkulama,

nositi crvene haljine na plaži i smejati se do

duboko u noć na vrelom pesku kraj Indijskog

okeana.

Otići ću što je moguće dalje i opet ću se vratiti.

I pored svega, nema ništa jače od ovog balkanskog

neba. Sve, sve, ali Srbija. Upamtite,

Beograd je Holivud. Dokazano.

Deda Mraze, ispuni mi želje, jer 2025. slavimo

10 godina RYL magazina. Alooo, deseettt

godina. Moćno. Volela bih da osetim RYL pod

prstima. Makar jedan broj. Išti i daće ti se.

Neka nam se umovi i prsti slože i umnože.

Neka nam svet bude najlepši izlet. Kretanja,

stvaranja, kreacije, mašte i lepote. Neka se radujemo

i volimo. Neka bude kako biti mora.

Moja formula uspeha i svih priča je ljubav +

disciplina + istrajnost + vera. I kada se sve to

posloži, dobijam moju priču, storytelling, umetnost

kojom obasjam sve, na putu ka svetlosti. I

znam i slažem se sa Šekspirom da naša sudbina

nije u zvezdama već u nama samima.

Znam da doprinosiš magiji praznika i tradiciji

vezanoj za darivanje i pričanje nekih novih

mogućih životnih priča, hej ti starče u crvenoj

odori.

Ispričajte i vi svoju novu priču. Slavite je. Uživajte

u svakom segmentu života i idite ka univerzalnoj

i najlepšoj ljubavi. Slavimo život i cenimo

ga. Budimo zahvalni.

Znate kako, Deda Mraz je dobrodušni starac

koji donosi poklone deci, poznat po svom crvenom

odelu i osmehu „ho ho ho!“. Dete u meni

se raduje. Ja sam veliko dete. A ti?

ANIMA MUNDI


14

RYL 111

ISSN 2406-2030

L

REFRESH YOUR LIFE

E - M A G A Z I N E

RYBROJ #111, DECEMBAR 2024.

NOVA GODINA,

NOVA PRIČA



15

IMPRESSUM

E-MAGAZIN RYL ISSN 2406-2030

IZDAVAČ RYL d.o.o. Beograd

ART DIREKTOR

Boris Cupać

GLAVNA I ODGOVORNA UREDNICA

Miomira Medaković-Topalović (Anima Mundi)

LEKTORI

Dijana Krtinić,

Dejan Vicai, Adrian de Groot (za tekstove na engleskom)

AUTOR KONCEPTA MAGAZINA

Anima Mundi

SARADNICI U OVOM BROJU

Danijela Marković

Adrian de Groot

Vladimir Cerović

Dr Nebojša Knežević

Sonja Radović Jelovac

Minja Mrđanović

Marina Bjelić

Sofija Aćimović

Aleksandra

Angie Spohn

Suzana Manojlović

PHOTO

Anima Mundi

Unsplash.com

Naslovnica: Sonja Radović Jelovac

Photo: Vladimir Popović

KONTAKT

WEB: www.ryl.rs

MAIL: rylmagazine@gmail.com

Prof. Dragan Krstić

Анастасия Гусенцова

Milja Hinić

Marija Todorović Aska

Marija Stojiljković

Sandra Meryem Bartolić Durman

Tatjana Manojlović

AUTORI

Dr Ioanna Batsialou

we

are

social

b

Refresh your lifev RYL_MAGAZINE

David Stevanović

Goran Kostić

Nina Vujević

Veljko Valjarević

REDAKCIJA NE ODGOVARA ZA SADRŽAJ OGLASA!

REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGOVARAJU ZA SADRŽAJ I ISTINITOST

TEKSTOVA I REKLAMNIH PORUKA. REDAKCIJA I IZDAVAČ NE ODGO-

VARAJU ZA ŠTAMPARSKE I NENAMERNE GREŠKE. REDAKCIJA NIJE

OBAVEZNA DA VRAĆA I ODGOVARA NA PRIMLJENE RUKOPISE, FO-

TOGRAFIJE I ELEKTRONSKU POŠTU. TEKSTOVI I FOTOGRAFIJE SE

OBJAVLJUJU ISKLJUČIVO BEZ NOVČANE NAKNADE.


16

LIČNOSTI U OVOM BROJU


17

MARINA STOJILJKOVIĆ

GORAN KOSTIĆ

SONJA RADOVIĆ JELOVAC

DAVID STEVANOVIĆ

NINA VUJEVIĆ

GALA ČAKI


18

PHOTO: UNSPLASH.COM


19

REFRESH

YOUR

LIFE


20

PONOVO POČINJEM

DA DIŠEM

PIŠE: MARIJA STOJILJKOVIĆ

FOTOGARFIJE: IGOR ČOKO I VLADIMIR ŽIVOJINOVIĆ


21

Koliko je godina ispred i iza nas? One koje nam

možda sa teretom uspomena stoje iza leđa mogu

se nabrojati i svesti na momente koji ponekad

nežno trepere poput suptilnog titraja u srcu.

Znam koliko je godina koje su nosile različite

izazove iza mene, ali kao i većina nisam sigurna

koliko je onih koje mi tek dolaze i šta su mi sve

pripremile. Čekam još jednu ili je puštam da

dođe, smirena i spokojna, dok svodim račune sa

onom koja je za mene bila najteža. Istovremeno,

trudim se da negujem zahvalnost jer su me

upravo najteži trenuci oblikovali, otkrivajući mi

nove perspektive i otvarajući vrata snazi i lepoti

koje nisam ni znala da nosim u sebi.

Zovem se Marija Stojiljković i pre samo nekoliko

godina vratila sam se u Srbiju kako bih ostvarila

svoj poslovni san. Verujem da su mnogi sa

sumnjom ispratili moj povratak kao što sa

sumnjom gledaju na žensko preduzetništvo. Još

uvek se susrećemo s predrasudama da žene

ne mogu jednako uspešno da vode poslove

ili da su naši izbori često vođeni emocijama.

Ipak, naša sposobnost da spojimo intuiciju i

analizu, saosećanje i odlučnost, čini žensko

preduzetništvo jedinstvenim i neprocenjivim.

Uvek sam verovala u snagu ženskog

preduzetništva i ženske podrške, a sada to mogu

i rečima i delima da potkrepim.

Vođena idejom da pozicioniram Royal Nanny,

agenciju za čuvanje dece na srpskom tržištu, koja

je izvorno nastala u Italiji, donela sam odluku da

u našoj zemlji obučim i okupim najbolje dadilje

i roditeljima pružim najkvalitetniju uslugu. Na

tom putu, susrela sam se s mnogim izazovima,

od administrativnih prepreka do organizacije

timskog rada i profesionalnog obučavanja, ali

sam uvek ostajala verna svojoj viziji. Išla sam za

svojim srcem, verujući da je najvažnije stvoriti

uslugu koja pruža sigurnost roditeljima i deci. U

toj želji i izgaranju da stvorim jedinstveno mesto

koje će jedriti na ideji plemenitosti i volji onih koji

mladim naraštajima žele da ostave lepše mesto,

čini mi se da nijednog trenutka nisam poklekla

niti poželela da odustanem. Ponekad mi se

možda učini da me je telo samo izdalo, ali danas

sve češće verujem da me je bolest, s kojom sam

se suočila na ovom putu, zapravo podstakla da

usporim, zastanem i pažljivije sagledam svet

oko sebe. Da se dublje povežem sa sobom i kao

takva postanem najbolja verzija sebe. Bolest

kao poseta Boga, znak da se okrenem sebi i

živim punoću koju danas imam.

U novembru prošle godine suočila sam se s

dijagnozom raka dojke. Decembar je doneo prvu

operaciju, januarski početak nove runde i tako

su se nizali meseci lečenja: hemioterapije tokom

cele godine, a potom i zračenje koje je ostavilo

opekotine na koži. Kažu svi da početak nove

godine uvek nosi nove izazove, otvara nova

vrata i suptilno unosi novu energiju koja može

da nas transformiše. Moj jedini izazov u prvim

danima sveo se na puko preživljavanje. Još jedan

dan, pa još jedan dan, onda još jedan mesec

i konačno još jedna godina... do nove terapije,

novog koraka, nekada mi se činilo da ponovo

učim da mislim, da posmatram i koračam.

I tada je bilo tih dana. Ne bih to nazvala

odustajanjem, ali bilo je dana kada jednostavno

nisam imala snage da se pokrenem i dana

kada su sve ideje i želje zbog kojih se i dalje u

sebi stidljivo smeškam delovale kao balon od

sapunice. U nekom trenutku shvatiš da te ta

užasna bolest zaustavi, a već u drugom i da te

istovremeno gurne ka onom što ti uistinu prija.

Onda osvestiš i želje i potrebe, ali i ono što si

godinama radila automatski samo da bi stvari

bile pod kontrolom. Postaneš svesna da si se

nekad nepotrebno nervirala i koliko god čudno

zvučalo bes nestane. Dobra stvar je da se

oslobodiš stega, a čini ti se da sad to dolazi sa


22


23

lakoćom koja ti je nekada bila nepoznata i koja

je na neki sulud način ekvivalentna teretu bolesti

koji nosiš gde god da kreneš.

Pre samo nekoliko dana završila sam sve

terapije i, u najmanju ruku, ponovo počinjem

da dišem! Pravim te korake, jer protekla godina

bila je potpuno posvećena lečenju i – što je za

mene neverovatno – vođenju svog posla. Kroz

najizazovnije dane života, shvatila sam da je to

put kojim još dugo želim da koračam. Održavala

sam sastanke nakon primljenih terapija,

iscrpljena, ali rešena da ne odustanem. Umor,

strah i mentalna iscrpljenost postali su moji

svakodnevni saputnici. Ali onda su se pojavile

one – žene koje su me podržale. Posebno

moje dve saradnice, koje su sa neverovatnom

empatijom bile uz mene. Njihova podrška mi

je pokazala koliko snage leži u zajedništvu,

posebno među ženama.

Shvatila sam nešto važno: kad je teško, kvalitetne

žene su tu da podrže – ne samo jedna drugu,

već i poslove koje zajedno gradimo. I zato danas

mogu da kažem da ova bolest nije samo teret.

Došla je s razlogom – da me transformiše. Da

me podseti koliko vredim i koliko mogu. Naučila

me je da živim autentično, da se iscelim od

svega što mi nije služilo, da donosim odluke iz

ljubavi, a ne iz straha, da cenim sebe kao ženu,

preduzetnicu, prijateljicu i partnerku, koja će uvek

biti tu za ljude koji mi u okrutnim trenucima nisu

okrenuli leđa, naprotiv, učinili su da se osetim

prihvaćenom, obuhvaćenom i voljenom poput

kraljice. Zavolela sam život iznova kroz duboku

transformaciju.

Zato ove godine izlazim jača, sa novim mirom i

većom snagom, a Royal Nanny je deo te priče.

Kroz rad sa našim klijentima i saradnicima,

shvatila sam da posao, iako ponekad iscrpljuje,

često daje snagu da istrajemo. Naravno, kao i

u svemu, ključno je da ono što radimo volimo,

jer ljubav nam svakodnevno daje snagu, čini nas

boljim ljudima i može da zaceli i najstrašnije rane.

Kada se osvrnem, shvatam da sam kroz ovaj

put naučila ne samo više o sebi, već i o tome

šta znači istinska snaga, ona koja dolazi iznutra.

I sad, kada hodam kroz svet, hodam sa novim

pogledom, duboko uverena da nijedna oluja ne

može uništiti onog ko se ponovo podigne iz nje.


24



25

ONA,

ŽENA ZMAJ


26

ARHITEKTURA

IZMEĐU SNAGE

I SENZIBILITETA

DR SONJA RADOVIĆ JELOVAC, DIPL.ING.ARH

PIŠE: MIA MEDAKOVIĆ

FOTOGRAFIJE: VLADIMIR POPOVIĆ, RELJA IVANIĆ

Dr Sonja Radović Jelovac, interdiciplinarni arhitekta, doktor nauka iz ekološkog projektovanja i planiranja na Univerzitetu

“La Sapienza” u Rimu. Bavi se istraživanjima iz oblasti ekološkog urbanizma, rezilijentnog adaptivnog urbanog dizajna

i strateškog planiranja. Ima preko 23 godine projektantskog iskustva, dok eksperimentalno transdicipinarni pristup

uspešno primenjuje kroz rad u arhitektonskom birou Studio Synthesis architecture&design, čiji je osnivač i vodeći

arhitekta, kao i kroz projektna istraživanja u Naučnom institutu “Panarchy 11 – Research for Resilience”, čiji je osnivač

i član naučnog odbora.

Osnovne studije arhitekture završila je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Dobitnica je stipendije za magistarske

studije Univerziteta “La Sapienza” u Rimu, na Arhitektonskom fakultetu Ludovico Quaroni, gde je magistrirala na Katedri

za planiranje, uređenje i rekvalifikaciju urbanih prostora zemalja u razvoju. Dobitnica je internacionalne stipendije za

doktorske studije Univerziteta „La Sapienza” u Rimu, gde je doktorirala sa tezom „Projective. Resilience assessment for

water sensitive adaptive urban design”.

U ulozi kustoskinje 16. Bijenala arhitekture u Veneciji konceptualizuje temu „Emerging Resilience. Reimagining

voids through sharing values“ kada predvodi multidisciplinarni internacionalni autorski tim. Komesarka je Balkanskog

arhitektonskog Bijenala: BAB 2019, BAB 2021, BAB 2023.

Za Mies Van Der Rohe nagradu nominovani su projekti vile The Two (2024) i Betula Design Centre (2022). Za objekat

Contemporary Chalet, Jelovac je dobitnica nagrade Architecture MasterPrize u kategoriji Architectural Design –

Residential Architecture (Gungehajm muzej, Bilbao), German Design Award Winner, posebnog priznanja na konferenciji

S.ARCH u Hong Kongu, zatim CEMEX Building Award, Loop Design Award, BigSEE Award i drugih značajnih priznanja i

nagrada na salonima arhitekture i urbanizma u regionu. Jedna je od suosnivačica Ženskog arhitektonskog društva ŽAD

u Beogradu i članica žirija brojnih konkursa (Expo Milano 2015, Expo Dubai 2021, Expo Osaka 2025).

Dobitnica je i mnogobrojnih nagrada u Crnoj Gori i inostranstvu. Učestvovala je na brojnim izložbama u arhitekturi,

obožava edukaciju i arhitektura je njena velika strast.


27

IZA BIOGRAFIJE KAKVU TI POSEDUJEŠ

STOJE OGROMNA LJUBAV I RAD. KOJA JE

TVOJA FORMULA USPEHA?

Vjerujem u red i disciplinovan rad, jer samo tako

mogu dosegnuti jasnoću i dubinu u svom stvaralaštvu.

Istovremeno, istrajnost me vodi kroz neizvjesnost

koja je neizostavni dio kreativnog procesa.

Za mene se ključ uspjeha nalazi u istraživanju

sopstvene umjetnosti kao i u ljepoti samog

stvaralačkog procesa. Inspiraciju nalazim u prirodi,

ona je moj najautentičniji učitelj harmonije,

ali i u sopstvenim granicama – često ih pomjerajući

do praga lomljivosti. Mislim da se upravo

izvan zone komfora rađa prava kreativnost. To

je trenutak kada se sretnem sa sobom, kada nastaju

pravci koji me vode u nepoznato donoseći

novu dimenziju mom radu.

Kreativni podsticaj takođe nalazim u istraživanju

lične slobode, one unutrašnje, koja nije vezana

za iskustvo ili spoljašnje okolnosti. To je sloboda

o kojoj je govorio Šopenhauer, sloboda koja

postoji kada je apstrahujemo od svakodnevnog

i dotaknemo sopstvenu suštinu. Upravo u tim

trenucima introspekcije pronalazim pravce koji

vode ka stvaranju nečeg autentičnog.

Moja formula uspjeha, ako je tako mogu nazvati,

jeste u tome da ostajem vjerna sebi, svom radu i

svojoj strasti prema stvaranju.

KAKO SE TI OSEĆAŠ – KAO ARHITEKTA

UMETNIK ILI ARHITEKTA ZANATLIJA?

Kao da se u mom životu sve moralo odvijati onako

kako se grade „dobre“ kuće: na čvrstim temeljima,

promišljenom konstrukcijom i omotačem

koji je ispunjen ljepotom.

Odrasla sam u dualnosti principa koje su utjelovili

moj otac i moja majka. Otac, konstruktivac,

statičar, bio je oličenje stabilnosti, istrajnosti i

odgovornosti. Od njega sam naučila vrijednost

pragmatičnosti i posvećenog rada. S druge strane,

majka, zaljubljenik u savremenu umjetnost i

dizajn, unijela je u moj život lakoću, lepršavost

i ljepotu življenja. Bila je učitelj života i umjetnik

svakodnevice, koja je kroz „umivanje ljepotom“

oblikovala moj osjećaj za sklad, učeći me da prepoznam

uzvišenost u jednostavnosti i ljepotu u

svakom trenutku. Ta dualnost – snage i stabilnosti

sa jedne strane i senzibilne uzvišene ljepote

sa druge – utkala se u mene od detinjstva. Iz nje

je izrastao moj odnos ka arhitekturi, gde ljepota

nije završni sloj, već neodvojivi dio svakog procesa

stvaranja. Uvježbavanje da „ogrnem“ svoje

radove ljepotom prije nego što ona uopšte nastanu,

postalo je moj instinkt. Bavljenje naukom

u periodu doktorskih studija mi je pružilo svježinu

analitičkih uvida i sposobnost da se vratim osnovama

sa dubokim razumijevanjem.

Moje stvaralaštvo leži u preplitanju pragmatično-


28


29


30


31

sti neimarstva, dubine nauke i slobode umjetnosti.

To je moj lični triptih, prostor gdje funkcionalnost

i filozofija zajedno stvaraju priču, gdje svaka

granica postaje tačka susreta sa nečim višim.

DA LI SI PRERASLA SVOG MAJSTORA/UČI-

TELJA? IMATI UZOR I INSPIRACIJU JE POD-

STICAJNO.

Moj jedini suštinski učitelj i nepresušna inspiracija

je priroda. Ona je moj vodič ka unutrašnjem

usavršavanju i stvaralačkom radu koji ne teži

dominaciji, već podražava njene principe. Što se

tiče uzora, moji „učitelji“ i autoriteti su naši savremenici

– arhitekte i mislioci koji pomjeraju granice

i postavljaju nove paradigme u arhitekturi i

urbanizmu. Njihov rad nije samo inspiracija nego

i podsjetnik da je proces učenja i usavršavanja

neprekidan.

TVOJE POŠTOVANJE I LJUBAV PREMA PRI-

RODI SU NEMERLJIVI. ŠTA UČIMO OD PRI-

RODE I KAKO JE PRIMENJUJEMO U TVO-

JOJ OBLASTI?

Priroda nas uči kontinuitetu, cikličnosti i transformaciji.

Njeni procesi smjenjivanja – od godišnjih

doba do prirodne sukcesije ekosistema – pokazuju

kako se život prilagođava i regeneriše. Ovaj

tok promjena nije samo inspiracija za moj rad,

to je vodič za promišljanje prostora i vremena.

Da bi bila relevantna i održiva, arhitektura mora

postati dio ovog ciklusa, prilagodljiva i dinamična

poput same prirode.

Sposobnost arhitekture da prepozna svoju ulogu

na svim razinama, od mikrointervencija do globalnih

strategija, ključna je za njenu dugovječnost

i uticaj. Male promjene u prostoru mogu pokrenuti

veće transformacije u zajednici što nas

uči o važnosti promišljenog djelovanja na više

nivoa.

Arhitektonska sukcesija poput prirodne podrazumijeva

prilagođavanje prostora kroz vrijeme,

omogućavajući njegovu regeneraciju i novi život.

Ekologija, urbanizam, sociologija i kultura zajedno

oblikuju prostorne intervencije koje su održive

i društveno korisne. Bez te saradnje, arhitektura

rizikuje da postane statična i neodrživa.

DANAS SE NA USKOSTRUČNIM POLJIMA

TRAŽI MULTIDISCIPLINARNOST I INTER-

DISCIPLINARNOST. DA LI SI TI JEDAN OD

ARHITEKATA KOJA SVAKODNEVNO UČI I

RADI I PROŠIRUJE MOGUĆNOSTI STVARA-

NJA U ARHITEKTURI, URBANOM DIZAJNU I

PROSTORNOM PLANIRANJU?

U svojim projektima svakodnevno nastojim da

razvijam eksperimentalni i istraživački pristup,

što nije samo rezultat lične posvećenosti, već i

potrebe da odgovorim na sve složenije zahtjeve

koje postavlja savremeni urbani kontekst.

Urbani dizajn je po svojoj prirodi multidisciplinaran,

smješten negdje između sveobuhvatnih

apstrakcija planiranja i konkretnih pojedinosti

arhitekture. Za dobre rezultate, posebno u

kompleksnim prostornim cjelinama, neophodan

je interdisciplinarni pristup. To podrazumijeva

kreiranje novih metodologija za kolaborativno

strategiranje, kao i aparata za evaluaciju tokom

procesa implementacije. U dosadašnjem radu,

imala sam priliku da sarađujem sa stručnjacima

iz različitih oblasti – biolozima, ekolozima, hidrolozima

– a kroz te saradnje se potvrdilo koliko

je urbani dizajn kompleksno integrisan proces.

Svaki projekat donosi nova pitanja, izazove i prilike

za inovaciju, dok interdisciplinarnost omogućava

oblikovanje prostora koji nisu samo održivi

i funkcionalni, već i dublje povezani sa životom i

prirodom kojoj pripadaju.

KOJE SU NOVE PARADIGME U ARHITEK-

TURI I URBANIZMU? KAKO VI GLEDATE NA

URBANI DIZAJN DANAŠNJICE?

Postoji mnogo definicija urbanog dizajna. Ono

što je zajedničko kod svake je sistemsko znanje

i razumijevanje procesa, odnosno funkcionisanja

kompleksnog društveno-ekološkog sistema

u cilju kreiranja integralnih rješenja koja se vremenom

mogu adapatirati i unaprijediti. Urbani dizajn

je kolaborativan i multidisciplinaran proces

oblikovanja fizičkog okruženja za život u urbanim

sredinama, umjetnost stvaranja mjesta, projektovanje

u urbanom kontekstu. Današnji gradovi

se sve više posmatraju kao dinamični pejzaži,

a ne kao statične strukture. Arhitektura, s druge

strane, postaje živi organizam – fleksibilna i prilagodljiva.

Teorijski okvir koji značajno oblikuje moj istraživački

rad oslanja se na savremene principe pejzažnog

urbanizma i njihove implikacije u arhitektonskom

i urbanističkom diskursu.

Principi pejzažnog urbanizma kao nove paradigme

imaju smisla i potporu u kapacitetu da se teorijski

pokriju teme prostora, teritorije, ekosistema,

mreža i infrastrukture da bi se planirala kompleksna

urbana područja. Sam termin ukazuje

na horizontalnost i povezanost ranijih ideja da se

o gradovima teoretiše kao o pejzažu, odnosno

“multivalentnom medijumu za stvranje nove forme

gradova”, ali i da se pejzažni elementi uvedu

u grad što je osnova planiranja modela zelene

infrastrukture.

Grad kao pejzaž i arhitektura kao organizam

nisu samo metafore, to je poziv na akciju da oblikujemo

prostore koji su rezilijentni, prilagodljivi i

u harmoniji sa svijetom kojem pripadamo.

DA LI SI IKADA ODBILA POSAO ZATO ŠTO

SE TVOJ ARHITEKTONSKI IZRAZ NIJE SLA-

GAO SA ZAHTEVOM KLIJENTA?

Naravno, bilo je takvih situacija, posebno tokom

formativnih godina mog profesionalnog puta.

Ipak, vremenom je arhitektura za mene postala

mnogo više od pukog artefakta – postala je kolaborativni

proces – prilika za učenje kroz odnose

sa drugima i istraživanje onoga što je van granica

pojavnog. Vremenom, ovakvi slučajevi postali

su rijeđi. Vjerujem da je to rezultat “prirodne se-


32


33


34


35

lekcije” da se klijenti koji ne rezoniraju sa stilom i

pristupom koji njegujemo u studiju već sada sve

ređe obraćaju za saradnju. Danas to smatram

pozitivnim jer mi omogućava fokus na projekte

u kojima postoji istinska sinergija, a to je uvijek

osnova za autentičan i kvalitetan rad.

KAKO BI OPISALA SVOJ ARHITEKTONSKI

STIL?

Arhitektura je za mene kao knjiga – slojevita priča

kojoj se možete vraćati iznova, uvijek otkrivajući

nešto novo. Težim da svaki projekat bude

iskren, uredan, pročišćen od suvišnog, ali bogat

značenjima koja oslikavaju poredak stvari. To su

prostori koji poštuju kontekst, prirodno i kulturno

nasleđe, životni ritam i društvene obrasce, a pritom

ostaju autentični u svojoj pojavnosti.

Arhitektura je sve više dijalog između naručioca

i kreatora, prostora i vremena, oblikovana tako

da bude dio života, a ne izvan njega. Kao dobra

knjiga, ona ne dominira, već poziva, ne zatvara,

već povezuje. To je prostor u kojem se osjeća

harmonija sa okruženjem i u kojem je svaka linija,

svaki detalj, dio priče kojoj se želite vraćati.

ARHITEKTURA BUDUĆNOSTI. DA LI ARHI-

TEKTURA DANAS IDE KA BEZVREMENO-

STI?

Arhitektura budućnosti ne miruje, ona teče u ritmu

promjena, oblikujući i preoblikujući prostor

kroz vrijeme. Kao što je Heraklit rekao “Stalna je

samo promjena”. Bezvremenost arhitekture nije

u njenoj nepomičnosti, već u sposobnosti da se

prilagodi, preispita i evoluira. Koncept bezvremenosti

zavisi od konteksta, arhitekte i naručioca,

ali i od same prirode prostora koji se stvara.

Možemo je tražiti i nalaziti u različitim teorijskim

diskursima – u arhitekturi koja se približava prirodi,

djelujući poput živog organizma: oslobođena,

adaptivna i u svojoj funkciji fleksibilna. Takva

arhitektura teži jednostavnosti i minimalizmu, ali

je istovremeno društveno odgovorna, introspektivna

i tehnološki napredna.

Naša odgovornost je da stvaramo prostore koji

odražavaju povezanost sa prirodom, koji su rezilijentni

na promjene, prilagodljivi i u harmoniji sa

svijetom kojem pripadamo.

Bezvremenost arhitekture ne znači trajanje u nepokretnosti,

već trajanje u dinamici, oslanjajući

se na znanje, fleksibilnost i odgovornost prema

onima koji dolaze.

ODAKLE CRPIŠ SNAGU U POSLU – IZ LE-

POG, PRAKTIČNOG I KORISNOG, ILI UMET-

NIČKOG?

Snagu crpim iz neizmjerne podrške porodice,

koja je temelj moje predanosti i posvećenosti.

Njihova vjera u mene i moju viziju daje mi snagu

da istrajem, čak i kada ih lišavam svog prisustva

zbog trenutaka dubokog fokusa i predanosti

radu. Snagu takođe crpim iz filozofije povezanosti

i jedinstva. Za mene je svaki projekat mjesto

gdje se funkcionalnost i racionalnost prožimaju

sa estetikom prostora koji se oblikuje u skladu sa

njegovim kontekstom i svrhom.

Proces rada, iako često neizvjestan, za mene

predstavlja izazov u kojem dolazi do izražaja

harmonija između onoga što volim i onoga što

stvaram. Svaki projekat je prilika da arhitektura,

kao spoj funkcionalnosti i umjetnosti, odgovori

na konkretne potrebe, a istovremeno unese ljepotu

i smisao u prostor kojem pripada.

KOLIKO JE ARHITEKTURA UTICALA U

TVOM RAZVOJU NA PUTU KA SEBI? DA

LI SI KONSTRUISALA I SKICIRALA ŽIVOT

ISTO KAO ŠTO RADIŠ ARHITEKTONSKE

PROJEKTE?

Arhitektura je neminovno oblikovala moj lični

razvoj i nastavila da bude moj vodič kroz školu

života. Mislim da taj uticaj nikada neće prestati,

jer arhitektura za mene nije samo profesija,

već način razmišljanja, stvaranja i razumijevanja

svijeta. Kroz nju sam naučila vrijednost dijaloga,

umijeća prihvatanja različitosti i važnost timskog

rada. Nisam skicirala svoj život, barem ne na

način na koji se skiciraju arhitektonski projekti.

Vjerujem u smjenjujući životni poredak koji nam

donosi lijepe momente, izazovne, kao i one koji

to nisu. Upravo ta nepredvidivost nas oblikuje,

otkriva nam naše granice i pomaže da ih prevaziđemo.

Nalazim inspiraciju u sopstvenim intuicijama i

promišljanjima, otkrivajući nove dimenzije svog

unutrašnjeg svijeta. Kao što arhitektura traži promišljanje

i otvaranje prema nepoznatom, tako

i ja, kroz introspekciju, gradim mostove prema

onome što tek dolazi, ostajući vjerna procesu

učenja i stvaranja.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MA-

GAZINA NOSI NAZIV “NOVA GODINA, NOVE

PRIČE”. KOJE PRIČE ĆEŠ NAM PRIČATI

2025. GODINE?

Priča 2025. godine biće priča o usporavanju i

prepoznavanju vrijednosti koje donosi vrijeme.

Planiramo da realizujemo izložbu u Beogradu

povodom proteklih 17 godina od osnivanja našeg

biroa, Studio Synthesis architecture&design.

To je trenutak koji želimo da obilježimo ne samo

otvaranjem izložbe i proslavom, već i monografijom

koja će predstaviti pregled svih značajnih

projekata, istraživanja i putovanja kroz arhitekturu.

Ipak, možda najvažnija priča te godine biće priča

o balansiranju – usporavanju da bismo jasnije

vidjeli, refleksiji da bismo bolje razumjeli i novim

dijalozima koji će oblikovati naše buduće puteve.

Verujem da arhitektura, baš kao i život, neprestano

evoluira, a 2025. godina će biti prilika da to

zajedno proslavimo i promislimo.


36


37


38


39

ON,

OSTVAREN I

USPEŠAN


40

NEGATIVAC I DEŽURNI

KRIVAC

-GLUMAC ZA KOJEG SE ODLUČILA GLUMA-


FOTOGARFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE, JENIFER ALTMAN I NIKOLA PREDOVIĆ


41

GORAN KOSTIĆ, ROĐEN U SARAJEVU 1971. GODINE, ZAVRŠIO JE AKADEMIJU GLUME U

LONDONU. KARIJERU JE GRADIO NA ENGLESKOM GOVORNOM PODRUČJU, GLUMEĆI U

EVROPSKIM I HOLIVUDSKIM FILMOVIMA. TRENUTNO SA SUPRUGOM I TROJE DECE ŽIVI

U TULUZU. NJEGOVA FILMOGRAFIJA JE BOGATA I SASTOJI SE OD IGRANIH FILMOVA,

TELEVIZIJSKIH SERIJA I ULOGA U VIDEO-IGRICAMA.

POZNATIJI FILMOVI U KOJIMA JE DAO SVOJ GLUMAČKI PEČAT SU: KARIJERISTICE

(1997), GREASE MONKEYS (2003), LICE NA PROZORU (2004), ISTINA O LJUBAVI (2005),

LOV U BOSNI (2007), HANNIBAL: POČETAK (2007), O BOGOVIMA I LJUDIMA (2010), U

ZEMLJI KRVI I MEDA (2011), POSLEDNJI DANI NA MARSU (2013), ZOOKEEPER´S WIFE

(2017), MALI JOE (2019), SKROZ SARAJEVO (2022) I MNOGI DRUGI.

TRENUTNO SE PRIKAZUJE FILM U KOJEM GLUMI „DJEDA MRAZ U BOSNI“.

“NAKON SVJETSKE PREMIJERE NA SARAJEVO FILM FESTIVALU 2024, DOMAĆA FILMSKA

KOMEDIJA DJEDA MRAZ U BOSNI KREĆE NA SVJETSKU TURNEJU, SA PREMIJERAMA

NA ČAK TRI KONTINENTA U JEDNOJ SEDMICI. OVAJ FILMSKI PROJEKAT SCENARISTE

VAHIDA DURAKOVIĆA TE KOSCENARISTE I REDITELJA EMIRA KAPETANOVIĆA

NASTAVLJA OSVAJATI KRITIKU I PUBLIKU SVOJOM UNIVERZALNOM PORUKOM I

SUPTILNIM HUMOROM. DJEDA MRAZ U BOSNI DONOSI PRIČU O GLUMAČKOJ DRUŽINI

KOJA POKUŠAVA UNIJETI BLAGDANSKU RADOST U RATOM PODIJELJENU BOSNU I

HERCEGOVINU. NJIHOVA PREDSTAVA O DJEDU MRAZU ODUŠEVLJAVA DJECU, ALI

IZAZIVA OTPOR KOD ODRASLIH ZBOG ETNIČKIH I RELIGIJSKIH PREDRASUDA. FILM

VJEŠTO BALANSIRA IZMEĐU HUMORA I OZBILJNE DRUŠTVENE KRITIKE, PODSJEĆAJUĆI

NA UNIVERZALNU VRIJEDNOST ZAJEDNIŠTVA.” DEPO.BA

KAKO SI SE ODLUČIO ZA GLUMU I TO GLU-

MU NA ENGLESKOM JEZIKU? DA LI JE TO

BILO NEŠTO ŠTO SI ODUVEK ŽELEO DA

RADIŠ?

Još kao klinac sam u Sarajevu volio da budem

u onim naivnim školskim predstavama. Kad sam

malo odrastao, išao sam na folklor redovno, dva

puta sedmično. Taj utorak i četvrtak su trajali

duže vremena, sve do moje 16 godine. Sjećam

se koliko me folklor znao opustiti nakon proba,

koje su svakako fizičkog karaktera, ali i koliko

mi je samouvjerenja to iskustvo dalo. Biti prisan

sa nekom djevojkom u tim godinama i znojit se

skupa s njom i sve vrijeme plesati u ritmu te ponekad

koji glas ili dah ispustiti. Da nije folklor,

ko zna šta bi ljudi pomislili da opisujem. Što je

možda još smješnije, tada sam bio mladi panker.

Nisam se toliko ja odlučio za glumu nego je gluma

nekako odlučila mene. U trenutku kada dolazi

do raspada SFRJ, nalazim se u Londonu.

Nazad nisam htio ići, ne znam da li sam i mogao,

SFRJ pasoš je postao nevažeći preko noći.

Tražeći sebe u Londonu, odlučio sam da upišem

dramske studije. Da si smirim dušu i ostanem

normalan od onog našeg ludila balkanskog. Studije

su trajale pet godina i one su mi omogućile

da naučim engleski jezik do visokog nivoa. To je

stvar kulture kada se čovijek nađe u tuđem društvu.

Naučiti jezik i prilagoditi se lokalnim pravilima

i načinu života. Nije to asimilacija, već čista

kultura postojanja. Ja znam ko sam i što sam.

U FILMU ANĐELINE DŽOLI „U ZEMLJI KRVI

I MEDA“ SI IMAO GLAVNU ULOGU. KAKO JE

BILO RADITI NA SAMOM FILMU I DA LI JE

ANĐELINA BILA ZAHTEVNA?

Bila je zahtjevna dok se nismo našli na frekvenciji

na kojoj smo se mogli dobro čuti i razumjeti.

Bila je iskrena od početka i otvorena ka razgovoru

i kritikama. U stvari, to je i zahtjevala od mene

i drugih kolega. Pošto je i njoj to bilo prvo režisersko

iskustvo na dugometražnom filmu, tražila je

da mislimo naglas svoje misli tako da i ona može

da se prilagodi, nauči, promjeni. Problem se pojavio

i s vremenom još više rastao kada joj je


42


43

postalo jasno u kakav se ponor bacila. Kazivati

bilo što o Balkanu zahtjeva dobro predznanje

da bi se bar malo razumjela ta naša slavenska

antiteza. Tek kada se sve ili dovoljno zna, treba

sve to pustiti niz rijeku da nosi stihija jer na Balkanu

često ništa nema smisla niti logike. Pred

sam kraj snimanja mi je priznala da ništa više

ne razumije šta se sve to dešavalo na Balkanu,

odgovorio sam joj da je na dobrom putu pošto ni

meni nije bilo jasno šta nam se to i kako nam se

sve to uspjelo dogoditi.

TVOJA OMILJENA REČENICA IZ NEKE

ULOGE?

“Time to even out the playing field.”

Asper Konrad Breznov

Film: Canary Black, dir. Pierre Morel

KAKO TE VIDE REDITELJI I KOJE SU TVO-

JE ULOGE?

Fizionomija čovijeka dobrim dijelom diktira uloge

koje glumac može da igra. Ima tu varijacija,

ali vjerovatno nikada neću igrati tamnoputu

lezbejku ili Kineza, bez obzira koliko ih mi gotivili.

Interesantno mi je kako me reditelji često

ne vide kao Bosanca, Srbina, Balkanca, kao

nisam im dovoljno tamnoput. Tako da najčešće

igram Rusa ili nekoga iz nedefinisane Istočne

Evrope. Često to i nema veze sa režiserom već

sa publikom i stereotipima koji su jasno definisani.

Na dnu mog glumačkog rezimea piše da

se specijalizujem u otimačini, busijama, smuđenju

ljudi, silovanju, kukavičluku i drugim nečasnim

radnjama. Negativac i dežurni krivac, sve

u jednom. A ja sebe vidim kao finog čovijeka bez

ikakvih nasilničkih kvaliteta. U nogometu igram

u odbrani.

REKAO SI ZA SEBE DA SI „RATNI PROFI-

TER“ U FILMOVIMA. ŠTO JE VEĆA KRIZA

U SVETU, TI IMAŠ BOLJE ULOGE, ULOGE

KRIMINALACA I LOŠIH MOMAKA SA BAL-

KANA.

To se već nadovezuje na gornje pitanje. Sjećam

se dok sam bio student glume u Londonu, još

nisam ni završio studije, a imao sam već par

manjih uloga na TV i filmu. Pošto je raspad Jugoslavije

u to vrijeme bio u direktnom prenosu,

tako su i drame i filmovi u sebi nosili tu tematiku.

Što se više ratovalo, to se i više snimalo. Kad

je na kraju napokon to ludilo stalo, ugasila se

i potreba za našim karakterima. Nešto ili neko

drugi je došao na red. Tada na političku scenu

stupa Putin i odmah se vraćaju Rusi kao glavni i

odgovorni za sve što ne valja u svijetu i šire, pa

sam opet na taj način profitirao od tuđe muke.

Trenutno pravim otrovne čajeve, guram ljude sa

balkona, postavljam eksplozive, gasim po haustorima

i popravljam kišobrane po kućama.

RADIO SI ZA EVROPSKU I HOLIVUDSKU

PRODUKCIJU. KOJI SU TI FILMOVI BLIŽI?

Nisam htio da idem za Ameriku kada mi je bilo

nuđeno. Proveo sam par mjeseci u Los Anđelesu

i bilo mi je dosta. Evropljanin sam i sviđa mi

se ova naša stara kurva Evropa. Ona ima stila,

ima istoriju, pokušava da zadrži samopoštovanje.

Za razliku od Amerike koja u mojim očima

nije ništa od toga. Amerika je nešto drugo, ona

je ogromna teritorija, uobražena, brza za život

i daleko je od svega. Evropska kinematografija

je platforma za sve društvene probleme i polemike,

Holivud je biznis. Od pet glavnih filmskih

festivala u svijetu filma, tri su u Evropi (Kan, Venecija

i Berlin), jedan u Torontu (Kanada), pa tek

onda Amerika sa Sandance Indie festivalom. To

govori dovoljno. Samo što oni imaju dolare, a mi

dobre namjere.

DA LI SI IMAO NEKI FILMSKI UZOR SA KO-

JIM SI KASNIJE I GLUMIO?

Ne baš. Čisto što nisam ni sam znao da će na

ovu stranu da me odvede život. Imao sam tu

sreću do sada da sam radio sa nekim od današnjih

velikih fiilmskih imena i zvijezda, ali tokom

snimanja ja se zatvorim u karakter, tako da nemam

onih fotografija sa ja i on, ili ja i ona nasmijani

a ja je još malo stegao oko struka, ja i

svi drugi gdje sam ja najružniji… Na snimanju

uvijek imamo fotografa koji bilježi dosta toga i

te slike ostanu u vlasništvu produkcije. Ni svoj

mobitel ne nosim na set, ostavim ga daleko od

sebe, baš onako kako nalažu Tarantino i Nolan.

U stvari, sad kad malo stanem pa se vratim u

djetinjstvo, Rade Šerbedžija. Kao klinac sam ga

gledao u Banović Strahinji, a taj me film opasno

dojmio. Ostalo mi odatle valjda.

KAKVA JE SARADNJA I RAD SA RADETOM

ŠERBEDŽIJOM?

To iz njega izlazi njegovim prisustvom. On taj

lički hod i prisustvo boema u isto vrijeme donese

na svojim ramenima. Odmah se zna kakav je

status u sobi i ko je na vrhu te piramide. Ja ga

nalazim vrlo jednostavnim, direktnim i odlučnim

kad radi. Sve on to nekako upakuje jednostavno

tako da je lako biti pored njega i biti na drugoj

strani s njim.


44


45

FILMSKA INDUSTRIJA SE MNOGO PROMENILA SA RAZLI-

ČITIM PLATFORMAMA I TEHNOLOGIJAMA. KAKO ĆE IZGLE-

DATI FILM BUDUĆNOSTI?

Sve nam se u društvu mijenja, samo što su te promjene sada digitalnog

karaktera. Vrlo su brze i sposobne da se promjene i da nauče

i o sebi i svom ‘target audiance’. Kino nam je kroz ‘streaming’

došlo u dnevnu sobu. Tako da će u budućnosti kućni ekrani da nam

se šire, a kina zatvaraju. Neće izumrijeti bioskop, ali će se smanjiti

broj dvorana. AI već sada može sve da uradi sam, čitav film da postavi

i snimi. I to će se desiti, nema tog štrajka glumaca ili pisaca

koji će to zaustaviti. Biće sve više glumadije, a sve manje komada

za raspodjelu. Buduće kolegę da znate u šta se upuštate. Ako glumački

izraz ne vri iz vas, možda je dobro imati plan B.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL MAGAZINA NOSI NA-

ZIV „NOVA GODINA, NOVE PRIČE“. KOJE NOVE PRIČE ĆEŠ

NAM ISPRIČATI?

To ću znati na kraju slijedeće godine. Tramp, Putin i Bibi će nam

možda glave doći, a možda ću da snimam negativce više nego ikad

prije.


46

FOTO: IVANA STEVANOVIĆ


47

ON,

OSTVAREN I

USPEŠAN


48

UNIKATNE MUŠKE

BUNDE

- BUNDE SA POTPISOM STEVANOVIĆ -


49

DAVID STEVANOVIĆ, DIZAJNER I MAJSTOR KRZNARSKOG ZANATA, ROĐEN JE U KRZNAR-

SKOJ PORODICI U BEOGRADU. OD SVOJE 18. GODINE AKTIVNO RADI NA STVARANJU UNIKAT-

NIH KRZNENIH KREACIJA.

BITI KRZNAR ZA NJEGA JE VIŠE OD ZANATA, TO JE NJEGOV ŽIVOT. KROZ CELOKUPNU KARI-

JERU NEGUJE I USAVRŠAVA KRZNARSKO UMEĆE KAO DRAGOCENO PORODIČNO NASLEĐE,

ZAJEDNO SA SVOJOM SUPRUGOM IVANOM.

BUNDE SA POTPISOM „STEVANOVIĆ“ SU SINONIM ZA TRADICIJU, KVALITET I KREATIVNOST,

A DOSTUPNE SU U HOTELU HYATT REGENCY U BEOGRADU.


FOTOGRAFIJE: IVANA STEVANOVIĆ

Kada si ušao u svet krzna i bundi?

Rođen sam u svetu krzna, moj otac je krznar.

Šta se podrazumeva pod kvalitetnom bundom?

Osnovni uslov za kvalitetnu bundu je kvalitetno

krzno, krzno koje je dobro uštavljeno.

Na početku karijere, kada sam radio popravke

tuđih bundi, imao sam priliku da vidim bunde koje

sa spoljašnje strane izgledaju dobro, ali kada bih

ih otvorio, video bih kožu (unutrašnju stranu krzna)

koja je trula. Takve bunde pucaju kao papir

kada ga pokvasite i ne vredi ih popravljati, jer će

opet pući pri prvom nošenju.

Problem je što kupac kada kupuje bundu ne zna

šta je sa unutrašnje strane. Zato je samo kupovina

u proverenim krznarskim radnjama sigurna

kupovina.

Drugi uslov za kvalitetnu bundu je kvalitetna izrada.

Koliko su danas u svetu i u Srbiji u modi

muške bunde?

Ne mogu da kažem da su u Srbiji muške bunde

moderne, to nije nešto u čemu ćete videti naše

muškarce na ulici. Izrađivao sam muške bunde

po porudžbini za naše muškarce koji često putuju

u inostranstvo, rade sa inostranim partnerima i

posećuju luksuzne destinacije poput St. Moritza,

gde je prava revija krznenih kreacija i muških i

ženskih. Definitivno ne može svaki muškarac da

ponese mušku bundu.

Ove godine sam prvi put napravio mini kolekciju

muških bundi i prvu bundu je kupio naš čovek

koji živi u Americi. Vrlo brzo je putovao u Aspen

sa svojom bundom i dobio sam sjajne povratne

informacije.

S obzirom na to da imamo i klijente iz inostranstva,

oni pokazuju veće interesovanje za muškim

bundama, a posebno je primetno oduševljenje

klijenata iz arapskih zemalja.

Koliko časova rada zahteva muška bunda?


50


51

Da li su one komplikovanije od ženskih?

Muške bunde nisu komplikovanije od ženskih.

Svaka bunda koju izrađujem je unikat, izrađujem

je ručno i broj časova rada mnogo zavisi od vrste

krzna, modela i dužine bunde. Za neku bundu je

potrebno 30 časova rada, a za drugu i do 100

časova.

Kakav je studio/atelje u kojem radiš? Da li je

neka vrsta „svetog mesta“ u kojem se prepuštaš

svojoj kreaciji?

Moj atelje je za mene vrsta „svetog mesta“, tu

sam uvek sam i imam mir koji mi je neophodan

da bih se potpuno posvetio stvaranju novih kreacija.

Kupovina bunde je dobra investicija u dobar

osećaj i u budućnosti. Kada su bunde zaista

večne i kako ih vi održavate svojim kupcima?

Ukoliko je bunda zaista kvalitetna, ona će biti

večna. U tom slučaju je potrebna minimalna, ali

pravilna nega da bi bunda zadržala svoju lepotu

decenijama.

U toku proleća i leta, kada ne nosite bundu, potrebno

je čuvati je u platnenim navlakama (nikako

u najlonu). Koristiti lavandu kao zaštitu od moljaca.

Dva puta godišnje izneti je napolje da se

proluftira na pola sata kada nije direktno sunce.

Bunda sme da se nosi po snegu i kiši, samo je

bitno da se nakon toga okači na ofinger i ostavi

da se prirodno osuši. Ne sme se držati pored izvora

toplote.

Bunde „Stevanović“ mogu biti personalizovane.

Da, zaista smo posvećeni da našim klijentima

damo maksimum jer bunda se kupuje iz zadovoljstva

i sam čin odabira bunde treba da bude

pravo uživanje. Klijenti su zaista kreativni kada je

personalizacija u pitanju, pa se često na našim

bundama nađe ljubavna poruka ili stih kada

muškarac poklanja bundu dami.

Da li bunda može da se redizajnira posle izvesnog

broja godina?

Naravno. Dešava se da žena nakon par godina

poželi da ima kapuljaču na bundi umesto kragne

ili obrnuto, da zaključi da bi ipak želela da bunda

bude duža ili kraća, da umesto polarne lisice

na kragni stavimo činčilu. Bunda nakon redizajniranja

najčešće izgleda drugačije i svi misle da

je žena kupila novu bundu.

Koja je formula tvog uspeha?

Ozbiljan rad, potpuna posvećenost i velika ljubav

prema stvaranju krznenih kreacija.

Tema decembarskog izdanja RYL magazina

nosi naziv „Nova godina, nove priče“. Koje

su to priče i aktuelnosti sa kojima ulazite u

2025. godinu?

Kao i svake godine, trudim se da napravim nešto

novo. Planiram da napravim veću kolekciju muških

bundi, ženske i muške bunde sa dva lica,

nove krznene aksesoare. Da ne otkrivam baš

sve, neka nešto ostane i kao iznenađenje.

Bunde se čiste samo u specijalizovanim krznarskim

radnjama. Mi obezbeđujemo usluge

čišćenja i održavanja za sve naše bunde. Održavanje

podrazumeva zamenu postave, kopče,

sitne popravke.


52


53

REFRESH

YOUR

STONE


54

UMETNIK VS. KAMEN


FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE PETRA HRANUELIJA


55

On je čovek koji priča sa kamenom, mermerom

i staklom. Njegov jezik je jezik umetnosti. Petar

Hranuelli kao da je sudbinski rođen na Braču sa

čijim kamenjem je počeo da se igra od najranijeg

detinjstva. Kada umeš da rukuješ kamenom,

umeš da mu prodreš u dušu. A kamen priča

svoju priču. Petar je jedan od sretnika koji ume

da sluša, vidi i shvati.

Čija priroda je jača – UMETNIKA ili KAMENA?

Samo u saglasju i dopuštanju dolazi se do lika,

do majke, carice, anđela, lepotice, ljubavi.

I nije ni čudo što se zove baš Petar jer „nomen

est omen“. Ko i malo zna latinski, shvata i prevod:

KAMEN, ime je znak. A kako je Dostojevski

voleo da kaže „ime ti je sudbina“, svaka daljna

priča je suvišna.

Ovaj hrvatski skulptor, umetnički nomad, stvara

na Balkanu, njegova galerija je nekad pod otvorenim

nebom a nekad pod krovom, kao i atelje u

kojem radi. Njegove skulpture su skupture žena

zapisane u kamenu, anđela u staklu. Igra se sa

formom i veličinom. Nije bitno da li je u pitanju

minijatura ili gromada, one pričaju istu priču.

Radi svaki dan, radi iz ljubavi i strasti, potrebe

i zadovoljstva. Umetnik progovara iz njega kao

„hleb nasušni“.

Petar Hranuelli je čovek od stava i stila. Njegove

skulpture imaju jasan potpis. Prepoznaćete ih iz

daleka. Držeći ih u ruci ili naručju ili ako ih samo

dotaknete, shvatićete senzibilitet ovoga čoveka

koji neprestano stvara. I nije bitno odakle je kamen

– da li iz Like, Prilepa, Srbije, jer rad na

skulpturi za njega je etika i mentalna higijena.

Petar ne prati trendove, stvara inspirisan situacijom

i trenutkom, kreće od materijala kojem

pokazuje poštovanje i divljenje. A svaki kamen

na kojem radi mora imati volumen kao i žena.

Kvalitetna skulptura kao i žena je bezvremena.

Iz kamena izvlači unutrašnju lepotu koja postaje

skulptura kojoj se vidi duša.

Njegovi radovi su deo privatnih kolekcija, galerija

u Hrvatskoj, Sloveniji, Srbiji, Nemačkoj, Holandiji,

SAD, Engleskoj, Turskoj, Crnoj Gori..

Njegova umetnost je dostupna, ona se voli, ona

se neguje i čuva. Kolekcionari su srećni jer je

imaju na oku, muzejski radnici takođe jer dalje

šire misiju snage i lepote kamena.

Čovek koji je 30 godina na umetničkoj sceni

prepoznat po ekspresivnim ženskim figurama,

duhovitih naziva, osvojio je publiku svojim „Kaktusom”

koji je preko dva metra i opisuje surovo

podneblje iz kojeg potiče, a tu je i „Crnogorka”

sličnih dimenzija. Sve su to skulpture u kojima

visina i dominacija igraju važnu ulogu.

Rad na poljima lavande u Tamjanici, izbor kamena

u Prilepu, klesanje pod ličkim ili crnogorskim

nebom, saradnja sa evropskim galeristima

i Dejanom Aleksićem, galeristom iz Kragujevca,

čini ovog umetnika jedinstvenim, posebnim, autentičnim,

kakva je i njegova umetnost.

Skulptor Petar Hranuelli, miljenik Balkana, poželeo

je da vidi kako ga kroz reč doživljava urednica

lifestyle i mindstyle e-magazina. Veliki sam

poštovalac njegovih dela, njegovih junaka, sa

kojim sam se prvi put upoznala u NLB galeriji

2019. godine kada je imao samostalnu izložbu

„Skulpture i crteži u kreativnom balansu pri stalnom

kretanju“. Od tada do sada definitivno je

osvojio srce publike i zauzeo važno mesto na

skulptorskoj evropskoj i balkanskoj sceni.


56


57


58

PHOTO: UNSPLASH.COM


59

REFRESH

YOURSELF


60

KAKO DA SE VRATIMO

SEBI?

PIŠE: PROF. DR NEBOJŠA KNEŽEVIĆ (DR NICK)


61

Živeći ubrzanim tempom, u kom se od nas očekuje

da postižemo više, pregledamo više pacijenata,

prodamo više proizvoda, pridobijemo

više klijenata, završimo sve na vreme, pa i pre

roka, a pored toga podižemo lestvicu i dajemo

često preteške zahteve sebi, želeći više novca,

bolju garderobu, luksuznije letovanje ili zimovanje,

skuplji auto, veću kuću, a kad na to dodamo

i tehnološki razvoj i veštačku inteligenciju

koji, hteli mi to ili ne, postaju deo naših života,

pa uz to i pritisak socijalnih medija kojem smo

sve više izloženi da bismo bili „u toku, u trendu

ili zbog prirode posla” ili zato što nam je to jedini

način da ostanemo u kontaktu sa prijateljima,

jedino rešenje da se naše telo i duša izbore sa

tim je da se povuku i isključe iz svega ovoga.

U takvom svetu, mi nemamo vremena za sebe,

nemamo vremena da osećamo, da zavirimo u

svoje srce i dozvolimo svoje emocije.

Posle četvrt veka rada u medicini, fasciniran

sam kako su nas Bog i Univerzum stvorili savršenim,

kako za svaki problem dobijemo upozorenje,

signale i žute kartone, ali ih često ne

čujemo, ne osetimo ili ignorišemo. Ako ovako

nastavimo, postaćemo veoma fukcionalni „roboti“

koji mnogo toga mogu da urade u jednom

danu, ali u sveukupnoj neprisutnosti, i u konverzaciji

sa drugim ljudima, i u vožnji automobilom,

pa i u trenucima koje navodno poklanjamo

sebi kao što su vežbanje, trčanje, slušanje

muzike i slično, jer i tad razmišljamo ko zna o

čemu, vrtimo misaone točkiće, motamo filmove

šta je trebalo da uradimo, kritikujemo sebe što

nismo uradili ovo ili ono, zašto nešto nismo rekli

a mogli smo, ne shvatajući da nismo mogli i da

tim dodatno opterećujemo sebe nečim što se

ne može ispraviti, umesto da uživamo u omiljenim

tonovima muzike, u pejzažima pored kojih

trčimo ili vozimo, jeseni, nebu, bojama, mi smo

čak i tad van sebe.

Kad se bavite balansom fizičkog i mentalnog

zdravlja i enegretskom psihologijom shvatite da

je vera veoma bitna komponenta i da bez nje

ne možemo opstati u ovom „savremenom” svetu.

Često volim da citiram Svetog Justina Ćelijskog,

koji je kad su ga pitali o poimanju Boga

rekao: „Tražio sam te po celom svetu, a nisam

znao da si bio u meni, a ja van sebe.” Ako je

jedan svetac, koji je živeo pre toliko godina, bio

van sebe, možete da zamislite koliki deo dana

mi, koji živimo u ovom ubrzanom dobu, provodimo

van sebe. Osmeliću se da kažem, po cenu

da ne budem shvaćen, preko 90 procenata.

Jedini način da opstanemo je da se vratimo

sebi. Celu 2025. godinu planiram da posvetim

tome, da pomognem ljudima kojima je povratak

sebi duševna potreba, a sve to kroz serije predavanja,

tribina, radionica i kroz nekoliko reset

vikenda.

Baveći se više od 15 godina i razumevajući

hronični bol svojih pacijenata, a i kroz klinička

i naučna istraživanja, često dobijam pitanje:

„Kada ćete, doktore, pronaći tu magičnu pilulu

ili injekciju da nas rešite ovih bolova i patnje?”,

a ne znamo da se odgovori kriju u nama samima.

Ali najpre moramo da shvatimo da se ništa

ne može postići preko noći. Ozbiljne promene

programa koje smo nasledili kroz ko zna koliko

generacija je moguće napraviti jedino sitnim

koracima, baš kao dete koje se iz niza pokušaja,

uspona i padova konačno uspravi i ohrabri

da krene samo.

Bitno je ne odustati i vežbati svaki dan, bar

po malo, početi sa odvajanjem pet minuta za

sebe, vežbati vraćanje u sebe i sebi i nikad ne

odustati. Isto tako, ako preskočite neki dan, budite

nežni prema sebi jer je mnogo okrutnosti

oko nas da bi se povrh svega i samokažnjavali.

Samo uz mnogo ljubavi prema sebi, možete

imati mir u svojoj duši i tek tada možete iskreno

da volite i sve druge, a bez mnogo ljubavi teško

ćemo plivati u ovim surovim vremenima.


62

PHOTO: J. SUTTER


63

REFRESH

YOUR

BUSINESS


64


FOTOGRAFIJE: J. SUTTER


65

STAV POBEĐUJE

OKOLNOSTI

JELICA STANOJLOVIĆ, DIPLOMIRANI EKO-

NOMISTA, MENADŽMENT KOUČ, JOGA IN-

STRUKTOR, SISTEMSKI LIFE KOUČ. ROĐENA

JE U BOSNI I HERCEGOVINI, ODRASTALA U

TUZLI, ŽIVELA U NEMAČKOJ, ŠVAJCARSKOJ.

GOVORI ČETIRI JEZIKA: SRPSKI, FRANCUSKI,

NEMAČKI I ENGLESKI. RADOZNALA, ZANESE-

NA, INSPIRISANA MOTIVIŠE ŽENE SVETA NA

RAZLIČITIM JEZICIMA KAKO JE BITNO NAĆI

BALANS IZMEĐU TELA, DUŠE I UMA KROZ

LAJF KOUČING, JOGU I BODY POETRY, KAKO

VOLI DA KAŽE.

Kako je izgledalo odrastanje pod drugim nebom?

Tamo gde nisi zasađena, tamo gde si

„raskorenjena“?

Odrastanje daleko od rodnog tla bilo je poput

plesa između dvije stvarnosti — učenje kako

stvoriti korjene tamo gdje ih nikada nije bilo, dok

srce čezne za dalekim horizontima.

Kroz tu “raskorenjenost” otkrila sam snagu prilagođavanja.

Na primjer, proljeće u tuđini mirisalo

je drugačije od mog zavičaja, ali u tim razlikama

pronašla sam ljepotu. Nedostajanje sam mnogo

puta osjetila gledajući i suosjećajući čežnju mojih

roditelja za “rodnom grudom”.

Ali ipak sam s vremenom shvatila da dom nije

mjesto, već osjećaj pripadnosti koji nosimo u

sebi. Upravo ta sloboda, koju donosi život između

svjetova, omogućila mi je da rastem u svim pravcima.

Raskorenjenost više ne vidim kao gubitak,

nego kao dar koji me naučio kako svaki horizont

može postati moj dom.

Školovala si se u inostranstvu, govoriš četiri

jezika. Šta ti je donelo obrazovanje i na kojem

jeziku je Jelica „najmoćnija” i najbliža sebi?

Obrazovanje u inostranstvu otvorilo mi je oči ka

svijetu različitih kultura i vrijednosti.

Kroz četiri jezika oblikovala sam se kroz njihove

specifičnosti — njemački mi daje preciznost,

francuski eleganciju i melodičnost, a engleski

povezanost sa svijetom.

Ipak, srpski jezik ostaje najdublji dio mog identiteta,

nosi energiju zavičaja, uspomena i moje

kulture. Na njemu izražavam najintimnije misli

i osjećanja, jer dolazi iz najdubljih slojeva mog

bića. Kako sazrijevam, srpski postaje moj osnovni

jezik i temelj mog identiteta. On mi donosi snagu,

dubinu i osjećaj usklađenosti sa sobom koji

je prirodno prisutan u svakom mom koraku.

Koja je tvoja formula uspeha?

Moja formula uspjeha razvijala se kroz godine,

kroz izazove, padove i usponе. Njena snaga leži

u jednostavnosti i dubini — strast, disciplina, autentičnost

i spremnost na promjene.

Strast je unutrašnja vatra koja me pokreće. To

nije samo ljubav prema onome što radim, već

neugasiva želja da stvaram i inspirišem. Strast

mi daje krila, čak i kada naiđu oluje.

Ali sama strast nije dovoljna. Disciplina je snaga

koja oblikuje moju viziju u stvarnost. Time predanost

i rad čine da inspiracija preraste u postignuće.

Najljepši dio ove formule je autentičnost — biti

svoja, bez izvinjenja. Prava snaga nije u tome da

budemo najbolji u nečemu, već u tome da budemo

najbolji u onome ko zaista jesmo.

Na kraju, tu je spremnost na promjene. Uspjeh

nije fiksna tačka nego stalna evolucija. Fleksibil-


66

nost je ključ da rastemo, učimo iz grešaka i ostanemo

otvoreni za nove mogućnosti.

Uspjeh nije samo cilj, to je putovanje. On leži u

svakom izazovu i svakom trenutku kada odlučimo

da nastavimo, čak i kad je lakše stati.

Upravo u toj promjeni i prilagođavanju krije se

prava čarobnost.

Životni moto koji zastupaš je da «Stav

pobeđuje okolnosti».

„Stav pobjeđuje okolnosti“ nije samo fraza, to je

poziv na akciju. To je odluka da ne budemo žrtve,

već kreatori sopstvenog života. Život ne nudi

savršene uslove, ali naš stav ima moć da preokrene

svaki izazov u priliku. Čekanje na idealne

okolnosti često nas drži u pasivnosti, dok istinska

sloboda leži u preuzimanju odgovornosti. Mi

biramo kako ćemo se nositi sa životom — da li

ćemo biti definisani onim što nam se događa ili

onim kako na to odgovaramo.

Biti arhitekta svog života znači koristiti i teške

trenutke za rast. Stav je naš alat — snaga da

oblikujemo stvarnost prema sopstvenim vrijednostima

i snovima.

Tvoj fokus je na konsaltingu i koučingu, razvijajući

kompetencije prodaje, menadžmenta

i liderstva.

Moj pristup konsaltingu i koučingu u nacionalnim,

kao i internacionalnim firmama nije samo

posao — on je moje lično uvjerenje da uspjeh

počinje iznutra. Verujem da su emocionalna inteligencija

i autentična komunikacija srž svakog

velikog postignuća u prodaji, menadžmentu i liderstvu.

Bez njih, strategije i tehnike ostaju samo

prazna forma.

U prodaji, vidim nešto mnogo više od brojeva i

ciljeva. To je umjetnost povezivanja, trenutak

kada prepoznamo stvarne, možda i nesvjesne

potrebe klijenta. Kada se u tom procesu unese

srce i razumijevanje, svaki razgovor postaje prilika

za izgradnju odnosa koji traje. Ne prodajemo

samo proizvode ili usluge — nudimo vrijednost

koja ostavlja trag.

U menadžmentu, duboko vjerujem da uspješan

lider nije samo onaj ko vodi, već onaj ko inspiriše

i osnažuje. Menadžer koji razumije svoje

emocije i emocije tima gradi povjerenje, riješava

konflikte sa lakoćom i stvara atmosferu u kojoj

svako osjeća da je važan. To nije samo timski

rad, to je zajedništvo.

Kao lider, učim da vođenje nije u komandama,

već u viziji. Lideri koji znaju kako da slušaju i prepoznaju

emocije stvaraju kulturu koja inspiriše.

Oni ne samo da postavljaju ciljeve, oni pokreću

ljude da ih ostvare sa strašću i smislom.

Ono što mene pokreće je vjera da svaka organizacija,

svaki tim i svaka osoba može da se razvija

kada uloži u emocije i autentičnost. Moj cilj je

da pomognem ljudima da prepoznaju ovu snagu

u sebi, jer prava transformacija ne počinje spolja,

već iznutra.

Za mene, ovo nije samo metod rada — ovo je

moj način da doprinesem svijetu u kojem svi

možemo rasti, djelovati i inspirisati jedni druge.

Kako radiš sa svojim klijentima?

Moj rad sa klijentima temelji se na integrisanom

razvoju, gdje se profesionalne vještine kombinuju

sa osnaživanjem emocionalne i mentalne

otpornosti. Svaki klijent je jedinstven, a moj cilj je

da pružim alate koji su i efikasni i transformativni.

I u vidu ličnog, kao i u razvoju organizacije.

U prvom koraku, kreiramo sigurno okruženje za

otvoren razgovor o ciljevima, izazovima i mogućnostima.

Kroz empatično slušanje klijent

dobija uvid u svoje potencijale i unutrašnje procese.

Na osnovu toga, zajedno razvijamo personalizovane

strategije usmjerene na ključne

poslovne oblasti poput prodaje, menadžmenta i

liderstva, dok istovremeno radimo na emocionalnoj

inteligenciji, promjeni mindseta i strateškom

razmišljanju.

Poseban fokus stavljam na emocionalnu otpornost

i mentalnu fleksibilnost.

Cilj je da klijent prepozna i prevaziđe unutrašnje

blokade, razvije samopouzdanje i ostane smiren

u izazovnim situacijama.

Moj pristup je dinamičan i prilagodljiv, sa naglaskom

na kontinuirani razvoj i fleksibilnost.

Kroz ovu kombinaciju profesionalnog i ličnog

osnaživanja, pomažem klijentima da postanu

lideri svog života, inspirišu druge i upravljaju

svojim okolnostima sa sigurnošću i jasnoćom.

Kada si osetila potrebu i okrenula se duhovnom

razvoju?

Moj put duhovnog razvoja nije bio linearan niti

lak. Oblikovan je kroz mnoga iskustva koja su

me povrijedila, testirala moju snagu i suočila sa

životnim izazovima koji su me natjerali da preispitam

sve što sam smatrala sigurnim. Prošla sam

kroz mobing na poslu, razvod, gubitak roditelja,

bolesti i napade na emocionalno zdravlje. Svaka

od tih situacija bila je teška, ali su me oblikovale

i postale podsticaj za unutrašnju transformaciju.

U momentima bola i slabosti počela sam da

tražim dublje značenje. Shvatila sam da snaga

ne dolazi iz izbjegavanja bola, već iz sposobnosti

da se sa njim suočimo i transformišemo ga u

nešto što nas pokreće naprijed. Kroz meditaciju,

introspekciju i duhovne prakse, naučila sam

da nisam žrtva svojih okolnosti, nego arhitekta

svog života, sposobna da prepoznam bol i transformišem

ga u snagu, tugu u mudrost, a strah

u hrabrost.


67


68


69

Duhovni razvoj mi je pomogao ne samo da

izdržim teške trenutke, već da ih transformišem

u priliku za rast. Danas vjerujem da kroz izazove

možemo pronaći unutrašnju snagu i mudrost

koja nas vodi do ispunjenja i ravnoteže. Moja

priča je dokaz da kroz najdublje povrede možemo

pronaći najlepše dijelove sebe i da duhovni

razvoj nije bježanje od bola, nego proces koji

nas vodi do oslobođenja i autentične snage.

Kako vidiš žene na Balkanu?

Žene Balkana su kroz istoriju nosile teret tradicije,

kulture, ali i ogromnu snagu i hrabrost. Iako

često u sjenci, one su u tišini gradile temelje života

i porodice. Svaka od njih nosi potencijal za

promjenu i transformaciju. Njihova snaga nije

samo u preživljavanju, već u očuvanju duhovne i

emotivne snage uprkos svim izazovima.

Balkanske žene često žive u paralelnim svijetovima

— jednim koji ih čini čuvarima tradicije i

drugim koji ih poziva da budu liderke u savremenom

društvu. Njihova prava snaga leži u tome

što shvataju da je moć u oslobodilačkom procesu

samospoznaje, oslobađajući se očekivanja koja

im nameće društvo.

Žene Balkana, kroz svakodnevne borbe, zapravo

su nosioci promjene i to ne samo spoljašnje,

već duboko unutrašnje. Kada se povežu sa svojom

unutrašnjom mudrošću i postanu arhitekte

svoje sudbine, postaju nezaustavljive. Taj proces

nije vezan za godine, već za unutrašnji mir i rast.

Zato želim da svaka žena Balkana shvati da njen

potencijal nikada nije okončan. Bez obzira na

fazu života, svaka faza nosi posebnu vrijednost.

Ono što ih čini dragocjenim nije samo preživljavanje,

već mudrost i suosjećanje koje vodi ka

svetlijoj budućnosti. Neka svaka žena prepozna

svoju vrijednost, jer istinska snaga leži u stalnom

rastu, razvoju i inspiraciji za sve oko sebe.

Šta ti je joga pružila?

Joga mi je donijela mnogo više nego što sam

mogla da zamislim. To nije samo fizička praksa,

već putovanje u srž postojanja koje se otkriva sa

svakim dahom i pokretom. Kroz joga praksu, shvatila

sam da je to disciplina koja spaja tijelo, um

i dušu u skladan cjelokupni sistem. Svaka asana

i svaki dah postali su prilike za dublje povezivanje

sa sobom, za oslobađanje od onoga što mi

više nije potrebno i za podsjećanje na unutrašnju

snagu koja je u svakome od nas.

Naučila sam da je istinska snaga u ravnoteži,

da fizička fleksibilnost mora biti poduprta mentalnom

i emocionalnom fleksibilnošću. Istinska

snaga nije u nepokolebljivosti, već u sposobnosti

da se prilagodimo, prihvatimo promjene i koristimo

ih kao šansu za rast.

Joga mi je takođe omogućila introspekciju i samospoznaju.

Kroz tišinu i povezivanje sa sobom,

došla sam do spoznaje ko zaista jesam. Naučila

sam da slušam svoje tijelo i intuiciju, prestala da

tražim odgovore spolja jer su svi odgovori već

bili u meni.

Jedan od najlepših darova joge je spajanje s

drugima. U svakom susretu i djeljenju iskustava

osjećam da smo svi povezani u ovoj nesavršeno

savršenoj igri života. Otvorila mi je vrata globalne

zajednice koja je ujedinjena u želji za rastom,

ljubavlju i međusobnim razumijevanjem.

Naučila me je da život nije u pronalaženju krajnje

destinacije, već u učenju da uživamo u putovanju.

Svaki trenutak u tišini, svaki susret sa sobom

i sa drugima je prilika za otkrivanje novih dimenzija

postojanja.

Joga je ključ za povezivanje sa sobom, sa drugima

i sa svijetom.


nosi naziv “Nova godina, nove priče”. Šta je

ono što ćeš nam ispričati u 2025. godini?

U 2025. želim da podjelim priču o dubokim transformacijama

koje dolaze iznutra. Kroz godine

sam shvatila da ispunjenje i sreća ne dolaze

spolja, već su rezultat unutrašnje ravnoteže,

svjesnosti i svakodnevnog ulaganja u sebe. Moja

priča u 2025. biće priča o tome kako smo, bez

obzira na okolnosti, sposobni da preoblikujemo

svoje živote i pronađemo unutrašnju snagu, jasnoću

i smjer u svijetu koji se stalno mijenja.

Želim da ispričam kako sam vidjela snagu koja

se budi u ženama koje odluče da krenu putem

samospoznaje, hrabrosti i ljubavi prema sebi,

uprkos svim preprekama. To je priča o tome

kako je, kroz sve izazove koje smo prošle,

moguće rasti, evoluirati i pronaći dublje značenje

u onome što se dešava sa nama i oko nas.

Moja priča u 2025. biće i priča o inovacijama

u koučingu i konsaltingu. Biće to priča o tome

kako emocionalna inteligencija, komunikacijske

vještine i sposobnost slušanja postaju ključne

kompetencije koje nas vode do uspjeha u poslovnom

i privatnom životu. Zajedno sa svim klijentima

s kojima radim, nastavićemo da istražujemo

kako istinski rast dolazi iz ravnoteže između

našeg bića, vrijednosti i misije koju nosimo.

Nadam se da će ova priča inspirisati druge da

krenu putem samospoznaje, jer je to put ka dubljem

razumijevanju sebe, svojih vrijednosti strahova,

ali i neograničenog potencijala za rast. Ova

2025. godina neće biti samo godina promjena,

već godina vraćanja unutrašnje snage, godina u

kojoj ćemo zajedno graditi bolje, jače i ispunjenije

verzije nas samih.


70


71

REFRESH

YOUR

ART


72

NJENE SLIKE SU DEO

ŽIVOTA LJUDI

- GALA ČAKI O SVARANJU, INSPIRACIJI I UMETNOSTI IZNAD SVEGA -


73


FOTOGRAFIJE: IZ PRIVATNE ARHIVE

GALA ČAKI, AKADEMSKA SLIKARKA, DOKTOR

UMETNOSTI, STIPENDISTA MNOGOBROJNIH

VLADA SVETA, OMILJENA UMETNICA MNO-

GIH KOLEKCIONARA U ZEMLJI I INOSTRAN-

STVU.

GALINA DELA VIDELI SU LJUBITELJI UMET-

NOSTI ŠIROM PLANETE, OD JAPANA, KINE,

INDONEZIJE, KOREJE I SINGAPURA, PREKO

FRANCUSKE, ITALIJE, ENGLESKE I DRUGIH

EVROPSKIH ZEMALJA, DO AMERIKE I KANA-

DE. ŽENA IZRAZITOG SENZIBILITETA, VUL-

KANSKE ENERGIJE, SNAŽNOG DUHA, GALA

ČAKI IMAĆE IZLOŽBU U ALEKSIĆ GALERIJI U

KRAGUJEVCU 21. DECEMBRA 2024. GODINE.

Slikarka si snažne ekspresije, emocije, energije

i poteza četkice. Tvoja umetnost asocira

na slobodu u svakom smislu. Snagom misli i

lepote slikaš nečija najdublja osećanja i najtananije

emocije. Kolika je sposobnost umetnika

da doživljeno može da prenese na platno?

Moja osetljivost je ogromna. Bez osetljivosti,

nema stvaralaštva. Bez talenta da tom osetljivošću

istkaš delo, nema umetnosti.

Preterana osetljivost stvara intenzivan život, iscrpan

za mene, a posebno za ljude oko mene.

Proživljavati doživljeno unutar samog procesa

stvaranja je kompleksno i izazovno na više načina.

Samo jake ličnosti mogu da iznesu taj teret.

Ja nisam živa bez tog intenziteta. Ova zemlja je

izuzetno tlo za stvaraoce kao što sam ja. Verovatno

nisam slučajno rođena ovde.


74

Tvoja platna su velika. Ona su tvoj izbor.

Sklupčana figura čoveka u odnosu na beskraj

kosmosa. Kako da ih čitamo?

Moje slike su plod mog duha. Osetite ih, pre

nego što ih razumete. Dok ih posmatrate, oblikujete

ih po sopstvenoj slobodi. Posmatrač mora

da ima slobodu oblikovanja kao što je imam i ja

prilikom stvaranja dela. Danas, u svetu, kada

nam postavljaju kako da mislimo sopstveno

biće i realnost, važno je posmatrati. Možda nam

upravo umetnička dela ponude sopstveni način

viđenja sveta i sebe.

Tvoja slikarska istraživanja su usmerena ka

čovekovom stanju. Šta si sve otkrila radeći i

istražujući kroz sliku sebe?

Da bih odbranila svoju umetnost, moram da se

razotkrijem. Sva ta lica koja poniru iz dubina

mog bića i stanja u koja se postavljam ne nude

egzaktno pojašnjenje ko ja jesam. Potrebno je

sazrevanje stvorene ličnosti kroz svu tu gradnju.

Shvatila sam da moje slikarstvo može biti dobro

jedino ako postanem ličnost. Autentična ličnost.

Samo ličnost može da stvori delo koje će vekovima

orati brazde ljudskog uma. Vreme će pokazati

da li su moja ličnost i moje stvaralaštvo

vredni poštovanja i divljenja.

Po tebi, umetnost je sama sebi cilj i ona stoji

sama, nezavisna od svega. Dela umetnika

odolevaju vremenu. Kako posmatraš svoja

dela kroz protek vremena? Ili kako ćemo na

njih gledati u budućnosti?

Otkad sam počela da vodim život slikarke kao

da je vreme stalo. Svaki dan je isti.

Što se tiče samog dela, važno je mesto u kom

se stvara i kada se stvara. Radikalna dela često

ne budu shvaćena od strane postojeće umne

konstrukcije ljudi.

Dugo sam mislila da samo od nas samih zavisi

vidljivost našeg dela u datom trenutku života.

Onda su usledili pozivi stranaca u tamo nekim

stranim zemljama da prikažem svoje delo. Tek

tako. Slučajno, a možda i ne. Shvatila sam da

ako je delo duhom stvarano, njemu će neke

više energije, Bog, protkati puteve kojima ono

mora da se kreće ne bi li spoznalo svetlost koja

mu je data.

Dela brojnih stvaralaca otkupljena od institucija

žive svoj život u podrumu, fundusu. Često su

zaboravljena ili prepuštena poplavama kao što

je bio slučaj u jednom od naših muzeja. Moje

slike imaju drugačiju putanju. Deo su života ljudi.

Ljudi ih biraju kao deo svog doma, svoje porodice.

Da li će živeti dugo nakon moje smrti?

Da li će ih zaboraviti? Volela bih da znam.

Da li se teško odvajaš od svojih slika ili se

vežeš za njih?

Sva moja dela sam ja. Ja nastavljam živote svojih

dela u nekim drugim porodicama, u nekim

drugim zemljama. Mene hrani život tih dela.

Hrani me kada u očima kolekcionara vidim radost

koju mu stvara energija mog dela. Hrani

me ideja unošenja lepote u nečiji život. Hrani

me menjanje svakodnevice. Hrani me menjanje

ljudi kroz umetnost.

Puno putuješ i izlažeš u inostranstvu. Koliko

je za umetnika važno da se kreće i van ovog

balkanskog neba i da se uporedi i odmeri

snage sa svetskim stvaraocima?

Moj život se deli na intenzivna putovanja i istraživanja

po svetu i intenzivna promišljanja sebe

u svom radu. Ponekad je lepše izmaštati neko

mesto. Mesta čine ljudi. Mene interesuju samo

ljudi. Nedavno sam se vratila iz Bakua. Pored

impozantnih građevina, mene su posebno dotakli

ljudi. Obični ljudi koji čekaju u redu za hleb.

Asimilacija sa datim ljudima u datom trenutku

mene otkriva za novo. Radoznalost zadiranja

u druge živote, druga bića, mene otvara samoj

sebi. Ko smo mi bez drugih?

Na izložbi u Bakuu sam upoznala čuvenog gurua

Sadhgurua. Prišao mi je slučajno pre zvaničnog

otvaranja. Zračio je nekom lepom energijom.

Nisam bila sigurna ko je tačno on, ali mi

se dopala činjenica da je prišao i posmatrao

moju sliku. U drugom trenu ga je milion kamera

obgrlilo sa svih strana. Posle sam saznala

o kome je reč. Eto to su ti lepi trenuci, sa tamo

nekim strancima koji nam priđu iz nekog nama

neobjašnjivog razloga.

Tvoja dela odjekuju emotivnom i filozofskom

dubinom.

Poniranja u sebe su kompleksna. Nisu mi data

uvek. Potrebno je zrenje. Uvek se iznenadim

delom sebe koji nisam mogla da pojmim da postoji

unutar mene. Sve te hamartije, izazvane

drugim ljudima ili određenim situacijama, jesu

dragocene za mene. Radoznalost i sloboda su

ključni za traganje. Konstantna traganja oblikuju

intenzivan život. Iscrpan kako za mene, tako

i za sve oko mene. To je velika energija, borba

koju ne može svako da iznese. A moje biće vapi

za takvim stanjem jer drugačije nije živo.

Sredinom decembra, tačnije 21. 12. 2024.

imaćeš izložbu slika u Aleksić galeriji. Šta

ćemo videti na platnima u Dejanovoj galeriji


75

koja je zauzela značajno mesto na umetničkoj sceni?

Bićete u prilici da vidite slike koje su nastale u proteklih godinu dana. Ljude, strance,

kroz koje sam proživela neka svoja emotivna stanja. Ne želim da vam kažem.

Dođite i vidite sopstvenim očima.

Kako si se odlučila za saradnju sa galeristom Dejanom Aleksićem? I koliko

razmevanje, ljubav prema umetnosti doprinosi sjajnoj saradnji?

Dejan Aleksić i ja gradimo poslovni i prijateljski odnos više od deset godina. Mene

hrane takvi odnosi, odnosi poštovanja, uzajamnih gradnji odnosa u kome nije potreban

ugovor da bi se poštovala druga strana. On je čovek koji menja postojeće

stanje vidljivosti umetnosti i kulture u našoj zemlji. Čovek koji iskonski voli umetnost.

On je za mene više institucija od brojnih institucija u našoj zemlji, u kojima

su zaposlene desetine ljudi koji ne rade ništa. Da sam ja neko, izvela bih potpunu

reformu naših kulturnih institucija i umesto desetine tih ljudi koji ne rade ništa i na

trošku su ovog društva, postavila bih ljude kao što je Dejan. Pojedinci su ti koji uvek

menjaju društvo.

Tema decembarskog izdanja RYL magazina nosi naziv “Nova godina, nove

priče”. Kakve slikarske priče čekaju da budu ispričane?

Moje slike su moj život, koji će se sledeće godine odvijati više u nekim drugim zemljama

nego u našoj. Šta će te zemlje i ti novi ljudi prozvati u meni, ne znam. Znam

samo da spremam izložbe za sledeću godinu, kao i premijeru dokumentarnog filma

o mom radu i životu. Radujem se novoj ja u novoj godini.


76


77


78


79


80

PHOTO: UNSPLASH.COM


81

REFRESH

YOUR

BREAKFAST


82

LIČNOM SNAGOM DO

USPEHA


83

RADISSON COLLECTION OLD MILL JE HOTEL KOJI SVAKODNEVNO IMA VELIKI BROJ POSE-

TILACA KOJI BORAVE U NJEMU. SAM IZGLED HOTELA, NJEGOVOG ENTERIJERA I EKSTERI-

JERA, PRIVLAČI TURISTE IZ SVIH KRAJEVA SVETA.

IZ MESECA U MESEC KAO UREDNICA LIFESTYLE MAGAZINA ORGANIZUJEM DORUČAK U

„NAŠEM“ SJAJNOM HOTELU. ZA DECEMBARSKO IZDANJE SAM RAZGOVARALA SA DIVNIM

JUNACIMA O PREDUZETNIŠTVU I „SIGURNOM“ KOMPANIJSKIOM SISTEMU.

PIŠE/FOTOGRAFIJE: MIA MEDAKOVIĆ

MARINA BELIĆ, rođena je u Sarajevu, u znaku

Blizanaca, što smatra ključnim za razumevanje

njenog nemirnog duha i širokog spektra

interesovanja. Voli promene, zapitanost

i stalnu potragu za nečim novim – osobine

koje su oblikovale njen životni put. Formalno

obrazovanje je vodi ka masteru ekonomije,

jer je verovala da tako treba. To poglavlje

naučilo je disciplini, analizi i upornosti, ali

njen pravi identitet počeo je da se formira sa

njenom porodicom i decom. Danas je pasionirani

praktičar joge i skijanja koje spajaju

fizičku aktivnost s mentalnim mirom. Ljubav

prema životu i ljudima izražava kroz hedonističke

strasti: vino, hranu i izlaske sa prijateljima.

Modna je kreatorka i vlasnica modnog

brenda Heroina fashion. Njene kreacije su

lepršave, pune boja, stilski bogate.

SAŠA CVIJETIĆ, nakon završenog državnog

Ekonomskog fakulteta u Beogradu 1992.

godine, ubrzo se zaposlio u kompaniji (IBL

Duga) koja je u to vreme bila najveći proizvođač

boja i lakova u Srbiji, lider na tržištu

sa jasno postavljenim evopskim standardima

poslovanja. Nakon par godina rada,

učenja, napredovanja, desio se izazov u drugoj

branši, na drugom tržištu i to je prihvatio

menjajući puno toga što je bila smela odluka.

Zadatak koji je postavljen od strane Comtrada

bilo je osnivanje sestrinske firme na

izuzetno nestabilnom tržištu koje je tek izašlo

iz ratnih dešavanja. Zasukao je rukave, okupio

odličnu mladu ekipu i krenuli su sa poslovanjem

od nule. Kroz strpljenje, upornost i

strateške odluke, firma je brzo postala lider u

svojoj industriji, ostvarujući značajan uticaj

i rast. Nakon 12 godina provedenih na poziciji

generalnog menadžera, uz sve ostvarene

rezultate, nagrađen je i mnogim priznanjima

za biznis (menadžer 2007. godine u IT branši

BiH, 2009. jedan od najuspešnijih menadžera

u regionu), zatim za društveno odgovornog i

najboljeg poslodavca, kao i najbolje obučenog

poslovnog menadžera.

ALEKSANDRA KAJMAKOVIĆ, na njen život

velik uticaj je imalo njeno rano odrastanje

koje je krenulo iz bašte “studentsko kulturnog

centra (SKC). Uživala je da provodi

vreme i upoznajem fenomenalne umetnike

raznih stilova. Svaki događaj je imao jedinstven

uticaj na njen život kako kreativno tako

i duhovno. Profesionalno bavljenje tenisom

joj je pružilo neophodne veštine i snagu koje

joj puno znače. Sport je naučio kako da pobeđuje

granice, postavlja nove standarde i

uči iz grešaka. Profesionalno takmičenje oblikuje

karakter, stvara veštine i navike koje

su značajne u karijeri. Pravni fakultet, jeste

njen… neočekivan korak? Veliku popularnost

je stekla kroz ulogu Shefice na IG kao

vlasnica Grama.


84

Saša Cvijetić: Odluka da se bavim ovim poslom

proizašla je iz kombinacije interesovanja, prilika,

ali i okolnosti. Po obrazovanju sam diplomirani

ekonomista koga je uvek privlačila tehnologija i

način na koji možemo promjeniti svijet, pa je IT

postao, uz splet okolnosti, logičan izbor. Pojavile

se prilike koje nisam mogao da propustim, naime

kompanija Comtrade je odlučila da krene sa

širenjem biznisa po regiji i prva destinacija je bila

Bosna i Hercegovina, a s obzirom na to da sam

imao veze sa tim podnebljem, dobio sam ponudu,

ali i priliku da napravim kompaniju, okupim

ekipu i tako smo krenuli 1997/98. u Sarajevu.

Priznaću, nije bilo lako sa beogradskim tablicama

u tom posleratnom periodu doći i početi sa

biznisom, ali vrijeme i rezultati su pokazali da

smo napravili pravi potez.

Aleksandra Kajmaković: Odluka za biznis je

došla iz ljubavi prema umetnosti, kulturi i ugođaju.

Kreirala sam Gram shodno visokim standardima

i očekivanjima, po svom ukusu.

Ako se pitate kako Shefica uživa, odgovor

možete saznati dolaskom u Gram. Da li je posao

izabrao mene ili ja njega, najtačnije objašnjenje

bi bilo – izabrali smo jedno drugo.

Sa kakvim se izazovima suočavate svakodnevno

pod balkanskim nebom?

ALEKSANDRA KAJMAKOVIĆ

Kako ste se odlučili za „biznis“ sa svrhom?

Da li je posao izabrao vas ili vi njega?

Marina Belić: Brendovi sa svrhom stvaraju

modu koja ima dušu. Oni biraju materijale koji

poštuju prirodu, šiju komade koji traju i osmišljavaju

krojeve koji govore priču o autentičnosti,

a ne o masovnoj proizvodnji. Njihova svrha nije

samo da prodaju garderobu, već da izgrade vezu

– s vama, vašim stilom i vašim vrednostima.

Ovde nije reč o potrošnji, nego o zajednici. Kada

birate biznis sa svrhom, vi podržavate nečiji san,

rad lokalnih zanatlija, etičke procese i ideju da se

lepota ne mora praviti po cenu planete. Definitivno

je posao izabrao mene.

Marina Belić: Ovo su neki od izazova rada preduzetnika

– pronalazak klijenata, to jest građenje

mreže kontakata i privlačenje stalnih klijenata

zahteva vreme što komplikuje planiranje budžeta.

Nema nadređenih koji vas guraju ka ciljevima,

uspeh zavisi od vaše discipline. Preduzetnici

često rade vikendom i uveče, više nego zaposleni

u korporaciji. Potrebno je istovremeno

raditi na razvoju proizvoda/usluga i marketingu.

Tu je i stalna potreba da se istaknete na tržištu

– pritisak konkurencije. Korporacije često ulažu

u obuke, kurseve i profesionalni razvoj, a preduzetnici

moraju da sami finansiraju i stalno uče

nove veštine.

Saša Cvijetić: Prvo, tu su ekonomske nestabilnosti

i nesigurno poslovno okruženje koje dosta

zavisi od politike koja se vodi na Balkanu. To za

sobom povlači određene administrativne prepreke

i često složena birokratija usporava poslovne


85

procese. Drugi izazov je pronalaženje kvalifikovanih

i motivisanih kadrova, jer mnogi talentovani

ljudi su otišli ili i dalje odlaze iz regiona u

potrazi za boljim prilikama. S druge strane, zadržavanje

zaposlenih zahtjeva dodatne napore i

prilagođavanje uslovima rada. Sve to je dodatno

bilo sprecifično za tržište i period u kojem

sam radio, ali i dalje delujem. Mislim da se svi

na ovom tržištu susrećemo manje-više sa tim izazovima,

ali svaki izazov donosi priliku za rast,

a rad u ovom regionu naučio me je fleksibilnosti,

upornosti i vještini prilagođavanja.

Aleksandra Kajmaković: Izazove kategorizujem

po principu hitno, nije hitno, važno, nije

važno. Ugostiteljstvo sa sobom nosi raznorazne

izazove i prepreke. Glavni izazovi su održavanje

kvaliteta usluge, održavanje kvaliteta proizvoda.

Dosta faktora utiče, a ima i iznenađenja. Shefica

biti nije lako, za sve postoji rešenje, na društvenim

mrežama možete videti najdelotvornije

metode.

Privatno preduzetništvo ima svoje mane i

prednosti u odnosu na korporaciju. Koliko

hrabrosti i snage treba imati i raditi u jednom

ili drugom sektoru?

Marina Belić: Korporacija pruža sigurnost i podršku,

ali često sputava kreativnost. Preduzetništvo

donosi slobodu i izazove, ali zahteva visok

nivo snalažljivosti i samodiscipline. Izbor zavisi

od vaših ličnih vrednosti i ambicija.

Saša Cvijetić: Korporacija nudi strukturu, stabilnost

i priliku za socijalizaciju. Rad u takvom

okruženju omogućava fokus na određene zadatke

i razvoj unutar jasno definisanih okvira. Ipak,

izazov može biti uklapanje u korporativnu hijerarhiju

i standarde koji su postavljeni. Hrabrost u

ovom slučaju dolazi do izražaja kada treba stati

iza svojih ideja, prilagoditi se promjenama i nositi

se sa pritiskom rada u velikom sistemu.

Mislim da je u oba slučaja ključ uspjeha balans

između lične posvjećenosti, sposobnosti prilagođavanja

i spremnosti da se suočite sa rizicima,

bilo da su oni lični ili dio šireg sistema.

Primjera imamo mnogo, ali sam siguran da oba

puta zahtjevaju snagu – preduzetništvo kroz borbu

s neizvješnošću, a korporacija kroz sposobnost

adaptacije u sistem.

SAŠA CVIJETIĆ

Aleksandra Kajmaković: Korporacijski sistem

pruža strukturisano delovanje i odgovornost.

Svako ima svoj sektor, zadatak i zajednički cilj.

Greške i posledice snosi korporacija, rizik je

značajno manji za pojedinca. U najgorim okolnostima

pojedinac može izgubiti posao. Preduzetništvo

vam pruža jedinstveno iskustvo koje

je teško opisati. U odnosu na korporaciju, rizik je

značajno veći. Odgovornost je takođe veća, vi

ste osoba koju svi pitaju. Propuste i greške snosite

sami, uspehe i pohvale delite sa timom.

Shefica ima dovoljno snage i hrabrosti da se nosi

sa preduzetništvom.

Kada pogledate iza sebe, da li je pređeni put

vredeo zbog pravca kojim sada hodite?

Marina Belić: Svako iskustvo nas oblikuje. Kada


86

Saša Cvijetić: Kad pogledam iza sebe, sa sigurnošću

mogu reći da je pređeni put i te kako vredio.

Rad u kompaniji koja je lider u svojoj oblasti

ne samo da mi je omogućio da profesionalno rastem,

već i da se osjetim kao dio uspješne priče.

Svaka prepreka, svaki izazov i svaki trud koji

sam uložio pridonijeli su ne samo razvoju kompanije,

nego i mom ličnom. Posebno mi znači što

imam priliku sa radim u okruženju koje postavlja

visoke standarde i stalno me motiviše da idem

korak dalje. Kroz taj put naučio sam važnost timskog

rada uz dosta strpljenja, ali i strateškog razmišljanja.

Naravno, bilo je trenutaka kad je bilo

teško, situacija kad sam sumnjao u neke svoje

odluke ili morao da radim više nego što sam mislio

da mogu. Ali gledajući gde je sad kompanija,

shvatam da je svaki korak bio dio puta koji je vrijedan

hodanja.

Aleksandra Kajmaković: I te kako, uspešan

posao po mom mišljenju nije samo profitabilan,

solventan biznis. Gram ugošćava svakodnevno

velik broj gostiju, visok procenat su redovni gosti.

Porodice imaju vikend rituale sa svojom decom

kad dolaze na kolače i sladoled.

MARINA BELIĆ

stanemo i osvrnemo se unazad, putevi koje smo

birali postaju jasniji, poput mapa koje nismo uvek

razumeli dok smo ih koračali. Svako skretanje,

svaka raskrsnica, čak i stranputice, oblikovali

su ono što danas jesmo. Setite se – nijedna odluka

nije samo odluka, to je skup lekcija, često

prepoznata tek kasnije, dok koračamo sigurnije,

svedoci sopstvenog rasta. A ako vas trenutni

put čini srećnim ili makar mirnim, onda je svaki

pređeni metar vredeo. Jer na kraju, život nije

samo o cilju. Život je o tome kako hodamo, s kim

delimo taj hod i šta nosimo u svom koraku. Dakle,

zapitajte se: Da li hodate s ljubavlju prema

onome što jeste? Ako je odgovor „da”, onda je

put bio tačno onakav kakav je trebao da bude.

Bezbroj fotografija i uspomena se kreira svakodnevno.

Ljubav, sreća i uživanje je tajni sastojak

prijatne energije koju Gram odašilje.

Gde sebe vidite za pet godina?

Marina Belić: Zamišljam sebe za pet godina u

prostoru koji nije samo prodavnica već mesto

okupljanja, ideja i podrške. Koncept radnja u kojoj

svaki predmet, svaki komad odeće, ima priču

i dušu. Ne želim samo da stvaram garderobu;

želim da stvaram zajednicu – mesto gde žene

dolaze da pronađu ne samo unikatan komad za

sebe i njihov dom, već i deo sebe i svoje kreativnosti

i razgovore koje inspirišu i druženja koja

nasmejavaju i leče… čaša proseca, obavezno.

Dakle, gde sebe vidim za pet godina? Na mestu

gde se karijera i ljubav prema životu sreću s osmehom

koji govori da je sve baš kako treba.

Saša Cvijetić: Za pet godina vidim sebe kako

nastavljam da gradim na osnovama koje sam

postavio do sada. Bitno mi je da zadržim vjeru


87

da sam u proteklom periodu radio ispravno, da

sam postigao rezultate koji su ostavili trag i da

sad mogu raditi s još većim mirom i fokusom. Cilj

mi je da nastavim doprinosti kroz svoje kvalitete,

iskustvo, znanje, ali i posvjećenost i da ostanem

doslijedan svojim vrednostima. Želim biti dio procesa

koji donosi uspjeh, uz istovremeno održavanje

ravnoteže u životu. Vidim sebe kao nekog

ko neprestano uči, prilagođava se i koristi svoje

znanje za dobrobit tima i kompanije, na način

koji je održiv i za mene lično.

Aleksandra Kajmaković: Svugde. Sheficu ne

drži mesto, očekivanja su velika, a vreme je ograničeno.

Ja sam svetski putnik, volim da istražujem,

uživam i stvaram.


nosi naziv „Nova godina, nove priče“. Šta

ćete nam ispričati u 2025. godini?

Marina Belić: 2025. – Vreme Autentičnosti. Ovo

je godina u kojoj nema prostora za maglu. Godina

kada se sve kristališe – naši izbori, naši putevi

i naši razlozi. Više nije pitanje gde ideš, s

kim si ili kako ćeš to izvesti. Sve to je sada manje

važno. Pitanje koje postavljaš sebi, i jedino

koje zaista ima smisla, jeste: ZAŠTO ovo radim?

Zašto biram da trošim svoje vreme ovde, s ovim

ljudima, na ovom mestu? Zašto ulažem energiju

baš u ovo, a ne u nešto drugo? Tvoj „zašto” je

tvoje srce, tvoj kompas i tvoj centar. On je temelj

svake autentičnosti. U 2025. ne tragamo više za

spoljnim odobrenjima.

Saša Cvijetić: Biće to priča o pronalaženju balansa

između uspješne karijere i stabilizacije

ličnog života što smatram jednim od najvažnijih

ciljeva u narednom periodu. Tokom proteklih godina,

fokus je bio na rezultatima, razvoju i postizanju

visoko postavljenih ciljeva. Sada, dok ulazimu

novu fazu, želim usmjeriti energiju na održavanje

onog što sam izgradio i na osnaživanju

temelja kako u poslu tako i u privatnom životu.

Za mene, ova godina će biti o građenju čvrstih

temelja, kako za djecu, tako i za sebe, da bih

mogao da balansiram karijeru i privane obaveze.

Vjerujem da će u predstojećoj godini biti puno izazova,

ali svi oni će nas ojačati još više i zato ću

akcenat staviti na tri ključne riječi: STABILNOST,

SMIRENOST I ISPUNJENJE biće ključne riječi

moje priče u 2025.

Aleksandra Kajmaković: Gram na novoj lokaciji

sa novim ukusima. Edukativni snimci kako

da se ophodite prema svom timu. Nezaboravne

avanture i putovanja.


88


89

REFRESH

YOUR

BEAUTY


90

ODLIČAN 5




91

PROF. DR IOANNA BATSIALOU, DOKTOR

MEDICINE, PREDAVAČ, MAJKA, SUPRUGA,

DONATOR, PRETEČA U ANTI-AGING

MEDICINI. ŽENA KOJA VOLI. ŽENA KOJA

STVARA, RADI, NEGUJE, UNAPREĐUJE.

DOKTOR KOJOJ SU ZDRAVLJE I LEPOTA U

FOKUSU.

U NJENOJ KLINICI, NAKON SVIH GODINA

RADA I POSLOVANJA, UVEK IMA MESTA ZA

INOVATIVNOST I PROGRES. U NOVU PRIČU

2025. GODINE IOANNA ĆE NAS UVESTI KROZ

SVOJ NOVI „ODLIČAN 5“ PROGRAM.

TEMA DECEMBARSKOG IZDANJA RYL

MAGAZINA NOSI NAZIV „NOVA GODINA,

NOVE PRIČE“. ŠTA ĆEŠ NAM NOVO

ISPRIČATI U 2025. GODINI?

„Odličan 5“ je naša nova priča, program Ioanna

Regen Klinike. Kroz tretmane lica i tela želimo

da pacijenta dovedemo do najbolje verzije sebe.

Kombinacija pet terapija, pet tehnika uz svaku

terapiju, pet različitih preparata, pet različitih

načina primene. U okviru programa „Odličan

5“ neko sa pet tretmana može da izgubi 10

kilograma i bude zdrav, snizi holesterol i oseća

se moćno.

Za lice smo uveli tretman „Odličan 5“ koji se

sastoji od tri stimulatora kolagena, pilinga,

kozmetičkih programa, jer u okviru pet tretmana

možemo da regenerišemo lice i kožu za 10

godina. Ja to potpisujem.

Imamo plan za „Odličan 5“ nove kreme i

proizvode koji će biti usmereni na čakre i

akupunkturne tačke da se regenerišu svi naši

centri i tu proizvodnju bismo pokrenuli tokom

2025. godine.

Sledeće godine ću započeti i pet vrsta edukacija.

Sve stvari koje planiramo moraju da sazru, da ih

naučimo, potvrdimo, kombinujući ih sa drugim

stvarima.

U ovoj 2024. jako sam zadovoljna radom klinike,

kolegama, pacijentima, klijentima. Svi znaju da

je moj moto „Čovek iznad svega“ i da na prvom

mestu jako volim čoveka i medicinu. Ono što

mi njima ovde pružamo, dobijamo nazad kroz

njihovo poverenje i ljubav.

NEDAVNO JE POKRENUTA INICIJATIVA

ZA PODRŠKU I DONACIJU POVODOM

OBNOVE TESLINE LABORATORIJE NA

LONG AJLENDU. S OBZIROM NA TO DA

SI TESLINA AMBASADORKA OD OVE

GODINE, ŠTA ZA TEBE PREDSTAVLJA

OVA TITULA I KOJE SVE AKTIVNOSTI

OBUHVATA?

Velika mi je čast što me je Ministarstvo inostranih

poslova izabralo da budem jedna od 80 Teslinih

ambasadora u Srbiji i svetu sa idejom da

se obnovi Teslina laboratorija koja je izgorela

2023. godine. Veliki požar je tada zahvatio zgradu

u Južnoj petoj aveniji 35 u kojoj se nalazila

njegova laboratorija i uništio mu sve prototipove

mašina, stotine sijalica originalne konstrukcije,

knjige, pisma i dragocenu tehničku dokumentaciju.

Angažovano je puno poznatih ličnosti sa idejom

da se prikupe sredstva iz Srbije i dijaspore, kao

i od svih koji shvataju koliko je Tesla doprineo

našem svetu. Vreme se zaista deli pre i posle

Tesle što se tiče struje i mnogih inovacija. U

ovom udruženju Teslinih ambasadora su ljudi

iz različitih naučnih oblasti i industrije, ljudi koji

mogu da daju doprinos prikupljanju sredstava.

Postoje razni načini prikupljanja sredstava. Jedan

od njih je organizovanje velikog koncerta,

jer postoji kompozitor koji je napisao Tesla himnu,

a reč je o pesmi „Planeta Tesla“. Drugi način

je da se prikupe sredstva iz modne industrije, da

se naprave specijalni detalji kako bi se promovisao

Tesla. Mi smo pokrenuli u svetu jedinstvenu

proizvodnju krema i preparata koji otvaraju


92


93

čakre ili akupunkturne tačke. To su kreme koje deluju na

detoksikaciju organizma, podmlađivanje, regeneraciju i

kod svake osobe je ta tačka drugačija i drugačije reaguje.

Od prodaje tih krema i preparata, deo sredstava

ide za Teslinu laboratoriju. Rubin je napravio šampanjac

koji se zove „Tesla“ i kompletna ideja je da se promoviše

napredni um ovog čoveka.

Mi smo mala zemlja koja ima Teslino ime koje samo od

sebe sija i svi možemo da budemo potpora za veliku misiju

da se obnovi njegova laboratorija. Svi zajedno bismo

mogli to da učinimo kroz mnogobrojne promocije i aktivnosti.

SREĆA JE LEPA KADA SE DELI. ŠTA BI POŽELELA

ČITAOCIMA RYL MAGAZINA KOJI TE PRATE I

ČITAJU IZ BROJA U BROJ?

Želim svim čitaocima RYL magazina srećnu novu 2025.

godinu. Želim im da brinu o svom zdravlju, da se neguju,

vode računa o sebi i svojim bližnjima. Neka nas ljubav

i dobra dela vode na našem putu. Veliko je naše srce,

velika su naša dela uz pomoć Gospoda.


94

PHOTO: UNSPLASH.COM


95

REFRESH

YOUR

MIND


96

I KADA MISLIŠ DA

JE GOTOVO, TEK JE

POČELO

PIŠE: IVANA MARTIĆ


97

GODINE i priče se prepliću dok tragamo

za jasnim granicama, crvenim nitima i ciframa

kojima se jedna zaokružuje, a druga otvara, ili bi

to nama tako trebalo da izgleda. Koliko snage i

volje, truda i vremena, koliko ispisanih stranica,

zategnutih stolnjaka, našminkanih lica, ispeglanih

košulja i nakinđurenih jelkica dok se sve ne stopi

u jednu jedinu priču, onu koju vodimo mi, sami

unutar sebe. I to je jedina koja se broji, sve ostalo

je na bespovratni dar konvenciji i onome što bi

drugi očekivali.

„I kad je gotovo, za mene, znaj, tek tad

je počelo…” ovaj bi legendarni stih bio lakmus

papir, najbolji pokazatelj da živite svoju priču, da

ste se prepustili univerzalnoj energiji, onoj pred

kojom smo svi jednaki. Trenutak spoznaje da je

sve što vidimo i ne vidimo, u savršenoj harmoniji,

i da smo sâmi deo te celine, je trenutak kada

postajete učesnik u svom životu, a ne njegov

ružni posmatrač. To možda i jeste jedna od

najvećih tajni i najtežih zadataka na početku

svake priče – transformisati sebe, promeniti se,

biti bolji i biti u sinhronicitetu sa gore pomenutim

poretkom.

O tim svečanim počecima mnogo se govori

i sve se zna, jer život je sve nešto iz početka…

Prenaglašenost je suvišna, nestala je suština u

obrascima, a put do nje zasula prašina svakog

pojedinačnog dana koja pada tako neprimetno

sve do trenutka velikog buđenja, kada svest đipi, a

pred nama se otvori širina, prizor obasjan zlatnom

sunčevom svetlošču – tek tada nastupa trenutak

trežnjenja: da je svet u nama, koliko smo mi u

njemu, da u stvarnosti nema onoga čega nema u

nama, mi joj pripadamo onoliko koliko ona nama.

Ta uzročno-posledična veza je sveprisutna,

ona je konstanta, nevidljiv zakon prirode kojem

podležu svi, bez izuzetaka. I tek kada to osetimo,

kada počnemo da osećamo životnu supstancu

u nama iskreno, bez ulagivanja tajnama prirode,

onda ćemo znati da smo u sopstvenoj priči, onoj

kojom se u ovom tekstu označava život.

Davanje svakoga dana, na svakom planu,

jedini je iskreni ulog za sebe, i za to ne bi trebalo

da očekujete garancije za ružičasta vrata raja

(kalkulacija univerzuma malo je složenija, rekla

bih), već samo da bi vaša priča bila put ljubavi,

dobrog i lepog. I što se više budete trudili, učili

i radili, biće vam teže, jer onaj ko teži ka tome

da raste, treba dobro da zasuče rukave; takav

je kosmički aksiom i ako ovo niste u stanju da

prihvatite, ništa od nove priče. Uzalud jelkice,

lampioni, lakovane cipelice…

Upravo tako, stih s početka teksta vodi do

one staze koja nestaje u sadašnjem trenutku,

onda kada shvatimo da je on jedina izvesnost.

Biće uvek sadašnje vreme, i za one u čijem


98

PHOTO: UNSPLASH.COM


99

ćemo sećanju jednoga dana biti ili ne biti…

isto je. Na nama je da tom sadašnjem

trenutku damo vrednost kao da je „zauvek”.

Dajte smisao svemu, sve što radite, činite

najbolje što umete, bez zadrške i računa,

sa puno truda i posvećenosti, i postaćete

deo nove, sopstvene priče, one u kojoj sve

miriše na život.

Neka vam ova 2025. godina bude ono

što ste i vi njoj, ogledalo svih vaših težnji,

ciljeva, prilježnosti, truda, smisla u svemu

što dotičete, besprekornog nastojanja da

svakom svojom ćelijom budete u harmoniji

sa prirodom, da budete bolji u odnosu na

sebe. Neka vam 2025 bude samo brojka!


100

PHOTO: UNSPLASH.COM


101

REFRESH

YOUR

THEATER


102

ONE WOMAN

SHOW - NINA


FOTOGRAFIJE: PRIVATNA ARHIVA


103

NINA VUJEVIĆ, ROĐENA JE 1997. GODINE U BEOGRADU, A ODRASLA U GOLUBINCIMA, MALOM

MESTU PORED STARE PAZOVE. ZAVRŠILA JE GIMNAZIJU “BRANKO RADIČEVIĆ” U STAROJ

PAZOVI. DIPLOMIRALA JE NA AKADEMIJI UMETNOSTI U NOVOM SADU, U KLASI PROFESORA

NIKITE MILIVOJEVIĆA.

Kada je Nina odlučila da bude glumica?

Sa sedam godina sam na nekom takmičenju

za decu izjavila da želim da budem glumica

i vrlo brzo sam to zaboravila, ali mala

Nina je definitivno znala oduvek. Velika

Nina je to odlučila u trećoj godini gimnazije,

nakon glavne uloge u dramskoj sekciji. Pre

toga sam se bavila folklorom, recitovanjem i

teatrom pokreta, ali kada sam sve te ljubavi

spojila u jednu, a to je gluma, ozbiljno sam

porazgovarala sa samom sobom. Uvek

sam bila realna, znala sam odakle dolazim,

znala sam da nemam zaleđinu i znala sam

da će sve da bude na meni. Skupila sam

hrabrost i otišla na prijemni ispit.

One Woman Show – monodrama „Nina“

nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Jaka

žena na sceni, ujedno i krhka i nežna,

igra igru. Igraš, peva, zavodiš, plačeš,

gladna si, pospana. Žene se poistovećuju

sa tobom.

Tako je. Žena sam, samim tim je normalno

da se žene poistovećuju sa mnom, ali

smatram da je ovo ipak iznad svega ljudska

priča. Priča o ličnim borbama, potrazi

za smislom i ljubavi kao glavnom pokretaču

za sve u životu.

Tvoja diplomska predstava „Nina“ je

nastala iz psihoterapijskog procesa. Šta

kaže dete u tebi? Šta kaže velika Nina, a

šta ona mala?

Mala Nina trenutno skače od sreće jer je

uspela u svojoj nameri da veliku Ninu vrati

sebi. Dugo sam lutala izgubljena, sa raznim

pitanjima u glavi, a sada napokon slobodna

letim prihvatajući sebe takvu kakva jesam.

To je bio glavni cilj, jer samo tako ću moći

na sceni ili u kadru da budem neko drugi.

Ideš na psihoterapiju, intenzivo radiš na

sebi. Do kakvih si spoznaja došla?

Najveća spoznaja desila se onog momenta

kada sam shvatila da radu na sebi kraja

nema. To jeste bilo i bolno, ali zaista smatram

da je važno da se iz godine u godinu,

iz sezone u sezonu, rađam neka nova ja,

da istražujem i otkrivam nove slojeve svoje

ličnosti. Moj posao to od mene zahteva,

zato izuzetno cenim i volim psihologiju i vidim

njen veliki uticaj u umetnosti.

Kažeš da svaki put kroz predstavu istražuješ

sebe. Kako reaguje publika?

Svaki put je drugačije. Iako su stvari donekle

postavljene, mnogo prostora ostavljam

za improvizaciju. To je po meni najveći i

najmoćniji pozorišni čin, kada se u datom

trenutku dešava iskrena emocija i razmena

energije sa publikom. Ne volim zonu komfora,

ne volim da ponavljam stvari, u ovom

poslu veoma brzo možeš da se zasitiš ili da

ti stvari postanu dosadne. Meni je igranje

NINE svaki put praznik i uzbuđenje kao da

je uvek premijera.

Da li si došla do svoje misije?

Ne znam da li sam došla, ne verujem u

krajnju destinaciju. Ovo je put koji nema

kraj. Živim svoju svrhu, inspirišem i zabavljam

ljude, podsećam ih na suštinu i ako je

to moja misija, onda je uspešno sprovodim.


104


105

Scena je prostor slobode, scena nudi

sve. Šta planira Nina u nekim svojim budućim

koracima i nastupima?

Ovaj monodramski put me je mnogo puta

uverio da planovi postoje da bi se rušili.

Moje je da nastavim da budem vredna i da

se kao i do sad nadam najboljem, puštam

da me mašta i vera vode. Zaista imam poverenja

u život, jer da nije tako, odustala bih

mnogo puta u jako teškim trenucima. Ono

što je sigurno je da ću nastaviti da stvaram.

Samo tako se osećam živom.

U kojim predstavama te publika još

može gledati?

U Jugoslovenskom dramskom pozorištu u

predstavi BEOGRADSKA TRILOGIJA, u

Pozorištu mladih u mjuziklu KOSA i to je za

sada to. Prošle godine sam imala 11 predstava

na repertoaru, letela sam iz grada u

grad, sada sam odlučila da se malo više

posvetim svom autorskom radu.


nosi naziv „Nova godina, nove

priče“. Šta ćeš nam ispričati u 2025. godini?

Imam u glavi neku pesmu o proleću, o lastama

i njihovim gnezdima. O slobodi i lepoti

povratka, ali ta pesma uporno odbija

da mi izađe iz glave i prospe se na papir,

možda zato što bi umesto vesele pesme

o proleću postala tužna priča o lasti bez

gnezda i njenoj želji da pronađe svoj dom.

Zato ne uzimam papir, što da ga trošim?

Bezveze je, neka prođe i ovo proleće bez

te moje pesme i… da sam ja neko i nešto,

ja bih ceo svet kupila, pa bi stalno bilo proleće

i svuda bi se čula... muzika!


106

PHOTO: ANDREJ NIHIL


107

REFRESH

YOUR

CSR


108

GODINU DANA RADA

UDRUŽENJA BEST

KONFERENCIJA POSVEĆENA DRUŠTVENOJ ODGOVORNOSTI I

SNAZI ZAJEDNIČKOG DELOVANJA


FOTOGRAFIJE: ANDREJ NIHIL


109

CSR IN PRACTICE – IMPACT TOGETHER

Udruženje građana BEST (Business, Empowerment

and Sustainable Transition) obeležilo

je godinu dana svog rada organizovanjem

svoje prve konferencije pod nazivom “Društveno

odgovorno poslovanje na delu – CSR

in practice Impact Together”. Konferencija,

koja je održana uz pokroviteljsku podršku Radisson

Collection Old Mill hotela, ALTA banke

i Mc Donald`s Srbija, bila je posvećena

društveno odgovornom poslovanju, a jedan

od ključnih trenutaka bio je i predstavljanje

projekta “Ljubav za svako dete”, realizovanog

u saradnji sa Udruženjem Restart iz Novog

Sada.

Udruženje BEST je novoformirana organizacija

koja se zalaže za razvoj preduzetništva,

građansku inicijativu, inovativnost i održivo

poslovanje u Srbiji. Na konferenciji su predstavljene

inicijative i projekti koji pokreću promene

i podstiču odgovorno poslovanje u svim

segmentima društva.

Konferenciju je otvorio Milan Čukić iz Sekretarijata

za energetiku Grada Beograda, koji je

naglasio značaj društvene odgovornosti, posebno

za mikro i male privredne subjekte. On

je istakao da u Srbiji postoji više od 360.000

preduzetnika i da je važno podsticati ih da

se ugledaju na velike društveno odgovorne

kompanije.

Pored predstavnika lokalnih vlasti, na konferenciji

su učestvovali i predstavnici vodećih

kompanija i organizacija, među kojima su

ispred: Radisson Collection hotela, Iva Drašković,

ALTA banke, Tanja Knežević, izvršna

direktorka, McDonald’s Srbija, Marina Trnavčanin,

kompanije Aura, Mila Litvinjenko, Unije

poslodavaca Srbije, Svetlana Budimčević,

kao i brojni predstavnici mikro i malih preduzetnika,

te organizacija civilnog društva.

U svetu koji se ubrzano menja, suočavamo

se sa izazovima poput klimatskih promena,

zagađenja, ograničenih prirodnih resursa i

društvenih nejednakosti. Stoga je društveno

odgovorno poslovanje i izveštavanje danas

imperativ. Konferencija je bila prilika da se svi

učesnici slože kako je korporativna odgovornost

i transparentnost ključ za održiv razvoj i

pozitivan uticaj na društvo, ekonomiju i životnu

sredinu.

Zahvaljujući aktivnoj participaciji svih prisutnih,

konferencija je postala platforma za konkretne

inicijative i saradnje koje će imati merljiv

uticaj na zajednicu, jer se održivi razvoj

zasniva na etici i solidarnosti.

Panelisti su, kroz inspirativna izlaganja, podelili

svoje primere i iskustva, od Borisa Štrpca

iz Udruženja Restart koji je govorio o zajedničkom

projektu sa BEST-om „Ljubav za svako

dete“, do predstavnika kompanija kao što

su ALTA banka i McDonald’s, kao i kompanije

Aura. Takođe, prisutni su učestvovali u diskusijama

sa profesorkom ekonomije Olgom

Gavrić sa Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta

u Beogradu i Svetlanom Budimčević iz

Unije poslodavaca Srbije, organizacije Životna

pomoć iz Vranja i Fondacije “Hiljadu želja”

iz Beograda.

Zaključak profesorke Olge Gavrić, doktora

ekonomskih nauka: “Da bismo bili društveno

odgovorni i kao pojedinci i kompanije, neophodna

je institucionalna podrška, inovacije,

edukacija i naravno saradnja kao vezivno

tkivo, ključ za stvaranje sinergija i postizanje

pozitivnog domino efekta.”

Ova konferencija je bila snažan podsticaj za

dalje akcije u oblasti društvene odgovornosti,

a Udruženje BEST se obavezuje da će nastaviti

sa inicijativama koje će doprinositi održivom

razvoju i zajedničkom dobru.

O PROJEKTU: “LJUBAV ZA SVAKO DETE” JE

PROJEKAT UDRUŽENJA BEST KOJI SMO

REALIZOVALI SA UDRUŽENJEM RESTART

IZ NOVOG SADA.

Donatori projekta su NAK-karitativ iz Nemačke

i Mc Donald`s Srbija.

Projekat „Ljubav za svako dete” je posvećen

pružanju podrške i pomoći deci iz nefunkcionalnih

porodica, gde su roditelji zavisnici od

narkotika, alkohola, kocke ili su na odsluženju

zatvorske kazne. Cilj je pružiti im psihološku

podršku, razvoj sposobnosti i veština shodno

razvojnom i školskom uzrastu, pružiti im

kulturno, umetničko, sportsko i zdravstveno

vaspitanje i edukaciju kroz grupne radionice,

individualni rad i kulturno-umetničke i sportske

aktivnosti.

Projektom je predviđen i edukativno-savetodavni

rad sa roditeljima na razvijanju i podršci

roditeljskim veštinama i kompetencijama, kao

i pomoć pri reintegraciji u društveni i socijalni

život u toku ili nakon okončane rehabilitacije

ili u okviru postpenalnog prihvata, a sa ciljem

za što funkcionalniju rehabilitaciju i integraciju

u porodični i društveni život.


110


111


112


113


114


115


116

OLD MILL BELGRADE


117


118

PHOTO: UNSPLASH.COM


119

REFRESH

YOUR

STORY


120

WHAT WILL OUR NEW

STORIES BE IN 2025?

WORDS/PHOTOS: ADRIAN DE GROOT

PHOTO: MIA MEDAKOVIC


121

THE THEME FOR DECEMBER, CLEARLY

MEANT FOR JUST-AROUND-THE COR-

NER-2025, IS “NEW YEAR, NEW STORIES”,

IS OBVIOUSLY ALSO MEANT FOR FAR INTO

THE FUTURE! THUS: AN ANNUAL REPE-

TITIOUS CYCLE OF RENEWAL (OR AT ANY

TIME, ACCORDING TO YOUR WISH).

When we look back at 2024, and the years before,

we wish so many of the new stories then

that are part of our human history now would

have been so much happier than the wars,

conflicts, and natural disasters we have seen

exploding all over. Nevertheless, also many

unsung heroes have done truly amazing things

in many fields, even though the media often

ignored them and stuck to sensational and, in

essence, negative and fear-laden news.

So you and I will wonder if there is anything we

can individually do to make 2025 and beyond

a better, happier, and more peace filled year,

filled with great new stories? Isn’t that what we

really all want?

Yes, many new stories will fill 2025. Some will

undoubtedly be the same old sad news, but

for many it will be a time to truly turn the tables

and make ardent and joy-filled contributions to

2025, and form a permanent habit that carries

on and on way into the future!

A dear friend of mine, who seems always so

positive, optimistic and a joy to meet, recently

posted some wisdom expressed by Yoko Ono,

which deeply inspired me: “Try to say nothing

negative about anybody; for three days; for forty-five

days; for three months. See what happens

to your life.” And just “imagine” (Beatles

pun intended) what will happen if you go well

beyond three months! Making it permanent!

So, this article could be very short and stop

right here by telling you to just do what Yoko

Ono suggested. And include “Say nothing

negative ‘to’ anyone.”

The year 2025 can be a new beginning! It can

be filled with beautiful stories you create yourself,

which is of course the best thing you can

do for others, with others, and surely for yourself

too.

In 1918, Max Planck received the Nobel Prize

in physics. He said that the entire universe is

not material but is consciousness, and Nikola

Tesla and Albert Einstein expanded upon this

by adding that everything is energy, vibration,

and frequency. Thus, if you are negative, angry,

judgmental, violent with words or actions,

you create a disturbance in the vortex of this

world. The ripple effects of such negative vibrations

go out further and cause more harm

than you think. And it’s really a boomerang:

this kind of boomerang will not only affect others

during its journey, but in the end, return to

harm yourself as well, and you may become a

very grouchy, bitter and cold person in old age,

quite isolated and lonely. I know and observe

people like that, and it’s so very sad to see.

How you are is what you do for others and

yourself. “Your vibration creates your situation”,

says Slovenian spiritual teacher Tjaša

Dorelay. Thus, what you do for others, in unselfish

service, in altruism, in volunteerism,

and in many other ways, you also do for yourself.

Even the nuns and monks in monasteries

who, in their isolation, just pray for others and

for a better world, are sending out vibes that

positively affect the world. And we can see

so many manifestations, big and small, of all

these different efforts. We can be so thankful

for all these contributions, for all these unsung

heroes. It’s such a rewarding thing to be part

of this globally growing positivity vibe.

Let’s say you think very lovingly and longingly

about a friend you haven’t seen for a while, and

then suddenly, your friend calls you, or gets in

touch with you somehow. Coincidence? No,

because your vibrations can immediately affect

the one you are thinking about. Of course,

it works the other way around too. Physical

distance plays no role here either.

Several decades ago, in 1973, The Secret


122


123

Life of Plants was written by Peter Tompkins

and Christopher Bird. The book revealed that

plants reacted to negative human thoughts

even from a certain distance, like a next room.

If someone just even had the thought alone to

cut off a leaf, the plant would already react.

It’s too bad this book seems ignored now by

materialistic scientists.

The Japanese researcher Isamu Imoto did

amazing, groundbreaking work with water that

would react to different forms of positivity or

negativity, whether expressed verbally or even

just in writing. He did the same with cooked

rice, which would turn to a very foul smelling

odor and dark substance when exposed to

negative words spoken to it every day. That

easy experiment was repeated by thousands

around the world with the same result! Again,

I boldly proclaim that everything in this universe

has some level of consciousness and

responds to love and positivity very well, and

to hate and also neglect very badly.

I frequently run into videos on Youtube and

Facebook of animals we normally think of as

mutual enemies getting along just splendidly

and especially videos of animals, birds and

even fish returning love given to them by humans.

And what about dogs? And dolphins?

Need to say more? Animals also love music,

and music can have such a deep effect on

the human soul. No wonder that Ludwig van

Beethoven said that making a mistake is inconsequential,

but that to play without passion

(read: love) is inexcusable. Cows give better

milk listening to beautiful classical music, and

plants grow better with it as well. Talking nicely

or singing to plants also helps them a lot. So

we see, our new positivity laden stories in the

years to come can make such a wonderful difference!

What will you and I make out of 2025? What

will our new stories be? Lots of travel? Making

new friends? Marriage? A baby or grandchild

on the way? Visiting a friend? Organizing a

family reunion? Doing volunteer work? Meditation

or prayer? Becoming more spiritual?

Loving your health more and taking steps to

exercise, quit smoking, reduce or stop alcohol

and junk food? Reading empowering books?

Joining a yoga group? Learn how to play a musical

instrument? Pick up a totally new hobby?

Paint? Pottery? Start a new business?

Redecorate? Pamper yourself? Change your

wardrobe? As you can see, so many amazing

positive options!

Of course, it really doesn’t matter what you do,

as long as the outcome is a happier you and

more love, kindness, peace, joy and blessings

will radiate outwards and happily affect all your

relationships and truly anyone you meet.

Going back to Imoto-san: he gathered a group

of people to hold hands and stand around a

small lake, and recite and think and declare

positive thoughts. The quality of the otherwise

dirty lake water had improved significantly by

this collective ‘prayer’. Likewise, I have read

somewhere that people in a city got together

and started to pray en masse for their city after

which the crime rate dropped significantly. The

power of a positive group!

I like to think that this universal consciousness

Max Planck talked about, is true unconditional

love which is also the Source of all intelligence,

the cosmos, our Earth/Solar System,

nature and its beauty, human creativity, art,

music, technology, wisdom, intuition and other

spiritual experiences, and you-name-it.

To me, the three most wonderful things I can

do to create positive new stories is to be more

grateful for small and large things, perfect my

unconditional love for others and self, and

therefore also forgive others and myself totally.

This will be such a very beneficial frequency

for sure!

As this is apparently my last regular monthly

article, all of which I have immensely enjoyed

writing and illustrate with my own photos, I

want to express my deepest gratitude to my

dear friend Mia, our amazing Miomira Anima

Mundi Medaković Topalović, for allowing me to

be part of this groundbreaking the-loving-wayshowing

magazine, wishing that many amazing

stories will follow and radiate outwards in

2025 and beyond to inspire many and especially

contribute its part to help make this world

the one we all long for it to be!

I say goodbye for now from my heart of love to

all RYL’s readers!


124

PHOTO: ANTON WELT


125

REFRESH

YOUR

TOPIC


126

DIFFERENT TOPICS IN

2025

WORDS: АНАСТАСИЯ ГУСЕНЦОВА

PHOTOS: ANTON WELT


127

In 2025, we’ll have the chance to share

our stories with the world — about new

projects, career and business achievements,

relocations, travels, and social or charitable

initiatives. I firmly believe that creating content

for the media space — whether it’s social

media posts, articles, podcast appearances,

interviews, or beyond — is one of the best

ways to share your stories.

Firstly, you’re not just speaking to one person

but to dozens, hundreds, or even thousands of

people around the world. It’s a way to convey

important messages to a wide audience,

inspire and motivate others, and even help

them. Secondly, these stories remain in the

media space. While someone may not see

them right away, they might discover them a

year later — at just the right moment. Or you

might want to come back to them yourself,

reflect on your experiences, and draw new

conclusions.

Sharing stories through content doesn’t

require being a lifestyle blogger

The word “content” might make you feel uneasy

because it’s often associated with lifestyle

bloggers. It might seem like you need to

document every step you take on social media,

entertain your audience, or act differently from

how you are in real life. Pretending, crafting

artificial personas, embellishing stories…

And, at the same time, photographing every

breakfast for your Stories or reluctantly doing

TikTok dances.

But that’s just one approach.

Stories build trust

Trust is particularly important in business

sectors where products are expensive or

involve risks related to health, finances,

or reputation — for example, banking and

finance, children’s products, medicine, or real

estate.

First, people grow to trust you and your

stories. Then, they engage with you: they ask

questions, suggest exchanging contacts, or

show interest in your product. Moreover, being

known and visible makes others more willing

to cooperate with you. It’s like entering a room

where a favourable impression of you has

already been established.

What to share in the New Year

Trust doesn’t emerge from thin air. Its foundation

is a sufficient amount of clear, structured, and

relevant information about you. Based on my

experience, here’s what’s worth sharing:

— Expertise. What value can you provide, and

why would someone pay for it? This could include

tutorials, life hacks, curated advice, cases, and

more, depending on your area of expertise.

Key principles: structure your information,

use language your audience understands,

and cater to their needs. For instance, in

December, people would expect a pastry chef

to share recipes for festive desserts rather

than reflections on the downsides of wheat

flour. Likewise, an IT startup founder would

more likely attract interest by discussing

collaborations with business angels than by

delving into programming languages' nuances.

— Community. Colleagues, partners,

clients, contractors, friends, family, and

industry peers. Show who surrounds you

and how you build these connections.

It’s better to start with initiatives rather than

names in your contact list. If you’re launching

a joint project, share it. If you’re participating

in a trail running event, post photos and

mention familiar faces or organisers. If

you’ve filled a vacancy, highlight the new

team member's achievements and plans.


128


129

— Personality. A more private aspect that’s

directly about you. Here, it’s fitting to discuss

your life principles, values, emotions, and

stances on various topics. How do you

achieve your goals? Do you enjoy business

challenges? What’s your take on sports?

What kind of parent or friend are you?

Every bit of information shapes the level

of trust others place in you. Just be careful

not to overdo it. If you focus solely on your

personality, it might resemble lifestyle blogging

rather than addressing business objectives.

approach ensures that trust in you steadily

grows and that your stories, conveyed through

content, are genuinely heard and understood.

This method allows me to share everything

I find interesting while avoiding audience

fatigue and addressing business challenges.

One day I might write about my views on

networking or operational processes. The

next, I might explore the value of creativity for

entrepreneurs. A week later, I could discuss a

book I’ve read or a concert I’ve attended. And

somewhere in between, I might comment on

the appointment of Nike’s new CEO.

— Demand. Awards at industry events and

festivals, cases, client testimonials, speaking

engagements, and various achievements

supported by facts and figures. It’s essential

to show that you don’t operate in a vacuum.

You already have recognition on the market,

reputation, and there’re confirmed accolades.

— News. Primarily about you and your

business. This might include the launch of

new products, geographic expansion, job

openings or closures, or rebranding efforts.

You can also share your involvement in

current issues in the market, in your country,

and around the world. For instance, talk about

charitable projects or environmental initiatives.

Newsworthy topics, especially those that’re

popular or widely discussed, can help

expand your content's reach. If a subject

garners many likes and comments, smart

algorithms on media platforms will push

your material further, boosting engagement.

How It works in practice

The goal is to balance these elements

across all communications, considering your

objectives, priorities, and resources. This


130

PHOTO: UNSPLASH.COM


131

REFRESH

YOUR

FAITH


132

НОВО ЈЕ УВЕК САД

ПИШЕ: ДАНИЈЕЛА МАРКОВИЋ

ФОТОГРАФИЈА: НАТАША РАЈАКОВИЋ


133

ШТА ЋЕ СВЕ ЗАИСТА БИТИ НОВО У ГОДИНИ?

Децембар, као познати старац, већ

раздаје и распродаје све што се на поштене

или мање поштене начине стекло, изградило,

произвело, засадило. Распродаја. Много

текстова из различитих перспектива и

научних области посматрају и анализирају

добит, потрошњу, цене, продају, трговински

раст, пад. Колико заиста нешто кошта, то ни

сам производ више не уме да израчуна, па

чак ни онај који одлично рачуна – рачунар.

Нерачунар Човек требало би све да

има и без куповине. Знамо, није тако. Човек

рачуна откада је створен и као последица

рачуна настао је и рачунар. Сада назад

не можемо. Није важно да ли је јабука или

неко друго воће – симбол плода земаљског

било, важније је да се и дрво сасекло да би

рачунар могао да ради – боље, брже, јаче и

исплативије. Шта год ко урадио, једно годишње

доба све то распрода. Можда је не случајно

то годишње доба пустош за плодове. Зове се

зима и са све улепшавањима и празницима

остаје хладно и приличи му распродаја.

Најболнији тренутак године је када почну

летње расподаје. Стално ме бунио натпис,

шта једно лето може да распрода?

Без анализе бројева, просто интуитивно,

све створено склоно је распродаји, продаји,

тржишту. Добра куповина, Добар улов, Добра

цена, Хит продаја, Супер уштеда, Ново у

понуди, Купи 3 да добијеш један... Купи ништа

да добијеш све. Купи се.

Децембар је и месец поста. Сада

би невешти читач рекао – напокон, пауза.

Нема мучења биркања, ценкања, куповања.

Међутим, заплет увек иде у неочекиваном

смеру. Заплет и нема смер. Заправо он је

умршено клупко – сви смерови су смерови

заплета. О, па то подсећа на слободу. Дакле,

слободни смо? Зашто онда и даље купујемо?

Постимо тако што константно говоримо

о храни, подучавамо друге шта је посно, а

шта није, подучавамо како да врте календар

да би сустигли друге, боље, горе, разне, само

не оног због кога посте. Зар има кога? Некога,

негде? Па где је када нам је тешко? Када од

тежине гурамо редове, новце и све што имамо

да једно распродамо, друго претплатимо?

Где је када ратујемо и мртви смо? Дврље и

камење што не одговара како ми и када ми

хоћемо. Ах, да – посекли смо дрво, бацили

јабуку. Ох дааа, па и презрели смо прве друге

треће, аууух да појели смо туђи хлеб, ма

ушли смо у туђу кућу, шта ушли – срушили

је – своју направили већу. Па где је?

Ту је. Ту где год смо и шта год смо

урадили. Не тргује, па га не препознајемо. Не

узима са распродаје ништа, али ништа и не

распродаје. Даје, али је толико једноставно

да нема цену коју наш рачунар може у

процентима да изрази. Ту где смо га тражили

није ни био.

У кутији кекса коју преврћемо тражећи

има ли трагове беланца у саставу – није. У

огромном натпису на челу или столњаку –

посно – није. У дивљењу себи како већи део

годишњих доба постимо – није. Бројимо ми.

Збрајамо редове по критеријумима које успут,

у ходу и мењамо – стиже нас Он свуда, али

није ту.

Празници стижу – билборд већи од

неких храмова. Празници и не одлазе –

требало би стално и свуда да нам пише и без

билборда. Рецимо, требало би да запамтимо.

Без додатка меморије коју смо, правећи је,

назвали вештачка. Не, то је наша – одложена.

Анестезиран човек и пробуђена меморија –

свет Интензивне неге.

Бог када је створио свет није све изван

себе назвао вештачким или не-богом или не-


134


135

светом – већ светом, Човеком, Сином, Телом

својим.

Празник не одлази никада, али то

не значи да нам треба све што пијаца има.

Макар се пијаца звала и Центром, не треба

да заборавимо да тргује и нама посебно у

празничне дане.

Хајде Ново у Години да буду стварно

празници. Сусрети са људима. Давање

времена да неко дође до вас и да неког

чекате довољно дуго, на пример до следећег

годишњег доба и не наљутите се што касни.

Можда је и његов сат паметан, а на пример

наш жури.

Ново би могло да буде радовање. Могло

би да буде туговање, јер и оно нам припада.

Ново би могло да буде дрво посађено без

свађе око тога чије је. Нова би могла река да

буде, ако је не усмеравамо нашим пројектима,

јер она зна где отпад да однесе и без нас. Ах

да, ми смо је и научили шта је отпадна вода,

а она је тако лепо сабирала све и без наших

бачених шпорета, шасија и телевизора у њу.

Ново би могло бити да нешто има своју

вредност и не мора на распродају никада.

Не требају за то нови људи. Добри смо

и ми – стари људи, добра је и стара планета,

добро је и то дрво што људи сада виде само

као пањ. Зарашће оно до нових јабука ако

ми време оздравимо и сачекамо заједно

окупљени.

Није нереално. Сада се окупљамо

по петковима, који и белим да се називају,

распродају све. Ми ћемо чекати дан, недељни,

годишње доба једно само без распродаје,

уопште без продаје, предаје – све ће нам већ

бити дато.

Дакле, празници не одлазе.

Саборна места су нам чудна у

празничне дане, као и претрпани путеви у

свим смеровима као у поменутом клупку, сви

иду где никада нису били, баш тамо је важно

да стигну, јер рачуна нам се сваки пређени

корак, тек пут!

Стижу нове и машине. Нису на

распродаји. До једног децембра биће

прескупе, али рачунају више од свих

претходних. Брже и троше, брже и децембар

сваке године долази. Никако празник по мери.

Никако пост, а да о храни и рецептима не

говоримо. Никако куповина без новца, никако

човек, а да се не прода.

Човек је ту да свет дода – принесе (опет) Богу.

Ново је увек Сад


136

PHOTO: UNSPLASH.COM


137

REFRESH

YOUR

WISHES


138

NOVE ŽELJE KAO

PRESEK STANJA

PIŠE: MARIJA TODOROVIĆ ASKA



139

Nove želje su kao presek našeg stanja. Rezolucije

kao pregled pravca i puta iza nas.

Razbijanje pogrešnih i ustoličenje onih boljih,

neosujećujućih obrazaca i reakcija, navika

i odluka koje će nas voditi ka onoj tananoj

suštinskoj sreći. Jer sreća nije fiksna stvar. Čak

i kada mislimo da imamo sreće, na njoj se mora

raditi, ona se mora negovati, u nju se ulaže.

Circulus vitiosus

Problem sa novim pričama jesu bezizlazne

situacije, pozicije na koje nam je izuzetno teško

da utičemo. Mi stvaramo svoje priče uvek i

isključivo u kontekstu vremena u kojem živimo.

Na mrežama ovih meseci kruži stav da niko više

ne govori da će sledeća godina biti „najbolja

do sada“, jer smo naučili lekciju. Mnoge lekcije.

Naučili smo krhkost života, spoznali više nego

ikad, umreženi na vene digitalnih kanala tragedije

ljudskih sudbina, ali i sopstvenu nemoć, slabost,

limite dometa i kapaciteta da svet oko nas

menjamo u bilo šta i približno idealno za sve. Naše

novogodišnje rezolucije su možda prozaične

crtice koje nas svojom nadom vode kroz mulj koji

nas vuče, terete koji nas lome i ubijaju, otrove

koji nas truju, a u nekim delovima sveta, pa i kod

nas čak ne ni figurativno. Šta onda činiti? Kako

stvarati svoje lepe priče u ovom jednom jedinom

životu koji nam je dat?

Vulnerant omnes, ultima necat

Suočeni sa neminovnošću naše finitnosti, jedino

što možemo jeste da živimo tako da svesno

i namerno kreiramo svet oko sebe koji je bolji,

u našem mikro delu postojanja. Ljubav. Uvek i

jedino ljubav može zaustaviti niz uboda i rana

koje nas povređuju, sopstvenih i tuđih, tugu i

gubitke koji nas okružuju. Svet je besan, svet je

zalutao, svet je ogrezao u paradokse i agende

kroz koje je teško zaštititi pre svega decu i mlade.

Magla i šum koji nam se nameću kao normalnost

su debeli sloj između istine, božanske ljubavi,

topline svetlosti i sunca i nas na zemlji, okovanih

u niz uzaludnih bitki. Deluje kao da nijednu nismo

dobili ove godine. Deluje kao da ono što nestane

sa sobom odnosi sloj po sloj nade, da čak i najveći

zagovornici toksične pozitivnosti moraju zastati

nemi i skrušeni pred tragedijama i boli koje nam

svakodnevno praktično stižu kroz vesti. Zatupimo

se bitkama iza tastatura, a suštinski se malo šta

menja, i opšti ljudski duh, sama esencija duše

sveta biva ugrožena. Razjedinjeni, umorni, ljudi

se bore za egzistenciju, za dah, za vazduh i vodu,

istinu, bezbednost, traže odgovornost, traže

pravo, traže red. A red je otišao sa poslednjim

vozovima ideje o zajedničkom, opštem dobru,

žrtvi, ulaganju i deljenju, poklopljen zvižducima

pištaljke kulta ličnog, tiranije ega, samoljublja,

mišljenja i smatranja, polarizovanog i rigidnog,

materijalnog.

Dum spiro spero

Dok dišem, imam nadu. Dok dišem, imam nadu.

Dok dišem, imam nadu.

Nada. Nada je osetljiva tvar. Nada je ona tanana

nit koja reže hirurški precizno kroz vakuume

besmisla. Ja verujem duboko da sve na šta ne

mogu da utičem, taj svet oko nas, tragedije i bol,

medije koji raspaljuju ono dinosaurusko u ljudima

(ne praistorijsko, već primitivno, reaktivno,

bezumno), sve što po razmerama epidemije


140


141

vidimo, ipak može da se pomeri sa mesta i vrati

u neke lepše, ljudskije, toplije tokove. Ključna je

empatija, zatrpana manjkom bazičnih veština

poput neutralizacije, mentalizacije, celovitosti.

Makar ove tri da vežbamo svakoga dana, svet

bi brzo prešao iz modusa reaktivnog u modus

biranog. Mi možemo da biramo svoje postupke,

svoje reči, dela i to kako činimo da se drugi

oko nas osećaju. I mene samu iznenađuje

ovako pomalo turoban odsečak današnjice

koju pišem na ovu temu. Novo nekako vuče sa

sobom energiju pozitivnog, ali godinama unazad

to novo je uglavnom postalo sve gore i gore.

Najlakše je tražiti krivce, a najteže je intenzivno

menjati svet, počevši od sebe, iznutra. Tu je moć,

isključivo i jedino – u nama. A onda zajedno, u

onome što nam je svima preko potrebno, onom

plemenskom zajedništvu i veri, neurušenom

apsurdima i razočaranjima. Tu je moja nada za

nove priče, priče moje i priče moje porodice,

jer neodvojivo egzistiramo sa svime što pulsira

oko nas. Ja želim da to oko nas menjamo, a to

se ne odnosi na bekstvo u neke druge, jednako

izazovne ćoškove sveta mimo Balkana, jer svuda

postoji ista muka, upakovana drugim mašnama,

regulativama, obrascima. Ljubav. Jedino i uvek

ona menja svet. Nismo naučili lekcije dobro, da

zastanemo, okrenemo drugi obraz, razumemo da

mnogi ne mogu drugačije jer ne umeju drugačije,

da ne sudimo i ne osuđujemo, da se otrgnemo

cinizma, da ne napadamo žrtve, da ne čerečimo

zlotvore jer opet sejemo mržnju oko nas, da se

ne podsmevamo hrabrima, slabima, jakima,

veselima, entuzijazmu, tugama, preduzimljivosti,

prijatnosti, druželjubivosti. U svetu koji se otuđio,

u kojem je svaki poziv na kafu postao simboličan

vid zatvaranja vrata za susret koji se nikada ne

desi, naša je odluka da i dalje emitujemo iz sebe

toplinu i budemo tu, kakvi jesmo, nepomaknuti

onim što je oko nas, da gradimo sebe i ulažemo

u sebe. Nema kraja ljudskom kapacitetu,

mogućnostima.

i ništa od toga i mnogo još. Ali istina je da su to

sve konteksti u kojima se kreira naša istina, naša

priča, naše priče zapravo, prizme kroz koje nas

ljudi tumače. A svako od nas, posebno žene sa

svojom urođeno diversifikovanom prirodom, nosi

daleko više toga. Mi smo sklop naših uspomena

i bitki, naših izazova i poraza, uspeha i lekcija.

Mislim da kad podvučem crtu, iza sebe imam

mnoge bure koje su me oblikovale i na kojima

sam zahvalna. Imam velike ljubavi i sreće koje su

zalečile žive rane i boli.

Nove priče preda mnom? Konkretno, vezane

su za pokretanje edukativnog centra u Banja

Luci, koncerte i humanitarne akcije i događaje

koje organizujem sa nekim sjajnim ljudima,

vraćanje sebi, pevanju, pisanju, kao i kreiranju

zajednica koje mi fale u sredini gde živim fizički.

Kada nemamo ono što volimo, možda uspemo

to da stvorimo. Kakve će sve te moje priče biti?

Verujem da će biti svesne, vođene, brižljivo

birane, kao i do sada nakon dosta rada, ulaganja

u sebe i življenja ljubavi kao principa. Jako im

se radujem, posebno jer su glavni likovi u njima

moja divna deca i porodica, a nadam se i neki

bolji svet koji ćemo uspeti zajedno da stvaramo,

svi mi, u nama i oko nas, za sve nas. Krenimo

od sebe.

„Učite sve ovoj trostrukoj istini: velikodušno srce,

ljubazan govor i život služenja i saosećanja su

stvari koje obnavljaju čovečanstvo.“

„Ljubav i saosećanje su neophodni, a ne luksuz.

Bez njih čovečanstvo ne može da preživi.”(Dalai

Lama)

„Veličina čovečanstva nije u tome što je čovek

čovek, već u tome što je human”, rekao je

Mahatma Gandi.

Nosce te ipsum

“Spoznaj sebe sama.”

Ovaj izraz je jedno od tri pravila urezana na

ulazu u hram u Delfima. To je put koji nema

kraja. Mi u životu svakodnevno skoro menjamo

uloge, relacije, spram drugih, sveta, pa i sebe.

Moje uloge su razgranate. Mogla bih reći da sam

mama, supruga, ćerka, snaja, jetrva, tetka, strina,

nećaka, drugarica, preduzetnica, koleginica,

Beograđanka, Bosanka, emigrant, imigrant,

povratnica, odlaznica, pesnikinja, pevačica, i sve


142

PHOTO: UNSPLASH.COM


143

REFRESH

YOUR

FREEDOM


144

UDATA ZA SLOBODU

PIŠE: TANJA MANOJLOVIĆ


145

Nekada davno, bila sam tek tinejdžerka, dobila

sam na poklon „Prodavnicu tajni”, italijanskog

novinara, pisca i talentovanog slikara Dina

Bucatija. Poklonio mi je drug mog brata, a

potom i kolega u RTS, Dragan Milutinović.

„Pročitaj i zapamti kako ovaj čovek piše”, kazao

mi je tada Milutin. I prodrmao me taj čudnovati,

multitalentovani Italijan. Kratka priča me zauvek

„kupila”.

Bez pretenzije da se u bilo čemu poredim i

stavljam u sličnu ravan, decenijama kasnije

počela sam da pišem – priče. U skladu sa

trenutkom, emocijom, temom, inspiracijom,

voljom, ne misleći, naravno – na Bucatija.

Letos sam sređivala kućnu biblioteku i pade mi

na pamet da bih ga mogla ponovo čitati. Nema

„Prodavnice tajni”. Nema je, u zemlju propala.

Odlučila sam da je potražim u knjižari i kupim,

a svoje priče saberem i publikujem. I eto, kraj

ove 2024. godine dočekujem sa svojim prvim

naslovom „Udata za slobodu”. Čega u njoj

najviše ima? Tuge. Ljubavi. Života. Slutnje.

Straha. I opet – ljubavi.

Šta je zajednička nit? Duša koja voli i koju to

boli. Jer „nema ljubavi bez suza” i „sve prave

ljubavi su tužne”, a život tek je i sreća i tuga.

Veći broj priča pisan je iz ženskog ugla, ali ima

i dubokih muških odjeka. Empata oseća, u letu

hvata tanane niti tragova koje duša posipa

kad voli. Voli partnerski, voli roditeljski, voli

anđeoski...

Ono što sam unazad par godina osvestila

jeste da ne smem odustati od sna da će

dobro nadvladati zlo, ma koliko to naivno

delovalo u surovom vremenu, ma koliko

mučnih faza prolazimo jer smo izloženi

tragedijama, kriminalu, nehatu, nemaru,

korupciji, bezakonju. I nemoguće je zatvoriti se

u svom mikrokosmosu jer naša deca moraju

da dišu vazduh koji je okupiran, da jedu hranu

koja je sve nezdravija, da piju vodu sumnjivog

kvaliteta, da idu u školu, gde se na putu do

nje i u njoj ne osećaju bezbedno, da se druže

izloženi svekolikom nasilju, agresiji, nepravdi,

nakaradnom sistemu vrednosti. Zato svako od

nas mora pronaći način i put na kome će nešto

od sebe dobroga dati da dobro nadvlada.

U ovoj životnoj fazi, pisaću što više. O ljubavi,

o životu. Na svoj način. Beležiću sekvence

realnog, komentarisaću, maštaću. Nova zbirka

je već neko vreme u nastajanju, piše je sam

život, izazov sa kojim sam se u koštac uhvatila,

avantura žene na pragu šezdesete. „Crtice iz

života noćnog drajvera” za sada su dostupne

na mojim nalozima, na društvenim mrežama,

verovatno je da će naredna godina doneti i

njihovo štampano izdanje. Lagano se slažu.

Tanjin kod se nekako formatira bez

ograničavajuće forme i to me vraća na naslov

kojim sam obeležila literarni prvenac. „Udata za

slobodu”.

Svakako sam beskrajno zahvalna urednici

avangardnog projekta Refresh your life.

Odgovorno tvrdim da mi je njeno „gurkanje”

bilo podjednako jak podstrek, kao i sav dar za

pisanje, koji sam rođenjem na poklon dobila.

Neka tako bude i nadalje.


146

PHOTO: UNSPLASH.COM


147

REFRESH

YOUR

DESIRE


148

ČAROBNA GUMICA

PIŠE: TANJA STUPAR


149

Da mogu da vratim vreme...

Da imam čarobnu gumicu...

Kako bi moj život izgledao, kada bih mogla sve

ispočetka?

Ovo pitanje postavljamo svi, bez izuzetka.

Njegova važnost nije ista u različitim životnim

dobima, ali, nekako, jedan trenutak je zajednički.

Najčešće ga se setimo kada doživimo neuspeh

ili kada pritisnuti strahom odustanemo od svojih

želja i ciljeva, pa počnemo da kinjimo sebe. Ili

još gore, kada počnu da nas kinje drugi. I onda,

pored strahova, nabacimo sebi i osećaj krivice.

I onda ode sve u ...

Imala sam 23 godine i 50 nemačkih maraka u

džepu kada sam krenula na put u inostranstvo.

Vođena svojom željom, ali i nadom mojih

najbližih, za boljim životom.

U mojoj glavi i mojoj duši nisu bile cifre niti bilo

šta materijalno. Želela sam novi početak. Svet

i okruženje u kome ću biti prihvaćena, a ne

odbačena. U kome će me voleti sa svim mojim

stavovima, ma koliko oni bili različiti i drugačiji.

Ali avaj... mladost je zaista lepa u fizičkom

smislu. Poletna. Ali neiskusna, nespremna.

U tim mladim godinama, nisam razumela da

pored tih 50 maraka u svom džepu nosim i sve

svoje nesigurnosti, sve svoje strahove, blokade.

Ceo špalir raznih uverenja svečano me je

dočekao u Dojčlandu. I dodatno, šlag na torti:

nepoznavanje jezika.

Što bi rekli – OMG!

Vratila sam se posle godinu dana sa nešto malo

ušteđenih maraka i skromnim znanjem novog

jezika. I bila sam ponosna na svoju odluku.

A onda ponovo kreće novi početak.

Kada bih pisala šta je bilo između, to bi trajalo i

trajalo. No, da se vratim na onu gumicu i šta bi

bilo kada bih mogla sve iz početka.

Iskreno, ne mogu ni da zamislim. I ne želim.

Jer, ako bih počela da brišem, prepravljam i

ispravljam, ko bi ta osoba bila? To ne bih bila

ja, već neko drugi.

A ja želim da budem ja. Ja volim sva svoja

iskustva. Iako je nekada bilo mnogo teško i

mnogo gorko. A opet, bilo je i lepo i čarobmo.

Tema prihvatanja je moja večna tema. I verujem

da nisam jedina, verujem da nas je mnogo.

Prihvatanje okoline nam je mnogo važno. Čak

toliko da smo u stanju da idemo protiv sebe i

živimo nametnuti život okoline iz straha da ne

budemo odbačeni.

Sa druge strane, prihvatanje i razumevanje sebe

je, na žalost, za većinu i dalje na marginama,

ma koliko se o tome pričalo. Strah od osude,

odbacivanja i neuspeha je prevelik.

Posebno sada, u ovo vreme društvenih mreža i


150

PHOTO: UNSPLASH.COM


151

fejk života, možda više nego ikada.

Zamislite samo, u mom telefonskom imeniku je 2.298

kontakata.

Stanem ponekad, pa se zapitam: Odakle ovoliki ljudi?

Ko su oni? Da li su svi oni moji prijatelji?

Ne. Uglavnom su to ljudi koje sam upoznala kroz posao.

Danas, imati jednog pravog prijatelja je bogatstvo. A

posebno ako imate nekog ko vam se javi na prvi poziv.

Jedna od najlepših metafora je da je život maratonska

trka koju svako od nas trči svojim tempom. Neko brže,

neko sporije.

Sada znam da život nije kazna, već dar koji sa

zahvalnošću i sa potpunijim razumevanjem delim sa

drugima, ali i sa sobom, bez očekivanja da ću dobiti

„lajk“.

Kada se sve posloži, kada smo spremni, kada smo

dovoljno hrabri da se upoznamo sa samim sobom, da

prihvatimo sebe, tada se sve otvara i pokreće.

Svaki dan je prilika za novi početak!

P. S. Koliko vi imate kontakata u imeniku.


152

PHOTO: UNSPLASH.COM


153

REFRESH

YOUR

IMAGINE


154

WHAT WOULD YOU

LIKE TO BECOME?

Words: Suzana Mihajlovic, International best selling author

and speaker, Founder and Lead Success Coach, Your2Minds

Pty Ltd

CREDITS:

Photography by Goran Dojcinovic

Hair by Mirjana Curuvija Janecic


155

IF YOU WERE TO WRITE A STORY ABOUT

YOUR LIFE, WHAT TYPE OF STORY WOULD IT

BE? WOULD IT BE A DRAMA, AN ADVENTURE

OR A HORROR STORY? EVERY SINGLE ONE

OF US HAS A STORY TO TELL. OUR STORIES

ARE FULL OF OVERCOMING CHALLENGES,

OF SORROW AND SOMETIMES EVEN OF

BEING A VICTIM.

If we were completely honest with ourselves

and held our sense of humor, we would laugh

out loud, in hysterics, not only due to the funny

and joyful moments we have shared but also

because of the embarrassing moments in our

lives’ stories. No matter how much success

you have had, in telling your story, you would

most probably share moments where you

could relate to the story of the main character

Brigette from the movie Brigette Jones. I know

I certainly can.

It is the ups and the downs that make us

human. There are times that we will experience

pain and maybe even some humiliation. All of

these moments are what makes us who we

are. Our stories bring our lives deeper meaning

- love stories, stories of children growing up

and beautiful stories of friendship. Stories that

we will always cherish…..and there are also the

stories that make us cringe, the mistakes, the

heartbreaks and the ultimate overcoming of our

existential challenges.

There is one story that most of us have been

told since childhood that seems to be a common

thread in our personal life experiences. If I had

a magic wand that I could share with each

person I speak to, it would be this story that

they would like to change. Even after over thirty

years of working in the helping professions,

having lived, worked and traveled in very many

different parts of the world, I am fascinated by

the story that countless numbers of people I

have worked with or met who have been told

a story that is so similar and that is carried on

throughout their lives and passed down from

generation to generation.

It has been this story that has been consistently

told in the coaching room, in self-help services,

and in most cultures that I have been fortunate

to experience. It is most probably a story

familiar to you. It is a story that has very likely

been shared in your family or your community.

This story takes many shapes and forms. It is

the story that can either tear you apart or make

you stronger.

This same story that I have heard from almost

every person I have spoken with is often also

shared in love stories and in self destruction,

or where there is a lack of love. It is a story

that often makes most of us fearful and can

potentially become a horror story.

Although you may be curious, you, no doubt,

have experienced this story yourself. It is a

story of the main character, you in this case,

who holds a secret. It is an undeniable secret

that is evident in the spotlight and obvious to

the wise. It is seen in behavior and ultimately

in who you are being each and every day. The

secret is that whisper inside yourself that is

constantly telling you that “You are not enough”.

This secret message comes in a language that

often stings and may take the form of anything

like “I am not good enough”, “I am not loveable”,

“I cannot succeed”. Of course there are other

forms or whispers it shapes into but you get the

gist.

This false message seems to have become a

part of the human experience. It is the director,

the author, the producer of the story that you

tell about yourself and your life. It will write your

love story, your heartbreak, your success story

and your adventure or lack of it. It is the driving

force of the lead character of your story, the

lead character being yourself.


156


157

Think about it. How has this message led to the

many stories you have about your life. Some

of your stories have been shared and others

remain hidden private stories. How have these

types of messages, related to the underlying

“not good enough” belief, created the story of

your life in the past year? And how are they

currently writing your story to be told many

years from now?

You see, the thing is if you do not change

these limiting and sometimes subconscious

messages, you will never change your story.

They will remain the author, director and

producer of your story. They will control the

story of your life. They steal the spotlight and

become the star of your show - your show,

meaning your life.

The great news is no matter what your story

has been up until today, you can change it.

Your story can change from a drama or a sob

story into a bestselling adventure. I would like

to invite you to take control of your story and

create the most beautiful love story that you

can imagine with you as the star, the hero and

the one living the ultimate fairytale.

ultimately your mood will change, the way you

see yourself will change and how you show up

in the world will change. Before you know it,

you will be loving the story that you are living.

Although these steps seem simple, it is often

the simple things that bring us lasting change.

Remember, you are meant to be the superstar

of your life. Make sure you are the one who

controls your story and not your limiting beliefs.

Become the author, director and producer of

the best story that has ever been told and that

is the story of your remarkable and beautiful

life. You are worthy. You are enough.

If you need help in gaining clarity on what

you would really love in all areas of your life,

a FREE copy of the first chapter of my book,

Your2Minds, is available on my website www.

your2minds.com

We are now heading into the new year. This

is the perfect time to create your new story

for the year ahead and the years of your life

thereafter. Here are some simple steps to help

you recreate your own personal story for the

new year and for your life.

Understand that your mind is a goal achieving

mechanism. What this means is, that whatever

you feed your mind and focus on, it will

eventually become your reality.

Write out your old story and the underlying

messages about your limits that you have been

telling yourself that are not true. This will help

you understand why you have experienced

your life, work or business results in your story

up until now. It will help you release the parts

that are not serving you.

Understand that within you is absolute genius.

You have much more talent and ability that you

could ever use in this lifetime. This is the truth.

So, when you sense that your old limiting beliefs

start to come in, change them immediately.

Write your new story. Ask yourself how you

would love your life to be like in the year ahead

and write it all down in present tense.

Focus on this new story every single day.

You will start to think from the new story and


158

PHOTO: UNSPLASH.COM


159

REFRESH

YOUR VOICE


160

RATNIK IZ DIYARBAKIRA

I NJEGOVA ČAROBNA

BAGLAMA


161

PIŠE: SANDRA MERYEM BARTOLIĆ DURMAN

Kroz istraživanje sopstvene umetnosti, islamske

prošlosti i raznih kultura, dotakla sam dugo

sanjani san – započet nov ciklus slika posvećen

kurdskoj kulturi i muškarcu kojeg mi je Gospodar

poslao da mi svojom magičnom baglamom

oživi davno uspavano srce i boje koje su već

bile istrošenih nijansi.

Verujući slepo u Božje određenje svoje sudbine,

to mi se i desilo.

Jedne vrele letnje noći sam ga upoznala u svome

gradu Beogradu. On je samo bio u prolazu,

na putu po Evropi, sa sestrom i majkom.

Te noći je vetar tako lepo vijorio moju kosu,

često pričam sa njim. Imala sam osećaj da pun

Mesec piše za mene neke nove stranice života.

Susret je bio tako intenzivan da je trajao do

Sabaha. Ne pamtim da sam ikada slušala tako

posebnog Insana, da mi je držao pažnju svojom

jakom energijom, šarmom, odličnim engleskim

i ponašanjem kakvo muškarac treba da

ga ima po mojoj meri.

drevnih iranskih naroda, Medijaca.

Toliko vatrene krvi i sjaja u očima nisam srela

ni u jednoj kulturi.

U njima postoji neverovatna snaga, jer su kroz

istoriju uvek bili u večitoj borbi da sačuvaju

svoj sopstveni svet, koji su svi uporno želeli da

sruše.

Otuda moja velika želja da ih ako Bog da predstavim

kako su ih moje oči videle.

Moje srce je pronašlo sreću uz kurdskog ratnika

koji mašući baglamom kao mačem mira nosi

jedinstvenu poruku: Neka muzika i umetnost

budu naše najveće oružje.

Priča je posvećena mom voljenom suprugu.

Od srca!

Letela sam tako jako u jednom momentu dok

sam pila limunadu i posmatrala njegove brkove,

koje sam sanjala pre dve godine i naslikala

ih na jednom fenjeru. Inspirisana zvukovima

azeri kamanci, tarova, srce je samo prihvatilo i

zavolelo zvuke baglame. Slušavši njegov opijajući

glas dok svira, napila sam se trezna do

kraja života. Ta posebna muzika dolazi iz grada

gde se rodio, Diyarbakira. Vrlo čudno je što

sam trebala da idem tamo pre godinu dana.

Diyarbakir se nalazi na obali reke Tigar, sa

čuvenom tvrđavom, na području Plodnog Polumeseca.

Tvđava je od 2015. godine na listi

Uneskove svetske baštine. Stenovit grad, gde

živi duša kurdskog sveta, nastalog od predaka


162

PHOTO: TIJANA ĐINĐIĆ


163

REFRESH

YOUR GONG


164

ZVUKOM DO DUŠE


165

PIŠU: TIJANA ĐINĐIĆ I

MONIKA PAVLOVIĆ

Priča počinje ovako:

“Mama, zamisli, svirala sam gong na promociji

neke firme!“ – kažem sva ponosna.

Pita mama: “Je l’ te to zabavlja?”

E, to pitanje je početak svega što neko radi u

životu: Je l’ te to zabavlja? Jer ako te ne zabavlja,

onda ga često radiš automatski, sa pola

snage , a ako te zabavlja, nije ti teško ni kada

je izazovno.

Tako zapravo počinje moje ponovno upoznavanje

sa zvukom. Kao dete sam svirala violinu,

završila sam treći razred srednje muzičke

škole. Prestala sam da sviram i do danas nisam

uzela violinu u ruke. Muzika me je uvek

radovala, pokretala, sa njom je uvek lako i jednostavno.

Posle nekog vremena sam filantropski

podržala program Muzika nade i tako se

vratila muzici i zvuku kroz davanje što i danas

radim. Potom je stigao trenutak upoznavanja

sa potpuno novim zvukom kroz zvučne činije

po Peter Hess metodi. Misleći da sam upisala

obuku za gong, završila sam obuku za zvučne

činije. Nisam ni čitala šta piše jer sam mislila

da je obuka za gong. Zaista je bilo zabavno

posmatrati sebe u situaciji kada sam mislila da

ću učiti jedan tako poseban instrument, a zapravo

završila sasvim nešto novo, uzbudljivo i

pre svega prelepo. Kakvo je to bilo radovanje

duše kada sam shvatila moć koju zvučne činije

imaju i šta se sa njima sve može postići. Od blagog

dodira i ozvučavanja, pa do balansiranja

organa u telu i opuštanja. I tako je krenulo putovanje

ka gongu. Nije se odmah desilo i što bi

rekli – čudni su putevi gospodnji! I jesu. Obuku

za gong praktičara sam završila u martu. Ono

što me posebno raduje je da Akademija Peter

Hess u Beogradu nudi holistički pristup učenju

na lak i podržavajući način. Dani učenja su

prošli jako brzo, a sviranje na različitim vrstama

gongova je bilo predivno iskustvo. Počev

od kombinovanja svih instrumenata koji se

mogu koristiti, preko različitih vrsta meditacija

uz gong kupku, do sviranja osam gongova

naizmenično.

Ono što je potrebno da zna svako ko se

upušta u putovanje zvučnom kupkom jeste šta

se zapravo događa u ljudskom telu – visok sadržaj

vode dozvoljava prolaz zvučnih talasa i

vibracija na ćelijskom nivou. Samim tim, telo

se čisti od nepotrebnih toksina, pa se time postiže

vraćanje ravnoteže. Dakle, zvuk pomaže

da se nervni sistem smiri, reguliše rad organa,

poboljšava cirkulaciju, balansira rad obe

hemisfere mozga, telo čisti od toksina i budi

životnu radost. Zvuk prevazilazi sve prepreke

i čisti prostor u kome se nalazi instrument.

Istražujući putovanje gonga od Azije ka Evropi,

negd esam pročitala da postoji verovanje

da će svako ko dodirne gong imati sreće! Što

se mene tiče – u pravu su!

U današnje vreme kada se sve ubrzalo, kada

sadržaja ima toliko da ne znate šta više ili pre

da čitate, gledate, radite – svima nam je potrebno

centriranje i uzemljenje. A upravo terapija

zvukom nudi takav koncept. Koliko se čovek

dobro oseća kada odvoji trenutke radosti za

sebe i uradi nešto potpuno novo i jedinstveno.

Kada sam prve zvučne kupke radila u prirodi,

pored reke, iznenadilo me je koliko je gong re-


166

PHOTO: UNSPLASH.COM


167

zonirao sa okruženjem, kako se uklopio u zvuke reke,

drveća, ptica i koliko ga je to okruženje podržalo. Zvuci

gonga su osvajali prostor i učesnike svojom jednostavnošću

i silinom frekvencija koje su se tako lepo čule.

Da napomenem da su naučne studije istražile efekte

gonga i zvučnih činija na ljudsko telo i utvrdile da vibracije

prodiru duboko u tkivo, time se reguliše krvni

pritisak, umiruje se nervni sistem, mišići se opuštaju i

regenerišu, dolazimo do alfa i teta moždanih talasa, odnosno

meditativnog stanja koje se može opisati stanjem

između jave i sna, poboljšava se san, te se pravi i emotivni

balans.

Ukoliko želite da novu godinu započnete nečim sasvim

novim i neponovljivim, topla preporuka je gong zvučna

kupka ili zvučna masaža. Zvukom do duše!


168

PHOTO: UNSPLASH.COM


169

REFRESH

YOUR

HOPE


170

NOVA GODINA, NOVA

NADA

PIŠE: VLADIMIR CEROVIĆ


171

PHOTO: UNSPLASH.COM

Šta napisati novo vezano za ovu temu, a da nije

već ispevano, recitovano, napisano, režirano?

Kako se bliži kraj ove godine, to ćemo češče

čuti: gde ćeš za NOVAKA, planovi za 2025.

itd., itd.

Onda će nam biti sugerisano da napravimo

vizualizaciju planova za narednu godinu, u

prevodu da ih napišemo na papiru.

Ova godina se završava u utorak, kažu mnogi

– najdosadniji dan u sedmici.

Nova 2025. počinje u sredu, dan kada sam

rođen, mora da je to neki znak. Dobar,

naravno.

Svako od nas unosi u svaku narednu godinu

stare priče, ali ga u novoj dočekaju i nove.

Moj subjektivan doživljaj ove godine je da je

bila baš teška za mene, a ništa na to ukazivalo

nije.

Doček je bio divan, vatromet, odlično društvo,

ma sve u fulu – što bi rekli današnji klinci.

Bio sam pun sjajne energije, ali već nekoliko

dana posle novogodišnje noći me je sačekalo

dosta problema na svim poljima.

Pre nekoliko dana u razgovoru sa dobrim

prijateljem sam rekao da jedva čekam da

prođe ova za mene najteža godina do sada,

ali i to sam izgovorio sa osmehom.

Iščekujući kao neki deadline koji treba da

prođe i odnese sve loše. Uopšte ne mračim,

jer iako je godina bila teška, u njoj su se desile

neke nove priče koje su baš za trajno sećanje.

Specifična atmosfera nove godine donosi

i nekakvo duhovno stanje koje je plavo,

eklektično. Entuzijazam novog početka.

Početak nove veze, dobijanje novog posla,

prvi pastel na platnu, novi stih za sonet, ukus

nove rakije... Iščekivanje, nada.


172

PHOTO: UNSPLASH.COM


173

REFRESH

YOUR

BODY


174

MUDROST TELA I

SNAGA ŽENSTVENOSTI


175

PIŠE: DANIJELA R. BAHANDARI

Današnji susret sa nekoliko meseci starijom

verzijom mene beše neuobičajen, ali izuzetno

interesantan, ljubavan i informativan. Kako

smo sele u meditaciju i pozdravile se sa osmehom

duboke povezanosti, osetih onu mirnu

radost (ili se to možda može nazvati radostan

mir) u predelu srca, a onda začuh nežan, ali

snažan glas kako mi se obraća: „Ti si mnogo

više od zbira svih svojih promena. Tvoje telo,

baš ovakvo kakvo je sada, jeste sveta mapa –

vodič koji te vraća samoj sebi. Promene koje

osećaš nisu ovde da te uzdrmaju, one su ovde

da te probude.”

Iako 2025. godina označava transformativne

promene u mom sistemu – fizičke, emotivne

i duhovne – već se uveliko osećaju kao kakofonija

glasova. Ali šta ako te promene nisu

buka, već muzika? Šta ako je to simfonija mog

tela, duha i svete ženstvenosti koja me poziva

da slušam pažljivije, dublje?

Setih se iskustva koje sam imala pre petnaest

godina. Ono što je počelo kao šapat mog

tela, postajalo je sve glasnije i glasnije dok se

nije pretvorilo u vrisak za pomoć. Kasnije sam

shvatila da sam više od godinu dana pre tog

upozorenja prestala da podržavam zov svoje

duše, svoju životnu misiju, pa je i život prestao

da podržava mene, sve dok mi se najzad zglobovi

(koji su ‚podrška’ celokupnom fizičkom

sistemu) nisu upalili u formi akutnog reumatoidnog

artritisa. Osvestih da sam ignorisala

početne ‚šapate’ tela, potom zanemarivala

‚glasove’ koji su postajali sve glasniji i glasniji,

dok najzad taj bolni ‚vrisak’ nije uspeo da me

probudi i natera da se posvetim sebi – sa ljubavlju

i sistematski, bez lekova, već kroz duboko

unutrašnje istraživanje.

I evo, petnaest godina kasnije, zatičem sebe

u vrtlogu kako spoljašnjih tako i unutrašnjih

dešavanja, a sve to još i u društvu perimenopauze.

Noći kada se budim oblivena znojem

više nisu za čuđenje, kao ni iznenadni, nepredvidivi

naleti emocija i ritam koji više ne prati

poznatu mi shemu. Ali, umesto opiranja, moje

Ja u 2025. savetuje da zastanem i priupitam

svoje telo: „Šta pokušavaš da mi kažeš?” Ono

što sam naučila kroz ovaj proces promenilo je

sve...

Govor tela

Naša tela su čudesni pripovedači. Svaka senzacija,

svaki bol i svaki titraj nose poruku.

Moderne naučne discipline, poput somatske

psihologije i psihofiziologije, otkrivaju kako su

telo i um duboko povezani.

Pojam interocepcija – naša sposobnost da

percipiramo unutrašnje telesne senzacije –

podseća nas da telo neprekidno komunicira

(baš kao i sve u prirodi, zar ne?). U svom

naučnom radu, Antonio Damasio pokazuje

kako nam somatski markeri ili telesne senzacije

koje proizilaze iz emocija omogućavaju brže

i intuitivnije donošenje odluka. Razumevanje

tih signala koji dolaze sa nivoa podsvesti je ključno

za telesnu svesnost i brigu o sebi.

Koliko li sam puta naterala sebe da pristanem

na nešto iako je ‚knedla u grlu’ signalizirala

nelagodnost i mogućnost izbegavanja onog

što se kasnije ispostavilo uznemiravajućim ili

narušavajućim za mene? Sva napetost u ramenima

kao neizgovoren teret i stres ili bol u

grudima kao neizrečena tuga su samo neke

od poruka našeg sistema. Veza između mozga

i creva, koja se često nazivaju naš „drugi

mozak“, potvrđuje ono što je drevna mudrost

odavno znala – telo je riznica intuicije i mudrosti

koja često zna istinu pre nego što um to shvati.

Ali kako se uskladiti sa ovom mudrošću? Prakse

poput svesnog skeniranja tela, joga nidre

i somatske terapije pokretom mogu nam pomoći

da zastanemo i oslušnemo. Ove prakse


176


177

nas uče da dešifrujemo jezik našeg tela.

Međutim, to nije jedina priča 2025. Srodna i

isprepletena sa osluškivanjem komunikacije

tela je priča o slavljenju ženstvenosti.

Povratak svetoj ženstvenosti

Ženstvenost je dugo bila pogrešno shvaćena

ili zanemarena. Prava ženstvenost je ciklična,

intuitivna i duboko ukorenjena u našoj

povezanosti sa životom. Ona ne isključuje prisustvo

muškog polariteta ili principa, nego je u

balansu sa njim.

U duhovnim tradicijama, ženski princip se

često predstavlja kao sila stvaranja, intuicije i

negovanja. U hinduističkoj tradiciji, na primer,

šakti je oličenje dinamične energije i kreativne

moći, dok taoizam govori o jinu kao nežnoj, ali

snažnoj sili prirode. Ovi principi nas podsećaju

da ženstvenost nije slabost, već duboka snaga

– snaga koja neguje, transformiše i stvara.

Međutim, kada je u energetskom disbalansu

sa muškim principom, tada ženski princip

ili ide u stanje ratobornosti, samodovoljnosti,

povišenog testosterona i fizičkih promena koje

prate ovaj disbalans, ili u drugu krajnost koja

je letargija, preterana emotivnost, uloga žrtve

i mnoge druge karakteristike. Ravnoteža je ključna

i odražava se kroz mirnoću, lakoću, prepuštenost

i mudrost.

Osvrćući se na principe izbalansirane ženstvenosti

i svesna značaja cikličnosti, počinjem

da posmatram i perimenopauzu ne kao kraj,

već kao prelaz – sveti poziv da se uskladim i

povežem sa svojim dubljim istinama.

Kroz istoriju, žene su odavale počast svojoj

ženstvenosti i povezivale se sa svojim telima.

U jogijskoj filozofiji, sakralna čakra, energetski

centar koji je povezan s kreativnošću i senzualnošću,

posebno je značajna u ovoj fazi

života. Prakse poput vizualizacije, meditacije,

svesnog disanja ili čak plesa mogu pomoći

u balansiranju i buđenju ove energije. Pošto

je naše telo sedište energetskih otisaka ili

sećanja, prakse poput reikija, meditacije za

matericu ili kraniosakralne terapije pomažu u

oslobađanju blokada i vraćanju ravnoteže.

Priča nove godine

I dok se tako naš razgovor o 2025. godini privodi

kraju, već osećam kako sve ove spoznaje

i podsećanja divno oblikuju moj život.

Dodatna podrška osluškivanju šapata svog

tela (i nečekanje da ono zaurla) manifestuje

se kroz moju posvećenost redovnom kretanju

– kroz jogu, teretanu, ples ili šetnje prirodom.

Podsećam se da zdrava hrana, pripremljena

sa pažnjom i konzumirana sa svesnošću, nije

samo ishrana, već i način da iskažem ljubav

prema svom telu. Takođe se podsećam važnosti

kvalitetnog sna koji omogućava mom

telu da se oporavi i uskladi sa unutrašnjim ritmovima.

Duboka povezanost sa sobom preliva se i u

moj društveni i profesionalni život koji postaju

ogledala ove negujuće energije – prostori za

zajednički rast, brigu i poštovanje. Svedočim

kako ovaj pristup pojačava moju kreativnost,

fokus i sposobnost da se smisleno povežem

s drugima kroz male i velike radosti svakodnevnog

života, putovanja, učenja i prilike da

budem živa.

Osećaj nedovoljnosti i konstantnog nedostatka

tog još nečega što bi me učinilo celovitom

zamenjuje se svešću da sam dovoljna i celovita

baš ovakva kakva jesam, iako nadogradnja

i produbljivanje ostaju deo životnog puta.

Ukratko, osluškujući mudrost svog tela i svete

ritmove svoje ženstvenosti, otkrivam da je sve

što mi treba oduvek bilo u meni.

Dakle, rastajem se na kratko sa 2025. verzijom

sebe, znajući da ćemo postati jedno za

mesec dana. A do tada, priprema za dublju

utemeljenost u sebi koja slavi život može da

počne već danas!

Cheers to that!


178

PHOTO: UNSPLASH.COM


179

REFRESH

YOUR

UNCONSCIOUS


180

YOU CAN HAVE A NEW

STORY IN THE NEW

YEAR

WORDS: ANGIE SPOHN


181

Most of our personal stories contain issues.

We live in an imperfect world. Whether it was

poor parenting, a relative, teacher, coach,

other kids making fun of us, or being bullied,

etc., we all have experiences that cause us to

have negative feelings. As children, we don’t

always know what to do with those feelings. If

I tell my parents I was bullied, they’ll think I’m

weak. The other kids will call me a tattle tale.

My dad’s an alcoholic and I’m ashamed of him.

As kids, we’re stuck. We can’t decide to go to

another school to escape the bully. We can’t

leave home and choose another family to live

with whose dad is sober. So, we suppress the

negative feelings and we try not to feel them.

I want you to know that no matter what your

current story is, it is possible to change it. My

own story changed at the age of 57 when I

retired from being a teacher and started a new

profession in hypnotherapy. Hypnotherapy is

a fascinating way to help people change their

story with all issues they present me with, to

living a life without these issues.

As a hypnotherapist, I have adults who come

to me for help with all sorts of issues. Existing

issues are usually things like addictions,

anxiety, compulsive behavior, public speaking,

motivation, procrastination, phobias, panic

attacks, weight issues, exercise, poor selfimage,

achieving goals, sleep problems, and

the list goes on.

So how does hypnotherapy work? I get the

client to relax and enter into a light hypnotic

state. Hypnosis allows me to get into the

subconscious mind where our feelings and

emotions are. Our subconscious mind will

take us back to experiences that left us with

unprocessed feelings. We visit those scenes

and look at them with an adult perspective

and understanding. Once we understand what

caused us to feel the way we felt, we can let

it go. Typically, we learn that the person or

people that caused the feelings we felt, were

somehow out of line and their behavior was

inappropriate. We learned that it wasn’t our

fault. They are the ones who had the issue.

We were the ones they took their anger or

frustration out on. Their leaving the family was

because of their issue, not because the child

wasn’t good enough. So basically, I end up

working with the inner child, taking them back

to how, when, where, and why the issue started

and then help them to process those feelings.

Once their feelings are properly processed, the

client can let them go, and the causal issue is

resolved. Their story is changed for the better

and forever.

The subconscious mind remembers everything.

We were created with feelings for a reason.

They allow us to experience life, communicate,

understand what’s valuable to us, help us to

survive dangerous situations and so much

more. Without feelings and emotions, we

would be robots. And feelings are like children.

They want to get our attention, and they want

to be felt. So, when you push them down and

ignore them, they come back stronger. If we

keep pushing them down, the subconscious

mind can even create physical symptoms to

get our attention. My sister had psoriasis. I

asked her if she ever felt she needed a thicker

skin. After thinking about it she realized there

were times when she felt that way. She was

able to let it go, and the psoriasis cleared up.

The subconscious mind also communicates

through images and metaphors. A client had

ongoing back pain after a car accident and

doctors could find no physical reason for the

pain. During a hypnotherapy session he went

back to not being supported by his father. He

was bitter towards his dad for not being there

to support him growing up. Your back supports

you and his subconscious mind got his

attention with the back pain as a metaphor for

being hurt by his dad. Once he dealt with the

bitterness, understood that his dad had issues,

he was able to let it go, and his back stopped

hurting. The subconscious was satisfied that

the feelings were felt, properly processed and

were no longer required to be felt.

A remarkable thing about hypnotherapy is

that it works as well over the internet through

Zoom as it does in person. There are some

people that are a little scared of hypnosis. I

understand. I was like that before I retired and

was looking for my next way of serving and

contributing to the world. But if you’ve ever had

a daydream, you were in a state of hypnosis.

Hypnosis is natural and there are no side

effects.


182

PHOTO: UNSPLASH.COM


183

REFRESH

YOUR

BOOK


184

JEFIMINA ŽENA KOJA

NEĆE

INTERVJU PRIPREMILA: MIA MEDAKOVIĆ



185

MINJA MARĐONOVIĆ @100GLAVA, ROĐENA JE 1989. GODINE U MOSTARU. NA FAKULTETU

POLITIČKIH NAUKA, U BEOGRADU, DIPLOMIRALA JE POLITIKOLOGIJU, A NA STUDIJAMA RODA

MASTERIRALA KULTUROLOGIJU. DOKTORANTKINJA JE KULTUROLOGIJE NA MATIČNOM

FAKULTETU, S IDEJOM DA ISTRAŽIVAČKI PREISPITA KONSTRUKCIJU HETEROSEKSUALNE

LJUBAVI 19. VEKA.

PORED AKADEMSKE POSVEĆENOSTI FEMINISTIČKOJ TEORIJI, MINJA MARĐONOVIĆ SVOJU

POLITIČKU BORBU ARTIKULIŠE KROZ DRUŠTVENO ANGAŽOVANU KNJIŽEVNOST.

USMERENA NA SVOJ LITERARNI, AKTIVISTIČKI RAD, ŽIVEĆI NEKO VREME U INDONEZIJI,

NAPISALA JE SVOJ PRVI ROMAN JEFIMIJA, ŽENA KOJA ČEKA, NE BI LI NA TAJ NAČIN

ROMANTIČNOJ BELETRISTICI PONUDILA ALTERNATIVNIJI PRISTUP LIČNO-POLITIČKOM

ŽIVOTU JEDNE ŽENE.

SVOJIM DRUGIM ROMANOM JEFIMIJA, ŽENA KOJA NEĆE, NASTAVLJAJUĆI JEFIMIJINU

ŽIVOTNU STORIJU, NEMILOSRDNO OTVARA PITANJA ŽENSKOG TELA, MORANJA I

HTENJA KAO NAJVAŽNIJA LIČNO-POLITIČKA PITANJA HETEROSEKSUALNE ŽENE U

VIŠEDIMENZIONALNOM PATRIJARHATU.

Kome se obraćaš u svojim romanima?

Svakoj ženi, ali i muškarcu, koja i koji poželi

da otputuje putopisom na Bali, sazna ponešto

o lično-političkom odrazu feminističke borbe u

opipljivom životu jedne Balkanke i nemilosrdnim

posledicama njenih (ne)slobodnih izbora u

datosti i zadatosti ženskog života, putujući od

tela kroz dušu do glave. Zapravo, svako ko

ume da čita može s lakoćom pročitati Jefimiju,

u oba naleta, bez straha da nešto neće biti

jasno ili dokučivo.

Kada si spoznala tu unutrašnju potrebu i

glad za pisanjem?

Čim sam naučila da pišem, počela sam da

zapisujem sve ono o čemu mislim, želim,

sanjam, ali i čega se plašim. S prvim naučenim

slovom naučila sam da je sastavljena i

smislena reč najveće olakšanje.

Izrazito si talentovana, mada pisanje je i

zanat. Kada osećaš talenat, a kada zanat

dok pišeš?

Možda i nije zanat. Zanat se radi i kad se ne

želi, a mora. Čeka te rok, čeka te zadatak.

U mom slučaju, pisanje je božanska volja za

otpuštanjem nemira, ali i zapisivanjem priča

koje ljudski život znače. Pišem kad želim,

kad osećam, kad bez toga ne mogu, kad

moram ne zato što imam zadatak i rok, već

jer me nadilazi sopstvena potreba da kažem,

da zaokružim, da svedem sve što promišljam

ujedno, zauvek.

Kada Jefimija hoće a kada neće?

Jefimija traga i čeka da sazna šta ne želi, ne bi

li tako doprla do sebe koja zna šta hoće i želi.

Jedino što zna jeste da ne mora sve ono što su

joj rekli uzusi patrijarhata da mora i da bi trebalo

da hoće jer je žena. Odbija pretpostavljenost i


186


187

nju neće prihvatiti nikad. Za to je spremna i izgubiti glavu!

Balkan je definitivno patrijarhalan. Kako zauzdati

patera i osnažiti Jefimije?

Svet je patrijarhalan — kapitalistički, muški. Pater se

mora sam dovesti u pitanje tako što će mu sa svih strana

“iskakati” po jedna JEFIMIJA i tako ga saterati u ćošak.

Kad je Jefimija sasvim sigurna da joj pater ne treba, već

sopstveno oslobođeno Ja, on će početi sam sebe da gasi

kao neprikosnovenog i neopozivog vladara. Žena rađa

muškarca. Žena ga jedina i može preobraziti u čoveka bez

uništiteljskih poriva.

Tema decembarskog izdanja RYL magazina je „Nova

godina, nove priče”. Šta bi želela da nam ispričaš

Želela bih da vam ispričam bajku o svetu u kom je ljubav

pobedila jer je mržnji dosadilo da bude glavna. Valjalo

bi poverovati u te bajke. To nisu Diznijeve čarolijske laži

o princu spasiocu, već istine o neprestanoj borbi, onoj

njegoševskoj, koja nalaže da ipak može biti i ono što

mislimo da nikad biti neće.


188

PHOTO: UNSPLASH.COM


189

REFRESH

YOUR

FILM


190

ФИЛМ У СВЕТЛУ

ЕСТЕТИКЕ И

МЕТОДИКЕ НАСТАВЕ

ФИЛОЗОФИЈЕ

Kњига Филм у светлу естетике и методике

наставе филозофије, којој су високу оцену

дали рецензенти др Јелена Ћулибрк (USC

School of Cinematic Arts iz Los Anđelesa)

и мр Драгослав Ђуровић (педагошки

саветник и професор филозофије у

Гимназији Врњачка Бања), настала је у

времену у коме се млади свакодневно

излажу екранима својих паметних

телефона, телевизора и компјутера, са

којих се, сликовито речено, ,,бомбардују“

разним информацијама које углавном

прихватају некритички.

Критичка мисао код младих из дана у

дан све више опада. Ако је тако, онда се

треба вратити на почетак медија масовних

комуникација, тј. на филм и поставити

питање – како користити филм у подизању

посрнулог критичког мишљења? Да бисмо

одговорили на ово питање, морамо прво

одговорити на питање – шта је филм?

На ово основно питање теорије филма

одговорио сам у првом делу (Филм у

светлу естетике) моје нове књиге, десете

у низу, Филм у светлу естетике и методике

наставе филозофије. Тај одговор је настао

у дијалогу са релевантном естетичком

и другом теоријском литературом, као

и у непосредном дијалогу на Палићу са

нашим познатим филмским естетичарима,

теоретичарима и теоретичаркама (проф.

др Ивана Кроња, др Михаило Видаковић

и проф. др Никола Божиловић), филмским

критичарима (Ненад Дукић, Динко

Туцаковић, Небојша Поповић, Бојан

Босиљчић, Милан Влајчић итд.), глумицама

(Милена Дравић, Вера Чукић, Соња Савић

итд.) и редитељима (Срдан Голубовић,

Дејан Зечевић, Срђан Карановић итд.).

Према мом мишљењу, филм јесте

права уметност зато што је филмским

ствараоцима, почевши од Ајзенштајна,

Чаплина, Хичкока, Фелинија, Бергмана,

Куросаве, Буњуела, Бертолучија,

Тарковског, па све до Алмодовара и

Тарантина, пошло за руком да створе

таква дела која по естетској вредности

не заостају за делима великих сликара,

књижевника, композитора итд., односно

за делима великана традиционалних

уметности.

Међутим, филм поред естетске може

имати и низ других функција: идеолошку,

политичку, сазнајну, етичку, религијску,

педагошку итд.

Када је реч о педагошкој функцији,

настојао сам да одговорим на питање – у

ком смислу филм може бити алат на часу

филозофије?

Прихватајући став да филм може да

,,филозофира“, да преноси филозофске

идеје и да се савремена настава не

може замислити без употребе наставних

средстава и помагала, у другом делу књиге

настојао сам да покажем (на конкретним

примерима) два начина на која се филм

може користити у настави филозофије.

Први начин се састоји у томе да ученици и


191


192

ученице сами на свом компјутеру погледају

филм (неког великог редитеља) у коме се

може уочити филозофски проблем који

по плану и програму треба обрадити, а

када ученик или ученица на часу укаже на

сцене у којима је он илустрован, професор

или професорка их приказује и започиње

дискусију.

На пример, приликом реализације

наставне јединице из области савремене

филозофије која се односи на Кјеркегорово

трагање за смислом живота, на његове три

етапе на животном путу (естетска, етичка

и религиозна), пожељно је да ученици и

ученице пре часа сами погледају филм Три

боје плаво Кшиштофа Кишловског, а када

ученик или ученица на часу открије сцене

у којима се поменути проблем (проблем

смисла живота) може уочити, професор

приказује те сцене у којима се види Жили

(Жилијет Бинош) која, пошто је изгубила

мужа и ћерку у саобраћајној несрећи,

покушава да се врати у живот који је

привремено изгубио смисао (како би то

рекао филозоф Лу Мариноф), уноси у нови

стан плави лустер из старог стана, гледа у

њега и сећа се периода када је њен живот

имао смисла.

Разговарајући о проблему смисла

живота из перспективе ученика (који су

на дискусију подстакнути поменутим

филмом), добро смишљеним питањима

професор усмерава дискусију на наставну

јединицу (Три етапе у трагању за смислом

живота – Кјеркегор), коју по плану и

програму треба реализовати.

Други начин је да ученици и ученице сами

снимају аматерске филозофске филмове

у којима се говори о неким проблемима

младих које главни и споредни јунаци

и јунакиње решавају позивајући се на

мишљења великих филозофа.

У другом делу књиге детаљно говорим

о аматерским педагошко-филозофским

филмовима својих ученика, суботичких

гимназијалки и гимназијалаца.

У Гимназији ,,Светозар Марковић“ у

Суботици, у оквиру рада Филозофскофилмске

секције, моји ученици су у

периоду од 2011. до 2019. снимили шест

филозофских краткометражних филмова

(Филозоф из нашег сокака, Јелена у свету

музике и филозофије, Јелена у свету

музике и филозофије 2, Елиза, Елиза

2 и Хајде да сањамо отворених очију

и гледамо умом) и два документарна

филма (Суботички естетички ноктурно и О

филозофији у мојој гимназији).

Филозоф из нашег сокака – први филм

у овом низу је освојио трећу награду на

ДРУГОЈ РЕВИЈИ НЕЗАВИСНИХ ОФФ-

ФИЛМОВА СРБИЈЕ Српски HOLYWOOD,

2012. године.

У поменутим филмовима, као и у

филмовима (Кратак филм о лепоти, Наш

професор и О љубави и смислу живота у

доба короне) који су снимљени (у периоду

од 2019. до 2022. године) у оквиру рада

Клуба љубитеља музике, филозофије и

филма (који су чинили, углавном бивши

суботички гимназијалци и гимназијалке)

говори се о неким свакодневним

проблемима младих које главни и

споредни јунаци решавају позивајући се на

мишљења великих филозофа.

Поменути педагошко-филозофски

филмови, као и други аматерски

филмови, пуни су наивности, па се зато

могу сврстати у треш филмове (јефтине

филмове; филмове лошег квалитета; кич и

шунд).

Међутим, не мора све што је наивно да

буде кич и шунд, али се, наравно, не

може завити ни у рухо оригиналности и

аутентичности.

Аматерски филмови, на пример

педагошко-филозофски филмови

суботичких гимназијалаца (о којима је

било доста речи у овој књизи) нису кич,

јер нису вођени утилитарним мотивима,

већ дубоком потребом њихових аутора да

слободно кажу нешто о свету у коме живе,

о проблемима са којима се свакодневно

суочавају.

Другачије речено, ако аматерске

филмове посматрамо аксиолошки, лако

их можемо сврстати у псеудоуметност,

зато што у занатско-естетском смислу, у

већини случајева, нису на нивоу правих

уметничких филмова.

Међутим, ако аматерске филмове

посматрамо из перспективе онтологије


193

стваралачког чина, онда они нису кич, јер

нису вођени утилитарним мотивима, него

дубоком потребом њихових аутора да

се на прави људски начин односе према

животу. Захваљујући тим филмовима

њихови аутори се, барем на кратко,

остварују као слободне, стваралачке,

креативне личности.

Филозофски филмови, а нарочито

аматерски педагошко-филозофски

филмови, тј. филозофски едукативни

филмови привлаче пажњу и оних ученика

којима су часови филозофије на којима се

користи метод ex katedra незанимљиви.

Филм као дигитално средство у настави

филозофије подиже интересовање ученика

за овај предмет.

октобра 2024. на Фестивалу сећања у Арт

биоскопу ,,Александар Лифка“, намењена

је ученицима гимназија и других средњих

школа, студентима филозофије и драмских

уметности, али и професионалним

методичарима наставе филозофије.

С обзиром на то да се у овој књизи

говори не само о филму као педагошком

алату, већ и о суштини филма, односу

филма према традиционалним

уметностима, модерном, постмодерном

и постпостмодерном филму, комичном у

филму, кичу у филму, као и могућности и

границама филмске критике, ова књига

може бити занимљива и теоретичарима

филма.

Употребом филма у настави филозофије

ученик се ставља у центар наставног

процеса. Нагласак је на начину на који се

стиче знање, који ученицима мора бити

занимљив.

Књига Филм у светлу естетике и методике

наставе филозофије, која је представљена

23. јула 2024. на прес конференцији 31.

EUROPEAN FILM FESTIVAL PALIĆ и 25.


194

PHOTO: UNSPLASH.COM


195

NADA

Tvorci smo novih priča u 2025. godini.

Sve zavisi samo od nas i od „onog gore“.

Postoje te sile koje vežu i puštaju.

Postoje ti odnosi u koje se zapetljamo pa onda

kada vidimo da ne vode nigde tražimo rešenje.

Tvorci smo svega, i lošeg i dobrog.

Ispričajmo neku novu priču za 2025. vrednu

svega, ljubavi, pažnje, lepote, smisla, snage.

Preokrenite svet zbog tračka vere, ljubavi i nade.

Neka bude smisla u svemu.

PIŠE: SOFIJA ANTONIJEVIĆ


VIDIMO SE U JANUARU


RYL DECEMBAR-1

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?