Pozitron broj 2

Позитрон

(Насловна страна)

1

Позитрон

Импресум

„Позитрон“ – ЕТШ „М.Пупин“, Футошка 17, Нови Сад

Главни и одговорни уредник: Ермидин Елезовић, директор школе

Главни уредник: Весна Пругић Милеуснић, проф.српског језика и књижевности

Уредништво:

Технички уредник: Сава Ракић, проф.енглеског језика

Технички уредник: Душан Цвејић, проф.техничке документације

Ликовни уредник: Милица Секулић, проф. ликовне културе

Дизајн и прелом текста: Филип Љубојевић Т13

Сарадници: Сви потписани

Чланови новинарске секције (сарадници – ученици):

Маринац Катарина Т34

Станић Јелена Т33

Јакшић Ненад Р31

Аћимовић Душан, Р31

Драгана Крчмар Т13

Секулић Марко Р31

Данило Радивојевић Т13

Милан Милиновић М11

Коришћена литература: Енциклопедија Новог Сада, 1997.

Донка Станчић; Од куће до куће, 2005.

М.Пупин: Од пашњака до научењака

Д.Миљевић, В.Пругић Милеуснић; Школа од оснивања до 2008.

Ана Слијепчевић; Архива школе

Химна Школе

Аутор химне: Ковиљка Слијепчевић, проф.

Музика: Светозар Саша Ковачевић

Из Идвора, крај Тамиша

Понесе га љубав к знању

Испрати га осмех мајке

Најлепше сећање у путовању...

Научног му дела име

Међ` звездама заблистало

И на небу човечанства

Име роду записало.

Михајла идворскога

Школа наша име носи

Пупиновим делима се

Човечанство сад поноси.

2

Позитрон

Реч директора

Драги ученици, колеге и пријатељи

школе,

Поводом значајног двоструког

јубилеја, који се поклопио са

мојим почецима на позицији директора

школе, желим пре свега

да вам честитам Дан школе и да

са свима вама поделим утиске

и планове у вези са радом ових

и наредних година.

Као неко ко долази из мале

средине (Драгаш), с пуним

правом могу рећи да је наш

град, Нови Сад, многима, па и

мени, пружио много лепоте те

ми је један од задатака да са

ове позиције заједно са вама,

узвратим бар део лепоте кроз

васпитно-образовни рад са децом

– најважнијим члановима

нашег друштва.

Некада сам био ученик наше

школе, затим наставник, данас

директор, а сутра ће можда моја

деца као и многа деца наших

запослених, и наших суграђана,

бити у редовима наших ђака,

што је најбољи показатељ континуитета

квалитета и високог

рејтинга наше школе, јер сваки

родитељ свом детету жели најбоље,

а до сада се показало да

је то за многе, баш наша школа.

Као бивши ђак ове школе, морам

истаћи да су предавања мојих

наставника била изузетно квалитетна;

тек сада видим да су

припремљени долазили на наставу,

што је доказ да се радило

о великим зналцима и педагозима.

Овом приликом желео бих

да се захвалим свим својим професорима,

данашњим колегама.

По ступању на дужност директора

наше установе, затекао сам

прилично лоше финансијско

и материјално стање у смислу

опремљености учионица,

кабинета и других школских

просторија. Међутим, најгоре

од свега је што су унутар колектива

затечени поремећени

међуљудски односи. Од првог

дана на дужности дао сам

себи у задатак да радим на поправљању

међуљудских односа

јер само чврста заједница може

дати осећај задовољства који

имплицира успехе у раду, а зарад

тога предузео сам следеће

мере: уведен је интернет у све

учионице, кабинете и канцеларије

школе, уведен ес дневник,

кроз куповину и донације обезбедио

више од 350 рачунара,

76 лаптопова и 36 пројектора

са сталцима за дигиталне учионице,

обновљен канцеларијски

намештај, нове школске клупе,

столице и беле табле ушетале

су у учионице које су их нестрпљиво

очекивале, купљена три

нова копир-апарата, опрема за

студио на образовном профилу

мултимедија, савремена опрема

за оптику за наставу на образовном

профилу електротехничар

телекомуникација, учионице су

обогаћене са пет смарт телевизора

од 65 инча, купљено је

и седам нових штапача и скенера,

донацијом обезбеђено

95 рачунарских столова и 46

фотеља, обновљени и реконструисани

ученички тоалети,

окречене учионице и фискултурна

сала, која је добила и ново

осветљење, реконструисана је

купола која је прокишњавала

и тиме оштетила свечану салу

школе, зборница школе је добила

смарт телевизор и нову климу.

Установа је конкурисала на

различите пројекте свих нивоа.

На крају,желим да истакнем да

ћемо и даље наставити започетим

путем реформи у циљу

пружања што квалитетније наставе,

ради што бољег припремања

наших ученика за њихов

будући живот као и намеру да

заједнички усмеримо снаге и

добру вољу ка успостављању

добрих међуљудских односа.

Посебна пажња биће посвећена

безбедности ученика уз ангажовање

свих стручњака унутар

установе као и (по потреби) свих

релевантних установа ван школе,

јер ништа није важније од

сигурности ученика. Ученици су

наша будућност и наше највеће

богатство. Свакако, један од наших

заједничких циљева за који

ћу се лично посебно залагати

колико то буде у мојој моћи, је

враћање одузетог достојанства,

угледа и поштовања личности

наставника, као и побошање

материјалног положаја.

Похваљујем све ученике и запослене,

који су радили и постигли

изузетне резултате на такмичењима,

учешћем и додатним

ангажовањем у свим другим видовима

наставних и ваннаставних

активности и тиме на један

посебан начин промовисали

школу у најбољем светлу. Хвала

вам што дајете смисао нашем

постојању, што сте извор наше

радости и подстрек за наредне

дане.

Захваљујем се родитељима и

свим сарадницима који су били

у свим овим годинама и надам

се и даљој успешној сарадњи!

Ваш директор

Ермидин Елезовић,

дипломирани инжењер

електротехнике и рачунарства

3

Невероватна жена

Позитрон

Родила дете за добро

човечанства

Све на свету родила

је мајка, али је

само једна мајка

родила Михајла

Пупина!

Олимпија (Пијада) Пупин-мајка

Михајла Пупина

Како је неписмена мајка одгајила

научника којем се диве

и Србија и свет?

Била је разборита, морална,

снажна и веома побожна. Независно

где се налазио: на

пашњаку крај Тамиша, пред

својом кућом у широком банатском

сокаку, у учионицама

Панчева или Прага, на

фарми фармера или фабрици

двопека у Њујорку, у ложионици

али и лабораторијумима

Колумбија универзитета,

Кембриџа и Берлина… свуда

је тражио очи своје мајке, очи

које су га упућивале на благорође

и стваралаштво.

Није случајно да Михајло Пупин

своје путеве, кроз тако

трновит живот, редовно прати

саветима које је добијао

од мајке, размишљањима о

томе шта би му на то рекла

мајка, питањима које би му

поставила гледајући га право

међу зенице.”

А, та мајка, о којој је у књизи

“Знамените жене Србије” писао

Жика Марковић, звала се

Олимпијада Пупин. Проналазач

са 24 пријављена патента,

којима је задужио читав свет,

исписану животну биографију

посветио је управо жени

која га је родила. И којој је

био захвалан за све што је

постигао на звезданом небу

науке.

Олимпијада је потекла са

обала Охридског језера,

али се рано са родитељима

преселила у Банат, у Опово.

Када је дошло време, као изузетно

лепа девојка удала се

за Косту Пупина из Идвора.

Дуго нису могли да добију

дете, неколико пута су им се

родила мртворођенчад, па

је Михајлово рођење било

бескрајна радост. Стигао је

наследник. Олимпијада је веровала

да је он дар од Бога

и природе, који ће вредети

само ако Михајло буде вредно

учио и радио.

У свом аутобиографском

делу Пупин је писао о својој

мајци са великом захвалношћу.

Иако неписмена она је

свом сину често говорила

да се нигде не може без читања

и писања, да су наука

и образовање много важни

у животу, а да је знање светлост

уз помоћ које човек си-

гурно може ићи кроз живот.

То њено поштовање науке и

писмености много је утицало

на Пупина. Увек му је била

подршка и од њега је својим

саветима и вером створила

једног од најзнаменитијих

светских научника.

Пијада Пупин је била веома побожна

и изузетно мудра жена.

Највише је поштовала Светог

Саву јер је истицао писменост

и вредност књиге, рецитовала

је псалме, била је заљубљена у

иконе, али није желела да јој син

постане монах, него учењак. У

4

Позитрон

том духу га је и васпитавала.

Он је волео њену истинољубивост

и уградио ју је у свако своје

дело, свако остварење. Када

је кренуо у школу у Панчеву и

“ломио” прсте око слова, чинило

му се да га учитељ мучи,

али онда му је мајка објаснила

да ако жели да крене у свет о

којем је слушао, мора да има

још један пар очију – за читање

и писање, јер постоји толико

тога о чему не може сазнати ако

не буде умео да чита и пише.

Због тога што је њој то било

ускраћено, говорила је да се

осећа слепа код здравих очију

и да он има шансу да буде другачији.

Познат је Олимпијадин савет

Михајлу: “Знање, то су златне

лествице преко којих се иде

у небеса, знање је светлост

која осветљава наш пут кроз

живот и води нас у живот пун

вечне славе.” А, он је говорио

да му је мајка била бољи учитељ

од свих који су га учили.

Свима и свуда је поносно говорио

о њој, њеној мудрости,

саветима, лекцијама о малим

и ситним стварима, хлебу који

је правила… Храбрила га је и

молила за њега када је изгледало

немогуће да ће успети да се

школује, када се чинило да су се

зле силе уротиле против њега,

јер је због активности у покрету

Омладине српске морао да напусти

Панчево, а касније, због

финансијске кризе, прекине

школовање у Прагу.

Велики научник је први пут о

Америци чуо управо од своје

мајке, која је говорила да је

Франклин био мудрији од свих

мудраца из Идвора и да он не

треба да се враћа у то блато.

Када је први пут крочио на нови

континент, био је уплашен, али

је касније признао да су му чврста

вера у Бога и уверење да ће

услишити Олимпијадине молитве,

дали снагу да савлада

страх. Са дипломом Колумбија

универзитета Михајло је “потрчао”

у Идвор да обрадује мајку,

која се заплакала када га је видела.

Тада је већ био велики

“мудрац”, али је рекао како се

пред њом осећао тако мали,

беспомоћан и притом – најсрећнији

на свету.

Пупин јој је посветио све што

је постигао

Испунио је њену жељу – из Америке

се вратио богат знањем

и академским почастима, а на

Кембриџ га је испратила речима

да је то велики храм посвећен

трагању за вечном истином,

испуњен сликама светаца науке,

па се захвалила Богу што

иде да ради међу њима. А он се

захваљивао њој, говорећи да је

била најпажљивији слушалац

његових објашњења, да их је

брзо схватала и памтила чак и

када је већ зашла у осму деценију.

Знала је Олимпијада и да

га оправда, па је, на пример,

када је уместо у родно место

на одмор отишао у Шкотску,

написала сину да Идвор ионако

није пријатно место за било

кога ко жели да размишља, па

да ће “скокнути” када буде у

Берлину, јер је много ближи.

Оног дана када му је сестра послала

писмо у којем је написала

да је мајка умрла, Михајло се

заветовао да ће сачувати успомену

на њу. Скоро три деценије

касније Српска академија наука

је објавила да ће приход од

фондације посвећене успомени

на Олимпијаду Пупин искористити

да се сиромашној деци

у тадашњој Старој Србији и

Македонији помогне у школовању.

Јер, ако је неко веровао

у образовање, онда је то била

ова жена.

Михајла Пупина је родила мајка

Олимпијада за добро човечанства

и умрла је, а да није помислила,

да је чином рађања и

сама постала носилац најсјајније

медаље душом дариване

за мајку. И, још нешто: вредело

је бити мајка Олимпијада, када

се имао син који се звао Михајло

Пупин, саздан од бриге

и пажње, поштовања и поноса

са таквом мајком”, записао је

Жика Марковић у својој књизи

„Знамените жене Србије“.

5

Електротехничка школа “Михајло Пупин”

Позитрон

Школска зграда

6

Једно од најмонументалнијих

просветних здања, данас

Електротехничка школа

„Михајло Пупин“, наменски

је подигнуто 1912.године, за

потребе Мађарске католичке

гимназије. Земљиште на

коме је планирана градња,

није било празно, пошто се

на њему још од 80-их година

19.века налазила прва Градска

болница која је касније

због повећања броја становника

изграђена нова, таккође

на Футошком путу.

Школска зграда , у oблику

ћириличног слова П, обухватила

је укупну површину

знатнијег дела расположивог

земљишта ка улици, док

је у доњем делу остао празан

и неизграђен простор

намењен за спортске ђачке

активности (како је и данас).

Ту је била Учитељска школа,

после 2.светског рата Мушка

гимназија и Економска школа,

затим гимназија „Моша

Пијаде“, а данас је у њој ЕТШ

„М.Пупин“.

Име пројектанта није лако

одредити јер је Микша Штробл

(аутор оригиналних скица

за уређење Јодне бање) писао

1912.године молбу Магистрату

Новог Сада тражећи

преуређење зграде Мађарске

католичке гимназије. С

обзиром на то да план није

сачуван, а у литератури се

помиње само Бела Пекло,

могуће је да је он урадио једну

варијанту пројекта коју је

Микша Штробл касније само

дорадио и тако оставио печат

на коначни изглед зграде.

Можда је Бела Пекло био задужен

само за градњу.

Питање ауторства је отворено,

али је неспорна чињеница

да је саграђена у сецесиојском

стилу те спада

у важнија остварења овог

стила на територији града.

Двоспратна зграда школе

привлачи пажњу импозантним

димензијама које су

висински неједнако балансиране

што је условило разиграност

крова.

Средиштем крова доминира

моћна пирамидална

купола видљива из многих

делова града. Улична фасада

је наглашена са три ризалита

од којих је средњи

најдоминантнији, са упечатљивим

улазним вратима

у рустично клесаном раму,

сецесијски обликованом. На

фасади је изведена складна

и занимљива плитка сецесијска

пластика. Ентеријер

је распоредом прилагођен

функцији школе. На средини

уличног дела првог спрата

налази се богато декорисана

свечана сала са две високо

подигнуте галерије – ложе.

У средњем, уличном делу

објекта постављено је степениште

које води до вестибила,

а у дубини простора

смештено је трокрако степениште

као комуникација

за спратове и двориште. На

једном прозору је витраж са

стилизованом флоралном

композицијом, без записа

имена аутора.

Позитрон

Могуће је да су витражи постојали

и на другим прозорима,

али нису сачувани.

После 1.св.рата овде је била

Државна женска учитељска

школа са интернатом. Поред

управитеља (Павле Лотић),

главне васпитачице (Зорке

Лотић), радило је још наставника,

а постојао је и школски

лекар, др Јован Поповић.

Школа је 1935. прерасла

у мешовиту и квалитетом

служила за углед. Имала је

посебан интернат за девојке,

биоскоп, башту, воћњак,

парк, пчелињак....

После 2.св.рата у згради су

смештене гимназија „Моша

Пијаде“ и Средња економска

школа, а њиховим исељењем,

почетком 1983.она постаје

Електротехничка школа „Михајло

Пупин“

7


Позитрон

Историјат оснивања

школе

8

Електротехничка школа „Михајло

Пупин“, налази се у Футошкој

улици бр.17 у Новом

Саду. На месту данашње ЕТШ

налазила се прва Градска

болница од 1870. године.

Зграда је преуређена 1912.

године за потребе оснивања

Мађарске католичке гимназије.

После Првог светског

рата у њу је смештена Државна

женска учитељска школа

са интернатом. После Другог

светског рата у згради су

смештене две школе: Гимназија

„Моша Пијаде“ и

Средња економска школа

„Светозар Милетић“.

Решењем Народног одбора

општине Нови Сад под бројем

119040, 16. маја 1963. године,

означен је почетак рада

Електротехничког школског

центра „Михајло Пупин“.

Потреба за оснивањем оваквог

школског центра произашла

је из динамичног развоја

привреде у Војводини (60– их

година XX века) који је захтевао

повећан број кадрова

електро струке.

Центар је настао спајањем

електротехничких одсека

бивших школа:

• Електротехнички одсек

техничке средње школе

“Бошко Палковљевић – Пинки”


школе ученика у привреди

“Светозар Милетић”


индустријске школе за квалификоване

раднике са практичном

обуком

Позитрон

• Електротехнички одсек за

висококвалификоване раднике

са двогодишњим школовањем

• Кабловске школе за квалификоване

раднике са кабловским

одсецима и струком

обојених метала.

Седиште школе од оснивања

до 1983.било је у Улици народних

хероја 21 (данас Трг

младенаца) где је Центру

припадало 70% простора,

а 30% гимназији «Светозар

Марковић» која се касније

иселила.

Центар је имаo 13 учионица

за теоријску , 7 учионица за

практичну наставу, 2 лабораторије

за електричне машине

и електрична мерења, 1 кабинет

за физику и хемију и једну

фискултурну салу коју дели

са гимназијом «С. Марковић».

За директора Центра

Скупштина општине поставила

је Александра Недељковића,

професора индустријске

педагогије који

на том положају, заједно са

руководством, професором

географије Богданом Влајковићем,

дипл.инж.електротехнике

Радицом Брусин, дипл.

маш.инж. Богданом Станићем

и проф.математике Мартином

Војводићем (помоћник

за ванредне профиле), остаје

до маја 1972. године.

Прве школске године школу

је похађало 847 ученика у 31.

одељењу. Настава се одвијала

по сменама од 6 – 21 час.

Наставни процес обухватао

је и рад са одраслима у оквиру

два смера за висококвалификоване

раднике смера кабловске

индустрије и смера

индустрије обојених метала.

Због недостатка учионичког

простора за теоријску

наставу, 1975. године школа

„Народни хероји“ прелази у

просторије Медицинске школе,

док школа „Тесла“ остаје

у старој згради.

1974. долази до уставних

промена које утичу на организацију

Центра. Шире

самоуправно организовање

обликовало је Центар 1976.

године као Организацију

удруженог рада и то:

Радне заједнице и

ООУР за I и II разред- Школа

за заједничко средње образовање

и васпитање „Народни

хероји“

ООУР за III и IV разред – Школа

за образовање кадрова

електро струке„Тесла“

Следећа реорганизација

била је 1983/84. Дошло је

до интеграције три васпитно

– образовне организације

(поред поменута два ООУР

–а прикључује се и Школа за

заједничко средње васпитање

и образовање „Моша

Пијаде“) и од тада школа делује

под називом Средња

школа електро струке „Михајло

Пупин“ која образује

младе од II до V степена

стручне спреме. Целокупна

теоријска и практична настава

одвија се у две зграде: у

ул. ЈНА 79 (данас Футошка 17)

и у згради некадашње Педагошке

академије у Школској

бр.4. Такав начин реализовања

наставног процеса, због

великог броја ученика, задржао

се до данас.

Такав начин реализовања наставног

процеса, због великог

броја ученика, задржао

се до данас.

Те 1983/84. школске године,

Наставничко веће је бројало

133 професора, а укупно

запослених је било око 190.

2005/2006.године у школи

је 201 радник, 1926 ученика

у 72 одељења.

Данас, Наставничко веће

броји 180 професора, а

укупно запослених око 200.

Тај број запослених и број

ученика у односу на почетак

рада школе, најбољи је показатељ

развоја школе и правог

9


Позитрон

Некадашњи амблем школе

Садашњи амблем школе

10

пута којим ходимо.

Од некадашњих 30 одељења,

школа израста у импозантну

васпитно – образовну

организацију у којој се изводи

двојезична настава (на

српском и мађарском jeзику)

у 76 одељења, у тринаест образовних

профила електро

струке . Данас се настава изводи

такође на два језика у _

одељења.

Од 1994. године школа мења

назив у Електротехничка

школа «Михајло Пупин»,

назив који носи и данас.

Школа и даље располаже са

два објекта у Футошкој улици

бр.17 и Школској бр.4, са

укупно 11.000 м² радног простора

и око 4.000 м² зелених

површина и игралишта..

Школске 1995/96.године

школа има највећи број уписаних

ђака - 2488 ученика у

76 одељења.

Интереснатно је поменути да

је школске 1975/1976. међу

1139 ученика уписано 98 ученица,

што је у односу на све

претходне године, изузетно

„велики“ проценат јер је ЕТШ

претежно мушка школа.

Данас (2022/23) је укупан

број ученика 1877 од којих је

125 девојчица и 1752 дечака.

Интересовање девојчица за

информационе технологије и

електро струку је из године

у годину у порасту.

Школске 2007/2008. имамо

28 девојчица и 1825 дечака.

Новом реформом 1987.године

угасио се облик заједничког

средњег образовања

и васпитања ученика

и у нашу школу се поново

уписују само одељења електро

струке на трогодишње и

четворогодишње образовне

профиле.

У прве две године школовања,

акценат је стављен више на

општеобразовне предмете,

а у трећој и четвртој години,

више су заступљени стручни

предмети.

OПРЕМЉЕНОСТ ШКОЛЕ

Електротехнички школски

центар „М.Пупин“ (у ул. Народних

хероја 21), почео је

са радом у врло скромним

условима: 13 учионица, два

кабинета за физику и хемију

и седам радионица до којих

се дошло адаптацијом подрумских

просторија и једне

дворишне гараже.

Maтеријални положај школе

нe дозвољава да се опремање

кабинета и лабораторија у

потпуности усагласи са потребама

савремене наставе,

међутим, школа чини све да

се квалитет наставе подигне

на виши ниво опремањем но-

Позитрон

вих кабинета, лабораторија

и радионица што доприноси

стварању поверења радних

људи и грађана у стручан и

квалитетан рад школе.

Седамдесетих година у школским

радионицама створени

су услови за сложеније

процесе као што су поправка

уређаја за домаћинство или

постављање електричних инсталација.

Од самог оснивања Центар

је постао значајан чинилац

у школству нашег града, Новога

Сада.

Услед непрекидног повећања

броја уписаних ученика неопходно

је константно опремање

учионичког простора.

Од 1979. радило се на опремању

лабораторија за Електронику

и Електрична мерења

увожењем опреме и

потребних инструмената као

и за потребе радионица.

Осамдесетих година 20.

века школске радионице су

снабдевене новим намештајем,

алатима и возилом.

Након пресељења у нову

школску зграду (Футошка 17),

практична настава се изводила

у пет потпуно опремљених

радионица, а део ученика је

одлазио на практичну наставу

на терен, а за те потребе

набављена су два возила за

превоз ученика и наставника.

На тај начин је великим делом

решен проблем недостатка

простора.

Нова зграда је једна од

најпространијих и најстаријих

школских зграда у

Војводини.

Тих година опремљено је

девет наставних кабинета

док су се остале учионице

вишенаменски користиле.

Потпуно су опремљене три

лабораторије и то: за електрична

мерења, за телекомуникациона

мерења и за

електричне машине. И поред

побољшања услова рада, недостатак

простора је и даље

присутан.

11


Позитрон

Школа

данас

Настава се данас обавља у у 36 учионица, 9

радионица за практичну наставу, 7 специјализованих

кабинета .Кабинети за физику, хемију,

биологију, географију, ликовно, музичко

и техничко цртање опремљени су компјутерима

и софтверима са вежбама и задацима.

Школа данас нуди образовање за 18 образовних

профила на српском и мађарском

језику. Од тога је четрнаест IV, а четири III

степена у склопу редовне наставе у трајању

четири, односно три године. Поред тога настава

се изводи и за ванредне ученике III, IV

и V степена .

Четворогодишњи образовни профили које

имамо у школи ове школске године:

1.Електротехничар аутоматике

2.Електротехничар за електронику на возилима

3.Електротехничар енергетике

4.Електротехничар за термичке и расхладне

уређаје

5.Електротехничар информационих технологија

6.Техничар мехатронике

7.Електротехничар процесног управљања

8.Електротехничар рачунара

9.Електротехничар електронике

10.Електротехничар мултимедије

11.Техничар мултимедије

12.Електротехничар телекомуникација

13.Техничар телекомуникационих технологија

14.Администратор рачунарских мрежа

Трогодишњи образовни профили које имамо

у школи ове школске године:

1.Електричар

2.Електромонтер мрежа и постројења

3.Монтер телекомуникационих мрежа

12

Главна зграда школе у Футошкој 17

(Улаз из дворишта школе)

Зграда у Школској бр. 4

4.Сервисер термичких и расхладних

уређаја

За следећу школску годину се планира нови

образовни профил, Техничар електронике и

аутоматикe.

Сваке године, 16. маја прослављамо Дан

школе пригодним програмима које приређују

професорке српског језика и књижевности

и професорка музичког васпитања.

Многе од представа изведене у позориштима

града Новог Сада, и данас се памте.

Приређивале су их професорке: Ана Слијепчевић,

Косана Бокан, Ковиљка Слијепчевић,

Љиљана Торбица, Јованка Радукин, Бранка

Павловић, Весна Пругић – Милеуснић, Марија

Пекез и Ева Видец.

Свечана сала

Свечана сала школе, богато декорисана са

две високо подигнуте галерије – ложе, располаже

са 150 места и једна је од најлепших

сала коју поседује нека од школа у Србији. У

њој се одржавају све важније манифестације

као што су Дан школе, Школска слава Св.Сава,

књижевне вечери, драмске представе, уметничке

изложбе, презентације, и сл.

Главна библиотека

Школа поседује општу и стручну библиотеку

у којима се налази око 15.000 књига

на српском, мађарском и енглеском језику.

Главна библиотека је уједно и школски клуб

– читаоница. Библиотека располаже са 45

места и као таква представља топао кутак у

коме се одржавају састанци стручних већа,

литерарне и новинарске секције, семинари,

сусрети, изложбе и други културни догађаји.

Позитрон

Кабинети

данас

ЕТШ “Михајло Пупин”

14

Позитрон

Фискултурна „балон“ сала

Настава физичког васпитања изводи се 4

фискултурне сале; две у склопу школске

зграде и две у савремено опремљеној балон

- дворани у спортском центру „Луковски“.

Центар је изграђен 2003.године спајањем

приватног капитала и школског простора.

Поред тога у дворишту школе постоји кошаркашко

игралиште и терен за мали фудбал.

15

Позитрон

Директори од

оснивања школе до

данас

Први директор школе био је Александар

Недељковић, професор индустријске

педагогије од 1963.године. Заједно са руководством,

професором географије Богданом

Влајковићем, дипл.инж.електротехнике

Радицом Брусин, дипл.маш.инж. Богданом

Станићем и проф.математике Мартином

Војводићем (помоћник за ванредне профиле),

остаје на том положају до маја 1972. године.

То је био човек који је ударио темеље Центру

и развио га у угледну школску институцију.

Енергија и одлучност коју је испољавао

прелазила је на чланове колектива. Сви су

осећали сигурност с обзиром на чињеницу

да је он увек имао решење и да је знао да

усмерава све у свом раду. Импоновала је

његова брига за човека, способност да слуша

и разуме, али и његова доследност у захтевима

и способност да сваког тренутка има

увид у све што се дешава у Центру. Утолико

је било теже преузети његово место.

Мартин Војводић, професор математике

долази на чело школе 1972.године и

остаје до 1983. У то време, у Центру је било 87

радника. Руководство школе чинили су Ољег

Иванчук- руководилац за општеобразовне

предмете, Милорад Ђурђевић - руководилац

за стручне предмете и Радивој Перковић,

руководилац за практичну наставу.

16

Позитрон

Милорад Ђурђевић, проф.електротехнике

именован је 1983. године за директора

школе и на њеном челу остаје све до 2001.

године. За помоћника директора за стручне

предмете изабран је Никола Бабић (касније

Стојан Павловић,Милан Крбањевић и Милан

Вукобрат), Ана Бретшнајдер за помоћника

директора за опште предмете, а Радивој

Перковић за руководиоца практичне наставе.

Управо под његовим руководством школа

добија највећа друштвена признања. Као

педагошки радник објавио је више стручних

чланака и аутор је два стручна уџбеника.

Његови сарадници од 1997.године били су

Светозар Малетић за стручне предмете, за

општеобразовно подручје Ковиљка Слијепчевић,

за практичну наставу Драган Вуковић.

Дејан Сремчевић, професор математике,

директор је школе од 2001. до 2006.

године. Руководство школе за струку чинили

су Жељко Петковић, једно време проф.Весна

Станојевић, за општеобразовно подручје

Снежана Милинков, а затим Тања Радаковић,

за практичну наставу Петар Мартић.

Залагао се за просторну реорганизацију и

уређење ентеријера учионичког простора.

Тако је у дворишту зграде у Школској бр.4

отворена радионица за ауто електронику. За

време његовог мандата школа је укључена

у више пројеката;повезивање школа југоисточне

Европе, повезивање школа Дунавске

регије и остварена је сарадња са техничким

школама у иностранству.

Пленио је својим духом и ведрином.

Здравко Васиљевић, дипл.инж.електротехнике,

в.д. директора школе од октобра 2006.

до 15.марта 2007.

Милош Урошевић, проф. социологије је

в.д.директора од 15.марта 2007.године до

15.августа 2007.г

17

Позитрон

Весна Пругић – Милеуснић, професор

српског језика и књижевности је директор

школе од 15.08.2007 - 5.2.2008.

У раду су јој помагали помоћници Драгица

Зељковић, професор енглеског језика, Коста

Црногорац, професор машинских предмета,

Атила Хорват-Милитичи, професор француског

језика, а са помоћницима, проф. Бранком

Васић за струку и проф. Драгољубом

Миљевићем за општеобразовне предмете,

као и организатором практичне наставе -

Петром Мартићем, у тешким условима, са

пуно полета и привржености послу, утире

пут прогресивном развоју школе поштујући

закон, негујући традицију и пратећи нове

трендове.

Милан Вукобрат – директор школе од

октобра 2008 – октобра 2020.

Као директор школе обављао је редовне и

додатне активности ради остварења циљева

предвиђених Програмом рада школе и унапређења

васпитно-образовног рада. Његови

помоћници били су професори: Алиђукић

Елизабета, Хајдер Радмила, Вера Еркић, Тамара

Тривановић, Васо Бјелица, Тања Уљаревић,

Стојанка Николић, Јасмина Родић

Чоловић, Јелена Хорстман, Новица Гутовић,

Јово Павловић, Жолт Коња и Јелена Већкалов.

18

Позитрон

Ермидин Елезовић – дипломирани

инжењер електротехнике и рачунарства,

именован у два наврата за в.д. директора

(20.10.2020.године и од 20.04.2021), а

20.10.2021.године, конкурсом и вољом колектива

изабран за директора школе у пуном

мандату. Помоћ у досадашњем раду и

остваривању плана и програма рада школе

пружили су му следећи професори - помоћници

директор: Жељко Петковић, дипломирани

инжењер електротехнике и Милица

Милосавић Караба, дипломирани ижењер

електротехнике, задужена за струку; Организатор

практичне наставе Соња Бандин,

наставник предметне наставе; Организатор

практичне наставе, Бенце Золтан, дипломирани

инжењер електротехнике;

Тренутно у тиму помоћника директора су

професори:

- Помоћник директора, Јелена Хорстман,

наставник предметне наставе;

- Помоћник директора и организатор практичне

наставе Соња Свитлица – наставник

предметне наставе-математика;

- Помоћник директора и организатор практичне

наставе Александра Чавић, дипломирани

инжењер електротехнике;

- Организатор практичне наставе Рафа

Атила – дипломирани инжењер електротехнике;

Тим помоћника на челу са директором су

се само у току две године рада, поред редовних

обавеза везаних за наставни процес,

потрудили да у школи буде уведен интернет;

обезбеђена велика количина рачунара донацијама

и куповином и унапређена сарадња

са школама из региона;

Циљеви у будућности су:

- Осавремењивање и подизање квалитета

наставе;

- Наставак сарадње са просветним институцијама

целог региона;

- Усклађивање програма рада школе са

националном стратегијом развоја образовања

у Републици Србији;

- Повезивање са привредним субјектима

града, региона и шире;

Подизање квалитета услова рада и животног

стандарда свих запослених, као и јачање и

побољшање међуљудских људских односа,

те већи рад на промоцији школе, Урава електротехничке

школе „ Михајло Пупин“ на челу

са директором Елезовићем, представља као

врхунски циљ рада.

19

Позитрон

ОНИ СУ ВАЖАН ДЕО

ИСТОРИЈЕ ШКОЛЕ – наши

пензионери

По неким коментарима сам припадао групи

строжих професора, али то ми није у мом

животу представљало никакав проблем. Покушавао

сам максимално да се посветим

послу.

• Шта Вас је у раду инспирисало? Сматрате

ли да су и данашње Ваше колеге једнако

инспирисане?

Пајчин Војислав

• Поштовани и драги колега, Ви сте били

професор основа електротехнике. Колико

година сте провели радећи у ЕТШ?

У школи «М. Пупин» провео сам 38 година и

2 месеца. Дошао у септембру 1979 а отишао

у новембру 2017 (пензионисан)

• Сећате ли се атмосфере из далеких година

Вашег почетног рада?

Почетак рада је остао у много лепшем сећању

од самог краја. Можда сам и субјективан,

због младости, али чињенице то потврђују.

Тада смо били једна од највећих школа на

Балкану. Било је ђака и из афричких држава.

Мислим да је у том периоду, до 90-тих, однос

између колега и колегиница био много

коректан однос, па је и сваком професору

омогућено да креира свој рад онако како он

најбоље зна и уме. Касније, после 2000-е,

политичке прилике су то значајно пореметиле.

Ми, старије колеге, били смо довољно

искусни, па нам то није нимало утицало на

нашу основну делатност (васпитање и образовање

ђака).

• Да ли Вам школа недостаје?

На жалост, или срећу, време је утицало да

заборавим на школске активности. Имам

унука (1) и унуке (2), па ми посвећеност ка

њима, као и неке друге активности умањују

носталгију ка установи у којој сам провео

38 година. Понекад се сетим школе. Тада

бих и дошао, али ме страх да би ме огромна

зборница и много непознатих људи емотивно

растужила.

• Шта бисте издвојили као лепо из периода

док сте радили?

Многе колеге и колегинице су ми остали у

лепом сећању. Није умесно да их именујем.

На жалост неки нису међу живима.

20

Позитрон

Вероватно би списак био опширан, а можда

бих некога и изоставио. Могу једино да споменем

аутора овог интервјуа, који је у тој

групи мени драгих људи.

• Памтите ли нешто лоше и да ли бисте данас

нешто мењали у раду, када бисте поново

кретали испочетка?

Вероватно сам правио неке пропусте у васпитању

и образовању, али још нисам доживео

да ми је то на неки начин замерено.

Ђаци препознају ту љубав коју им професор

пружа и кад тад је узврате. Некад тренутно,

а некад и накнадно.

Волео сам своје ђаке, због тога сам од њих

и тражио коректан однос. Управо онакав

какав је мој био према њима. Због тога се

и не сећам ни једног негативног случаја.

О лошим стварима у колективу, у којем си

провео 38 година, се не говори са позиције

када нисте више њен учесник.

• Ја Вас се сећам из времена када сам почињала

да радим. Били сте угледан професор.

Шта бисте поручили данашњим

колегама?

Мој савет, мислим да не би имао никаквог

значаја за колеге и колегинице,али сматрам

да треба се максимално посвете васпитно

образовној делатности. Знам да је то у овим

друштвеним околностима тешко, а у тешким

временима то је још већи изазов.

Без обзира на околности у којима радите,

ви васпитавате и образујете младе људе.

Љубав према садашњим ђацима и послу

који обављате буде узвраћена. Као што рекох,

некад је то узвраћено одмах, а понекад

накнадно, када одете у пензију и сретнете

бивше ђаке који вас подсете на неке лепе

тренутке или доживите да вас се и малде

колеге сећају. Ја сам то, на моје велико задовољство,

доживео.

Хвала Вам на овом пријатном и лепом разговору.

Мирјана Стојановић

• Драга колегинице,колико дуго сте радили

у нашој школи и како су изгледали Ваши

почеци?

У ЕТШ радила сам 12 година, а пре тога у

гимназији. Сваки почетак је тежак, наравно,

тако и почетак рада у школи . Поред

учионице пуне ђака ту је и зборница пуна

колега, родитељски састанци... са свима

треба сарађивати. Учили смо на факултету

психологију, педагогију, методику али пракса

је пракса. Првих година рада је присутна

трема, интензивно читање стручне литературе

и непрестано усавршавање. Међутим,

најважније је волети људе, волети децу. Временом,

све то се слегне и дође у ред и склад .

• Шта је или ко је на Вас оставило најснажнији/

најлепши утисак?

За мене је прелазак из Гимназије у ЕТШ био

пун стрепње: нова средина, изразито мушко

школа , са преко 2.000 ђака а све је испало

много боље и лакше него што сам мислила

да ће бити. Прво ме је одушевила сама зграда

и њена архитектонска лепота, а затим и

њено име - име великог научника и родољуба,

Михајла Пупина. Све је то за дивљење.

21

Позитрон

Друго, људски, топао пријем

директора Ђорђевића и колегиница

из Актива српског

језика, са којима сам одмах

пронашла заједнички језик.

Велика подршка била ми је и

тадашња помоћница директора,

Ковиљка Слијепчевић,

такође професорка српског

језика и кижевности.

Али најснажнији утисак на

мене је оставила колегиница

Коса Бокан, фах колегиница,

такође. За мене је она била

права инспирација у сваком

погледу: својим изгледом,

својим држањем, гласом и

начином на који се у опходила

према колегама и према

ђацима Она ме је освојила

заувек.

Мислим да такав треба да

буде сваки професор. Увек

одмерена, тактичана, пуна

поштовања према колегама

и према ђацима, а сваки њен

гест био је моралан и частан.

Искрено сам је заволела и

данас смо у контакту као и

са многим другим, дивним

колегиницама са којима се

повремено виђам евоцирајући

успомене. Још нас је

Доситеј учио да ученост без

морала не вреди и тога се

морамо држати, бар ми који

васпитавамо.

• Ви сте радили и као библиотекар.

Могли сте сагледати

ученике из више углова. Какви

су ученици били некад, а

какви мислите да су данас?

Деце је увек било и добре и

лоше, а то је пре свега огледало

родитеља. Ми смо ту

само да помогнемо у њиховом

одрастању . Библија тврди

да се “свако дрво по роду

22

познаје”, па тако и родитељи

по деци. Свесни смо колико

су данас мобилни телефони,

разни ријалити програми на

телевизији и сличне појаве

оно што одмаже у васпитавњу

младих, али и поред свега

тога, још увек има добре

деце што значи и правих родитеља.

Пошто сам радила и

у школској библиотеци, знам

колико је и тај рад важан за

наше ђаке. Књига је благо и

дужност библиотекара је да

приближи ученику књигу.

Библиотекар би требао и морао

да познаје садржај школске

лектире и да анимира

ученике да их читају. Начин

за то се увек може наћи кроз

разговор о књизи, а не само

да хладно задужити ученика

књигом. У нашем школству је

често било реформи и експериментисања,

промашаја за

који нису криви предавачи

већ је долазило “одозго” и

нама наметано. У активима

матерњег језика и музичке

уметности било је превише

обележавања историјских

датума, почевши о од 29. новембра,

па све до 25. маја,

све то нас је исцрпљивало,

али младост је могла да изнесе

све.

• Да ли сте и данас у контакту

са неким ученицима?

Најлепше у нашем позиву су

сусрети са бившим ученицима.

Тек тада схватимо да

смо успели да оставимо неки

траг у нашим ђацима, а после

зрелим људима . Моји сусрети

и дружења са бившим

ђацима су ишла тако далеко

да сам присуствовала чак и

на свадбама Некима од њих

(одељења Т41) .

• Шта је добро, а шта лоше

што сте понели из школе?

”Живот нам враћа само оно

што ми другима дајемо”, рекао

је Иво Андрић. Са ове

временске дистанце, лоше

појаве се бришу из сећања,

а остају само оне лепе успомене,

које се памте, а њих је

много!

• Какво је Ваше мишљење о

образовном систему данас?

Да би се цео процес образовања

и васпитања у школама

ваљано одвијао требало би

да постоји етички кодекс за

ђаке и за професоре. Професор

поред образованости и

стручности, треба да буде и

моралан, културан, толерантан

, а пре свега добар човек .

• Шта би била Ваша порука

читаоцима, за крај нашег разговора?

„Људима који су човекомрсци,

требало би забранити да

буду краљеви, судије и учитељи”

дивна мисао Јована

Дучића из које ће читаоци

сами препознати поруку .

Шаљем топле поздраве колективу

наше лепе школе.

Хвала на разговору.

Позитрон

често пролазим поред школе,

срећем колеге,чујем жагор

ученика на одмору, али у школу

не залазим, јер сматрам да

ми више није ту место. Дошли

су нови људи, околности су

се измениле као и односи

ученик - наставник. Било је

тешко првих месеци, али сам

се брзо прилагодио и почео

неки нови живот.

• Када се осврнете на школство

некада и данас, шта бисте

истакли као предност,

шта као недостатак нашег

образовног система?

Драгољуб Миљевић

Разговарамо са професором

историје, кога су ђаци звали

легендом, а који је испраћен

у пензију као ни један професор

до тада, а ни до сада.

Професор Драгољуб Миљевић:

• Поштовани и драги колега,

Ви сте били професор

не само једног наставног

предмета. Како је то било?

Шта сте предавали и колико

година сте провели радећи

у ЕТШ?

У Електротехничкој школи

,,Михајло Пупин» провео сам

близу 36 година,ту сам почео

и завршио радни век као предавач

чак 6 предмета. Почео

сам давне 1978 г. У недостатку

кадра за нови предмет,

Марксизам и социјалистичко

самоуправљање, Министарство

просвете ангажовало је

најчешће професоре историје.

Радити у Новом Саду,

у тада елитној школи, била

је привилегија. Имао сам

подршку и сарадњу Управе

школе, посебно од директора

Милорада Ђурђевића.

Непрестано сам радио на

своме усавршавању, јер сам

готово више од 16 година предавао

предмете које нисам

студирао.Тако сам поред

марксизма предавао: Основе

филозофије, Увод у науку о

друштву, Друштвено уређење

СФРЈ и Устав и права грађана.

За све ово требало је много

припрема , јер сам настојао

да часови буду занимљиви, с

обзиром на то да је у стручној

школи увек много веће занимање

ученика за технику.

• Били сте заиста ангажовани.

Да ли Вам школа недостаје?

Не бих рекао да ми недостаје,

До краја 80-их година, васпитно

- образовни систем

СФРЈ био је идеолошки усмерен

од стране Савеза комуниста,

што се у крајњем случају

негативно одражавало

на укупно стање у школству.

Укидају се гимназије, а уводе

се тзв.заједничке основе

где сви ученици похађају

два разреда средње школе

по истом програму. Онда

је следило усмеравање у

одређено занимање које је

трајало једну или две године.

За тако кратко време није

било могуће стећи довољно

стручног знања за одабрано

занимање.

Сећам се изјаве академика

Павла Савића на учестале

критике средњошлколског

система: ,,Нас у академији

нису ништа питали’’. Значи,

приликом израде програма

рада у средњим школама није

било координације са врхунском

научном установом,

Српском академијом наука и

уметности, што се негативно

одразило на укупно стање у

просвети.

23

Позитрон

Данас је стање, по мом

мишљењу, много боље; развојни

циљеви су другачији,

користе се европска искуства.

Између осталог, навео

бих и дуално образовање као

добар пример решавања дефицитарних

занимања.

А што се тиче наставничког

занимања, млади га данас

избегавају, најчешће из разлога

што је (као и увек) слабо

плаћено. Други разлог је

све учесталије вршњачко и

не само вршњачко насиље у

школама које узима забрињавајуће

размере. То представља

озбиљан друштвени

проблем. Држава може и

мора наћи решење како би се

зауставила даљња маргинализација

статуса просветног

радника.

• Шта бисте издвојили као

лепо из периода док сте

радили? Памтите ли нешто

лоше?

Било ми је заиста лепо радити

са децом, јер младост је

импулсивна , и то и нас чини

креативним и динамичнијим.

Увек сам тежио да успоставим

обострано поверење,што

је један од предуслова за

стварање нормалне атмосфере

на часу. Нажалост, као

и свуда, било је и ситуација

којих се нерадо сећам.

Период од 2006. до 2008.

протекао је у знаку продужених

сукоба око избора директора

школе.То је довело

до великих подела у колективу

које се нису стишале ни

после октобра 2008. године

када је новоизабрани директор,

отпочео таргетирање

појединих колега, уместо

да мири колектив и створи

амбијент какав доликује јед-

24

ној просветној установи. И

сам сам био мета, а Ви се као

бивша директорка, били под

посебном пресијом, вероватно

незабележеној у нашем

времену.

И управо тога се сећам, али

са ове дистанце, са осмехом

на лицу, јер кад све прође,

човек се ипак сећа само лепог.

А тога је било много. Од

дружења, путовања, преко

разних симпатичних догађаја

на часовима, до самог испраћаја

у пензију. Чини ми се

да бих данас са још више ентузијазма

улазио у учионице.

• Будући да живите у Новом

Саду, сигурно срећете многе

бивше ђаке. Како изгледају

ти сусрети?

Да,често их срећем,многи су

ми остали у сећању. Ти сусрети

су увек спонтани и срдачни.

Недавно ми прилази један

бивши ученик и каже: ,, Јесте

ли ви професор Миљевић ?»

а ја помало збуњен одговорам

,,Требало би да јесам!»

И назвах га пуним именом

и презименом! Би му драго

што сам после 40 година запамтио

име.

Евоцирамо успомене из њихових

ђачких дана,причамо

анегдоте са часова,помињемо

моје колеге. Већина њих

каже да се нисам много променио.

Можда у духовном

смислу и нисам... Драго ми

је када цитирају моје речи

од пре 40 и више година,или

стихове, јер током сваког

предавања,обавезно сам говорио

оно што се у народу

певало како бих код ђака побудио

осећај ка узвишеном.

• Ја Вас се сећам од пре 30

година, када сам почињала

да радим. Још тада су Вас

називали легендом школе.

Шта Вас је учинило легендарним?

Искрено, не знам. То је вероватно

неки однос који успоставите

са ученицима, а који

се разликује од већине односа

који имају друге колеге, те

се то ученицима допада.

• Шта бисте поручили данашњим

колегама и данашњим

генерацијама ученика?

Колегама бих препоручио

мисао из Душановог законика

,,да уче децу из свег

срца и да буду према њима

милостиви!» Да се увек

преиспитују и теже да буду

бољи. Снагом ауторитета и

личним примером утичете на

формирање здраве личности

младих бића којима сте узор,

свесно или несвесно.

А ученицима наше школе

бих поручио да буду упорни,

јер нису изабрали лаган пут.

Идите редовно на наставу и

будите спремни да победите

многе изазове на путу успеха.

Пред вама се отварају

многе животне стазе и ваша

снага огледаће се управо у

спремнисти да их савладате

и успех неће изостати.

• И за крај, реците нам како

сте испраћени у пензију?

Мене је пензија „затекла“ са

дневником у руци. Као што

рекох, био сам мета и није

ми било дозвољено да радим

колико сам испланирао

до одласка у пензију те сам

тако 1. септембра без икаквог

Позитрон

обавештења о томе шта ми се

спрема, кренуо на час, али

је дневник већ био у рукама

новог колеге.

Тадашњи директор ми је тек

тада „објаснио“ да је за мене

боље да одем 1.септембра.

Било је то неколегијално, непрофесионално

и на крају,

нељудски. Но, отишао сам.

Када су моји, тада већ бивши

ђаци, чули шта се десило,

самоиницијативно су организовали

свечани испраћај у

једном новосадском ресторану

позвавши и Вас. То је

било незаборавно и несвакидашње.

Лепше од свега што

сам и сам могао пожелети.

• Хвала Вам на разговору.

Бранислав Болесников

Било је задовољство. Хвала

Вама, колегинице, на сећању.

Била ми је част бити ваш помоћник

директора, јер сте

бирали исправан пут. Били

сте прва жена директор у

историји школе и као таква

са , сигуран сам, другачијом

и бољом визијом рада.

Но, Ви сте и након тога, остали

на исправном путу што

показују резултати рада. Хвала

на пруженој прилици, не

само мени, него свим колегама

и ученицима да радећи на

овом часопису, живот школе

остане трајно забележен.

Сведоци сте да сам сам волео

своју струку и да сам

несебично преносио своја

знања на млађе. Свако добро

колективу наше школе и свим

нашим ученицима!

• Драги колега, Ви сте били

професор физичког васпитања,

омиљеног предмета за

већину деце. Колико година

сте провели радећи у ЕТШ?

У ЕТШ сам радио од 1974. До

2005.године.

• Сећате ли се атмосфере из

далеких година Вашег почетног

рада?

Бити професор у моје време,

било је узвишено. Пошто сам

већ радио и стекао искуство

у учитељској школи у Смедеревској

Паланци, веома лако

и брзо сам успоставио предиван

однос и са колегама

и са ученицима. Волео сам

доћи на посао и пре почетка

радног времена како бих се

дружио са колегама у зборници.

И на часове сам одлазио

на време јер сам знао да

ученици једва чекају почетак

часа.

• Колико сте били ангажовани?

Упоредо са радом у школи,

био сам и тренер у ФК Нови

Сад где су такође долазили

ученици наше школе тако да

ми је то на неки начин било

продужено дружење и рад са

њима. Као да нисам ни излазио

из школе. Многи наши/

моји ђаци, постали су успешни

спортисти (Јокановић, Марић,

Ћурко, Јованић, само су

неки од њих).

• Да ли Вам школа недостаје?

Да. И дан – данас сањам школу

и будим се у страху да не

закасним на час, јер смо

кашњења морали правдати.

Ја сам то у случају да ми се

десио, чинио правдајући се

директно директору школе,

М.Ђурђевићу који је неговао

добре међуљудске односе,

међусобно смо се уважавали

25

Позитрон

и све је увек било у реду.

• Када се осврнете на школство некада

и данас, шта бисте истакли као предност

рада у школи?

За мене, предност су увек дружења са колегама,

међусобна уважавања, помоћ у свакој

прилици како колегама, тако ученицима.

Био сам заљубљен у школу. Данас бих био

тужан да морам да радим видећи шта се

све дешава на реалцијама колега – колега

и професор – ученик. Данас није лако ни

професорима, ни ученицима и то је велика

мана образовног система.

• Желите ли издвојити неки Ваш лични догађај,

признање, анегдоту занимљиву за

читаоце „Позитрона“?

Од признања бих издвојио Државно првенство

са екипом наше школе и освојено 3.место

на првенству Србије у малом фудбалу, у

Зајечару. Била је то дивна сарадња са мојим

бившим колегама од којих неки, нажалост

нису више са нама (Миодраг Проданов, Микловиц

Јан, Силађи Људевит...)

А од ангедота, никад нећу заборавити ситуацију

када је данашњи директор Гас-а, Душан

Бајатовић, због неоправданих часова морао

пред комисијом да полаже испит из марксизма,

код проф.Миљевића. Будући да је проф.

важио за захтевног, Бајатовић је научио све.

И на испиту...на свако питање...“рецитује“!

Професор одушевљен, али принципијелан,

не да петицу због изостанака, него 4. На то

ћу ја: Миљевићу, овај зна боље од тебе, дај

му пет. Насмејали смо се, а да ли је на крају

добио петицу, не сећам се. То ми је остало

у сећању као једна симпатична анегдота.

• Шта бисте поручили данашњим колегама

или ученицима?

Не сматрам да сам најкомпетентији за саветовање,

али ипак...колегама бих поручио да

упркос всему буду стрпљиви и да поклањају

више пажње ученицима не само у образовном

делу него и у оном најважнијем – људском.

А ученике бих замолио да схвате да

им од знања које могу стећи од професора,

зависи будућност. Што пре то схвате, боље

за њих.

Хвала Вам на искреном разговору и дружењу

после дужег времена. У складу са Вашом

причом о томе колико су Вам били важни

људи, сећам се да сте и мене као почетника

у раду обрадовали једним дивним гестом

због чега Вас се и данас сећам.

Свим пензионерима школа је захвална на

трагу који су оставили у њој!

• Будући да живите у Новом Саду, сигурно

срећете многе бивше ђаке. Како изгледају

ти сусрети?

Изгледају тако да скачемо једни другима

у загрљај, а често ме представе као другог

тату својим пријатељима и то увек буде

некако топло и мило толико да помислим:

„Вредело је.“

26

Позитрон

РЕТКИ СУ ИЗУЗЕТНИ – наши

ђаци генерције

Годинама се у Школи бира ђак генерације.

На жалост, не постоји траг о свима.

Зато се извињавамо свима онима који су

допринели афирмацији наше Школе, оставили

трага у њој и део себе, а писаног трага

о томе нема из непознатих разлога.

Наводимо, дакле, само неке од ђака генерација:

- ДУШАН ЧОМИЋ 1970/71. из одељења Е 41,

разредни старешина Косана Бокан

- ДРАГАН ГЛАВАТОВИЋ 1991/92. Р41, разр.

стар. Косана Бокан

- ЖЕЉКО МЕДЕНИЦА 2000/2001. На Електротехничком

факултету у Новом Саду 2005.

године проглашен је најбољим студентом

одсека Електротехника и рачунарство; Од

стране факултета награђен је за постигнуте

резултате 2002, 2003., 2004. и 2005.године.

Сврстан је међу 500 најбољих кандидата

са Универзитета у рапублици Србији и на

основу тога добија једнократну стипендију

Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.

2005. године започиње магистарске студије

у САД, на Универзитет Њу Хемпшир

под менторством Андрије Куна. 0д 2007.

године је на докторским студијама на истом

Универзитету.

- МИЛЕНКО ТОШИЋ 2003/04.

- БОЈАН ДАКИЋ 2004/05, Т 41, разр.стар.

Весна Пругић – Милеуснић и НЕМАЊА

БУБЊЕВИЋ, А 42, разр.стар. Бранка Павловић

- БЕГ МАРИЈАН 2005/06, Р 41

• КЕЦМАН ГОРАН, 2006/07, Т42; мастер

електротехнике, ради на Факултету техничких

наука као научни сарадник

• ВУКАДИНОВИЋ МИЛОРАД, 2007/08,Р42;

Мастер електротехнике

• ЈЕДНАК САША, 2008/2009, Т41, мастер

електротехнике

• ГАЈИНОВИЋ ДЕЈАН, 2009/10, Т44, мастер

електротехнике, одељенски старешина Весна

Пругић Милеуснић

• ШАВИЈА МАРКО, 2010/11, Р42- одељенски

старешина Миланка Мали

• ЂУРИЦА ЂОРЂЕ, 2011/2012, Р41,

• СОКОЛАИ ДАНИЕЛ, 2011/2012, ЕТ3 (у категорији

трогодишњег стручног образовања)

• МИЛОШ СТАНКОВИЋ, 2012/13, Р41 –

одељенски старешина Весна Станојевић

• НЕДИЋ ЛАЗА 2012/13 АО31 – (у категорији

трогодишњег стручног образовања) одељенски

старешина Драган Јованов.

• ИВАН ГУБАШ, 2013/14, Р42, одељењски

старешина Светлана Станић

• МАНДИЋ МАЈА, Р41 И НЕГРУ МАРИЈАНА,

2014/15. – због изузетних резулатата, обе

ученице су понеле титулу ђака генерације

• БОЈАНА ЗОРИЋ, 2015/2016, Р42 и ЛУКА

МАРИЋ - због изузетних резулатата, обоје

носе титулу ђака генерације, по долуци

Наставничког већа

• ЈОКАНОВИЋ МИЛАН и КИШ ГЕРГЕЉ

2016/17 - због изузетних резулатата, обоје

носе титулу ђака генерације, по долуци

Наставничког већа

• МИЛИЦА ЈОВОВИЋ, 2017/2018.

• НИКША СПОРИН, 2018/19.

• ЛЕОПОЛДИНА ЂАНИЋ, 2019/20. Р42

•МОМИР СТАНИШИЋ, 2021/22. ИТ 41

-Одељенски стрешина Данијела Кузминац

27

Позитрон

УСПЕШНИ, БИВШИ ЂАЦИ

НАШЕ ШКОЛЕ

Имали смо прилику да поразговарамо са

бившим ученицима наше школе који су данас

успешни људи на угледним позицијама.

Они су нам открили шта је за њих значило

бити ученик наше школе, али и како постати

успешан.

БОЈАН ДАКИЋ

Први са којим разговарамо је Бојан Дакић,

бивши ученик, ђак генерације, инжењер за

развој, имплементацију и интеграцију комплексних

наменских софтверских решења за

обраду аудио сигнала (једва запамтисмо )

• Поштовани Бојане, реците нам када сте

и зашто уписали електротехничку школу?

Да ли Вам је то била прва жеља или сте се

случајно нашли у њој?

Електротехничку школу, смер електротехничар

електронике, сам уписао 2001/02.

године. Још током основног школовања сам

се заинтересовао за електонику у виду склапања

и расклапања различитих уређаја са

циљем да разумем и одгонетнем на који

начин ти уређаји функционишу тако да је наредни

корак био да упишем средњу стручну

школу како бих добио што бољу основу за

наредни ниво школовања. Током шестог или

седмог разреда основне школе сам донео

одлуку о средњој школи и усмерењу тако

да се нисам случајно нашао у њој.

• Који сте смер завршили и каква су Ваша

искуства? Да ли су надања и очекивања

била оправдана?

Завршио сам смер електротехничар електронике

и искуство које сам тада стекао није

више актуелно и примењиво на данашње

генерације пошто су се околности драстично

промениле. Лична очекивања су ми

тада била нешто виша од онога што ми је у

то време било понуђено али сам неке ствари

компензовао активним учешћем у секцији

из роботике која се појавила током другог/

трећег разреда као и другим ваннаставним

активностима.

• Колико Вам је значило знање које сте стекли

током вашег школовања у ЕТШ за даље

напредовање?

Највише ми је користило теоријско знање

стечено из основа електротехнике које сам

касније надограђивао током факултета. Поред

овог теоријског знања значајно искуство

сам стекао решавајући конкретне проблеме

на секцији из роботике као и самостално

реализовање неких електронских уређаја

који су ми у то време били занимљиви.

• И данас сте у струци. Чиме се конкретно

бавите? Да ли сте у средњој школи стекли

довољно праксе и да ли је она уопште битна

након изласка из ђачке клупе?

Тренутно сам запослен у компанији «РТ-РК»

у групи «Home audio systems» у којој радим

као инжењер за развој, имплементацију и

интеграцију комплексних наменских софтверских

решења за обраду аудио сигнала

у реалном времену применом наменских дигиталних

сигналних процесора (DSP) високе

сложености. Више детаља можете наћи на:

https://www.rt-rk.com/products/home-audiosystems/https://www.rt-rk.com/nearshore/

examples/cirrus-log

28

Позитрон

Сматрам да током мог школовања није било

довољно озбиљне праксе пошто су околности

тада биле значајно другачије него данас.

Уколико неко одлучи да започне пословну

каријеру непосредно после средње стручне

школе онда му је квалитетан практични рад

током школовања од суштинске важности

за развој будуће каријере. Што више знања

и вештина скупите током школовања лакше

ћете се позиционирати на тржишту рада.

• Сматрате ли себе успешним младим човеком?

Више нисам млад, а шта значи бити успешан

је филозофска категорија :).

• Шта по Вашем мишљењу значи бити успешан

и како то постићи?

Најбитније је јасно дефинисати циљ или

циљеве и кренути у реализацију без оклевања

и без обзира на број и тип препрека које

се буду јављале на том путу. Онда кренете ка

циљу и када стигнете, дефинишете нови циљ.

• Када се осврнете на период школовања, да

ли сте некад помислили да сте погрешили

приликом одабира средње школе, да ли

бисте нешто мењали?

Нисам никад помислио да сам погрешио приликом

одабира средње школе и усмерења.

• Како видите наш систем образовања из

данашње перспективе?

Из данашње перспективе бих све променио

из корена. Током мог школовања се поприлично

мало времена посвећивало ученицима

који су се трудили да нешто науче и покажу

пошто су наставници више трошили ресурсе

на слабо заинтересоване ђаке како би се

задовољио неки минимум, да поправе кеца

на контролном како би добили двојку, нарочито

из фундаменталних предмета. Додатни

резултати који су постигнуити настали су као

последица личних ангажмана и ентузијазма

појединих наставника и ученика.

• Да ли памтите неког професора или неку

анегдоту са часова коју бисте поделили са

нама и са нашим читаоцима?

Памтим доста лепих ствари током школовања,

али поред њих је било и конфликтних

ситуација са наставним кадром тако да не

бих ништа даље коментарисао.

• Као бивши ученик наше школе, шта имате

да поручите генерацијама које тек треба да

упишу средње школе?

Максимално искористе време током средње

школе за забаву, а и за учење пошто оно што

вас чека после нема у књигама :)

• Желите ли некога да поздравите овим

путем?

Поздрављам све бивше наставнике, као и

другарице и другаре са којима сам провео четири

године у клупи, а посебно поздрављам

чланове «Радне групе» :).

Интервју водиле:

Катарина Маринац, Т34

Јелена Станић, Т33

МАРКО ШАВИЈА

Марко Шавија, испред компаније «Oblo

Living», бивши ученик ЕТШ, издвојио је своје

време, срдачно нас дочекао и ево шта је

Марко имао да поручи нашим читаоцима.

• Реците нам када сте и зашто уписали електротехничку

школу? Да ли Вам је то била

прва жеља или сте се случајно нашли у њој?

Уписао сам електротехничку 2007. Да,била

ми је прва жеља, тада сам се двоумио између

Јовине гимназије и смера електротехчар

рачунара пошто сам имао баш пуно бодова,али

сам се на крају ипак определио за

електротехничку школу. Тада је тај смер био

најбољи, а сада је то ИТ смер.

29

Позитрон

• Који сте смер завршили и каква су Ваша

искуства? Да ли су надања и очекивања


Као што рекох, завршио сам смер електротехничар

рачунара. У првој години, на почетку

ми је било мало тешк, касније је све текло

својим током, без проблема. Оно што је мени

надмашило очекивања је била секција која

је тада постојала и на којој сам учествовао,

роботика, у оквиру које су била и разна такмичења

на којима сам радо учествовао. Тако

да сам и данас задвољан својим тадашњим

избором.

• Колико Вам је значило знање које сте стекли

током вашег школовања у ЕТШ за даље

напредовање?

Значило ми је доста јер сам уписао ФТН,електротехнику,

и у првој години сам имао

неке предмете које су ми већ били познати,

тако да сам лакше схватио концепте рада,

доста ствари из области математике и основе

електротехнике. То ми је много помогло, јер

сам имао неку врсту предности у односу на

остале који се никад нису сусрели с таквим

предметима.

• И данас сте у струци. Чиме се конкретно

бавите? Да ли сте у средњој школи стекли

довољно праксе и да ли је она уопште битна

након изласка из ђачке клупе?

Е, то је занимљива прича, пошто, ако гледамо

избор средње школе, да, остао сам у

струци, али у односу на завршени факултет

и не баш. Завршио сам електродиструктабилне

системе и радио сам у софтверу који

то «хендла», али у овој компанији се више

бавимо тим «смарт хоум» (SMART HOME)

системoм, што је ипак ближе мојој струци у

средњој школи.

• Сматрате ли себе успешним младим човеком?

По онoм што сам постигао, да. Наравно, има

још ту пуно простора за још већи напредак

и на томе настављам да радим.

• Шта по Вашем мишљењу значи бити успешан

и како то постићи?

Уколико могу да раде оно што заиста желе,

да наставе да улажу труда у то и ван школе

и школских обавеза, да такорећи направе

неки хоби или нађу репетитивни посао који

би им касније помогао у њиховој струци коју

желе да раде; тако ће да упознају многе људе

које ће им касније моћи помоћи. Такође, по

могућности треба да се што боље спрему за

факултет, док јосш имају упорности и док

су млади. Значиће им касније и много више

него што су очекивали.

• Када се осврнете на период школовања, да

ли сте некад помислили да сте погрешили

приликом одабира средње школе, да ли

бисте нешто мењали?

Не мислим да сам погрешио. Једино што

бих променио, да могу опет да се вратим

у прошлост, је да бих се више ангажовао и

похађао разне секције као што је тада била

роботика и бавио бих се ван школе још неким

стварима,што би рекли «за своју душу».

Наравно, тада није било толико напредних

ни хардвера ни стофтвера као што су сада,

тако да нисам ни имао превише избора као

што данас имају млади.



Наравно (видећете и ви када одрастете) човек

гледа другачије на све наставнике и професоре,када

прођу године. Схватићете шта су

30

Позитрон

и њима изазови.Што се тиче пружања знања,

мислим да је и даље у реду, али нажалост

што се тиче броја мотивисаних радника,

сматрам да је знатно испод просека, поготво

у средњој школи. То ми је искрено криво с

обзиром на то да они вас уче и да то није ни

мало лако, па самим тим ако немају неки

добар финансијски или неки други мотив,

немају ни неку превелику жељу за трошењем

сопствене енергије. Зато је неопходно направити

разлику између професора ентузијаста

и оних који само „одрађују“ свој посао. Што

се тиче саме функције образовања, оно што

сма ја видео је да се више техничке школе

усмеравају у правцу да обуче људе који би

такорећи били мајстори, што се мени лично

не свиђа иако су и мајстори сваком друштву

потребни. Сматрам да би онда требали основцима

који уписују средње школе, да се

боље објасни са чиме ће се суочавају у

будућности.




Сећам се једне анегдоте где је професор

физике убеђивао колегу где живи.

Професор је рекао: «Живим у Србобрану,

после семафора десно.»

Колега : «Јеси ти сигуран? Није лево?»

Професор : «Не, десно је.»

Колега: «Како? Немогуће је.»

Професор: «Јесте. Живим тамо. Ваљда ја

знам.»

И цео час је он њега убеђивао да је десно, а

уствари на тој раскрсници нема десно него

има само лево. Нама је то тада било изузетно

смешно.




Поручио бих им да увек гледају да упишу

што боље смерове у школи, па и на факултету

јер ће имати боље окружење и друштво

које ће им пријати, јер је то битно поготово

у њиховим младим годинама, 15, 16, 17, када

се завршава формирање човека, јер окружење

стварно уме да подстакне човека или

супротно, да га одвуче у погрешном смеру.

Ако их нешто не занима превише, нека уче

колико треба да немају проблем с професорима

и оценом касније, па и родитељима,

да у своје слободно време убаце оно што их

стварно занима и оно што мисле да ће им

донети успех и срећу у животу, јер је најважније

да се осећају срећнима.

Захваљујемо се Марку на посвећеном времену,

срдачном дочеку и разговору о коме

и данас размишљамо.

Катарина Маринац, Т34

Јелена Станић, Т33

ЖЕЉКО МЕДЕНИЦА

Жељко Меденица, живи и ради у Америци.

Иако смо силно желеле да интервју обавимо

на лицу места , морале смо то извести путем

видео позива. Понекад, ова савремена

технологија баш и не иде „на руку“. Занимало

нас је како се он снашао тамо далеко.

• Пре свега, захваљујемо Вам се на доброј

вољи и спремности да поделите Ваша искуства

са нама.

Хвала вама што сте ме контактирали. Задовољство

ми је да учествујем у овом интервјуу

и да поделим моја искуства са вашим читаоцима.

• Реците нам када сте и зашто уписали електротехничку

школу? Да ли Вам је то била

прва жеља или сте се случајно нашли у њој?

Још док сам био у основној школи, знао

сам да желим да студирам електротехнику.

Међутим, нисам тачно знао коју средњу школу

да упишем. Јако сам се двоумио између

гимназије и електротехничке школе. Одлуку

сам донео тек последњег дана уписног

рока. Главни разлог зашто сам се одлучио

за електротехничку школу је што сам желео

да стекнем практична искуства из области

електротехнике. Тако сам започео моје путовање

кроз електротехнику 1996. године.

31

32

• Који сте смер завршили и

каква су Ваша искуства? Да

ли су надања и очекивања


Завршио сам смер електротехничар

рачунара и аутоматике.

Могу да кажем да

су моја очекивања била испуњена.

Иако смо прошли

кроз године немаштине, ипак

смо имали прилику да искусимо

електротехнику кроз

практичну наставу, праксе у

фирмама и вежбе колико је

то било могуће у то време.

Да ли је могло боље? Сигурно

да јесте и надам се да је

новим ђацима боље него што

је нама било.

• Какав сте ђак

били?

Учење ми никад

није представљало

проблем и

имао сам ентузијазам

да радим.

Углавном се трудим

у животу да

себи поставим

високе циљеве, па

сам био одличан

ђак у средњој шко

ли. Када човек погледа уназад,

заиста није неопходно

имати све најбоље оцене.

Ако неко жели, као што сам

ја желео, то је наравно добро

и за похвалу. Али оно што је

заиста битно је стећи радне

навике и учити за себе, а не

само за оцену.

• Колико Вам је значило

знање које сте стекли током

вашег школовања у ЕТШ за

даље напредовање?

Након што сам се уписао у

електротехничку школу, многи

су ми говорили да ако

планирам факултет, било би

боље да сам уписао гимназију,

јер ће нас «гимназијалци

вртети око малог прста што

се математике тиче». Међутим,

то не мора да буде тако и

није било тако у мом случају,

као и у случају многих мојих

школских другова који су

завршили електротехнички

факултет у року и данас су

успешни у својим струкама.

За то је наравно неопходно

имати доброг професора који

жели да пренесе знање на

ученике и спреми их за оно

што долази после средње

школе. На томе могу да захвалим

професору математике

Дејану Сремчевићу, који нажалост

није више са нама.

За њега ме вежу многе лепе

успомене. Иако је био строг,

био је правичан и пре свега

нам је дао знања која су нам

дала добар старт на почетку

факултета. Што се тиче

електротехничких предмета,

ту смо дефинитивно имали

предност у односу на ђаке

из гимназија и мислим да

сам стекао довољно знања

да наставим без проблема

са даљим школовањем.

Позитрон

• И данас сте у струци. Живите

у Америци. Чиме се конкретно

бавите? Да ли сте у

средњој школи стекли довољно

праксе и да ли је она

уопште битна након изласка

из ђачке клупе?

Радим у аутомобилској индустрији,

а област којом се

бавим се зове интеракција

човека и машине (на енглеском

је то Human Machine

Interaction - HMI, мада у

неким индустријама користе

назив Human Computer

Interaction - HCI). Откако су

компјутери ушли у све поре

живота, ова област је доживела

велику експанзију и присутна

је у свим индустријама.

На Факултету

Техничких Наука

се то изучава

на одсеку за информатику.

Мене

је живот некако

случајно одвео

у овом правцу и

тиме сам почео

да се бавим на

постдипломским

студијама у Америци,

а касније се

претворило и у

каријеру. Конкретно се бавим

истраживањем и развојем

корисничких интерфејса за

возаче, који се користе у

инструмент табли возила да

прикажу статус разних система,

као што су напредни

системи за асистенцију возачу

и за аутоматску вожњу. У

сваком случају могу да кажем

да су ми нека знања која сам

стекао у средњој школи помогла

у даљем раду. На пример,

пракса коју сам стекао у

вези електронских кола, како

се правилно леми, како се

ради са компјутерским ком-

Позитрон

понентама, итд. су знања која

користим врло често јер у

оквиру мог посла правим

прототипове разних уређаја

које треба уградити у возила.

Иако многа од тих знања

нису тешка да се стекну, увек

сам се осећао веома сигурно

да их применим у поређењу

са људима који нису имали

прилику да тако нечему буду

изложени. Наравно, главна

пракса се стекне на послу,

али основе које су стечене

још у средњој школи су и

даље присутне и вредне.

• Колико се амерички систем

школовања и рада уопште

разликује од нашег?

У Америци сам био на постдипломским

студијама и

завршио докторат. Међутим,

нисам пуно упознат са основним

и средњим школама.

Факултета има разних, и приватних,

и државних, и великих

и малих. Међу њима има

факултета који су рангирани

као најбољи на свету и нуде

јако добро образовање. Наравно,

добро образовање

може да се стекне и у мање

познатим установама. Моје

искуство је да су наши (државни)

факултети у Србији

јачи по питању теоријске покривености

материје, док су

просечни Амерички факултети

јачи у погледу практичне

примене знања. Под «практичним»

мислим на знања

која се односе на коришћење

разне опреме за коју ја на

факултету у Србији (у време

мог студирања) нисам знао

ни да постоји. Са теоријског

и математичког становишта,

многи наши студенти су са

лакоћом полагали испите у

Америци, док су неки амерички

студенти имали потешкоћа

са знањима која се код

нас сматрају базичним. Сигурно

да се ова запажања

не могу генерализовати на

целу Америку, као што рекох,

неки од најбољих факултета

су овде.

• Многи од нас су у дилеми

да ли напустити своју земљу

или не? Какви су Ваши утисци?

Шта сте добили, шта изгубили

одласком из домовине?

Одлука о одласку из домовине

није лака. У мом случају

одлазак ван земље се

десио преко понуде да у

Америци наставим студије.

Сматрао сам да би то било

добро искуство и одлучио

сам да прихватим. Заиста,

постдипломске студије су ми

отвориле многа врата и пуно

добрих ствари је произашло

из тога. Међутим, живот има

своју инерцију, па је након

студија дошао и посао и за

сада сам још увек у Америци.

Оно што је велики добитак

је што свако ко жели да буде

вредан, има могућност да се

оствари и стекне нешто у животу.

Велика већина наших

људи које познајем овде су

солидно успешни. Међутим,

губитак је са емотивног становишта,

последица даљине.

Иако сам овде провео више

од 15 година и даље осећам

носталгију и задржао сам јаке

везе са Србијом. У Србији

имам породицу и пријатеље

које посећујем сваке године.

Видећемо шта будућност

носи, али ни повратак у Србију

није искључен. Дефинитивно

је лепо стећи искуства

са различитих страна света,

па у том погледу може да

буде добро за онога коме се

пружи могућност да проба

да студира у иностранству.

А у данашње време и у Србији

постоје могућности за

квалитетан посао поготово

у домену програмирања, па

се можда тако може добити

најбоље од оба света.

• Сматрате ли себе успешним

младим човеком?

Мало је незахвално оцењивати

самог себе. Али базирано

на томе шта сам до сада

успео да урадим и на основу

онога што други кажу о мени,

мислим да се може рећи да

сам успешан млад човек.

Међутим, неопходно је даље

вредно радити да би се успех

оправдао.

• Шта по Вашем мишљењу

значи бити успешан и како

то постићи?

Мислим да је успешан човек

онај који постигне да буде

срећан и задовољан својим

животом. При томе не треба

узимати друге људе као референце,

јер то може само

креирати жељу за нечим што

ти можда и не треба.

• Када се осврнете на период

школовања, да ли сте

некад помислили да сте погрешили

приликом одабира

средње школе, да ли бисте

нешто мењали?

Дефинитивно могу да кажем

да нисам направио грешку

приликом одабира средње

школе. Очигледно је да је

основа коју сам добио у

средњој школи у комбинацији

са мојом посвећеношћу

да учим, уродила плодом у

даљем раду. Знања која сам

добио су била добра и корисна

за даљи напредак и не

33

бих ништа мењао.



Чујем да су деца у основним школама оптерећена

са пуно градива. Променили су се

уџбеници, али поставља се питање да ли се

променила садржина, тако да деци постане

интересантније да уче? Да ли су технике

предавања побољшане тако да се ученици

мотивишу за рад? Иста питања могу да се

поставе и за средње школе. У моје време

је пуно ђака учило само за оцену. То је кампањско

учење и наравно не води ка усвајању

знања. Сигуран сам да постоји начин да се

то промени и можда треба анализирати како

школовање функционише у државама које су

већ дуго времена рангиране високо у свету,

као што је Норвешка на пример. Могуће је

из сваког система извући нешто добро, али

је за то потребно доста самомотивације. Да

ли је они који о томе одлучују данас имају?




Било је јако пуно анегдота о којима би могло

дуго да се прича. Али најдраже су ми анегдоте

које су везане за професора математике,

Дејана Сремчевића. Био је строг, али је знао

да цени када се ученици труде да науче.

Поврх свега имао је много смисла за шалу.

Ученицима се обраћао са «сине» и «ћерко».

Када би се неко окренуо да погледа рад код

другог ученика, одмах би повикао «Не окрећи

се, сине», алудирајући на истоимени роман

А. Диклића. Када смо имали домаћи ишао

би од једног до другог ученика и ако ниси

урадио домаћи добио би пљаску по леђима.

Тако је говорио да ако до краја средње школе

не научимо математику, барем ћемо имати

јака леђа! Данас би то неки назвали злостављањем,

а нама је то било симпатично,

смешно и из данашњег угла, врло корисно.

Позитрон

нови ученици треба озбиљно да размотре

шта електротехничка школа може да им пружи

и да (уз адекватан рад) не треба да се

плаше да ће им било шта бити ускраћено у

односу на гимназијалце.

• Желите ли некога да поздравите овим

путем?

Врло радо се сећам школских дана. Остали

су ми у драгој успомени сви другови из

одељења које је због бројности подељено

на два, те поздрвљам све њих и обе моје

разредне, проф. Милицу Богуновић и Радмилу

Хајдер.

Захвалиле смо се Жељку, обогаћене дивним

познанством са једним успешним младим

човеком, бившим учеником наше школе и

остављене да сањамо амерички сан који

нам се можда оствари и у Србији!

ВЛАДИМИР РАДУСИНОВИЋ-РАДУЛЕ

Поред стручњака из области по којима је

наша школа позната, истим ходницима корачали

су и (музички) «бунтовници». Међу

њима, након преко тридесет година бављења

музиком, преко хиљаду одсвираних концерата

и осам студијских албума, је и наш наредни

гост, Владимир Радусиновић-Радуле.

34




Чуо сам и да школа већ неко време учествује

у такмичењима роботике. Мислим да стога

Позитрон

• Ви сте фронтмен новосадске панк рок

групе Атеист реп. Мање је познато да сте

завршили средњу ЕТШ. Можете ли нам за

почетак рећи откуд дечак, заљубљеник у

гитару и панк, у стручној школи и како сте

уопште дошли на идеју да упишете ЕТШ?

Да ли је то био Ваш лични циљ или сте се

нашли у њој стицајем других околности?

Уписивање у електротехничку школу је била

моја назови прва победа. Родитељи су ми

били више за опцију да упишем Јовину гимназију,

али ја нисам баш нешто гајио амбиције

према гимназији јер са завршеном гимназијом,

уколико не идем на факултет, могу

да будем помоћни радник у нечему, што ме

није ни мало привлачило. Уз то, у девети и

десети разред сам ишао у Електро-школу,

познато ми је било окружење, знао сам и

доста наставника. Привлачиле су ме техничке

ствари, коришћење разних алата, а

и доста екипе коју сам упознао у граду и у

школи се одлучила за ЕТШ. Борио сам се за

своје ставове по том питању и на крају сам

уписао електротехнику.

• Који сте смер уписали и каква су била Ваша

искуства са новим школским обавезама? Да

ли су надања и очекивања била оправдана?

Одабрао сам смер погонског електричара

за аутоматику, који је у себи спајао «високе

и ниске струје» и практично сам имао инсталатерску

праксу, уз склапање и повезивање

ормана за аутоматско управљање, и солидну

теоријску подлогу за уписивање електротехничког

факултета. Моја генерација, као и

пар претходних и пар следећих, је уводила

инсталације приликом реновирања школе,

наши су били улазно степениште, хол и други

спрат. Испоставило се да сам добро одлучио,

јер након уписивања нисам завршио

факултет, али сам у животу прилично добро

искористио стечени занат и знање, иако ни

један радни дан немам «у струци».

• Како је на Вас утицала промена средине?

Који су били први утисци у вези са новим

друштвом?

Није ми била непозната средина. Друштво

се проширило, школске обавезе су биле

мало озбиљније, али не толико да ми школа

не остане у лепом сећању.

•Да ли сте свој музички таленат и љубав

према музици могли и у оквиру школе да

развијате и негујете? Да ли је таленат био

примећен од стране наставника и осталих

ученика?

Нисмо то ни капирали као неки таленат,

радили смо то себе ради и при том можда

привлачили пажњу јер смо имали бенд. Другари

из школе су нас подржавали. У то време

рокенрол је био заједничка карика која је

спајала приличан број омладине. Заједно

смо наручивали плоче и беџеве из Енглеске.

Матурски пано нам је имао насликаног карикираног

зомби-бубњара са беџа «психобили»

групе The Meteors. Тада сам, са екипом махом

из деветог и десетог, имао бенд, Флуорел

Тачкаш. Свирали смо на приредби за Дан

школе, колико се сећам, и конкурисали за

гитаријаду, која се једном годишње одржавала

у, замислите, школи. Нисмо прошли на

аудицији у касарни Маршала Тита, јер смо

недељу дана раније избацили гитаристу,

а ја сам три дана касније скоро остао без

три прста леве руке и нисам могао свирати,

па смо наступили као бубањ, бас и два

урлајућа вокала. Били смо грозни. И веома

примећени.

• Када се данас осврнете на период школовања,

да ли сте некад помислили да сте

погрешили приликом одабира средње школе,

да ли бисте нешто мењали или «ја опет

бих исто»?

Мислим да нисам погрешио, вероватно бих

поновио то, да је оно време. Данас мислим

да су ствари битно другачије и не знам шта

бих сада одабрао. Вероватно бих се водио

истом логиком.

• Да ли памтите неког наставника или анегдоту

са часова коју бисте поделили са нама

и са нашим читаоцима?

Како да не памтим. Као прво имао сам срећу

да ми разредни буде Здравко Васиљевић,

један изузетан стручњак, човек и «фаца».

Поред њега врло добро памтим Капетанов

Мирјану, наставницу математике, која је била

«баук» за ученике Електро-школе. Иако је би-

35

36

ла строга, а ја баш нисам нешто бриљирао

у неким областима математике, касније сам

схватио колико је њен приступ био делотворан,

јер сам без неких озбиљнијих припрема

уписао Електротехнички факултет (који

нисам завршио :). Велика већина професора

је била на нивоу, немам непријатно сећање.

Памтим и професоре праксе Светозара Николајевића

и Предрага Србљановића - Србу,

са којима смо проводили много времена, а

који су у комбију, кад смо ишли на терен,

играли шах «из главе». Тридесетак година

сам препричавао то и какве су ми фаце биле

профе, док ми скоро професор Срба није

рекао да су фолирали. А Николајевић ми

је на матури поставио додатни задатак - да

набројим редом од доле на горе жице на

гитари. Питање ме је изненадило, али изненађеност

на испиту није изговор. Наравно

да сам погрешно одговорио, али сам ипак

матурирао.

• Колико и на који начин учествујете као

родитељ у образовању своје деце у најширем

смислу? Како видите наше формално

образовање из данашње перспективе?

На жалост, школа данас више служи за социјализацију

деце, тако да много тога око

образовања зависи од родитеља. На срећу

- сада постоји интернет и када се циљано траже

информације све се може пронаћи, тако

да се пуно корисних ствари може научити

и тако. Није ствар у томе натерати дете да

по сваку цену научи нешто. Основне ствари

наравно да мора, него «провалити» каква

интересовања гаји и подржати га у томе. Ми

смо имали мало шире образовање, не само

због образовног система, него и из разлога

што су и родитељи били мање оптерећени

преживљавањем и имало се много више

слободног времена за квалитетнији живот,

а самим тим и за развијање у више праваца.

Трудимо се да деци остављамо довољно

простора и не дозвољавамо да их обавезе

преоптерете. Када финансије дозволе користимо

слободно време за путовања по земљи

и иностранству, кампери смо, имамо пријатеље

широм бивше Југославије и Европе, и

сама та путовања и сусрети их обогаћују и

нико не може да им прича приче о томе како

је «овде», а како је «тамо». На жалост, већина

становника наше земље није у прилици да

Позитрон

себи тако нешто обезбеди, иако то не би

требало да спада у некакав луксуз.

• Да ли сте бављењем музиком остварили

дечачке снове?

Не бих рекао, успех никада нисам повезивао

искључиво са материјалним, већи је успех у

овим временима остати човек, а ни «времена»

нису неки изговор. Дечачке снове нисам

испунио јер се не сећам да сам их имао, вероватно

сам их живео. Тренутно живим како

нисам могао ни претпоставити, са женом коју

волим и наша три сина, од којих двојица, без

икаквог форсирања ни по питању слушања

музике, нон-стоп «дрндају» гитаре и бубњеве

по кући, а трећи се нешто нећка. Радим оно

што волим. Уз то, испреплитали су ми се

животни путеви са путевима великог броја

добрих људи са свих страна света. Није ли

то успех?

• Као бивши ученик наше школе, шта бисте

поручили генерацијама које тек треба да

упишу средњу школу?

Добро размислите и пробајте да упишете

оно што бисте ви желели. Искористите време

проведено у школи на упијање знања и

на развијање што више вештина. Путујте,

упознајте људе, навике, културе, могу вас

обогатити добрим идејама. Потрудите се да

будете што квалитетнији људи и пробајте да

живите свој живот. Ха, ха, какав life-coach за

крај?!

Интервју водио:

Сава Ракић, проф.

Позитрон

ИСТОРИЈАТ

ШКОЛСКОГ ЧАСОПИСА

«ПОЗИТРОН»

1968. године покренут је информативни

Билтен који ће повремено излазити

и бити огледало живота и активности

Центра. Редакцијски колегијум

чинили су: Александар Недељковић,

директор центра, Светислав Симић,

професор, Ђорђе Ковачевић, професор,

а омладинску редакцију чинили

су Јаромир Ликавец, Љиљана Вучетић

и Владимир Селена. Пупинов билтен

ће излазити до 1972. када ће га заменити

школски лист «Позитрон», регистрован

као званичан школски лист.

Уређивачки тим листа «Позитрон» се

годинама мењао. Чинили су га: Проф.

Нада Јамбор, проф. Ана Слијепчевић, проф. Миљевић Драгољуб,

проф. Ковиљка Слијепчевић.

најстарији, сачувани број

«Позитрона»

Од 2003-2008. године лист уређују Весна Пругић - Милеуснић као главни и одговорни

уредник и Радмила Хајдер као технички уредник. Њима се радо придружују екипе професора

као сарадника: Драган Вуковић, Милан Ковачевић, Љиљана Чегар, Коња Жолт,

Мирослав Шарик, Весна Станојевић, Александар Крушчић и ученици, чланови новинарске

секције: Бојан Дакић, Драган Драгићевић, Кристина Младеновић, Жарко Симић, Борис

Спасојевић, Александар Колић, Стефан Перић - Сич и многи други.

Лист престаје да излази у периоду од 2008 -2022.године, када поново оживљава

у новом руху – у електронском и штампаном облику. Главни и одговорни уредник је Ермидин

Елезовић, директор школе, главни уредник Весна Пругић Милеуснић, технички

уредници – професори Сава Ракић, Душан Цвејић и ликовни уредник – Милица Секулић,

проф. Дизајн и прелом текста ради Филип Љубојевић, ученик Т13. Уредништву се прикључују

бројни професори сарадници и чланови новинарске секције Маринац Катарина Т34,

Јакшић Ненад Р31, Аћимовић Душан Р31, Секулић Марко Р31, Станић Јелена Т33, Данило

Радивојевић и Драгана Крчмар Т13

37

38

Школске секције

ЖИВОТ ШКОЛЕ

КРОЗ СЕКЦИЈЕ

«Ардуино» секција

«Ардуино» секција је намењена за све који

имају жељу за стварањем, иновацијама и

упознавањем са радом са микроконтолерима.

Рад у овој скецији ће вам омогућити

да учествујете у бројним пројектима и такмичењима

и притом реализујете ваше идеје

као и идеје ваших колега. Поред помоћи и

усмеравања у раду од стране ментора и

осталих наставника, у великој мери долази до

изражаја и самообразовање ученика у овој и

повезаним областима. Активности су већим

делом ван наставе, где ученици користе своје

слободно време, осим у неким случајевима

због припрема и извођења презентација и

такмичења када се то поклапа са наставом.

Микроконтролери су дигитални склопови

високог степена интеграције, намењени за

управљање системима и уређајима. Имају

широку примену у телекомуникационим

системима, аутомобилској индустрији, савременим

апаратима за домаћинство и др.

Користи се «Ардуино» платформа микроконтролера

која је лака за коришћењје и такодје

је део редовног плана и програма многих

смерова наше школе. Најраспрострањенији у

примени је „Ардуино“ УНО испред варијанти

НАНО и МЕГА.

Фотографија са ИЕЕСТЕЦ конференције 2019

године када смо освојили 2. место. На слици

су (са лева на десно): Гутовић Новица проф.,

Савић Виктор, Росић Марко, Тонашевић Никола,

Веркић Игор, Максимовић Душан и Видовић

Немања

Позитрон

Идеје за пројекте долазе како од ментора,

тако све више и од самих ученика, затим се

разрађују пројекти и планирају активности за

њихово спровођење. Протеклих пет година

ученици су учествовали у различитим манифестацијама

где презентују своје реализоване

пројекте: Макер фест, изложба на дан

школе, Сајам Образовања, као и такмичењима:

Најбоља технолошка иновација у Новом

Саду, Галаксија куп у Зајечару, ИЕЕЕСТЕЦ на

електронском факултету у Нишу.

Рекреација DOOM64 на OLED дисплеју, аутор

пројекта Вук Мириловић

Секција «Ардуино» је у школи започела са

радом 2017. године на иницијативу проф.

Јова Павловића, а убрзо су му се прикључила

још три професора. Бројно стање се стално

увећавало и тренутно броји преко 40 ученика.

Присутни су ученици из различитих

образовних профила (рачунари, мехатроника,

процесно управљање, мултимедија,

електроника, телекомуникације).

Међутим секцији може да се прикључи

свако ко је заинтересован тако што ће на

професоров гмаил: gutovic.novica@gmail.

com послати маил формулар који садржи:

име и презиме, разред, бр. телефона, као и

оријентацију (хардверска/софтверска заинтересованост).

Позитрон

πLAB

Удаљена лабораторија

Секција се заснива на решавању проблема

помоћу Raspberry Pi микроконтролера. Намењена

је свим ученицима жељним додатних

знања и искустава у области рачунарства и

електронике.

«Они на настави стекну лепо знање из програмирања,

веб дизајна, база података, рачунарских

мрежа, ..., а то су знања која су

овде потребна. Немамо ми као ментори пуно

посла, уз мало сугестија и усмеравања они то

изврсно раде.» – каже за «Позитрон» проф.

Бранислав Ушан.

Захваљујући труду ученика, чланова секције

ПиЛаб до скоро сте имали прилику да

обављате удаљене експерименте. У школи

је постојала лабораторија базирана на

Raspberry Pi рачунарима и макетама које

сте могли даљински активирати, извршити

експеримент и добити приказ резултата.

Један од њихових пројеката је «Паметни

шор»‚ платформа за управљање ИоТ (Internet

of Things) пројектима развијена са циљем

једноставне дистрибуције података између

ИоТ чворова и сервера и њихове контроле,

али и са циљем едукације у сфери ИоТ-а

(физички уређаји који деле прикупљене податке

путем интернета). Са овим пројектом

су на 14. Међународној студентској конференцији

ИЕЕЕСТЕЦ 2021. освојили 1. Место

у категорији: «Рад са најбољом практичном

реализацијом»

Аутори: Никола Симић, Марко Милијановић,

Александар Крајачевић, Огњен Милојевић,

Никола Велемир, Филип Голдбергер, Алберт

Анђелковски, Бранислав Хрћан, Матеј Миланков

и Томислав Јовановић.

Овој секцији може свако да се прикључи код

професора и ментора: Браниславa Ушанa,

Данијелe Радмиловић, Миланa Вукобратa, Јо-


вa Павловићa, Владимирa Скалe, Драганa

Ђорђевића.

Лабораторија: pilab021.com

Паметни Шор: pametnisor.pilab021.com

Драмска секција

Интервјуе водио:

Марко Секулић, Р31

Иако смо учили и шта је интервју и како се

пише, у сусрету са професорком Љиљаном

Перишић Бурсаћ, која води драмску секцију,

ја сам био толико очаран, да сам заборавио

на своја питања и «претворио се у ухо».

Стога, ово није класичан интервју, него моје

импресије о драмској секцији. Кроз пријатан

разговор са професорком веронауке,

Љиљаном, уочи Светог Саве и приредбе која

ће се одржати у петак 27. јануара, схватио

сам да је то и више од секције. Ђаци који су

чланови секције, истовремено су и више од

пријатеља. Сви функционишу као једно, као

породица.

Присуствовао сам и њиховој проби док сам

чекао професорку и видео колико су сви били

ли весели, шалили се. Упркос томе што ће

за пар дана да наступају, није постојала никаква

тензија, већ напротив - једна прелепа

атмосфера.

Професорка ми је причала о Михајлу Пупину,

Николи Тесли, Светом Сави колико су они

заправо били велики људи. Схватио сам да

њихове представе служе не само да забаве

људе већ и да науче гледаоце нечему новом.

Представа која предстоји поводом Светог

Саве, школске славе, биће о Михајлу Пупину.

Претходне године на дан школе одржана је

представа «Свеће лек» о светом Василију

Острошком.

39

40


Такође, представа коју често

глуме јесте «Свети Сава

и жене модерног доба».

Драмска секција броји од 25-

30 чланова, увек је отворена

за нове чланове, али и они

морају бити свесни да ако

желе улогу, не могу тек тако

да је добију , они су посебно

пробрани критеријумима

који задовољавају фигуру и

личност драмског лика. Тражи

се бар најмања сличност

карактера, покрета тела, изгледа,

висине, итд. И тако...

остадох још мало, задивљено

их гледајући, а по повратку

кући, стадох пред огледало

преиспитујући свој лик: «Кога

бих могао да глумим?» Шта

ви, читаоци, мислите?

Аутор:

Ненад Јакшић, Р31

Хорска секција

Секција без које се не може.

Хор! Разговарали смо са професорком

хорске секције,

уједно и професорком музичке

културе, Евом Видец.

• Драга професорка, колико

школски, боље речено - Ваш

хор, тренутно има чланова?

У хору има тренутно 20 чланова,

али се тај број увек

мења јер нема у свакој гене-

рацији исти број

талентованих, а

осим тога једни

одлазе, други

долазе и због

тога се састав

чланова хора

мења.

• Да ли свако

може да учествује

у хорској

секцији и шта је потребно за

улазак у редове хора?

Потребно је да се уради аудиција

са ученицима који

желе да учествују у хорској

секцији, како би се увидело

да ли ученик има таленат.

Такође, ради се и још једна

аудиција где ја као професор

свирам неки инструмент, а

ученик притом пева да би се

увидео таленат

ученика.

• Шта се тачно

изводи на Вашој

секцији?

На хорској секцији

се изводе

хорска, оркестарска,

духовна,

народна и

класична композиција.

• Да ли организујете приредбе

и такмичења?

Што се такмичења тиче, њих

не изводимо, јер сматрам

да музика представља задовољство,

а то би за ученике

представљало обавезу и на

тај начин постојао би други

став извођења. Поред школских

приредби, такође наступамо

и ван школе, а неки од

наступа били су у Дечијем

селу, Школи за специјално

образовање «Др Милан Петр-

Позитрон

овић», у Синагоги, као и у

омладинском хору из Новог

Сада.

• Да ли желите нешто да поручите

нашим читаоцима на

крау нашег разговора?

Хор не постоји без ученика

који увеличавају свечаност

свих догађаја у животу наше

школе.

Интервју водила:

Драгана Крчмар, Т13

Предстојећи догађаји:

За испраћај матураната,

који ове године завршавају

средњу школу, хор ће приредити

музичка изненађења...

За Дан школе 16. маја 2023.

године (због реновирања наше

Свечане сале), у Концертној

дворани Музичке школе

одржаће се приредба посвећена

М.Пупину, биће отворена

изложба посвећена

М.Пупину и још низ догађаја

поводом двоструког јубилеја.

Ликовна секција

Пред разговор са професорком

Милицом Секулић, била

сам више него узбуђена јер

је она за многе од нас више

од професорке ликовне уметности.

Позитрон

• Драга професорка, да ли

тренутно постоји ликовна

секција, а уколико не, да ли

ће постојати?

Још увек не постоји ликовна

секција као ваннаставна активност,

али већ дуго имам

у циљу да то реализујем. Од

следеће године тј. септембра

2023. намеравам да ликовна

секција почне са радом.

• Како ће изгледати избор

ученика за ликовну секцију?

Сваки од ученика који иду у

нашу школу моћи ће да учествује

у ликовној секцији. Такође,

моћи ће да учествују

сви они који тренутно имају

ликовно као наставни предмет,

као и они који су старији

и више немају тај предмет,

али желе да учествују.

Планирам да се ученици

упознају са алтернативном

уметношћу која није прожета

кроз градиво, као и савременим

скулптурама, модерном

уметношћу и повлачењем паралеле

између традиционалне

и савремене уметности.

Такође, трудићемо се се да

секција негује индивидуалан

дух и карактер ученика, а не

да се намеће стандард ликовне

уметности.

• Можете ли нам рећи нешто о Вама ?


Веома ми је драго што постоји велико интересовање за

ликовну секцију и то баш у стручној школи и радујем се

оснивању секције и надам се да ће се искористити сви

потенцијали.

• Зашто је на часу ликовне уметности посебно занимљиво?

Ученици током рада на часу не само да испољавају своју

љубав према уметности и њен доживљај већ самим тим

стварају свој пут ка уметности и подстичу своју креативност

и машту.

Ученици такође, имају слободу реализовања радова кроз

разне дигиталне апликације што часу ликовног даје још већи

потенцијал. Притом се лепо дружимо и учимо.

Неки од ученичких радова урађени дигитално и класично:

• Да ли планирате и нека такмичења?

Планирам да учествујемо на

конкурсу за Црвени крст за

добровољно давање крви,

као и да на пролеће направимо

изложбу у галерији Рајка

Мамузића. За све остало зависи

од указаних прилика.

• Откријте на шта ће се конкретно

дешавати на Вашој

секцији?

Интервју водила:

Драгана Крчмар, Т13

41


Новинарска секција

• Значи, ја сам сад храбар?

Позитрон

Новинарску секцију, заједно са проф. Савом

Ракићем, Милицом Секулић и Душаном

Цвејићем, води професорка Весна Пругић

Милеуснић. Она нас учи како да пишемо

и сада ми треба њу да испитујемо. С једне

стране трема, а са друге задовољство. Видећемо

шта ће превагнути.

• Поштована професорка, од када водите

Новинарску секцију?

Новинарску секцију су пре мене водиле неке

друге профеосрке српског језика, а од 2003.

до 2008.године ја, са променљивим члановома

редакције. Након тога је угашена секција,

да би од прошле године поново оживела и

подигла се из пепела, као феникс.

• Значи, прошли број часописа није био

први?

Није.

• Зашто онда носи број један?

Због тога што је заживео као електронски,

а то је први часопис у том облику.

• Колико ученика окупља секција и ко може

бити члан секције?

Наравно да јеси. Да ниси члан новинарске

секције, да ли би прилазио другим, непознатим

професорима и питао их било шта? Не

би. Овако...имаш већу слободу, већа права,

више храбрости и самопоуздања.

• Нисам о томе размишљао, али је тачно то

што сте рекли. Колико често се састајете и

како се договорате око концепције часописа?

Да ли се секција бави још нечим осим

писањем чланака?

Састајемо се једном до два пута месечно,

по потреби и радимо према плану који смо

усвојили на почетку школске године, а то

значи да учимо и како се пишу интервјуи,

како есеји, како извештаји и сл. А како се договарамо?

Хм...конструктивним неслагањем.

Идеја је много, а до реализације дође само

када ускладимо жеље и могућности.

• Да ли се остали професори укључују и

нтересују за школски часопис?

Колеге доприносе и учествују у раду самим

тим што достављају извештаје о личним успесима

и успесима ђака, као и о свему осталом

што чини живот школе. Без њих, не бисмо

Тренутно секција окупља десет ученика, а

добродошли су сви ученици који воле писану

реч, који су предузимљиви и елоквентни и

који желе да уложе додатни труд и рад како

бисмо заједнички створили часопис што је

од интереса за школу.

• Колико је битна креативност у новинарском

раду?

Креативност је битна у свим сегментима

живота, а посебно када је у питању писање.

Креатисвност је способност повезивања

ствари које се никада не повезују, изналажење

неких нових облика, нових решења.

А све што је ново, може наићи на неприхватање,

па је самим тим потребна и храброст,

поред креативности.

имали о чему да пишемо, тако да је то један

заједнички рад, али ипак, неко то све мора да

обједини, да осисли концепцију, да наслове,

лекторише, дизајнира, уреди фотографије....

много је то посла. Интересовање за први број

је било велико, многи су честитали, коментарисали...;

сада нам предстоји да одржимо

такво интересовање и да се трудимо да сваки

наредни број буде бољи.

42

Позитрон

ХУМАНОСТ

НА ДЕЛУ

Хуманитарни новогодишњи концерт

Данас се налазимо у ЕТШ «Михајло Пупин»

у Новом Саду поводом традиционалног новогодишњег

хуманитарног концерта. Имали

смо прилику да разговарамо са Катарином

Маринац, једном од организатора овог концерта.

• Катарина, поводом чега је организован

концерт?

Концерт је организован поводом новогодишњих

празника и наше жеље да обрадујемо

децу из дечијег села слатким пакетићима.

Уредништво часописа

• Каква је сарадња у оквиру уредништва?

О, ја сам бескрајно захвална младим колегама

који својим духом уносе неку нову

енергију у ову врсту посла, нове погледе

на «старе приче» и ја се искрено надам да

ће они преузети овај часопис када ја једног

дана одем у пензију.

• Шта бисте поручили за крај овог разговора

читаоцима?

Мислим да је најбоља порука сам овај часопис,

јер човека дефинише оно што ради,

али вама, младима поручила бих : «Љуљајте

брод!» А за крај нека буду твоји утисци о

раду у Новинарској секцији. Како је бити

члан Новинарске секције?

• Занима нас који бендови су добили прилику

да наступају?

С обзиром да је ово традиционални панк

концерт и да се сваке године трудимо да

испоштујемо ту традицију, ове године су

наступали бендови «Fifth Piece» и «Пет минута

славе».

• Колико људи дође на концерт, с обзиром да

панк није толико популарна врста музике?

Углавном буде велики број људи који дођу

да подрже концерт и нове, младе бендове.

Имали смо и ситуације да људи донесу слаткише

и да на тај начин допринесу догађају.

• За мене је ово потпуно ново и лепо искуство.

Овај «посао» ме је учинио познатијим

у школи и ван ње, посебно због инстаграм

странице нашег часописа. И, морам признати,

након почетне треме,током овог разговора,

осећај задовољства је превагнуо јер

сам изашао храбрији и срећнији!

Интервју водио:

Ненад Јакшић

43

Хуманост на делу

• Да ли је захтевно организовати овакав

догађај?

Позитрон

Акција «Чепом до осмеха»

Захтевно јесте. Поготово што се организује

у школи за време трајања наставе. Тешко је

све ускладити. Уз помоћ професора Саве

Ракића, управе школе и парламента који су

се побринули за сваки детаљ, све је успешно

организовано.

• Каква је атмосфера после завршених концерата

и да ли људи излазе задовољни са

истих?

Људи углавно изађу задовољни и са осмехом

на лицу. Пуни добре енергије, што нам је и

циљ. Бендови направе такву атмосферу да

се концерти после данима препричавају.

• Да ли планирате још оваквих хуманитарних

дешавања?

Свакако нам је у плану да ову традицију одржимо

што дуже можемо. Следеће године ће

бити десет година од првог концерта. Први

следећи концерт биће почетком лета. Госте

за тај концерт још увек нећемо откривати.

Катарина, хвала ти на издвојеном времену

и желимо Вам пуно среће у даљем раду.

44

Позитрон

ГАЛЕРИЈА

Изложба «Милева - ми смо стена»

Сајам образовања 2023.

45

Математика

ТАКМИЧЕЊА

Српски језик

Позитрон

у стручној школи, ученици

су постигли изузетне резултате

и зато честитамо свима,

а нe- пласиранима желимо

више среће у наредним изазовима!

46

На Општинском такмичењу

из математике које је одржано

5.2.2023. на Природно

математичком факултету

у Новом Саду, сви ученици

наше школе који су се такмичили,

пласирали су се на

Окружно такмичење.

Други разред:

1. Крстић Стефан - ментор

Мирјана Митровић

Трећи разред:

2. Панић Игор - ментор

Грујић Јелена

3. Секулић Марко - ментор

Макевић Стана

Четврти разред:

4. Милун Никола - ментор,

Ранчић Ангелина

5. Рибић Никола - ментор,


6. Степановић Борис - ментор,


7. Беренић Иван - ментор,

Исак Радомир

8. Медак Урош - ментор, Ранчић

Ангелина

Све честитке ученицима и

менторима!

На Општинском такмичењу

из српског језика, одржаном

25. 2.2023. нашло се 100 гимназијалаца

и 5 ученика ЕТШ.

Резултат наших ученика је

следећи:

Маша Аврамов- 2.место

(ментор,Весна Пругић Милеуснић)

Стефан Крстић- 3.место (

Весна Пругић Милеуснић)

Алекса Кончар 3.место (,

ментор, Вања Ивановић)

Никола Радић

-3.место ( Вања Ивановић)

Душан Грбић - НП

(Вања Ивановић)

На Окружном такмичењу

одржаном у

Сремским Карловцима

1. априла 2023.

Пласирани ученици,

постигли су следећи резултат:

Никола Радић – 2.место са

18 бодова и пласман на Републички

ниво такмичења

(ментор, Вања Ивановић)

Маша Аврамов – 2.место са

18 бодова и пласман на Републички

ниво такмичења

(Ментор, Весна Пругић Милеуснић)

Стефан Крстић – 2. Место

са 17 бодова (ментор, Весна

Пругић Милеуснић)

Алекса Кончар – 11 бодова

(ментор, Вања Ивановић)

С обзиром на број часова

српског језика у гимназији и

Мултимедија

На 12. републичком (државном)

такмичењу из Мултимедија

одржаном у Београду

2.4.2023. екипа наше школе у

саставу: Милица Милошчин,

Емилија Мендебаба, Малена

Миливојевић, Димитрије

Мрђанин, Душан Хода, Душан

Поповицки, Атанасије

Проле, Тодор Самарџић, Ристић

Вукашин и Александар

Змијанац освојила је 2. место

у категорији филма.

Ментори - професори: Мирјана

Иванов и Игор Иванов

Основе

електротехнике

29.04. је у нашој школи

одржано 27. регионално

такмичење ученика електротехничких

школа. Деведесет

ученика из петнаест

војвођанских школа такмичило

се у знању из Основа електротехнике

1, Основа електротехнике

2, Електронике

и Енергетске електронике.

Ученици наше школе пости-

Позитрон

гли су изузетне резултате, а осморо њих је

обезбедило сигуран пласман на републичко

такмичење. Честитамо свим ученицима и

менторима на учествовању и представљању

школе у најлепшем светлу!

Енглески језик

Школско такмичење из енглеског језика

одржано је 14. фебруара 2023. Учествовало

36 ученика четвртог разреда. Такмичари су

тестирали своје језичке вештине из области

лексике, граматике, морфологије и синтаксе.

Прва три места и пласман на окружно

такмичење су освојили ученици Марчок

Леона (Т47), Павловић Марко (П41), Бекеши

Хектор (ТМ4), Миливојевић Малена (Т43) и

Аврамовић Лука (ИТ42). Њихови наставници-ментори

су Маринков Снежана, Тешовић

Драгана, Елесин Љубица и Ракић Сава.

Окружно такмичење, које се традиционално

одржава у Карловачкој гимназији, окупило

је око 60 матураната из близу 20 средњих

школа са територије јужнобачког округа.

Сви наши ученици остварили су изузетан

резултат поделивши прва и друга места на

Такмичења

ранг листи. Тиме су се сви наши такмичари

пласирали на републичко такмичење.

Републичко такмичење одржано је у недељу,

26.03, на Филолошком факултету у Београду.

Од петоро наших такмичара, због пропозиција

у вези са бројем учесника на републичком

такмичењу, за Београд је пошло четворо

ученика, заједно са наставницима Елесин

Љубицом и Ракић Савом. На такмичењу је

учествовало 248 ученика из целе Србије, а

писмени део теста састојао се од разумевања

текста, разумевања говора и језичких

вештина. Наши такмичари били су успешни

у разумевању текста и слушању док им је

на језичким вештинама недостајало мало

бодова да би се пласирали на завршницу

републичког такмичења.

И поред тога, резултати и жеља коју су ученици

показали на републичком такмичењу у

изузетно јакој конкуренцији заслужују сваку

похвалу и желимо им много успеха у будућим

сличним изазовима.

47

Шаховски турнир

«Повуци прави потез»

Појединачно првенство на Првом шаховском

турниру у ЕТШ «М. Пупин», учествовало је

32 ученика од 1. до 4.године. Tурнир је био

организован по швајцарском систему од 5

кола.

Победник је Милан Гагић, ученик 3. године

са 5 победа. Ученици са 4 победе су:

Бакурски Душан, Радованов Немања, Цапар

Немања, Иванковић Марко, Kисић Марко и

Спасоли Џафер. Ученици са 3 победе који

су се квалификовали за Екипно првенство

новосадских средњих школа: Сакан Димитрије,

Смедеревац Милош, Гаврић Матеј,

Исаков Метју, Пејић Огњен, Поповић Давид,

Србован Урош и Томић Лука.

Директор школе, Ермидин Елезовић, у име

школе, обезбедио је неопходне услове за

игру као и донаторе који су учествовали у

награђивању ученика (Орловић Иса, Орловић

Луси и Француски Бранислав). Судија је

био Атила Рафа, вишегодишњи општински

шаховски судија. Организатор је била проф.

Весна Пругић Милеуснић.

Позитрон

Прва екипа освојила је 7.место!

Организатор и судија на турниру «Екипно

првенство новосадских средњих школа» је

био Дарко Укропина.

Ученици су показали велику озбиљност и

професионалан приступ игри која развија

њихове мисаоне процесе, учи их дисциплини

и фер плеју. Честитамо им!

Иако је било 1.априла, није првоаприлска

шала!

48

Шаховски савез Новог Сада у сарадњи са

Гимназијом «Исидора Секулић» организовао

је Екипно првенство новосадских средњих

школа 1.априла.

Наши ученици су одмерили снаге са 19 екипа

осталих средњошколаца.

Наше екипе чинили су:

1. екипа: Гагић Милан (капитен), Бакурски

Душан, Радованов Немања и Цапар Немања

Резерва: Сакан Димитрије

2. eкипа: Иванковић Марко (капитен), Кисић

Марко, , Томић Лука и Поповић Давид

Резерва: Исаков Метју

Друга екипа освојила је 3.место!

Позитрон

Учешће наших талентованих ученика

у пројекту Покрајинског секретаријата

за образовање, прописе,

управу и националне мањине

У периоду од 27.03.2023. до 1.04.2023. наши

ученици су учествовали у пројекту који је

био намењен талентованим, успешним ученицима

средњих школа и имао је за циљ подстицање

развоја различитих способности и

компетенције. Током трајања пројекта, група

од десет ученика другог и трећег разреда

су заједно са психологом школе боравили

у Центру за привредно-технолошки развој

на Андревљу. Нашој групи су се прикључили

и групе ученика из СШ «Пинки», Средње

пољопривредне школе у Футогу и ученици

Карловачке Гимназије.

ПРОЈЕКТИ

Програм пројекта је био фокусиран на развој

самопоуздања и самосвести кроз различите

теме – јавни наступ, откривање и

представљање својих талената, симулација

интервјуа за посао, израда химне Андревљу…

Програм је такође обухватао бројне активности

попут: посете и наступ глумца Миодрага

Петровића, предавање професора

са Филозофског факултета на тему развоја

филозофске мисли кроз епохе, предавање и

наступ оперске певачице Сенке Недељковић,

посета знаменитостима Сремских Карловаца,

посета Филозофском факултету у Новом

Саду…

Наши ученици као и ученици поменутих школа

су током боравка на Андревљу показали

ентузијазам, креативност, посвећеност и висок

степен одговорности и зрелости. Посебно

су се истицали у жељи да остваре

позитиван, другарски и сараднички однос

са свим ученицима који су учествовали у

пројекту током нашег боравка. Са радошћу

и ентузијазмом су наши ученици радили на

остваривању финалног продукта овог програма

– изради документарног филма о свом

боравку на Андревљу.

Сви ученици су се лепо осећали током свог

боравка на Андревљу, упознали нове пријатеље

и са радошћу очекују нове пројекте у

којим би опет били у прилици да се на овакав

начин друже.

Похвалу и захвалност заслужују сви наши

ученици који су учестовали у пројекту:

Михајло Обрадовић (ИТ21), Вељко Крстић

(ИТ21), Урош Бундало (ИТ21), Михаило Милун

(Р22), Снежана Костић (Т37), Анабела Ујчић

(Т37), Емилија Стокућа (Т22), Лука Завиша

(Т22), Матеја Дудаш (М31), Матеја Митовић

(М31)

Данијела Нећак, психолог

49

Пројекти

Филмови – одрживи развој

Позитрон

Загађење животне средине - БУКА

Поводом обележавања Дана заштите од

штетног утицаја буке (20. април)

У данашњем савременом друштву бука (сваки

нежељени или штетан звук) представља

једну од најшетнијих физичких појава у животној

средини.

Да ли сте знали?

У жељи да код наших ученика подигнемо

свест о очувању животне средине , али и

да им омогућимо да на први начин покажу

своју креативност и знање , направили смо

неколико краћих филмова са темама везаним

за одрживи развој.

Филмови су настали као плод сарадње ученика

и наставника и пронашли су своје место

и у оквиру пројекта «За чистије и зеленије

школе» који организује шест Покрајинских

секретаријата заједно са Покретом горана

Војводине, «Војводина шумама» и Градском

управом за заштиту животне средине.

Постављени линкови воде до филмова!

https://youtu.be/rtvK-pV8jgI

https://youtu.be/nepeGj0fsfA

https://youtu.be/KZSeGoAmCeY

Погледајте филмове и пробајте да прихватите

неке од понуђених савета, јер је то један од

начина да сачувамо природу.

Проф. Јасна Скомрак

Проф. Марија Пекез

Бука доводи и до поремећаја у понашању

због отежане комуникације, повећава агресију

и узрокује нежељене промене понашања

што може довести до друштвене изолације!

Бука посебно омета интелектуални рад!

Ниво буке се мери у јединицама које изражавају

степен звучног притиска - децибел. Ниво

буке од 20-30 децибела (dB) је практички

безопасан за људе, ово је природна позадинска

бука. Што се тиче гласних звукова

дозвољена граница је око 80 децибела. Звук

од 130 децибела већ изазива у особи осећај

бола, а 150 му постаје неподношљиво.

50

Позитрон

БУКА У ШКОЛИ

Пројекти

Код деце се примећују поремећаји концентрације

и памћења!

Бука у школском окружењу (у самој школи и

њеној непосредној околини) утиче на учење,

сарадњу и здравље ученика и наставника!

У бучном окружењу ученици и наставници

говоре све гласније (Ломбардов ефекат) што

може изазвати оштећење гласних жица! У

школама и болницама, Ломбардов ефекат

има озбиљније последице!

Половина наставника у недавној студији

(Данска) је претрпело трајно оштећење гласа

због потребе да вичу како би их чули у

бучним учионицама. Истраживање показује

да и ученици трпе последице те исте буке.

Када обављају задатак са буком у позадини,

25 процената деце у основној школи демонстрирало

је пад учинка памћења.

Ниво буке у учионицама не сме прелазити

40dB.

За прерачунавање (конверзију) mW у dB

можете користити једну од Интернет апликација

(линк: https://www.calculatorology.

com/mw-to-dbm-conversion/)

Истраживање спроведено међу ученицима

и наставницима о утицају буке на здравље

Постављена питања:

1. Да ли вам смета бука? Како бука утиче на

Вас?

2. Да ли бука утиче на здравље деце и одраслих?

3. Где мислите да је повећано загађење буком

у простору школе?

Испитивање је извршено путем ментиметра.

Од укупно 540 ученика, половина њих је

упозната са штетним утицајем који бука има

на људски организам, али добар део ученика

не занима штетан утицај буке и није им битно

ни да се образују по том питању.

Ученици препознају и региструју буку у ходницима,

дворишту и сали за физичко васпитање.

Нешто мањи број њих сматра да је

бука и у учионицама и радионицама.

Поражавајућа чињеница, која никако не иде

у прилог ученицима, јесте да великом броју

њих та бука која се производи у школи и коју

и сами производе не смета (од 547 ученика,

чак њих 261 се изјаснило да им бука не

смета).

51

Управо та бука на коју је већина нас навикла

(читај: била приморана да се навикне), је

нешто што ни музика, која се пушта на одморима

између часова, не може да утиша.

Можда је проблем у одабиру музике? Ипак...

Едуковани смо и знамо, али не осећамо штетан

утицај буке на наш организам. И док се

тако навикавамо на грају по ходницима у којој

не чујемо ни сопствене мисли не запитамо ли

се бар тада колико нам бука ипак смета!!¬

Можда је бука у моди !!!?

ПОСЕТЕ - ПУТОВАЊА -

СУСРЕТИ

Позитрон

Аутори текста:

Јасна Скомрак и Марија Пекез

Посета наших ученика

ТЕ-ТО «Нови Сад»

Посета ТЕ-ТО «Нови Сад» ученика Е-45 електротехничара

енергетике, одељенског старешине

Катарине Кецојевић је остварена у

склопу наставе у блоку из предмета Електроенергетска

постројења и Електроенергетски

водови. Ученике и наставнике Звонка

Гашпаровића и Јована Бујака, примио је

инжењер Велибор Лазаревић са својим сарадницима.

Ученици су имали прилику да

виде и упознају се са радом електране: ТЕ-ТО

„Нови Сад“ која је највећа од три електране

Огранка „Панонске ТЕ-ТО“ и чине је блок А1

и блок А2. Ученицима је на макети објашњен

начин функционисања појединих делова

електране. . Тако су се упознали са основним

елементима једног блока: синхрони турбогенератор,

котловско постројење, турбинско

постројење, блок – трансформатор, транс-

52

форматор радног напајања, тиристорска

побуда и напојне пумпе. Такође, упознати

су типовима енергије које електране производе

, капацитетом годишње производње

електричне енергије, степеном корисности

као и значајем рада ТЕ-ТО «Нови Сад».

Интересовало нас је како је електрана повезана

са електроенергетским системом

- преко три далековода од 110 kV. Један далековод

води до ТС Нови Сад IV 110/35 kV, други

далековод води до ТС Нови Сад IX 110/20

kV и трећи далековод води до ТС Нови Сад

III 400/220/110 kV на Римским шанчевима..

Разгледали смо инсталације и постројења у

електрани. (А) Котловско постројење чине

два котла по 420 t/h, 560°C, 13,77 МPa и један

котао од 500 t/h, 560°C, 13,77 МPa. У котлу

долази до сагоревања погонског горива и

ослобађа се велика количина топлотне енергије,

која се преноси на екранске цеви, кроз

које циркулише хемијски пречишћена вода и

којима је обложена унутрашњост котла. Као

погонско гориво користи мазут и природни

Позитрон

гас. (Б) Турбинско постројење чине две парне

турбине које је испоручио УТМЗ из Русије:

(1.) Ознака турбине: PT 135/165-15-4, номинална

електрична снага 140 МW, максимална

електрична снага 165 МW, топлотна снага за

грејање 151 МWt, технолошка пара 320 t/h,

(2.) Ознака турбине:Т 110/120-130-4, номинална

електрична снага 110 МW, максимална

електрична снага 120 МW, топлотна снага за

грејање 204 МWt.

(В) Генераторско постројење чине два синхрона

турбогенератора које је испоручио

Кончар из Хрватске. Оба генератора су називног

напона: 15,75 kV и хладе се водоником.

(1.) Генератор типа: S-2406-2, називне

снага генератора: 194 МVА, и фактора снаге

cosφ = 0,85 уз максимално технолошко одузимање

може да преда снагу P = 165 MW, а

уз максимално топлотно одузимање може

да преда снагу P =135 MW. (2.) Генератор

типа: S-2405-2 , називне снаге генератора:

150 МVА, и фактора снаге cosφ = 0,80 уз

максимално технолошко одузимање може

да преда снагу P = 120 MW, а уз максимално

топлотно одузимање може да преда снагу

P =110 MW.

(Г) У блоку са сваким генератором налази се

блок – трансформатор снаге 200 MVA и његов

је задатак да повиси генераторски напон

15,75 kV на 110 kV. Такође постоје у сваком

блоку по један тронамотајни трансформатор

радног и резервног напајања, снаге 25 MVA.

Обишли смо и хемијску припрему воде, која

је мала фабрика у кругу електране и има

задатак да хемијски пречисти воду за потребе

котловског и турбинског постројења

и на тај начин спречи таложење каменца

на зидове екранских цеви чиме се смањује

могућност настајања хаварије. У црпној станици

је смештен дизел агрегат који у случају

нестанка напајања треба да обезбеди безбедно

одспајање електране са мреже. Он

напаја само најважније потрошаче.

На крају ове посете пуне интересантних

техничких детаља, података и информација

имали смо прилику да упознамо рад командне

сале и начине и могућности управљања

постројењима у електрани.

Проф.

Звонко Гашпаровић и Јован Бујак

Сусрети «Младих дана»

и «Позитрона»

(читај: Младих дана Позитрона)

Сусрет новинарских секција Гимназије

Врбас и наше школе.

Посетили су нас: директорка гимназије, Татјана

Кажић, професор српског језика и

књижевности, Младен Ђуричић, професорка

српског језика и књижевности, Јелена Вујовић

и њихови ученици, чланови новинарске

секције и млади музичари.

Такође, гости сусрета, били су професорка

Невена Каменар, бивша ученица наше школе

и чланица новинарске секције, са својом

ученицом из Карловачке гимназије.

Испред наше школе дочекала их је помоћница

директора, Јелена Хорстман, проф. Сава

Ракић, проф. Душан Цвејић, проф. Милица

Секулић и ја, заједно са ученицима, члановима

новинарске секције. Након међусобног

поздрављања и упознавања, ученици су

представили своје часописе «Млади дани»

и «Позитрон». По завршетку презентација,

покренута је дискусија, питања, размена

искустава. Трећи део сусрета подразумевао

је радионицу на тему «Пупинове мисли».

Чланови секција били су подељени у мешовите

групе, а резултат радионице је мала

изложба радова у библиотеци школе. Сваку

тематску целину сусрета «пресецали» су

млади музичари из обе школе.

53

Позитрон

Након размене поклона, сви учесници разишли

су се задовољни, како због нових

познанстава и «фоловера», тако и због нових

сазнања и нових идеја.

Дворац Еђшег -

изложба «Исидора Секулић»

На изложби

«Мирослављево јеванђеље»

54

Позитрон

КАД ПАТИКЕ ПРОГЛЕДАЈУ...

Путовање у Велику Британију

Путовање у Енглеску је било потпуно ново и незаборавно искуство. Као земља са

богатом историјом и културним наслеђем, Велика Британија нуди понешто за свакога,

од задивљујућих призора природе до очуваних викторијанских грађевина и насеља. Ово

путовање сам дуго ишчекивао и по повратку, спреман сам да вам пренесем своје утиске

о овој прелепој земљи.

Кренућемо од Оксфорда, града у ком сам

провео скоро цео свој боравак у Британији.

Као што знате, Оксфорд је град чувен по свом

Универзитету, који је један од најстаријих у

свету, настао 1096. године. Данас броји 39

колеџа, од којих сам посетио само неколико,

као што су Вулфсон, Сент Џонс, Мертон

колеџ, а видео сам и чувену Бодлеанску

библиотеку. Занимљиво је да су одређене

сцене за филм Хари Потер снимане управо

у овој библиотеци, али и на више локација

широм Универзитета.

Поред колеџа, који су главна атракција и симбол

овог града, посетио сам неколико музеја

и галерија. Један од најпопуларнијих је Природњачки

музеј, смештен недалеко од Универзитетског

парка. Ентеријер самог музеја

је надмашио моја очекивања, с обзиром на

то да се у њему могу бројни фосили и остаци

најстаријих животиња и биљака на планети.

Већ по уласку дочекају вас скелети правих

диносауруса, који изгледају импресивно и

застрашујуће, поготово Ти-Рекс.

У близини се налази и Ешмолијен музеј, који је уједно

и први универзитетски музеј на свету, основан 1683.

године. Садржи огромну колекцију експоната из доба

Египта, Старе Грчке и Рима, средњег века итд. Поред

тога, овај музеј располаже великим бројем дела најчувенијих

светских сликара, попут Микеланђела, Да

Винчија, Рафаела, Пабла Пикаса и многих других. Оно

што је посету овог музеја учинило још занимљивијим је

то што сам имао прилику да сретнем Бориса Џонсона,

бившег премијера Британске владе, који је неометано

шетао по музеју и разгледао експонате.

55

Позитрон

Оксфорд је један од најзеленијих градова

који сам видео у животу, препун

дрвећа и паркова. Универзитетски парк је

место где свакодневно велики број људи

шета, бави се спортом, трчи, а неретко

студенти седе или леже на трави припремајући

своје испите. Током викенда,

највећи број људи одлази на Порт Медоу

(Port Meadow), огроман пашњак поред

Оксфорда, где проводе више сати шетајући,

што је иначе једна од омиљених

активности у којима Енглези уживају. Ово

место кроз које протиче река Темза је

изузетно популарно међу фотографима

и посматрачима птица.

Посета Лондону је нешто што сам одувек желео и могу рећи да је испунила сва моја

очекивања. Биг Бен је био на првом месту моје листе жеља, а како је његова рестаурација

најзад завршена, имао сам прилику да га видим у његовом пуном сјају. Ова чувена

сат-кула настала је давне 1843. године под називом Елизабетина кула (Elizabeth Tower),

а данашњи назив «Биг Бен» настао је по највећем звону унутар грађевине, које тежи око

15 тона. Елизабетина кула је висока 96 метара и унутар ње се налази 399 степеника који

воде до самог врха торња.

Осим Биг Бена, место које нисам

смео да пропустим је Бакингемска

палата, која је већ

дуже од 300 година резиденција

свих британских монарха.

Посетио сам и Вестминстерску

опатију (цркву у којој се

од 1066. године крунишу сви

енглески краљеви), Трафалгар

сквер на ком се налази Национална

галерија, Лондон Ај

(London Eye), Британски музеј

и чувени Хајд парк, који је један

од највећих паркова на свету.

Шетња кроз уметничку четврт

Сохо је била веома интересантна,

због живописних боја

и уметничких галерија, а куће

у Нотинг Хилу одузимају дах

својим изгледом и очуваношћу.

56

Позитрон

С обзиром на то да у Лондону живи скоро 9 милиона становника, овај град је дом људи

свих вера и нација а мени преостаје још пуно тога да видим, па се надам скором повратку

и новим авантурама. Позивам и вас да кренете у авантуру, обиђете оваква места која ће

вам остати у незаборавном сећању. Па ако сам могао ја, можете и ви.

Аутор путописног чланка:

Филип Љубојевић

Пупин у Новом Саду

57

НАШИ МАТУРАНТИ

Позитрон

58

Позитрон

Наши матуранти

59

ПРЕПОРУЧУЈЕМО

Позитрон

СМЕШНА СТРАНА ШКОЛЕ

***

Причају два штребера:

»Нема ми родитеља код куће овај викенд!»

»Боже, па које си ти среће! Можеш учити

наглас!»

***

Улази професорица у разред

и пита:

«Ко мисли да је глуп нека устане.»

Након 5 минута устаје Перица.

Професорица:

«Перице, ти мислиш да си

глуп?»

Перица:

«Ма не, него ми је жао да сами

ту стојите.»

***

«Перице, волиш ли да идеш у школу?»

«Лепо је ићи у школу, лепо је и враћати се из

ње, само ми се не свиђа оно између!»

***

Учитељ пита Ивицу: «Објасни ми Ивице рад

мотора.»

Ивица: «Смем ли својим речима?»

Учитељ: «Наравно.»

Ивица: «Брммммммммм, Брммммм…»

***

Учитељ: «Колико је 6 пута 7?»

Перица: «41.»

Учитељ: «Јесте кад ти додам

ову јединицу у дневник.»

***

Седе три плеоназма на грани.

Један сиђе доле, други исто

такође, а трећи чак шта више.

***

Како се ученици извињавају професорима?

«Извините професоре, али ја сам у праву.»

60

Позитрон

3. маја 2023., док смо послове око другог броја часописа

приводили крају, у Београду, у Основној школи «Владислав

Рибникар» на Врачару, десио се стравичан злочин који је

однео животе осам ученика и радника обезбеђења те школе.

Нација је занемела, проглашена је тродневна жалост, заставе

су спуштене на пола копља. Србија је погнула главу одајући

почаст невиним жртвама овог несхватљивог чина. И док

гледамо у тло испод нас и док целом земљом и даље одјекују

пуцњи и сирене, покушавамо да брзоплето рационализујемо

ситуацију и артикулишемо осећања. Надајмо се да нам неће

измаћи прилика да главе усправимо и да се без осуда

погледамо у очи са само једном жељом: да се не понови.

Поводом овог догађаја, у петак, 5.5.2023. наша школа је

обуставила наставу. Одржана је посебна седница

Наставничког већа након које су се наставници и ученици

прошетали до центра града где су паљењем

свећа одали почаст страдалима.

61

Позитрон

РАДИОНИЦЕ СА

МИКРОКОНТРОЛЕРИМА

Ученици секције за микроконтролере

и секције за енергетску електронику

били су у посети НТ парку у лабораторијама

ФТН за микропроцесорску

електронику и лабораторији за

управљање електричним моторима.

Организована је радионица за рад са

микроконтролерима.

Атмосфера је била одлична, ученици

су се изузетно добро показали.Предавања

са пратецим презентацијама

и практицним делом рада у сва цетири

дела су били изузетно квалитетно

припремљени и изведени. Професори

са ФТН су били пријатно изнанеђени

нивоом знања и огромним залагањем

наших ученика током реализације ове

радионице. Ученици су у најбољем

светлу представили нашу школу у

пратњи проф. Новице Гутовића и проф.

Саше Скоко.

62

Позитрон

ИЗЛОЖБЕ

Професорка ликовне културе,

Милица Секулић, приредила

је ретроспективну

изложбу посвећену обележавању

Дана ЕТШ ”Михајло

Пупин” у оквиру које су представљени

ученички радови

рађени у различитим медијима

- ручно и дигитално

рађени колажи настали на часовима

ликовне културе као

и типографски плакати који

су настали на часовима визуелних

комуникација и две

мини самосталне изложбе

на тему аниме естетике (јапанске

анимације настале од

јапанских стрипова - манги).

Део изложбе представљају

литерарни радови настали

на часовима српског језика

проф. Весне Пругић Милеуснић,

на тему ”Печат на челу

моје генерације”

Проф. грађанског васпитања,

Јелена Вукмировић

и проф.српског

језика и књижевности,

Борислава Цвејановић,

разговарале су са ученицима

на тему трагичних

догађаја и њихове

најснажније поруке

представили колективу

и ђацима.

63

ПРИЈАТЕЉИ ШКОЛЕ

Родитељи ученика

Pozitron broj 2 - Časopis učenika i profesora ETŠ

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Pozitron broj 2 - Časopis učenika i profesora ETŠ

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?