Godište 35 supplement 2 - Institut za reumatologiju

Rezultati: Pregledom ramena RA pacijenata nađena je sledeća distribucija lokalne patologije koja je bila sfera interesovanja
ove studije: subakromijalni burzitis: 7 ramena (24,14%); tendinitis supraspinatusa: 8 (27,59%); parcijalna ruptura rotatorne
manžetne: 4 (13,79%); totalna ruptura rotatorne manžetne: 4 (13,79%); tenosinovitis duge glave bicepsa: 11(37,93%); sinovitis
sa izlivom glenohumeralnog zgloba: 5 (17,24%).
Kod bolnih ramena pacijenata kontrolne grupe našli smo sledeći patoanatomski supstrat:: subakromijalni burzitis: 5 (25%);
tendinitis supraspinatusa: 6 (30%); parcijalna ruptura rotatorne manžetne: 2 (10%); totalna ruptura rotatorne manžetne: 1 (5%);
tenosinovitis duge glave bicepsa: 6 (30%); sinovitis sa izlivom glenohumeralnog zgloba: 0 (0%). Statitičkom analizom našli
smo značajno veću učestalost sinovitisa glenohumeralnog zgloba, parcijalne I kompletne rupture rotatorne manžetne kao I
tenosinovitisa tetive bicepsa koji je i najčešći patoanatomski nalaz kako u grupi RA pacijenata tako i u kontrolnoj grupi. Nije
bilo statističkih razlika u učestalosti burzitisa I tendinitisa supraspinatusa.
Zaključak: SBR u pacijenata sa RA u odnosu na brojna druga stanja koja dovode do njega, a nisu vezana za inflamatorni
reumatizam, pokazuje veću učestalost težih patoanaomskih promena (sinovitis glenohumeralnog zgloba i lezije rotatorne
manžetne), što ima za posledicu izraženiju simptomatologiju I lošiju funkcionalnu prognozu. Učestalost I težina SBR drugih
uzroka nije mala I zanemarljiva I česta je u svakodnevnoj praksi reumatologa. Mišljenja smo da navedenaopažanja mogu imati
uticaj na terapijski pristup pacijentima sa SBR.
P 26.
UTICAJ BOLESTI NA PSIHOLOŠKI STATUS OSOBA NEPOSREDNO UKLJUČENIH U NEGU PACIJENATA SA
REUMATOIDNIM ARTRITISOM
Vlado Skakić, Olivera Skakić
Institut za prevenciju, lečenje I rehabilitaciju reumatskih i kardiovaskularnih bolesti “Niška Banja”(1)
Klinika za zaštitu mentalnog zdravlja, KC “Niš”(2)
Uvod: Hronična bolest poput reumatoidnog artritisa (RA) dovodi do značajnog psihološkog, ekonomskog i socijalnog
poremećaja pacijenta, ali i njegove porodice. Iako je cela porodica pogođena bolešću člana, neposredni negovatelj ima najveći
angažman pa je i najpodložniji negativnim uticajima.
Cilj rada: Procena uticaja trajanja i težine RA na psihološki status neposrednih negovatelja.
Materijal i metode:Pacijentima sa RA uzimani su osnovni socioekonomski podaci i obrazovni nivo, trajanje RA, određivan je
modifikovani HAQ-MHAQ (10 aktivnosti svakodnevnog života kojima smo podelili RA pacijente u 4 kategorije bez, sa
blagim, umerenim i teškim funkcionalnim oštećenjem), 42 zgloba evaluirana su u smislu osetljivosti i otoka (TJC-tender joint
count, SJC-swollen joint count). Bol je meren na vizualnoj analognoj skali (VAS). U studiju smo uljučili 30 RA pacijenata (28
žena – 93%; prosečne starosti 53,1 god; prosečnog trajanja bolesti 6,3 god.) i 30 osoba, neposrednih negovatelja (18
muškaraca- 60%; uzrasta 49,38 god.) i isti broj zdravih kontrola, osobe u porodicama bez bilo kakvog hroničnog obolenja ( 18
muškaraca-60%; uzrasta 46,15 god). Obe grupe dale su svoje socioekonomske podatke i obrazovni nivo te ispunili Symptom
Check List-90-R (SCL-90-R).
Rezultati: Nizak edukacioni i socioekonomski status zapaženi su u najvećem broju pacijenata i negovatelja. Najveći broj
negovatelja bili su muškarci (60%), oženjeni (76.6%), supružnici (92.2 %) a njihova prosečna životna dob bila je 49,38 godina.
Među pacijentima pet njih imalo je tešku MHAQ onesposobljenost, 16 umerenu, 8 blagu a samo jedan je bio sa MHAQ=0.
Prosečni skorovi MHAQ i vizualne analogne skale bola bili su 1.4± 0.78 and 5.15±2.01. Prosečni skor SJC iTJC bio je 7.57 i
20.43 . Ovi podaci ukazuju na težak RA u našoj grupi pacijenata.
Psihološki smptomi mereni SCL-90-R bili su prisutni u 84% negovatelja. Među njima, osnovne dimenzije simptoma SCL-90-
R bile su na nižoj pozitivnoj granici , a samo su 3 dimenzije (anksioznost, somatizacija i depresija) bile statistički signifikantno
veće u poređenju sa kontrolnom grupom zdravih.
U našoj studiji nismo pronašli statistički značajnu korelaciju između ovih SCL-90-R subskala i parametara težine bolesti :
MHAQ (p=0,804), bol (p=0,808), SJC i TJC (p=0,652, p=0,169) .Međutim, statistički značajna korelacija nađena je između
trajanja bolesti i somatizacije (p=0,046 ), depresije (p=0,048), i anksioznosti (p=0,05).
Zaključak: Naša studija pokazuje da prolongirano negovanje ima izraženije negativne psihološke efekte na negovatelje
pacijenata sa RA nego što to čini težina njihove bolesti.