You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
6<br />
ština Srbije je usvojila lex specialis,<br />
svojevrsnu pravnu travestiju,<br />
kojom se za konačne priznaju rezultati<br />
drugog kruga izbora od 17.<br />
novembra 1996. godine. Time je<br />
Ko tebe pendrekom, ti njega cvetom<br />
posle 88 dana okončan građanski<br />
protest. Studenti su nastavili sa<br />
protestom sve dok nije ispunjen<br />
i drugi njihov uslov, što se ubrzo<br />
desilo. Više od tri meseca je trajao<br />
bunt srpskih studenata i okončan<br />
je potpunom pobedom.<br />
EpilOG<br />
Kada se danas čovek osvrne i<br />
objektivno pogleda na protest od<br />
pre deset godina, može slobodno<br />
reći da je on bio jedna od retkih<br />
svetlih tačaka u istoriji srpskog naroda<br />
90-tih godina XX veka. Iako<br />
tekovine protesta nisu bile trajne<br />
zbog kratkovidosti i gluposti opozicionih<br />
prvaka, iako je najstrašnije<br />
kušnje Srbija prošla tek 1999. godine,<br />
građanski i studentski protest<br />
bili su znak da normalna Srbija još<br />
nije umrla i da se nije predala, što<br />
će se u septembru i oktobru 2000.<br />
godine i pokazati. Trud i muke kroz<br />
koje su pre deset godina prošle<br />
naše starije kolege zaveštanje su<br />
za budućnost. Studenti su cvet<br />
jednog naroda i njegova buduća<br />
elita i istorija je pokazala da su<br />
oni skoro uvek u pravu. Događaji<br />
koji su Evropi i svetu, a možda još<br />
bitnije, i nama samima pokazali da<br />
nije sve gotovo i da je Srbiji mesto<br />
među civilizovanim narodima<br />
i državama zaslužuju više pažnje<br />
od usputnog pomena u dnevnoj<br />
štampi, i to upravo sada kada oni<br />
koji su uništili svoj narod ponovo<br />
dižu glavu i pozivaju na oružje.<br />
Dejan ZEC<br />
kreiranje ekonomije znanja u srbiji<br />
Srbija u<br />
globalnoj trci za<br />
obrazovanima i<br />
talentovanima<br />
Sve je više dokaza da se granska struktura privrede<br />
i struktura poslova po zanimanju u razvijenim<br />
zemljama menja prema profi lu koji podrazumeva<br />
privreda i društvo zasnovano na znanju. Siromašnoj<br />
i maloj zemlji kao što je Srbija, znanje bi trebalo da<br />
bude ‘’kec iz rukava’’ koji bi mogao da posluži kao<br />
adut od koga zavisi razvoj, standard i budućnost<br />
njenih građana. Znanje u 21. veku je dobilo posebnu<br />
cenu i neke zemlje se prosto utrkuju koja će više da<br />
odreši kesu za unapređenje obrazovnog sistema.<br />
ekonomija znanja<br />
Ako bi trebalo podsetiti, razvoj<br />
moderne ekonomije zasnovane<br />
na znanju odražava tektonsko<br />
pomeranje ekonomije od one zasnovane<br />
na zemlji, radu i kapitalu<br />
ka onoj u kojoj su glavne komponente<br />
proizvodnje informacije i<br />
znanje. Sve više proizvoda nema<br />
nikakvu težinu. Sve je veći udeo<br />
u BDP-u onih proizvoda koji imaju<br />
malu ili nikakvu fi zičku manifestaciju.<br />
Jedinična cena u dolarima<br />
po funti za Pentium procesore je<br />
42.893$, Vijagru 11.766$, Mercedes<br />
benc E-klase 19$ i vruće<br />
valjani čelik 0.2$, po najnovijim<br />
podacima časopisa Fortune. Očigledno,<br />
vrednost Pentium procesora<br />
ili Vijagre nije u fi zičkoj težini.<br />
Potrošači ne plaćaju materijalnu<br />
supstancu. Realna vrednost leži<br />
u znanju i veštinama ljudi koji<br />
stvaraju proizvod i u marketinškoj<br />
moći kompanija da prodaju isti. To<br />
su sve nematerijalne, neopipljive<br />
stvari koje zadobijaju dominaciju<br />
u društvu koje časopis Fortune<br />
naziva ‘’društvom sa bestežinskim<br />
blagostanjem’’.<br />
Ovo su delovi teksta izdvojeni iz veoma<br />
interesantnog i opširnijeg članka prof.<br />
dr. Ljubinke Joksimović, pod naslovom<br />
“Srbija u globalnoj trci za obrazovanima<br />
i talentovanima”, <strong>Ekonomski</strong> vidici,<br />
novemabar 2006. Beograd.<br />
Objavljujemo ih po odobrenju profesorke.<br />
ekonomski<br />
eFekti razvoja<br />
OBRAzOVAnJA<br />
Iz sve brojnijih analiza koje publikuju<br />
razne međunarodne i nacionalne<br />
organizacije potvrđuje se da<br />
zemlje koje značajno i promišljeno<br />
investiraju u obrazovanje i kvalifi -<br />
kacije ostvaruju najveće ekonomske<br />
i društvene koristi od takvog<br />
izbora. Za svaki evro investiran u<br />
sticanje visoke kvalifi kacije, poreske<br />
platiše dobijaju više novca<br />
nazad kroz ekonomski rast. Ove<br />
investicije pružaju opipljive koristi<br />
za sve u društvu, a ne samo za<br />
pojedince koji imaju koristi od<br />
većih obrazovnih mogućnosti.<br />
U studijama o makroekonomskim<br />
prinosima od obrazovanja procenjuje<br />
se da povećanje prosečnog
Change language