Epidemijski proces može biti:

Infektivna nfektivna doza ili inokulum
Bolest Minimalan broj klica
Trbušni Trbu ni tifus 100 000
Salmonelozno trovanje hranom 100 – 1000
Bacilarna dizenterija ≤100 100
Kriptosporidijaza 1-2 2 ciste
Spektar bolesti je raspon njenog mogućeg mogu eg
ispoljavanja, od najblažih najbla ih do najtežih najte ih
oblika. Taj spektar se zove i gradijent
infekcije, infekcije,
a definiše defini e se kao odgovor
domaćina doma ina na infekciju, koji se kreće kre e od
inaparentne do fatalne bolesti (raspon ( raspon
kliničkih klini kih manifestacija bolesti). bolesti).
Na težinu te inu kliničkog klini kog ispoljavanja utiču uti u i:
- virulencija
- soj odnosno biotip uzročnika uzro nika (klasični (klasi ni tip v. kolere
izaziva teži te i klinički klini ki oblik kolere)
- uzrast obolelih
- prisustvo nekog drugog poremećaja poreme aja zdravlja (grip
teže te e podnose osobe sa neki hroničnim hroni nim obolenjem)
Prirodni (hronološki) (hronolo ki) tok zarazne bolesti:
- inkubacioni
- prodromalni
- inkrementni
- period acmis ili akme
- dekrementni
- period rekonvalescencije
Izloženost, Izlo enost, inficiranost i spektar bolesti
(odn. Gradijent infekcije) infekcije
Izloženost
enost
Infici-
Neizložen Neizlo en
Neinf
ranost
iciran
Spektar
bolesti
Izložen Izlo en
Inficiran
Inapa-
rentan Klini Klinički ki ispoljen (manifestan)
Blag Umeren Težak Te ak Fatalan
Za podrobnije razumevanje gradijenta
infekcije treba definisati infekciju.
Infekcija predstavlja prodiranje, održavanje i
razmnožavanje infektivnog agensa u organizmu čoveka ili
životinje. Ona nije što i infektivna bolest. Infekcija može biti
inaparentna i manifestna.
Inaparentna infekcija se odlikuje odsustvom subjektivnih
(simptomi) i objektivnih (znaci) manifestacija bolesti. To su
stanja poznata kao latentne, bezsimptomne, zbrisane,
skrivene, neprimetne, neme ili supkliničke infekcije.
Mada prividno zdrave takve osobe predstavljaju veliku
epidemiološku opasnost.