SLOVENA^KI UKLETI PESNICI

oj 201-202-203 / 2012
SLOVENA^KI
UKLETI PESNICI
MILO[ JANKOVI] IVAN LALOVI]
GORAN LABUDOVI] [ARLO SLOBODAN
BRANKOVI] RADOMIR PUTNIKOVI]
MILA VUKOV MIODRAG D. IGWATOVI]

K W I @ E V N I ^ A S O P I S
broj 201-202-203 2012
Prvi broj ~asopisa Savremenik iza{ao je januara 1955.
Seriju Savremenik plus objavquje Apostrof od novembra 1992.

POEZIJA//PROZA
Sre~ko Kosovel, Borut Kardeq, Ale{ Kermauner,
Vojko Gorjan, Jure Detela, Vladimir Memon, Marko Pav~ek,
Bo{tjan Seli{kar, Tatjana Soldo
SLOVENA^KI UKLETI PESNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Milo{ Jankovi}
PET PESAMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18
Ivan Lalovi}
SVETLA NEDEQA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21
Goran Labudovi} [arlo
OCAT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Slobodan Brankovi}
^ITAJ, GAVRANE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27
Radomir Putnikovi}
DRIPAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Mila Vukov
SUDBINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Miodrag D. Igwatovi}
U SRBIJI, @IVOT OBI^AN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Branislav Goldner
SLIKA KAO U OGLEDALU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Julija Marjanovi}
TVOJE I MOJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
An|elko Erdeqanin
RUKOPISE SLATI U ELEKTRONSKOJ FORMI . . . . . . . . 38
INTERVJU
Sa profesorom dr Vojom Marjanovi}em razgovara
Dragana Nedeqkovi}
POVRATAK U DETIWSTVO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
TUMA^EWA
Nata{a An|elkovi}
TU@NA PREDIGRA KOMEDIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Radovan [turanovi}
WEGO[EV “[]EPAN MALI„ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56

@arko \urovi}
STVARALAC U SVOME VREMENU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Miroslav Radovanovi}
OBLICI PRIVIDA KAO PRIBE@I[TE . . . . . . . . . . . . . . 65
KRITIKA
Dobrica Kampereli}
VREME NEOAVANGARDE JO[ TRAJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
@arko \urovi}
MONOGRAFIJA O VELIKOM PJESNIKU . . . . . . . . . . . . . . 71
Tomislav Milo{evi}
POETSKO TUMA^EWE VREMENA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74
Miroslav Todorovi}
LIRIKA SA TALO@NIKA (TRPEZNIKA) VIDELA
DU[E I RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Miroslav Radovanovi}
SIMBOLI OBLIKOVANI UMETNI^KOM
KREACIJOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
An|elko Erdeqanin
URNEBESNI KOVITLAC . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Miomir Petrovi}
POVODOM ROMANA “HISTERIJA„ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Radomir Putnik
ROMANSIRANA BIOGRAFIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86
Du{an Stojkovi}
RASNA EROTSKA POVEST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Milomir \ukanovi}
ZAGONETAWE PESME . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Miodrag D. Igwatovi}
“TRE]EPOZIVCI„ PO SRPSKOM MOPASANU . . . . . . . . 93
Milivoj An|elkovi}
MULTIMEDIJALNI VENAC PRI^A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96
Ranko Pavlovi}
DRUGA^IJI POGLED . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Danko Stoji}
BIZNIS ROMAN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
Milomir \ukanovi}
SVE ^ARI JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Danko Stoji}
ROMAN POETSKE FANTASTIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Danica Dikovi}-]urguz
VOLIM, DAKLE POSTOJIM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Jovanka Stoj~inovi} Nikoli}
SEMANTIKA KRU@NOG KRETAWA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105
Radomir Putnik
POZORI[NI VIZIONAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Milen Milivojevi}
[UM ODABRANIH RE^I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108
Milivoj An|elkovi}
NOVE MOGU]NOSTI ROMANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110
PLUS
PLUS BIBLIOTEKA “SAVREMENIKA„
Gojko [anti}
PAMETNIJI POPU[TA
Zna~ajan broj pretplatnika na{eg ~asopisa tokom ove
godine nije izmirio pretplatu. To nije u~inio ni Grad Beograd
(ravno 34 pretplate za sistem gradskih biblioteka). Bila
je to najefikasnija “~estitka„ koju smo primili povodom
izlaska dvestotog broja, tako da se ovaj koji je pred vama pojavquje
uz krajwi napor izdava~a.
Toliko o brizi za kulturu i pisanu re~. Od odziva preplatnika
i, naravno, Ministarstva kulture zavisi da li }e
ovaj ~asopis u narednoj godini postojati.
@ivi bili, pa videli!
Ur.
Na korici: Gavran, fotografija; Gregor ([}e}in, Poqska)

POEZIJA//PROZA
SLOVENA^KI
UKLETI PESNICI
Sre~ko Kosovel, Borut Kardeq, Ale{ Kermauner,
Vojko Gorjan, Jure Detela, Vladimir Memon,
Marko Pav~ek, Bo{tjan Seli{kar, Tatjana Soldo
SRE^KO KOSOVEL (1904–1926)
Uz Franca Pre{erna i Edvarda Kocbeka, najboqi, svakako –
najavangardniji, slovena~ki pesnik. Tokom kratkog `ivota “projurio„
kroz mnoge kwi`evne pravce, ostvariv{i gotovo nezamislivu
simbiozu svega {to je bilo avangardno u poeziji po~etkom dvadesetog
veka. Za `ivota nije {tampao nijednu zbirku. Posthumno objavqene
pesni~ke kwige Zlatni ~un i Integrali. Sabrana dela
{tampana 1977. godine. Umro od meningitisa. Slovena~ki Rembo.
RIME
Rime su izgubile svoju vrednost.
Rime nisu ubedqive.
Da li si ~uo trewe to~kova?
Pesma budi bolesti trewe.
Gde }e{ s frazama, govorni~e dragi!
Smestite fraze u muzeje.
Va{e re~i moraju imati trewe
ne bi li zahvatile qudska srca.
Sve je izgubilo svoju vrednost.
Belo more prole}ne no}i
razliva se po poqima, vrtovima.
Slutwa budu}nosti mimo nas gre.
KONS: ABC
Ostani hladno, srce!
Cinik.
Transformator.
Orijent ekspres za Pariz na vijaduktu.
5

6
Lanci na rukama.
Automobili teku.
Ja ne mogu.
Moja misao-struja
je u Parizu.
Miris lekova
s klinike.
Fuj –
Pquj, prezri.
Fuj, fuj,
fuj!
KONS. 5
Gnoj je zlato
i zlato je gnoj.
Oboje = 0
0 = ∞
∞ = 0
AB <
1, 2, 3.
Ko du{e nema,
ne treba mu zlato,
ko ima du{u,
ne treba mu gnoj.
I, A.
MOJA CRNA MASTIONICA
[eta se moja crna mastionica.
U fraku.
Kao magla.
^itavo selo pokriveno, gluho.
Na senu le`i melanholi~ni ma~ak.
Cvili uz svoju zlatnu violinu.
Da, da, da.
A A A
A A A
INTEGRALI
Kru`no ve~e.
Drve}e u zelenoj vodi.
Kru`ewe duha.
Moj duh je crven.
Volim svoju bolest.
Radim u bolesti.

Jo{ vi{e, jo{ vi{e:
sa dna svesti.
Sa dna svesti,
sve je uzaman.
Lanci
igraju kankan.
KONS. KONS. KONS.
Mese~ina je poput sladoleda hladna.
Prazna kao i pesme trubadura.
Lepo je sedeti u no}noj senci.
Latrine, Pisoar. Ovde.
^ovek za vratima, {ta `eli on?
Kao senka stoji
za prisojnim vratima
mese~ine.
Mese~ina nad poqem
je kao okamewena bolest.
Tvoje telo ble{ti
na mese~ini.
CRNI ZIDOVI
Crni zidovi se lome
nad mojom du{om.
Qudi su kao
padaju}e, uga{ene svetiqke.
Jednooka riba
pliva tamom,
crnooka.
^ovek pristi`e
iz srca tame.
FLA[A U UGLU
Zidaju ku}u.
Fla{a u uglu
govori vi{e od
zbirke praznih rima.
Stereotipni naturalizam.
Realizam miri{e
na malter.
Sa verande
gledam zelena
poqa.
7

Oblaci nad poqima
sivi su
kao novembarsko
grobqe.
(104)
BORUT KARDEQ (1941–1971)
Stihovi: Ni{tavilo /je dovoqno veliko za sve i Tvoje tijelo
mora postati /hrana za tvoje gladne zore obele`ili su pesni~ko
delo ovog slovena~kog pesnika, sina Edvarda Kardeqa, koji je
po~inio samoubistvo. Zbirke: La~ne zarje (1973), Mlade zore (1980),
La~ne zarje. Velik temen val (2006).
8
***
Voda,
zelena voda,
spora te{ka voda,
trula, beskrajna i duboka voda
odnela –
Odnela oko,
odnela plavo oko,
odnela mirno tu`no oko
deteta,
deteta qubavi,
deteta koje bi,
deteta kojeg zaista
ne be{e,
ne be{e u jutrima,
ne be{e u rumenim ve~erima,
ne be{e, nikada ne be{e u onom
{to ga `ivotom nazivamo
***
Rekoh da smrt bi
a be{e ko{~ata lutka,
rekoh da nada bi
a be{e staklo.
Samo jedan zrak
i samotan strah
kru`i{e no}u.
O ti, {to pije{,
oprosti!

O ti, {to {titi{,
zaboravi!
***
Crnu ~a{u stavi{,
prospe{ je,
proguta{,
razbije{.
Crnu ~a{u stavi{
i umre{.
***
Maska postade
istina
a snovi
java.
O{tri obris razuma
smotri obe}awa.
Troje ih je
{to vladaju:
snovi,
nada
i krv.
***
No} je zasela
pred moja vrata.
I tu, kraj mojih vrata
htela je do~ekati jutro.
I
nije ga bilo.
Tek kasno otkrila je gre{ku.
ALE[ KERMAUNER (1946–1966)
^lan grupe OHO. Zbirke: Kwiga Ale{a Kermaunerja (posthumno,
1966), Lukwa v novcu (2003).
Godine 1965. je hteo da se spali na stepenicama Filozofskog
fakulteta. Taras Kermauner u Novom dnevniku pi{e: “...artoovska
’epidemija samoubistava’ (svojevrsna kuga), radikalizovala
je estetsku slobodu; samoubistva su svojim slobodnim podsme{qivim,
a ujedno duboko religioznim gestom, obele`ila vrh dehumanizacije
kao istinu staqinizma, i jedinim apsolutnim ~inom koji je
dat ~oveku, dosegla bi}e u nebi}u, u uni{tewu. (...) Bar za smrt
9

Ale{a Kermaunera mogu da ka`em da je bila svestan religiozno
filozofski ~in izuzetne snage. Wen zna~aj je ravnopravan zna~aju
~istog `ivota„.
***
u novcu je rupa
liberty
u novcu je rupa
in god we trust
u novcu je rupa
novac je `ivot
rupa pra`ivot
novac se smawuje
rupa pove}ava
zato ga u vatru baci
P. S. nije rupa lan~i}a radi
lan~i} je radi rupe
***
DEFORMACIJA!
DEMORALIZACIJA!
DESPERACIJA!
DEGENERACIJA!
DEHUMANIZACIJA!
DEVASTACIJA
DEKORACIJA?
VOJKO GORJAN (1948–1975)
Za `ivota mu nije objavqena nijedna pesma. [tampani su samo
prevodi – ukletnika i mistika – Blejka, Poa i Vajlda.
10
MI IZ VE^NOSTI
Mi, koji iz ve~nosti stupimo u vreme
odmah se prehladimo tu dole.

TRA@IM DEVOJKU
Tra`im devojku koja bi mi
u svemu odgovarala.
Dve polovine, svaka sadr`e}i i drugu,
volele bi se ~itavu ve~nost..
Znao sam jednu {to bila je
Kajafi sli~na,
za{to ne bi takva i meni?
TE ZEMQE
Te Zemqe ne nose
~etiri slona na le|ima,
i na korwa~inom oklopu
ne le`e, nego vise na
kanxi slepog mi{a {to u
tamnom beskona~ju zatvara o~i.
JURE DETELA (1951–1992)
Najeteri~niji i najasketskiji slovena~ki pesnik. Ne `ele-
}i da nanese bilo kakvo zlo svemu `ivom – i biqkama i `ivotiwama
– prestao je da uzima hranu i tako izvr{io samoubistvo. Pesni~ke
zbirke: Zemqevidi (1978), Mah in srebro (1983), Pesmi
(1992, posthumno), Haiku (1994). Pesme smo preuzeli iz posledwe
navedene kwige koju je izdalo Dru{tvo Apokalipsa u Qubqani.
HAIKU
***
Udarac bele svetlosti.
Insekt pribijen na krst.
***
U senci mru kowi,
s druge strane obronka
vise}a, prisojna
praznina.
***
Bli`i se
star
razmr{en
ritam
vrane.
11

12
***
glatka
stabla
mirno
iskrivqena
na ravnomernom
vetru
***
U ti{ini plivaju zvezde,
travwak se otvara.
[ta ~eka?
***
Uvek te{ka je samo}a
u letu `ivahnih ptica.
VLADIMIR MEMON (1953–1980)
MESEC SE UZI\UJE U USTA
Mesec
dodiruje
zub, jezik
i po zidovima sobe,
po zidovima tela
klizi... klizi...
Vazduh
nabijen `eqom za tre}im.
PONOVO BAROK
Grad, ulovqen u {tukature:
boje boje boje!
Ru`a je dodirnula usne,
neumrla ru`a iz gipsa.
Boje boje boje –
oblika {to prevazilazi vreme...
I ni{ta vi{e! Ni{ta! Doba
ru`e i doba usne!
Oblika {to prevazilazi vreme,
i ulice, tela, re~enice,
i vascelu `e|, i bukom
do teskobe opozvani tren.

MARKO PAV^EK (1958–1979)
Sin slovena~kog kwi`evnika Toneta Pav~eka. Jedina zbirka
koju je napisao {tampana je posthumno: Z vsako pesmijo me je maw
(1981; 1984).
DODAJEM JO[ JEDNU MALO
OPTIMISTI^NIJU PESMU
pisao bih ti lepe pesme
samo pesme o qubavi
pisao bih tebi udvoje
pisao ih samo tebi
da ih niko ne ubere
stavqao ih u tvoje srce
da bi tamo za`ivele
da bi tamo {aputale
{aputale zaplesale
`rtvovale propevale
ustreptale zaplakale
zatalasale se qubile
da bi tamo sve pomrle
volim sneg koji veje
PINGPONG
Igrala si
pingpong,
po~elo je
ki{iti
i uvukla si se
pod sto;
ki{ilo je
~itavo popodne
i sve vreme
bila si
tamo ispod.
“Mnogo volim podstolni tenis„,
rekla si.
BLUZ
To je bluz koji pristi`e s no}i.
To je tu`ni bluz, naj~udesnija pesma.
Umiruju}i talasi u vazduhu stapaju}i se s vama, ispuwavaju me.
13

14
Napisan je bojom ve~erwe rumeni na travwacima tvojih o~iju.
[u{tawe tvoje kose mu je muzika,
pomerawe tvojih ruku ne`an je wegov ples.
To je bluz koji pristi`e s no}i i beskrajno traje.
Bluz koji za jutro ne zna.
Smiruju}i bluz, najvoqenija moja pesma.
PITAM TE SVE O TEBI
Pitam te sve o tebi
sve ba{ sve `eleo bih znati
da li te je bolelo kad si se prvi put zaqubila
jesi li ikad sawala kako si mrtvo dete povila
za{to si stupila u savez komunista
i da li misli{ kako si tako ne{to uradila za slovena~ki
narod
za{to u fioci ima{ nekoliko uvelih listova
kada si dobila prvu menstruaciju
koja je tvoja najomiqenija `ivotiwa
{ta bi `elela da ti dam
ili la`e{
i ako za{to
za{to ponekad nespretno jezik isplazi{
da li bi radije bila policajka deranka ili zmajka
veruje{ li u neidentifikovane lete}e objekte
ako bi htela i ako bi smela koga bi najpre ubila
ili su ti takve re~i svete
ili bi se sada tako sa mnom ven~ala
stoga {to po tvome svi vi{e `ivotarimo no `ivimo
spavala bi s nekim na kog slu~ajno naleti{
zatim me odjednom priupita{
za{to neprestano }utim
BALADA O BELOJ RADI
ho}e ne}e qubi vara
ho}e ne}e qubi vara
ho}e ne}e qubi vara ho}e
ne}e qubi varaho}e ne}e
qu bi vara ho}ene}equbi
vara ho }e ne}e qu
bi varaho}e ne}e qubi
vara ho}ene}eQUBI!

BO[TJAN SELI[KAR (1962–1983)
Sin pisca Toneta Seli{kara. Poznat po pri~i Taksista.
Otrovao se ugqenmonoksidom u gara`i svoje ku}e.
***
[upaq pogled, rasto~en plod
be`e}i od pogleda svetlosti:
mekan kupiwak re~i
utkan u nazubqeno platno.
Tu`no qubqewe, igra,
pred sve`om stajom dah:
uzda, potopqena u zazidan
jezik, od mraza hladniji.
Bezvoqni trk, bleda prtina
rastavqeno prostrano poqe;
uzvihoren vetar re~i, da li skriven.
Grlice zastrte u kro{wi neba,
suva sedina, uzletele vitice:
zasen~ena golet trenutaka.
MONOKSID
(skoro sebi u spomen)
ko sam {ta
za koga
|avol~e sa ruba
skoro sebi u spomen
u~inio tu ludost
udahnuo ni{ta plina
ba{ me briga
Ko pregiba mo`dinu zriba
{ta }e `ena {ta ne zna{
svet guta{
sve je jo{
tek kad mora{
gre{
TATJANA SOLDO (1962–1992)
Pesnikiwa je izvr{ila samoubistvo mesec dana pre svog
tridesetog ro|endana. Malo je {tampala za `ivota. Posthumno su
joj {tampane zbirke Posvetitve i Jezik raz`arjenih trav (Dru-
{tvo Apokalipsa, Qubqana, 2006). Prevedene pesme uzete su iz
druge kwige.
15

16
Mo`da sam previ{e volela...
Mo`da sam previ{e volela
pa je malo ostalo za sav ostali svet.
Mo`da su moje suze, neprestano padaju}i,
obojile reku,
razdrle suve obale.
Tvoje mle~no telo...
Tvoje mle~no telo
tvoje telo od voska
ogweviti hram
plod gorkih ptica
gde se svr{ava
za~iwu se moji udovi
vetrovite ruke
skrij se kod mene
(u trenu odjecanih istina)
Tvoje slobodno telo
koje di{e koje te ne zna
tvoj trbuh naranxastih kajsija
sredina je hleba srce srca
Tvoje telo planeta je
puna mojih stopa
lepi miris i pokret mo`da
koje za wega o`ivim
Prekrili smo te li{}em...
Prekrili smo te li{}em
zelenom travom u vetar smo
smestili nepokretno tvoje telo
da li tvoje ili moje suze
dete polako mnome kapqu
da li se bledo napiwe ru`i~asta tvoja ko`a
tvoja usta{ca male zaspale ribe
zatim se ponekad u meni osmehne{
Kad uve~e ose}am kako se zaspala
sprema{ da sni{
Kako te vi{e nema iako te ose}am

KAKO JE DAVNO BILO
Kako je svetla {upqa no}
bleda kao devoj~e
Odnekud se prikrade vetar
i zapali mi ruke
Slep leptir zaplete se
u na{u kosu
Nemam ti {ta re}i
jer sve je
kako je davno bilo
U nemim ~equstima zvezda
nabira se nebo
pusti da vreme sklizne
kroz tvoje telo
Ne moram vi{e plakati
staklenim o~ima
nemam ti ni{ta re}i
a o tome ti lako govorim
DEVETI KRUG
O~ekuju}i jo{ jedan smak sveta
uzeh rajsku pticu
vidi{ li
ponekad bi o moje srce
zapela
i s dlana mi
dotakla crni trn.
O^AJ (oko pono}i)
Sve je ~udno
skrila magla,
qudi su sivi,
pla~e nebo.
Tu`na je pesma jutro bez sun~evog zraka,
samo tama, beskona~na tama,
pokriva sobu, ulicu, sve
i grli me posivelim
mrtvim rukama.
O~aj.
samo o~aj.
Me|u nama.
Preveo sa slovena~kog Du{an Stojkovi}
17

18
Milo{ Jankovi}
PET PESAMA
GOST U LUDA^KOJ KO[UQI
Svet se trajno okrenuo naglava~ke.
Sve ubrzano prelazi u svoju suprotnost.
Svi nose iste ko{uqe, nalik na luda~ke,
pa ja, u takvom svetu, sebi postajem gost.
Potiru se razlike, negiraju nijanse.
Bri{e se linija {to nebitno odvaja.
Kr{e se pravila i mewaju uzanse.
Mogu}e se s nemogu}im u ni{ta spaja.
La` je postala sveop{ta istina.
@ivi se trude da pre|u u mrtve.
Od svih zvukova najja~i je ti{ina.
Xelati se po{tuju koliko i `rtve.
Sve je na prodaju, a sve se i kupuje.
Ne postoji dowa granica niskosti.
Niko nikog ne vidi, niti i{ta ~uje.
Sve mawe ima u qudima qudskosti.
Obi~aji slu`e za sprdwu i podsmeh.
Prijateqstva sebe interesom mere.
Ni{ta nije ne~asno, ukinut je greh,
a sujeverje postalo tuma~ prave vere.
Svaka se posebnost prezirom ka`wava,
glupost je naj~e{}a {kolska sprema,
i jedino mr`wa ni u kome ne jewava,
u dobu koje vremena za du{u nema.
Sasvim je svejedno – tuga ili radost.
Sve je isto. Na sve je stavqena ta~ka.
U svom `ivotu sam sebi postao gost.
Na meni ko{uqa. Ona ista. Luda~ka.
MOJA SRBIJA
I mala, i velika,
izrasla iz krika,
zauzdana, mamuzana,
vezana, pa rezana,
na krst dizana,
na kolac nizana,

od sinova prodata,
unucima preprodata,
sapeta – pa raspeta,
kamama kidana,
nad jamama zidana,
popquvana, pobquvana,
od sebe ve}a
snagom svojih nesre}a.
Velika, i mala,
sita svojih zala,
gladna sebe biv{e –
govori sve ti{e,
wenom je – ju~e,
danas drugi u~e,
truli iznutra,
bez sopstvenog sutra,
svoje meso jede
za tu|e pobede,
gleda – a ne vidi,
sebe se stidi,
slu{a – a ne ~uje,
samu sebe truje.
Mala – a velika,
od pene i ~elika,
na mrtvima porasla,
na `ivima zgasla,
govori engleski,
zaboravqa nebeski,
misli }irilicom,
a radi latinicom,
pi{e ruski,
a ~ita pruski,
i slavi slavu
a ne di`e glavu,
i slavu slavi
a du{u davi.
MODNI TRENDOVI
Ka`e mi jedan,
u skupom odelu,
{ivenom po briselskoj modi,
da svaki moj stih,
pisan o pepelu,
nikuda Srbiju,
ni mene,
ne vodi.
19

20
Veli mi, tako|e,
taj – isti,
dok obla~i mantil
londonskog dezena,
da i meni i Srbiji
jedino koristi
stih koji veli~a
nu`nost promena.
Jo{ re~e,
na kraju,
stavqaju}i {e{ir
va{ingtonskog kroja,
da o Srbiji i meni
oni sve znaju,
iz urne pepela
Kosovskog boja.
Ne stigoh da ka`em
tom re~itom izrodu,
jer on – maneken,
u mrak uma~e,
da i Srbija i ja
pratimo modu:
pepelom punimo
moskovske kaqa~e.
PROSTE RA^UNSKE RADWE
Razlomak vere
koli~nik nade
zbir stvarnosti
i posustale voqe
tugom kojoj se
podajem
ga|ewem sraslim sa
o~ajem
Kao nula, trajem.
+ (plus)
– (minus)
h (pomno`eno)
: (podeqeno)
= (jednako)
0 (nula).

NE[TO
Prvo – drvo. Onda – slama.
[ibica. Varnica. Nestaje tama.
Plamen – svetla znamen.
Grejem ruke. Pe~em jabuke.
Pu{im. ]utim. Ne{to slutim?
^ini mi se. Zvezde vise.
]utim. Pijem. Ne{to krijem?
Kuwam. Dremam. Ne{to nemam?
Pepeo xaram. Sebe zavaravam.
@i{ke i dim. Ne{to `elim?
Grizem jabuke. Gutam jauke.
Pijem. ]utim. Da se naqutim?
No} odmi~e. Pa{~ad ski~e.
Pu{im. Pijem. Suze lijem.
Brojim rane. Nikako da svane.
Ne{to ~ekam. A, {ta – ne znam.
Ivan Lalovi}
SVETLA NEDEQA
DU[INA RATI[TA
Sve je, namah, u oblak stalo,
hitnuto iz grubih ruku,
to sve jo{ nije prestalo
da pqu{ti po mutavom puku.
Ko uzja{e tog zabludelog kowa,
odjezdi kroz nigde u zene ni{ta,
na vrancu stranac – tek {owa,
smeten regrut za du{ina rati{ta.
Vreme je da se vata u u{i
stavi dubqe za gluvqe doba
i tako se skuva ru~ak du{i,
da pli}e ubode pesmina globa.
SVETLA NEDEQA
Svetla nedeqa {arena od jaja,
psalme peva riba u prodaji,
uzmi, si}u{ni, malo od odsjaja
i prinesi zra~ak tamnoj odaji.
21

22
Od te zrake da za`muri oko
{to ti zobqe nadu do kosti,
ruke pru`i do pau~ine, visoko,
pa zahvali na datoj milosti.
Pridru`i se ribama u pesmi,
privoli zveri, kamewe, mrave, pevca,
nesta}e penom okovi pretesni –
i stid sa obraza Mladenca.
BIVAJ
Milo{u Jankovi}u
Bivaj zra~ak golobradog sunca,
insekt ludi {to po vas dan bunca,
u maslini koja raste naopa~ke.
Na sceni obuj krilate kopa~ke,
u punom trku startuj klize}i
na smak sveta {to `uri, blude}i,
da proguta poga~u i sleme.
Bivaj hajduk dok jo{ je vreme,
znan po glasu i stra{nom otisku –
mater svima i sve po spisku.
Bivaj zvono, bor, zemqu zavrti,
metastaza bivaj u nedrima smrti.
Desna ruka bivaj onom {to hodi,
bos sa krstom po dubokoj vodi.
@i`ak neprestani, jer led sve je,
da tajna svoje ru~ice ogreje.
ISPOVEDNA
Ja sam ro|en, ro|en i te kako,
Kroz `ivot smeram kasno i polako.
Ja sam hrabar, hrabar iha-ha!
u snu alu smaknem ispotiha.
Ja sam podvi`nik, i vi{e od toga,
kad god mogu prevarim Boga.

Ja sam mu`, `ivim od pasuqa,
`ena spava, ja se smucam, muqam.
Putujem, zograf, po zemqinom {aru,
pi{em kako mo`e du{a u kvaru.
[umar sam, pijan, u carevom lugu,
pevam bez glasa, bokore}i tugu,
ja sam crn sneg, vejem sa svih strana,
zao jezik {to se grana i grana.
POZNA TMU[A
Jao grmi, uh {to seva,
doziva se sveta mati,
da pomogne dobra djeva
u pelinu no}nih sati.
Ova glava misli, sluti
koja }e je muwa sna}i,
a grom koji da uputi
na ispovest je sredokra}i.
Tamo gde se kam i |avo
kartaju sve u du{u,
i nazdravqaju, moja stravo,
ispijaju}i poznu tmu{u.
CRNA RUPA
To je delo mo}ne trupe,
crna rupa do crne rupe.
U rupi svakoj oko trune,
da ne vidi oko bune,
one {to zri ispod ~ira,
da alama ne da mira.
Sad okati nek zabasa,
da crne rupe zatalasa,
i o~i nam u dupqe vrati,
jer vaqa se opirati
mrkoj rupi, makar i rupici:
da se ne da{ svom ubici.
23

24
TAKVA JE PESMA U MODI
Takva je pesma u modi,
u woj nema rata,
ustajala voda, tvrdi obodi
ni A od Ararata.
Takva je pesma u modi,
alapa~a, duga, posve svela,
ve{ta~ko cve}e na komodi,
ni da zevne na opela.
Takva je pesma u modi,
za ukus partijskog junca,
tricom i ku~inom brodi:
cvrkutom ledi plu}a sunca.
Takva je pesma u modi,
u slobodno vreme fariseja,
pra{ina i bu| u sobi,
}oravi citat slinavog eseja.
Goran Labudovi} [arlo
OCAT
POSLEDWI SNEG
Libero Markoni na obali Dunava
O~ima upija pahuqe
Koje onda postanu suze se}awa.
Kapetan lanac podi`e sidrom,
Motornom ~ekrku pucaju zup~anici,
Okovano ledom sidro ne hrli iz dubine,
Lanac puca i karika jedna, ~eli~na, vru}a
Pada mu pred noge. Libero u maramicu belu
Oprezno kariku uzima, i u xep stavqa
Dokaz zime.
Na obali, preko, osam tambura{a,
U ~amac upre`u vrance, vitlaju po zale|enoj reci.
Neko dvoje ispod snega na klupi
U zale|enom poqupcu.
Wegova uko~ena ruka iznad wene kose.
Na wenoj kosi zvezde koje joj je skinuo sa neba.

^ekaju tako neku prozeblu ve~nost ili tek
Prole}a nagove{taj, jedan, mali, naoko bezna~ajan,
Kako bi tad stresli sneg sa sebe:
Ona da ode ku}i po note i violinu,
On da ode ku}i po zlatan sat,
Ona da ode ku}i po plo~e i kwige,
On da ode ku}i po prsten.
^eka ih stan, na stanu prozori,
Sa jednog od wih gospo|ica je znala da baci ru`u.
I gospo|ica pre we.
Ne ide to jo{! – ka`e Libero Markoni.
Stavqa maramicu u xep kaputa i doziva tambura{e.
Ulazi u ~amac, hvata uzde u ruke,
Varnice vranaca muzi~ari hvataju u bege{.
Ne pitaju me ni{ta, pogledaju moje nemo
Svedo~anstvo o zavr{enom snegu i ledu,
Slegnu ramenima, podesi svaki svoj sat
Na oko pono}i. Postoji ostrvo Bajta na Dunavu
Koje plovi i no}u la|e preti~e. Ostrvo ima ^ardu
I na woj muzika `iva
Koju ribari ~uju u no}ima
Mladog meseca koji raseca posledwi sneg.
OCAT
Ne piju ocat umrli,
Ne daje im se za ve~na puta,
Niti oni na samrti.
Ocat piju raweni, mu~eni
I prebijani.
Da izdr`e do zalaska sunca,
Do zore, ozvezdanog neba.
Da im se `ivot vrati u telo.
@ivo telo.
Ne u mrtvu du{u.
Vele da je Murat
Posle prvog udara vitezova
Tra`io ocat.
Ne}e mu trebati – glasnu Bajazit.
GALERIJA STVARAWA NOVOG DOBA
Toplim ru~icama
pr}astim nosi}ima
gologlavim kapama
nasmejanim cipelicama
25

26
deca su stvarala brojna dobra
na po~etku Novog doba.
Igra~ke behu retke
i neizmi{qene.
Posle dvanaest sati
u tekstilnoj industriji,
industriji prebirawa sme}a,
skupqawa opu{aka
{tavqewa ko`e
ispirawa creva i
~i{}ewa parnih kotlova
neka su usnila sanak ve~ni
igraju}i se dugmetom
kratkog kaputa.
JABUKA
Nepresu{iva je zemqa u `udwi,
Re~i ove treba gospodwe da budu,
Kukavcu je svaki ~as sudwi,
Gu`vaju}’ kapu ~eka presudu.
Ti si rebro, sveto drvo, plod,
An|eosko sve u tebi i hod
Vilinski, ne~ujan u cvasti
Petrovdanska izdan }e izrasti.
Izra{}e gradovi, plime, slave,
Promoli}e tvog prole}a trave,
Ispod kro{we ove tanak vrat,
Latice praskozorja, moja vlat.
Urbana bi}e za no} Prometeja,
Gugutke i treperewe: onomatopeja,
Stilske figure, stilska du{a,
Oni bi voleli da si oskoru{a.
Kojoj gusenice grizu kosu,
Bumbari tromi otpijaju rosu,
Iz stabla }e izrasti stepeni{ta:
Golo jutro, gologlavo ni{ta.
Zato }u suncem krunisati jabuku,
Da}u joj stih, re~i, ruke i azbuku,
Da ostane svoja, i pitoma i divqa
U sred guste pomr~ine, besciqa, be`ivqa.

Slobodan Brankovi}
^ITAJ, GAVRANE
PITAJ BOGA
[ta pi{e
Na klimavoj tabli
Za prodaju
Ku}a na obali reke
Vekovni temeq
Lepa Visoka ^estita
Prozori na sun~anoj strani
Uku}ani od nedavno rupe na zidu
HORDE
Niko ne zna koliko nas nema
Bog zna koliko nas ima
Kqunovi orlova
Puni krvavih vrhova
Planina kosti
Ni na jednoj mapi
Na svitku kanxe
Krilo lelujavo
Na pola grane
^ija zastava
HODO^ASNIK
Kud hodi
Nasuprot od sveta
Za korenom
Ko se od koga okrenuo
Na ni{anu izdaleka
Nevidqivo oko
^eka okasnelog
Samom sebi povratnika
GOZBA
Potpaliteqi
Kako se to gostite
Palite sofre
27

Kosovske ve~ere
Usta puna pepela
Slavite gozbu
Ve~nog plamena
Nikako da utrne
To {to suze gase
^ITAWE SIMONIDI
O~ima ne videh
Na kamenu zapisano.
^itaj, gavrane!
Radomir Putnikovi}
DRIPAC
U{ao je u svakodnevicu, iznenada, jedan od likova koji privuku
pa`wu, a istog ~asa se izgube na sceni svakida{wice poput senke.
Susreo sam ga prvi put u na{oj biblioteci, skrajnutoj, u
dvori{tu gradske op{tine. Zauzimao je mesto pokraj oniskog stola,
pretrpanog dnevnom {tampom i ~asopisima, prekriven preko
glave novinama. Sedeo je u foteqi razbacanih nogu, {iroko razdvojenih
kolena. Na nogama je imao izno{ene patike koje su se od
mnogih i dugih hodawa savile oko stopala. Jedno stopalo je dr`ao
ispred sebe uvrnuto. Verovatno je sedeo u istom polo`aju otkako
je stigao ovde, jedan od onih koji nigde ne `ure, koje niko nigde ne
~eka, kojima je svejedno kad }e slede}i zalogaj hleba staviti u usta,
samo ako ovaj nekako do|e do kraja dana.
Kad sam zapo~eo da listam primerak novina spustio je svoje
na kolena. Na sebi sam osetio dug, napadan pogled koji je postajao
sve prodorniji. Pomno je ispitivao moju spoqa{wost da bi saznao
o meni {to vi{e. A mo`da me je poredio s nekim wemu bliskim?
Wegov bezobziran, sad izaziva~ki izraz lica do~ekao sam
dugim, odbijaju}im pogledom. Osetio sam potrebu da se branim.
Bio je ~etrdesetih godina, mediteranskog izgleda, Italijan, mo-
`da Arapin, boje ko`e stare slonova~e, kome je maslinovo uqe bilo
deo dnevne hrane. Obrve iznad duboko usa|enih o~iju bile su crne,
izrazitije od razbacane kovrxave kose koja je uokvirivala lice.
Na licu, ispod rumene zastavice na desnom obrazu, pojavila se
grimasa koja je kazivala: “Znam ko si. Znam {ta jede{, {ta pije{,
kad ide{ da spava{, a kad s bogom razgovara{„. Ostavio sam primerak
novina koji sam dr`ao, potra`io drugi na stolu ispred wega.
U odgovor, neznanac podi`e svoje novine, nastavi da ~ita.
Sad je dr`ao novine ispred sebe tako da je mogao da prati svaki moj
pokret. Povremeno je pogledom, kao usisiva~em, prelazio preko
mojih ruku, ramena, vrata, da bi se opet vratio ~itawu. ^inilo se
da kompletira predstavu koju je stvorio o meni.
28

Ubrzo odlu~no savi novine i stavi ih na sto. Di`u}i se iz
foteqe jo{ jedanput baci na mene dug pogled, sad da bi me odgurnuo
od sebe. “Ja i ti pripadamo razli~itim svetovima!„, kazivalo je
lice. “Izme|u mene i tebe nema mosta, nikad ga ne}e biti.„ Iz govora
wegovog tela dolazilo je da vi{e ni{ta ne mo`emo jedan drugome
da ka`emo, taman kad bi slede}eg ~asa izbio po`ar u biblioteci.
Napustio je prostoriju ne pozdraviv{i bibliotekarku koja
je sedela za stolom s kompjuterom, pokraj izlaza. Ova ga isprati
dugim, ispitiva~kim pogledom.
Posle nekoliko nedeqa, mo`da ~ak meseci, susreo sam ga u
podzemnoj `eleznici na putu za severni kraj grada. U{ao je u poluprazan
vagon osmatraju}i pa`qivo gde }e sesti. Kad me je opazio,
bez dvoumqewa je pri{ao sedi{tu prekoputa i seo.
Seo je razbacanih nogu, onako kako sam ga zatekao da sedi
kad sam ga prvi put video u biblioteci.
Odmah me je prepoznao a znao je da sam i ja wega. Stavio mi je
to do znawa izaziva~ki otvorenim izrazom, ne trepnuv{i. Vra}ao
sam se iz centra grada, s aukcije slika, u tamnom odelu. Odelo me je
odavalo. Nastavio je da me posmatra, sad napadno, na momente drsko...
A mo`da mi se tako ~inilo, znaju}i da ponovan susret predstavqa
za wega iznena|ewe koliko i za mene. O~i su kazivale: “Pro~itao
sam te, ta~no. Jedan od onih nafilovanih, kome nije potrebno da
zagleda u nov~anik da vidi da li ima novca da plati pi}e sebi i drugima...
A ipak, ti, kao i ja, svakog dana tri puta ide{ u klozet da se
isprazni{!„ Ispod modrocrvene zastavice na desnom obrazu, koja je
bila znatno izrazitija od one na levom, pojavila se grimasa, sad isce|en,
podrugqiv osmeh koji sam ve} poznavao. Posebnu pa`wu mu je,
~ini se, privukla ma{na, mogu}e zato {to se nije slagala s odelom.
Na brzinu sam je pokupio jutros odlaze}i na posao.
Prekinuo sam kontakt o~ima. Igra se ~inila bizarnom. Pa-
`wu sam usredsredio na predele koji su promicali u prozoru iza
wega. Bilo je to naivno, znao je da namerno izbegavam da odr`avam
kontakt o~ima. Vratio sam zato pogled na wega i zapo~eo da s wega
skidam jedan po jedan deo ode}e. Bio je nedovoqno uhrawen, `utih
zuba, jedan predwi okrwen. Verovatno ima apsces u ustima zbog
~ega mu je zastavica na desnom obrazu crvenija od one na levom....
Na sebi je imao isprane pantalone, majicu i bluzu, od kojih
je ova posledwa bila sumwive ~isto}e. Ruke jake, `ile na wima
utegnute kao strune, ko`a bez sjaja, kao u{tavqena. Nokti crni,
poput trulog li{}a. Spoqa{nost je kazivala da je jedan od onih
koji su izabrali da ne rade jer im je to pravo dalo dru{tvo. Izvesno,
pre`ivqavao je dane od onog {to mu dr`ava udeli.
Iza{ao je na pretposledwoj stanici, na Bernt Oaku. Verovao
sam da ga vi{e nikad ne}u videti.
A onda, kad se wegov lik sasvim izgubio iz se}awa, susreo
sam ga ponovo posle nekoliko meseci, mo`da godinu dana, tamo gde
sam najmawe o~ekivao da ga vidim. Susret se ovog puta ~inio nerealnim,
odnekud je bilo te{ko prihvatiti da je slu~ajan. Ja sam wega
prvi opazio, te instinktivno reagovao da se s wim nikako ne susretnem.
U{ao sam u kafe-restoran na petom spratu robne ku}e
Xon Luis u Oksford Stritu, da popijem kafu i pro~itam novine.
A evo wega, ovde. Prepoznao sam ga dolaze}i po strani, sedeo je na
stolici, odmaknut od stola, na svoj uobi~ajen na~in, razbacanih
nogu ispred sebe. Ispred wega je stajao poslu`avnik s ~a{ama, tawirima
i nekoliko no`eva i viqu{aka. Bilo je odvi{e upotre-
29

qenih ~a{a i servisa da bi se mogao dobiti utisak da je to sto za
kojim je konzumirao hranu.
Kad sam ga primetio skrenuo sam u stranu, tako da sam se naposletku
na{ao iza wegovih le|a. Seo sam sa {oqom kafe za sto sa
koga sam ja wega mogao da vidim ali ne i on mene. Nisam hteo da nam
se pogledi susretnu, ni slu~ajno. Izme|u nas je stajao stub tako da
sam, eventualno, pokretom tela mogao da se zaklonim iza wega.
Otvorio sam novine pred sobom. Trebalo je da me sakriju u
slu~aju da se okrene da vidi {ta se iza wega doga|a. Izme|u stranica
koje sam ~itao posmatrao sam {ta radi. Iz neobja{wivih razloga,odjednom,
pobudio je veliku radoznalost. Sto za kojim je sedeo
sasvim sigurno nije bio sto za kojim je on jeo ili pio. Kucao je jednom
~a{om o drugu i pa`qivo osmatrao kretawe u restoranu. Mo-
`da nekog ~eka? Bilo bi interesantno videti s kim se dru`i, u kakvom
se dru{tvu kre}e.
Za slobodan sto, nedaleko od wega, pri{la je mlada `ena dr-
`e}i za ruku devoj~icu od oko pet godina a u drugoj poslu`avnik s jelom
i {oqom. Spu{tala je na sto poslu`avnik polako savijaju}i se
u struku. Na tawiru je bio kola~ od ~okolade. Po{to je skinula tawir
i {oqu s poslu`avnika, i oslobodila se ta{ne koja joj je visila
o ramenu, posadila je dete na stolicu, prethodno otkop~av{i mu
plavi kaputi} sa sjajnim, metalnim dugmadima. Detetu su bila interesantnija
dugmad na kaputu nego kola~ koji je majka stavila pred
wega. Neprestano se igrala s ovima, uvrtala prstima jedno po jedno.
Poznanik iz biblioteke prestao je da kuca ~a{u o ~a{u i
sav se nagnuo napred. Predmet wegove pa`we je bila `ena s detetom.
Ubrzo se moglo videti kako vadi iz xepa zamotuqak, i odvija
ga. Izvadio je iz wega komadi} materijala koji je, imaju}i u vidu
da ga dr`i pa`qivo izme|u palca i ka`iprsta, mogao da bude
o{tar predmet. Mo`da komad metala ili stakla.
^ovek se digao od svog stola, pri{ao stolu za kojim je sedela
`ena s detetom. Uzeo je da joj ne{to obja{wava pokazuju}i joj
predmet koji je dr`ao izme|u dva prsta. Pri tome se osvrtao prema
stolu za kojim je sedeo pokazuju}i na poslu`avnik. Igrao je svoju
igru koju u tom ~asu nije bilo mogu}e doku~iti kud vodi. Sagao
se naposletku, nagnuo prema `eni i pred wu stavio predmet koji je
dr`ao izme|u dva prsta.
Sve ovo je pratio govor tela dobrog glumca koji je u detaqe
razradio i dobro uve`bao svoju ulogu. Maju{ni predmet je u pokretu
ruke uhvatio zrak i sinuo. Bio je to komadi} stakla.
Staviv{i pred `enu komadi} stranog materijala, stalno se
osvr}u}i prema stolu za kojim je ranije sedeo, izvesno ju je opomiwao
da je ovaj na{ao u svom jelu, verovatno u kola~u, istom takvom
koji stoji pred devoj~icom. U odgovor na ovo `ena se bez re~i di-
`e od stola, pokupi ta{nu i povede devoj~icu sa sobom. Neznanac
iz biblioteke ispratio ju je o~ima, potom uzeo tawir s kola~em i
preneo ga na sto za kojim je sedeo. Po{to je pa`qivo rastrebio
sto, prebaciv{i upotrebqen servis na susedni, seo je i po~eo da jede.
@urno je skidao s tawira ka{i~icom komad po komad kola~a.
Nisam ga vi{e nikad video. Wegov lik s crvenom zastavicom
na obrazu, ispod desne jagodice, ostao je oka~en negde u se}awu,
do danas. Javi se kao senka kad u istom restoranu s poslu`avnikom
hodam izme|u stolova, tra`im mesto gde da sednem.
Uhvatio sam sebe da izbegavam da sednem u kraj restorana
gde sam ga posledwi put video.
30

Mila Vukov
SUDBINE
SONATA
On je oduvek imao setan izraz lica. O~i, krupne i lepe, bile
su mu zatamwene nekom bolnom tugom. Ne zna se da li se takav rodio
ili je takav postao! Imao je razloga i za jedno i za drugo. Odrastao je
u porodici gde se ose}awa nisu mnogo ispoqavala. Jedino je qutwa
bila pre}utno prihvatqiva jer mu je otac bio prek i ve~ito na ivici
besa. Priroda ili svevi{wi su mu podarili poseban talenat za muziku.
Jo{ kao dete umeo je da odsvira na klaviru melodiju koju je upravo
~uo bez da ga je neko posebno tome u~io. Kada bi se vratio iz {kole
ni{ta nije kazivao, samo bi seo za klavir i po~eo da svira. Ako bi
qutito udarao po dirkama znalo se da ga je neko u {koli ili povredio
ili je dobio lo{u ocenu. Ukoliko bi zasvirao veselo i razdragano,
{to je bilo re|e, uku}anima je bilo jasno da mu je taj dan bio ispuwen
ne~im lepim. Ponekad je umeo da svira dugo, nekako toplo, ne-
`no, ali uvek s dozom melanholije. Tada bi wegovi roditeqi malo
omek{ali, pa bi mu se ~ak i otac, koji je bio tvrd i osoran, nasme{io.
Kasnije, kada je malo poodrastao, krenuo je u muzi~ku {kolu
i zavoleo je jednu nastavnicu koja je cenila wegov talenat i negovala
ba{ tu ne`nost i setnost koju je posedovao govore}i mu da }e se
jednog dana ~uti o wemu kao pijanisti. Iznenada se razbolela i oti-
{la zauvek. U {koli su rekli da se nastavnica preselila, a kod ku-
}e niko nije hteo da mu ka`e da je preminula. Svaki put pri dolasku
u {kolu o~ekivao je da se ona pojavi jer je bila kao svetlost u tami
nerazumevawa i okrutnosti wegove okoline. Jednom je zapitao druga
za{to je nastavnica toliko odsutna, a on mu je surovo saop{tio
{ta se s wom desilo. Na tu vest je za}utao, oborio pogled i sedam
dana nije progovorio ni jednu jedinu re~. Osmog dana seo je za klavir
i u jednom dahu je iskomponovao svoju najlep{u sonatu. Nazvao
ju je Jecaj jednog `ivota. Tada je imao samo dvanaest godina.
VITEZ
Najgore je kada pojedini pacijenti po~nu da se `ale na sam
`ivot i krenu da postavqaju pitawa o `ivotnom smislu jer je za
wih `ivot izgubqena bitka. Prepoznatqivi su po tome {to im
stalno ne{to nedostaje. Takvima sam ispri~ala skora{wi doga|aj.
Kroz bolni~ki hodnik primi~e nam se nekoliko de~aka i devoj~ica
uzrasta od osam do petnaest godina. Svi su oboleli od malignih
bolesti i krenuli su na odre|ene terapijske procedure. Neki
od wih hodaju, drugi su u bolesni~kim krevetima ili kolicima
koje guraju medicinske sestre. Na wihovim nevinim licima se vidi
patwa i ozbiqnost. Na kraju grupe se nalazi mali{a zavijene glave
koji se te{ko kre}e. I pored toga poku{ava da sustigne ostale.
Pred ulazom u prostoriju za posebno le~ewe grupa se zaustavqa. Iz
grupe se izdvaja golobradi, reklo bi se najstariji de~ak me|u wima
koji je tek krenuo da se susretne s mlado{}u. Ruke i noge su mu se izdu`ile,
telo mu je krhko a lice milo i bleduwavo. Uputio se prema
mali{i na za~equ kolone, uhvatio ga ne`no za ruku i nasmejao mu
31

se, a zatim ga je doveo do vrata kako bi u{ao prvi – bio je bolesniji
od ostalih. Taj spontan postupak, pre bi se mogao nazvati vite-
{kim, pozdravili smo svi mi koji smo se tu zadesili...
Onima kojima stalno ne{to nedostaje i koji se neprestano
`ale, koji se kockaju sa `ivotnim smislom, treba ponuditi mesto
u {koli jednog golobradog viteza. Mo`da }e tu u~iti da `ivotni
smisao ne mo`e da se izgubi sve dok postoji mogu}nost da se pomogne
drugom qudskom bi}u.
32
Miodrag D. Igwatovi}
U SRBIJI, @IVOT OBI^AN
Obi~an `ivot zapo~ne
Kao i vode
U povratku i jeseni
Prole}a svega
Sem krvavog snega
svi videsmo isto
Novi nemaju
Ni za{to
Da se rode
Obi~an `ivot obi~no
Po~iwe tako obi~no
I traje traje
Ko kratka pri~a
o sivom vrapcu
neba
Siv bio siv i ostao
Slu{ali smo bajke
i verovali
da sli~na je
samo la`
koja svima
kao deci naivnoj
treba
O
za neko nebo
tu crkvu podigosmo
vi{u od svoda
Za neku veru
obe{~astismo i majke
Za opaku radost
Zaigrasmo
po grobovima
~ovekovog

al’ i sopstvenog
roda
Oposti se pradedovska
Kost
U sopstvenoj ku}i
i otac i sin da budu
gost
Obi~an `ivot
Neverni~ki blagdan
A nas susti`u sve
post po post
Spojismo Vaskrs i
Vavedewe
Petrovdan jarom
Osun~an
Obi~an `ivot
al’ ded pretekne unuka
Da se i radost
Okuka
Ta pri~a ~i~a mi~a
Siv `ivot siv i ostao
Vrabac neba
@ivot mu mrva
Hleba
Siv bio siv ostao
i kad sneg krvav
pao
Srbijo okreni dlan
Po pusto{i du{a ti
Gre
^udi{ se bre divi{
Bre pravda{ i strada{
Voli{ i moli{
Qubi{ i gubi{ bre
A gorak ti i med
Ajx nek mre kom red
Praznokrile rode
te nadle}u
@ivi{ li u svom
Stole}u
Obi~an dan
Proteko{e
mnoge reke
Sava Morava Mlava
Na Beograd kidi{e ko{ava
33

34
Snegovi ki{e
vode vode
Al’ zamu}ene od krvi
Zamu}ene i od slobode
Obi~an dan zore rode
Stavi pticu na dlan
I lice okreni licu
Usni bar Srbijo san
Mogu} nemogu}
Dunuo vetar vru}
Topi bronzu
Opitomio ti i
kurjak
u grudima juna~ko
srce
Bio Milo{ recimo jak
Hranio seqak
Cara i crva
Bila Srbija
Zbaci sultana cara
Pade Generalisimus
Ustade Vo`d
Bujnu |ur|evdanski da`d
Takovski ’rast
Uvek glavom prva
O zid u maglu Sunce
Pa jutrewe
Domovino beleg
orla
al’ i podlog
crva
Al’ samar osta
Srbijo
Za Srbiju
Slobodu i robiju
Dosta
Dosta
Dosta
Nek jede {ta se ne jede
Generalisimus
I Kosta
Ako si doma}in
gosti samo pravog
gosta
al’ dosta

i Generalisimus
i Kosta
@ivim dan obi~an
Svaki svakom sli~an
Li~an
bezli~an
No} bez sna
Ku}a u kro{wi
Zvezda
Samo nebo
Nebo kao da pticama
gnezda
Obi~an svi}e dan
Sejem `ito
Vla~im dan
Ko{uqa mi gruba
Ko nam avliju ~uva
Pas bez zuba
Duga no}
Kratak dan
Ko{ava duva brate
duva
Dan svaki obi~an
Cigani svrate
al’ muzika im gluva
Jesam li sebi sam
sli~an
ovako
obi~an
obi~an
obi~an
Srbine
Brate
Dru`e
Gospodine
Burazeru bre
Branislav Goldner
SLIKA KAO U OGLEDALU
Peo sam se Vi{egradskom ulicom prema sada{wem Klini~kom
centru i tada, be{e to pre trideset i ne{to godina, na{ao sam
se licem u lice s dvojnikom. Bio sam vi{e nego iznena|en, kao i
35

taj mladi} u tom momentu, jer sam video svoju sliku i priliku kao
u ogledalu, a verujem i nepoznati. Rekao bih da smo istih godina
ili je on godinu, najvi{e dve mla|i od mene. Obojica smo zastali,
jedan naspram drugog, razroga~enih o~iju, poluotvorenih usta i samo
smo jedan drugom rekli – zdravo! Toliko smo bili smeteni i
zbuweni susretom da smo ostali nadaqe paralisani za bilo kakav
daqi razgovor. Bar da pitasmo jedan drugog za ime i prezime, ko su
nam o~evi, {ta u isto vreme radimo, ja mlad lekar koji `uri a on...
Tako smo se glupo i rastali. U glavi mi se zadr`alo se}awe
da smo bili skoro isto i odeveni: ko{uqe s kratkim rukavima, svetloplave
farmerke, crni kai{ i cipele... A ista visina, stas i
sli~an glas.
Kod ku}e sam uzbu|eno ispri~ao roditeqima o neobi~nom
susretu. Nisu znali pravi odgovor. Otac je rekao da to nije ni{ta
novo, toliko ima qudi sli~nih jedni drugima dok je majka, vi{e u
{ali, ali ozbiqnijim glasom rekla da je mo`da otac napravio neki
izlet pa ispao brat. A na pitawe da nije stri~ev vanbra~ni sin
otac je bio izri~it da wegov mla|i brat ne mo`e da ima decu, bar
su tako doktori tvrdili, jer je pre puberteta prele`ao zau{ke...
I sve naredne dane, pune tri godine, istim putem i u isto
vreme sam dolazio na posao ali ovog dvojnika vi{e nikada nisam
sreo. A onda, pre dve godine, u dnevnom listu Politika na|em svog
dvojnika me|u umrlima. Opet lice u lice, i opet kao slika u ogledalu,
bez obzira {to su nas od prvog vi|ewa delile decenije. Odmah
sam pro~itao ime i prezime, ali nije nosio prezime kao ja, a na
mestu o`alo{}enih stajalo je samo “Porodica„. Pro~itam i tekst,
na|em da je samo godinu dana stariji od mene, i da }e sahrana biti
narednog dana. Roditeqe vi{e nisam imao jer su se odavno upokojili,
stariji brat isto, tako da su mi od najbli`ih ostala deca i supruga.
Bili su iznena|eni likom pokojnika koji je imao istu kosu,
crte lica i izraz kao ja.
Re{im se da odem na sahranu veruju}i da }u mo`da na}i neko
obja{wewe. Pred kapelom zateknem mno{tvo sveta. Nikog ne poznajem.
Moje prisustvo je izgleda ili ~udilo ili upla{ilo qude
jer su me pri pristupu kapeli znati`eqno, mada bih pre rekao zapaweno
gledali, ali se i razdvajali prave}i mi prolaz.
Na zidu pred ulaskom u kapelu stajala je umrlica pokojnika.
Tu sam zastao ne bih li pro~itao {ta na woj pi{e. Tekst sa potpisom
o`alo{}enih je bio istovetan kao u novinama. I wegova slika,
kao da se gledam u ogledalu. Uzdrhtao sam i osetio da mi se o~i magle!
Pri ulasku u kapelu svi prisutni uperi{e poglede u mane, a i
ja u wih. Odmah spazih strica – o~evog brata, oronuo, neku `enu u
dubokoj crnini do wega, a onda ponovo svog dvojnika, samo mladog
kao iz vremena susreta sa wegovim pokojnim ocem, mladu lepu `enu
pored wega i nekoliko osoba verovatno iz rodbine koju ne poznajem.
Bio sam u {oku; ne samo ja nego svi o`alo{}eni. Krenem da izjavqujem
sau~e{}e, pokojnikov sin me zagrli i poqubi, oslovi me
stricem, a kad do|oh do svog strica on me prosto {~epa, pusti suze
iz upalih o~iju i samo mi kaza: “Ti si, izgleda, jedini znao„...
36

Julija Marjanovi}
TVOJE I MOJE
SUN^ANA SVETLOST MESE^INE
Hodaj svojom rutom,
ba{ tragom kako si umislio da `eli{,
putuj svojim putem
re~ima koje ~esto veli{.
Nisi ti tu da ~eka{ golove,
nisu nam drugi dali prava,
mi imamo svoje tihe bolove,
za{to je wihova zelenija trava?
Tvoje su misli najve}a snaga,
i samo dobro od wih potra`i,
istina, qubav i hrabrost su vaga
za svaki zakon u srcu {to va`i!
Mo}i i bogatstva dremaju u nama,
ne da se kitimo i isti~emo no{ewa,
posedovawe rasko{i opasna je dama,
tebi je stalo do mudrog tro{ewa.
Kada se mesec u zoru uspavquje
sun~ana ga svetlost preplavquje,
neprolaznu vrednost du{a prevaquje –
u`ivaj u sre}i {to lepotom omamquje.
TVOJE I MOJE
Gleda{, slu{a{, upija{.
Govorim, posmatram, obja{wavam.
]uti{, pije{, mozga{.
Smejem se, {alim, izazivam.
Miran si, bla`en, ponosan.
Malo se umaram, pu{im cigaretu, gledam na sat.
Po~iwe{ da pri~a{, uzima{ moju ruku. Gori{.
Sawam, }utim, ose}am.
Divi{ se, `muri{, {apu}e{.
Letim, nema, osre}ena.
Voli{, `eli{, daje{.
Sve je tvoje, a moja je sre}a ve~na.
Sve je moje, dok ne osvane jedan novi dan.
37

38
U MISLIMA LUTAM
U mislima lutam i tra`im re~i
kako da opi{em `ivot i sebe samu?
Da li sam dete, `enka il cvet,
ili ve} rastem u ozbiqnu damu?
Kako da `ivot gledam u miru,
sa slikama mutnim i sasvim ~udnim,
da li postoji ugao neki
iz koga ga no}u ja gledam budnim.
Moj stav je veoma li~an
i nikome ne dam za pravo,
neka se isti~u oni {to kli~u,
ja bih ipak da ostanem zdravo!
Name}u se samo qubavne re~i,
dragi trenuci i radost lepote,
do`ivqaji mira i li~ne krasote,
surva se samo u sve divote.
Da, to sam htela,
da opi{em ba{ sopstvene mane,
moj `ivot je samo jedan
i nemam `equ da crnim dane!
Da opi{em sebe i nije mi lako,
da klonim se bede, ho}u i te kako,
da volim sve ne`no i drago {to postoji,
to su misli {to `elim da brojim.
An|elko Erdeqanin
RUKOPISE SLATI U
ELEKTRONSKOJ FORMI
U impresumu ~asopisa za kwi`evnost i umetnost
tako je ba{ od re~i do re~i napisano
upozorewe i novo estetsko na~elo
utemeqeno na novim dostignu}ima
tehnike i tehnologije u tranziciji
kao negda{we ispisati ~itko {tampanim slovima
i ne tako davno u nagradnim konkursima
rukom pisani tekstovi ne}e se uzeti u obzir

ukopise slati u elektronskoj formi
kratko i jasno u prevodu transparentno
kao nezaposlenima ulaz strogo zabrawen
kao ne pquj na pod kao do|ite sutra
a branko }opi} je pisao grafitnom olovkom
u |a~koj teki i brisao gumicom
je li bilo kompjutera kad je sko~io s mosta
i orhan pamuk pi{e rukom hemijskom olovkom
pa posle nekom diktira i plati
on }e sko~iti s mosta na bosforu
ali kasnije mlad je tek je nobela dobio
rukopise slati u elektronskoj formi
{ta }u sad sa ove tri ma{ine
dve latini~ne i jedna }irili~na
ona je najlep{a ali se ~esto kvari
moram nekome platiti da ih baci
na |ubri{te kwi`evnosti u tranziciji
rukopise slati u elektronskoj formi
ovo je posledwa pesma iz pisa}e ma{ine
labudova pesma otpisanog poete
nisko je rangiran i na listi ~ekawa
uredno ispisanoj u elektronskoj formi
samo jo{ doktori ispisuju recepte
rukom i olovkom i vrlo ne~itko
i ne~itak rukopis bi}e uzrok smrti
rukopise slati u elektronskoj formi
pesnik je nominovan za presti`no priznawe
muda od labuda s ukr{tenim simbolima
gu{~ije pero olovka pi{e srcem
Novi Sad, 21. novembar 2012.
39

Sa profesorom dr Vojom Marjanovi}em razgovara
Dragana Nedeqkovi}
POVRATAK U DETIWSTVO
Ovih dana profesor dr Voja Marjanovi} zavr{ava svoju
kwigu Ubqani za nezaborav. Da je autor bilo ko drugi sasvim sigurno
bi se na{lo i wegovo ime u ovoj zbirci literarnih portreta
zna~ajnih li~nosti koje su svojim delima i danima ostavile trag
u Tamnavi i Srbiji. Ubqani za nezaborav su, izme|u ostalih, filozofi
Bo`idar Kne`evi} i Branislav Petronijevi}, dramski
pisac Aleksandar Popovi}, kwi`evnici Dragan Luki} i Qubi{a
Joci}, glumac Ra{a Plaovi}...
Voja Marjanovi} (1934) diplomirao je na Filozofskom fakultetu
u Beogradu (jugoslovenska kwi`evnost i srpskohrvatski
jezik), a doktorat kwi`evnih nauka (Pripoveda~ka proza Branka
]opi}a) stekao je na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Od 1975.
godine je ~lan Udru`ewa kwi`evnika Srbije. Radio je u Medicinskoj
{koli i Pedago{koj akademiji u Beogradu, gde je i penzionisan.
Za vanrednog profesora U~iteqskog fakulteta izabran je
1999. godine. Bio je vrlo aktivan i van katedre kao ~lan ure|iva~kog
saveta Nolitove {kolske lektire i brojnih kwi`evnih `irija
(Politika, Zmajeve de~je igre, De~je novine), u~esnik velikog
broja tribina, nau~nih skupova, seminara i promocija u zemqi i
inostranstvu. U stru~nim krugovima poznat je kao jedan od najzna-
~ajnijih kriti~ara kwi`evnosti za decu i mlade. Skoro pet decenija
ukazuje nam na pravi put u ovoj vrsti literature. Pro{le godine
dobio je dve presti`ne nagrade za `ivotno delo a ove }e objaviti
i svoju 80. kwigu.
Sa Uba ste oti{li kao 14-godi{wi de~ak i vi{e od {est decenija
`ivite u Beogradu. U rodnom gradu imate porodi~nu
ku}u gde provodite jedan deo leta. Zavi~aj nikada niste ni
napu{tali, on je, kako to volite da ka`ete, u vama `iveo
trajno kao se}awe na minulo detiwstvo, {to nije slu~aj sa
nekim drugim Ubqanima?
– Moji roditeqi nisu `eleli da u~im U~iteqsku {kolu na
Ubu. Zato me je otac dao zetu Radu, pa da kod wega i sestre Zage u
Beogradu u~im gimnaziju. Morao sam da prihvatim o~evu `equ i
tako sam bio u~enik ugledne i stroge Tre}e mu{ke gimnazije na
Cvetnom trgu.
U gimnaziji se, posle ubske ni`e gimnazije, nisam dobro
snalazio. Bio sam lo{ |ak. Bilo je uvek kraj mog imena u katalogu
slabih ocena; zatim sam i “pao„ na velikoj maturi, {to me je ko-
{talo mnogo brige i sramote. Ali, sve pro|e. Posle mature upisao
40
INTERVJU

sam se na Filozofski fakultet, grupa za srpskohrvatski jezik i
kwi`evnost, i tada sam opravdao sve svoje nekada{we neuspehe u
gimnaziji. Mnogo sam radio i u~io. Voleo sam kwi`evnost kao
ilustraciju `ivota; polagao redovno sve ispite, bez “padawa„, a to
su mi omogu}ili moja sestra i zet, za koga ka`em da je “moj drugi,
duhovni otac„. Na Ub sam dolazio ~esto i uvek bio sre}an kada se
sretnem sa svojim drugovima koji su odlu~ili da budu u~iteqi.
Tamo gde se formiraju emocije tra`imo i odgovore. Da li u
va{em detiwstvu le`i odgovor na pitawe: {ta je presudilo
da se celoga `ivota bavite literaturom “za juno{e„,
{to re~e Dositej, i tu na|ete smisao svoje intelektualne
radoznalnosti?
– Moje detiwstvo je proteklo u ratu i miru. Bio sam sin
imu}nih roditeqa. Otac je bio kafexija i deset godina predsednik
ubske op{tine (1932–1942). Ne pamtim da sam u detiwstvu bio gladan
i `edan, da sam bio bos i go. Ali pamtim da sam odmalena vaspitavan
da radim, da po{tujem starije, da sam u svemu uredan i da
imam srca i za siromaha i bogata{a. Bilo je divno u maloj varo{i
`iveti spokojno uz takvo detiwstvo. Nisam kao dete mnogo ~itao
– ali sam bio izuzetno radoznao da slu{am qude, da pamtim wihove
pri~e i posle toga da o svemu razmi{qam. Qubav prema de~joj
kwi`evnosti su mi razvili moji profesori na fakultetu dr ^olak
i dr Vu~enov, a onda moj zemqak, vrsni pesnik Dragan Luki},
pa Aca Popovi} i drugi. Jo{ iz studentskih dana zavoleo sam kwige
namewene deci i mladima jer su one nudile ~ari detiwstva i qubav
prema `ivotu, avanture u prirodi i naklonost prema `ivotiwama.
Tako sam postao specijalista za de~ju kwi`evnost. O woj
sam pisao s qubavqu i uvek te`io da “otkrijem„ neki novi talenat.
Kako ocewujete na{u dana{wu literaturu za decu i mlade?
– Mislim da se sa na{im piscima i kwigama za mlade danas
ne mo`emo postideti ni u Evropi, pa ni u svetu. Istina, na{a literatura
ovoga `anra nema dugove~nost postojawa, jedva vek i po,
ali ona je svoju renesansu do`ivela veoma brzo posle Drugog svetskog
rata. Mi imamo dosta pisaca za decu i mlade. Mnogo je kwiga
napisano. Ima tu i {unda ali, gledano objektivno, re~ je o talentovanoj
kwi`evnosti i wenim piscima. Ne `elim ovde da nabrajam
na{e klasike i budu}e zaqubqenike ove kwi`evne oblasti ali `elim
da ka`em da danas sve vi{e literaturu za mlade pi{u pisci
op{te kwi`evnosti (fenomenom detiwstva i wegovih dilema bave
se Ivo Anri}, Danilo Ki{, Svetlana Velmar Jankovi}), a najboqa
dela ovoga modela napisali su Branko ]opi}, Aleksandar
Vu~o, Desanka Maksimovi} i drugi. Novu, sve`u generaciju ~ine
pisci koji neguju roman, putopis i istorijsku dramu. Me|u najtalentovanijim
sasvim savremenim piscima su Igor Kolarov, Borisav
Stojanovi}, Uro{ Petrovi} i Dejan Aleksi}.
Na stranicama “Politike za decu„ dve i po decenije ste redovno
pisali o kwigama za mlade, a potom u “Borbi„. Nema gotovo
nijednog ~asopisa sa kojim niste sara|ivali. Danas je u
medijima sve mawe kriti~kih osvrta na ovaj kwi`evni `anr.
O ~emu je re~?
41

– Kwi`evna kritika kao da se “ugasila„. Da li je re~ o zamoru
kriti~ara kojih nikada nije bilo mnogo – ili de~ja i kwi`evnost
za mlade opet biva minimizirana, svedena na perifernu literaturu,
skrajnutu sa trase op{te kwi`evnosti. @ao mi je ako je tako,
jer sve je kod nas stihijno, pa i umetnost. Sedamdesetih i osamdesetih
godina, pojavom “novog talasa pisawa za mlade„, mi smo
predwa~ili u Evropi. Teorija “igre i nonsensa„ kao da je bila
osnova novog senzibiliteta u pisawu za mlade. Bilo je vrsnih i darovitih
pisaca (Qubivoje R{umovi}, Du{ko Radovi}, Mirjana
Stefanovi}, Mika Anti}, Dragan Luki}). Ro`e Kajoa i Huizinga
su uneli “svoj stil„ pisawa i obra}awa deci, pa eto – sve se zaboravilo
i istopilo.
Va{a doktorska teza na temu Branka ]opi}a jedna je od prvih
zabavqenih ovim klasikom. Posvetili ste mu jo{ jedanaest
kwiga, ~ime ste se odu`ili na{em najpopularnijem i najtira-
`nijem piscu de~je kwi`evnosti. Uz oma` “]opi}u u spomen„
sa Tomom Kuruzovi}em obi{li ste 78 gradova nekada{we Jugoslavije.
^ini li vam se da je ]opi} danas pomalo zaboravqen?
Ili mawe interesantan? Mo`e li kod mladih ~italaca mitraqezac
golubijeg srca, Nikoletina Bursa}, da se “nosi„ sa
Harijem Poterom i “Polukrvnim princem„?
– ]opi} je, donedavno, bio zaista pomeren u “drugi plan„.
Za{to? Rekao bih da je to posledica verovawa nekih nadobudnih
kriti~ara kako je ]opi} “re`imski pisac„, kako je ideolog socijalisti~kog
realizma i tako daqe. Me|utim, sve to nije ta~no. ]opi}a
nikada nije interesovala politika. Voleo je samo svoje pero
i svet Krajine, qude iz naroda, pratio ih u zavi~aju i van wega; dobronamerno
se “smejao„ wihovom neznawu i naivnosti. Bio je
iskonski patriota i pomalo u literaturi za mlade Don Kihot. Zar
ne ose}amo da su neke wegove pri~e iz “oblasti Harija Potera„
ili da su neki romani na domaku nau~ne fantastike? ]opi} nije
bio samo regionalni stvaralac. Bio je populista, pisac svih slojeva,
fantasta `ivota koji ga nije ba{ mazio. Po mom dubokom uverewu
Branko ]opi} }e se ponovo vratiti na scenu. Opet }e biti
drag i srame`qivo mio. I opet “mitraqezac golubijeg srca„. Bi}e
na{ Ha{ek, a ve} jeste na{ ^ehov, Gorki, Mopasan, ^apek ili Pirandelo.
Objavili ste 78 kwiga kritika, eseja, monografija, antologija,
kwiga beletristi~ke sadr`ine, uxbenika. Da li ste se umorili?
Jeste li i daqe “na putu„ svega {to se de{avalo u na-
{oj literaturi za mlade?
– Svakako. Trudim se da budem u skladu sa vremenom i pisanom
re~i koja dopire do dana{wih mladih. Po{tujem dijalektiku
kretawa `ivota i qudi, mentaliteta i jezika. Bez toga nema kontinuiteta.
Postajete kriti~ar passe, a to je opasno.
42
Sem stru~nih kwiga pisali ste i lepu kwi`evnost. Objavili
ste “Ubske pri~e„, “Pri~e iz moga detiwstva„ i tri kwige
“Meditacija„ srodne `anru koji je negovao na{ filozof sa
Uba Bo`idar Kne`evi}. Nastavqate li sa beletristikom i
da li }e biti jo{ zavi~ajnih kwiga?

– Naravno. Mislim da u sebi nosim i beletristi~ki dar. Da
bih se odu`io zavi~aju trenutno pi{em paralelno dve kwige:
Ubqani za nezaborav (kroki portreti) i Doajen srpske drame i
farse – Aleksandar Popovi}. Andri} ka`e da smo mi du`ni na{em
zavi~aju, ali i da je zavi~aj du`an nama. Ima istine u tome. Ja se
dr`im Andri}eve mudre misli.
Kritika je veoma osetqivo kwi`evno poqe, a vi ste na wemu
gotovo pola veka. Da li je ona ponekad bila i bojno poqe?
– Svakako. Bez udaraca “s boka„ nema javne kritike. Ali, to
se prevazilazi upornim i tvrdoglavim radom.
Jeste li imali iskrenu podr{ku prijateqa na putu do priznatog
kriti~ara?
– Takvih je, hvala Bogu, uvek bilo. Nije `ivot uvek sirov i
nemilosrdan a qudi u wemu osvetnici. Bilo je dosta mojih podr`avalaca
i prijateqa koji su mi `eleli dobro. To su bili pisci, izdava~i,
urednici, donatori, dragi qudi zbog kojih treba verovati
u `ivot i biti optimista. Me|utim, ne mo`ete o~ekivati da uz sebe
imate “samo podr`avaoce„. Uz mene su uvek bili moja supruga i
dve zlatne devoj~ice koje nose u sebi moj gen stvarala~ke vitalnosti.
No, to ne mogu re}i za ~lanove svoje familije ili ro|ake. Takve
nisu bile moje sestre. Ali, mi se po vokaciji razlikujemo. Ja
ne mogu zahtevati od wih da budu uvek uz mene. Mada me to ponekad
zaboli – ali `ivot nije bajka.
Ovih godina ste, profesore Marjanovi}u, dobili dve presti-
`ne nagrade za `ivotno delo: Povequ Udru`ewa kwi`evnika
Srbije i Povequ “Sima Cuci}„ iz Novog Milo{eva. Da li te
i druge vredne nagrade zna~e ne{to za va{ rad i dugogodi{we
bavqewe umetno{}u?
– Nisam nikada bio pretenciozan niti sujetan. Ali nagrade
su vid priznawa i dostojanstva. ^ini vam se da malo qudi prati
va{ rad, a kada slu~ajno saznate da ste dobili nagradu za `ivotno
delo, pred vama se mewa slika sveta o qudskoj ravnodu{nosti.
Ipak, nagrade ne}e uticati na va{ “daqi uspon„. One }e vas potvrditi
kao radnika i zaqubqenika u posao koji ste celog `ivota voleli
i wemu se predavali.
U pismu prijatequ Ziji Dizdarevi}u, na po~etku zbirke ]opi-
}eve kwige “Pripovedaka„, pi{e: “Svak se brani svojim oru`jem,
a jo{ uvek nije iskovana sabqa koja mo`e sje}i na{e mjese-
~ine, nasmejane zore i tu`ne sutone„. Gde se nalazi va{a “ba-
{ta sqezove boje„?
– Moja “ba{ta sqezove boje„ polako postaje jesewi i zimski
pejza`. Pa ipak, u toj ba{ti `ivim za svoju decu, za svoje budu}e
kwige i simpati~ni kafe Majdan koji je simbol tradicije i se}awe
na moga oca koji je `eleo da ga u profesiji nasledim.
43

Nata{a An|elkovi}
TU@NA PREDIGRA KOMEDIJE
Italo Zvevo ro|en je 1861. godine u Trstu. Svoja prva dva dela,
Jedan `ivot i Senilnost, objavio je potkraj 19. veka, 1893. i
1898. godine. Bez obzira na to ovi kratki romani imaju vrlo malo dodira
sa devetnaestovekovnom kwi`evnom tradicijom, ve} kao i potowi
radovi ovog pisca u potpunosti su u duhu modernih umetni~kih i
duhovnih strujawa karakteristi~nih za prvu polovinu 20. veka. [koluju}i
se u Nema~koj mladi Etore [mic (Ettore Schmitz), {to je pravo
ime ovoga pisca ~iji pseudonim Italo Zvevo simboli{e wegovo
dvojno, italijansko i nema~ko poreklo (Svevo od Swabian), imao je
prilike da se upozna sa nema~kom klasi~nom filozofijom i kwi-
`evno{}u, {to je produbilo wegovu nameru da se bavi pisawem.
@ivotne okolnosti su ga, me|utim, osujetile da se tome posveti aktivno.
Studirawe je nakon o~evog bankrota morao da prekine da bi
se zaposlio u banci kao slu`benik. Jednoli~nost ~inovni~kog posla
i svedenost takvog `ivota iako nisu mogli pro{iriti vidike i doneti
polet i ma{tu privremeno potisnutom piscu Etoreu [micu postali
su materijal i inspiracija za budu}a velika kwi`evna dela u
kojima }e on obraditi delikatna du{evna stawa junaka, slo`enu psihologiju,
lomove, preispitivawa `ivotnog smisla, sva izazvana upravo
takvim `ivotom ispuwenim besmilenim, rutiniranim radwama.
Takve psiholo{ke nijanse u likovima, zadirawe u poqe wihovih
snova, nesvesnog, odziv su na nove psiholo{ke i filozofske
{kole ili, preciznije, na u~ewe Sigmunda Frojda ~iji }e se uticaj
prepoznavati u delima mnogih pisaca po~etkom 20. veka.
Takvo preno{ewe vlastitih iskustava i pro`ivqavawa u
svoja kwi`evna dela i na svoje kwi`evne junake u slu~aju Itala
Zveva prerasta u slo`eno opredeqivawe izme|u dva identiteta
(bankar/trgovac i umetnik) koja oba nosi u sebi, i koja miri upravo
kroz kwi`evni svet koji sam gradi: “Pisac Zvevo `iveo je u
uglednom industrijalcu Etoreu [micu neprekidno, strujao je kao
reka pod ledom. @ivot uspe{nog trgovca [mica stalno je bio pod
lupom kwi`evnika Itala Zveva, i tako je obojici `ivqewe bilo
podno{qivo. Sudbine Etorea [mica i Itala Zveva preplitale su
se vi{e nego {to je to slu~aj sa imenom i pseudonimom.„ 1
Neuspeh ovih romana, nerazumevawe i neodobravawe i kritike
i publike, uslovili su da Zvevo odustane od pisawa i posveti
se poslovnoj karijeri u firmi svoga tasta, {to }e ga odvesti u Englesku
i podstaknuti da po~ne da u~i taj jezik. Sticaj okolnosti
ili “kwi`evni usud„ hteo je da mu u~iteq engleskog jezika bude,
44
TUMA^EWA
1 Dragan Veliki}, O piscima i gradovima, Novi Sad, Akademska kwiga, 2010,
str. 88/89

tada jo{ neafirmisani Xejms Xojs koji je u to vreme `iveo u Trstu
rade}i kao profesor jezika u Berlic {koli. Iz wihovog susreta
1907. godine nastalo je veliko prijateqstvo. Xojs je prepoznao kvalitete
Zvevovih dela, novitete u kwi`evnosti koje je on nagovestio
i zato se trudio da ponovo probudi i podstakne wegov talenat
i wegove potencijale. Xojsovo odu{evqewe delima Itala Zveva je
bilo toliko da je delove Senilnosti znao napamet: “Prilikom
slede}eg susreta Xojs je govorio napamet neke delove Senilnosti,
za koje }e ~itavog `ivota tvrditi da pripadaju samom vrhu italijanske
kwi`evnosti.„ 2 Na wegovo zalagawe Senilnost je prevedena
na engleski. Uz Xojsa Zvevo je dobio priliku da se detaqnije
upozna sa Frojdovim i Jungovim u~ewem. To odu{evqewe ga je podstaklo
da prevodi Frojdovo Tuma~ewe snova na italijanski, a pravog
odu{ka na{lo je u sada najpoznatijem romanu Zenova savest.
Kao i prethodni romani i ovaj nije nai{ao na razumevawe.
U wemu glavni junak pi{e autobiografiju za svog psihoanaliti~ara
kako bi otkrio korene svoje zavisnosti od pu{ewa. Kako }e se
ispostaviti da u toj ispovesti junak la`e svog lekara, psihoanaliti~ara,
i zakqu~uje da nakon {est meseci seansi on izlazi samo
jo{ gori nego {to je bio, deo kriti~ara to ocewuje kao Zvevov negativisti~ki
pristup ~oveku, pri ~emu je i sam junak postavqen
kao antiheroj i sasvim obi~an ~ovek. Takav stav kritike ukazuje na
wenu kratkovidost i nespremnost da uvidi da je modernoj kwi`evnosti
potreban upravo takav junak, obi~an ~ovek, nesavr{en, sa
mnogo problema sa kojima ~esto ne ume da se izbori.
Oko kwi`evnog dela Itala Zveva razvila se polemika van
granica Italije. Na jednoj strani je bila struja oko Xojsa koji je
izdejstvovao da se Senilnost i Zenova savest objave na engleskom
i francuskom jeziku i Eu|enio Montale koji je napisao esej o wegovom
stvarala{tvu i zalo`io se da se Jedan `ivot i Senilnost
ponovo objave. Na drugoj strani bio je izme|u ostalih i Rene Velek,
ameri~ki teoreti~ar kwi`evnosti, ~ija se zamerka stvarala-
{tvu Itala Zveva odnosila na nerazumqivost jezika kojim on pi-
{e. U pitawu je bio tr{}anski dijalekat ili, ta~nije, lokalni govor
tog podnebqa, {to je u odre|enoj meri zbiqa moralo ote`avati
~itawe ovih kwiga.
Zalagawa Montalea i Xojsa doprinela su da Italo Zvevo ne
odustane od bavqewa pisawem i da ~itala~ka publika i kwi`evni
kriti~ari po~nu da se interesuju za wegovo stvarala{tvo. Potom
su prevodi na strane jezike omogu}ili da po~nu da nastaju ozbiqniji
kwi`evni radovi i analize Zvevovog dela ~ime je on postepeno
uvr{}en me|u zna~ajne evropske pisce tog doba.
Prvo englesko izdawe romana Senilnost (Senilità) prema
Xojsovoj preporuci prevedeno je pod nazivom Kada ~ovek ostari
(As a Man Grows Older), a jo{ interesantnije, drugo izdawe bilo je
prevedeno kao Emiliov karneval (Emilio’s Carnival), {to je bila prvobitna
pi{~eva zamisao za naslov romana. Na to ukazuje Viktor
Brombert u predgovoru Jejlovog izdawa ove kwige: “This stubborn
allegiance is especially interesting as Svevo himself originaly had another
title in mind: Il carnevale di Emilio„. 3 Istu ~iwenicu isti~e i Brajan
2 Dragan Veliki}, O piscima i gradovima, Novi Sad, Akademska kwiga, 2010,
str. 97.
3 Victor Brombert, ’Introduction’, u: Italo Svevo, Emilio’s Carnival (Senilita), Yale
University Press, 2001, str. IX
45

Moloni u svojoj studiji o Zvevu: “The novel was originally to have
been called Il carnevale di Emilio, an it begins at Carnival-time, that is
January-February of one year (...)„. 4 O~igledno je da su se ostarelost i
karneval ukazali kao pojmovi kqu~ni za razumevawe ovog dela ili
kao motivi oko kojih se razvija radwa romana. Ono {to, me|utim,
predstavqa problem jeste nemogu}nost da se na prvi pogled uo~i
spona ova dva elementa, kao ni veza sa nosiocima radwe. Glavni junak
je mlad ~ovek, na polovini tridesetih godina. Wegove sestra i
qubavnica jo{ su mla|e, a najboqi prijateq, vajar Bali, tek je nekoliko
godina stariji. S druge strane karneval, reklo bi se, de{ava
se u pozadini, i vi{e li~i na zanimqiv dekor nego na te`i{te
radwe. Pa ipak, sam naslov opomiwe nas da je senilnost, ili ostarelost,
ne{to va`no za ovu pri~u, ba{ kao {to i sam autor, a onda
i engleski prevodilac vo|en wegovim prvobitnim namerama uo~ava
ugra|enost karnevala u samo tkivo ovog romana. Viktor Brombert
smatra da naslov Emiliov karneval ima smisla ne samo zato
{to karneval ima centralno mesto u {estom poglavqu, kada se de-
{avaju maskarade, eskapizam i iluzije, ve} i zbog toga {to se u tom
karnevalskom poglavqu de{avaju dva kqu~na preokreta u romanu –
Emiliovo otkrivawe An|olinine prevare i besomu~na jurwava
karnevalskim ulicama usled zamena identiteta, kao i ispoqavawe
Amalijinih snova o Baliju, {to predstavqa osloba|awe potisnute
seksualnosti usled morala ni`e sredwe klase 5 . Kada je re~ o kona~nom
Zvevovom naslovu Senilnost, Brombert smatra da se u ovom
slu~aju ne radi ni o starewu ni o mentalnom procesu nastalom
usled starewa, ve} o posebnom senzibilitetu: “Rather it suggests a
special sensibility (some people are indeed born old); or better still, a
special kind of inertia, the inertia of the dreamer, a modern version of
acedia, or ironic ennui (...) Senilita, in Svevo’s perspective, accompanies
the tragic sense of existance. 6 O~igledno je da se ovde radi o tome da
stawe inercije i dosade, koje je permanentno stawe glavnog junaka,
samo u jednom trenutku biva naru{eno qubavnom avanturom koja se
zaista de{ava u vreme karnevala, ali ona sama po sebi, u {irem
smislu, za junakov `ivot predstavqa karneval.
Emilio Brentani je mlad ~ovek koji nakon smrti roditeqa
izdr`ava sebe i svoju sestru rade}i dosadan ~inovni~ki posao u
osiguravaju}em dru{tvu. Niti wegov, niti `ivot wegove sestre
imaju bogatstvo sadr`aja, polet, uzbu|ewa, nadu, uspone ili padove.
U wihovoj svakodnevici sve je mirno, sre|eno i oskudno, i u materijalnom
i u duhovnom pogledu. Vajar Bali, Emiliov prijateq,
jeste ~etrdesetogodi{wak koji poznaje `ivot, ili se barem izdaje
za takvog, i sebe smatra nezvani~nim Brentanijevim u~iteqem i
savetodavcem. Me|utim, iza spoqa{weg razmetawa samozadovoqstvom
i kod Balija se tako|e uo~ava tuga zbog usamqenosti i besmislenosti
`ivota. U takvom stawu stvari poznanstvo i qubavna
veza sa An|olinom, devojkom slobodnih shvatawa i la`nog morala,
predstavqa beg u sfere pravih `ivotnih uzbu|ewa, a potom i supstituciju
za qubav, za sva ona intimna o~ekivawa od `ivota.
Takva o~ekivawa i `eqe imaju sva ~etiri junaka ali one su
duboko zapretene, neizre~ene, nepriznate. Junaci kao da se stide
da se sa wima suo~e, da ih priznaju i potrude se da ih ostvare. Oni
4 Brian Moloney, Italo Svevo, Edinburgh University Press, 1974, str. 49.
5 Victor Brombert, isto
6 Victor Brombert, isto, str. X
46

se odlu~uju da se kre}u u okviru nekih uloga koje su sebi svesno nametnuli
iz porodi~nih, dru{tvenih ili nekih drugih obzira. Te
uloge koje oni nose zapravo su maske koje onemogu}uju dosezawe i
ispoqavawe istinskih slojeva wihovih li~nosti, {to sve stvara
konflikte oko wih i u wima samima. Oni trenuci kada dolazi do
odu{ka, do skidawa tih du{evnih i dru{tvenih maski, jesu trenuci
karnevala. Karnevalska maska ispod koje se krije prava, nesputana
li~nost, analogna je dru{tvenoj, moralnoj maski iz svakodnevnog
`ivota ispod koje se nalazi istinito qudsko bi}e.
Glavni ciq Emiliovog upu{tawa u qubavnu vezu sa An|olinom
jeste zabava i avantura. On ~ak sebi daje neku vrstu obrazlo-
`ewa takve odluke nastale iz potrebe da nadoknadi sve ono {to
nikada nije osetio i spoznao, ~ega se odricao usled obaveza prema
porodici. Vaspitan u okvirima strogog morala, Emilio ima jasnu
svest o tome da je takav postupak i odnos prema devojci ne~astan i
lo{. U wemu se, me|utim, ne odigrava prava moralna dilema ve}
on, analiziraju}i svoje postupke i odluke, po~iwe da ih moralno
opravdava, da moral prilago|ava wima. Wemu ne prija da on bude
taj ko }e prema devojci biti nepo{ten i ko }e je obe{~astiti, pa
zato svoju nameru opravdava time {to }e prema woj biti iskren i
ne}e joj ulivati la`ne nade i obe}awa, a ukoliko je devojka i sama
ne~asna, problem se sam po sebi gubi jer je sva~iji interes u toj
stvari puka zabava.
Qubav kao zabava je koncept za koji se Emilio opredequje i
da bi ga pred samim sobom u~inio opravdanim i odr`ivim on smi-
{qa moralna opravdawa. On po~iwe ne samo da veruje u ta opravdawa
nego i svoju prirodu da mewa prema tim, ~esto kontradiktornim
i slabo utemeqenim teorijama. To {to joj ne nudi brak i zajedni~ki
`ivot opravdava svojim siroma{tvom. Svoje nagovarawe da
ona na tako ne{to pristane obrazla`e stavom da ono {to se ina~e
naziva po{tewem nije ni{ta drugo nego interes. Po{tene `ene,
prema wegovom vi|ewu, prona{le su kupca koji najvi{e pla}a, pa
je utoliko wihov bezinteresni odnos mnogo ~istiji i moralno ispravniji.
Ovakva teza preuzeta iz [openhauerovog u~ewa daje junaku
ulogu imoraliste, ~oveka koji `ivot vidi pravim o~ima, koji
nije rob nekih predube|ewa i la`nog morala, i ta uloga po~iwe da
mu se dopada jer donosi jednu novinu u wegov svet i `ivot i ~ini ga
druga~ijim od onog sebe koji je `iveo samopregorno i svedeno sve
te godine.
Takva ambivalentnost u pogledima na svet mogla bi da opstane
i da se ugradi u wegovu li~nost ako bi bila svedena samo na
razliku izme|u tradicionalnog, porodi~nog morala (~ast, briga o
drugome, iskrenost, po`rtvovanost) i morala u okvirima spoqa-
{weg sveta koji oli~ava `ena (egoisti~nost, odsustvo obaveze prema
drugome, odsustvo po{tewa...). Problem nastaje kada nemoralni
princip postane neodr`iv. To se doga|a onog momenta kada veza sa
An|olinom za Emilija prestaje da bude zabava i avantura, a postaje
qubav. Spoznaja qubavi je istovremeno i spoznaja la`i, igara,
duplog `ivota `ene koja se voli, pa ta qubav postaje qubomora, nepoverewe,
uho|ewe, zavisnost, mu~ewe, izgarawe. Tako se dru{tvene
i psiholo{ke maske koje Emilio preuzima velikom brzinom
smewuju i sukobqavaju izme|u sebe, {to u wemu stvara neku vrstu
sloma i nemogu}nosti odre|ewa svog pravog identiteta.
Lik An|oline je moderna verzija fatalnih `ena lepe kwi-
`evnosti. Ona zavodi mu{karce, nudi im zadovoqstvo i provod i
47

za to dobija novac ili neki drugi vid materijalnog obezbe|ewa. Za
razliku od sli~nih heroina ona sama ne podle`e strastima i ose-
}awima, povr{na je i oslobo|ena bilo kakvih moralnih odgovornosti,
kao i misli o `ivotnoj nepravdi ili o mogu}nosti sticawa
prave sre}e i qubavi. An|olina igra slo`ene igre izme|u vi{e
mu{karaca ali ona je u toj igri gotovo iskrena. Za razliku od
Brentanija ona nema problem sa svojim identitetom. ^arls Rasel
isti~e wenu prirodnost: “Angiolina is also self-centered, but she is like
a child of nature (...) Hers is the egoism of innocent.„ 7 Brombert je
naziva “nevino perverznom„ (inocently perversive). 8 Ono na {ta ukazuju
obojica autora i {to nedvosmisleno proizlazi iz wenog lika
jeste odsustvo unutra{wih lomova li~nosti, udvajawa identiteta,
{to sve prati Brentanija i wegovu sestru, bez obzira {to ona `ivi
nemoralnim `ivotom i slu`i se igrama skrivawa, preru{avawa,
obmawivawa. Wena obmawivawa su vi{e tehni~ka, a su{tinska
obmana nadvija se oko samog Brentanija, jer on gradi sliku o An|olini
koja je la`na i koja ne odgovara wenoj realnoj ulozi. Brombert
podse}a na Montaleovu konstataciju da u romanu postoje dve
An|oline – jedna s kojom Brentani vodi qubav i mrzi je i druga koju
idealizuje a koja je u potpunosti plod wegove fantazije. 9 Iz toga
proizlazi da je lik An|oline zasnovan na tipi~nom karnevalsko-menipskom
pricipu ambivalentnosti i oksimoronskih spojeva
– ona je iskrena u svojoj la`qivosti. Takva ambivalentnost je mogu}a
jer An|olina ide kroz `ivot vo|ena instinktima i spontano-
{}u. Kako Rasel uo~ava, ona nije mislilac, moralista i nema tajne
pregrade u svom umu. 10 Brentani, s druge strane, ima nestabilan,
nezavr{eni identitet i u stalnom je dijalogu sa samim sobom. Emilio
i An|olina sagledani zajedno predstavqaju tipi~an menipski
par junaka spojen po suprotnosti. An|olina zastupa karnevalski
princip prirode i spontanosti. Ona je puna radosti, voli `ivot,
otvoreno nudi svoju seksualnost i o~ekuje da joj istom merom bude
uzvra}eno. Okrenuta je telesnosti, jednostavnom pristupu `ivotu.
Jedini je lik koji se smeje u romanu. Kao {to ne pati od moralnih
propozicija, isto tako ona nije prora~unata, nastupa spontano.
Uzimaju}i sve to u obzir, An|olina se ukazuje kao karnevalski
lik. Brentani je, s druge strane, ozbiqan, on o svemu promi{qa,
optere}en je moralom i pravilima a nije u stawu da ih se pridr`ava
pa dolazi u unutra{wi konflikt. U wemu nema strasti i `ivotnog
poleta. On je u mladim godinama u{ao na teren starosti ili
senilnosti. “For Emilio Brentani has entered a period of life which Svevo
defines as senility. It is a period of subtle adjustments in which the
mind and body gradually repose on the soft bad of the status quo, and the
only pleasure is in the act of repose itself.„ 11 Emilio i An|olina se zapravo
nalaze na dva pola karnevala – ona je na wegovom po~etku kada
se `ivot budi, kada nastupaju radost i strasti, a on je na wegovom
kraju, kada se sve to zavr{ilo, kada nastupa kraj i umirawe.
Nevoqa Emiliovog lika je {to je on dosegnuo kraj ili senilnost a
7 Charles C. Russel, Italo Svevo, The Writer from Trieste – Refflections on his Background
and his Work, Longo Editore, Ravenna, 1978, str. 151.
8 Brombert, str. XVI
9 Brombert, str. XVII
10 She is no thinker, she doesn’t examine herself on others, her mind has no hidden
corners – Rasel, str. 155.
11 Rasel, str. 146
48

da nije stvarno pro{ao kroz mladost, odnosno kroz karneval.
Avantura sa An|olinom je poku{aj karnevala u wegovom `ivotu.
Ekonomski aspekti i socijalna kritika imaju dosta va`no
mesto u ovom romanu i uti~u na razvoj radwe i me|usobnih odnosa
junaka. Na realisti~kom planu An|olinina karnevalska ambivalentnost
se motivi{e upravo socijalnim i ekonomskim faktorima.
Ona zaista poti~e iz ni`ih slojeva dru{tva. U mnogo~lanoj
porodici, pored dementnog oca, ona kao jedina radno sposobna, a
ne{kolovana, svojim bli`wima obezbe|uje sredstva za `ivot bave-
}i se suptilnom prostitucijom. Odre|eni potres u tom ina~e harmoni~nom
svetu dogodi}e se kada Emilio zaviri u wega. Po{to mu
on ne pripada, takav svet mora da bude zamaskiran. An|olina zajedno
sa svojom porodicom pred Emiliom sprovodi ulogu ~edne, siroma{ne
devojke koja radi kao dru`benica u bogatoj ku}i ne bi li
pomogla svojim roditeqima i sestrama. Kada Emilio prepozna tu
ulogu kao la`nu i tu `enu kao la`qivu, ispostavi}e se da porodica
koja je u wegovom do`ivqaju do tada bila garancija wenog po-
{tewa nije ni{ta drugo nego polazi{te i ishodi{te jednog pogre-
{nog `ivotnog puta, parazitska skupina koja `ivi na ra~un moralnog
uni{tewa jednog od svojih ~lanova. Takav dom u kojem je
majka svodiqa svojoj }erki jeste kontrapunkt Emiliovom domu gde
je jo{ uvek sna`na uspomena na ~asne i bri`ne roditeqe koju ~uvaju
on i sestra neprestano se brinu}i i `rtvuju}i jedno za drugo.
Emiliov svet i An|olinin svet se i po drugi put, sada u kontekstu
morala, ukazuju kao menipski par po suprotnosti.
Sukob intimnih potreba i `eqa sa ulogom koja se mora nositi
u svakodnevnom `ivotu sagledava se i u liku Emiliove sestre
Amalije. Ona je ne samo smerna i skromna devojka, doma}ica Emiliovog
doma, ve} se u woj mo`e prepoznati i neka kalu|erska mirno-
}a, odricawe od `ivotnih radosti, zadovoqstava i visoko razvijeno
ose}awe du`nosti i ~asti. Ona osu|uje Emiliov zanos i qubavnu
vezu sa devojkom koja je na sumwivom glasu ali zna da tome nema
prava odlu~no da se suprotstavi ili na bilo koji na~in da uti~e na
to. Kako je s druge strane wen `ivot bez sadr`aja i sveden na vr{ewe
ku}nih obaveza, woj je potpuno normalno da ona sama, wene misli,
`eqe i htewa ne budu predmet wihovih razgovora i bratovqevog
interesovawa. Wen jedini vidokrug su brat i wegov prijateq, a
za wih se podrazumeva da takva htewa i potrebe ona nema, ve} je tu
za wih kao dobar i diskretan slu{alac. Problem nastaje kada brat
otkriva da Amalija ne samo da ima svoje `eqe i potrebe, nego ih
strasno pro`ivqava u izmi{qenom svetu u svojim snovima. Iz no-
}i u no} Emilio slu{a delove razgovora o qubavi i strasti o kojima
ona sawa. Akter tih o~ajnih snova je wegov prijateq Bali.
Podeqenost li~nosti na svesni i nesvesni deo manifestovan
u snovima Italo Zvevo je ovde prikazao ilustruju}i u~ewa savremene,
popularne psihoanalize. Viktor Brombert ~ak smatra da psihopatologija
predstavqa sr` ovog romana: “In a broader perspective, the
realistic stress on Amalia’s death-struggle brings into sharp focus the theme
of a fatal psychological pathology that lies at the heart of this novel.„ 12
Ta podeqenost li~nosti junakiwe ukazuje i na mnoge druge
psiholo{ke pa i sociolo{ke ~inioce koji joj mogu biti uzrok.
Pre svega to je samonametnuto ose}awe bezna~ajnosti i nemawa
prava na sre}u zbog siroma{tva i ru`no}e. U li~nosti Amalije
12 Brombert, str. XV
49

dolazi do ozbiqnog sukoba izme|u odricawa od `ivota zarad du-
`nosti i o~ajne potrebe za `ivotom i za strastima, {to }e rezultirati
najpre du{evnim, a potom i fizi~kim krahirawem. Nesvesni
ili, ta~nije, tajni deo Amalijine li~nosti koji Emilio otkriva
iz wenih snova nije, me|utim, bitno druga~iji od wenog svesnog
dela. ^ak i dok pri`eqkuje qubav u snovima Amalija to ~ini tako
da onaj drugi bude zadovoqan a ne ona sama. Ona nema zahteva, inicijative,
i u toj goru}oj `eqi ona ne izra`ava svoje potrebe, ve}
pokorno tu|e `eqe prihvata kao svoje: “Ona je opet htela isto {to
i onaj drugi; Emiliju se u~ini da je ona htela i vi{e nego {to se od
we tra`i: htela je da onaj drugi zahteva. Bio je to pravi san pot~iwenosti„.
(str. 90) Svesni i nesvesni deo Amalijine li~nosti kompatibilni
su jedan drugome ali istovremeno i razli~iti jedan od
drugog.
No} kada je Emilio prvi put saznao za sestrine snove je va-
`na, i u neku ruku prelomna, jer }e posle te no}i on odlu~iti da
promeni svoj odnos prema woj, kao i svoj odnos prema Baliju. Ta va-
`na no} je karnevalska no}, po~etak perioda karnevala. U toj no-
}i de{avaju se i druge stvari va`ne za Emilija, ali ona predstavqa
po~etak perioda brzih zbivawa, }udqivih odluka, strasnih postupaka,
velikih promena.
Tako su i vesnici Amalijinog du{evnog loma ozna~eni karnevalskim
simbolima i sredstvima. Jednoga dana Emilio zati~e
svoju sestru na ulici, ~udno obu~enu, kako se kre}e bez jasnog ciqa.
Ona na sebi ima staru haqinu koja je nekada verovatno bila lepa,
ali zbog starosti celoj wenoj pojavi daje jo{ tu`niji izgled.
Videv{i brata ona bez pogovora s wim odlazi ku}i i tu preobuku
skida i sakriva. Ovaj doga|aj pokazuje potrebu jednog izgubqenog
i usamqenog bi}a da ne{to promeni i ne{to druga~ije do`ivi.
Ona nesvesno pose`e za re{ewima karnevala. Preobla~ewe ili
maskirawe jeste postupak kojim se privremeno i na spoqa{wem
planu mewa identitet tokom trajawa karnevala. Iako je ta promena
privremena, ona je delotvoran odu{ak od dru{tvenih i psiholo{kih
stega i jednoli~nosti. U Amalijinom slu~aju taj odu{ak
ne uspeva da bude ispuwen do kraja. Wena krotkost i inferiornost
spre~avaju je da bude u~esnik jednog, makar li~nog karnevala.
Weni poku{aji da se `ivot promeni samo su diskretno nazna~eni
ali bez mogu}nosti i spremnosti da budu ostvareni. Ova epizoda o
Amalijinom gubitku razuma, iako u psiholo{kom smislu ozbiqna
i potresna, u svojoj osnovi pripada menipsko-karnevalskom registru.
Prikazivawe neobi~nih, nenormalnih moralno-psihi~kih
stawa junaka kao {to su ludilo, razdvajawe li~nosti, neobi~ni
snovi i strasti koje se grani~e sa ludilom spada u osnovne osobine
menipske kwi`evnosti. 13 Amalijini snovi, u kojima je ona druga~ija
nego na javi, naru{avaju wen identitet. Dok je u svakodnevnom
`ivotu smerna, uzdr`ana, gotovo bespolna, u snovima Amalija
postaje podatna, strasna, otvorena ka `ivotu. Ta dva me|usobno
ambivalentna identiteta vode ka razdvajawu li~nosti koje se manifestuje
time {to Amalija izlazi na ulicu (izlazi u svet) preobu~ena
u nekog drugog, odnosno u neku drugu sebe. Samo razdvajawe
li~nosti predstavqa dijalo{ki odnos prema samom sebi: “Naru-
{avawu integriteta i zavr{enosti ~ovekove pogoduje u menipeji
13 Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, Beograd, Nolit, 1967,
str. 179.
50

i dijalo{ki odnos prema samom sebi (odnos bremenit razdvajawem
li~nosti).„ 14
Udvajawe li~nosti i dijalo{ki odnos sa sopstvenim `ivotom
svoj puni vid sti~u u sceni Amalijinog umirawa. U bunilu od
visoke temperature u Amalijinoj pomu}enoj svesti odigrava se niz
izmi{qenih epizoda iz wenog `ivota u kojima ona igra ulogu neveste
na ven~awu ili `ene koja se obra~unava sa svojom, tako|e izmi{qenom,
suparnicom. Upravo u ovim scenama kada se spajaju potresni
i tragi~ni tonovi patwe i umirawa nesre}ne mlade `ene sa
parodi~no-grotesknim pasa`ima ispoqava se bahtinovski ozbiqno-sme{ni
princip `ivota odnosno menipsko-karnevalska slika
sveta u kwi`evnosti. Amalijina o~ajna qubomora na zami{qenu
suparnicu Vitoriju deluje parodi~no kada se uporedi sa stvarnom,
psiholo{ki nesnosnom qubomorom koja opseda wenog brata u vezi
sa An|olinom, zato {to ne samo da ne postoji suparnica Vitorija,
nego ne postoji ni Amalijin qubavni odnos sa Balijem da bi mogao
da bude uznemiravan qubomorom. Kako je Amalijina qubomora groteskna
i parodi~na sama po sebi, ona je istovremeno i podsmeh i
parodija Emiliove opsesivne qubomore i neka vrsta detronizacije
wegove qubavi koju on do`ivqava kao ozbiqnu.
Parodija i groteska jo{ su obuhvatnije u sceni nakon odlaska
doktora koji je pored upale plu}a dijagnostifikovao i alkoholizam
kao uzroke Amalijine groznice i bunila. Zvevo i ovde spaja
ozbiqno i sme{no. Upalu plu}a kao nominalnu bolest koja mo-
`e odneti `ivot on ubla`ava i obezvre|uje pretpostavqaju}i joj
alkoholizam. Isticawe alkoholizma kao verovatnog uzroka Amalijinog
stawa uzrokuje scenu skandala iako bez kalambura. Ogoqavawe
istine ~ini skandal, a Emiliovi poku{aji opovrgavawa i Balijeva
nastojawa da situaciju opravda ~ine sme{nim i jednog i drugog
pratagonistu kao i samu situaciju.
Sni`avawe tu`no-tragi~ne situacije Amalijine smrti i
weno parodi~no-smehovno uobli~ewe nastupa u sceni otvarawa i
ispijawa vina. Vino koje je prepisano kao jedina mogu}a terapija
za ubla`avawe `e|i i visoke temperature ovde postaje sredstvo
groteske zato {to se daje bolesnici koja je u wemu utapala svoju
nesre}u. Istovremeno, vino sti~e i svoj dionizijski karakter, pa
takva postaje i ~itava situacija, jer dok leti pampur sa boce koju
Bali otvara, i vino se penu{avo sliva u ~a{e prisutnih, Amalija
sawa i bunca o svom i Balijevom ven~awu. Tako ubla`avawe samrtnih
muka nesre}ne mlade bolesnice istovremeno, a karnevalski
ambivalentno, postaje i neka vrsta parodije wenog ven~awa i wene
nesre}e i proslava i nazdravqawe wenoj smrti.
Saznawe o postojawu Amalijinog duplog `ivota u snovima i
po~etak raskrinkavawa An|olininog dvostrukog `ivota i sistema
la`i doga|aju se Emiliju istovremeno u toku prve karnevalske
ve~eri. Naoko epizodni, a zapravo glavni u~esnik i uzro~nik oba
doga|aja jeste Bali. On je junak Amalijinih ~ulnih snova, a An|olininu
prevaru te ve~eri otkriva {etaju}i ulicama grada bez ciqa.
Karneval se u toku pripovedawa pomiwe tri puta i uvek u trenucima
koji su va`ni za daqi razvoj Emiliovog odnosa sa An|olinom
ili Amalijom, ali svaki put je Bali taj ko na posredan ili neposredan
na~in uvodi karneval u Emiliov svet i u radwu romana.
Sam Bali, me|utim, ima izrazito negativan stav prema karnevalu.
14 Bahtin, str. 179
51

U toku ovog prvog doga|aja, pre nego {to }e sresti An|olinu u dru-
{tvu nepoznatog mu{karca i neke sumwive prijateqice, on posmatra
razigrane maskirane u~esnike koji se promaqaju i defiluju
oko wega izazivaju}i mu bes i potrebu da donosi moralnu analizu
tog fenomena. U skladu sa svojim trenutnim duhovnim stawem, ose-
}awem usamqenosti i dosade, on sagledava karnevalske obi~aje i
wihovo, ina~e blagotvorno, psiholo{ko i sociolo{ko dejstvo, na
negativan na~in. On smatra da ono olak{awe koje karneval donosi
obi~nom siroma{nom gra|aninu zbog oskudnosti `ivota samo
prerasta u jo{ ve}i bol onog trenutka kada se karneval zavr{i.
Subjektivnost tog rezonovawa isti~e i sam pripoveda~ daju}i obja{wewe
da }e se takvo Balijevo mi{qewe promeniti mnogo kasnije
kada i sam bude u~estvovao u karnevalu i wegovim rasko{ima.
Pripoveda~ nas ovde zapravo obave{tava o ne~emu {to }e se
odvijati van vremena pripovedawa i bez neke veze sa wim, ali taj
podatak je u slu`bi rasvetqavawa junakove uloge i psiholo{ke pozicije.
“Ali u ovom trenutku ~inilo mu se da prisustvuje predigri
neke tu`ne komedije„. (str. 63)
“Predigra tu`ne komedije„ nije samo ime za defile i zabavu
anonimnih maskara koje }e se uskoro vratiti svome jednostavnom
`ivotu ve} i opis Emiliove situacije i najava onoga {to }e se dogoditi
ubrzo nakon toga. Me|u mno{tvom sveta Balijevo umetni~ko,
vajarsko oko uo~ava zanimqivu pojavu – onisku zdepastu figuru
mu{karca sa ~ije obe strane se uvijaju dve vitke `ene. Ovaj prizor
u kojem ima toliko neskladnosti, nepodudarawa i neke ~udne raskala{nosti
budi u wemu sliku drevnih karnevala, starogr~kih bahanalija.
Prou~avaju}i ih kao materijal i inspiraciju za budu}e
umetni~ko oblikovawe Bali u toj `eni koja se bahantski veseli i
uvija oko mu{karca sa svojom pratiqom prepoznaje An|olinu. Daqi
tok te ve~eri koja je delovala dosadno i sumorno pretvara se u
uzbudqivo uho|ewe, a potom i obave{tavawe prijateqa radi otkrivawa
istine o la`noj ~ednosti i po{tewu wegove izabranice.
Gradski trg, mra~ne mediteranske ulice, tipi~an su mizanscen
karnevala. Tim trgovima i ulicama veliki deo ve~eri i no}i
juri}e Emilio ne bi li presreo An|olinu i razra~unao se sa wom.
U toku te jurwave u wemu se smewuje silina ose}awa, od dostojanstvenog
i mirnog povla~ewa i priznawa poraza, preko qutwe i besa
usled povre|enog samoqubqa, do potrebe da taj bes i izdaju osveti
ubistvom ~ija slika ra|a novo ose}awe tuge i sa`aqewa. Takav
intenzitet i gradacija ose}awa i gotovo pomereno stawe svesti u
skladu su sa karnevalskim ose}awem sveta. Kada on u tom stawu pojuri
za grupicom qudi koju ~ine mu{karac i dve `ene, misle}i da
}e presresti An|olinu sa wenom ve~era{wom pratwom, i kada
umesto we ugleda suvo, izborano lice nepoznate starice, bi}e to
uobi~ajena karnevalska varka, igra pogre{nih identiteta. Mogu-
}e je ipak da to nije puka obmana ve} da ta starica anticipira An-
|olininu budu}nost i istovremeno simboli{e stawe wene du{e
koja je obrnuta slika wenog lepog lica.
Vrlo je va`no {to se ove scene, kqu~ne za transformaciju
Emiliove vere i do`ivqaj An|oline, odigravaju ba{ na gradskom
trgu i gradskim, tr{}anskim ulicama, jer impliciraju karnevalsku
sliku sveta u romanu koja odre|uje razvoj glavnog lika i svega
onog {to mu se de{ava. “Osnovna arena karnevalskih igara bio je
trg sa ulicama koje se u wemu sti~u. (...) Karnevalski trg dobio je
dopunsku simboli~nu obojenost koja ga pro{iruje, produbquje. U
52

karnevalizovanoj kwi`evnosti trg, kao mesto odvijawa radwe, postaje
dvoplanski i ambivalentan: kroz realni trg kao da se nazire
karnevalski trg slobodnog familijarnog kontakta i narodnih krunisawa
i detronizacija. I druga mesta radwe (...) ukoliko samo mogu
biti mesta susreta i kontakta raznih qudi – ulice, taverne, ceste,
kupatila, brodske palube, i sl. – dobivaju dopunsko karnevalsko-tr`no
osmi{qewe.„ 15 Pored ove prelomne scene u Senilnosti
se radwa ~esto doga|a na ulicama i trgovima. Tu se Emilio sastaje
sa An|olinom, susre}e je u {etwi sa drugim qudima, uhodi je
kada sumwa u weno varawe, sam se {eta sa Balijem tr{}anskim
ulicama u stawima o~aja i dono{ewa va`nih odluka. Na ulici/trgu
doga|a se najpre {etwa Amalije sa bratom i Balijem, kada ona
do`ivqava pravo ispuwewe i kada prvi put vidi An|olinu, a potom
i scena wenog li~nog karnevala, odnosno po~etka ludila. Ulicama
juri Emilio u trenucima bezna|a kada spozna da mu je sestra
na smrt bolesna, tra`e}i pomo}. Kona~no, zavr{ni susret ili zavr{ni
obra~un sa An|olinom odigrava se na malom uli~nom skveru
i ima sve karakteristike karnevalskog skandala na trgu. Uvodna
slika je tako|e u funkciji karnevalizacije jer se u woj izdvajaju
riva i dovikivawe dvojice mornara pred nevreme koje nastupa.
Taj karnevalski `agor i olujni oblaci koji se nadvijaju anticipiraju
atmosferu koja }e se u nastavku dogoditi. U Emiliovoj i An-
|olininoj posledwoj sva|i dominantni su svi elementi karnevalskog
skandala – rasprava, vika, vre|awe, ru`ne re~i/psovke, fizi~ki
obra~un i kona~no ga|awe kamen~i}ima qubavnice koja je
izneverila.
Karnevalizacija koja je prisutna svim pobrojanim formalnim
elementima iznutra udahwuje `ivot i strast protagonistima,
dovodi ih u dijalo{ki odnos jedne sa drugima i same sa sobom, {to
sve, opet, doprinosi ve}em dramskom naboju same radwe.
Prikrivawe identiteta i preru{avawe, {to su tako|e va-
`na obele`ja karnevala, An|olina po~iwe da upra`wava u svakodnevnom
`ivotu kako bi nesmetano mogla da nastavi da sprovodi
svoje duple igre. Emilio je, ~ekaju}i je do iznemoglosti ispred wene
ku}e, prepoznaje ispod kostima slu{kiwe koja je glavu i lice
prekrila maramom. Kada tako preru{ena po~ne da dolazi i na sastanke
sa wim, obja{wewe koje mu ona daje za takav svoj novi obi-
~aj prozirno je i nedovoqno dobro osmi{qeno pa mu otkriva da je
on samo jedan od onih sa kojima se ona sastaje no}u i da kostimi
slu`e zato da je oni ostali ne bi prepoznali. Qubomora postaje
dominantno stawe kod Emilija, ali upravo zato {to je izazvano
pona{awem `ene koja nema predispozicije ni da pru`i ni da primi
qubav i ose}awa ta qubomora je sna`nija i fatalnija. Kako,
me|utim, junak nije u stawu da prepozna sistem obmana i vi{estrukih
igara, neiskrenost celokupnog odnosa i odsustvo afekcije i
naklonosti kod we, on u toj svojoj qubomori biva sme{an, a qubomora
iznutra apsurdna i sama sobom parodi~na. Viktor Brombert
smatra da se parodi~nost Emiliove qubomore isti~e aluzijom na
Otela, kada Bali u kontekstu pripovesti o svojoj romansi navodi
~uveni stih iz istoimene [ekspirove drame – “Prvo nek prizna,
pa nek umre!„. Zato Brombert isti~e: “The parodic reference to Othello
in the fifth chapter underlines Emilio’s unheroic suffering.„ 16
15 Mihail Bahtin, Problemi poetike Dostojevskog, navedeno izdawe, str. 193.
16 Viktor Brombert, strana VIII
53

An|olina je nesumwivo lik sa vi{e maski do ~ijeg pravog lica
Emilio ne uspeva da do|e. Ono {to izaziva dodatni poraz nije samo
nemogu}nost da upozna pravu An|olininu du{u ve} to {to i oni
trenuci makar i prividno lepo provedenog vremena, wene raspolo-
`enosti i otvorenosti za wega, nisu podstaknuti `eqom da bude
istinski blagonaklona prema wemu, ve} su smi{qeni radi pribli-
`avawa i dopadawa Baliju: “S Balijem, koji je nije posedovao, skidala
je masku, a s wim ne!„ (str 140). To dopadawe i pribli`avawe
bilo je usredsre|eno na to da izdejstvuje da je Bali povede sa sobom
na maskenbal. Ona ih ponovo obojicu zavodi i o~arava svojom ~edno-
{}u i naivno{}u isti~u}i kako nikada nije bila na maskenbalu.
Radi osiguranosti za budu}nost An|olina je verena za sredove~nog,
ru`wikavog trgovca iz Rijeke. Kako devojkama koje su
verene nije bilo dopu{teno da pose}uju maskenbale saznawe da je
ona to ~inila vrlo aktivno postalo je glavni dokaz wenom vereniku
o ta~nosti svih glasina o wenom nepo{tewu i razlog da veridbu
raskine. Iako je o~igledno da su Volpinijeve optu`be utemeqene
i da je An|olina po svoj prilici u~estvovala u karnevalima i
prethodnih godina i te zime, Emilio koji je jedanput nau~en da sudeluje
u igri odgonetawa wenih la`i i verovawa u wih i ovoga puta
pristaje da ih prihvati kao istinu. U~estvovawe u maskenbalu
se ovde ukazuje kao merilo po{tewa i dru{tvene ispravnosti jer
zabave pod maskama podrazumevaju ispoqavawe najrazli~itijih
sloboda usled sakrivawa pravog identiteta.
Iz Balijeve perspektive, kao i prvi put kad ga zati~emo u
mislima o karnevalu i maskenbalu, on u tome ne vidi ni{ta drugo
nego dosadu i nervirawe zbog provo|ewa dugih ~asova u raskala-
{nosti i nepristojnom vesequ: “Stresa se na pomisao da sve te ~asove
mora provesti usred bahanalija.„ (str. 140). Ovakav Balijev
stav nije iskren i samo je sredstvo kojim se on slu`i da bi zasenio
svoju okolinu, odnosno `enu kojoj `eli da se dopadne. Takva `ena
ste}i }e utisak da on, po{to je imun na ono {to je izvor najve}e
radosti i uzbu|ewa u gradu, mora biti ~ovek koji je mnogo toga iskusio
i koji poznaje mnogo ve}a uzbu|ewa od obi~nog karnevala.
Tu svoju navodnu nezainteresovanost i ose}awe dosade u vezi
sa karnevalom on plasira i pred Amalijom, i to ba{ onda kada
je saznao da ona gaji tajna ose}awa prema wemu i kada je bio ponovo
pozvan kao gost u wihovu ku}u s Emiliovim obja{wewem da je to
bio pogre{an zakqu~ak. Ako je do tog trenutka Bali i bio interesantan
Amaliji sa svojim pri~ama o `ivotu koje su, iako pomalo
doterane, bile iskrene u tom pripoveda~kom i samohvalisavom `aru,
sada kada je te iskrenosti nestalo i kada je formalnim odsustvom
samohvalisawa to hvalisawe samo jo{ vi{e do{lo do izra-
`aja, on gubi onaj oreol koji je imao u wenim o~ima. Pri~aju}i tek
uzgred kako se smrtno dosa|ivao u pozori{tu i kako ga jo{ vi{e
zamara dosadni karneval koji dugo traje Bali `eli da izazove kod
slu{aoca fascinaciju zbog toga {to su pojave koje svakom drugom
unose `ivost i neobi~nost u jednoli~ne `ivote wemu toliko neva-
`ne i obi~ne da se on dosa|uje ~ak dok samo pri~a o wima. “Govorio
je zatim i o drugoj dosadi, o tom dugom karnevalu koji }e jo{
mesec dana `ivotariti. Tolika sveop{ta dosada natera ga da zevne.„
(str. 107). Time {to sebe `eli da predstavi kao superiornog i
interesantnog ~oveka s mnogo iskustava i znawa Bali se zapravo
otkriva kao neko kome je o~ajni~ki potrebna tu|a pa`wa, dopadawe
i qubav, a ko nema dovoqno smelosti da se sa time najpre suo~i
54

a potom i da to otvoreno i iskreno tra`i. Kada Bali sebe prikazuje
u tom svetlu pred lepoticom i zavodnicom An|olinom, nije
te{ko shvatiti koji su wegovi motivi, ali kada isto to ~ini i
pred ubogom Amalijom o~igledno je da kod wega postoji potreba da
se i woj dopadne. Jer Amalija nije lepa i privla~na, ali u moralnom
pogledu ona je superiorna. Samo Balijeva naklonost prema woj
je dubqe skrivena nego wena prema wemu koja se otkriva u snovima.
Balijeva naklonost se prepoznaje kroz slo`enu psiholo{ku igru
dvostrukih uloga. Ispod maske ~oveka koji se smrtno dosa|uje stoji
lice onog ko je fasciniran svim oko sebe, iza maske zasi}enog
nalazi se neko sasvim nezasi}en, `eqan iskustva, iza maske nezainteresovanog
za `enu stoji ~ovek vrlo zainteresovan. Nali~je
Balijeve maske ~oveka punog iskustva koji ima uspeha kod `ena i
koji ne haje za sirotu, ru`nu Amaliju vidqivo je najpre onda kada
nakon zajedni~ki provedenog dana i {etwe ne `eli da je povredi
hladno}om: “Tako ponizna i dobra, dirnula je Stefana koji odmah
oseti da je voli.„ Ta igra lica i obrazine je karnevalska igra i ona
}e trajati tokom cele radwe odnosno do posledwih Amalijinih
trenutaka u `ivotu kojima }e Bali svojom voqom prisustvovati.
Sva ~etiri junaka prolaze kroz tu igru vi{estrukih uloga i
identiteta. Emilio se prikazuje kao hladan ~ovek spreman na qubavnu
avanturu koja podrazumeva odsustvo bilo kakvih obaveza, a zapravo
se ispoqava wegovo pravo bi}e kojim vladaju moral i ose}awa.
Odnos lica i nali~ja u An|olininom slu~aju je obrnut. Ona isprva
igra ulogu ~edne siroma{ne devojke koja se na razne na~ine dovija
u `ivotu za dobro svoje porodice, a zapravo se razotkriva kao
la`qiva, sra~unata `ena. Amalija je rascepqena izme|u svog tu-
`nog, unapred zacrtanog `ivotnog puta i ~ulnih snova o wemu. Bali
je toliko srastao sa ulogom iskusnog, nezainteresovanog zavodnika
bez ose}awa koju igra za spoqa{wi svet da vi{e ne mo`e ni sam
da dopre do usamqenog bi}a `eqnog qubavi, skrivenog u wemu.
Otkrivawe svih ovih ambivalentnosti u sebi i drugima je
bolno. Doga|aji i odnosi koji bi mogli biti prijatni i zabavni zbog
tih potiskivawa i pretvarawa preina~avaju se u niz qudskih drama
i lomova iz kojih junaci izlaze ili pora`eni, kao Amalija, ili izmeweni
i kona~no odrasli i brzo ostareli, kao Emilio i Bali.
Svi ti doga|aji i preobra`aji odvijali su se kratko, tokom
trajawa karnevala. Iako je karneval u savremenom trenutku samo zabava
i razbibriga, on je zadr`ao svoju arhetipsku su{tinu i snagu da
mewa one koji na ovaj ili onaj na~in u~estvuju u wemu. Osnovna odlika
karnevala je wegova ambivalentnost. On slavi zavr{etak zime i
po~etak prole}a. Kada je prole}e proslavqeno ono je do`ivelo svoj
vrhunac i polako po~iwe da se gasi i da umire. Zato u karnevalu ima
i radosti i tuge istovremeno. Tim formalno ambivalentnim, a zapravo
su{tinskim spojem koji `ivot ~ini mogu}im karneval postaje
tu`na predigra komedije. Ono {to do`ivqavaju junaci ovog romana
nije tragedija, ve} upravo to – tu`na komedija. Uz radosti i strasti
oni otkrivaju sebe i one oko sebe i u tom razotkrivawu koje je i tu-
`no i bolno oni odrastaju. Taj vrhunac odrastawa, kada je sve postalo
jasno, ve} je po~etak starosti. Tako su junaci ovog romana, ne maskiraju}i
se i ne defiluju}i u veseloj povorci, do`iveli karneval.
Karnevalska slika sveta u ovom romanu je postignuta na nekoliko
nivoa. Vreme karnevala u kojem se odvija radwa omogu}uje
formalnu karnevalizaciju i na taj na~in odre|uje zna~ewe i te`inu
svemu onome {to se pripoveda. Preme{tawe velikih delova
55

adwe na gradske trgove i ulice, gde se odvijaju sva|e, jurwave, uho-
|ewa, skandali, ukazuje na ozbiqno-sme{nu poziciju likova i wihovih
sudbina i dovodi ih u vezu sa menipskom, karnevalskom tradicijom.
Woj pripadaju i pomerena psihi~ka stawa junaka, opsesivnost,
pomra~ewa svesti, halucinantni snovi, bunilo, ludilo, ambivalentna
ose}awa i postupci. Celokupan ovaj karnevalsko-menipski
registar Zvevo zdru`uje sa modernim postupkom pripovedawa
i prikazivawa junaka putem toka svesti i introspekcije, dopuwuju}i
ih i motivi{u}i savremenim psiholo{kim i filozofskim
u~ewima (Frojd, [openhauer). Na taj na~in izdvaja se nova funkcija
karnevalizacije u savremenoj kwi`evnosti, jer ona sada mo`e
da odgovori i iznutra motivi{e slo`ene psiholo{ke muke i preispitivawa
identiteta modernog sveta i ~oveka. Odgovor na pitawa
modernog sveta o samoopredeqewu izme|u identiteta moralnog
~oveka koji se li{ava niskih poriva i identiteta qubavnika koji
ide za ispuwewem svoje strasti mimo morala krije se u karnevalu,
u dijalo{kom konceptu qudskog bi}a i ambivalentne prirode ~oveka
i `ivog sveta. Ambivalentnost Zvevovog sveta predo~ena je
samim naslovom. Duhovna i telesna slabost, tronulost, stara~ka
nemo}, koje su u osnovi pojma senilnost, kada su pripisane odnosno
prepoznate kod mladog ~oveka i mladih qudi koji tek otvaraju `ivot,
imaju zna~ewe ambivalentne karnevalske vesele smrti.
Senilnost ovog romana je istovremeno moderna senilnost
mladih qudi koji su prerano psiholo{ki skrhani savremenim `ivotom,
i arhetipska, karnevalska senilnost mlade starosti.
Radovan [turanovi}
WEGO[EV “[]EPAN MALI„
La`nog cara [}epana Malog Wego{ je stvorio prema `ivoj
narodnoj tradiciji i podacima koje je otkrio u mleta~kom arhivu.
(La`ni car [}epan Mali napisan je 1847. godine, a iza{ao je iz
{tampe, u Zagrebu, 1851. godine.)
Svoj predgovor spjevu La`ni car [}epan Mali Wego{ je
po~eo ovako: “[}epan Mali je bio la`a i skitnica, ali je znamenitu
epohu u Crnoj Gori i u okolini u~inio imenuju}i se ruskijem
carem„.
Prelistavaju}i taj spjev “otkrili„ smo britke i poetski izre~ene
misli. Tako:
1) Kada glavari i narod dovode [}epana s Mirca na Cetiwe,
serdar Vukale govori odu{evqeno:
“Veseli se, prahu Nemawi}a,
Nemawi}a i Grebqanovi}a...
Sad propojte Visoki De~ani
i lijepa lavro Studenice...„
Na to }e iguman Teodosije Mrkojevi}, koji je sve vrijeme izra`avao
otvorenu sumwu u autenti~nost pri~e [}epana Malog:
56

“Stan’, serdare, lakovjeran li si.
Pri|’ omjeri, pa }e{ isko~iti;
k’o posrne, mudrovat mu brane;
nije {ala {to se uradilo.
Izveo se narod iz svijesti,
uzvijali Turci i Mle~i}i,
obla~i se sa svakoje strane;
uzjarila bra}a pravoslavna
okolo nas na ~etiri strane.
Dok pomo`e{, da se ne odmo`e;
ve}e `alim bruke nego muke.
Car se ka`e, no ako uzla`e,–
ta nesre}a ~emu }e prilicat?!„
2) U drugoj prilici iguman Teodosije Mrkojevi} replicira
serdaru Vukalu:
“Velikoga ~uda te mi pri~a{!
I po tome dr`i{ ga za cara?!
To je huka glupoga naroda,
ja ti za to pjan poigrâ ne bih„.
3) Serdar Vukale, qut na stalne sumwe igumana Teodosija
Mrkojevi}a, reaguje:
“Hvala bogu, nesre}na ~ovjeka!
Na kraj mu se stat’ ne mo`e nigda:
u wega su kuke i zavrake
i mudrine neke iz dubine,
{to ni vragu na um do}’ ne mo`e.
I on misli u wegovoj glavi
da mi ni{ta slano ne jedemo...„
4) Vladika Sava se obra}a narodu monologom:
“Dobro do{li, bra}o Crnogorci!„
...
Al’ me dobro ~ujte i vjerujte,
rad bih bio za {to ste}’ ne mogu:
za ovacah mojih tri hiqade,
za mojijeh stotinu volovah –
da vas danas na sakupu nije,
jer se bojim bruke i grdila„.
5) [}epan Mali, iako la`a i skitnica, ali zbog znamenite
epohe koju je u~inio u Crnoj Gori predstavqen je, ipak, kao mudar,
inteligentan i vje{t ~ovjek, {to se vidi iz monologa kojim se prvi
put obra}a crnogorskom narodu:
“Pozdravqam te, vite{ki narode,
prava diko roda slavenskoga,
57

ogledalo borbe ne~uvene,
pre~i{}ena iskro vjekovima,
mu~eni~e i `ertvo slobode,
prognani~e za ~ast od tiranah...
Pozdravqam te, svetiwo slavenska!
U tebe je moje spasenije,
a u mene tvoja sre}a sjajna;
sve }u one ispunit objete
koje ti je moj veliki predak
tor`estveno za trud obrekao;
ne}e nigda blagorodna `ertva
bez obilnog ploda ostanuti.
Pozdravqam te, juna~ki uto~e!
Neka bude{ i carskim utokom –
ah nesre}na cara raskruwena!„ (Pla~e)
6) Autor anonimnog pisma pozdravqa i podr`ava [}epana
Malog na slede}i na~in:
“Novi care, bio nami sre}an!
Evo zgode a evo prilike,
da poka`e{ cijelu svijetu
kako }e ti kruna pristojati„.
Pop Andrija, kao i autor anonimnog pisma, obra}aju}i se
[}epanu, dodaje:
“Uprav sada treba pokazati
kako }e ti kruna pristojati;
pazi dobro, iz glave ne vadi
od kakva si roda velikoga.
Svak je ro|en da po jednom umre,
~ast i bruka `ive dovijeka!
Bez muke je junakovat’ lako
ma pod krunom od olova te{ko„.
7) Iguman Teodosije Mrkojevi}, koji je sa jo{ dva starca – poslanika
do{ao u turski vojni {tab, obja{wava beglerbegu i drugima
kako je [}epan nestao i da Crnogorci ne mogu da ga predaju Turcima:
“Kako }e se dati ~esa nije?
A i da je, predat’ ti ga ne}e;
sve su sile mrtve i ni{tave
za onoga koji pravo misli,
te ~ast qubi vi{e nego glavu„.
Ovdje iguman Teodosije Mrkojevi}, iako veliki protivnik
[}epana Malog, staje na stranu moralne obaveze da ne ponizi Crnu
Goru (tra`enim) izru~ewem [}epana Malog Turcima.
U stihu “Kako }e se dati ~esa nije?„ izgleda da se krije i lukavstvo
(aluzija) da se ne mo`e predati neko ko je nestao ali ni neko
ko, uostalom, i nije car – kakav je slu~aj sa [}epanom Malim.
58

8) Na tvrdwu igumana Teodosija Mrkojevi}a da Turci nikada
nijesu pokorili Crnu Goru beglerbeg ga upozorava – prijeti:
“Skoro }u ti kazat’, kalu|ere,
mogu li se oni pokoriti;
naskoro }e znati Crnogorci
|e strah le`i, kakva mu je mati„.
9) Na vijest da je grom udario u tursku i mleta~ku vojsku i
da su Cr(m)ni~ani posjekli turske napada~e, vojvoda Drago govori:
“Da gorimo svije}om, zaludu –
ispravit’ se nikad ne mo`emo
vragu prave vjere i slobode,
no udrimo dok je od nas traga
du{manina slobode juna~ke.
Ko pogine, poginu}e slavno;
ko ostane, ostati }e slavno;
a bogu je `ertva najmilija,
potok krvi kad provre tiranske„.
10) Kada [}epan dolazi iz sela Gra|ana u koje se bio sakrio
dok su Turci do ^eva prodrli iguman Teodosije Mrkojevi}, ko bi
drugi, obra}a se [}epanu:
“Nosi sobom to ime veliko,
nama ono ni{ta ne trebuje,
nemamo ga kuda kako |esti.
Kola~ veqi u malenu torbu
stat’ ne mo`e dok ne prsne torba„.
Pop Andrija uzima [}epana Malog u za{titu na svoj na~in:
“Nemoj tako, o~e igumane...
Pod krunama ima stra{qivicah,
u prwama ima vitezovah„.
11) [}epan Mali se obra}a mleta~kom grofu Bujovi}u a u
vezi sa predlogom Mle~i}a da se [}epan Mali ne naziva carem ni
imperatorom:
“Zar Mle~i}i u mojojzi ku}i
da me krste kako oni ho}e?
[to bi onda Crna Gora bila
kad bi ona lavu Markovome
kao torba o repu visila?...
Istim putem kojim si do{ao
hajde natrag, pozdravi Mle~i}e:
jo{t im treba mnogo koje~esa
da im dugi porastu brkovi,
pa {to takvo da po~nu zboriti„.
59

12) Neumoqivi slijepi guslar nije htio da oprosti kukavi~luk
[}epana Malog pa je ispjevao i ispojao pjesmu:
“Zdru`i{e se dva velika zmaja,
otpravi{e Turke i Latine
– sto i tridest hiqadah pu{akah –
da uhvate cara rusinskoga
tê u Crnu Goru dobje`ao,
a zarobe caricu slobodu.
Car se sakri u selo Gra|ane,
a caricu brane Crnogorci„.
13) Na pitawa ruskog kneza Dolgorukova: da li misli; da li je
putovao; da li je u~io {kolu iguman Teodosije Mrkojevi} odgovara:
– “Mislim, kwa`e, i prskoh misle}i,
misli su mi ve}e jade dale
dvadest putah no te{ki poslovi...„
14) Kwaz Dolgorukov na pitawe serdara Vukola {ta je to
kriv [}epan Mali, odgovara:
“On je la`a, lupe` i zlikovac;
carsko ime on ukrade javno.
To je kra|a na svijet najve}a„.
60
Serdar Vukola uzvra}a kwazu Dolgorukovu:
“Jo{t nikada to ~uo nijesam
da se ime mo`e |e ukrasti.
Pa kakva je to |avoqa kra|a –
ime ukrast, a stvar ne ukrasti?
Pa i da je to ime ukrao,
kada carstvo on ukrao nije,
tu krivice ni~esove nejma.
Tisu}e se qudih na svijetu
nazivaju vuci i lavovi,
a niti su vuci ni lavovi.
Po na~inu tvome, kako pri~a{,
sve bi ove povje{at’ trebalo„.
15) Mula Hasan se, kad je rije~ o Crnogorcima, uzima u razlog:
“Bilah tespih*, kavurin nijesam,
nit’ bih ovo reka pred kavurma, –
po{teno je pravo govoriti:
zlo~inci su – istina je prava;
na zlo~instvo mi ih nagonimo.
Zlo ~initi, ko se od zla brani,
tu zlo~instva nije nikakvoga„.
* Bo`e sa~uvaj!

16) Na navaqivawe naroda, iguman Teodosije Mrkojevi} se
“miri„ sa [}epanom Malim i ka`e:
“[to }u jezik badava tupiti?
...
Vi ne date sedlat ni uzdati.
...
Kamo [}epan da se poqubimo,
pa ga eto, i ~estit vi bio!„
Teodosije, o~ito prinu|en, pristaje da odigra jednu teatralnu
scenu – ne prestaju}i, naravno, da sumwa u pri~u [}epana Malog
da je ruski car Petar III.
@arko \urovi}
STVARALAC U SVOME
VREMENU
Neke osobenosti kwi`evnog djela Du{ana Kosti}a
– jednog od osniva~a i prvih urednika kwi`evnog
~asopisa “Savremenik„
Najte`e je od svega sebe situirati u vremenu. Jer ono je veoma
zahtjevno i tra`i od stvaraoca da ga pojmi u najdubqem vidu. Taj
vid ima spiralu kretawa koja povezuje fenomen mogu}eg sa fenomenom
stvarnog. Ulogu toga povezivawa preuzima stvaralac izla-
`u}i se rizicima raznih vrsta, pa i vrsti straha koji iznu|uje
mnogo toga nepoznatog i zagonetnog. Sama ~ovjekova egzistencija
okre}e se potrebi da se u woj traje, a trajawe je mogu}e ako je bi}e
obuzeto nu`dom stalnih promjena koje vitalizuju wegov svijet.
Dakako, stvaralac je tu u delikatnoj situaciji. Kako se sna-
}i u struji mnogih upitnica `ivota diktiranih vremenskim i prostornim
uzro~nostima? Te uzro~nosti tvore prirodu bi}a i stvaraoca
obavezuju da traga za puno}om egzistencije. Rable bez razloga
ne ka`e da vrijeme izmi{qa sve latentne stvari. I ono {to ga
uzdi`e, i ono {to ga pori~e. Ako smo na{u egzistenciju shvatili
u takvoj optici, stvaraocu pripada du`nost da nas uvede u proces
toga oblikovawa. Najve}ma putem imaginarnih faktora koji odre-
|uju dubinu i zna~ewe kazanog.
Wema~ki pjesnik i esejista Gotfrid Ben ulogu stvarala~kog
fenomena vidi u selektivnoj obradi snova. On ka`e da se pomo}u
wih dolazi do rije~i. To posebno va`i za stvaraoce pjesni~kog profila
po{to za wih taj medij formira karakter stvarawa. ^ak i kada
se bave drugom formom, prozom ili putopisom, zadr`avaju poetske
elemente vjeruju}i da oni donose pluseve u kreativnoj sferi.
Mislim da je ova odrednica primjenqiva i na stvarala{tvo Du{ana
Kosti}a. Ono je razgranato u vi{e `anrova. Primat svakako
treba dati poeziji iz vi{e razloga. Najva`niji je onaj koji viziju
sa lirskim predznakom oboga}uje `ivim subjekatskim tonovima.
61

Ostavimo za tren te uo~qive naznake Kosti}evog stvarala-
{tva i ka`imo koliko je vrijeme uticalo na izbor wegovih ideolo-
{kih i estetskih uvjerewa i stavova. Mnogo se {ta mo`e objasniti sa
stanovi{ta biografije. Ja bih rekao da se u woj nalaze oblici i mijene
pi{~evog razvoja koji su za~eti jo{ u predratnoj Mladoj kulturi,
da bi u kasnijem periodu stekli visoko uva`avan nivo. On je intelektualno
boga}en i izo{travan u kwi`evnim revijama koje je sa
uspjehom vodio, od Mladosti do Savremenika. Istina, bilo je i uzmaka,
ali su oni uslovqeni nerazumijevawem vladaju}e politike prema
estetici koja je ~esto bila na wenom udaru. Ni ovaj stvaralac nije po-
{te|en wene nemilosti. Ako, pak, nemilost dosta toga stvaraocu uskrati,
ne{to mu korisnog i doda. Stvori kod wega kriti~ki odnos
prema uskosti politike i wenih sve zapa`enijih manipulacija.
Ve} sedamdesetih godina zapa`amo kod Kosti}a zazor od
krivudave putawe dru{tvenih tokova. On }e ih pjesni~ki markirati
kao stawe udesa. Markirawe mo`emo tuma~iti i vrstom pobuwavawa.
Stvarnost je u su{tini ru`na. Oni koji su opsjednuti vi-
{om idejom nijesu bili u stawu da u woj odr`e pre|a{wu vatru.
Sve ima svoje faze gorjewa, do pepela. Pa i odabrana ideja do-
`ivje}e oburdavawe ako joj se ne mijewa priroda svojstva. Vrijeme
treba shvatiti kao budu}e postojawe. Ne zazi|ivati mu prozore. U~estvovati
u egzistenciji mogu samo oni koji do`ivqavaju weno novo
ra|awe. Logi~no je da stvarala{tvo indukuje samo takve neminovnosti.
Nije va`no kakvog su sklopa. I tamnine su dio svakodnevqa. Ono
je za radoznale uvijek otvoreno. Uostalom, stvarnost je geneti~ki
proces gdje uzrok ra|a posqedice. Ako je ve} to tako, onda tu slo`enu
jedna~inu vaqa asimilovati u misao. Kosti} je, naro~ito kroz pjesni{tvo,
nazna~io djelovawe toga medija. Dao mu melanholi~nu supstanciju
od koje poezija upravo `ivi. Ne treba zaboraviti da je melanholija
uvijek zdru`ena sa nemirom, postav{i wegov disajni organ.
Kad ve} pomiwemo vrijeme, moramo pomenuti i stvarao~evo
pravo na wegovo posjedovawe. U onom obliku koji je imanentan wegovom
daru, spoznajama toga dara. Slike prostora postaju, putem vizijskog
dejstva, slike unutra{we intime. Imaju pro`imnu funkciju.
Kad tako rezonujemo, na tragu smo prave stvari. Do`ivqeno vrijeme
otuda ne mo`e biti pro{lo vrijeme. Ono se svojom su{tinom
otvorilo trajawu. Intuicija mu je omogu}ila mo} neprekidnog resorbirawa,
naro~ito u osje}ajnoj sferi, po{to je ta sfera kod Kosti}a
najprisutnija.
^esti atributi u stvarao~evoj poeziji su patwa i bol. Wima
`eqenu formu daje pjesma. Nije va`no da li je elegijskog tona ili
nije. Za nas je va`no da ju je porodio unutra{wi supstrat, jer obi~no
iza wega stoji fascinacija. Ona je kod svake igre, pa i one poetsko-vokacijskog
tipa, stimulativna i u`ivala~ka. I patwa mo`e da
sadr`i obrise zadovoqstva ako odre|uje vezanost za ne{to {to je
neprirodno otrgnuto. Tu mislim na ideale sa kojima se `ivjelo u
ratu i neposredno poslije wega. Kad se stvari gledaju iz toga ugla,
onda vrijeme postaje sebi protivute`a. Da bi dobilo svoju vrijednosnu
pojmqivost vrijeme se, bar kad je rije~ o pjesnicima, ne smije posmatrati
kroz matemati~ku prizmu, gdje je broj mjera. Me|utim, vrijeme
mo`e trajati u odabranoj ideji ukoliko je sposobna da umno`ava
mo} svoga rasprostirawa. Ona se, na`alost, napu{ta i od onih
koji su je smatrali lijekom istorije. Na takve poeta upu}uje strijele
prijekora. Bez magneta ne mogu se ideje na}i na okupu, pa zato Kosti}
poku{ava da ih privoli pjesmi. Ne bez dramati~nog vapaja.
62

U svim vremenskim krugovima, pa i onom posqedwem, kad se
svodi bilans `ivotnih i stvarala~kih u~inaka, Kosti} je ostao
dosqedan prvotnom crvenom idealu ~ije pre~nike kruga nije htio
da su`ava. Time bi poni{tio smisao svoga ~asnog bivstva. Wegovu
kwi`evnu pojavu treba smjestiti i u istorijski okvir budu}i da
sva wegova djela – poezija, proza i putopisi – sadr`e takvu nominaciju.
Subjektivni do`ivqaj, odjeven u metafore blagog sklopa i
jezgri~ne dubine, ne remeti duh istorijske komponente. Rekao bih
da mu daje dijalektiku pune pro`etosti i eti~kog ozna~ja, ~ega
stvarala{tvo ne smije da se li{ava. Kreacijski oblici predstavqaju
va`ne posrednike u profilisawu do`ivqajnih svjetova. Posebno
onih koji se odnose na poetski svijet. Iako su klasi~no modelovani,
sa ravnim kretawem ritma i standardnim kori{}ewem
rima, Kosti} u wih unosi modernu osje}ajnost. Ta osje}ajnost je
osnovni amblem wegove poezije.
Predmet sam za sebe ne zna~i mnogo. On isti~e vrijednost
ogledawem u misli, u onome {ta ta misao personalizuje. Wenom
umje{nom vizuelizacijom stih dobija dubqe spoznajne ekvivalente.
Odabiraju}i oblik svoga iskaza poeta oblikuje i svoju prirodu.
Kosti} je poeta melanholi~ne opsjednutosti. Ona varira ka dvije
uo~ene pozicije. Jedna od wih svodi se na tren, bez {ireg kreta, a
druga je okrenuta neograni~enom prostranstvu snova. U objema nalazi
izvore inspiracije.
Sve te`i svojoj identifikaciji. Ne samo kad je u pitawu
stvarawe nego i ~itawe stvarawa. Razli~ita mjerewa u oblasti estetike
ne {kode sudu. Dr`im se gledi{ta da se kod tuma~ewa ne smije
zanemariti subjektivni prilaz djelu. On se, na sre}u, prihvata bez
ranijeg zazora. Subjektivno tuma~ewe vu~e ka skrivenim determinacijama
djela, a to je ono podru~je koje je dobilo svoje ime – estetika
“budnog sna„. Pi{u}i u vi{e navrata o Kosti}evoj poeziji apostrofirao
sam taj fenomen. Kao ne{to {to je u prevlasti dubinskog
sloja bi}a. U uniji sa takvim gledi{tem odr`iva je slika dru{tvenog
svijeta, ukqu~uju}i u wu i ideolo{ku stranu. Za{to to uzimati
za zlo? Vizija odre|uje vrijednosne skale. Onda bismo morali odbaciti
Majakovskog koji je estetski sna`no obojio pripadnost pojedinca
kolektivu. Sli~nim osje}awima bio je obuzet i Kosti}. ^ovjek
je nezamisliv bez magneta dru{tvene eksponiranosti. Pa i zablude
obitavaju u tome kolopletu. Wihova fiksacija mo`e da bude
vrsta terapije. Pisawem se osloba|aju unutra{we sile svoga vi{ka
koji je, da se slobodnije izrazim, va`an detektor spoznaje. Ne}u pogrije{iti
ako ka`em da se putem literature dijagnostikuju bolesti
~ovjeka i svijeta. U posthumno objavqenoj Kosti}evoj zbirci stihova
Kako }e se ovo zvati dijagnostikovana je bolest sada{we zbiqe.
Ova zbirka nastala je izgleda kada je pjesnik bio svjestan
biolo{kog kraja. Kosti} se u woj koncentrisao na one tematske
krugove koje je do tada dr`ao u zoni stvarala~kog interesa: prolaznost,
smrt, pejza`, qubav. U ovoj zbirci dao im je vizuelniju prozra~nost
i slo`eniju strukturalnu osobenost. Do`ivqaj se iskazuje
u stresnoj poziciji. Poeta je varira u vi{e tipova i slojeva,
nemalo pogo|en na{om sveukupnom sudbinom koja je poprimila oblike
apokalipti~ke zebwe. Rekao bih da je poeta vje{to opredmetio
wenu dubinsku osnovu.
Iskazuju}i svoju misao u izrazito lirskim valerima Kosti}
je prepu{ta nekoj vrsti istorijske provjere. Vjeruje da pro{la
istorija svojim moralnim uzdigom natkriquje vrijeme smutne da-
63

na{wice. Ali kako godine teku rezignacija je postajala izrazitija.
Odvla~i pjesnika u samo}u. Ona treba da bude oslonac za li~no
pribirawe i mir. Pribir je nemo}an pred naletom op{te poro~nosti,
pa nas Kosti} podsje}a na usamqeni oblak u nebu: Ne mogu
ni sam da vjerujem, / da vjerujem kako sam najednom toliko sam, / ne
mogu da povjerujem ni {ta sam ni ko sam.
Stihove ovakvog zna~ewa mo`e da ispi{e samo onaj ko je pora`en.
Taj poraz poeta ne krije. On mu je poslu`io kao podloga za
wegovu sveobuhvatnu fiksaciju otu|ewa i zla. Portreti{u}i ih
Kosti} se nije odrekao mladi}kih snova ni qudskih nauma. U tome
le`i veli~ina Kosti}a kao pjesnika. Za~udo, {to je bio stariji,
wegov duh je bio `ivqi i fluidniji.
Kosti} preko pojava i predmeta dolazi do su{tine kazanog.
Duh koji opa`a prije ih prepozna i artikuli{e. U susretu sa wima,
bilo da je to more, vrt ili kutak sobe, poeta putem kontemplativnog
izliva kolori{e wihove unutra{we odsjaje. Wihova slika
je, u stvari, slika du{e, budu}i da se jedno u drugom ogledaju. To
ogledawe predstavqa samu su{tinu pjevawa.
Svaku stvar koju zapa`aju pjesnici u prirodi ili bilo gdje
drugo posebno osje}aju. Ta posebnost refleksirana je unutarwim
svijetom i razumqivo je {to pjesnik za probu|eno osje}awe ve`e
svoju misao. Ona je wegov produkt ili, kako to esejisti obi~no ka-
`u – odre|ewe. Pod odre|ewem podrazumijevamo dejstvo nutrenih
impulsa koji nijesu ni{ta drugo do poistovje}ewe objekta i subjekta.
Kosti}ev subjekt aktivizuje se ako su ga opsjele tamnine. Da li
}emo to nazvati nemirom ili nekom drugom osobinom nije va`no.
Va`no je da se iza toga ra|a pjesni~ka slika ili ideja.
Poetu opsijedaju kobne spoznaje. Takvim ih ~ine trenuci
zbiqe, okrutni po vrsti i pojavnosti. Otuda toliko vapajnog u tkawu
poetskih raspolo`ewa. Prosto sti~emo utisak da ih je emotivni
{ok tu inkorporirao. Zato u nama zastiru do`ivqaj sna`ne
pamtqivosti.
U ovoj zbirci Kosti} u fenomen pam}ewa uvodi komparacijske
skale. Onoga {to se odigralo i onoga {to se naslu}uje. To je
projicirano u tamnom tonalitetu. U vidu nekog pro`drqivog ~udovi{ta.
Bez mo}i da vrati vedrinu svijetu. Ovu zbirku zapravo
karakteri{e udesnost pojedinca i dru{tva u cjelini. Jedan posve
rekvijemski mizanscen!
Mo`emo misliti {ta ho}emo, ali je jedno neporecivo: poeziju
pi{e nespokojstvo duha. Razumije se ako je ono u vladavini dobrog
stvaraoca. Kosti}evo nespokojstvo je uznijetog zna~ewa, inventivne
refleksije i omamqivog melanholi~nog bruja. Kao takvo
javqa se i u ovoj zbirci koja je sazdana od `ivih slika i uzbudqivih
uspomena.
Kosti} se mnogo oslawa na pro{lost i uspomene. On zna da
razgrne wihovo zapretano ogwi{te i da pro{lost preseli u ovo
vrijeme. On to ~ini kada ga plima utisaka odvla~i izvoru davnih
sje}awa. Ratu, poratnom razdobqu. Tamo, u wihovom krugu, lako se
probudi nekada{wa strast i uzvitlaju snovi. Kao da se radi o ~asovniku
koji biqe`i ono {to se osje}a. I to se upore|uje sa onim
{to je sklopila sada{wa zbiqa. Sklopila je mnogo mra~nog i neo-
~ekivanog, grabe`nog, oporog, satanskog. U tom smislu indikativna
je pjesma Mrzovoqa:
Po tebi ore svojom nevidqivom rakqom. /Odnekud potajno
banu, i ne primje}uje{ /koliko si druk~iji i koliko si sebi tu|.
64

Pisac u svom vremenu mo`e biti samo ako je u sebi. Ako otuda,
iz nutrine, genezira `ivot u mno{tvu oblika i zna~ewa, imaju-
}i na umu Bergsonovu misao da postojati zna~i mijewati se. To je
stawe izmi{qawa, odnosno iskazivawa sebe. Kosti} je stalno bio
na tragu tako shva}ene istine. Iskazuju}i sebe stvaralac iskazuje
vrijeme, unose}i u wegov goblen svoje vizijske slutwe i nesanice.
Zavr{avaju}i ovu rije~ o Kosti}u sa temom vremena i wegovog
`ilavog i duhovnog opstajawa u wemu osje}am potrebu da istaknem
velike zasluge kwi`evnika Velizara Bo{kovi}a koji je o
ovom uglednom stvaraocu napisao monografsku kwigu Svjedok epohe,
tuma~e}i iz vi{e uglova, vispreno i analiti~ki, pi{~ev lik i
djelo. Bo{kovi}eve zasluge ne iscrpquju se samo na tome. On je dugo
bdio nad Kosti}evom pjesni~kom zaostav{tinom i iz wene ne-
~itkosti izvukao na vidjelo testamentarnu i po mnogo ~emu zna~ajnu
zbirku stihova Kako }e se ovo zvati.
Miroslav Radovanovi}
OBLICI PRIVIDA
KAO PRIBE@I[TE
O pesni~koj zbirci Uto~i{te Stevana Bo{waka
Stevan Bo{wak se u svojoj zbirci poezije Uto~i{te otisnuo
u duhovnu avanturu tra`ewa smisla i spoznaje koji treba da
otkriju osnovu bi}a podre|uju}i svom ciqu sve, pa i zakone ovoga
sveta. Poezija je bogomdana disciplina i ve{tina koja tvori novi,
uporedni svet, koja je istinsko suo~ewe ~oveka sa svetom slika koje
su vrlo ~esto zasnovane s onu stranu iskustva i standardne logike.
Ideja izlaska iz realnog sveta pretvorena je u pesni~ku opsesivnu
strast koja se javqa iz potrebe za sistematskim preobra`ajem
realnoga, u podre|ewu svega svetu fikcije. Stvarnost i istina
nisu dovoqna zbiqa u kojoj bi se ~ovek ostvario; taj okvir razara
tra`ewe ravnote`e i harmonije koja se ostvaruje s onu stranu realnosti,
u ma{ti i tragawu za oblicima privida, predela nezemaqske
lepote {to mo`da ~uvaju i razre{ewe misterije smisla:
I prizori se pustih zemaqa, kao strune visokih tonova
Prikazuju jasno: Nalazili smo se u krajolicima
Gde re{avasmo ~udne situacije, zadatke, zagonetke,
Rozete ~itasmo sa kamewa drevnog.
Suptilne ko~ije vitkih nogu, tanano vo`ahu
Kroz vodu do kolena duboku, bistru kao ulice Firence
Sa mostova dobro odmeravasmo pravce i dubine
Tih novootkrivenih tokova, slani{ta i reka...
Bilo je i tu `ivih blata
Koja otkrivaju}i skrivene staze izbegavasmo.
(Uto~i{te)
65

Svet realnosti se kod Bo{waka ne pretvara u sistem simbola
koji ulep{avaju ve} halucinantne slike daju predstavu snova kao
autenti~nu viziju {to potire realno i konvencionalna merila. Pesnikov
nemir postaje izazovna avantura, potreba za bekstvom, dubokim
prodorom u zbiqu koju preobra`ava ~udesnom igrom neobuzdane
imaginacije. Novi, paralelni svet, koji Bo{wak ostvaruje na
krilima ma{te i sna, deo je pesnikovog htewa da dosegne duhovne
osnove qudske tajne. Sa svog pitoresknog “putovawa„ pesnik donosi
sliku u kojoj su apstrahovana realna obli~ija, iskustvena saznawa, a
mogu}a projekcija kre}e se u domenu novih vizija i snovi|ewa. Svet
fantastike i snovidnih slika je jedino obele`je, potvrda vlastitih
predoxbi o autenti~nosti bivstvovawa. Poziv na putovawe, izlet u
nepoznato, Bo{wakov je izraz `eqe za bekstvom i odlaskom, `eqe
da se istakne i paradoksi sagledaju u svoj wihovoj vi{eslojnosti.
U zbirci pesama Uto~i{te san je simboli~na akcija u kojoj
se `eqe ostvaruju. San razgra|uje odre|enosti ~oveka i wegove
situacije. Poniru}i u imaginarne prostore pesnik uspostavqa korespondenciju
sa magi~nim svetom neslu}enih mogu}nosti. On se
prema svetu ne odre|uje ~inom ve} meditacijom koja nas uvodi u
svest unutra{weg postojawa. Veliki i bogati san zapravo je ose}awe
nesputanosti, prenebregavawe realnih postavki `ivota i te-
`wa ka poetskoj viziji. Svet fikcije je mo}no pribe`i{te, pesnikovo
stakleno zvono pod kojim je sve mogu}e:
Tada }e nas, dobri Bogovi,
dobri kao milion lepih snova,
Bogovi koji nas vole kao hiqadu godina raja,
Odneti daleko, milion puta daqe,
ka beskraju kome je svejedno.
Do nekog boqeg odne}e nas Sunca
koje }e lep{e da voli, umilnije da greje
Kad do|e To vreme, uve}a}e nas milion puta
I svakog ~oveka, i svaku }e qubav i vlat }e trave svaku,
I onu belu pla`u i svako ono zrno peska koje pamti,
Uve}a}e milion puta u jednom snu,
Koji }e od drugih snova, milion puta du`e da traje.
(Milion snova kao hiqadu godina)
U Bo{wakovoj imaginarnoj projekciji sveta vidqiva je mogu}nost
neizmernog produbqivawa sveta, oblik slojevitog sadr`aja
u koji su utkani i nesvesni impulsi bi}a. U toj ~udesnoj viziji i
fantaziji kretawa vrvi obiqe asocijacija i snovidnih pejza`a koji
se smewuju u haoti~nom ritmu apokalipti~nog nestanka i realnosti
ra|awa novih oblika i svetova. Vlastiti san poistove}uje se
sa avanturom pesni~ke re~i. Poezija je mera i granica dosluha sa
svetom i samim sobom. Pesnik mewa poredak stvari, obi~aje i zakone,
tra`e}i iluzorni put bekstva i razre{ewe vlastitih nemira
koje je `ivot re`irao, a wega doveo do nestvarnih i neostvarenih
snova, u kavez bez izlaska. Opsesivni misticizam apsoluta nije
razre{en snovi|ewem. Bo{wakova poezija sadr`i duboko jedinstvo
unutra{wih potresa i wihovog jezi~kog ostvarewa. Prakti~na
re{ewa ne umawuju intenzitet unutra{we napetosti u kojoj jedino
pesni~ka fikcija pronalazi izlaze i uzlete:
66

Na zemqi je, kojom hodismo, to znasmo
To {to tra`imo, zbog ~ega po|osmo,
al {to usput
Zaboravismo, na zemqi je ne{to {to vredi da se tra`i,
A kad se na|e vodama izvorskim, to te~e,
I izmi~e kao prstima voda.
To {to pesmom slavuja otme no} od zore,
To zbog ~ega smo tamo neumorni,
Na urvinama izrovanom putu.
(Pusta zemqa)
Bo{wak se okre}e protiv sveta i wegovog ustaqenog reda
`ele}i da u lutala~kom zanosu begunca i avanturiste razbije trivijalnost
zbiqe. Otkrivaju}i nove imaginarne prostore pesnik
ostvaruje druga~iji poredak u kome se invencija uzdi`e nad zbiqom,
a mo} pesni~kog stvarawa nad obi~no{}u svakodnevnog postojawa.
Pesnikova avantura, nada i san ra|aju obiqem slika kojima
je osnovna odlika pesnikova autenti~na vera u zanos, zbiqa pesni~ke
svesti prevedena u javu sawara:
Okean se talasa pod mojim nogama
pevam uz pedeset bas trzalica
trostrukim opijat glasom.
Voda mre{ka oblutke, sirupasta pena,
Odnegde
sa daleke pu~ine
dolaze glasovi samo}e
vetar ih donosi, prosipa po sivoj obali.
No} se lagano spu{ta
kona~no lutam nepokretom.
(Bukolika)
Stevan Bo{wak se u zbirci poezije Uto~i{te slu`i metaforikom
i pesni~kim slikama koje egzistiraju u sistemu povezivawa
nespojivih sadr`aja i ose}ajnosti. Takvim postupkom omogu}eno
je dinami~ko kretawe slika, novo obele`je predmeta, asocijativno
povezivawe i vezivawe najrazli~itijih simbola pojavnog sveta. Kao
{to kod impresionista senka predmeta sugeri{e prozra~nost prostora
i slutwu, tako se kod Bo{waka pojmovi dovode u me|usobni odnos
naknadnim asocijacijama i suglasjem zajedni~kih su{tina. Wegova
impresionisti~ka kompozicija ~esto je usmerena ka naslu}ivawu.
Bukvalno zna~ewe potire se pred `eqom da se predstava podredi
vlastitom vi|ewu, autonomnoj logici, s verom da su{tina stvari, bi-
}a i sveta po~iva s onu stranu privida. ^ulne predstave gube svoj sadr`aj
i te`e domenu irealne tvorevine o`ivqavawem onih oblika
koji su vrlo ~esto slike izokrenutog prostora na{ih snovi|ewa:
Sva se}awa, svi ti trenuci `ivota
izgubi}e se u vremenu
i ko }e da zna
i koga }e biti briga za su{tinu stvari
kad do|e vreme umirawa.
67

Odakle sam do{ao
kuda idem
da li je sve imalo smisla
ili sam `iveo uzaludno?
Na ta pitawa odgovori Kiberdone.
Prona|i svaku suzu na ki{i
pretvori je u }ilibar
da mawe mrazni budu napevi zvezdama na nebu.
(Saga)
Zbirka Uto~i{te vi{ezna~nost metafori~nog izraza posti`e
izmenom poetske optike i smisla sastavnih delova metafori~nih
sklopova. Tradicionalna metafora dovodi u me|usobni odnos
dva pojma ili ~ovekova du{evna stawa sa stvarnim poretkom
sveta. Bo{wak u svojoj poetskoj zbirci tvori svet slika po kojima
se nesmetano kre}e kao u prostoru koji je ostao bez protute`e, ispuwen
materijom, ali dotaknut i neograni~eno{}u ~ovekovog duhovnog
bi}a, pretvoren u svetlosno kru`ewe slika. U toj imaginarnoj
dinamici transformisanih ~ula, predmeta i predstava, pesnik
povezuje slike i govor bi}a u kome se rezimira smisao sveta:
68
O varvara!
uzvi{eni su bili ose}aji
Uzvi{eni po~eci ostvarewa snova
Genetski in`ewering,
Kiborzi, himere,
Pribli`ismo se prebrzo Bogu
Pred nama Novi Svetovi
A sada sam tako sam.
Vaqa izdr`ati beskona~no trajawe i samo}u.
(Varvara)

KRITIKA
Dobrica Kampereli}
VREME NEOAVANGARDE
JO[ TRAJE
Miroqub Todorovi}: Vreme neoavangarde,
Altera, Beograd, 2012.
Pitawe nije u onom {to gledamo,
nego u onom {to vidimo.
Henri David Toro
Poodavno, pre nego {to }e nova kwiga Miroquba Todorovi-
}a biti objavqena, na pitawe Milivoja Pavlovi}a u kom }e se pravcu
signalizam daqe razvijati i ~ime potvr|ivati u novom XXI stole}u,
Todorovi} odgovara: “Iskreno mislim da }e naredno stole}e
biti stole}e signalizma. Mi smo samo seme, tek tu i tamo proklijalo.
Daqi razvoj signalizma vidim u potpunoj eksploziji planetarne
i po~ecima ostvarivawa kosmi~ke umetnosti. To }e biti posebno
vidqivo u intermedijalnim segmentima. Preplitawem i me{awem
raznovrsnih oblika stvara}e se nove kreativne discipline. Prava
razgranata stabla, kro{we i blistavi cvetovi umetnosti koju smo
inicirali vide}e se tek u slede}em veku. Do}i }e novi qudi, otkri-
}e se novi prostori me|u planetama, otkri}e se nova sredstva za
stvarala~ki rad, novi prostori me|u zvezdama i u ~oveku, realne i
imaginativne kosmogonije, izvorne slike bi}a, znaka i govora.
Umetnici signalisti, igraju}i se bogova pred tek od{krinutim vratima
Vaseqene i jezika neprozirnog, ovaploti}e na{e ideje i na{e
snove pretvori}e u stvarnost„. Ovo futuristi~ko Todorovi}evo
snovi|ewe se temeqi na vremenu neoavangarde o kome on nadahnuto
pi{e u svojoj novoj kwizi. Pritom, potrebno je naglasiti da se Todorovi}eva
kwiga Vreme neoavangarde zasniva na wegovom li~nom i
neposrednom iskustvu i mnogobrojnim vezama sa akterima neoavangarde
u nas i u svetu. Ali na jedan nepatvoren na~in, li{en frivolnih
i lascivnih tema i dilema, dakle kao OTVORENI koncept i putokaz
svima koji su se u neoavangardne tokove ukqu~ili ili, tek, poku{ali
da se ukqu~e.
U tom, i ne samo u tom smislu ova kwiga odudara od mnogobrojnih
sli~nih kwiga onih kojima se Makijaveli uselio u glavu pa ispisuju
neku “novu istoriju„ savremene umetnosti, zasnovanu na dosezima
tzv. Nove umetni~ke prakse, uglavnom iz 70-ih i 80-ih godina pro{log
stole}a i milenijuma. Vi{e ili mawe ti doma}i kunstistori~ari sete
se svega, osim signalizma na ovim prostorima i podosta se pristrasno
i navija~ki odnose prema drugim protagonistima neoavangarde.
U Todorovi}evoj kwizi mesta se na{lo gotovo za sve: od Raula
Hausmana, kao izvornog aktera DADE i, zatim, dr Klausa Groha –
69

Dr DADE, kao neoDADAiste i sledbenika Kurta [vitersa i
MERC pokreta, potom najistaknutijih protagonista eksperimentalnog
pesni{tva u svetu, poput prof. dr Klausa Petera Denkera,
~ileanskog umetnika i pesnika Giqerma Dejzlera, @ilijena Blena,
jednog od najistaknutijih ~lanova italijansko-francusko-belgijske
grupe LOKOMOTIVE iz 70-ih godina pro{log stole}a, pa teoreti~ara
i pesnika Pjera Garnijea, Mikelea Perfetija i mnogih drugih.
Naravno, nisu izostavqeni ni srpski umetnici me|u kojima izdvajam,
posebno, Marinu Abramovi}, Jaroslava Supeka i Andreja
Ti{mu.
Marina Abramovi} je – zajedno sa Zoranom Popovi}em i Ne-
{om Paripovi}em – vrlo rano u{la u signalizam, ve} 1970. godine,
zainteresovana za verbalno-vizuelna Todorovi}eva istra`ivawa i
rad sa kompjuterom. Zatim zainteresovana za wegovu kwigu Kiberno
i za saradwu u ~asopisu Signal. Pod Todorovi}evim uticajem
interesovawa je usredsredila na rad s elektri~nim ra~unarom, kinetiku,
ambijente, signalizam uop{te, sve u potrazi za SIGNA-
LOM, slikama-porukama, slovima-porukama, linijama povezivawa
i deqewa znaka i zna~ewa, kako ja weno istra`ivawe shvatam.
Marinin potowi anga`man na svetskoj neoavangardnoj sceni
poznat je naj{iroj javnosti, osobito u umetnosti performansa i bodi-arta,
zapravo tragala~ki rad na preispitivawu mogu}nosti i
granica delawa sa telom kao li~nim prostorom umetni~ke akcije.
Jaroslava Supeka sam do`ivqavao ponajpre kao konceptualnog
umetnika, ali i teoreti~ara koji je tako|e rano u{ao u signalizam,
ve} 1973. godine. A 1981. Supek, koji se intenzivno bavio vizuelnom
poezijom, zajedno sa Todorovi}em realizovao je jednu od
najboqih signalisti~kih izlo`bi u rodnim Oxacima predstaviv-
{i samu elitu signalizma. Tu su bili izlo`eni radovi (poezija,
vizuelna poezija, konceptualna umetnost, mejl-art): Qubi{e Joci-
}a, Marine Abramovi}, Ostoje Kisi}a, Milivoja Pavlovi}a, Spasoja
Vlaji}a, Miroquba Ke{eqevi}a, Ranka Igri}a, Radomira Ma-
{i}a i mnogih drugih saradnika pokreta. Supek je bio i vrstan polemi~ar.
Zdu{no se zalagao za afirmaciju i odbranu signalizma
od, u to vreme, u~estalih napada.
Posebnu pa`wu, u ovoj kwizi, u odeqcima [est pesnika i
Nova proza, Todorovi} je poklonio novoj gardi signalista koji su
u pokret u{li sredinom devedesetih godina pro{log veka i po~etkom
novog milenijuma. To su pesnici, prozni pisci i esejisti Ilija
Baki}, Slobodan [kerovi}, Zvonko Sari}, Milivoj An|elkovi},
Bogislav Markovi}, Viktor Radowi} i Dejan Bogojevi}. U Baki}u
i [kerovi}u Todorovi} vidi osnovne pokreta~ke i udarne
snage nove generacije signalista.
Vidqivi znaci unutarwih kreativnih vrewa nisu ba{ uvek
lako razumqivi tzv. obi~nom svetu, a svet neoavangarde i nije ba{
obi~an. Va`no je, pak, da se “voda ne zamu}uje da bi izgledala {to
dubqa„, kako veli Fridrih Ni~e, va`nija je aeracija – provetravawe
vowavog i u~malog u duhovnoj kulturi i umetnosti. Zato i postoji
neoavangarda, zato je potrebna i hiperstimulacija svih ~ula
– kako umetnikovih tako i posmatra~evih – ali i razumevawe onog
{to ~ini univerzalnu matricu du{e i duhovnosti umetnosti i
umetni~kog delawa. Jer vreme neoavangarde bi trebalo da bude i
vreme odMR@WAvawa i preobrazbe savremene umetnosti, jedan
OTVOREN KREATIVNI PROCES.
70

@arko \urovi}
MONOGRAFIJA O
VELIKOM PJESNIKU
Prof. dr Milo{ \or|evi}: Pjesni~ki krugovi
Stevana Rai~kovi}a, Izdawe CANU,
Podgorica, 2012.
Kwiga o pjesni~kom stvarala{tvu Stevana Rai~kovi}a ima
monografsku strukturu. U woj nijesu izostala dubqa estetska markirawa
bogatog pi{~evog do`ivqajnog svijeta. Da bi se kwiga ovakvog
tipa mogla uspje{no realizovati autor je pribjegao najkorisnijoj rezoluciji:
podijelio je na pjesni~ke krugove, wih deset. U tako zami-
{qenom mozai~kom obliku obuhva}ene su najva`nije pjesnikove
stvarala~ke odlike, pri ~emu se ne mimoilazi biografski aspekt.
Razlog za{to je \or|evi} odabrao Rai~kovi}a za predmet ove
po mnogo ~emu zanimqive monografije treba tra`iti u wegovom
bliskom odnosu sa nutrenim fluidima ovoga poete koji, weguju}i liri~nost
srpske pjesni~ke tradicije, sre}no produ`ava i bogati tzv.
stra`ilovsko nasqe|e u tematima i formi. Ako smo voqni da tra-
`imo, a to jesmo, rodnost i srodnost Rai~kovi}a sa najboqima iz toga
kruga, onda bi to bili Crwanski i Rastko Petrovi}. Ta stra`ilovska
boja, pored Rai~kovi}a, na{la je zlatonosnu nit i u poeziji
Ivana V. Lali}a, Qubomira Simovi}a, Slobodana Rakiti}a...
\or|evi}evo djelo Pjesni~ki krugovi Stevana Rai~kovi}a
zna~ajno je po vidqivoj koncentraciji kriti~kog subjekta koji je
smjelo prodro u intimu pjesnikovu, gdje se iz jednog akorda, blago
lirski zasnovanog, ra|aju cijele partiture bogatih snovnih refleksija.
Iako su za isticawe i pohvalu svi krugovi u ovoj monografiji,
izdvoji}u po dubini i svestranosti tuma~ewa dva: Bi}e pjesme
i Mapa poezije. U wima autor, u teorijskoj ravni, tuma~i razu-
|ene slojeve pjesnikovog izraza, posebno u zbirkama Kamena ustavanka
i Pjesma ti{ine koje je \or|evi} s razlogom imenovao za
izuzetna djela.
Da bi se neko djelo {to izrazitije identifikovalo potrebna
je svojevrsna predispozicija za to. Wu tra`imo u znawu, ali i u
intiutivnom nervu onoga ko prosu|uje i mjeri. U pisawu ovog djela
\or|evi} se najve}im dijelom slu`io metodom esteti~ara, mawe
profesora. Ovaj drugi metod suzio bi stvarala~ku projekciju
Rai~kovi}evog pjesni~kog djela. Sveo bi ga na formalno tuma~ewe.
Ovu sam monografiju tako shvatio. Istina, od kritike se tra-
`i sud, ali uz uslov da je u wega ugra|en `eqeni uslov analiti~kog
vrednovawa. Ja se li~no zala`em za slobodniji obrazac kritike,
gdje se intuicija kriti~ara ne smije obuzdavati pretjeranim formalnim
zahtjevima. Tuma~ewe snovne komponente u ne~ijem djelu,
a ona je vidna u Rai~kovi}evom pjesni{tvu, u osnovi treba da bude
subjekatska i da ne obuhvata samo jezi~ku ili woj srodne sfere, nego
mo`e imati i druge vidove kreacijskog naglaska, po \or|evi}evoj
kvalifikaciji o~u|uju}eg karaktera. Pjesma iziskuje objekciju,
ali fascinantno u woj mora posjedovati prvenstvo. \or|evi} je
navedeni aplikat apostrofirao kao o~u|uju}i i ma{teni.
71

U Rai~kovi}evoj poeziji figuriraju mnoga toponimska stani{ta,
od Tise do drugih odredi{ta. Oni pjesniku slu`e kao osa za
ukr{tawe subjekatskih supstrata. Me|u wima najve}ma egzistiraju
fenomeni samo}e i patwe. U tim fenomenima smje{tena je vaskolika
energija ~ulnosti i senzibiliteta.
Mnoga \or|evi}eva kriti~ka stanovi{ta pomalo nagiwu
filozofiji. Jer ako ne{to nastaje kao plod promi{qawa, razumqivo
je navedeno predo~ewe. Ka`imo da tajanstvo pjesnikove samo}e
nije ni{ta drugo do tra`ewe kqu~a moderne de{ifrizacije unutra-
{weg svijeta. U kolopletu smisaonih i ritmi~kih odnosa inkorporirano
je pjesnikovo slu}ewe. Prema wemu kriti~ar ispoqava visok
stepen uva`ewa, dr`e}i se indikativne Jungove opaske da pjesni~ki
stvarati zna~i omogu}iti da iz rije~i zazvu~i prarije~.
Ne znam nijednu Rai~kovi}evu zbirku poezije koja se nije
bavila tihim razarawem vlastitog bi}a. Mo`da je to wen pravi
kardiogram. I kad pjesma molitveno zvu~i, ne daju}i joj povi{en
ton. Svoju prirodu ti{inom brani!
Ti{ina je sinonim za jednu drugu ~ujnost. Rekao bih ~ujnost
za razne polaritete. Iz wih se ra|a nadahnu}e. Jednako za miqe
prirode i usamqeni{tva. Za wega pro{lost ne predstavqa razdaqinu.
Ona stanuje u bi}u kao wen vrli gospodar, ne zatvoriv{i vrata
za sobom. Ono {to ima vizijsku aromu, ne prolazi. Zato Rai~kovi}eva
poezija emanira trajawe kao glavnu idiomsku komponentu.
Pjesniku je dato da upija prostor. U bi}u se smawuje obimom,
ali on tu `ivi, istina bez lika, kao do`ivqajna konstanta.
Po mnogo ~emu zna~ajnija od puke fizi~ke slike. Pa iako se radilo
i o fizi~koj slici Rai~kovi} ju je presvukao imaginacijskim
slojem. Ako bismo bli`e odredili karakter wegovih pjesama uo~ili
bismo da je to nemir mira. Takvim ga je u~inio vizijski supstrat.
A {ta je taj supstrat u mo}i? Da skupqa i {iri zavi~aj subjekta.
Da ga poetski artikuli{e.
Gledano sa te ta~ke gledi{ta mogli bismo ustanoviti da je duh
osvaja~ prostora. Svega onoga {to se u wemu na{lo – od biqne vegetacije
do podarenih razlomaka svjetlosti. Pa ipak, ne smijemo zanemariti
na wihov svepro`imaju}i dodir sa bi}em. Sa wegovom ~ulnom
i drugom atlasikom. Tamo se situira lirska raznolikost i punina.
Tihost u wegovim pjesmama dozirana je bla`enstvom. Me|utim,
ona je stalno na liniji `ivota. Neki oblik transcendencije
koji bi htio da doku~i ta~ku vje~nosti, iako je ona ~ovjekov nedoseg.
Pjesnik je svjestan samo ~ina prolaznosti kojoj, ako se mo`e,
treba oteti trenutke qepote. Oni se tra`e u wedrima prirode – u
travi i nebu koje ovaj istinski lirik pohodi korakom i okom. Samo
je u tome miqeu ~ovjek sam sebi dovoqan. Takvo pjesnikovo osje-
}awe nije li jedan od vidova ~iste vanvremenosti, upijene ~ulima
u svoj svojoj tihosti?
Vanvremenost u takvom stawu duha “preslo`ava„ se u punu
`ivotnost. Izbija iznutra – iz samog bi}a. A bi}e se upravo prepoznaje
po mapi svoje intime. U wu je Rai~kovi} inkorporirao ti-
{inu kao neumitnu sastavnicu ezgistencije. Dao joj uzastopnost
rezignantnog manifesta: Bolne o~i ho}u da posejem. Priroda je
shva}ena kao (p)obo`ewe i zato joj poeta hrli kao ~inu spasa. Iako
ovde ne treba pesma/ Ja dobro vidim: brda se plave/ I moram da
ka`em: Sred zelenog/ Moje je srce ti{e od trave.
Ako bismo bli`e odre|ivali prirodu Rai~kovi}eve poezije,
prije svega onu koja je pro`eta prirodom i wenim darovima, on-
72

da se taj pristup “velikoj gospodarici„ ne mo`e odigrati bez kontemplativnog
upliva. Rai~kovi} je pjesnik prirode u koju je utkana
duboka osje}ajnost. I ta, druga strana, u izobiqu se prenosi u
autorov svijet. Ne kao sporadi~na ve} kao krucijalna kreacijska
odrednica.
U tuma~ewima Rai~kovi}eve poezije kriti~ar ne ignori{e
stvarnosni svijet ali ga sagledava u funkciji “podre|ewa„ imaginativnom
svijetu kao svijetu zavodqive omame. U tome svijetu nastaju
latentne sile iz ~ijeg jezgra se mno`e potajne slike ~ulnih
nemira. Rai~kovi}eva poezija sazdana je od takvih slika. \or|evi}
ih smatra osobenim jer pored misaonog sadr`e i veoma uo~qive
likovne penetrate. Razvrstavawe Rai~kovi}evog djela po krugovima
i wegovo tuma~ewe iz modernog poeti~kog ugla obostrano je korisno.
Svestrano je osvijetqena karakterologija ove poezije. Tu
mislimo na osvijetqewe wene specifi~ne semanti~ke, ritamske i
jezi~ke odlike i zna~ewa.
Iako se mo`e pomisliti da Rai~kovi}evu poeziju odlikuje
laka lepr{avost, ona je slo`ene unutra{we strukture i pregnantne
misaone slojevitosti. U klasi~nom obliku pjesme poeta dinamizira
li~ni do`ivqaj daju}i stihu skladnu prelivnost i boju. Dakako,
modernog diskursa. I, rekao bih, u svojoj su{tini rezignantnu.
Pjesnik bje`i u samo}u pritajenih tlapwi i vapaja. Fenomenologiju
takvog stawa kriti~ar je sagledao kao vid dubqih zasjeka u
tamno ponorje stvarao~eve du{e.
Ako u poeziji Miodraga Pavlovi}a, wegovog ispisnika, nalazimo
prekomjernu napregnutost stiha, kod Rai~kovi}a sretamo
blagu tihost. Poput sti{anog mora. Kod wega osje}awe ne sahne ni
u jednoj prilici. Posebno kad pohodi bogata stani{ta prirode.
Ako se ovdje misli na strast, misli se ujedno i na izraz voqe. Sjediweni
napadaju poqe duha. Kad pjeva o travama, nebu ili ptici,
poeta se usredsre|uje na misao koja, sadr`ajem i tonom, navedene
teme svojevrsno eksplicira. I meko}om se mo`e iskazati wihova
jakost. Rai~kovi}eve pjesme su potvrda takvog respektnog uslova.
Dokaz da se jedno djelo razumjelo le`i u kriti~arevoj pristrasnosti
prema wemu. Iz prostog razloga {to on postaje pi{~ev
spoznajni subjekt. U vi{e poglavqa ove monografije to je prepoznatqivo.
Tretiram vrlinom postupak kada kriti~ar za svoje misli
uzima misli drugoga. Saobra`ava ih u zahtjevu identifikacije.
Rai~kovi}eva pjesma, s obzirom da je u sebi akumulirala vizijsku
snagu subjekta, na{la je istinsko kriti~arevo posvojewe. Tu najvi-
{e mislimo na pjesme melanholi~nog bruja, budu}i da melanholija,
u vidu li{aja, priawa za kriti~arevu radoznalost. Mo`e to biti
pjesma o sumwi, patwi, smrti il nekim drugim tematima. Kriti~ar
slijedi pjesnikov subjekt. Kao u sonetu Pjesma i smrt. Navodimo
wen sr`ni eho: Ova pesma sporo ulazi u tminu / Ja ne vidim vi{e
od we pomr~inu / I ose}am samo te{ki tamni zvuk. O~ito da pjesma
nema drugih alijenacija do onih koje im je nametnuo subjekt.
U Rai~kovi}evoj poeziji \or|evi} je prona{ao prisustvo
eti~kih svojstava. Ona su sre}ni podupira~i pjesnikovog lirskog
zanosa ~ija se lepeza {iri na vi{e objekcija. Pa i na objekciju
bolnog poimawa stvarnosnog svijeta. Iako su opre~ni jedno drugom,
patwa i usklik, poeta ~esto u svojoj vokaciji pose`e za wima.
U tome vidim wegovu sraslost sa trenucima koji su je porodili. Ne
zaboravimo da trenuci ~ine vrijeme tra`e}i svoje reflekse u
ogledalu prostora.
73

Du`ne estetske apostrofizacije \or|evi} je ostavio i u
toj sferi. Monografija je obuhvatila najva`nije odlike Rai~kovi}evog
pjesni~kog stvarala{tva.
Tomislav Milo{evi}
POETSKO TUMA^EWE
VREMENA
Dimitrije Nikolajevi}: Hod po `ici, Apostrof,
Beograd, 2012.
Nova pesni~ka kwiga Dimitrija Nikolajevi}a Hod po `ici
jo{ jedna je od brojnih u nizu kojom se potvr|uje da se s godinama ne
smawuje ve} pove}ava kvalitet kwi`evne, literarne produkcije,
ba{ zahvaquju}i autorovoj zrelosti, iskustvu i ste~enoj rutini.
Kwiga je podeqena u tri tematska kruga poput tri galerije u kojima
su razme{tene slike vremena, slo`ene po epizodnim detaqima,
kako ih je sam akter video. To su Ni{ta sigurno, Dok hodam po `ici
i Slika na{e jave. Sve po onoj poznatoj filozofskoj tezi: “ni-
{ta nije stati~no, sve je podlo`no promenama u prostoru, vreme,
priroda i qudi„. Autor se vi{e orijentisao (ili ~ak najvi{e), na
promenu qudi pod uticajima spoqnih sila, ali i onog li~nog u sebi.
(Ni{ta u `ivotu sigurno nije/ ~ak i kada se ima ili nema sre-
}a/ u igri je svakoj neizvesnost najve}a/ koja se ne kocka a ipak sve
dobije, iz pesme Ni{ta sigurno).
Pesnik je stavio sebe u epicentar kao objekat oko kojeg se
sve vrti, a wegovi poetski subjekti su lirski sudionici u wegovoj
obimnoj lirskoj recepciji. Na razme|u `ivota i smrti, postojawa
i nestajawa kao neumitne realnosti pesnik se ~esto, ~ak mnogo pita,
razgovara sam sa sobom, tra`e}i odgovore prevashodno u sebi.
([ta radi `ivot, dok mu smrt livade kosi i vo}ke mlati/ i zar
mo`e da gleda kako u svoje mra~ne ambare odnosi/ wegov trud kao
ko{nice prepune meda, pesma U ravnote`i).
Dakako, D. Nikolajevi} je u svom najsre}nijem bitisawu bio
plodan, wegove poetske “ko{nice„ (kwige), prepune su slasti za
kwigofile, posebno pesmofile, i te{ko mu padaju prolaznost i
neizvesnost, ba{ prema produktima wegovog intelektualnog i umnog
bitisawa. Pesnik Miodrag Igwatovi}, prijateq i sabesednik
Dimitrijev, u jednoj svojoj pesmi je napisao da je “`ivot sezonski
cvet„. Poezija D.N. spada u “retke biqke„ koje daju plod ~ak i vi-
{e od jednom u godini. A Zoran Petrovi}, tako|e iz Dimitrijevog
kwi`evnog kruga, u svom romanu Ugarak napisao je ba{ to ~ime se
Nikolajevi} u svojim lirskim pitawima i odgovorima bavi: “^ovek
posle smrti ne `ivi ni na nebu ni na zemqi, jo{ mawe na nadgrobnoj
plo~i ili u crkvenoj zadu`bini, on `ivi u pri~ama„, naravno
i u poeziji koja ima tako {irok sociolo{ko-filozofski
rakurs kakav ima poezija D. Nikolajevi}a. Jer “poezija ne tra`i
besmrtnost ve} uskrsnu}e„ (Oktavio Paz). Iako se Pesnik trudi
da bude u ravnote`i izme|u prolaznosti i opore sada{wosti, on se
74

ipak slu`i poznatom narodnom izrekom modeliranom u stihove
(Bez onoga se koga nema mora). Umesto “koga nema bez wega se mo`e„
nastala je Nikolajevi}eva pesma Koga nema kao pandan toj narodnoj
izreci. ^ovek ~itav svoj vek traga da prona|e pravo mesto za
sebe a mnogi, ~ak ve}ina, nikada to ne ostvare. Pesnici, ako ne mogu
stvarno{}u, mogu imaginativno i tu je wihova prednost i nagrada
za wihov talenat i trud.
“Pesnici jedino poezijom mogu ostvariti sebe kao privilegovano
bi}e me|u smrtnicima„, govorio je veliki Gete, a ovaj inventivni
pesnik (D.N.) pokazao je i dokazao to u vi{e od dvadeset
pesni~kih kwiga. U svakoj od wih bilo je pevawa s razme|a dva sveta,
onog svagda{weg i onog koji Nikolajevi}u wegova pesni~ka re~
i misija pru`aju. To bi, na poetskom jeziku D.N., otprilike glasilo:
^itav vek za sobom traga{. (Ti tra`i{ sebe u svetu koji
traje/ sa onim {to se koliko ju~e zbilo/ iz ~ega jo{ uvek tvoje o~i
sjaje/ a jo{ se nije do kraja razotkrilo/ iako samo Ti zna{ u pitawu
{ta je). Iz forme poetske eksplikacije vidi se da je D.N. eksplicitno
lirik, ali wegova poezija nije samo puko slagawe u slik.
Svaki stih, svaka strofa daju jednu odre|enu, celovitu distinkciju.
“Egzistencija pesnika ~ini jednu celinu sa wegovom poezijom„
(Luj Paro). Pesnici uvek vi{e te`e duhovnoj egzistenciji, malo
ih je kojima se materijalno i duhovno poklapaju, a mi{qewa o tome
su podeqena. Pravi pesnik (ili pisac uop{te) opredeli}e se za
ono prvo. Mo`da zato pesnici i najvi{e “hodaju po `ici„, kako je
Dimitrije determinisao svoj odnos prema sveukupnom `ivotu. To
ve} indikativno iskazuje u prvoj pesmi ciklusa Dok opozvan ne budem.
Dotle }e te}i wegova aktivnost na odabrani na~in... (Ho}u da
vidim, ~ujem i u~estvujem/ radi ~ega sam znati`eqan i prozvan/ u
`ivot, na svet gde neprestano putujem/ kroz javu i zbivawa sve
dok opozvan/ jednom ne budem i prestanem da likujem/ {to postojim
i nisam tu| i samotan).
Ovaj pesnik ve{to, po zvukovnoj intonaciji u suplementaciji
sa vokabularom, sla`e svoje rime, klasi~no ili spontano, protivno
onome {to su govorili francuski romanti~ari: “svaka o~ekivana
rima osu|ena je na propast„. Osim toga Nikolajevi} jednako
ume{no nastupa i u tzv. slobodnom stihu. Sama wegova otpornost
prema neda}ama `ivota slikovito je prezentirana u pesmi Sa svojom
mukom. U istom ciklusu je i veoma emotivna pesma Ona {to me
qubila koja, celovito prikazana, mo`e da do~ara i celovitu sliku.
Pesma Pijem vino u Topoli nije tu samo radi ukazivawa na
vinogradarski kraj [umadije, ona se uzdi`e na vrh Oplenca, podse}a
na lozu Kara|or|evi}a, na svetkovine (va{are u Topoli), na
Srbiju ~iji se eho odavde {iri [umadijom, Pomoravqem i daqe,
prema Kru{evcu gradu, vremenu koje pripada istoriji, pro{losti
koja je toliko bremenita da se na mnogo na~ina tuma~i i predstavqa.
A odmah uz tu pesmu Telefonski imenik, setna pesma o li~nom
pesnikovom imeniku koji je sve tawi jer imena nestaju iz wega a
li~nosti se sele u Nirvanu.
Pesma Pet krokija se bitno razlikuje od ostalih, {to ukazuje
na univerzalnost homopoetikusa. To su pet pesni~kih brevijara
kao pet filozofema koje otvaraju tematska pitawa ~itaocu na
suptilan na~in i s nazna~enom poentom. Izdvojio bih Pelcer i
Istina i la`. Jedna poetskim blicem pesnika ukazuje na lepotu
zavi~ajne mu [umadije, druga pravi pore|ewa izme|u istine i la-
`i, ve~ite teme mnogih teoretskih i prakti~nih rasprava. O~i-
75

gledna je akribija s kojom pesnik pronalazi pravu meru za svaku pesmu,
strofu, stih, a to mo`e samo pesnik takve invencije i iskustva,
vrlina koje je stekao kwi`evnim stvarala{tvom du`im od
pola veka. Hodawem “po `ici„ Pesnik sti`e do Slike na{e jave, a
to je danas predmet mnogih umetnika – pisaca, slikara, ali i sociologa,
teoreti~ara iz raznih oblasti, politi~ara i neizostavno
humorista, satiri~ara. Pesnikove slike iz ovog ciklusa idu od geopoliti~kog,
geostrate{kog, do protestnog, grotesknog i odisti~kog...
Sam po~etak ciklusa Srbija – ~ardak ni na zemqi ni na nebu
tako|e do~arava polo`aj “hodawa po `ici„, tragike u pro{losti,
neizostavnosti u budu}nosti... (Srbija je ~ardak ni na zemqi ni na
nebu/ u kojem kora~a natra{ke i dubi na glavi/ dok poodavno istrajava
na belom hlebu/ i ~eka da joj se Bog sa svog prestola javi).
Nikolajevi} prati usud svoje i na{e Srbije, i na wenim presudnim,
prelomnim promenama, mo`da ba{ 2012, od koje se o~ekuje,
kao i uvek {to se o~ekivalo, s ~ime se izlazilo na videlo, a sumwa
uvek zatrpavana, da svojim vowem ne pokvari optimisti~ke mirise
i prirodne lepote. A “literatura se ne pravi od plemenitih
ose}awa„, rekao je Andre @id. Kao da je predose}ao jednu ovako
oporu tezu Aristotel je mnogo, mnogo pre wega zakqu~io: “nada je
san budnih„. Tako i u ciklusu Slike na{e jave postoji simbioza
uzro~no-posledi~nih veza vremena, prostora i doga|aja, pa su i pesnikove
slike tako ukomponovane. (Srbija bez zrna baruta odlazi
na dobo{/ napoqu sa svih strana duva/ vreme opako i gluvo, ~itamo
u pesmi Su`wi slobode). Oduvek su u na{oj poeziji, jo{ od one
stare narodne, postojali su`wi. I to nam je usud.
I, najzad, naslovna pesma ciklusa Slika na{e jave. A ta slika
i u poeziji i na javi – ne daj Bo`e! Pesnik je ipak imao hrabrosti
da izusti (~ak i napi{e) ono {to jedni {apu}u po kuloarima,
drugi javno pi{u i govore u medijima. I niko nikoga ne demantuje!
Odavno vremena nisu dobrostoje}a/ Besposlica ne zna {ta
}e sa praznim rukama/ Srbija spala na prosja~ki {tap, obilazi ku-
}e/ i moli da joj se bilo {ta udeli/ i dobija kapom i {akom krompire
vru}e/ a to }e re}i – dug je zao drug! Tu je i pesma Narodna kuhiwa,
jer i pesnik je narodni! Na kraju pesama sa slikama na{e jave
je Mogu}a Srbija budu}a, setna i groteskna jer: Niko ne zna {ta
}e sve sa nama biti/ i da l’ }emo se svi pod jedno drvo sviti. Nije
fraza ve} podse}awe na kremansko proro~anstvo Tarabi}a. (Zar
od sveg {to je stvorio srpski neimar/ da ostane, al u Gr~koj, samo
Hilandar.) Ova pesma pisana je u distihu, sa ve{to slo`enim
stihovima koji su mnogo vi{e od toga. A pesnici obi~no imaju mo}
predvi|awa, neki to zovu prekognicija. Ipak, pesnik kwigu zavr-
{ava ~estitaju}i sam sebi Sre}nu Novu!
Kad vi{e nema svog najbli`eg u dobru i zlu, u tuzi i vesequ,
kad su prvi po bliskosti daleko i nedostupni, a prijateqa sve mawe,
naro~ito onih generacijskih, onda, {ta bi drugo do sam sebi
~estitao, po obi~aju dodaju}i sliku svoje jave (^eka{ pono}ni sat
svetlo da ugasi/ dok se iza brda vaqaju nedo|ije/ koje }e umesto
Boga vrag da oglasi/ Sre}na Ti nova godina, Dimitrije).
A {ta nama ostaje posle svega {to nam otkriva ili na {ta
ukazuje ova kwiga izvrsnog pesnika: ostaje nam da je i{~itavamo
{to ~e{}e kako bismo ostali budni, tra`ili nove puteve ako ovi
i daqe ostanu zavejani u nedo|iji. A pesniku mo`emo jedino da ~estitamo
na odva`nosti da se odupre vremenu, makar i verbalno (sa
umetni~kog nivoa), da ga opomene i da bri`qivo bele`i istoriju
76

u jeziku, u onome {to mu je najbli`e. Ova kwiga ima jednu osobenu
vrednosnu vrlinu koja slovi kao op{tost: ujedna~ena je i probirqivi
~itaoci i kvalifikovani tuma~i ne mogu da prona|u nepo-
`eqne oscilacije. “Ja jesam ono {to stvaram„, rekao bi Rilke, a
Dimitrije Nikolajevi} bi to, zacelo, potvrdio.
Miroslav Todorovi}
LIRIKA SA TALO@NIKA
(TRPEZNIKA) VIDELA DU[E
I RE^I
Milo{ Jankovi}: Talo`nik, Kwi`evo dru{tvo
Sveti Sava, Beograd, 2012.
Milo{ Jankovi} je svojevrsna pojava u savremenom srpskom
pesni{tvu. Brojne objavqene zbirke pesama, prire|ene kwige, antologije...
potvr|uju da je poligraf velike energije eruptirao
kompleksnu poeziju {irokog tematskog spektra. ^itava biblioteka
kwiga uverqivo ukazuje na stvarala~ki i pesni~ki fenomen
(“Veliki prasak poezije„), “Slu~aj Jankovi}„.
On je pesnik koji zna tajne pevawa, u vi{e sfere pesme prenosi
svoj `ivot i stvarala~ka interesovawa, darovito u polifonu
simfoniju versifikuje Re~i. Iz kwige u kwigu wegov glas se vozdizao
u pesni~ke sfere duha i logosa. U nizu pesama filozofiju
stvarala~ke poetike iskazuje stihovima koji komuniciraju s poezijom
i `ivotima drugih pesnika ~iji su glasovi u Jankovi}evom
glasu dobili novi ton i potvrdili da je pesni~ka sudbina odre|ena
pesmom, da je, Miqkovi}em kazano, “isto pevati i umirati„. Distih
“Ja ni{ta ne rizikujem /osim `ivota svoga„ je prvi ton autopoeti~ke
pesme naslovqene Tu{novka. Pesnik je u ovim stihovima
V. Tu{nove na{ao svoje ose}awe pesme i `ivota, svoj stih je ~uo na
na~in kako je to i Miqkovi} izrazio: “U tu|em smo srcu svoje srce
~uli„ ili, kako Borhes ka`e, a i Jankovi} potvr|uje, da svi pesnici
sveta pi{u jednu pesmu. U toj jednoj sve(t)pesmi jasan je glas
pesnika Milo{a Jankovi}a. On peva: “...`ivim i `ive}u /svaki
svoj stih, /i nema tu, verujte, /nikakvog rizika/ dostojnog straha
/istinskog pesnika.„
Kome se obra}a pesnik? ^itaocu, Pesmi, pesnicima ~iju poeziju
pesni~kim duhom ovovremuje, univerzalnu boju poezije svojim jastvom
sna`i. Dopuwuje. Jankovi}eva pesni~ka namera je da u vlastiti
pesni~ki kosmos prikupi “pesni~ko biserje„ {to }e u pesmi (Pone{to
o pesmi) izraziti stihovima “Samonikla, na zlo svikla, /eho
krika, jek urlika, oblik svega van oblika...Woj se klawam, /u wu sklawam„
koji su svojevrsni pesni~ki manifest. Ovaj bogomdani pesnik
“`ivi svaki svoj stih„, peva srcem, svojim i svojih pesnika, a misli
du{om. On peva svaku svoju pesmu iz du{e, i kao kod Tagore, u wegovom
srcu i unutra{wem zbivawu iscvetava pesma `ivota i vremena.
“Wegova poezija je mu{ka / sr~ana poezija. [iknula iz tmine srca....„
77

U kompleksnoj Jankovi}evoj poeziji mo`e se na}i i eho Tagorinog
proro{tva da “Posledwi dan veka tone u krvavocrvene
oblake Zapada u vihor mr`we.„ I ne samo to, ve} je, kako O{o ka-
`e: “Tagora napisao {est hiqada pesama, i da je svaka predivna.
Ali kada je umirao, pla~u}i je molio Boga da ga vrati nazad: Onu
pesmu koju sam hteo da ispevam, jo{ nisam ispevao. [est hiqada
puta nisam uspeo. Sve su to bili poku{aji za pravu pesmu, a ja uop-
{te nisam zadovoqan ni sa jednom od wih. Ono {to sam hteo da
ispevam ostalo je neispevano„. U “Slu~aju Tagora„ nahodi se, mogu}e
je, i “obja{wewe„ Jankovi}eve stvarala~ke oluje... Na putu u
svoju pesmu pi{e jarke zbirke ~iji rimarnik otvara su{tinsku lepotu
jezika i predo~ava melodiju zemaqske usudnosti.
U divinizaciji poezije i pesnika, u podtekstualnim sferama
je drama ~ovekovog bivstva nagove{tena i kroz moto prvog kruga
pesama (Privremena ve~nost): Ni u jedan ponor se ne mo`e dugo
gledati, a da se ne oseti vrtoglavica i u`as). Ni~e poru~uje:
“Kad previ{e gleda{ u ponor, on po~iwe da gleda u tebe.„ Jankovi}
kroz Pokvareni vremeplov motri vreme dana{we i misli “o
la`noj nadi {to Srbiju /razara, /zbog koje vi{e niko i /ne sawa /da
postane neko nalik na /Lazara„.
Pesnik znala~ki oMILO[UJE ovovremenu dramu (koja
traje) supstancijalnim sadr`ajima kroz koje se ~uju i glasovi iz
pro{losti. Jer pesnikova re~ asocijativnim prizivima vaspostavqa
duhovnu vertikalu koja svepovezuje i ukazuje na dubqe semanti~ke
sfere logosa i pesme. Lazar, srpski car i biblijski u Jankovi}evoj
poeziji sugeri{u dubqa semanti~ko-metafori~ka zna~ewa
– posebno ako imamo na umu da istinska poezija sadr`i nukleuse
univerzalnih sadr`aja. Do wih se sti`e kroz studioznija ra{~itavawa
ovog opusa.
U drugom krugu Talo`nika “Vodkomickin„ Jankovi} je svekoLIKOVIstoj
pevaniji omogu}io nove sadr`ajne tokove i tonove.
U plodotvornom postupku stvarawa pesme on kontekstuira stihove
“svojih pesni~kih s-rodnika„ ostvaruju}i svojevrsnu poeti~ku
simbiozu kroz kontemplaciju univerzalnosti pesni~kog nasle-
|a (svoje poezije, iskustva i saznawa poezije sa talo`nika vremena
i Re~i), ~ime poeziji, i poeziji koju nastavqa, obezbe|uje novu optiku
i kontinuitet. Na pesni~ku trpezu izneo je pesme nastale iz
dopevavawa, raspevavawa “wegovih„ i wemu srodnih pesnika, mo-
`da uzora ~iji je u~enik, sledbenik, da bi budu}im pesnicima bio
uzornik koji }e svojim stihom i `ivotom pesni~kim inicirati pesmu.
Ali izabrani pesnici – bratstvenici nisu oni u kojima se
Milo{ kao pesnik prepoznaje. On u svom pesni~kom bi}u te`i da
pesma bude neprestana ( “Gde ja stadoh ti produ`i„, Zmaj). “To je uspostavqena
veza sa na{om i svetskom proverenom pesni~kom vrednotom.
To je sudbinsko poistove}ewe sa pesni~kom ranom koja kroz
pesni~ku istoriju svetli i obnavqa se ba{ zahvaquju}i gospodarima
Re~i, tim gospodarima izli{nog sjaja.„ (Nenadi}). Ergo, Jankovi}
nosi svoj, pesni~ki i `ivotni krst, stvara, obnavqa i nastavqa,
uveren da }e kroz objavqene i jo{ nenapisane kwige ispevati
svoju zbirku, pesmu...
U pesni~ko platno Milo{eve ars poetike utkane su raznorodne
niti jarkih boja ovozemaqskog `ivqewa (sudbina), li~nog i
op{teg, istorijskog, lirskog i epskog diskursa. Wegovi neologizmi
su potvrda pesni~ke bogomdanosti i stvarala~ke invencije da
se ideja pesme i moderni pesni~ki duh izrazi kao autenti~na tvore-
78

vina. Svoje pesni~ke izabranike, podsticajnike, da se poslu`im
Jankovi}evim metodom stvarawa re~i (Majakovski, Cvetajeva, Pasternak,
Ahmatova, Jesewin, Druwina, Mandeq{tam, Tu{nova) je
svojim pevawem, iniciranim wihovim stihovima, okupio u Talo-
`nik u kojem svevremenim sjajem su{t poezije isijava energiju pesme.
I Re~i. Jankovi} omilo{ava pesni~kim dahom bit stihova iz
kojih nastaje wegova pesma katrenizacijom mno{tva tema po principu
stvarala~ke igre u kojoj smislom i obrtima, poentama one znaju
da iznenade i samog pesnika. A kako je “pesma plod truda i ~uda„
(Cvetajeva), suo~avawa sa svetom i `ivotom izra`ava stihovima
sna`nog esencijalnog naboja, zadivquju}eg tkawa i povezivawa sa
sudbinama pesnika izabranika. Pritom se Jankovi} dr`i i gesla
Cvetajeve o visokoj meri (“Visoka mera. Meriti visokom merom.„).
I doista, ovaj pesnik visoke mere pesni~kim postupkom potvr|uje
Rilkeovo mi{qewe o poeziji kao iskustvu i ose}awu, kao
i Malarmeovo uverewe da su stihovi od Boga. Vaqa, kada je pesnik
“majstor od zanata„, imati na umu i wegove autopoeti~ke tekstove.
Pogotovu tekst u kojem svoj pesni~ki usud(nik) povezuje sa Majakovskim
(“V. V. Majakovski se ubio 14. aprila 1930. Milo{ Jankovi}
se rodio 14. aprila 1963„). Jankovi} ne tvrdi da je reinkaranacija
ovog pesnika, on sumwa, ali kako pesma vi{e zna od pesnika
(Platon), wegova poezija, u dosluhu s poezijom Majakovskog, uverava
nas da opsednutost Rusijom i ruskim pesnicima svemu tome daje
vi{i smisao a povezanost brojeva, ma i slu~ajna, ima svoje razloge.
Do wih se sti`e kroz pesmu “iz usuda {to se pi{e„. Metafizi~ka
dimenzija se ovaplotila u stihovima i transcendentalnosti pesni~kog
govora. U matici wegovog pevawa, kroz stihove izabranika,
tematski kadar se {iri, pitawa ve~nih kategorija, ovozemqskog
postojawa, smisla pevawa se umstveno postavqaju i na Milo-
{ev na~in, kao “plod truda i ~uda„, iskazuju kroz ovo gusto pevawe.
Neiscrpno nasle|e ruske poezije kroz Jankovi}evu poeziju ~itaocu
i tuma~u predo~ava ve~nu snagu poezije i wenu univerzalnu kosmopoetiku.
Jankovi} bri{e vreme, na na~in istinskog pesnika se
poistove}uje sa svojim “lirskim junacima„ koji se u wemu i wegovoj
poeziji ponovo ogla{avaju.
Biografije izabranika su sa`ete i iz wih se u Jankovi}evoj
pesmi ~uje “zvuk sudbine„ i ose}a stud dvadesetog “veka – vukodava„
(Mandeq{tam). Jankovi} je usavr{io “pesni~ku tehniku„ na tragu
najboqe moderne tradicije da u poeziju drugih udahne duh pesni~ki,
da ih na svoj na~in “posvoji„ i u toj uzajamnosti ostvari svoju
poeziju i otvori novu zbirku Izabranik. Izabranik u kojem }e se
mno{tvo (vi{eglasje) pesni~kih glasova sliti u jedan glas pesme.
Kao {to se reke slivaju i ulivaju u okean, tako se ovaj okean poezije
otvara drugim glasovima. Pesnik sna`ne erudicije lucidno univerzalizuje
jezik pesme i tematske sadr`aje ~iji reqef oslikava
zemaqski {ar sa visovima i nizijama, svim raznolikostima koje
grade Jednost i obezbe|uju semanti~ku dinamiku i zna~ewsko-simboli~ku
otvorenost.
Wegova Katrenologija sa motom “O no}i, melemu od ludila,
/ Blaga, vansebna, snena i tiha, / Za{to si me u nevreme probudila?
/ Zar samo zbog ova ~etiri stiha?„ (M. Danojli}) sugeri{e pesnikovo
prepoznavawe misli o stvarawu u ovim stihovima i ukazuje na
sveop{tu povezanost, kao i na “muku s re~ima„. Jankovi} pi{e svoju
Katrenologiju saobra`en potrebi da pesni~ko ume}e izrazi i u
katrenu. Peva sobom i iz sebe, vidi i ~uje poeziju u svemu i, poput
79

Ovidija, “sve {to zausti bude stih.„ U ~etiri stiha, sa svim onim
{to simbolika broja ~etiri nosi, istinu svog `ivota i pevawa
prenosi u ve~nost poezije.
Svojevremeno je Danojli} napisao: “@id je, sastavqaju}i
svoju Antologiju, iz nekih Igoovih pesama uzimao tek pokoji katren.
Nekada se govorilo: ne postoje veliki pesnici, postoje velike
pesme. Nije li do{ao trenutak da ustvrdimo: Nema dobrih pesma,
ima samo dobrih stihova?„. Kod Jankovi}a ima dobrih, velikih
pesama i blistavih stihova, kondenzovanih intelektualnih,
`ivotnih i inih iskustava. To je poezija koja }e o(p)stati, za razliku
od postmodernisti~ke pleve na ~ijem situ, talo`niku, ni~ega
nema. U 40 katrena se stalo`ila katrenijanska versifikacija
pesnikovog Ja, wegovog peva sazdanog na simbiozi do`ivqenog i
saznajnog. Evokacijama, meditacijom, reminiscencijama, tematskim
nagove{tajima i obuhvatima, prodorima kroz duhovno nasle-
|e potvr|uje Jankovi} da “Stih je samo eho krika„. Stihom uspostavqa
najintegralniji dosluh sa svekolikom poezijom, zna da usaglasi
`ivotnu (stvarala~ku) odiseju sa `i`nim pesnicima i pesmama
~iji se eho nahodi u wegovoj poeziji. Ume da napi{e pesmu onom ve-
{tinom o kojoj je pisao Aristotel, da se bude u vlasti pesme (“Woj
se klawam, /u wu sklawam„) imaju}i na umu Platonovu misao da pesma
zna vi{e od pesnika.
Kroz katrene kondenzovane pesni~ke energije i tematske
razu|enosti vi{estruko Ja nadahnuto versifikuje, katarzi~no
ispevava duhovnu kosmogoniju. On se sklawa u pesmu jer je pesma
odbrana od efemernosti i uto~i{te. Uto~i{te koje je i Kavafi
nalazio u pesmi (“U tebi, Umetnosti Poezije, tra`im uto~i{te,
/jer ti makar malo za lek zna{; /za poku{aj da se, Ma{tom i Re~ju,
ubla`i bol„). Ma{tom i Re~ju Jankovi} ~inodejstvuje, peva i
ba{tini, ve~na pitawa ovaplo}uje stihovima promi{qavaju}i
tragi~no jedinstvo `ivota i umetnosti. Ali zato je Milo{
Jankovi} pesni~ka reka koja te~e (M. D. Jovanovi}), Skepti~ni
“vernik„ poezije, (S. Igwatovi}) u pesmi kojom `ivi, a na ovom
talo`niku – trpezniku istinski pesnik velikog formata, autenti~ni
lirik nesumwive prepoznatqivosti i sna`nog autorskog
pe~ata.
Miroslav Radovanovi}
SIMBOLI OBLIKOVANI
UMETNI^KOM KREACIJOM
Radomir Putnikovi}: Prvi me|u jednakima,
Prosveta, Beograd 2012.
Radomir Putnikovi} u zbirci basni Prvi me|u jednakima
urawa u svet fragmenata prevashodno vo|en globalnim simbolom
koji ukazuje na kona~ni smisao. Spoqni svet podvrgnut je dogra|ivawu,
gradwi simboli~nih reprezenata. Pojavquju se u tkivu basne
nizovi asocijacija koji svedo~e o sveprisutnosti simbola koji se
80

samoostvaruju. Spletovi asocijacija narastaju, a kroz wih `ive i
ostvaruju se simboli oblikovani otkri}ima umetni~kog kreirawa.
Asocijacije i simboli povezani su nizovima me|uodnosa. Ovaj vid
stvarawa, prisutan u duhu, gradi sliku metaforom a spoznaje se
simbolima. ^ini se da basne izbegavaju “stvarnosnu„ deskripciju,
razbijaju razvijenu fabulu i doga|aj sabijaju u fragmenat. Be`e}i
od klasi~no razvijenog pripovedawa Putnikovi} sinteti~nije saop{tava
pribli`avaju}i se dometima i zna~ewu poezije simbolizma.
Tako pisac dose`e autenti~an oblik pri~e koriste}i lirski
naboj re~i, tvore}i najrazli~itije asocijacije i simbole:
“@ivot je kratak te treba da bude sladak! Ako to ve} nisi
nau~ila, svet je xungla u kojoj svako svakoga jede. Ja jedem danas, a
kad se uka`e prilika, i za sutra. Ja sam globalista, nijednu priliku
ne treba propustiti„. 1
Situacioni mehanizam je okosnica zbirke basni pod nazivom
Prvi me|u jednakima. Neprestano zbivawe, nizawe situacija
koje su uvek nadre|ene oblikovawima do`ivqajnog spektra sa te-
`wom i podre|eno{}u humorno-satiri~nom oblikovawu su osnova
ove proze. Situacioni mehanizam je pokreta~ i osnova narativnog
teksta koji blago klizi ka parodiji u kojoj junaci isti~u komi~nohumorna
zbivawa u prvi plan. Dramati~ne ozbiqnosti su poni{tene
na ra~un humornog smisla koji nosi prevagu i autenti~no je te-
`i{te pripovednog napora.
Karakteristika Putnikovi}evog izlagawa sadr`ana je u
fragmentarnoj kompoziciji u kojoj se razvija vi{e radwi i uvodi
mno{to likova (`ivotiwa) bez me|usobne ~vr{}e povezanosti. Tokovi
radwe i komunikacije likova me|usobno su isprepleteni u me-
|usobnu mre`u pripoveda~kog teksta koji sledi vi{e linijskih niti
koje se granaju u veliki broj smerova. Obiqe samodovoqnih fabula,
digresija, sopstvenih jezgri zna~ewa predstavqa karakteristiku
Putnikovi}eve proze iz koje izbija ~itawe “znakova vremena„:
“Umoran sam od zanovetala kao {to si ti. Anglosaksonski
kapitalizam nema vremena da se bavi socijalisti~kim tri~arijama.
Svako se za sebe bori za mesto pod suncem. Jaki idu napred, slabi
ostaju u jarku. Sentimentalcima, kao {to si ti, mesto je na |ubri{tu
istorije!„ 2
Putnikovi} u svojoj proznoj konstrukciji `eli da se iska-
`e vi{e od pri~e. Izvorna pri~a, sa~iwena od poznatog materijala
i zapleta, postaje predtekst koji podle`e naglim obrtima u kojima
sledi nadogradwa u vidu fikcije. Uspostavqaju}i odnos
stvarnog i fiktivnog junaci se javqaju na razme|u tvore}i akcentovane
slike koje prerastaju u metafore vremena i prostora. U
pri~ama zasnovanim kao basne ~esti su obrti, odnosno zabuna i
spletke koje ja~aju iskaz, wegovu dramatiku, potcrtavaju zna~ewa
surovog globalisti~kog sveta u svim ravnima. @ivotiwski odnosi
i wihov svet su aspekt qudskog sveta dat u znamewu hipokrizije,
la`i, prevare, monstruozne kontrole. Primetna je ekonomi~nost
kazivawa, skra}ewa i kazivawe u kome se ~italac ne uvodi u
situaciju ve} pripovedawe po~iwe iz situacije koja se podrazumeva.
Pisac ne te`i komplikovawu, reminiscencijama, psiholo{ko
slo`enim efektima, wega prevashodno zanima pozicija aktera i
1 Radomir Putnikovi}: Prvi me|u jednakima, Prosveta, Beograd 2012.
2 Prvi me|u jednakima, str. 132
81

wegov pogled na svet. Nazna~ena situacija je ishodi{te i uprkos
obiqu varijacija likovi i situacije uvek se za~iwu na svakodnevno-prepoznatqivim
osnovama:
“E, draga moja, to je sad stara pri~a. @ivimo u svetu globalne
ekonomije, svi trguju, trguju sa svim i sva~im, i sve je dozvoqeno
da bi se ostvario profit.
Finansijske regulative su bacili u zape}ak, nema discipline
u tro{ewu novca. Svako radi kakva mu je voqa, za sebe grabi
{to vi{e mo`e. Zato su nam banke u ovakvom stawu.„ 3
U okvirima basne Putnikovi}, sa izra`enom narativnom
lako}om, gradi arhitekturu pri~e koju karakteri{u neobi~ni
obrti zbivawa, paralelizam situacija. @ivotiwe, glavni junaci,
paradigmati~na zna~ewa ove kwi`evne fantastike su zapravo naznake,
amblemi, a prvi i istinski nosilac doga|awa i radwe je surovi
dru{tveni sistem u kome je poni{tena svaka individualnost,
klonirana stvarnost, odnosi upro{}eni i dovedeni do potpunog
apsurda. Negovawe hipokrizije, prizemqenog sveta, banalnost kao
model sveta, preplitawe stvarnog i virtuelnog, ironijska fantastika
su obele`ja ove fragmentarne proze u kojoj se ogleda o~iglednost
na{eg raspame}enog vremena:
“Ona primedba u basni Prvi me|u jednakima nije mu bila
potrebna. Ta svi znamo da je jednakost u Zapadnoj demokulturi samo
jedno fino folirawe. Dupli standard i hipokrizija su weno
drugo ime. Ha{ki sud postoji za ptice selice i jo{ poneke pripadnike
pernatog naroda, ali ne i za orla i druge ptice grabqivice s
one strane bare. Nikad svi nisu bili jednaki pred sudom, ni kod
vlasti koja sebe smatra od Boga izabranom. Uvek je me|u jednakima
bilo onih koji su malo vi{e jednaki.„ 4
Putnikovi} je prona{ao spasonosnu formu da jezikom basne
jasno i nedvosmisleno progovori o moralnom i socijalnom ambijentu
sveta u kojem trajemo, o zlo~ina~koj zaveri gospodara qudske
sudbine (~itaj SAD i EU) da zagospodare qudima i nametnu najsuroviji
sistem koji totalitarno{}u prevazilazi sve do sada vi|eno.
Mr`wa anglosaksonskih monstruma prema Rusima i Srbima nema
premca u modernoj istoriji i zato je bitno da jedan visokoumni
Srbin koji `ivi na Zapadu (ne treba zaboraviti da su upravo SAD
nad na{im narodom krajem 20. veka po~inile vasionski genocid)
svojim delom i jezikom `igo{e ubita~ni program banalnih i sumanutih
projekcija okrenut najvi{e protiv srpskog naroda i wegovog
prava na postojawe, a zahvaquju}i stranim pla}enicima koje je instalirala
ameri~ka ambasada 5. oktobra 2000. godine i koji su
ovladali medijskim nebom napa}ene Srbije.
“Odsutnost svesti kod doti~nog ~lana na{e partije proisti~e
iz dekadentnog stava prema `ivotu, novim tokovima u na{em
dru{tvu i u svetu, re~e }urka. O woj su pevali u narodnim pesmama,
ime joj se decenijama povla~i po patriotskim govorima kao glasnik
crnih vesti i nazadnih stavova. Poznata je kao ’siwa kukavica’.
Jednim krilom `ivi u pro{losti, drugim u sada{wosti. Optere}ena
je nacionalizmom, {to nije ni{ta drugo nego patriotizam
naduvan {ovinizmom.„ 5
3 Prvi me|u jednakima, str. 14
4 Isto, str. 168
5 Isto, str. 75, 76
82

Putnikovi} je zbirkom basni Prvi me|u jednakima ispisao
delo upe~atqive jezgrovitosti i duboke misaonosti `ele}i da
pribli`i i odgonetne savremeni svet, a ugledaju}i se na mo}ne
prethodnike Ezopa i Dositeja Obradovi}a. Neizbe`no se name}e
i pore|ewe s Orvelom, uz tu razliku da je Orvel pisao predose}aju}i
dolaze}e vreme a Putnikovi} direktno iz vremena u koje je potopqen.
An|elko Erdeqanin
URNEBESNI KOVITLAC
Petar Zec: HiSterija, roman-film (Oma`
Jovanu Steriji Popovi}u), Plato, Beograd, 2012.
Jedan od najve}ih srpskih komediografa i satiri~ara Jovan
Sterija Popovi} prvi je zapazio pojavu la`nog rodoqubqa i zloupotrebe
iskrenog patriotizma i sveobuhvatno je uobli~io kao kapitalnu
kwi`evnu ideju na koju se i dana{wi pisci oslawaju. Wegova
komedija Rodoqupci postala je kwi`evni obrazac dugog trajawa.
Re~ je o pojavi koja je, kako pre dva stole}a tako i danas, kao
kwi`evna tema izazivala oprezno reagovawe i sumwu u autorske
namere. Kadikad nailazi na otpor “pogo|enih„, kadikad na stid
pravih rodoquba u koje “neutralno„ (politi~ki korektno) okru`ewe
prst upire. Uz to idu i razni “vladaju}i„ ideolo{ki otpori i
nerazumevawa. Pone{to o tome govori i sama ~iwenica da su Rodoqupci
prvi put izvedeni i potom {tampani u prvoj decenijie 20.
veka, pola stole}a od nastanka.
Ova komedija, kao i neka druga Sterijina dela (pesni~ka i
humoristi~ka), ~ine okosnicu romana HiSterija Petra Zeca, istaknutog
rediteqa i pisca koji svoje delo `anrovski defini{e
kao “roman-film„ i “oma`„. Takvo svoje `anrovsko opredeqewe
Petar Zec je ve} ranije (uspe{no) predstavio ~itaocima delom
Otrovani Balkanom (oma` Ivi Andri}u), a romanom o Steriji
~ini korak daqe uvode}i pisca (Steriju) kao jednu od glavnih li~nosti
romana. Sterija je u~esnik u doga|ajima i dijalozima sa sopstvenim
kwi`evnim likovima ali, istovremeno, i obi~an ~ovek
koji nosi teret li~nih tegoba i problema.
Ideja kvazirodoquba, patriotskog profiterstva, ovde je
razvijenija nego u komediji Rodoqupci. Glavnim likovima iz komedije
@utilovu, Lepr{i}u, Smrdi}u, [erbuli}u, Nan~iki, Zeleni}ki
i drugima upli}u se u “posao„ Sterija i pojedini wegovi
prijateqi (doktor Pekarovi}, slikar Jovan Popovi}, pa i pijani
dobo{ar Vinko Lozi}) koji im se suprotstavqaju eti~kim, ironi~nim
i humornim stavom. Zbog toga ih “rodoqupci„ svrstavaju me|u
“maxarone„, bez obzira kakva je trenutna situacija, odnosno koja je
“kokarda„ po`eqnija.
Nemoral “rodoqubaca„ je ogoqen do apsurda. U poznatom
istorijskom okviru revolucije 1848/49. na podru~ju Ugarske @utilov
i bratija se trude da uvek budu na strani pobednika, a haoti~no
stawe im pogoduje za ostvarewe sebi~nih interesa. Uvek sprem-
83

ni na pqa~ku i otima~inu surovo nasr}u na `ivote i (naro~ito)
imovinu onih koji su trenutno u nemilosti, mlataraju}i zastavama
i “kokardama„. Svoje “rodoqubqe„ najboqe obja{wava @utilov
(@utilovi}, @utilaji): “Mi smo narod, i {to je narodno, to je na-
{e! Sad su nam osveta i odmazda prvi posao„. I jo{ cini~nije dodaje:
“Mi smo jemstvo narodne slobode„. Kad su Srbi “na tapetu„
vrli “rodoqupci„ ni sopstveni narod ne {tede. “Srbi su uvek bili
najgori!„, uzvikuje [erbuli}. “Srpski narod je nepromotren„,
poku{ava Smrdi} da filozofira, kao i Lepr{i} koji, posle u~estalih
poziva na juri{, “reterira„: “Nije lako biti Srbin.„ Na
{ta Sterija odgovara: “Ali je izgleda te`e biti normalan„.
Sterijine maksime, izre~ene u dijalozima sa sugra|anima,
Vr{~anima (na raznim susretima, svetkovinama i demonstracijama),
upe~atqivi su odgovori na licemerje “rodoqubaca„. Sterija
govori (a da li ga ko slu{a?):
“Najboqi narodi imaju najgore rodoqube.„
“^esto su na usnama velike ideje a u srcu najsitniji motivi.„
“Zlo je kad svi misle isto, to zna~i da niko ne razmi{qa
mnogo. Za{to svaka vlast mora da bude nasilna?„
“Kad se veliki kockaju, mali pla}aju ceh.„
“Najgrlatiji patrioti su postali najve}i profiteri.„
A na optu`be da je “maxaron„ i izdajnik Sterija mirno odgovara:
“Ja znam da sam po{ten ~ovek, a drugo ni{ta.„
O`ivqavaju}i Sterijino vreme pisac romana HiSterija je
“dodao `ivot„ dugom trajawu Sterijinih Rodoqubaca. Qudski karakteri
tog tipa aktuelni su i danas, @utilov i bratija su likovi
koji traju. I traja}e ko zna koliko jo{, dok je vlasti i “istorijskih
preokreta„.
Dana{wi “rodoqupci„ se pojavquju u oblicima primerenim
vremenu. Danas su to evroqubi, patrioti “me|unarodne zajednice„,
rodoqubi ha{kog tribunala, orvelovski rodoqubi, politi~ki korektni,
dobrosusedski rodoqubi, prosrpski, antisrpski, proameri~ki,
patrioti budu}nosti bez pro{losti, rodoqubi “na lokalu„,
regionalni, sredwoevropski, rodoqubi nacionalnog samoporicawa,
reprezentativni, tajkunski, rodnosenzitivni, kvaziliterarni
rodoqubi, patrioti homoseksualne tranzicije i dr`avne sinekure,
i ponovo (kao oduvek) rodoqubi sopstvenog nov~anog i imovinskog
interesa, rodoqubi virtuelnog patriotizma (“truba trubi, juri{
rodoqubi!„). I time nije do kraja opisana lepeza modernog i
postmodernog kvazipatriotizma.
Petar Zec je, kao pisac sa zavidnim rediteqskim iskustvom,
osnovnu pri~u o uzbudqivom `ivotu profitabilnih patriota obogatio
slikama svakodnevnih doga|aja banatske varo{ice sredinom
19. veka sa gozbama, balovima, svadbama i kafanskim terevenkama,
a sve te slike zajedno, od politike do erotike, doimaju se kao urnebesni
kovitlac uznemirenog qudskog dru{tva koje se otelo bo`anskoj
kontroli.
Naslov se, naravno, ne mora obja{wavati. Ne mora, a mo`e.
HiSterija je duhovita kovanica koja podrazumeva psihijatrijski
pojam, a u ovom slu~aju zvu~i kao sinonim pojma pseudopatriotizam.
Ta re~, histerija, ina~e se ~esto mo`e ~uti na Sterijinom
pozorju u Novom Sadu. A, {ire gledano, Ameri, najve}i qubiteqi
ameri~kog rodoqubqa na svetu, koji celom svetu bombama i
raketama nude ameri~ke vrednosti, i koji za Steriju ~uli nisu,
84

ne bi se mnogo zamajavali oko tuma~ewa. Oni bi, mislim Ameri,
jednostavno, na ameri~kom jeziku ({ta engleski?!) kazali: Haj,
Stereo!
Miomir Petrovi}
POVODOM ROMANA
“HISTERIJA„
Petar Zec: HiSterija, Plato, Beograd, 2012.
Prona{av{i u Vr{cu i “revolucionarnoj„ godini 1848.
idealan prostorno/vremenski okvir a u Sterijinim Rodoqupcima
jo{ idealniji tematski i ideolo{ki okvir, Petar Zec (Otrovani
Balkanom, Sunce se ra|a na istoku, a i gde bi?) svojim novim romanom
HiSterija suvereno postavqa jednu novu, tako|e tragikomi~nu
fresku o na{im naravima i mentalitetu. HiSteriju nikako
ne treba ~itati kao transkribovawe Sterijinog dela u romanesknu
formu ve} kao nastavak izuzetno markantne i savremene
romaneskne forme (roman-film) u okviru koje je autor, ve} u prethodnim
delima, pokazao superiorno vladawe kada je re~ o me{awu
pripoveda~kih formi.
^iwenicu da smo dvosmisleni, trosmisleni i ino-smisleni,
da po pravilu boqe mislimo o sebi nego o drugima a, opet, tim nekim
drugima se uvek priklawamo, Zec dovodi do usijawa. Da, neko
bi rekao, do onog usijawa koje je i Sterija uspeo da predstavi ali
je vreme (sada{we) – u kojem Zec promi{qa srpsku ideolo{ko/geopoliti~ku
prevrtqivost u osvitu tada{we ma|arske pobune protiv
Austrougarske i mesto Srba u okviru ~itavog tog galimatijasa
– zaista idealno da se sagledamo sada a ne samo “tada„, da se ogledamo
u ogledalu koje daje jedan od mogu}ih, izlomqenih i ponegde
defektiranih odblesaka na{e stvarnosti. Stvarnosti “Istoka Zapadu„
i “Zapada Istoku„.
O ovom romanu, ali i nama samima, kao da najre~itije kazuju
dva podnaslova Ze~eve HiSterije: Kad se radi o slobodi, onda je
po{tewe neznatna stvar i Blago onom koji s ~itavom ko`om iz
ovog mete`a iza|e. Ili, mo`da, dijalog izme|u J. P. Sterije (koga
autor uvodi u roman kao autohtonog junaka) i Prosjaka.
Sterija: Pa ju~e sam ti dao, zar si zaboravio?
Prosjak: ^ovek zaboravi zlo {to mu ko u~ini, pa za{to ne
bi zaboravio i dobro.
Tako je roman Petra Zeca `alosna i, istovremeno, urnebesno
komi~na pri~a o tome kako mi, Srbi, shvatamo svoj geopoliti~ki
polo`aj. I kako }emo ga jo{ jako dugo shvatati... a nikako ne
i prihvatati!
85

Radomir Putnik
ROMANSIRANA BIOGRAFIJA
Du{an Mihailovi}: Milka Grgurova – nenadma{na
tragetkiwa, priredio za objavqivawe
Zoran T. Jovanovi}, Pozori{ni muzej Vojvodine,
Novi Sad, 2011.
Teatrolog i rediteq Du{an Mihailovi} (1932–2001) predstavqa
zna~ajnu li~nost u novijoj istoriji srpske teatrologije i
{ekspirologije. Predavao je istoriju svetske drame i pozori{ta
na Akademiji umetnosti u Novom Sadu a bio je pasionirani istra-
`iva~ srpske dramske ba{tine i jedan od najboqih poznavalaca
srpske drame devetnaestog veka. U wegovoj rukopisnoj ostav{tini
na|en je tekst pod naslovom Milka Grgurova – nenadma{na tragetkiwa
koji je proiza{ao iz feqtona o istaknutoj glumici objavqivanog
1962. u Politici. Sva je prilika da je Mihailovi} posle
{tampawa feqtona i daqe istra`ivao umetni~ki doprinos
Milke Grgurove srpskom pozori{tu i da je kao rezultat tog istra-
`ivawa u stvari nastala romansirana biografija ove glumice, a
autorova napomena veli da je rukopis zavr{en 1972.
Re~ je, dakle, o {tivu koje prati hronologiju `ivota, a potom
i umetni~ke karijere Milke Grgurove. Mihailovi} zasniva svoja istra`ivawa
na do sada poznatoj gra|i o istoriji Srpskog narodnog
pozori{ta u Novom Sadu i Narodnog pozori{ta u Beogradu – u kojima
je Milka Grugurova igrala vi{e od ~etiri decenije. Po~ela je
kao ~lanica Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu 1864. godine,
da bi pre{la u Beograd 1868. kada je otvoreno Narodno pozori-
{te i kada je Jovan \or|evi} iz Novog Sada u Beograd doveo nekoliko
najboqih glumaca. Na sceni Narodnog pozori{ta nastupala je
od 1868. do 1902. godine tuma~e}i repertoar {irokog dijapazona od
danas zaboravqenih drama Matije Bana do najzna~ajnijih [ekspirovih
tragedija. Podaci govore da je odigrala vi{e od pet stotina uloga.
O wenim scenskim ostvarewima pisali su najzna~ajniji kriti~ari
i kwi`evnici devetnaestog veka me|u kojima su \or|e Maleti},
Svetomir Nikolajevi}, Jovan Gr~i}, Haim Davi~o, Todor Stefanovi}
Vilovski i drugi a pesnici su joj posve}ivali stihove. Du{an
Mihailovi} precizno prati razvoj glumice Milke Grgurove od wenih
po~etaka i “uskakawa„ u pojedine uloge do sazrevawa i spremnosti
da prihvati i najslo`eniji dramski repertoar.
Lepe pojave, ~istog glasa i jasnog pogleda Milka Grgurova
bila je predodre|ena da ponese uloge tragi~nih heriona. Igrala je,
kao disciplinovani ~lan ansambla, i komi~ke uloge, ali wen fah
bile su uloge u kojima se predstavqaju potresne `enske sudbine.
Publika ju je ubrzo prihvatila i podr`ala. Milka Grgurova, kako
pokazuje Du{an Mihailovi}, izvr{ila je plemeniti zadatak edukacije
gledalaca, i sama pro{av{i dug put od pojednostavqenih i
povr{nih komada s tematikom iz romantizovane nacionalne istorije
– {to je bilo u duhu vremena – do osvajawa najslo`enijih junakiwa
Skriba, Kalderona, [ekspira, Sardua i [ilera. Te ~etiri
decenije Milke Grgurove na sceni na{ih pozori{ta ozna~avaju i
prve ~etiri decenije profesionalnog srpskog pozori{ta uop{te.
86

Pozori{ni kriti~ari i istori~ari smatraju da je sre}na
okolnost za srpski teatar pojava Milke Grgurove u to pionirsko
vreme razvoja srpske pozori{ne umetnosti i povla~e paralelu izme|u
Milke Grgurove i Pere Dobrinovi}a. Ako je po op{tem mi-
{qewu Dobrinovi} bio najve}i glumac u Srba zbog svog realizma
i istinitosti na sceni, onda je Milka Grgurova najboqi pandan
Dobrinovi}u jer je ostvarila isti gluma~ki princip – istinitost
– u `enskom repertoaru koji je mawe zahvalan za izvo|ewe nego mu-
{ki. Povukla se sa scene, kako pi{e Milan Grol, zbog problema sa
zdravqem. Posledwe decenije `ivota provela je, opisuje Du{an
Mihailovi}, u bedi i nema{tini, zaboravqena od kolega i pozori-
{ne uprave. Ali, zakqu~uje pisac romansirane biografije, na posledwe
putovawe ispra}ena je s najvi{im po~astima, o`aqena od
ogromne mase naroda.
Du{an Mihailovi} napisao je {tivo koje se lako ~ita i koje
pregledno prati liniju umetni~kog uspona Milke Grgurove, od
wenog proma{enog braka s trgovcem Mati}em iz Sremskih Karlovaca
do miqenice kraqice Natalije i svekolike pozori{ne javnosti.
Mihailovi} je, kako i dolikuje ovakvim napisima, poja~avao
emocionalne izlive u opisivawu kreacija velike glumice i osu|ivao
ravnodu{nost pozori{nih uprava koje su umetnicu po{tovale
ali je nisu nagra|ivale prema zasluzi. Predstavqaju}i najzna~ajnije
uloge Milke Grgurove Du{an Mihailovi} dao je vaqani doprinos
opisu najve}ih dometa na{e scenske umetnosti.
O Milki Grgurovoj objavqena je pre nekoliko godina studija
Vere Crven~anin Svitawa i suton Milke Grgurove; kwiga Du-
{ana Mihailovi}a govori o glumici sa stanovi{ta informativnosti
i li~ne ostvarenosti, te sa studijom Vere Crven~anin oboga}uje
na{a saznawa o prvoj srpskoj tragetkiwi.
Uputan pogovor napisao je prire|iva~ kwige, teatrolog Zoran
T. Jovanovi}, a kwiga je upotpuwena spiskom uloga Milke Grgurove,
pregledom wenih kwi`evnih radova, kao i bibliografskom
gra|om i indeksom imena, {to pove}ava podru~je wene upotrebne
vrednosti.
Du{an Stojkovi}
RASNA EROTSKA POVEST
Danko Stoji}, Crvene `enske ga}ice, Alma,
Beograd, 2012.
Danko Stoji} je sasvim osoben pisac. Tvorac je (ma koliko to
uslovno bilo) vlastite kwi`evne prozne forme: erotske povesti.
Pod pove{}u, koriste}i ruski kwi`evno-teorijski termin, podrazumevamo
du`u pripovetku ili kra}i roman. U svakom slu~aju, literarno
ostvarewe za koje bi se te{ko moglo dokazati kako je bilo jedno,
bilo drugo: pripovetka ili roman. @anr kojem na{ pisac pribegava
mogao bi se, dakle, najpreciznije okrstiti kao me|u`anr. Ta pozicija
izme|u omogu}uje Danku Stoji}u, ma koliko to bilo malo vidqivo
na prvi pogled, i da – prikriveno – eksperimenti{e. I ina~e
87

on ne po{tuje pravila koja va`e kada je o uobi~ajenoj pripoveci, uobi~ajenom
romanu, pa – bogme – i uobi~ajenoj povesti re~. Ono {to je
za wih centralno, on sme{ta u drugi plan. Ono {to je u wima sporedno,
ili ~ak ne postoji uop{te, na{ pisac naro~ito isti~e.
Crvene `enske ga}ice pojavquju se neposredno po{to je Danko
Stoji} u dva toma – Privatni ~as 1–2 (Liber, Beograd, 2011) –
zbrao svoju erotsku prozu. Objediwene, wegove povesti pokazuju u
isti mah ono {to im je zajedni~ko (to prete`e), ali i odre|ene
“dopune„ koje svedo~e o laganom ali konstantnom vrednosnom rastu
wegove proze (on se ogleda najve}ma u osloba|awu ranije pogde-
{to prisutnih suvi{nosti). Autor o kojem pi{emo sakupio je tako|e
i kriti~ke prikaze svojih kwiga – Pisac kratkog daha (Liber,
Beograd, 2010) – te smo u prilici da vidimo kako je na{a, ina-
~e prili~no inertna, kwi`evna kritika polako po~ela da razumeva
kako se pred wom ukazuje, i razvija, po svemu ni~emu ne pripadaju}i,
sve` i mal~ice “isko{en„, pripoveda~ki glas. Pomalo nespretno
wegove, najpre kratke, a potom i du`e pri~e nazvala je
srpskim Dekameronom u nastajawu. Ispostavilo se, iako je odrednica
– na prvi pogled tako je izgledalo – teorijski vaqano “pokrivala„
wegovu prozu, kako je ova ipak poprili~no daleko od onoga
{to je slavni italijanski novelist `eleo svojim novelama da postigne.
Posebno je bila daleko od sna`ne struje pisaca erotskih
pri~a (Pjetro Aretino, markiz de Sad, Anais Nin, Andre Pjejr de
Mandijarg...) koja je iz dalekog, ali ne i zaboravqenog, ne ni sasvim
odlo`enog na ve{alicu, Boka~ovog {iwela “izletela„. Stoji}eve
pri~e nemaju ni gram pornografskog. No, ni udeo erotskog
nije – toga je svestan, ili bi bar tako moralo da se zbude, svaki
priqe`an ~italac wegove proze – prenagla{en u wegovim pri~ama.
Erotsko do|e kao posebno, zlatno, runo `ivotnih pri~a koje su
u wima ispripovedane. Seks je u Stoji}evim pri~ama isto ono {to
jeste i u qudskim `ivotima: mogu}na inicijalna kapisla za qubavnu
vezu, a potom, priqe`an pratilac tih istih `ivota i, ne retko,
uzrok wihovog razdvajawa. Ako i izgleda da je seksa previ{e u
Stoji}evim pri~ama, to je stoga {to je ostalog premalo. Minimalizovawe
opisivanog, jedna od poeti~kih konstanti Stoji}eva pisawa,
poga|a sve ostalo daleko vi{e nego sam seks. ^ovek je, po
Stoji}u (svakako, i ne samo po wemu) i seksualno bi}e. Ne samo
seksualno, ali i seksualno. To ga ne usre}uje dovoqno, ako ga usre-
}uje uop{te. Stoji}eve pri~e ne samo da prate, one jesu pravi narativni
kardiogram seksualnih veza wegovih junaka.
Crvene `enske ga}ice govore o dvema “neprikladnim„ vezama
mladih mu{karaca sa starijim i zrelijim `enama. To nije tematski
novum u Stoji}evu opusu. Poput markiza de Sada, ali daleko
~ednije, u svojim prozama on ispituje sve mogu}e seksualne
“kombinacije„ te wegova literarna ostvarewa izgledaju kao pojedine
stranice, zapravo delovi i deli}i, jedne velike qubavne kocke.
Prva re~enica povesti “Boris je studirao istoriju umetnosti
i ma{tao o kwi`evnosti„, tipi~na po svom stilskom redukcionizmu,
uvodi nas in medias res u samu povest. Kao i u ranijim Stoji}evim
pri~ama, ona – pomalo skriveno – ukazuje na, u wegovim pri~ama
obavezni, horizont izneverenog o~ekivawa. Boris }e diplomirati
istoriju umetnosti i nastavi}e da ma{ta o kwi`evnosti. Wegov
najboqi drug Vidoje, student ekonomije, me|utim, posta}e prihva}en
pisac kratke proze. Istovremeno, Vidoje }e Borisa “inficirati„
tako {to }e se i on, poput wega, a posle wega, o`eniti sta-
88

ijom od sebe devojkom, asistentkiwom na wegovom fakultetu
Aristeom, iako je prethodno bio bacio oko na od sebe mla|u, maloletnu
Violu i bio juren istovremeno od nekolikih, za wegovu majku
svakako prikladnijih, devojaka.
Redukcionizam Stoji}eve proze podrazumeva ne samo izostavqawe
svakog psihologizma ve} i eliminaciju lirskog, metafori~kog,
snovnog i svo|ewe simboli~kog na najmawu mogu}u meru.
Jedna kwiga – jedan simbol. U ovoj o kojoj pi{emo to su ga}ice one
boje koja je u naslovu podvu~ena. Kada ih Aristea obu~e, u trenutku
kada je wihova qubav, “bombardovana„ zlobom sa svih strana, bila
u poprili~noj krizi, supru`nici se magnetskom snagom prilepe
jedno za drugo i ona zatrudni. Stoji} uz simbol (u ovoj kwizi
plasiran na samom wenom kraju) “lepi„ i jedno “naravou~enije„ (i
to je jedna od strukturalnih osobenosti wegove proze): “Ovde se zavr{ava
pri~a o opsesivnoj qubavi supru`nika me|u kojima je vladala
tolika generacijska razlika da je `ena svom mu`u mogla majka
da bude. I sada ta edipovska qubav donosi na svet zdravo ~edo„.
A sada – i to je Stoji}ev gvint – sledi test za ~itaoce: Aristea je
od Borisa starija mawe od deset godina i nikako ne mo`e majka da
mu bude. Ovo nam je, naknadno, uputstvo kako da se vladamo i kada je
re~ o drugim “porukama„ datim diqem ovog “edipovskog„ teksta:
ni{ta se ne sme uzimati zdravo za gotovo.
Stoji} zna da prati istovremeno nekoliko pri~a koje su zapravo
rukavci one glavne. Ta glavna, kao i one koje su joj saputni~ke,
ispri~ana u ovla{nim crtama, poput krokija, li{ena je svesno
svakog psiholo{kog sen~ewa (osnovni poeti~ki stav Danka Stoji-
}a je: bez psihologije, molim), data tehnikom filmskih rezova, puna
(re~enice su u wima kratke, `ivotne, “prepisane„ iz stvarnosti)
dijaloga.
Koriste}i se onim {to su kriti~ari (Svetlana Mi}unovi},
zapravo) pribele`ili o wegovoj prozi Stoji}eva se dovodi u vezu
sa onom koju je pisao znameniti francuski pisac Boris Vijan. Kada
je o wenoj “filmi~nosti„ re~, mogli bismo je porediti sa kinonovelama
velikog pisca francuskog novog romana Alena Rob-Grijea.
No, prvi francuski pisac ipak ~uva u svojoj svedenoj prozi
elemente metafizi~kog, a drugi svojim pri~ama podaruje oniri~ku
i osobeno nadrealnu (prikriveno, ~ak, i nadrealisti~ku) dimenziju.
Danko Stoji} ostaje realista. Ostaje istovremeno na svojoj
stazi. Ona nije izgubqena. Wome osim wega niko ne kora~a. Takvu
stazu imaju samo rasni pisci.
Milomir \ukanovi}
ZAGONETAWE PESME
Nenad [apowa: Slatka smrt, Kwi`evna
op{tina Vr{ac, Vr{ac, 2012.
Jedan moj prijateq, koji svoje ime bez preke potrebe na ulicu
ne iznosi, ve} odavno veruje da tajnu kwige ne treba razgonetati.
Kwiga bez tajne, govori on, jeste kao `ena bez marame i nebo
89

ez oblaka. Otuda je, zakqu~uje, skrivawe tajne najlep{i deo ~itawa,
igra koja nadilazi zna~aj samog ~itawa. Jer dokle god tajna
ostaje neotkrivena, dokle stihovi unose nemir u ~itao~evu du{u,
ta kwiga }e tra`iti nova i{~itavawa, nova zagonetawa.
Ne znam zbog ~ega, tek listaju}i kwigu pesama Slatka smrt
novosadskog pesnika, esejiste, kwi`evnog kriti~ara, izdava~a i neuropsihijatra
Nenada [apowe, {tampanu u Krduovoj biblioteci
Nesanica koju za vr{a~ki KOV uredni~ki potpisuje Dra{ko Re|ep,
prise}am se re~i ve} pomenutog prijateqa i po prvi put – spreman
da mu poverujem – otkqu~avam stihove takvim kqu~em. Utoliko pre
{to nas ve} naslov prvog ciklusa Upornost ~iste iluzije vodi u
zamku razgonetawa apsurda, u pojam iluzije, weno apriorno negativno
odre|ewe. (Ovde }u se sa pesnikom, po{tuju}i wegova pesni~ka
iskustva i poetiku nemogu}eg, rado sporiti: beg u iluziju tako|e mo-
`e biti i poeti~ko i `ivotno odre|ewe koje, bez obzira na varqivost
– a {ta je to u ovom nepostojanom svetu toliko postojano?! – mo-
`e doneti toliko `eqeni spokoj, dovoqan da se pre`ive sve misaone
kataklizme, fatalnost zakqu~ivawa i nepodesnost `ivqewa.)
Hajde, dakle, da se, uporno, upustimo u neke [apowine iluzije.
Bodlerov stih “Od svih prizora, samo je beskraj vidqiv„ kao
moto nazna~enog prvog ciklusa podsti~e pitawe na koji na~in naslov
ciklusa (Upornost ~iste iluzije) korespondira sa citiranim
stihom. Da li je, na primer, i beskraj, kao pesni~ka metafora
nedosti`noga (u re~ima, spoznajama, potrebi za odgovaraju}om
fikcijom, potrebi za u~itavawem sopstvenog bi}a) tako|e ~ista
iluzija, i ako jeste {ta nam se u pesni~kom izrazu, teskobi i poetici,
nudi kao alternativa? Kraj, kao neumitna spoznaja svake
stvarnosti, kona~nost kao odrednica onoga ~ega bismo se rado odrekli,
“spoznaja mogu}eg„ u koju Nenad [apowa, ispisuju}i pesmu
Ispod vidqivog, ne veruje? U kakvoj se iluziji ogleda pesnik kada
ka`e da ga “spaja sve ono {to li~i na privid„, a cepa “neporeciva
daqina me|usobnog„? Da li je privid iluzija, a neporeciva daqina
stvarnost, i da li se u toj stvarnosti zbiqa “ponavqa samo izvesno„,
a neizvesno tra`i prostore slutwe u kojoj pesnik sopstveno
postojawe naslu}uje kao delimi~ni odgovor na pitawa koje postavqa?
“Vidqivo nije„, sluti pesnik, “garancija nikakvog postojawa„,
vidqivo je, mo`da samo zametak na{ih opsena i pogubna `rtva
razularenih ~ula.
Nije li odlazak u slutwu, u “razme{tawe doga|aja koji }e
biti i onih koji ve} “, mo`da, “jesu„, samo jo{ jedan o~ajni~ki poku{aj
da se predvidi ono ~ega uistinu i nema, i da se `ivotu, ma
koliko bio prazan, podari bar neki privid, neka iluzija smisla?
“Saznaju}i da danas ne postoji, ju~e, kojeg nije bilo, kopiram u sutra„,
izja{wava se Nenad [apowa u antologijskoj pesmi Razme-
{tawe doga|aja zaboravqaju}i da nam objasni u kom vremenu je ovo
rekao, i da li iskaz izvan vremena postoji ili ne.
Uporno, kre}u}i se prostorom “~iste iluzije„ i tragaju}i za
slikama neprolaznog, ve~nog, pesnik se, u pesmi Prate}i nivo zaposedawa
du{e svakog jutra, na u`as svojih ~ula, budi u prolaznom,
efemernom, nesmislenom. Vire}i iz pukotine, ~ije je poreklo nejasno
(pukotina sna ili nesna...) vidi sebe kao konstantu luzerskog
pevawa, uveren u prazninu i besmisao sada{wosti. Budu}nost se u
pesmi ne pomiwe, pro{losti dakako nema. Stoga peva~ “u gnezdo
varke„ ugra|uje ogledalo u kojem, borhesovski, sebe ne vidi i zaprepa{}eno
uzvikuje: “Nisam ni ono {to jesam...„. Time otvara
90

centralno pitawe svoga pevawa: ko sam? Ko sam kad nisam onaj koji
bih `eleo da jesam, niti onaj drugi koji svakako nisam, a ne bih
`eleo ni da budem, ni onaj tre}i, pesniku najbli`i, koji bih mo-
`da mogao biti da nije pesme i poriva samog pevawa? Ko sam, dakle,
i gde sam? “U snu iz koga nisam uspeo da iza|em„, u ko`i “koju
zgulih i u woj me ne bi„. “Na|oh sebe„, kao da ka`e pesnik, “u tvr-
|avi u kojoj se ubrzava vreme„, zaboravqaju}i da se upita ~emu ubrzawe
vremena koje ni{ta ne zna~i i ni{ta ne donosi, u kojem se ni
on, ni mi, ne snalazimo. Ne na{av{i odgovor gde je [apowa se
opredequje za te`i put – tra`i sebe tamo gde nije. Kroz privid kojim
brodi, kroz kocku leda i nali~je bez lica nudi nam mogu}nost
odgovora koji mu ni{ta ne zna~i.
Drugi ciklus [u{ti pojavnost, oslowen, poizdaqe, na
Monterlanov stih “@ena ho}e da voli, mu{karac da postoji„, ve}
u naslovnoj pesmi [u{ti pojavnost pesnika koji peva o qubavi,
relativizovanoj ozbiqnijim nedoumicama, vodi na nepredvi|en teren,
na ni~iju zemqu, “takore}i nigde„, u glas iz kojeg se ne ume izvu}i,
a pitawa (ko sam, {ta sam, gde sam) ne pokazuju se kao pouzdani
putokazi iz Nigdine koja ga u ovoj – a i u drugim pesmama – neobja{wivo
privla~i.
Ta potraga (za sobom, realno{}u, bilo kakvim postojanim
prostorom) nastavqa se i u pesmi Maskiramo se u obi~nost, gde
pesnik ka`e:
I tako, svet raste i smawuje se
dok vreme poga|a ta~ku
u kojoj se na{e Nigde i Ni{ta
savr{eno dodiruju...
Slojevi vidqivog i nevidqivog, daqe, u kojima uobi~ajeno
zna~ewe ovih re~i ne mora da zna~i ono {to ozna~ava, smewuju se i
u pesmi Prosev ~ine}i – kako [apowa ka`e – tvr|avu. No ona ne
zna~i ni{ta. “[titi nas rana, a ne oklop„, zakqu~uje.
Usredsre|en na tajnu, na pitawa koje neprekidno ponavqa i
na odgovore koji mu dragovoqno izmi~u, kre}u}i se izme|u “vidqivog
i nevidqivog„, “jesam„ i “nisam„, [apowa u pesmi Upadoh u vreme
bez doga|aja, tonu}i na dno sopstvenog bi}a, spoznaje uzaludnost.
Ta spoznaja potire sva odre|ewa sveta: izvesnost, neizvesnost, vidqivost,
nevidqivost, realnost i nerealnost. Ta spoznaja, ta uzaludnost
svega, remeti sve parametre smisla i nagove{taj nade:
Beskrajno rasuti,
u ve{tinama svakodnevnim,
ne ~udimo se vi{e ni~em.
Zakqu~ak je, na trenutak, poguban: kad izostane za~udnost,
tad ~ak i tajna, kao kqu~na podloga pesme, gubi smisao.
No ve} u pesmi Godi{wa doba sve se vra}a svome po~etku.
Pesnik, u prilog tezi o razgonetawu tajne kao nesvrsishodnom pristupu
pesmi, ka`e: “Ispri~ana pri~a, potro{ena je„. Tragaju}i daqe
za nekim odgovorima, duboko svestan uzaludnosti tog poslenija,
on (u pesmi Izme|u potro{ivog i nepotro{ivog) dodaje:
Za{ivam zauvek ra{iveno.
Varqivi utisak mladosti
91

hrani mi lako}a izlazaka
iz dosada{wih `ivota.
Zaboravio sam i gde jesi i gde nisi.
Nikada se nismo videli,
postojali nismo, bilo nas nije,
jedno za drugo, pa ipak
duboko sawam neprisustvo tvoje.
Tre}i ciklus Zavera me|ubi}a, sa stidqivim dodatkom “...
ostaci„ po{tapa se re~ima dva pesnika: Fernanda Pesoa (“... ~etvrti,
onaj, preostatak mene/ hitni prema Istoku,/ prema istoku
sve dolazi, dan i vera„) i Isidore Sekuli} koja u pesmi ^e`wa poru~uje;
“... preda mnom je izdajni~ka svetlost istoka/ bez tvoje slike
na nebu/ i za mnom je neverni {um mora bez tvoga/ imena u vodi„.
[apowina potraga, ovog puta za stani{tem du{e, nastavqa
se u prvoj pesmi ovog ciklusa u kojoj pesnik, zarobqen u “sebi i
nigde„, “u ropstvu pusto{nom„, odlazi na isto~ni bazar gde “razmewuju}i
daleko za blizu„ kupuje “te o~i„. Pesnik, naravno, ne kazuje
~emu neprekidno prizivawe Istoka. Da li zbog melodijskog zna-
~ewa same re~i ili zbog simbolike izla`ewa sunca, mesta ra|awa
nade i `ivota? Ali, kqu~ zagonetawa otvara nova vrata: ~emu pevawe
o nadi kad zna{ da i ona vi{e ne postoji?!
U tre}oj pesmi ovog ciklusa (pesme su ozna~ene brojevima)
pesnik se obra}a senci u kojoj, uprkos Ni~em, “`iva vatra biva„.
Sawao je da `ivi u wenim kostima, u slutwi nevi|enog:
Bezgledna senko,
ponornico moga bila,
opekotino svake misli,
slutih da te nema,
a zarazila si me sobom.
I sada sledi najlep{i deo pri~e o ovoj pesmi. On se skriva u
pitawu, nikako u odgovoru. ^ija je to, recimo, senka? Zakonite `ene
koja nevino ~e{qa kosu ispred ogledala, tajanstvene konkubine
~iji skuti kao plameni jezi~ci obigravaju oko wenih listova, opake
bolesti koja se prugama sna spu{ta ka bolesniku, smrti, ~iji
tragovi vode iza zasen~enih zastora? Pesnik, na sre}u, ne odgovara.
Peta i {esta pesma tako|e se pretvaraju u pesme potrage
(~itava je kwiga zapravo potraga za ne~im {to neprekidno izmi~e,
mewa oblik, smisao i zna~ewe pa odgovor – ~ak i kad bi do{ao – gubi
ozbiqnost i postojanost, i pretvara se, iznova i iznova, u novi
upitnik, koji ra|a slede}e upitnike. Ko je onaj koji peva (opet),
kome peva, zbog ~ega peva, ~emu pesma kada je nema...? Stati~ne odrednice
(kad, na primer) preme}u se u sopstvenu negaciju, u odrednicu
bez pogovora – u nikad koje, podlo`no zrncu sumwe, nudi dodatno
tuma~ewe. Tom tuma~ewu, izgleda, nismo dorasli.
Potraga se odvija u praznim posudama sveta, u simterijama
privremenog i na drugim posve neobi~nim mestima. Za{to ba{ tamo
(pitawe radi pitawa, zapitanost nad pesmom poprima oblik
{izofrenije), za{to ne na rubovima sna, u nevidici alholnih magli,
u ciglenom obrubu vojvo|anskih bunara, mirisu vr{a~kih sta-
92

ja koje se`u skoro do hotela Srbija u kojem se [apowina kwiga,
jedne ve~eri bez ikakvih mese~evih zadwih nakana, promovi{e.
A u naslovnoj pesmi ovog ciklusa u kojoj pesnik priznaje
(“Sliko qubavi, senko prevesele, smatrah te sobom...„) da je negde,
u nespokoju po~etka, otkrio zaveru me|ubi}a koja ga neprekidno
nagoni da razdvaja vidno i providno, kraj i beskraj, i{ta i ni{ta,
igde i nigde, otvaraju se nove dileme, nove zagonetnice: {ta su to
me|ubi}a, kakva je wihova stvarna uloga u ovoj pesmi i pesnikovom
do`ivqaju sveta, kuda ga ona zapravo vode?
Slatka smrt je jedna od retkih kwiga u kojima poezija neprekidno
mewa svoj oblik i sa svakim ~itawem, reklo bi se, svoju
su{tinu. ^as je filozofska, ~as zanosno lirska, ~as misaona, ~as
esejisti~ka, ~as zavodqivo narativna. Slobodan nerimovan stih li-
{ava je mnogih ograni~ewa ali i neke posebne, unutra{we muzike
rima koju kompenzuje umilnom naracijom. Kori{}ewe interpunkcije
otvara posebne prostore za raspravu. Kao da se pesnik wome,
interpunkcijom, namerno pribli`ava pripovednom, kao da pesmu
ho}e da kazni zbog prekomerne slobode koju je sebi izborila. Ipak,
u slu~ajnim, sasvim slu~ajnim rimama koje se tek ponekad, retko pojavquju,
pesnik `eli da nas vrati u poetsku realnost, da nas opomene
da se iz lirske proze vratimo pesmi kao osnovi svega pisanog.
I, na kraju, napomenimo i ovo: [apowina zapitanost odakle
dolazi stvarnost, “gde smo, ako nismo vi{e ni tamo gde smo mogli
biti„, {ta je nalik onome {to se ~ini da jeste, za{to nije kad je to
moglo biti, kako korespondiraju ~udnost i ~ulnost, mo} i no}, lik
i oblik, bi}e i nebi}e, puno}a i praznina, stvarno i mawe stvarno,
nigde i ni{ta (po ko zna koji put), tamo i amo (ako prostor ne postoji),
svet i ne-svet, svest i nesvest, red i obred, maske i obezli~ena
lica vodi wegovu poeziju u prostore daleke slutwe, u bespozajno.
Jer da tako nije, da spoznaja pokriva sve rubove na{ih namisli,
tajne ne bi ni bilo.
Ni pesme, ni ove za~udne kwige.
Miodrag D. Igwatovi}
“TRE]EPOZIVCI„ PO
SRPSKOM MOPASANU
Branislav Goldner: Tre}epozivci, Partenon,
Beograd, 2012.
Bogat je i prebogat opus univerzitetskog profesora, doktora
medicine, nau~nika Branislava Goldnera. Korelacija, me|utim,
izme|u ovog specijaliste, radiologa – pneumoftiziologa i spisateqa
koji vi{e nego radoznalo, a bogami i uspe{no, “~eprka„ po
socio-erotskoj onostranosti ~ovekovoj te{ko da se mo`e ba{ nau~no
vaspostaviti! Jer da stotine i stotine stranica ovakve proze
ispisuje, recimo, psihijatar, seksolog, profesor socijalne medicine
i sl. moglo bi se jo{ i spregnuti u struku i nauku. Dakle, to
{to ve} decenijama “isti~e„ iz srca, uma, pa i du{e ovog stru~wa-
93

ka i stru~wa~kog pedagoga za introspektivnu skopiju fiziolo{ke
patologije privla~i ba{ pa`wu: kako ovaj doktor zarawa u “Ono„,
a afirmi{e i mentalno zdravqe kroz poklowewe W.V. Erosu? Ali
to je “~vori{te„ oko kojeg se i moramo slo`iti kad je doktorskovitalisti~ka
misija spisateqa Goldnera u pitawu. Prvo, slede}i
jo{ Platona, bog Eros je ~udotvorni inspirator ukupnog `ivota,
op{tepostoje}e qubavi i uzro~nik sre}e svih `ivih! Zar se i beslovesne
biqke ne stvaraju ba{ od sokova Erosove krvi – kroz wih
ona, u stvari, te~e – prelepi svet radosti za rukovode}e qudsko ~ulo:
o~i? U pravu su frojdovci kad ukazuju da ~ak i nedu`ni nau~nik,
sav u svetu formula i misaonih sazve`|a, u stvari i`ivqava
svoj orgasti~ni zov imaginarnoj partnerki bore}i se sa bezimenim
“~oporom„ za wenu naklonost. Jo{ od starogr~ke i starorimske
umetnosti, {tavi{e – jo{ od plemensko-~oporskih amuleta i simbola
Eros je isturavao svoj {tit prema neumitnosti Tanatosa –
bar dok `ivot trijumfuje...
Doktor Brana Goldner je upravo takav “nevaqali„ Kupidon
koji ~ak i umrtvqene “tre}epozivce„ poziva na Erosovu gozbu. Dok
traju i `ivot im kroz `ivodajna stabla, grane, ~ak najmawe gran-
~ice, u nekih mo`da polusuve, struji! Ovaj roman je zapravo to: nastavak
pri~a iz Boka~ova Dekamerona, preko kreposnog [ekspira
gde ~ak i u tragizmu mladih qubavnika (Romeo i \ulijeta) i te kako
ima mesta za “masne sekvence„ (Kad si bila mala, ~esto si padala
na glavu – usred tragedije lepr{a humor \ulijetine dadiqe. A
moj mu` je znao re}i: E, kad bude{ starija, vole}e{ da pada{ – na
le|a...) Doktoru Goldneru najbli`i je, me|utim, “{aqiv~ina„ galskog
duha – Gi de Mopasan. Wegove “seqa~ke„ pri~e mrsne su kao
razuzdanosti drugog Francuza, Fransoa Rablea, ~ijom on duhovito-
{}u razbija olovno sivilo crkvenog farisejstva. Mogla bi se, bogme,
na}i i brojna druga sabra}a koja me{aju socijalno-erotski poriv
sa plemenitom igrom duha kojom ba{ Rable i za~ini svoje ingeniozno
delo o Gargantui i Pantagruelu: Smej se, ko ho}e da bude
~ojstven – veli Rable. Smeh je ~oveku zaista svojstven! Nije na{
“Srbenda„ Brana, u kome uz nesrpsko prezime `ila i brizga srbijanska
krepost – gotovo nimalo sklon skatologiji, recimo, Henrija
Milera i wegovim “obratnicama„ (Jar~eva i Rakova obratnica,
na primer!): u Braninoj “erotskoj„ literaturi – pa ~ak i onoj koja
takav predznak i ne mo`e i ne treba da nosi – nema “tvrde„ ornamentike
fizi~kog ~ina i animalizma. Ali – ima, i te kako, apolonijsko-dionizijskih
atributa, pre svega onih u slavu mitomanije
W.V. Falusa! Ove pri~e su, dakle, mawe-vi{e upravo boka~ovsko
nemirewe sa neumitno{}u gubqewa i prihvatawa fatuma smrti.
Ovde se – uz neizbrisiv utisak da je svaka od ovih pri~a jedna velika
podsme{qiva “igra za `ivot„ – tako|e rve sa fatumom kad ~ovek
prvo gubi Erosov lik, a onda o~ekuje ... [ta? Ni{ta i Ni{ta!
Zato se “tre}epozivci„ doktora Brane nikako – kao ni oni u ]osi-
}evom Vremenu smrti ostavqeni da odumru na braniku dunavskosavskog
Beograda – ne predaju: sve dok mogu; “tre}epozivci„ bodu
onim najja~im oru`jem `ivota – prkosnim falusom...
Ovde su ~ak i odaliske – utetkane, ~ak obabqene nimfe jo{
sa sve`im polenom na laticama, mamqive. Susreti tih vreme{nih
nimfi i wihovih tako|e vreme{nih Dionisa, nekada{wih Apolona,
podse}aju na renesansne novele ali u idili~nom rustikonu bawsko-urbanog
ambijenta. Doktor Brana kao da je izu~io tehniku vodviqa
i “binskih ekloga„ od renesansnih pisaca. A oni su upravo
94

umeli da “vra{ki„ zamrse te “pastirske igre„ qudi i vila da se i
sam bog Amor nije mogao lako sna}i! I u Braninim igrama prse se
jo{ “juna~ine sa pitonima u ga}ama„, dobro zasen~ene vol{ebnom
kozmetikom “nimfe„ zavode sasvim mla|ane “pastijere„ ali, za
razliku od renesansnih igrarija gde se “novela ~ini radi novele„,
ovde ispod narativnog humoristi~kog veza struji i probija se realizam
`ivota! Ko je kome otac, ili kako to da pastorak obqubquje
vreme{nu ali jo{ uvek zavodqivu “Veneru„ da bi se podsvesno
“izravnao„ u du`ni~ko-poverila~kim odnosima sa ocem deo je ove
igre. A to ~ija krv u ~ijim `ilama te~e mo`e samo DNK da doka`e
ako uop{te i treba tra`iti “vetar„ koji je nekad cvet opra{io...
Doktor Goldner pi{e veoma zna~ajno – jednostavnom naracijom,
utkivaju}i, ne jednom, mnoge pasa`e koji, za~udo, imaju i te
kako i dru{tveno ~ak aktuelnu “te`inu„ i namenu (brojne refleksije
na aktuelne srpsko-politi~ko-me|unarodne teme...). Kao
“gradski„ pisac, usto s korenom u patrijarhatu srpskog gra|anstva,
veoma ume{no otkriva `ivot porodice, a wegova nau~na radoznalost
raslojava tomografiju dubokih struktura psihopatologije. U
tome je vrlo blizak, naravno, frojdovcima koji ba{ Eros i identifikuju
sa Id-om i Egom. U erotskom je ~ovek kao animal simbolicum
(videti odli~nu studiju s tim nazivom prof. Ivana Ivi}a). Ukazivawe
na takve reflekse ovih proza – bar se nama tako ~ini – neophodno
je da bi se odbranile od prigovora da su “frivolne„, “lake„,
“pri~amtipri~u„, “laki humor„ i sl. te istinski krajwe realisti~ki
otvorene, ali ipak ne i jednodimenzionalne “pri~ice„ o
“tre}epozivcima„. U ]osi}a, a i po srpskoj nesre}noj istoriji, posebno
Prvog svetskog rata kada je Srbija polo`ila na branik te
tvrde “{ake Balkana„ svakog tre}eg svog Apolona mla|eg od trideset
godina, “~i~e„ ili “tre}epozivci„ dovo|eni su za odsudnu,
posledwu odbranu. Oni, budu}i da ne mogu ni da be`e, niti se s
mlado{}u nadgorwavaju, imaju samo jedan izbor: borbu do posledweg
atoma snage i – juna~ku smrt! Doktor Goldner je izabrao za boji{te
mo`da, s obzirom na katastrofalan pad erotskog adrenalina
u mladih, upravo Erosovo, a ne Marsovo poqe. Ni{ta ~udno {to
se, eto, u ovim humorno-tragi~nim pri~ama doktora Brane tako ratuje
i {to se “juna{tva„ otkrivaju pred humkama heroja, deca pronalaze
sebe u “tu|im„ likovima, bogiwe lepote privla~e sjaj umetni~kih
ki~ica, a iza neispri~anih pri~a ostaju doskora{wi Srbi
– Balkanci sa atributima hinduisti~kih bogova plodnosti...
Nema sumwe da }e se lako, brzo, bojimo se ipak... ~ak i povr-
{no i{~itavati roman Tre}epozivci doktora Brane Goldnera.
Ovo na{e “pisanije„ neka poslu`i samo kao, da, ba{ tako – senka
na sjaju i notna pauza na `ivotnom `uboru ove proze. Ima u woj –
potra`ite to – i ozbiqnosti, pa i dubine istinske umetnosti. Mo-
`da ne kao one Gi de Mopasanove ili boka~ovske, ali “tu nekako„.
Ovaj pisac je znao i zna da smeh tako|e pla~e, a pla~ ra|a sjaj nade.
Du`nost pisca je i da se smrti naruga, ali i da ^oveka nikad ne
upi{e u Kwigu mrtvih! “Tre}epozivci„ upravo brane tu posledwu
liniju `ivota i ~ovekovog dostojanstva. A jedino je qubav religija
i posve}ewe. Dakle – u slavu Erosa!
95

Milivoj An|elkovi}
MULTIMEDIJALNI VENAC
PRI^A
Aleksandar Piro`kov: Ogledala du{e, Liber,
Beograd, 2011.
Ogledala du{e je ~etvrta autorska kwiga Aleksandra Piro`kova,
posle zbirke pesama Tragawe, romana Koncentri~ni
krugovi i zbirke pri~a Krugovi sna (Liber, Beograd, 2010). Ona se
nadovezuje na prethodnu zbirku potvr|uju}i tematska opredeqewa
ovog autora i daqe unapre|ivawe wegovog stvarala~kog postupka.
Iz precizno realisti~kih i setnih opisa dru`ewa sa markantnim
likovima ~ije `ivotne puteve upoznajemo – a ~esto i prepoznajemo
kao deo svog iskustva – pri~e se postepeno nadogra|uju
fantasti~nim. Neobi~ne pojave i doga|aji na po~etku zbirke kasnije
se doga|aju u predelima koje je kreirao san i pomak u prostoru
i vremenu, umno`avaju}i likove – dvojnike glavne li~nosti, do
pri~e koja se doga|a u poznatoj baladi muzi~ke grupe Igls (Hotel
Kalifornija) i zavr{ne o najbitnijim pitawima prijateqstva,
qubavi, umetni~kog stvarawa i smrti. Vladimir i ve}ina likova
ovih pri~a grade svoj `ivot ~vrsto, {iroko i sveobuhvatno, poku-
{avaju}i da ga usmere ka nekom univerzalnijem smislu koji nadvladava
prostor i vreme, kao {to to ~ini umetnost.
Druga karakteristika ove kwige su snovi koji se nadogra|uju
na realan `ivot iz pri~a i predstavqaju pro{irewe realnosti
– oni su oslobo|ewe od sku~enosti i ograni~ewa, ostvarewe svesne
ili pritajene `eqe. I fantastika i snovi u ovim pri~ama imaju
istu funkciju – da budu pro{irewe `ivota i sveta i da iska`u neke
wihove prikrivene su{tine. Pored unutra{weg razvoja fabule
u pri~ama i cela zbirka poseduje gradaciju do pomaka u paralelne
svetove druga~ijih uzro~nosti.
Tre}a ali najzna~ajnija karakteristika Ogledala du{e
Aleksandra Piro`kova je wena op{ta unutra{wa povezanost i
multimedijalnost. Zbirka je venac pri~a – po tematici, glavnom
liku, gradaciji pri~a i fantastike, kao i po kraju kwige koji priziva
wen po~etak. Na kraju svake pri~e su reprodukcije poznatih
dela svetske i na{e umetnosti u uskoj vezi sa pri~om. Slike i freske
se pomiwu u vi{e pri~a a Velaskezova Venera sa ogledalom je
na koricama. U ve}ini pri~a muzika je bitan deo strukture – od
Morisona i Santane, preko Bitlsa i pesama 70-ih godina do Mocarta,
[opena, Baha i Hotela Kalifornija Iglsa. Kao {to je po
pesmama koje se pomiwu u kwizi High Fidelity Nika Hornbija snimqen
odli~an disk, tako bi se mogao snimiti i po pesmama koje su
deo strukture Ogledala du{e.
Po fabulativnim re{ewima pri~a Piro`kov podse}a na
Poa, a po strukturalnoj povezanosti teksta sa muzikom na Hofmana,
~uvenog nema~kog romanti~ara koji je pisao fantasti~ne pri-
~e u ritmu i po harmonijskoj liniji kapri~a i kod koga je muzika
naj~e{}e najva`niji deo pripovedaka. Proza Piro`kova je na samom
pragu sinkretizma – objediwavawa idealnog multimedijalnog
trojstva Re~ – Slika – Muzika. To je i te`wa savremene elektron-
96

ske umetnosti kojoj razvoj Interneta sve {ire otvara ta do sada
vrlo uska vrata. Spojiti to trojstvo na istom ekranu i u istoj sekvenci
vremena mogu}nost je da se pribli`ite nekom stvarala~kom
apsolutu, a verovatno i umetnosti budu}nosti. @ak Atali u
Kratkoj istoriji budu}nosti predvi|a: “Pre 2030. godine nova
umetni~ka dela }e me{ati sve vrste podloga i sve na~ine {irewa
– ne}e se razaznavati {ta poti~e od slikarstva, vajarstva, filma
ili kwi`evnosti. Kwige }e pripovedati pri~e sa trodimenzionalnim
slikama, skulpture }e igrati uz note nove muzike... Igra }e
biti ustaqeni na~in stvarawa, imaginacije...„ Aleksandar Piro`kov
je na tom putu ka budu}oj multimedijalnoj umetnosti i to je najzna~ajnija
vrednost ove kwige.
Ranko Pavlovi}
DRUGA^IJI POGLED
Miodrag Mrki}: Ogledi o poeziji
Miroslava Todorovi}a, Sven, Ni{
Pisci koji `ive podaqe od kwi`evnih metropola ~esto
ostaju izvan fokusa kwi`evne kritike pa je zato svako nastojawe
da se cjelovitije osvijetli wihovo djelo vrijedno pa`we. U tom
smislu nedavno objavqeni Ogledi o poeziji Miroslava Todorovi-
}a Miodraga Mrki}a spadaju u one kwige koje zaslu`uju pohvalu,
ali koje nerijetko, zbog inertnosti i ravnodu{nosti ina~e nekonzistentne
kritike, ostaju nezapa`ene, kao i autori kojima se bave.
Vaqa se nadati da istu sudbinu ne}e do`ivjeti i ova iscrpna analiza
koja svojim obimom (ne{to vi{e od 320 stranica) gotovo dose`e
pjesni~ko djelo koje cjelovito osvjetqava. Uzgred, za Mrki}a
je karakteristi~na sveobuhvatnost kwi`evne analize. Da bi do-
{ao do uop{tenog on detaqno analizira svaki stih, svaku pjesmu,
svaku kwigu, pa`wu zadr`ava na svakoj pjesni~koj slici, simbolu,
refleksiji, pri ~emu te`i da komparativnom metodom, vrlo utemeqenim
argumentima, smjesti kwi`evno djelo u kontekst kwi-
`evnosti kojoj pripada, ne libe}i se pritom da uka`e {ta bi sve
trebalo “odstraniti„ i {ta je precijeweno da bi se mjesta na{lo
za zapostavqeno i potcijeweno.
Miroslav Todorovi} (1946, pjesnik, prozaist, kriti~ar i
esejist, `ivi i stvara u Ni{u i u rodnoj Tre{wevici kod Ariqa)
ima iza sebe takvo pjesni~ko djelo koje zaslu`uje studioznije
vrednovawe i smje{tawe u kontekst savremene srpske poezije i
srpske kwi`evnosti uop{te. Od zbirke Spis vedrine, objavqene
1978. godine, pa preko pjesni~kih kwiga Ispis tame, Lete}e barake,
terenci i wi’ove du{e, Sudwi ~as, Terenska sveska, Ispis tame
2, Svanu}a, Crno u boji, Potowa verzija, Sveti mu~enici, Tamno
i duboko, Zemaqsko i nebesko, Posle svega, Spram rasutih zvezda,
Pesma putovawa, Vetar ponad gora, do najnovijeg izbora objavqenog
na srpskom i engleskom jeziku Stani{te poezije/ Habitat
of Poetry (2011), ovaj pjesnik strpqivo, autenti~nim rukopisom
gradi svoju poetiku i stvara pjesni~ki opus koji se naprosto sta-
97

pa u cjelovitu poemu, moglo bi se ~ak re}i u epos koji na suptilan
na~in svjedo~i o ~ovjeku u ovom vremenu. Poprili~no kasno, u ve}
zrelijem `ivotnom dobu, oglasio se prvom pjesni~kom kwigom
preska~u}i onu pjesnicima svojstvenu, po~esto te{ko kontrolisanu
mladala~ku lirsku erupciju osje}awa i refleksija koje bi
“da mijewaju svijet„.
Esejist Miodrag Mrki} (1932) jo{ kasnije se po~eo baviti
spisateqskim radom. Dodu{e, zakora~iv{i u ~etvrtu `ivotnu deceniju
objavio je neke kwi`evnokriti~ke radove, ali se tek poslije
tri decenije “}utawa„, 1991. oglasio prvom kwigom – Poetika
drevnog i modernog. Poslije toga uslijedi}e desetine kwiga
i kritika, studija i ogleda objavqenih u periodici, a posebnu
pa`wu posveti}e analiti~kom sagledavawu poetskog opusa Miroslava
Todorovi}a. Prvo je objavio kwigu Qupka jeza prolaznosti
pred vratima vizije (2006), zatim U mre`i potowe verzije (2008)
i Tri ogleda o poeziji Miroslava Todorovi}a (2009), da bi sve to,
uz novi ogled o zbirci pesama Vetar ponad gora, objedinio u
kwigu Ogledi o poeziji Miroslava Todorovi}a objavqenu pro-
{le godine.
Kroz oglede o pjesni~kim kwigama Posle svega, Potowa
verzija, Zemaqsko i nebesko, Spram rasutih zvezda i Vetar ponad
gora Mrki} zapravo daje osvrt na cjelokupni Todorovi}ev pjesni~ki
opus koji je, kako se mo`e zakqu~iti iz iznesenih ocjena i kako
je to dobro zapazio Du{an Stojkovi}, sre}na simbioza lirskog, epskog
i dramskog. Osvr}u}i se u predgovoru kwizi Ogledi o poeziji
Miroslava Todorovi}a i isti~u}i da u pjesmama ovog pjesnika srce
misli, a misao ose}a Stojkovi} zakqu~uje: “Miodrag Mrki}, autenti~no
i kriti~arski iskonski, pi{e o autenti~nim i iskonskim
pesnicima. Za wega to Miroslav Todorovi}, van svake sumwe,
jeste. I za nas je to Miroslav Todorovi}, i pre Mrki}evih tekstova
– kwiga, bio„. A sam Mrki}, ne kriju}i da se libi davawa sigurnih
zakqu~aka, uop{tavaju}i ocjenu o zbirci Vetar ponad gora,
daje na neki na~in sa`etak kriti~kog suda kroz koji bi mogla da se
posmatra cjelokupna Todorovi}eva poezija, a posebno weno mjesto
u ovovremenom poetskom “okru`ewu„: “Lirski stepen apstrakcije
Miroslava Todorovi}a je u samobitku, tubitku i (Ne)bitku,
Ne(bi}u)... Za razliku od privida visokog stepena apstrakcije svevremenih
estradnih ’liri~ara’, re`imskog mobilijara, recimo,
moderne eruditne, maniristi~ke poezije anga`ovane u krajwem za
potrebe internacionale kapitala„. Mrki} dodaje da, za razliku od
mnogih koji “znaju kwi{ku poetiku i kwi{ki je primewuju„ (opet
kontekst! – op. R.P.), “Todorovi} u svojoj pesni~koj praksi duboko
ose}a i zna zakone poezije„. On, nadaqe, za Todorovi}a ka`e da je
“pesnik askeze, na{e patwe i nestajawa„, pesnik “neke qupke eshatolo{ke
jeze„. Uo~avaju}i u zbirci Vetar ponad gora poeti~ku
dramu (i dramu poetike, dodali bismo), Mrki} koji je, ponovimo,
nesklon zakqu~ivawu, ostavqa ovu pjesni~ku kwigu (i Todorovi}evu
cjelokupnu poeziju) “metatekstovnosti, intertekstovnosti i
’misterijumu budu}nosti’„.
Ipak, Miodrag Mrki} mnogo toga ne ostavqa budu}nosti,
ve} u svojim ogledima iznosi ocjene s kojima se mo`emo i ne moramo
slo`iti, ali im ne mo`emo osporiti ~vrstu zasnovanost na ~iwenicama
koje jasno uo~ava, plasti~no ih predo~ava ~itaocu i na
wima gradi stav. Zajedno s pjesnikom traga za Apsolutom (mada
“Apsolut je ne{to {to me smo`di, u`asava„, ka`e on), provjerava
98

ima li puta do vje~nosti ili on vodi ka nigdini, ima li ga i {ta je
pjesni~ki samobitak... Sva ova i mno{tvo drugih pitawa esejist
postavqa samjeravaju}i poeziju kojom se bavi pa tako, analiziraju-
}i kwigu Posle svega, za Todorovi}a ka`e da se “u svom pesni~kom
samobitku... ne utapa u li~ni manirizam, ne upada u zamke ne~ega
{to bi se zvalo ’~ista poezija’, ne upada u li~ni perfekcionizam.
Wegovi ’suptilni valeri’ su spontani„. Mogao je Mrki} i na druga~iji
na~in, kriti~arski “u{togqen„, izre}i ove ocjene i tome
dodati da se Todorovi} “kre}e u sferama realne metafizike i kada
hvata nijanse bo`anskog, transcendentnog, eshatolo{kog„, ali
on ima svoj stil i svoj na~in saop{tavawa sudova znaju}i mo`da da
~italac voli kada se odstupi od “obrasca„, a Mrki} naprosto odbacuje
sve {to je {ematizovano.
Miodrag Mrki}, uva`avaju}i iz tu|eg mi{qewa ono {to je
wemu prihvatqivo, dr`i do svog stava, pa koliko god zbirku Posle
svega do`ivqavamo kao svojevrsnu poemu “sa glavnim temama:
prolaznost, nostalgija zavi~ajna i mo`da glavnom temom – poeti~ka,
teorijska drama pesnika Miroslava Todorovi}a„, toliko je
za wega pjesni~ka kwiga Sveti mu~enici “kwiga koja svedo~i o
psihologiji stvarawa, psihologiji kristalizacije ideja od dnevno-poetskog
do visokih metafizi~kih apstrakcija„ ovog pjesni~kog
djela. Izri~u}i ovakvu ocjenu esejist ne mo`e a da s rezignacijom
ne ka`e da je sada na sceni neki novi realizam – “kapital
realizma, realizam novog svetskog poretka, nova neolakirovka,
novi utilitarizam... nova politi~ka anga`ovanost„. Izno{ewem
ne~ega {to je na prvi pogled nebitno za ocjenu o poeziji koju je izrekao
kriti~ar je zapravo potcrtava, u~vr{}uje, podupire argumentima
suprotnosti onome {to jeste Todorovi}eva poezija. Ili,
samim naslovom Supsidijarije kao glavni izraz su{tine, nagovje-
{tava da }e se kriti~ar baviti i sporednim dijelovima pjesni~ke
kwige Spram rasutih zvezda, koricama, bjelinama i svim onim
{to ~esto smatramo nebitnim, a {to je ipak va`no za razumijevawe
su{tine.
Posebna vrijednost kwige je u tome {to navo|ewem mnogih
stihova i analizom pjesama ~italac upoznaje Todorovi}evu poeziju,
pa }e i oni koji ga do sada nisu ~itali posegnuti za wegovim
kwigama. Uz to, u ve}ini ogleda dati su i izvodi iz kritika drugih
kriti~ara o analiziranim kwigama, a na kraju i izbor iz kritika
o Mrki}evom tuma~ewu poezije.
Uz to {to su vrlo zanimqiva zapa`awa Miodraga Mrki}a o
poeziji Miroslava Todorovi}a kwiga Ogledi zna~ajna je i po tome
{to pokazuje da se na sasvim nov, druga~iji, inovativan na~in mo-
`e pisati o kwi`evnom stvarala{tvu jednog pisca. Izbjegavawe,
ili makar zaobila`ewe ustaqenih kli{ea koji sobom neminovno
nose i monotoniju stila i pristupa ~itaocu {tivo ~ini zanimqivijim,
mo`da i prihvatqivijim.
99

Danko Stoji}
BIZNIS ROMAN
Vladimir Radi}: Prva avenija, Alma, Beograd, 2011.
Vladimir Radi} (1947), pisac romana Prva avenija, diplomirani
je ma{inski in`ewer. @ivi u Hanoveru, ali posao ga vodi
{irom sveta. Tako je i ovaj roman pisan takore}i po celoj planeti,
verovatno u osami hotelskih soba.
Radi} je dobar pisac. On se slu`i jednim “ameri~kim„, “hemingvejevskim„
stilom, s mno{tvom kratkih pasusa i dijaloga, na
na~in filmskog scenariste.
Mi smo, me|utim, imali problema s pra}ewem naracije, verovatno
stoga {to nam je svet visokog me|unarodnog biznisa potpuno
stran.
Ipak, ~itawe se isplatilo jer Radi} pi{e znala~ki i zanimqivo,
a pred kraj kwige wegov roman dobija na dramati~nosti i
prestaje da bude samo “tehnokratski„.
Jedna od dominanti romana je nagla{eno erotizovna qubav
izme|u Filipa i seksepilne Laure. U jednom trenutku wih dvoje se
posva|aju. Kriti~aru nije uvek lako da pogodi motivaciju ovakvih
sva|a ali, arhetipski gledano, radi se o dramati~nom kontrastu, o
sukobu strasti, sukobu Erosa i Tanatosa.
Laura pogodi Filipa te{kom pepeqarom u grudi i tako na-
~ini od wega te{kog bolesnika. Kraj romana se de{ava u bolnici,
s nedore~enom pretpostavkom da Filip mo`da mo`e i da umre.
Kao kontrast junakovoj strasti prema `enama pisac je stavio
dva homoseksualca, Lepog i Malog, koji izigravaju nekakve {valere,
a u stvari su... Trebalo je mo`da da im pisac da vi{e prostora.
Sada }emo re~ dati Vitomiru Teofilovi}u, piscu pogovora.
“Uvi|aju}i rastu}u opasnost ne samo od zagovornika novoga
ve} i od svih onih koji bespogovorno ne prihvataju dogmu o starom
kao jedinom na~elu i smislu postojawa Uprava ka`wava i za najmawe
odstupawe od dogme. No, to nije dovoqno – ne smeju se ~ekati posledice,
zlo se mora suzbijati u korenu! Prislu{kivawem se prate
i privatni razgovori da se ve} i sama zlomisao kazni! Tako, evo,
pola stole}a od ro|ewa dana{weg Orvela i bezbroj godina od wegovih
prete~a orveliana ne izbiva iz qudskih stani{ta, polazi-
{ta i prispe}a.„
Tekstopisac koji citira Teofilovi}a mora da prizna da
nije uspeo ni pribli`no da zadre u smisao Radi}eve politi~ke
satire i wene alegorije, ponajmawe da razmi{qa o orvelovskoj
simbolici.
Za nas je Prva avenija na prvom mestu erotizovana drama
strasti koja se tragi~no okon~ava, drama strasti pome{ana s dosadnim
kancelarijskim delovima.
Radi}u se mora priznati da je uspeo da na delikatan na~in
opi{e Laurin seksepil i lepotu polnog op{tewa s Filipom. Kao
dobar psiholog ovaj pisac je svestan toga da seksualne radosti imaju
svoj kraj i taj kraj je na~iwen s jezovitim smislom za dramati~no.
Mi ina~e zaista nemamo primedbi na Radi}ev literarni zanat
i sposobnost da uobli~i te~an roman od nekih 180 strana, ali
postoje u Prvoj aveniji neki slojevi koji nas veoma poga|aju i neki
100

do kojih, o~igledno, zbog nepoznavawa problematike, nismo uspeli
da dopremo.
Zato smo i citirali Teofilovi}a.
Milomir \ukanovi}
SVE ^ARI JEZIKA
Marija Vasi}: Mese~arewa, Kwi`evna op{tina
Vr{ac, Vr{ac, 2010.
Svojom prvom pesni~kom kwigom, izatkanom u ru`i karpatskih
vetrova, Vr{~anka Marija Vasi} predstavqa ne samo “sve`,
okrepquju}i pesni~ki glas„, kako to na koricama isti~e Jovica
A}in, nego i zreli, ve} izgra|en i samosvojni izraz koji pleni neobi~nim
slikama i originalnim peva~kim postupkom. Tridesetak
kratkih pesama obdarenih devoja~kom iskreno{}u i neuhvatqivom
lako}om pevawa pretvara se u pro`ivqenu, duboko asocijativnu poeziju
koja nudi vi{e zna~ewa i odgovora. Vedar, na trenutak o~aravaju}i
stih izrasta u poetiku smisla koji se sa svakim ~itawem umno-
`ava. Pesma prelazi u igru, pojmovnik koji nadilazi o~ekivawe.
[ta to pesnikiwa neo~ekivano i sve`e donosi u srpsku
poeziju?
Pre svega lepe i neobi~ne slike koje u nekom, obi~no zavr-
{nom, poentiraju}em trenutku suprotstavqa neo~ekivanom zakqu~ku
ili pitawu grade}i obrt koji mewa smisao prigodnog pevawa
i vodi ga u vode ozbiqne poezije. To se najboqe vidi u pesmi
Min|u{a (“U ki{nom sivilu/ ukr{taju se kaldrme/ usporite i pogledajte/
izgubih min|u{u.../ ... ona je negde izme|u mene i vas.../ ...
skrila se u iskidanom {apatu/ me|u prezrele linije {koqke i/
so~ne kapi karmina.../ ... u posledwem pogledu/ vid se bistri/ na{li
ste je„). Prisutno je i u pesmi Davqenik (“Suton/ zapenila voda u
mre`i/ vetar hoda/ ~uju se gavrani/ odletela grana/ akvarel/ ceri
se ekser/ davqenik le`i/ i broji kapi„). Vidqivo je i u pesmi Preparirani
(“Igramo se }orave bake/ zacvileo gvozdeni kow/ miri-
{e na naftalin/ potiremo/ senke/ u sprovodu/ rugobe„). Ne izostaje,
istina diskretnije, ni u naslovnoj pesmi Mese~arewa u kojoj se
kroz {est stihova, kao kroz {est ~udesnih voda, ispiraju mese~eve
pre|e od kojih pesnikiwa veze haqinu svoje poezije. Evo te pesme:
“Mesec `muri/ i slu{a sovin huk/ bez svedoka/ vatra u prevodu vode/
nadima pli}ak/ uz topot zveri„.
Sa istan~anim ose}awem za ritam, kao da je iza sebe ve}
ostavila tomove pesni~kih kwiga, Marija Vasi} ponavqa stih daju-
}i mu zna~aj zamajca ~iji je ciq da pesmu ubrza ili joj vrati ko zna
zbog ~ega pogubqen korak. Taj ponovqeni stih poja~ava gustinu pesme,
generi{e wenu sakrivenu muziku i kao ru`u otvara je onom ko
zna da slu{a. Katkada samo uzvik, redukovani krik bola, recimo zabele`en
u pesmi Bi}u sutra lepa zver, koji nas prividnim odu{evqewem
i misti~nim, skoro neprimerenim pokli~om “ura„ vodi ka
smaku sveta, katkada, opet, poetska nabrajalica ~ijim ponavqawem
(pesma Proglas) pesnikiwa priprema teren za neo~ekivani zakqu-
101

~ak. (“MA[INA ZA ve{/ ZA travu/ ZA fla{e/ ZA papir// MA-
[INA ZA qude// MA[INA/ protiv MA[INE// rat metalnog
doba„.) Re~i sa velikim slovima nije podvukla pesnikiwa; podvukao
ih je pisac ovih redova kako bi ilustrovao prethodne tvrdwe. No,
najlep{a ilustracija takvih tvrdwi krije se u pesmi bez naslova u
kojoj se ponavqawem pitawa “{ta sam„ na po~etku svake strofe i
daju}i neo~ekivane odgovore na wih sprema onaj krajwi, najneo~ekivaniji:
“zavr{ni ra~un„. I u pesmi Naizgled, koju krasi duboki
erotski naboj, pesnikiwa pribegava istom postupku: ponavqawem
stiha “stopalo na stopalo„ vodi nas kroz guste slike vreline, ka ledu
koji se bokori, u sijalicu kao zavr{ni napev svakog zanosa.
U istom maniru, ponekad ponavqawem, Marija Vasi} se koristi
svim ~arima jezika zanemaruju}i da li je on stvoren za marketin{ke
potrebe (slogan: “{iri daqe„ u pesmi Bi}u sutra lepa
zver) ili predstavqa svedeni `urnalisti~ki izraz (“posledwa
vest„ u istoj pesmi). U tome se vaqda i iskazuje sva `ivotna so~nost
ovih stihova, potreba da se u svoj svojoj nesavr{enosti (ba{ kao i
sam `ivot!) nose na toplom, skrovitom mestu, ispod ko{uqe pod kojom
bije srce a ne na nekoj uzvi{enoj akademskoj polici do koje se
sti`e jednom godi{we, onda kada se kwige bri{u od pra{ine.
Marijin dar da se, sa ve{tinom iskusnog pesnika, koriste
svakodnevni maniri, uzre~ice i saveti vi|en je i kod nekih drugih
peva~a ali nijedan od wih, bar koliko je nama poznato, nije s takvom
ve{tinom sedlao jezik i raspaqivao slike spremaju}i nas za
iznenadne obrte i neo~ekivane poente.
Sve pesme su kratke, zgusnute. Poetske doze sra~unate su
precizno: ~itaocu se pru`a dovoqno da se pesmom izazove nemir,
ne halucinacija. Ironijski pristup (Saveti iza }o{ka) predstavqa
otklon od ne`eqenih posledica.
Stih je slobodan i nerimovan, interpunkcija dakako suvi-
{na. Misao ne trpi ograni~ewa, ~ak i ona sitna, znakovna.
Mese~ini nisu neophodne pohvale. Ona srebri na{e `ivote
bez obzira da li je hvalimo ili kudimo. Ni Mese~arewa se bitno
ne razlikuju. Ona su tu, bili ih mi svesni ili ne. Ba{ kao i Marija
Vasi} koja ovom kwigom nije samo od{krinula vrata srpske poezije
nego je u wu ozbiqno zakora~ila unose}i pe~at samosvojnosti,
dara i neo~ekivane zrelosti.
Danko Stoji}
ROMAN POETSKE FANTASTIKE
Du{ica Belan~i}: Ra|awe leptira, Alma,
Beograd, 2012.
Dobili smo zanesen i ma{tovit, ali dobro smi{qen i
ostvaren roman poetske fantastike.
Leptir u simbolici zna~i preobra`aj. U ovom slu~aju radi
se o mistici, okultizmu i zagrobnom `ivotu. Du{ica Belan~i}
smislila je Grad-Le~ili{te u kome sre}no `ive oni koji su umrli
i koji tokom svojih realnih `ivota nisu mogli da se vole.
102

Lana je ro|ena krajem XIX veka. Otac joj je bio strastveni
qubiteq kwi`evnosti, za razliku od majke, “razumne osobe„.
Du{ica Belan~i} sugestivno opisuje Laninu op~iwenost
mu`evnim ~arima o~evog prijateqa s fotografije koji je umro kad
je ona bila dete.
Devojka kasnije odlazi kao bolni~arka u rat, gde gine, da bi
se u spiritualnom `ivotu spojila s voqenim Benijem.
Ra|awe leptira je slo`en roman na bezmalo 300 strana. Kwiga
obiluje likovima i zbivawima. Roman je kompleksan, irealan,
kroz kwi`evna zbivawa nije se tako lako probijati, pro~itanim
stranama treba se vi{e puta vra}ati da bi ~italac “pohvatao„ logiku
zbivawa, ali trud se isplati, da se materijalisti~ki izrazimo.
Pored vokacije za fantasti~no i onostrano, Du{ica Belan-
~i} poseduje smisao za do~aravawe atmosfere ambijenta i, naro~ito,
za pristup davnim vremenima, a da to opet bude sre}no utkano u
wen odnos prema misti~nom i okultnom.
Ukoliko bi nas ko pitao o mogu}im uticajima svetske i srpske
kwi`evnosti na ovu spisateqicu, mogli bismo da ka`emo da je ona izrazito
na~itana jer izraz joj je vrlo kultivisan, da su na wu mogli
eventualno da uti~u Edgar Alan Po, Oskar Vajld i kompletna svetska
klasi~na kwi`evnost, naro~ito dela iz Prosvetine biblioteke velikih
romana. Osim toga na ovu kwi`evnicu su mogli da uti~u i crno-beli
holivudski filmovi iz tridesetih godina pro{log veka.
Du{ica Belan~i} je u praksi uspe{no i artisti~ki ve{to
ostvarila slo`en klasi~an roman, ali ne i ne{to {to bi moglo da deluje
arhai~no i anahrono. Starinski u onom lepom smislu te re~i, da.
Spisateqica je ostvarila, i to s dosta kwi`evne i misaone
logike svojstvene samo woj, jednu utopisti~ku viziju zagrobnog `ivota
kao neku utehu onima koji su patili.
Dizajn korica kwige je majstorski i u skladu s idejom romana
ostvario Nikola \uki}. On je postigao ono {to se zove {timung.
Ra|awe leptira bi moglo da pridobije ~itaoce, pre svega
~itateqke, naro~ito devojke u pubertetu, zaqubqene i pune ideala,
koje bi u Lani i Beniju mogle da prona|u svoj idealisti~ki
prototip zanete obimnim i zanimqivim romanom koji takore}i ne
daje ni trenutka odmora ~itaocu, odnosno ~itateqki.
Drugo izdawe Ra|awa leptira trebalo bi da poseduje bele-
{ku na koricama da bi mlada ~itateqka znala da je re~ o romanu
fantastike ({to je piscu ove bele{ke bio na izvestan na~in problem
tokom probijawa kroz roman), ali i bele{ku o piscu.
Danica Dikovi}-]urguz
VOLIM, DAKLE POSTOJIM
Ekaterini Irina Slavkovi}: Ime mi je qubav,
Svet kwige, Beograd, 2012.
Povodom kwige pesama Ime mi je qubav setila sam se Djagiqeva
koji je rekao ne{to sasvim jednostavno o tome {ta o~ekuje od
umetnika. Ta kratka re~enica glasi: “Iznenadi me„. Ekaterini
103

Irina Slavkovi} nas je svojom kwigom pesama zaista iznenadila
koliko svojom poezijom, toliko i svojom pojavom u kwi`evnosti u
ovom trenutku.
Naravno, ta pojava nije slu~ajna. Sve unutra{we bogatstvo
koje je na{a autorka skupqala godinama ~ekalo je samo trenutak
velike sre}e ili tuge da se izrazi. Prvo kao slikarstvo a onda kao
poezija. Dve ro|ene sestre. A jo{ je Desanka Maksimovi} (koja je i
slikala), govorila da prava poezija nastaje tek posle velikog bola,
ili velikog ushi}ewa, kada se stekne izvesno iskustvo i nau~e
strani jezici.
Za{to ova poezija iznena|uje? Pre svega zato {to se ne
oslawa na odre|ene pesni~ke {kole i pravce, ili autore, ve} je iznikla
iz duboko li~nih ose}awa i refleksija.
Ve} sam naslov Ime mi je qubav jasno govori da }e autorka o
qubavi – qubavi u u`em i {irem, a i najvi{em smislu – govoriti
iskreno i otvoreno. Ekaterini peva o qubavi u svim wenim fazama
i oblicima. Za wu je qubav va`na kao postojawe samo.
Pri svem tom ne smemo zaboraviti da je autorka Grkiwa, a
evo {ta Lorens Darel pi{e o gr~koj `eni: “Ona je sudbinski predodre|ena
da bude supruga, ona to zna i prihvata. Grkiwa veruje da
nijedan drugi mi{karac, sem onaj koga ona voli – nije vredan qubavi.
Zato je ona opasna za obi~nog ~oveka„. U stvari, Grkiwa je ro|ena
da stvara pesnike. Irina Slavkovi} je sama postala pesnikiwa.
A Nikolas Geix, Grk koji `ivi u Americi, u svojoj kwizi Helas
pi{e da su najte`a iskustva za Grka da bude siro~e, sam, da bude
zaqubqen – i daleko od otaxbine. Iz poezije Irine Slavkovi} se naslu}uje
da je ona sve to mogla da iskusi. Zato se bar tri vida qubavi
javqaju u wenoj poeziji: qubav prema voqenom ~oveku, prema odaxbini,
rodnoj Gr~koj, i prema Srbiji, posebno Kosovu i Metohiji. Ta qubav
ukqu~uje i odnos prema precima i potomcima. Podsti~e refleksivnost.
A vrhunac je sublimisana duhovna qubav, vera pravoslavna.
Zato nije ~udno {to u poeziji Irine Slavkovi} dominira
ose}awe da se ~ovek samo kroz qubav mo`e spasti. Izraziti sebe
uz pomo} jezika, slike, zvuka. Taj zvuk, muzika, deluju sinkopirano,
stakato, uprkos vrlo prisutnoj rimi koja nije tu da “{qapka„ ve}
je izraz pesnikiwinog shvatawa poezije.
Ipak mislim da nije sve to tako jednostavno. Neke pesme u
ovoj kwizi li~e na zagonetke, slagalice, koje nije lako de{ifrovati.
I izgleda da bi mogle da se preslo`e – i re{e na drugi na-
~in. Ali zar to nije obele`je moderne poezije? Mogu neke pesme
ostati neodgonetnute ali to ne umawuje wihovu vrednost. “Ko ne
razume, ne oseti poeziju odmah, ne}e je nikad razumeti„, ka`e Novalis.
A Helderlin pi{e u jednom svom pismu: “Tvoje re~i i tvoje
prisustvo u wima„. Nagla{ava da je glas sa onim ko pi{e, da nije
samo ruka ta koja pi{e. I to je najva`nije. Pesme su mahom pisane
u jednom dahu, sa `eqom da se izrazi misao ili ose}awe tog trenutka
ili neposredno iskustvo. Kolebawe, sumwe, ali i upozorewa, duboko
rodoqubqe. I pobuna protiv nepravde, kao u pesmi Kosovski
bo`uri. Ima tu i narodnih verovawa, skoro poslovica, pomalo i
kletve, kontrasta i antiteze (Sever i jug, na primer).
Kada je iskazala sebe, svoja unutarwa o~arawa, Ekaterini se
jo{ vi{e otvorila ka svetu. Interesovawu za lepotu drugih, starih
civilizacija. Uop{te, {iroka je i raznolika skala wenih ose-
}awa i misli. Preplitawe svetlih i tamnih tonova. O{trih, `estokih,
ne`nih. Sumwi i nada. Posve}ewe majci. Sveprisutna tema
104

astakawa domova (u pesmi Ledina). U Preporodu se ose}a optimizam
a Ivanka je velika tuga, empatija, molitva.
Svaka zapitanost Irine Slavkovi} kao da tra`i odgovor. Ona
`ivi svoju poeziju. Kada pi{e o napu{tenom domu predaka, ona zaista
misli da ga obnovi. Ne samo u pesmi. A sve to pokre}e qubav. Ona je
spritus movens na{e autorke koja ju je podigla na takav pijedestal da
bi se (ta qubav) “padaju}i – umorila„. Cela priroda u~estvuje u woj.
Qubav se svakog trenutka mo`e javiti, kao i stih wene pesme, poeme
koju pesnikiwa neprekidno pi{e s nepredvidqivim prekidima. A onda
nastavqa nekim drugim glasom. Ta dva glasa bi mogla biti `ivot i
smrt qubavi. Tako je ova poezija i lirska drama o qubavi.
Na kraju, ostaje sna`an utisak da je kwiga pesama Ime mi je
qubav odraz u ogledalu same pesnikiwe Ekaterini Irine Slavkovi}.
U ogledalu koje je voli. Tako se wen glas, wegov eho, upisuje
mnogo direktnije nego {to je danas uobi~ajeno. U poeziji, i van we.
Taj usamqeni glas udara, tra`i veze, poku{ava – i uspeva – da iza-
|e napoqe, prema drugim glasovima. I kad se sretnu – u to sam se
uverila – izazivaju i radost i suze.
Jovanka Stoj~inovi} Nikoli}
SEMANTIKA KRU@NOG
KRETAWA
Obren Risti}, Venac Tvorcu, Biblioteka Bdewe,
Kwa`evac – Svrqig, 2010.
Pjesni~kim djelom Venac Tvorcu Obren Risti} oboga}uje
svoj pjesni~ki opus nude}i ~itaocu poetsku slojevitost kroz religijski
i mitolo{ki diskurs. Sklup~an u nekom oblaku Risti}
oslu{kuje tajnovite razgovore vatre i vode; gradi svoj dom na svijetlom
djedovom dlanu slijede}i svjetlost koja se javqa u trenutku
gradwe, povezuju}i pretke i potomke sa dana{wicom.
Jezi~ko iskustvo i istorijsko-biblijska podloga omogu}avaju
pjesniku da se ostvari kao veliki majstor tajne “prenijete„ iz
pro{losti u budu}nost profili{u}i visoke pjesni~ke domete. Od
prvog do posqedweg soneta pjesnik se sa du`nom pa`wom i po{tovawem
obra}a Tvorcu ne izlaze}i iz sopstvene spoznaje da sve dolazi
iz zrna, klice i iz dubine qudske du{e, i sve je pra}eno odnekud
“odozgo„, uz stra{an napor da re~i ne izgube u glasju.
Tvorac je apstraktno, ali emotivno bi}e u stalnoj vezi sa
~ovjekom, pa je subjekat kao predmet svog interesovawa ozna~io
Tvor~evu mitolo{ku dimenziju. Posqedica svega {to se reflektuje
iz prirode i `ivota je djelo Tvorca, samo na vi{em planu koga
mi ne vidimo, ali naslu}ujemo da postoji neko ko ima bo`ansku
mo}; ko }e biti ~uvar nad zjenicama svijeta i duha; dobrote i strpqivosti,
jer @izwi tolike minu{e a pjesma tek izustila. Ko }e
bdjeti u stra{nim no}ima od kojih su “zazirale„ i zvijeri. Misao
o “pravoj namjeni svijeta„ je u “savjesti istorije„ i danima “koje
smo prespavali„, a time i neke tajne sa kosmosom.
105

Zato nas pjesnik vra}a u kretawe “u ~esnici„ (porede}i je sa
suncem) koja se jednom u godini (za Bo`i}) na|e na trpezi da okupi
sve uku}ane kako bi qubav i tradicija ideju izvele do kraja, kako
bi sje}awe produ`ilo svoj `ivot na generacije koje dolaze, kada
do|e u opasnost pokret smerni na ku}nom pragu. Tada se, odjednom,
odabranima izlije zvuk i tijelo pjesme postaje ozvu~eno, bogato
ma{tom, uzvi{enije u svojoj vjeri.
Pjesnik podi`e metaforu u sami vrh spajaju}i staro sa novim.
Uz to pokazuje stalnu strepwu za sudbinu naroda kome pripada.
A pohodi{e nas gradovi mnogi, drumovima hodismo/Carskim
opevanim rekama plovismo do uvira.../ O ~emu pevati kad nam
i leta i zime/ Isto miri{u... Otvorilo se more na ~etiri strane
– retka slika...
Pjesnik u sredi{te stavqa zavi~ajno podnebqe i wegovu
istoriju, ~ime odre|uje svoje mjesto i u~e{}e u vremenu: Niz staroplaninska
divqa brda zavi~aj sri~em/ A kao da u vek tijo silazim
ili od ne~eg uzmi~em.
Neizbje`ni su i an|eli sa freske gra~ani~ke i taj dan koji
}e do}i s wima u dosluhu i zajedni~kom korijenu, negdje u dubini
pro{lih vijekova. Otuda se i du{a ~ovjekova pribli`ava Stvoritequ
i vjeri za spas istine i lepote u ovome carstvu.
I opet jedna cikli~nost, jedan krug zatvara za~eto slovo u
srok i zvuk u svetlost i krasotu.
Na kraju se ponovo vra}amo Tvorcu kao po~etku svega, prirodi
sa drugim licem, sa malim rastojawem izme|u neba i zemqe
koje spaja “ma~ od svjetlosti„ i pjesnikova optimisti~ka misao za
spas istine i lepote u ovome carstvu (Magistrale).
Risti} u svoju pjesni~ku “poslanicu„ sije vijekove kao u
“Bo`ju ba{tu„ i izdvaja se u pjesni~kom stvarala{tvu izborom rije~i,
kovanica i sintagmi: Zvezdonosac, svetlonosac, nedovoqstvo,
bogoliko tihovawe, blagoprijatniji, bo`je jasle, smirenoqubqe,
staroplaninski, `itije...
Ispisuju}i svoje djelo pjesnik lebdi nad istorijom srpskog
naroda koju je jedino mogu}e pre`ivjeti vra}aju}i se korijenu zavi~aja;
nad istorijom kao odwegovanom `ivotnom spoznajom pod
budnim okom Tvorca kao mjere svega, pa Venac Tvorcu (sonetni vijenac),
sastavqen od 14 soneta i zavr{ne pjesme (Magistrale), gradi
kwigu rijetke lirike.
Radomir Putnik
POZORI[NI VIZIONAR
Adolf Apija, glumac – prostor – svetlost,
zbornik radova priredio Radoslav Lazi},
Foto Futura, Beograd, 2011.
[vajcarski scenograf Adolf Apija (1862–1928) predstavqa
jednu od najzna~ajnijih pozori{nih li~nosti u Evropi u prvoj polovini
XX veka. Ovaj svestrani pozori{ni stvaralac zaslu`an je
za ostvarewe druga~ijeg, kvalitativno novog odnosa glumca prema
106

prostoru igre. Taj novi podsticaj glum~evoj umetnosti Adolf
Apija pru`io je osvajawem scenskog prostora time {to ga je li-
{io slikanih dekora, klasi~ne perspektive i rampe izme|u gledali{ta
i scene. Ali Apija je osvojio i druge bitne karakteristike
teatarske prakse, ponajpre u domenu likovnih sadr`aja; osim toga
ovaj stvaralac posvetio je veliku pa`wu glum~evom pokretu pomo-
}u kojeg se gradi i osvaja prostor, ~emu vaqa pridodati i sadejstvo
zvuka i re~i kojima se izra`ava scensko vreme.
Na osnovu ovih nekoliko ovla{no navedenih Apijinih pozori{nih
zasluga mo`e se konstatovati da je wegov doprinos osavremewivawu
pozori{nih oblika ogroman, i da se i savremeni teatar
koristi re{ewima koja je Apija uveo u praksu. To se, pre svega,
odnosi na likovnost predstave, na wenu scenografiju i kostimografiju;
Adolf Apija je, koriste}i prednosti i svojstva rasvete,
prvi na~inio scenografska re{ewa od svetlosti. U tome poduhvatu
oslonio se na uzajamno dejstvo koje stvara svetlost u sukobu
ili spoju s geometrijskim telima koja su raspore|ena po povr{ini
pozornice. Poni{tavaju}i naturalisti~ku scenografiju ili
woj prethode}u koja je prostor obja{wavala slikanim kulisama
Apija je prazni prostor pozornice unapredio u bezgrani~nu i beskona~nu
stilizovanu mogu}nost sveprostora u kome je ostvariva
svaka ideja autora. U okviru iste ideje ostvarivawa jedinstvenog
prostora za igru Apija je te`io ukidawu rampe koja je delila pozornicu
od gledali{ta. Druga~ije re~eno, Adolf Apija nastojao je
da gledaoce iz statusa voajera, nekoga ko viri kroz kqu~aonicu,
unapredi u status u~esnika u predstavi tako {to }e ukloniti barijeru
izme|u izvo|a~a i publike. Prevode}i, dakle, gledaoca iz
pasivnog posmatra~a u aktivnog sudionika Apija je anticipirao
promene koje }e se dogoditi sredinom XX veka, prvo Brehtovim
uvo|ewem distance u odnosu na scensku iluziju, a potom i pojavom
avangardnog teatra {ezdesetih godina koji je prikladno mesto za
scensku igru nalazio u vanteatarskim prostorima kao {to su ulica,
gara`e, podrumi, arene i sli~no.
Ako ve} nije mogao da predvidi razvoj pozori{ne umetnosti
posle sredine stole}a, Apija je uspeo da nasluti, pa i da unekoliko
defini{e multimedijalnost pozori{ne umetnosti. U wegovim
tekstovima o pozori{tu ~esto se pojavquje teza o neophodnosti
prisustva muzike u teatru kao i o uticaju scenske igre na ~ula gledalaca,
ali i tada podvla~i neophodnost sadejstva muzike i svetla
kojima pridodaje pokret glum~evog tela u prostoru. Na tome simultanom
delovawu i uzajamnom pro`imawu, u sinkretizmu ovih
elemenata Adolf Apija vidi pozori{te budu}nosti.
Uticaj koji je Adolf Apija izvr{io na pozori{ne delatnike
je nemerqiv iako nije mogu}no da se statisti~ki iska`e ili zabele`i.
Apija je taj uticaj izvr{io u oblasti pozori{nih ideja,
mo`da pokatkad nedovoqno diskurzivnim jezikom, mo`da se odve}
oslawaju}i na pesni~ki ponesene iskaze o svojstvima pozori{ne
umetnosti, ali izvesno je da su wegova stanovi{ta o osvetqewu, o
dimenzionirawu glum~evog tela u scenskom prostoru i o muzici
kao misaonoj strukturnoj jedinici predstave vremenom stekla ubedqivost
pozori{nih aksioma, ne samo na teorijskom ve} i na prakti~nom
teatarskom planu. Ako pa`qivo istra`imo teatarsku inovativnost
Boba Vilsona, Eu|enija Barbe, Je`ija Grotovskog pa i
Pine Bau{ uo~i}emo da postoji wena duboka zasnovanost na idejama
koje je definisao Adolf Apija.
107

U izboru Apijinih tekstova koji je na~iio Radoslav Lazi}
odabrani su oni radovi koji govore o Apijinim bitnim stavovima
i koji ih precizno obja{wavaju. Uz ove Apijine oglede i zapise
Lazi} je objavio i niz priloga i mi{qewa svetskih pozori{nih
stvaralaca i teatrologa o Apijinim pozori{nim idejama. Posebno
poglavqe Radoslav Lazi} posvetio je ocenama jugoslovenskih i
srpskih pozori{nih teoreti~ara Milenka Misailovi}a, Tvrtka
Kulenovi}a, Bratka Krefta, Milovana Vitezovi}a, Mirjane Mio~inovi},
Borisa Senkera, Artura [najdera i Darka Ga{parovi-
}a o delu Adolfa Apije.
Vaqanu podr{ku Lazi}evom izboru pru`ile su recenzije
Dragane Martinovi} i Nikole Zavi{i}a.
Milen Milivojevi}
[UM ODABRANIH RE^I
Igor Divkovi}: Apsolutno relativno,
Bosanska rije~, Tuzla, 2012.
Najnovija kwiga Igora Divkovi}a (Tuzla, 1957), pod naoko
kontrastnim naslovom Apsolutno relativno, skladni je nastavak
wegovih prethodnih osam kwiga (objavqenih u Bosni i Hrvatskoj).
Kratki stihovi (od jedne ili, najvi{e, dve-tri re~i) neome-
|eni nikakvim interpunkcijskim znakovima kao da tr~e jedan drugom
da zajedno dugo i {to du`e traju u svesti, u misli, u du{i, u ~oveku.
Tako je i za moto tre}e poetske celine (od ukupno ~etiri, a
svaka ima svoj moto) poslu`ila pesni~ka misao Vlada Gotovca
“Pjesnici su tu da bi Svijet imao du{u„. Divkovi}eva kwiga, du-
{om pisana, ima du{u i dira u du{u. Wen podnaslov [um {uma
upu}uje na tonsku i svaku drugu osetqivost prirode i ~oveka kao
neodvojivog dela prirode koju pesnik nepogre{ivo prepoznaje i
slika je precizno odabranim {umom re~i.
Onako kako priroda ne trpi ograni~ewa, tako i stihovi ove
kwige u neprekidnom nizu teku beskrajem slu~ajnim (ali ve{to
odabranim) rimama grade}i slike reka, {uma, qudi i vaskolike
bo`anske prirode.
U tri strofe sa po osam kratkih stihova do~aran je u jednoj
pesmi ne samo tok reke od planinskog izvora do mora ve} i “vrelo
slutwe„, i “sjaj u oku„, i “{umor boli„... No najboqe je ne praviti
branu reci:
izdaleka
te~e rijeka
vrelo slutwe
sjaj u oku
da }e joj se
desit qubav
il na vrutku
il u toku
108

izdaleka
te~e rijeka
`ubor ~e`we
{umor boli
slapovima
meandrima
grgoqiti
da ih voli
sa planine
te~e rijeka
od izvora
ispod bora
nabujat }e
poplavit }e
~e`wu mora
Isti je postupak i u slikawu pastira, samo {to je pesma
kra}a:
pada
swe`i
mraz svud re`i
i po doqu
i po gorju
trag za tragom
uvijek te`i
swe`i
pada
zima vlada
i po gorju
i po doqu
ide pastir
ispred stada
izvana ga hladi
snijeg
iznutra ga grije
nada
Priroda je svakom pesmom obojena spektrom duge, a o~ima i
do`ivqajem skladno su spojeni pesnik i ~italac sjediwuju}i sve
boje u onu koju sami biraju. ^italac tako ~ita stihove od kojih
sklapa pesnika jer svaka pesma je pesnikova produ`ena du{a.
Kad se u ovakvu kwigu u|e, ona najdu`e ostaje u ~itaocu, i na
taj se na~in oni izjedna~e: ~itaju}i se me|usobno sve do zajedni~ke
spoznaje i ose}aja davno znane istine da je samo relativnost apsolutna.
109

Milivoj An|elkovi}
NOVE MOGU]NOSTI ROMANA
Rejf Larsen: Izabrani radovi T. V. Spiveta,
Geopoetika, Beograd, 2009.
T. S. Spivet ima dvanaest godina, `ivi na izolovanom ran-
~u u Montani i sve {to mu se doga|a pedantno bele`i – mapama i
dijagramima. Smitsonijan institucija mu dodequje nagradu za jedan
od wegovih crte`a misle}i da je re~ o odraslom ~oveku, i on sam
kre}e na veliki put u Va{ington, mapiraju}i pri tom i sve {to mu
se tokom puta doga|a...
To je si`e romana Izabrani radovi T. S. Spiveta, debitantskog
dela ameri~kog pisca Rejfa Larsena (30). Pre toga, na
konkursu za rukopis, izdava~ka ku}a Pingvin dodelila mu je akontaciju
mnogo ve}u od standardnih 50.000 jer je roman ocewen kao delo
koje po svojoj formi “pomera granice„. Larsen re~ima i kartografskim
crte`ima, mapama i grafikonima uvodi ~itaoca u svet
jednog “hiperanaliti~nog„ de~aka. To nisu ilustracije teksta ve}
wegove dopune i dodatne informacije na marginama i usred stranica.
Po mi{qewu Stivena Kinga ova kwiga “~ini nemogu}e: ona
spaja Marka Tvena, Tomasa Pin~ona i Malu mis San{ajn„.
Roman je preveo s engleskog Igor Cvijanovi}, a ime iz naslova
“T. S. Spivet„ prevedeno je kao T. V. Spivet zbog “sparrow„ –
vrabac.
Obiman roman “kvadratnog„ formata (19 h 23 cm) i “bestseler„
du`ine – 380 strana. Zabavna, povremeno uzbudqiva avantura,
odli~no napisana u prvom delu, na kraju naivna i “hepiendirana„.
Spoj teksta, mapa i crte`a preciznih “tu{-linija„ kao u kwigama
iz 19. veka.
Pored mapa i crte`a koji imaju upotrebnu vrednost (karte
ran~a, okoline, insekata i biqaka, kanalizacije velikog grada, napu{tenog
rudnika u kome raste nivo otpadnih voda uz opasnost da
za 20-tak godina sve preplavi) tu su mape, crte`i i grafikoni koje
ne o~ekujemo. Na primer: kako otac pije viski (svaki gutqaj, ritam
gutqaja, dug-kratak, trajawe... Zatim mapa govora sekretara
fondacije i nivoa zainteresovanosti slu{alaca, mape buke, razli-
~itih pucweva iz pu{ke, {kripe kapije, bacawa jajeta sa Empajer
Stejta, mapa usamqenosti u velikom gradu, karta sveop{te poveznosti
kapije, rudnika, relativiteta, svitaca, Indijanaca... Mape
“Udaqenosti ovde i tamo„, razgovora ~lanova porodice, motivacije
wihovih postupaka i pona{awa... Kwiga sadr`i i karte se}awa,
mape pet vrsta dosade i mirisa, zvu~nu sliku Bramsove Ma|arske
igre broj 10, karte ograni~ewa, mape hoda, istorijskog nasle|a, me-
|usobnih razgovora za stolom...
Mape i crte`i uz tekstualne dodatke na marginama zaista
{ire tekst, otkrivaju odnose i finese koji lebde iznad wih, pa
list papira sa slovima i linijama postaje vi{edimenzionalan i
dobija multimedijalne efekte. Kao autori ilustracija potpisani
su Ben Gibson i Rejf Larsen uz {irok spisak zahvalnica muzejima
i arhivima ~ijim su se materijalima koristili. To potvr|uje da je
na doradi i opremi ove kwige ra|eno timski, kao na izdava~ko-komercijalnom
projektu u ameri~kom stilu.
110

Me|utim, sav taj odli~an stil i {arm romana klizi po lakim
i usputnim temama a dve “te{ke„ – navodno samoubistvo brata
i susret sa fanatikom bivaju razre{ene opisom bratovqevog zagledawa
u cev kratke vin~esterke koja nije opalila, odnosno “prekrivene„
beskrajnom dobrotom voza~a kamiona i ~lanova “tajnog
dru{tva„, uz sitne ironi~ne opaske na ra~un funkcionera fondacije.
Likovi oca i majke su {ematski i neubedqivi, verovatno su
zami{qeni da zaintrigiraju ~itaoca nesvakida{wim interesovawima
i hladnom usmereno{}u ispod kojih je toplo, porodi~no srce
puno skrivenih emocija. Tim vrednostima se vra}a de~ak, glavni
junak romana, odbijaju}i nagradni jednogodi{wi boravak u metropoli.
Autor romana Rejf Larsen magistrirao je kwi`evnost i
predaje na Univerzitetu Kolumbija. Bavi se i re`irawem i producirawem
filmova, a dokumentarce je snimao u SAD, Engleskoj i
Africi. Dolazio je i u Beograd “da bih apsorbovao neke wegove
krajeve, atmosferu...„ istra`uju}i materijale za drugu kwigu ~iji
je glavni junak Srbin, genije za radio i elektroniku, koji je emigrirao
u Ameriku. Novinarima je rekao da dosta ~ita pisce sa
Balkana i naveo Danila Ki{a i Povratak Filipa Latinovi}a
Miroslava Krle`e. Ove krajeve je upoznao preko pri~a svog druga
i wegove porodice koji su se iz Srbije preselili u Wujork, kao i
od devojke – studenta slavistike. “Sakupio sam sedam karata Srbije
koje pokrivaju 500 godina, ka`e Larsen. Jednostavno izgledaju,
ali kazuju neverovatne pri~e. Upore|uju}i ih primetio sam da te
mape govore i o ugovorima velikih sila...„.
Roman Izabrani radovi T. V. Spiveta nagra|en je francuskom
nagradom Amerigo Vespu~i za 2010. kao najboqi avanturisti~ki
roman. Treba ga makar prelistati da vidite {ta sve roman
mo`e da postigne ako se tekst nadogradi na pravi na~in.
111

Izdaje
Beograd, Francuska 7
tel: 2626-081
@iro ra~un:
355-1008311-43
Glavni i odgovorni urednik
Srba Igwatovi}
Ure|uje redakcijski kolegijum
Korektura i lektura
Miwa Radowi}
Danijela Igwatovi}
Kompjuterski prelom
Zoran Spahi}
Likovno-grafi~ko re{ewe logotipa
Rade Markovi}
[tampa
MEGRAF, Beograd
Rukopisi i prilozi se ne vra}aju. Izdava~ do daqeg nije
u mogu}nosti da honori{e objavqene priloge.
Broj je {tampan novembra 2012.
[tampawe ovog broja pomoglo je
Ministarstvo kulture Srbije
CIP – Katalogizacija
u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Beograd
82
SAVREMENIK plus :
kwi`evni ~asopis / glavni
i odgovorni urednik Srba
Igwatovi}. – 1992, br. 1 –.
– Beograd : Apostrof’,
1992–. – 24 cm
Raniji naslov:
Savremenik (Beograd)
= ISSN 0036-519X.
– Dvomese~no i
tromese~no
ISSN 0354-3021 =
Savremenik plus
COBISS.SR–ID 16300556

Gojko [anti}
PAMETNIJI POPU[TA
Ilustracije u kçizi
karikature Gradimira Prvuloviña Gace

Gojko [anti}
PAMETNIJI POPU[TA
PLUS BIBLIOTEKA SAVREMENIKA
prozni pisac –
kritiåar – prevodilac
Kwiga 33.
Urednik
Srba Igwatoviñ
Na predwoj korici crte` Bete Vukanovi}, na zadwoj
korici karikatura Pjera Kri`ani}a

Gojko [anti}
Pametniji
popu{ta
Komedija u dvanaest slika
Po motivima pripovedaka Branislava Nu{i}a
BEOGRAD
2012

LICA
TOMA SAVI]
MELANIJA SAVI]
GIGA MILENKOVI]
PAVLE STANKOVI]

Prva slika
(Spava}a soba porodice Savi}. Kreveti razdvojeni
i udaqeni jedan od drugog. Mese~ina. ]elava
glava Tome Savi}a viri ispod pokriva~a. Iz druge
posteqe, ispod pokriva~a, viri nekoliko {tringli
crna fula. To je frizura gospo|e Melanije Savi}.
Jo{ uvek je sa~uvala toplinu mladosti iako je
napunila trideset i petu godinu. Wen suprug je zarezao
ve} {ezdeset i neku... Toma se naka{qa, probudi
i okrenu prema posteqi svoje supruge.)
TOMA: Melanija! Melanija, jesi li budna?
MELANIJA: Pa sad... kad si me ve} probudio usred
no}i... evo budna sam.
TOMA: Oprosti, molim te! Tako sam ru`no sawao.
Sav sam se preznojio. Sawao sam da se `enim nekom
mladom udovicom, pa kao svadba je i ja stojim sa
mladom pred oltarom... do{ao sam na red da mi sve-
{tenik stavi krunu na glavu. Kad je uzeo krunu i digao
je prema mome ~elu, te spazi ovu moju }elavu
glavu, tom popu se odjednom ne{to smu~i, prekrsti
se i viknu iz sveg glasa: “Qudi, gledajte kako se ven-
~avaju pro{lost i budu}nost!„ Lupi me posle toga
dlanom po }eli, a ja sko~ih ko oparen... zamisli samo
kakav je to pop.
7

MELANIJA: Smiri se, Tomo. To je samo obi~an
san... i ostavi popa na miru.
TOMA: Ama, ostavi ti to svoje: “To je samo san„.
[ta bi mi taj tek uradio u `ivotu?
MELANIJA: Spavaj, ~ove~e, jel vidi{ koji su ovo
sati... ti misli{ da samo ti sawa{. Probudio si me
usred ko{mara. Samo ja ne}u da kukam, sa tobom se
nikad ne zna.
TOMA: Za{to? Reci slobodno {ta si sawala, kome
}e{ ako ne}e{ svome mu`u. Olak{aj du{u, Melanija...
(Pogleda prema prozoru.) Sve je to zbog ove
mese~ine.
MELANIJA: Ostavi se ti mese~ine. Kod tebe je sve
mese~ina. Tebi je i u po bela dana mese~ina. Sawala
sam, ako ba{ ho}e{ da zna{, da sam se ubola na neki trn.
TOMA: Na trn?
MELANIJA: Da, na neki duga~ak trn. I sad, kao jedan
mlad lekar do{ao da mi vadi trn, ali ga ne tra`i gde
sam se ubola. Ja mu o{tro ka`em: “Gospodine, uzmite
se u pamet, ja sam udata `ena!„ a lekar meni: “Udati
ste, gospo|o, ali udati ste za jednog matorog magarca!„
TOMA: \ubre jedno! Da li ti vidi{ koja je to bagra?
MELANIJA: To je samo san, Tomo. Obi~an san.
Smiri se i spavaj... ujutru }emo uz kafu...
TOMA: Kakav san? [ta bi ti taj tek u svojoj ordinaciji
radio?
MELANIJA: Spavaj, molim te... i smiri se.
8
(Kraj prve slike. Mrak. Muzika.)

Druga slika
(Spava}a soba porodice Savi}. Jutro.)
TOMA: Melanija, jesi li budna?
MELANIJA: Jesam.
TOMA: Hteo sam da ti ispri~am... (pqesnu se naglo po
~elu) ih, majku mu, ama ovaj ~as, evo ovaj ~as ga izgubih!
MELANIJA: [ta?
TOMA: San. Ama, sve do malopre sam ga znao, ali
sad... ^ekaj, ~ekaj... Ne poma`e ni{ta! Pobegao mi,
prosto mi pobegao, kao ptica kad je ispusti{ iz
{aka. Do malopre si je dr`ao, ispusti{ je, i ne mo-
`e{ je vi{e uhvatiti. Ne}u ni da se mu~im. Znam da
ga se vi{e ne}u setiti; nego, reci mi, jesi li ti {to
sawala posle one na{e no}a{we pri~e?
MELANIJA: I te kako sam sawala. Sawala sam gospodina
Gigu.
TOMA: Gospodina Gigu Milenkovi}a?
MELANIJA: Da, Gigu Milenkovi}a. Giga je, kao
{to zna{, jedan neobi~no ~estit ~ovek koji se ophodi
sa velikim po{tovawem prema na{oj ku}i.
Ali, sawala sam vrlo ~udnovat san. Kao ti si oti-
{ao negde na put, a ja sama kod ku}e, pa kad je bilo
9

po ve~eri, a ja se spremam da legnem, kad ujedanput
otvori{e se vrata i u|e gospodin Giga. Ja, kako sam
bila samo u ko{uqi, brzo pa u krevet, pokrijem se
preko glave i pitam gospodina Gigu {ta `eli. A on
mi i ne odgovara, nego se svla~i...
TOMA: Svla~i?
MELANIJA: Jest, svla~i se, pa kad ostade samo u
ga}ama, a on kao ho}e da legne kod mene u krevet, i
uzeo da di`e pokriva~. Ja uzdrhtim od qutine, ali
ga zapitam ipak u~tivo: “Da li vi, gospodine Gigo,
znate da moj Toma nije kod ku}e?„ “Znam„, veli, “pa
ba{ zato sam i do{ao!„ “A da li vi znate„, pitam ja,
“{ta bi vam moj Toma kazao da vas zate~e ovako u ga-
}ama u mojoj spava}oj sobi?„
TOMA: E ba{ si mu dobro kazala! A on?
MELANIJA: Veli: “Ja sam preko dvadeset godina
mla|i od Tome!„
TOMA: Gle, molim te! I zar zato {to je mla|i...
MELANIJA: A ja wemu ka`em: “Ja sam vas, gospodine
Gigo, do sada smatrala za prijateqa Tominog!„
“Pa da„, veli on, “pa {ta biste vi hteli, da wegov
neprijateq do|e i legne u va{ krevet?„ I kad to re-
~e, on lepo le`e u krevet.
TOMA: Le`e?
MELANIJA: Le`e!
TOMA: Pa?
MELANIJA: Pa to! Po{to sam ja u}utala, jer sam
mu rekla sve {to sam imala re}i, to on lepo... kao
kod svoje ku}e.
10

TOMA: Pfuj! Sviwa jedna! Ko bi se tome od wega
nadao? (Prekide le{karewe i po~e da se obla~i.)
Do sada sam ga po{tovao i cenio. Vidi{ kako ~ovek
mo`e da se prevari u ~oveku.
MELANIJA: Ali, zaboga, to je samo u snu.
TOMA: Pa u snu, Melanija, to je ta~no, al’ kad je on
takav u snu, ko ti garantuje da ne bi takav bio i na
javi. Nema{ nikakve garancije!
MELANIJA: Pa to jeste, {to ka`e{.
TOMA: I kako sad ostati s wim i daqe u prijateqstvu?
MELANIJA: Za{to, zaboga?
TOMA: Odvratno mi je i da ga vidim. Ne umem ni da
ga zamislim druga~ije nego u ga}ama. Priznaj i sama.
Do|e on, na primer, na kafu i sedne kraj tebe;
mo`e li a da ti ne padne na pamet kako se on svla-
~i, kako le`e kraj tebe u krevet... kako se ose}a kao
u svojoj ku}i. Mo`e li da ti to ne padne na pamet?
MELANIJA: Pa to jeste!
TOMA: Zar mo`e a da ti se odmah ne zgadi taj ~ovek?
^im ga vidi{, mora da ti se zgadi!
MELANIJA: Ruku na srce, bio je u~tiv pre nego
{to sam ga sawala.
TOMA: Da, u~tiv... ali kad spusti ruku pod sto da
izvu~e tabakeru iz xepa, meni odmah izgleda kao da
otkop~ava pantalone da se svu~e i kao da {ap}e: “A
{ta biste vi hteli, da wegov neprijateq do|e i legne
u va{ krevet?„ Priznaj, Melanija, i reci i sama:
kako si se ose}ala kraj wega? Ajde, reci!
11

MELANIJA: Pa...nije mogao san nikako da mi izi-
|e iz glave. Sve mi je izgledalo kao da se uvla~i pod
moj pokriva~ i kao da... ovaj...
TOMA: Znam {ta si htela da ka`e{. Htela ne htela,
stalno misli{ na to. Vidi{ kakva je to sviwa,
vidi{ kakav je to gad od ~oveka! Ne ostaje nam ni-
{ta drugo nego da s tim ~ovekom sasvim prekinemo.
^ovek koji se tako prema meni i mojoj ku}i pona{a,
ne zaslu`uje ni dobar dan da mu ka`em!
MELANIJA: Tomo, mislim da si sasvim u pravu.
Taj san nikako da mi i{~ili... veruj, ne umem druk-
~ije ni da zamislim gospodina Gigu no u svome krevetu.
TOMA: Taj gad mi ne}e smeti ni u kafani za sto.
12
(Kraj druge slike. Mrak. Muzika.)

Tre}a slika
(Pretapawe. Kafana “Zlatni bokal„. Toma Savi}
pije svoju podnevnu kafu i ~ita novine. Gospodin
Giga Milenkovi} prilazi stolu.)
GIGA: Gospodine Tomo, danima okre}ete glavu od
mene. [ta sam vam na`ao u~inio? (Toma ~ita novine.)
Da li mogu danas da do|em do vas na jednu kafu,
po ru~ku, pa da izgladimo nesporazum, ako on uop-
{te postoji me|u nama?
TOMA: Ne}u biti kod ku}e, a ne}e ni Melanija.
GIGA: Da li mogu da sednem za va{ sto? (Toma ~ita
novine.) Gospodine Tomo, ja ne mislim da vam se name}em,
ali mislim da imam prava da mi objasnite
va{e pona{awe prema meni.
TOMA: Zar posle onoga, gospodine Gigo, vi jo{
tra`ite nekakvog obja{wewa?
GIGA: Posle kojega?
TOMA: Zar ja vas primam u ku}u kao brat, kao prijateq,
kao svoj svoga ro|enoga, a vi onako da se pona{ate?
(Spusti novine.) I jo{ imate hrabrosti
da mi pri|ete, da tra`ite obja{wewe i da me pogledate
u o~i?
GIGA: Ali {ta sam to u~inio?
13

TOMA: Jo{ smete da pitate, jo{ imate drskosti da
pitate?
GIGA: Pa, zaboga, ako sam {to pogre{io, to se da
popraviti!
TOMA: Te stvari se ne popravqaju. Te stvari kad
se jednom dese, ne popravqaju se lako. ^ime }ete ih
to vi popraviti?
GIGA: Pa ne znam u ~emu je stvar, recite vi meni
najpre u ~emu je stvar?
TOMA: U ~emu je stvar? Stvar je u tome, gospodine,
{to ste vi do{li mojoj ku}i, svukli se i legli u krevet
moje `ene. I malo je bilo to, ve} kad vas je moja
`ena opomenula i rekla vam: “Zar vi, prijateq Tomin,
pa tako ne{to?„ a vi ste odgovorili: “Pa prijateq
dabome, {ta ho}ete, vaqda neprijateq da vam
legne u krevet!„ Eto, gospodine, eto u ~emu je stvar.
GIGA: (Ne mo`e da do|e sebi.) Dozvolite mi, molim
vas, da sednem na trenutak, odsekle su mi se noge.
(Sedne.) Ja? Ja? Ama, pobogu, ~ove~e! Kad sam ja
to u~inio? Gde bih ja to u~inio? Molim vas, objasnite
mi kad sam ja to u~inio?
TOMA: U snu!
GIGA: U snu?
TOMA: Jeste, u snu!
GIGA: To ste vi, gospodine Tomo, sawali?
TOMA: Da sam ja sawao, znao bih {ta bih radio. Ja
bih vas, znate vi i sami, kojom motkom... Ali, {to je
najgore, sawala je moja `ena.
14

GIGA: Zaboga, gospodine Tomo, priberite se. Ta to
je samo u snu.
TOMA: Znam ja da je u snu, ali, ako ste pravi prijateq
i ako ste ~estit ~ovek, ne sme ni u snu tako {to
da vam padne na pamet.
GIGA: Pa nisam ja sawao, zaboga! Nisam ja sawao.
Po ~emu sam ja kriv {to neko drugi sawa?
TOMA: To jeste, to jeste za vas olak{avaju}a okolnost
{to niste vi sawali. Ali, gospodine moj, zamislite
vi u kakav ste nezgodan polo`aj doveli moju
`enu. Ona sirota sad ne sme ni u o~i da vas pogleda.
Pa bar da ste smatrali za potrebno da se toj `eni
izvinite, nego ko velite: {ta je bilo, bilo.
GIGA: Ja pristajem, evo... pristajem da se izvinim
i da je molim za opro{tewe.
TOMA: Razume se, da je molite za opro{tewe! Morate
biti spremni i na wen prekor. Melanija }e
vam re}i da ste bili sviwa i da takve stvari ni u
snu ne dozvoqava. Jeste li razumeli?
GIGA: Sasvim, gospodine Tomo!
TOMA: Moja `ena }e vas sutra sa~ekati na poslepodnevnoj
kafi u na{em stanu. Bi}ete po~a{}eni
i krofnama. Ona pravi najboqe krofne u gradu. Zapamtite
to! Bi}ete sami sa Melanijom da biste ponovo
stekli weno poverewe.
GIGA: Zahvaqujem se i vama na poverewu, dragi
prijatequ. Bog mi je svedok da sam odani prijateq
va{e ku}e.
(Kraj tre}e scene. Mrak. Muzika.)
15

^etvrta slika
(Stan porodice Savi}. Melanija s nestrpqewem
o~ekuje svoga gosta. Na stolu velike krofne. Zvono
na vratima. Melanija ih otvara i uvodi u stan
Gigu. To je neprijatan susret. ]ute i gledaju u zemqu.
Posle snebivawa Giga progovori.)
GIGA: Ja sam, gospo|o Melanija, do{ao da se izvinim
za ono.
MELANIJA: Za koje?
GIGA: Pa za ono... Ja vas molim da mi oprostite, verujte...
MELANIJA: Ne mogu da razumem kako ste mogli
do}i na takvu ideju?
GIGA: To nije bila moja krivica, verujte, sve je to
bez moje voqe.
MELANIJA: Pa dobro, otkud onda da do|ete na tako
{to?
GIGA: Bo`e moj, priroda je priroda. Ja sam zdrav,
sna`an, a gospodin Toma je ve} star, mator, a vi ste,
kako da ka`em, vrlo dr`e}a `ena i... to je to... priroda
je priroda.
16

MELANIJA: Ju, pa kako vi to govorite... ho}ete da
ka`ete da zbog prirode `ena treba da bude nepo-
{tena?
GIGA: Ne mislim to, ali prizna}ete i sami, to je
samo u snu bilo. I onda... nisam ja sawao, nego vi.
MELANIJA: Dobro, ali otkud vi da mi do|ete u
san? Za{to nije do{ao neko drugi? Za{to ba{ vi?
GIGA: Zato {to je tako htela va{a priroda.
MELANIJA: Vi opet prirodu!
GIGA: Pa ne, ali samo radi obja{wewa. @ao mi je,
verujte, {to se gospodin Toma toliko naqutio na mene.
Da je to bilo uistini, pa da mi i ne bude `ao {to
se quti, al’ ovako, u snu. Pa eto, molim vas, ka`ite i
sami, da li biste vi bili krivi ako ja, na primer, ve-
~eras sawam da ste vi kod mene do{li i da mi, recimo,
ka`ete: “Gospodine Gigo, priroda je priroda!„
MELANIJA: U pravu ste. A to zna~i... da se moramo
pomiriti sa prirodom?
GIGA: I vi i ja.
MELANIJA: I da joj se moramo pokoriti?
GIGA: Pa, da joj se pokorimo, nema nam druge. Ali,
ne bojte se, gospo|o Melanija, to je tako slatko
ropstvo... verujte.
MELANIJA: (Posle oklevawa.) Mo`ete li mi bar
dati ~asnu re~?
GIGA: Jedina ~asna re~ koju vam mogu dati, gospo-
|o Melanija, to je da nikad i nikom ne}u kazati o
ovoj... kako da ka`em... o ovoj na{oj situaciji.
17

MELANIJA: Ne samo to! Mo`ete li mi dati ~asnu
re~ da nikad ne}ete zloupotrebiti ovu situaciju?
GIGA: Gospo|o, dajem vam je do granica mogu}nosti,
a te granice nisu ve}e od obima ovoga kreveta u koji
}emo sada le}i... zbog na{e prirode.
18
(Oda radosti. Mrak. Kraj ~etvrte slike.)

Peta slika
(Stan porodice Savi}. Giga se obla~i. Melanija
mu poma`e oko name{tawa kravate i, povremeno,
gleda kroz prozor.)
MELANIJA: Kako da vam blagodarim, gospodine
Gigo?
GIGA: Jeste zadovoqni kako sam iskora~io iz va-
{eg sna u va{ `ivot?
MELANIJA: (Zasijaju joj o~i.) O, Gigo, ogre{ila sam
se o svoju savest, ali... to je ta na{a prokleta priroda.
GIGA: [to se ti~e va{ega mu`a, zaslu`io je da bude
ka`wen. Kiwiti tako lepu i odanu `enu i natovariti
joj takve nevoqe zbog jednog obi~nog sna, to
zaslu`uje najve}u kaznu.
MELANIJA: Gledajte kako me trese groznica!
GIGA: Koliko ste ve} dugo udati za Tomu?
MELANIJA: Tri godine i pet meseci.
GIGA: Oho!
MELANIJA: [to se i{~u|avate?
GIGA: Mislim da je to sasvim dovoqno da se prva
qubav malo ohladi.
19

MELANIJA: Mislite?
GIGA: Da! Ali ne zamerite mi, ja imam svoje naro-
~ite nazore o braku.
MELANIJA: Nazore? Zar postoje raznoliki nazori
o braku?
GIGA: Razume se. Moji su, na primer, nazori da je mu-
`u i `eni dovoqno godinu dana da budu qubavnici,
ve} druge, tre}e, ~etvrte godine i daqe oni su drugovi,
a sedme, osme i daqe oni su prijateqi. A kad brak
prebrodi ve} i dvadesetu godinu, onda su ro|aci.
MELANIJA: Mislite? A ja sam verovala da qubav
ve~no traje.
GIGA: Melanija, vi ste jo{ neiskusni, vi ne poznajete
`ivot. Razume se, preko Tome ga niste ni mogli
upoznati. Ne znate kako je nekada samo jedna sitnica,
neznatna, nepredvi|ena sitnica, kadra da izmeni sve
u `ivotu. Zamislite samo jedna kola koja idu putem.
Kola zdrava, kowi sna`ni, drum ravan, a onda, jedan
mali kami~ak i... to~ak se rasturi i kola se preture.
MELANIJA: Jeste li vi bili `eweni, gospodine
Gigo?
GIGA: Da! A to zna~i da vam govorim iz iskustva.
Mnogi su mislili da sam bio u sre}nom braku, a verujte
da nisam.
MELANIJA: Kako to mo`e biti?
GIGA: Tako, nisam. @ena mi je bila lepa, poput
vas; odista dobra, ne`na, lepa, pa ipak, nisam bio
sre}an u braku.
MELANIJA: Ja vas ne razumem?
20

GIGA: Nisam voleo {to sam se tako prosto, tako
svakodnevno, banalno o`enio. To mi je bilo u`asno
glupo, tako se mogao o`eniti svaki }ifta. Tako se,
oprostite, Melanija, samo tako se i va{ Toma mogao
o`eniti vama. Vidi{ devojku, dopadne ti se, i
hajd, svadba. U`asno glupo!
MELANIJA: Nego kako biste vi hteli?
GIGA: Jednu dragocenost, kao {to je, na primer, moja
`ena, treba ste}i, treba je sa opasno{}u `ivota
ste}i, pa tek onda u`ivati u pravom zadovoqstvu.
MELANIJA: O kakvoj `ivotnoj opasnosti govorite,
ne razumem vas?
GIGA: Znate o kakvoj? Moj ideal je da moja `ena, na
primer, bude tu|a `ena, koju sam, u situaciji opasnoj
po `ivot, oteo!
MELANIJA: Kako... oteli biste svoju `enu koja je,
pri tom, bila tu|a `ena? Da li ste vi, Gigo, pri sebi?
Ili je i to kod vas samo priroda?
GIGA: Ja bih je oteo, ukrao i stekao sa mukom. Samo
to pravi zadovoqstvo ~oveku. Takvu `enu vidim kao
zarobqenu princezu koju sam oslobodio ropstva.
MELANIJA: Vi to nekako kao u juna~kim pesmama.
Mnogo se juna~ite... ne znate vi kako je nama `enama
u braku.
GIGA: Pa recite mi sami, molim vas, {ta je sla|e:
da li kad vam ko da hiqadu dinara ili kad ih trudom
zaradite, ili, jo{ boqe, koja je jabuka sla|a, ona {to
vam je neko da, ili ona koju ukradete, koju otmete?
MELANIJA: Vi, Gigo, malo, malo, pa kradete. U
va{oj glavi je to tako, ali znate, u `ivotu...
21

GIGA: Kako u `ivotu?
MELANIJA: Pa tako, na primer, kad bi se, recimo,
to vama desilo...
GIGA: Kako meni?
MELANIJA: Ja znam da se to vama ne mo`e desiti,
taman posla, ali samo kao primer.
GIGA: No, pa recite ga!
MELANIJA: Pa to... kad bi, na primer, neko vama
oteo `enu.
GIGA: Meni? To ne dolazi u obzir. To se meni ne
mo`e nikad desiti... ali pristajem da i to uzmem kao
primer. Premda, verujte, meni se to ne mo`e desiti.
Ali, dobro, pa {ta i da mi se desi. Izi|emo nas dvojica
na dvoboj, je l te? Puca on na mene, pucam ja na
wega. Paf, paf. On mene pogodi. Boqe ga|a i pogodi
me, i onda pru`amo ruku jedan drugom. Je l tako?
MELANIJA: Da, paf, paf! Rukujete se tako pogo|eni...
GIGA: Ja volim moju `enu, on voli moju `enu. On
boqe ga|a, paf, otme mi `enu, i {ta ja tu mogu? Ni-
{ta! Moram da se izmirim sa svojom sudbinom i ni-
{ta vi{e! Posle toga se lepo rukujemo i sve u redu.
MELANIJA: Ne dao vam bog da sada iznenada odnekud
pafne Toma. To je sad drugi ~ovek, pa to vam je; ne znate
kako se promenio. Pravo da vam ka`em, strah me je. A
sve to zbog tog mog sna... luda li sam {to mu ga ispri~ah.
GIGA: (Prepadnut.) Kakav strah, budi bog s vama?
MELANIJA: Wega je velika qubomora pritisla, a
ne kazuje, niti jede, niti spava, niti govori s kim.
Samo huk}e i seva o~ima.
22

GIGA: Klin se klinom izbija! Jeste li vi kad posumwali
da Toma ho}e da vrda? Je l ho}e, ponekad,
da nasr}e na `ene?
MELANIJA: Ju... pa vi sa mnom terate sprdwu! Toma
da l nasr}e... (Smeje se.) Pa, Toma ne bi ni...
GIGA: Ho}ete da ka`ete da Toma ne bi ni mrava
zgazio? Ne budite ba{ sigurni u to {to govorite.
Gospodin Toma je u svoje vreme imao ozbiqnu reputaciju
me|u `enama. Podviknite vi wemu kao da je
mla|i bar dvadesetak godina. Podseti}ete ga na wegovu
mladost. Hvali}e se po gradu da mu pravite qubomorne
scene. Pa kad se raspri~a u kafani o svojim
slavnim danima... ih... gde }e mu samo biti kraj.
MELANIJA: Ama, podviknula bih ja wemu, ali sam
~ula, mo`da u tome i le`i zec, mo`da je u tome wegova
muka...
GIGA: Kakva muka? [ta ste ~uli?
MELANIJA: Ovo je mali grad, pa kad neko za|e u du-
}an kod Jordana, sve se vidi i sve se ~uje. Gospo|a Persa,
na{a kom{inica, rekla mi je, u poverewu, da se Toma
raspitivao kod Jordana za nekakav... revolver.
GIGA: (U panici.) U, sunce ti, pa on je potpuno poludeo!
Revolver?
MELANIJA: (Gleda kroz prozor.) Evo ga, ide ku}i
u crnoj meni, u nevreme ide. Nikad u ovo doba nije
dolazio.
GIGA: Da se negde sakrijem, da mu ne padnem u o~i?
MELANIJA: A {to, gospodine Gigo? Eto prilike,
izi|ite mu na dvoboj. Puca on na vas, pucate vi na
wega. Paf, paf!
23

GIGA: To nikada! Vi ste Tomina `ena! Taman posla
da otimam tu|u `enu. Ovo me|u nama je bilo samo
principijelno pitawe prirode. To je sasvim druga
stvar. Ja gajim veliko po{tovawe prema va{em braku.
Ja sam, uostalom, odani prijateq va{e ku}e.
MELANIJA: (Gleda kroz prozor.) U{ao je u dvori-
{te. Nosi ne{to umotano...
GIGA: [ta?
MELANIJA: Ne{to u hartiji.
GIGA: Da nije revolver?
MELANIJA: Ne, ne bih rekla... ~ekajte... ~ekajte...
{eta po dvori{tu od jednog do drugog zida. Jako je
besan. Ode u...
GIGA: Kud ode?
MELANIJA: U nu`nik.
GIGA: [ta }e tamo?
MELANIJA: [ta }e? Pa zar ne znate da se svi Savi}i
ubijaju u nu`niku. To im je u genima.
GIGA: Je l ranije ve} pucao negde?
MELANIJA: Koliko znam, nije. Ali kako je krenulo...
Ko zna? Pretr~ite ovamo, gospodine Gigo! Brzo!
Brzo na sporedan izlaz!
GIGA: (Potr~i i zastane na trenutak.) Podviknite
vi wemu, Melanija! Vi ste hrabra i stamena `ena.
Ne zaboravite, klin se klinom izbija! ([mugne
glavom bez obzira.)
24

(Naglo se otvaraju vrata. Ulazi Toma Savi}.
Osvr}e se i gleda po sobi.)
TOMA: A gde je gospodin Giga?
MELANIJA: Samo {to je iza{ao. ^udi me da se niste
sreli.
TOMA: I?
MELANIJA: Pa izvinio se ~ovek. Pravo da ti ka-
`em, vidi se da nije kriv.
TOMA: (Gleda u krofne na stolu.) Pa nije, vidim i ja.
MELANIJA: I nije lepo {to tako prema wemu postupamo.
Dao mi je re~ da se nikad vi{e ne}e pojavqivati
u mom snu.
TOMA: Je li dao re~?
MELANIJA: Jeste.
TOMA: E, ako je dao re~, to je onda druga stvar.
MELANIJA: I dao je re~ da }e nam jo{ ~e{}e dolaziti
u posetu nego {to je dolazio. I ne samo kada
si ti kod ku}e, nego i mene da poseti, da do|e na
moje krofne. Ka`e da nigde u gradu nije video takve
krofne.
TOMA: Melanija, koliko vidim, ~inija je puna.
Pri~ali ste, pa mo`da nije imao kad da ih proba...
MELANIJA: Bo`e, Tomo, {ta pri~a{? Pa ti i ne
zna{ koliko sam ~inija ispekla... sve je on to potamanio.
TOMA: Potamanio, veli{?
25

MELANIJA: I to... iz nekoliko puta... ba{ je bio
pri apetitu.
TOMA: E pa, i ja sam pri apetitu. Izgubio sam za
ovih nekoliko dana pet kilograma zbog tvojih keleraba.
MELANIJA: Tomo, zna{ da ne sme{ masno. Ja to za
tvoje dobro.
TOMA: Ako misli{ da me ubija{ ovako postepeno,
ubijaj me ne~im drugim a ne kelerabama. (Odmota
iz papira fla{u kisele vode.) Ceo dan pijem
ovu budimsku vodu {to mi je Jordan nabavio. Mu~i
me stomak od tvojih keleraba. A sad sedi da te ne-
{to priupitam.
MELANIJA: (Sedne za sto.) E pa, priupitaj me, Tomo,
da ~ujem.
TOMA: Meni je jo{ pre godinu dana moj prijateq,
{ale}i se, rekao da sam u svoj brak uneo suvi{e
luksuzan artikal.
MELANIJA: Kakav luksuzan artikal?
TOMA: Pa to... da sam uzeo suvi{e mladu `enu za
~oveka koji je ve} u {ezdeset i nekoj... da ne ka`em
kojoj, Melanija!
MELANIJA: Nemoj molim te... verujem ti na re~.
Mo`da je tvoj prijateq bio u pravu kad ti je to rekao.
Ja sam `ena koja voli `ivot. Ti si to znao i pre nego
{to smo se ven~ali. Volim da idem u kino, volim
pla`u, trke, utakmice, i uop{te sva mesta gde se tiska
mnogo sveta. Ja sam, jednostavno, dru{tvena osoba.
Volim da lepo izgledam, da se fotografi{em...
26

Ponekad iz dosade, dok ~ekam da se dogega{ na ru~ak
iz svoje op{tinske kancelarije, satima sedim pred
ogledalom i pitam se da li sam dovoqno fotogeni~na...
Ti takve probleme nema{, Tomo, ti bi samo da...
TOMA: Da izujem cipele... da raskop~am kragnu posle
ru~ka, da se raskomotim i da sedim sa `enom
kraj otvorenog prozora radi ~istog vazduha. Da vodimo
razgovore o jelovniku za sutra{wi dan, o ku-
}evnim i porodi~nim brigama...
MELANIJA: I {ta sad ho}e{ da ka`e{? Da nam se
naravi ne sla`u, da nam brak traje na jedvite jade...
Je l to?
TOMA: Ne, nego ne{to o toj tvojoj fotogeni~nosti.
Jutros sam bio kod frizera da malo potkre{em
brkove. Bila je gu`va pa sam morao da sa~ekam. [egrt
mi je odmah doneo pregr{t novina da ih prelistavam
dok ~ekam. Dohvatio sam ovla{ neke “Ilustrovane
novine„ i, ve} na prvoj strani toga lista,
zapravo na unutra{woj strani korica, pao mi je u
o~i jedan naslov i jedna fotografija. Pisalo je:
Konkurs za najlep{e `enske noge. (Iz unutra{weg
xepa izvadi savijene “Ilustrovane novine„. Otvori
ih i stavi pred Melaniju na sto.) Pogledaj, Melanija,
dobro fotografiju ispod naslova!
MELANIJA: Videla sam. Pa {ta?
TOMA: To su tvoje noge!
MELANIJA: [ta pri~a{, Tomo?
TOMA: To na fotografiji su tvoje noge!
MELANIJA: Ne znam po ~emu mo`e{ tvrditi da su
ovo moje noge?
27

TOMA: Uzalud pori~e{, Melanija. Nisam vaqda
toliko slep da ne mogu ni svoju doma}u stvar da prepoznam.
MELANIJA: Ovo nisu moje noge! A i da jesu, ne vidim
za{to bih to morala da krijem pred tobom? To
nije ni{ta ru`no.
TOMA: Kako, `eno, nije ru`no slati noge na konkurs?
MELANIJA: Pa to ceo svet ~ini.
TOMA: Nije istina! To pametan svet ne ~ini. Jesi
li ~ula koji put da sam ja poslao svoje noge na konkurs?
MELANIJA: Ti? Ti koji nosi{ kondure 47!?
TOMA: Nemoj da vre|a{, jesi ~ula? Ja `enine noge
smatram kao familijarnu stvar, a familijarne
stvari se ne iznose po novinama. Ja to ne dozvoqavam,
ja to...
MELANIJA: Pa dobro, ako mi ne veruje{, ja evo
pristajem da se obrazuje komisija.
TOMA: Kakva komisija, `eno, {ta je tebi, pobogu?
Zar }u sad ~itavu komisiju da sazivam da mi zaviruje
u doma}e stvari?
MELANIJA: Ne mislim na dr`avnu komisiju, ali
tako...
TOMA: Nikakvu komisiju, razume{ li, nikakvu komisiju!
MELANIJA: Ama ne mislim ja komisiju, nego vi-
{e onako, svedoke.
28

TOMA: Kakve svedoke, `eno! Zar }u ja svedocima
da dokazujem jesu li ovo noge moje `ene ili nisu? I
ko da svedo~i? Ajde, reci mi, ko da svedo~i?
MELANIJA: Pa o~evici.
TOMA: Kakvi o~evici? [ta imaju tu o~evici? I
koga ti smatra{ za o~evica?
MELANIJA: Pa onako...
TOMA: Onako ili ovako, ali, Melanija, ovo su tvoje
noge. Priznaj, Melanija!
MELANIJA: Kako mo`e{ tako ne{to da tvrdi{?
Kad si ti, uop{te, gledao u moje noge? ]uti i pokrij
se u{ima! Nemoj da me vu~e{ za jezik! Jesi li
~uo {ta ti ka`em? [to bih ja slala noge na konkurs?
Prekini sa glupostima. A sad... moram u kuhiwu,
ohladilo ti se jelo. (Di`e se od stola.)
TOMA: Sta}u ja tim tvojim nogama na put, budi sugurna.
Skloni te krofne sa stola, ne mogu da ih
gledam!
MELANIJA: (Ponese krofne u kuhiwu, zastade,
osvrnu se i lupi besno nogom o pod. Prosikta za sebe.)
Vrati}u ti ja ovo, budalo matora, jo{ kako!
(Kraj pete slike. Mrak.)
29

[esta slika
(Stan porodice Savi}. Ru~ak. Gospodin Toma sedi
za stolom. Melanija unosi iz kuhiwe oval pun lepo
ispe~ene lisnate pite od zeqa. Tomino omiqeno
jelo se jo{ pu{i. Toma ubode viqu{kom u prvo par-
~e i sru~i ga u svoj tawir. Raskomada ga na ~etiri
dela da se malo ohladi. Melanija je sela za sto, cupka
nogom i zagleda se Tomi u wegovo rame. Di`e se,
pru`i dva sastavqena prsta, uze jednu duga~ku uvijenu
dlaku sa ramena na Tominom kaputu i ciknu.)
MELANIJA: Tomo, {ta je ovo?
TOMA: Koje?
MELANIJA: Ovo je `enska dlaka.
TOMA: Mo`e biti!
MELANIJA: Otkud na tvom ramenu `enska dlaka?
TOMA: [ta ja znam otkud.
MELANIJA: Ko ti je jutros dolazio u kancelariju?
TOMA: [ta pri~a{ koje{ta?
MELANIJA: Ho}u da znam ko ti je dolazio u kancelariju.
Jutros kad si po{ao od ku}e svojom rukom
sam ti o~istila kaput. Ni trunke na wemu nije bilo.
Ho}u, dakle, da znam ko ti je dolazio.
30

TOMA: Ko... niko... dolazio je gospodin Milisav.
MELANIJA: Pisar Milisav nema `enske dlake.
TOMA: Pa nema, dabome! A dolazio je i gospodin
Sava, advokat.
MELANIJA: Ama, nemoj ti meni pisar Milisav i
Sava, advokat. Ovo je `enska dlaka.
TOMA: Ha! Dolazio je pop Toma.
MELANIJA: Pop Toma se kratko {i{a, s wime mi
ne mo`e{ podvaliti! Govori kad te pitam!
TOMA: Ostavi me, boga ti!
MELANIJA: Ne, bogami, ne}u te ostaviti na miru
dok god mi ne ka`e{ ~ija je ovo dlaka.
TOMA: Ama, otkud ja znam ~ija je?
MELANIJA: Ja, nesretnica, mesim ti pitu od spana}a
da ti ugodim, a ti mi donosi{ `enske dlake na kaputu.
TOMA: Ostavi se, `eno, te ludorije, ~uje{ li!
MELANIJA: Ne, ne}u se ostaviti, ne}u se ostaviti
dok god mi ne ka`e{ ~ija je ovo dlaka.
TOMA: Pa dobro, ako ne}e{, a ti se nemoj ostavqati.
Govori i pri~aj {ta ti je drago, ja }u slatko da
jedem ovu moju pitu.
MELANIJA: (Melanija {~epa tawir ispred wega
i onaj oval pun pite.) E, ne}e{ ga majci ni zalogaja
pojesti dok mi ne ka`e{ ~ija je ovo dlaka!
TOMA: Ostavi to! Ostavi to, Melanija, ili... ili...
MELANIJA: [ta “ili„, pa neka bude “ili„ kad je
tako! Evo ti! (Tresnu i jednim i drugim tawirom
kroz otvoren prozor.)
31

TOMA: (Ustade.) Ako ovog trenutka ne donese{ ~iniju
sa vrelom supom na sto, lete}e mnogo toga iz
ove ku}e kroz prozor! Jesi li ~ula? (Udari pesnicom
o sto. Melanija donosi vru}u supu. Sipa mu kutla~om
u tawir.)
MELANIJA: Izvoli, doma}ine. Tvoja omiqena supa
sa knedlama od xigerice.
TOMA: (Sedne. Pri prvom zalogaju knedle Toma se
zagrcne i po~ne ka{qati. Zavu~e prste u usta i izvu~e
jednu duga~ku `ensku dlaku.) Melanija, ti nisi
pri sebi! [ta je ovo?
MELANIJA: Ne deri se! Zaklela sam se da }e{ je pojesti.
Ako nisi danas, sutra }e{ je pojesti sigurno! To
da zna{! Sa`vaka}e{ je kad ti je tako mila, kad-tad!
TOMA: Nikada vi{e za ovim stolom ni{ta tvoje
ne}u okusiti. Nikada!
MELANIJA: E, kad ne}e{, neka ti bude! (Dohvati
~iniju sa supom i prospe je kroz prozor.)
TOMA: (Ode u kuhiwu po krofne, donese punu ~iniju
i sve prospe kroz prozor.) Najlep{e krofne u
gradu!
MELANIJA: Ne moje krofne!
(Kroz isti prozor kroz koji je proletela pita sa
spana}em, supa sa knedlama od xigerice i krofne,
sada, u nastupu pravednog gneva, lete odela, haqine,
cipele, {e{iri, fotografije i uspomene iz bra~nog
`ivota. Mrak. Kraj {este slike. Muzika.)
32

Sedma slika
(Kancelarija advokata Pavla Stankovi}a, Tominog
porodi~nog prijateqa i pravnog savetnika. Pavlova
predusretqivost je osvojila Tomu. Do{ao je
da se posavetuje o svojim porodi~nim problemima.
Za Pavla je to prijateqska poseta. Toma svoju ispovest
po~iwe sa primetnom nelagodno{}u.)
TOMA: Odavno se, Pavle, kanim da te posetim i
progovorim s tobom o nekim stvarima, pa... sve tako...
danas }u... sutra }u. Ima jedna stvar koja me mu-
~i du`e vreme, pa rekoh...
PAVLE: Ti~e se nekog posla?
TOMA: Nije posao u pitawu! Ti~e se moje `ene.
PAVLE: Gospo|e Melanije?
TOMA: Pravo da ti ka`em... nezgodno mi je... eto, ne
znam ni kako da po~nem; ti si moj pravni savetnik,
ali, brate, ja nemam ni iskrenijeg prijateqa od tebe,
ja sam tebi i mnogo ve}e stvari poveravao, pa rekoh...
PAVLE: Slu{aj, Tomo, ako je {togod ~isto porodi~no,
ako je to stvar koja se ti~e samo tebe i tvoje
gospo|e, ja te molim da mi ne govori{. Ja po{tujem
i cenim i tebe i tvoju gospo|u toliko da ne bih
hteo...
33

TOMA: Pa znam. Tako je! Al’ opet, kome da se poverim?
Drugi mi ne bi pomogao, a ti mi mo`e{ pomo}i!
PAVLE: Pa, ako misli{ da ti mogu pomo}i, to je
drugo.
TOMA: Pavle... Melanije mi nije verna. Nemam ba{
direktnih dokaza, ali imam dovoqno razloga da sumwam.
Ti zna{ Melaniju... tera modu i kada ide u posete...
i kada prima kod ku}e. A meni pravi takve qubomorne
scene da... da... Ja sam je, tobo`, negde prevario.
Ja? Otkako sam u braku nisam pogledao na drugu `enu.
Ne ka`em da nisam ranije isterivao svoje |avole...
PAVLE: Bio si, bogami, ala, i to alava ala! (Smeju se.)
TOMA: Pogledaj, molim te... (Izvadi iz xepa kovertu
i izvu~e iz we `ensku dlaku.) Evo, moj bra~ni
`ivot sada visi o ovoj dlaci. Imao sam sre}u {to
je nisam progutao. Poturala mi je u moje omiqene
knedle od xigerice. Ona nije pri sebi. Ovu veliku,
kovrxavu `ensku dlaku mi je skinula sa kaputa i optu`ila
me da sam se spetqao sa nekom `enom. I tako...
dok se ova dlaka nalazi izme|u mene i Melanije,
nema nam zajedni~kog `ivota. Eto... to je wena
najnovija ujdurma. I sve to jer... ima qubavnika.
PAVLE: Tomo, ~ove~e... sve su to gluposti. ^im se u
~oveka uvu~e sumwa, svaka mu sitnica izgleda zna~ajna.
Ja sam za ovu godinu dana, koliko dolazim u va{u
ku}u, dovoqno upoznao gospo|u Melaniju. Spreman
sam glavom da jam~im za wu kad god ho}e{ i gde god
ho}e{. To je jedna pouzdana `ena. Tako prirodna i
tako kulturna. (Toma odbojno vrti glavom.) E, pa,
ako mi ne veruje{, ako ne prima{ moje mi{qewe, ne
znam za{to si onda do{ao na savetovawe?
34

TOMA: Da mi pomogne{ ako ho}e{!
PAVLE: U ~emu? Kako?
TOMA: Poku{ao sam da je uhvatim na delu, ali, dabome,
prema meni je obazriva, pa ne mogu da uspem.
Kad bi ti hteo?
PAVLE: [ta?
TOMA: Kad bi hteo da je uhvati{!
PAVLE: Ama, Tomo, ne li~i takva uloga jednome
prijatequ ku}e. Kako da je uhvatim? Ne, ne, molim
te nemoj to zahtevati od mene!
TOMA: Pa dobro! @ao mi je {to ne}e{. Mora}u da
nekoga drugog zamolim. (Krene.)
PAVLE: ^ekaj! ^ekaj, Tomo! Kako ti uop{te zami-
{qa{ da bih ja mogao da je uhvatim?
TOMA: (Vrati se.) Da sutra oko ~etiri i po ili oko
pet sati upadne{ iznenada kod mene u ku}u i da, kobajagi,
tra`i{ mene. Melanija }e te, reda radi, ponuditi
da sedne{. Nemoj da se ne}ka{ pa da ka`e{:
“A ne, hvala, kad nije tu gospodin Toma, ja idem!„
Naprotiv, ostani i sedi sa wom sat-dva da vidi{
ho}e li je to dovesti u zabunu.
PAVLE: Pa ja sam pre nedequ dana sedeo ~itava dva
sata sa gospo|om Melanijom; razgovarali smo o svemu
i sva~emu, ali, ruku na srce, nisam mogao ni{ta
da primetim.
TOMA: Pa da! Ne mo`e to tek odjednom. To se mora
ponoviti nekoliko puta. Melanije se pazi... obazriva
je. Zna da si ti moj prijateq, pa pazi.
35

PAVLE: Pa, ko je u pitawu? Ko bi tebi, jednom
ozbiqnom srpskom doma}inu, najuglednijem stru~waku
za finansije u na{em gradu, mogao takvu gadost
da uradi? Tvoj brak je jedan uzoran brak, jedan
od najskladnijih brakova koji sam video. Urazumi
se, Tomo! Nemoj da se poni`ava{!
TOMA: I ja sam mislio da `ivim u najskladnijem
braku dok se nije pojavio Giga.
PAVLE: Ko? Giga Milenkovi}?
TOMA: Giga Milenkovi}. I sad mi reci ko je Giga
Milenkovi}? Gde radi Giga Milenkovi}? [ta je
po zanimawu Giga Milenkovi}? To niko ne zna! Jedino
{to znam o wemu je da o svim temama kojih se
dotaknemo u kafani, on ima svoje “posebne nazore„.
Ne mogu da ga uhvatim ni za glavu ni za rep. [ta ti
misli{?
PAVLE: Kako, {ta mislim?
TOMA: Pa interesuje me tvoje mi{qewe. Taj Giga
iz dana u dan sale}e moju Melaniju.
PAVLE: Kako je sale}e, crni Tomo?
TOMA: Sale}e je sa svih strana. Upada joj u san...
uvla~i joj se u krevet. Samo {to se nije preselio u
moju ku}u! Invazija, ~ove~e!
PAVLE: Smiri se, Tomo... polako... da razmislimo.
TOMA: Nemam ja {ta da razmi{qam. Nemoj me odbijati,
molim te! Ne}u da u tvojim o~ima ostanem onakav
kakvim me je ona napravila. Ti zna{ da ja nemam
nikoga drugoga kome bih se obratio za savet. Ona mi
je neverna. Ja za to imam dokaza, pouzdanih dokaza.
36

PAVLE: To je krupna optu`ba. Malopre si govorio
da nema{ ~vrste dokaze. Koliko ja poznajem gospo-
|u Melaniju, ne mogu da verujem da je takva `ena
sposobna za tako ne{to. A za{to je sve to po~elo
me|u vama da se de{ava?
TOMA: Ja mislim da je sve to po~elo zbog moga hrkawa.
PAVLE: Zbog hrkawa?
TOMA: Zbog hrkawa smo i posteqe razdvojili.
PAVLE: I {ta si preduzeo, Tomo?
TOMA: [ta sve nisam. Govorio sam joj da za brak
postoji ne{to mnogo va`nije od hrkawa. Nije htela
da ~uje.
PAVLE: Ali, {ta si preduzeo?
TOMA: I{ao sam od doktora do doktora, davali su
mi razne lekove, uzimao sam kriju}i ih i od sebe i
od we, ali ni{ta nije pomoglo.
PAVLE: Pa, nije, dabome.
TOMA: Najzad su mi kazali jedan narodni lek i ja
sam uveren da }e mi on pomo}i.
PAVLE: Kakav to lek?
TOMA: Rekli su mi da prebijem noge svima koji mi
vr{qaju po ku}i i oble}u oko Melanije, da privu-
~em krevet wenom krevetu, da navu~em zavese na
prozorima i da }e izle~ewe do}i samo po sebi.
(Smeju se.) [alu na stranu, re{en sam i na najo~ajnije
korake.
PAVLE: Nemoj da prenagli{, zaboga!
37

TOMA: Ne, ne naglim ja. Razmi{qao sam, dugo sam
razmi{qao i do{ao samo do jednog jedinog mogu}eg
zakqu~ka: ta se sramota mo`e samo krvqu sprati.
PAVLE: ^ove~e, {ta govori{?
TOMA: Ja sam re{en da je ubijem.
PAVLE: Za boga miloga, ostavi se takvih ideja!
TOMA: A {ta bih drugo mogao, hajde savetuj me,
{ta bih drugo mogao?
PAVLE: Tomo moj, zaboravi na svu tu muku i slu{aj
me dobro. Do{ao si po pravni savet a ja ti nudim
prijateqski savet. Dajem ti ga od srca. Za tri dana
nam je Nova godina. Jo{ u ranu zoru kupi sebi u kasapnici
puna~ko i belo kao sneg prasence. Neka ga
gospo|a Melanija spremi i po{qe na furunu. Neka
pripremi uz to jo{ i malo salate od celera, pa
kad do|e ve~e, a vas dvoje lepo sednite, omastite se
i zalo`ite ~a{icom stara vina. O pono}i poqubi
svoju Melaniju, izvadi paketi} i pru`i gospo|i: “U
zdravqe da nosi{ ovaj svilen {al kakav si odavno
`elela!„ “Hvala ti, Tomo„, re}i }e Melanija i uzvratiti
darom koji je za tebe spremila.
TOMA: (Kao da u rukama dr`i dva |uleta.) Uzvrati}e
mi onim rasnim krofnama {to ih tamani gospodin
Giga.
PAVLE: Ajde, ajde, nemoj da si nakraj srca, Tomo...
TOMA: Ja sam nakraj pameti, moj Pavle, hvala ti na
toplim i iskrenim `eqama... ali... zamolio bih te
da probamo ne{to drugo... ne{to zbog ~ega sam, u
stvari, i do{ao do tebe. Ja i moja `ena idemo svake
godine u Sokobawu. Ove godine ja ne}u i}i. Neka
38

ide sama. Molim te da mi u~ini{ ne{to zbog ~ega
}u ti biti zauvek du`an... Otputova}e{ u Sokobawu
za wom... ^ekaj... ~ekaj da zavr{im. Smesti}e{
se u neku lepu ku}u, i tek ponekad baciti pogled na
hotel u kome }e biti Melanija. Ako je zbiqa takva,
ako je moja sumwa opravdana, onda }e se to najboqe
pokazati u bawi. A ako se otuda vrati{ pa mi rekne{
da ni{ta nisi primetio, ne ostaje mi drugo no
da priznam da sam bio u zabludi.
PAVLE: Da li ti zna{, ~ove~e, koliko sve to skupa...
TOMA: Razume se da znam, Pavle. Ja podnosim sve
tro{kove. Prijateqstvo je prijateqstvo, a posao
je posao. Odmori se i gospodski u`ivaj u bawi a tako
}e{ pomo}i i svom starom prijatequ. (Toma vadi
nov~anik i po~iwe da broji novac uz duhovitu
muziku.)
PAVLE: (Skemba novac u xep.) Budi potpuno spokojan.
Uveren sam da ne}e biti nikakvog razloga za
sumwu.
TOMA: Hvala ti za sve {to }e{ u~initi za mene. A
{ta... {ta da radim sa tu`bom za dlaku? Ho}u da sud
utvrdi ~iju mi je to dlaku podmetnula.
PAVLE: Boqe sa~ekaj. Nisi ti jedini mu` kome se
tako ne{to de{ava. Polako... i ne... cepidla~i sad.
Sa~ekaj. Pametniji popu{ta.
TOMA: (Klimne glavom.) Dobro si rekao. Pametniji
popu{ta.
(Pavle isprati Tomu do vrata i vrati se za svoj
radni sto. Mrak. Kraj sedme slike. Muzika.)
39

Osma slika
(Kancelarija Pavla Stankovi}a. Pavle sedi za
svojim radnim stolom. Zvono na vratima. Ustaje i
otvara vrata. Ulazi Melanija Savi}.)
PAVLE: Gospo|o Melanija, izvolite. Drago mi je da
vas vidim. Izvolite sesti. Da li ste za kafu ili...?
MELANIJA: (Seda za sto.) Hvala vam, ne bih ni-
{ta. Do{la sam samo na kratko. Moram da se posavetujem
sa vama. Ne dolazite nam ve} danima, pa sam
morala ja k vama...
PAVLE: (Slegne ramenima.) [ta da vam ka`em.
MELANIJA: Nemojte se izviwavati, znam ja za{to
niste dolazili. Primetilo se, to se vi{e nije dalo
sakriti. Pravi mi i daqe qubomorne scene... ne
znam {ta da radim. Stawe izme|u mene i Tome je postalo
nepodno{qivo. Dugo sam se uzdr`avala da se
bar pred svetom ne primeti; ali daqe se ne mo`e.
[ta vi mislite o svemu, gospodine Pavle? Vi ste
na{ ku}ni prijateq. [ta mislite?
PAVLE: Kako, {ta mislim?
MELANIJA: Pa interesuje me va{e mi{qewe.
PAVLE: Nemojte od mene tra`iti savete, naro~ito
ne porodi~ne. Molim vas, po{tedite me toga.
40

MELANIJA: Ali, zar vi, pravni savetnik i tako
iskusan ~ovek?
PAVLE: Pa, iskustvo me je i nau~ilo da ne dajem
nikome savete u porodi~nim pitawima.
MELANIJA: (Kroz suze.) Zaklela sam se da vi{e
ne}u biti ni sata wegova `ena. Ali pre nego {to
u~inim bilo kakav odlu~an korak, do{la sam k vama,
kao prijatequ, da mi ka`ete {ta da radim.
PAVLE: Moj savet, ako ga ba{ ho}ete, bio bi da celu
stvar ne uzmete tako tragi~no. Ta, zaboga, niste
vi jedina `ena kojoj se tako ne{to de{ava i, najzad,
ko zna da li je to sve tako ili mo`da to vama samo
tako izgleda. Ne treba da naglite. Morate biti
strpqivi i oprostiti mnogo {to{ta.
MELANIJA: Nikada, razumete li, nikada oprostiti.
Kada sam se udala za Tomu, ja sam ve} posle tri
meseca na{ega braka na wega gledala kao na podgrejan
krompir.
PAVLE: Nemojte, molim vas, gospo|o Melanija,
meni je jako neprijatno da to slu{am.
MELANIJA: (Kroz suze.) E pa, molim vas, recite
mi i sami, kad na jedan sto metnete jedno sve`e jelo
i jedno podgrejano, na koje }e vam pre pasti pogled?
Koje }ete pre po`eleti, i u koje }ete pre umo~iti?
PAVLE: (Dr`i je za ruke.) Smirite se, molim vas...
vi biste se, uistinu, mogli nazvati sve`im jelom, i
to najlep{im jelom iz jelovnika, koje je lepo i samo
sobom, bez ikakvog garnirunga.
MELANIJA: (Kroz suze.) Molim vas, gospodine
Pavle, mi smo jo{ na po~etku na{ega braka, u zajed-
41

ni~koj posteqi, izgledali kao dve povijene kifle
koje su jedna drugoj okrenule le|a. Mi smo se samo
jednim delom le|a dodirivali... jo{ na samom po-
~etku na{ega braka...
PAVLE: Nije va`no, gospo|o Melanija, u kom polo`aju
vi spavate, niti je lepo zavirivati pod jorgan
mu`u i `eni, glavno je da gospodin Toma sa velikim
zadovoqstvom legne pored vas.
MELANIJA: I da odmah tvrdo zahr~e. To je bilo
nepodno{qivo. Razdvojili smo posteqe... ali to
ni{ta nije vredelo. Wegova }ela {qa{ti kroz ~itavu
sobu. Kada se naglo probudim od tog testerisawa
i otvorim o~i u mraku... wegova glava mi na jastuku
izgleda kao usijana planeta koja je pala s neba
u krevet. Ohladim se od straha. I ta wegova prokleta
potreba da me budi usred no}i i da mi prepri~ava
svoje snove... oprostite... molim vas... ali
ja nemam kome da se poverim... zato sam i do{la k vama.
Smatram vas za iskrenog prijateqa.
PAVLE: Ne znam {ta bih vam drugo mogao savetovati
sem da se smirite i da jo{ jednom trezveno razmislite.
MELANIJA: Ja sam se na dvoje re{ila: ili da ga
napustim i idem, ili...
PAVLE: Ili?
MELANIJA: Ili da mu se osvetim neverstvom!
PAVLE: To ne! To ne, gospo|o! To nikako! Vi ste
najlep{e jelo koje je lepo samo sobom. (Qubi je u
kosu.) Ne smete se svetiti neverstvom. Vi ste an-
|eo.
42

MELANIJA: O ovome, gospodine Pavle, znamo samo
vi i ja...
PAVLE: Samo vi, ja i crna zemqa.
MELANIJA: Znala sam da ste vi moj odani prijateq.
Tako sam vam zahvalna.
PAVLE: Melanija, za tri dana nam je Nova godina.
Se{}ete te no}i sa Tomom za sto, omasti}ete se i
zalo`iti ~a{icom starog vina, odigrati partiju
tablaneta do pono}i... siguran sam da }ete vi u}i u
Novu godinu sa dobitkom. O pono}i }ete poqubiti
svog doma}ina u ruku...
MELANIJA: U ruku?
PAVLE: Da, da, u ruku... kao glavu porodice a i... ne-
{to starijeg gospodina.
MELANIJA: (Kroz osmeh.) Malo podgrejanog gospodina?
PAVLE: Na poklon koji }ete te ve~eri dobiti od
gospodina Tome, uzvrati}ete, znate ~ime... ([apu-
}e joj. Ona ga slu{a {irom otvorenih o~iju i po~iwe
da se smeje. Pogleda ga. On joj klimne glavom i
stavi prst preko usta. Kraj osme slike. Mrak. Muzika.)
43

Deveta slika
(Do~ek Nove godine u stanu porodice Savi}. Na
stolu prase masnije nego ranijih godina. Melanija
prinosi i salatu od celera. Tu je i Tomina omiqena
pita od zeqa. I Melanija i Toma se trude da svojim
usiqenim raspolo`ewem i osmesima stvore
privid harmonije u porodici.)
TOMA: Se}a{ se, Melanija, kako smo pro{le godine
ostali bez praseta? Kad nam se ono kasapin @ika
`alio da mu je prase uteklo takore}i ispod no`a.
Tri sata ga je jurio po ulicama. (Smeju se.) Zavirivao
je i po kom{iluku, izlazio i van grada i nigde praseta,
kao da je u zemqu propalo. (Smeju se.) I tako i gospa
Milka i mi do~ekasmo Novu godinu sa pe~enim
plovkama. Je l se se}a{? (Melanija mu, smeju}i se,
odobrava.) A ove godine @ika se ba{ pokazao. Izabrao
nam je ovo puna~ko sisan~e, bele ko`urice...
MELANIJA: To ga je Giga zamolio da nam odvoji i
sa~uva. Oni su prve kom{ije. Vidi{ kako je Giga
mislio na nas.
TOMA: (Kroz osmeh.) Giga je stvarno pa`qiv... on
ima tako posebne nazore o prijateqstvu. I {ta }emo
sad? I {ta }emo sad s tobom, prase jedno? Zna~i, s tobom
}emo da do~ekamo novu godinu? A? (Smeje se.)
44

MELANIJA: Je l vidi{ kako se ovo slatko prase
pobrinulo da vrati mir u na{u ku}u? Ajde, seci,
moj Tomo! Polako i pa`qivo! Odvoj za sebe samo
krtinu, molim te. Zna{ da ne sme{ masno. Evo... ovde
je i salata od celera. Taaako! Sipaj nam, doma}ine,
i vino! Taaako, lepo!
TOMA: A ‘o}emo li mi, moja Melanija, kad se omrsimo
i okrepimo, da razvu~emo jednu partiju tablaneta,
pa pravo s wom u novu godinu? Da vidimo koga
}e da poslu`i sre}a.
MELANIJA: Kako god ti ka`e{.
TOMA: Ama, nije samo kako ja ka`em; ja `elim da
bude po tvojoj voqi. (Posle ve~ere, uz kafu, podele
karte i po~nu partiju tablaneta. Nestrpqivo oslu-
{kuju kad }e na crkvi odzvoniti pono}. Kad se o pono}i
poqube, Toma zavu~e ruku u unutra{wi xep od
kaputa, izvadi paketi} i pru`i ga Melaniji.) U
zdravqe da ga nosi{, Melanija!
MELANIJA: (Zadovoqna poklonom, ogrne svilen
{al.) Hvala ti na pa`wi, Tomo, ovakav {al sam
odavno `elela. Uostalom, dobio si na kartama... sa
dobitkom si u{ao u novu godinu. (Pri|e i poqubi
mu ruku.)
TOMA: [ta si to u~inila?
MELANIJA: [ta sam u~inila?
TOMA: [to si mi poqubila ruku?
MELANIJA: Bo`e, Tomo, pa ti si doma}in na{e
ku}e! Ne}u, vaqda, biti neu~tiva prema doma}inu
a i...
45

TOMA: Starijem gospodinu? Ranije me tako nisi qubila...
kao da si ovoga ~asa sahranila svu moju mladost.
MELANIJA: [ta pri~a{? Pa ja ovoga ~asa i mislim
samo na tvoju mladost. Da li ti uop{te zna{
kakav sam ti dar pripremila? Ne zna{ i nikada ne
mo`e{ da pogodi{! (Iz ormana u kojem je ispeglano
rubqe izvadi debeli sve`aw banknota.) Izvoli!
Ravnih dvadeset hiqada.
TOMA: (Iznena|en.) Kakav je to dar?
MELANIJA: Sedi, moj dragi Tomo, nalij ~a{u vina
pa da ti objasnim kakav je ovo dar. (Toma poslu-
{a i ispije vino.) [tedela sam, zalo`ila ne{to
svoga nakita, zalo`ila i ono malo akcija ratne
{tete i skupila ovih dvadeset hiqada. Ra~unam da
je taman toliko dosta.
TOMA: Ama, za {ta }e mi to?
MELANIJA: Za operaciju!
TOMA: Kakvu operaciju?
MELANIJA: Pa da se podmladi{.
TOMA: (Zagrcne se vinom.) [ta govori{, `eno, jesi
li ti pri sebi?
MELANIJA: To {to ti ka`em! ^itala sam i ~itala
sve novine redom od gore do dole. Gde god sam
{togod o tome na{la, ja sam pro~itala i razmi-
{qala o svemu. Ti hr~e{ kao da stru`e{ paweve, a
ja bdim po celu no} i mislim, mislim... pa eto, Tomo,
smislila sam a sad... razmisli i ti sam. Zar mogu
boqi dar da ti u~inim za Novu godinu nego da ti
darujem mladost?
46

TOMA: Melanija, govori{ li ti to ozbiqno?
MELANIJA: Jo{ pita{ da li govorim ozbiqno!
Dao si mi letos pare da kupim sebi zlatnu narukvicu
za godi{wicu braka. Nisam je kupila jer mi je
pre~a bila tvoja mladost. Dao si mi pare da kupim
sebi nove haqine. Nisam ih kupila. [ta }e mi nove
haqine kad mi Toma nije mlad?
TOMA: Pa ono... jes... {to ka`e{... A kakvo je to
podmla|ivawe u pitawu?
MELANIJA: To je ugledna ordinacija doktora Gizingera
u Be~u. U pitawu su `lezde. @lezde koje se
presa|uju...
TOMA: Kakve `lezde?
MELANIJA: Pa... majmunske.
TOMA: ^ekaj, Melanija! Je l ti to mene svrsta me-
|u majmune?
MELANIJA: Nisam tako mi boga, Tomo, u pitawu
su `lezde koje...
TOMA: Presa|uj ti nekom drugom majmunske `lezde,
jesi ~ula, meni ne}e{!
MELANIJA: Pa svi smo mi, Tomo, postali od majmuna...
svi... jedino ako ti nisi neki...
TOMA: Da li ti tvrdi{, Melanija, da sam ja majmunskog
porekla?
MELANIJA: Ceo rod ~ove~anski, svi qudi, razume{
li {ta ti govorim!
TOMA: I svi ovi qudi oko nas su sa majmunskim
`lezdama? Je l to ho}e{ da mi ka`e{? Kakav rod
47

~ove~anski, {ta se mene ti~e rod ~ove~anski! Ti si
to za mene rekla, za moje roditeqe, za moje pretke!
MELANIJA: Ama stani, ~ove~e! Stani i slu{aj
me! Milunka i Jordan su svu svoju u{te|evinu poneli
sa sobom doktoru Gizingeru u Be~. Pet dana posle
Jordanove operacije su se vratili u Srbiju. Milunka
eno peva po ceo dan. Ne mo`e da se odbrani od
Jordana. Kad ga uhvati neizdr`, a on zakqu~a du}an
pa tr~i ku}i do Milunke. “^ekaju te mu{terije,
Jordane„, ka`e mu tobo` zabrinuta Milunka. “Pa
nek ~ekaju kad nemaju pametnijeg posla!„, smeje se
Jordan i u`iva u bra~noj du`nosti sa svojom Milunkom.
Preporodili se qudi! I ne interesuje wih
jesu li ili nisu majmunskog porekla! Je l ti ~uje{
{ta ja tebi govorim, Tomo? Ho}emo li mi opet da
jednog dana sastavqamo na{e posteqe? A?
TOMA: (Pije. Zasija{e mu o~i i u wima se javi ne-
{to {to ga podseti na mladost.) Pa jes... jes bogami...
dobro ka`e{... A reci mi, operacija... Kako
ide ta operacija?
MELANIJA: Pa, kako je Jordan pri~ao u du}anu,
svuku te golog, pa te polo`e na sto. Pa onda do|e
prvo berberin pa te obrije; obrije ti i glavu i brkove,
dobro... tebi ne mora glavu, ti si skroz-naskroz
}elav. To je olak{avaju}a okolnost. Nigde ti
na telu ni dla~icu ne ostave. Onda se svi skupe oko
tebe: jedan dr`i no`, drugi narkozu, tre}i iglu i
konac, ~etvrti lavor, peti bokal vode...
TOMA: Pa onda?
MELANIJA: Prvo ti pri|e onaj sa narkozom i ka-
`e ti: “Izvolite, gospodine Tomo, malo popiti!„
48

TOMA: A ako ja ka`em: “Hvala, ne mogu na{te srca!„
MELANIJA: To ti ni{ta ne poma`e. Ti misli{ da
}e oni re}i: “Ponu|en ko po~a{}en„, i da }e te
ostaviti na miru. Ne, Tomo, oni }e ti lepo re}i:
“Nemojte vi, gospodine Tomo, nama vrdati, nego izvolite
popiti narkozu!„ I onda, kad vidi{ da ne
mo`e{ da ih odbije{, ti }e{ lepo popiti narkozu.
TOMA: Pa onda?
MELANIJA: Onda te teraju da broji{ do deset.
TOMA: A za{to samo do deset?
MELANIJA: Pa, ne znaju oni, Tomo, da si ti stru~wak
za finansije. Mo`da }e ti, kad se uvere da si
matemati~ki potkovan, dati da jo{ pije{ i daqe da
broji{.
TOMA: A kad se napijem i pobenavim od brojeva?
MELANIJA: E, onda oni po~iwu svoj posao. Bodu
te, seckaju, peru, ribaju, sole te, {iju te.
TOMA: A majmun?
MELANIJA: Majmun dolazi kasnije.
TOMA: A je l ja smem da jau~em?
MELANIJA: Pa to je tvoja voqa. Ako ho}e{, mo-
`e{ jaukati, za to se ni{ta ne dopla}uje. A mo`e{
i da stisne{ zube pa da }uti{.
TOMA: Tako }u i da radim. A ako izbiju nekakve
komplikacije?
MELANIJA: Pa, komplikacije, kako Jordan pri~a,
mogu da nastanu samo ako ne popije{ dovoqno nar-
49

koze, pa po~ne{ da se dere{ kao magare i da {amara{
doktore.
TOMA: Ma, ne bojim se ja toliko operacije.
MELANIJA: Nego?
TOMA: Bojim se tih komplikacija! (Uzima sa stola
par~e hartije i olovku.) ^ekaj, molim te, da vidimo,
da li je dosta tih dvadeset hiqada dinara za
operaciju?
MELANIJA: Raspitivala sam se ja. Svi ka`u da ne
bi skupqe ko{talo.
TOMA: Ama ostavi ti to {to si se raspitivala: ne
vredi ni{ta tako napamet, nego da vidimo crno na
belome. Evo, pi{i ti, a ja }u da diktiram. (Ispi
jo{ jednu ~a{u vina i krenu da {eta po sobi.) Zapi-
{i prvo: jedan majmun pet hiqada dinara.
MELANIJA: Ju, pa to skupqe nego krava.
TOMA: Pa skupqe, dabome. Krava nema `lezde, a
drugo, ne misli{ vaqda da kupimo kakvog oliwalog
majmuna, od ovih {to idu po va{arima. Ako ve} treba
da imam sa majmunima posla, onda neka bude majmun
prve klase.
MELANIJA: U bre, Tomo, pa tebi onda ni orangutan
nije dobar.
TOMA: Kakav crni orangutan?
MELANIJA: Vidim ja da ovde bez gorile nema
operacije.
TOMA: Samo ti zapi{i: majmun prve klase pet hiqada
dinara.
50

MELANIJA: Zapisala sam.
TOMA: Zapi{i jo{ i nagradu lekaru, opet pet hiqada
dinara.
MELANIJA: Zapisala sam.
TOMA: Dobro. Zapi{i sad jo{: tro{kovi u bolnici
pet hiqada dinara. Eto, taman dvadeset hiqada
dinara, ni pare vi{e, ni pare mawe.
MELANIJA: Pa ipak, mo`e tu da bude i neke u{tede.
TOMA: Kakve u{tede?
MELANIJA: Nije ti, na primer, potreban ceo majmun.
Ka`u da je jedan majmun dovoqan za dva ~oveka.
TOMA: Ma nemoj mi re}i? Zna~i, Jordan kad ga
uhvati neizdr`, mo`e da tr~i iz du}ana ku}i, mo`e
da zakqu~a du}an kad mu se prohte, a ja iz kancelarije...
da se gegam pa kad stignem, stigao sam... e to
ne mo`e. Na tome se ne {tedi. Zapi{i ti meni celog
majmuna. I to majmuna prve klase. Kad se podmladim,
da se podmladim.
MELANIJA: Dobro, Tomo. Kako ka`e{. Neka bude
majmun prve klase. Kad je bal, nek je bal. Evo, stavqam
netaknutu cifru od pet hiqada za majmuna prve
klase. Stavi}u ti sad ove pare pod jastuk da bi i
u snu video svoju novu mladost. I spavaj lepo!
(Melanija pokupi tawire i escajg i odnese u kuhiwu.
Spremi posteqinu i lego{e svako u svoju postequ.
Mrak. Kraj devete slike. Muzika.)
51

Deseta slika
(Spava}a soba porodice Savi}. Kreveti razdvojeni
i udaqeni jedan od drugog. Ispod pokriva~a viri
}elava glava Tome Savi}a. Iz druge posteqe, ispod
pokriva~a, viri novogodi{wa frizura Melanije
Savi}. Toma naglo dreknu iz sna.)
TOMA: Melanija, nesre}nice!
MELANIJA: [ta je bilo, Tomo?
TOMA: Svr{eno!
MELANIJA: [ta je svr{eno, zaboga?
TOMA: Operacija! Svr{ena operacija!
MELANIJA: [ta bunca{, ~ove~e?
TOMA: To {to ti ka`em, svr{ena operacija!
MELANIJA: Ama {ta je bilo, {ta si sawao?
TOMA: Kao... rekli su mi lekari da nisam jo{ zreo
za operaciju.
MELANIJA: Za{to, ~ove~e?
TOMA: Zbog komplikacija!
MELANIJA: Kakvih komplikacija? [ta si sawao,
crni Tomo?
52

TOMA: Nesre}a, eto nesre}a! Nikad mi se to u `ivotu
nije desilo!
MELANIJA: A {ta je to tako ru`no?
TOMA: Jeste... ru`no je... a izgleda da je i prase bilo
suvi{e masno... Dobro ti re~e meni da ne jedem
mnogo. Ko nam je ono, ka`e{, rezervisao prase?
MELANIJA: Gospodin Giga Milenkovi}.
TOMA: Giga? Znao sam da je on tu upetqao svoje prste!
Uh... ba{ je bilo premasno. A otkad to on bira
na{e prasi}e?
MELANIJA: Ostavi ~oveka ve} jednom na miru. Reci
{ta je bilo; {ta si sawao?
TOMA: (Pokriven do grla jorganom.) Sawao sam...
kao metnuli me ve} na operacioni sto, mene i majmuna.
Gledam ja majmuna, gleda on mene... A posle...
kao i ja i majmun gledamo doktora i po~e da nas podilazi
jeza. Ali ne onako jeza u kostima, nego kao
neka jeza koja me grize u stomaku. Odjedanput taj
doktor Grizinger izvadi no`...
MELANIJA: Gizinger, Tomo, Gizinger!
TOMA: Pa dobro, taj iz Be~a... izvadi no` a ja pretrnuh,
dreknuh i... eto, eto, od tog straha vaqda, a
jeo sam sino} ono masno prase, jao, krvi }u ti se napiti,
Gigo! I eto... desilo se to {to mi se nikad u
`ivotu nije desilo. (Zadi`e pokriva~. Melanija
vide na ~ar{avu Tominu bruku i zatisnu nos.)
MELANIJA: E, bruko jedna! Je l ti to nova mladost?
Ne vredi mi ni{ta da se lomatam oko tebe.
Tra`i ti sebi i tvom prasetu doktora Guzingera,
53

uko qudska! Ja vi{e ne}u nikoga, budi siguran!
“Ne jedi masno, Tomo, ne jedi masno!„, vi~em ti iz
dana u dan. Ali, ne vredi! Kao da gluvom govorim!
“Ne truj me kelerabama, ne izgladwuj me, Melanija!„
Izelice... ne}e{ ga sa mnom ove godine u Sokobawu!
Idem sama! Idem da danem du{om. Ne pada mi
na pamet da te vodim u bawu pa da me tamo bruka{,
da se oneredi{ pred qudima... bruko jedna! [est nedeqa
ne}u da ~ujem za tebe! Daj mi ovamo taj moj novac!
(Uzima novac ispod Tominog jastuka.) Polo-
`i}u ga u Upravu fondova i podizati {est posto
interesa na wega. Idi, peri se, muko i bruko moja!
(Melanija sa novcem izlazi iz sobe. Toma umotan
u ~ar{av {mugne u kupatilo. Kraj desete slike.)
54

Jedanaesta slika
(Kafana “Zlatni bokal„. Za stolom, ve} podnapiti,
sede Toma i Giga.)
GIGA: Zna~i, istina je {to sam ~uo? Gospo|a Melanija
je sama u Sokobawi?
TOMA: Istina je. Pravo da vam ka`em, nije mi svejedno.
GIGA: Pa zar ja to od sveta da ~ujem?
TOMA: Kazao bih ja to vama, gospodine Gigo, za{to
bih to krio od vas? Ali, nije vas danima bilo u poseti.
Melanija je oti{la u Sokobawu jo{ pre pet
nedeqa. To {to je oti{la i nije tako stra{no. Ali,
iskreno da vam ka`em, ja u wu vi{e nemam poverewa.
To je ono {to me boli.
GIGA: A imate li razloga za sumwu?
TOMA: Naoko nemam razloga. I ba{ to je ono {to
me mu~i. I dan i no} tra`im razloge. Mo`da bi jedini
razlog mogao biti taj {to...
GIGA: [to je volite?
TOMA: [to je volim... jer, da je ne volim, ne bih ni
mario za wu. I sad, ne znam {ta da radim, da li da...
55

GIGA: Vi znate da ja imam posebne nazore o braku.
Brak je za mene svetiwa. Ali, koliko vidim, vi, u
stvari, samo tako u dokolici sumwate i ni{ta vi{e.
TOMA: Pa sumwam, dabome, a {ta bih drugo i radio
uz ovako dobro vino.
GIGA: Najboqe bi bilo kad biste vi sa svojom gospo|om,
onako izdaleka, razgovarali.
TOMA: Kako izdaleka?
GIGA: Pa tako. Na primer, kad biste o woj ne{to
lepo sawali. To {to biste sawali, privuklo bi wenu
pa`wu. Samo tako bi osetila da vi sumwate.
TOMA: Ali, ona je sada tako daleko od mene. Kako
to mislite?
GIGA: Za qude koji se vole daqina ne predstavqa
ni{ta.
TOMA: To jako lepo zvu~i. Ali kako mislite da }e
do we sti}i taj moj san?
GIGA: U to treba samo verovati. Istina je uvek
istina. Ona se ne mo`e sakriti. Va{a `ena je lepa,
vanredno lepa. Da je negde u Evropi, za wom bi se
grabili qudi, ubijali se me|usobno. Ali kod nas,
na`alost, sem vas, gospodine Tomo, nema tako kulturnog
~oveka koji bi wenu lepotu umeo ceniti.
TOMA: Molim vas, samo nemojte preterivati sa
tim va{im nazorima.
GIGA: Ono {to je wena glavna osobina, u odnosu
prema vama, to nije wena lepota, nego wena uro|ena
pitomost.
56

TOMA: Pitomost?
GIGA: Prosto je neverovatno kako je to ne`na, pitoma
i blaga du{a. Svaka wena re~ o vama, kada izi-
|e iz wenih usta, postaje {e}er, gospodine, i to {e-
}er u kockicama, a ne ovaj prqavi, sitni {e}er.
Znate li vi sa kojim ona po{tovawem govori o vama!
Znate li koje je to blago, koji je to kapital imati
takvu `enu kraj sebe, imati je pod svojim krovom!
Ona nosi sre}u, ja vas uveravam da ona nosi sre}u!
TOMA: A otkud vi znate da ona nosi sre}u?
GIGA: Pa, ona mi je rekla.
TOMA: Ona? Ona vas je tako lepo slagala. Ona je
mene nazvala matorom budalom. Ja sam u svojoj {ezdeset
i nekoj... natr~ao na `enu u najlep{im godinama.
Kao mi{ kad natr~i na slaninu. Mesto da sam
uzeo sebi druga i prijateqa. Samo, da se razumemo,
ja sam po tom pitawu, ne tako davno... bio Zmaj Ogweni
Vuk, Zmaj od No}aja.
GIGA: (U poverewu.) Bili ste vi i zmaj bez proma-
{aja, gospodine Tomo. Va{a se slava ni danas nije
pomra~ila. Ali, `ene su neuhvatqiva bi}a. I kada
vole, one zvocaju i dr`e vakele svojim mu`evima.
TOMA: E da je to samo to. Da mi gdekad ka`e pokoju
grubu re~, pa hajd, hajd. Svaki mu` je du`an da proguta
takve stvari. Ali, molim vas, ko su ovi qudi
{to mi se muvaju kroz ku}u? Dobro... Melanija voli
da ide na pla`u, voli da se kupa, voli da pliva... ona
je dru{tvena osoba. Eto, letos, kad je bila na pla`i,
odva`ila se da prepliva reku pa je uhvatio gr~ i
mal se nije udavila, a Spasoje, po~asni ~lan vesla~-
57

kog kluba, sko~io je za wom i spasao je. I od tada mi
Spasoje ne izbija iz ku}e. Dobro, spasilac je spasilac,
ali, brate, ne}e moja `ena svaki dan dobijati
gr~ pa da joj se on na|e. Spasao je jedanput i hvala mu,
ali ne}e sad vaqda svaki dan da je spasava?
GIGA: Tako mi je `ao {to su se va{i bra~ni odnosi,
kako da ka`em, poquqali. @ao mi je. Vi ste za
mene bili primer uzornog braka. (Nazdrave i otpiju.)
A javqa li se vama gospo|a Melanija koji put u
snu? Mislim na ovo vreme otkako je u Sokobawi?
TOMA: Pa, nema je da mi se javi u snu, da mi, kao ranije,
ka`e ute{nu i blagu re~.
GIGA: Nego?
TOMA: Nego kao neko ko misli samo na svoj bezobrazluk...
sramota me i da vam ka`em.
GIGA: [ta }ete, vremena se mewaju.
TOMA: Da, i obi~aji s wima.
GIGA: (Otpije.) A kako to da nikada ne sawate
brojeve? Ceo `ivot radite sa brojevima, a ne sawate
ih?
TOMA: Brojeve?
GIGA: Da, brojeve. Sutra je vu~ewe Klasne lutrije,
pa ko velim, mo`da ste sawali neku dobitnu kombinaciju.
TOMA: ^udno da nikada nisam sawao brojeve... (Otpije.)
GIGA: Satima evo sedimo i pretresamo na{e `ivote.
Vi znate da sam ja delikatan ~ovek i da imam
58

posebne nazore o braku, ali, dobro ka`ete, uz vremena
su se i obi~aji promenili... (Trudi se da Tomi
saop{ti neprijatnu vest.) Kako to da vam ka`em...
Kao odani prijateq va{e ku}e du`an sam da vam ka-
`em... nekoliko re~i o skandalu... koji se ovih dana
dogodio u Sokobawi.
TOMA: Skandalu? (Toma naslu}uje o ~emu je re~.)
U koji je, pretpostavqam, ume{ana i moja `ena?
GIGA: Na`alost, u pravu ste. Dobio sam otvoreni
telegram od jednog mog poznanika, bawskog gosta,
koji zna da sam va{ prijateq. Odleteo sam odmah na
telefon, pozvao bawu i pitao ga o detaqima tog
skandala. On se ustezao da mi preko telefona ka`e
ba{ sve detaqe, ali mi je ukratko saop{tio pora-
`avaju}u istinu. Svi bawski gosti koji rano ujutru
piju vodu videli su gospodina Pavla Stankovi}a,
va{eg prijateqa i va{eg pravnog savetnika, kada se
u pet sati ujutru izvla~io preko ograde na terasi
iz sobe gospo|e Melanije.
TOMA: Pavle Stankovi}? Moj odani prijateq Pavle?
GIGA: Odani prijateq? Kakav crni prijateq? Otkud
taj mangup i prevarant u Sokobawi u isto vreme
kad i gospo|a Melanija? To je no` u le|a va{em
prijateqstvu. Vidite li samo na {ta je bio spreman
taj vuk u jagwe}oj ko`i. Skakati preko ograde i terase,
i to sa prvoga sprata... pa to je... udavio bih ga
ovim svojim rukama. Iskoristiti tako lepu i plemenitu
`enu!
TOMA: ^ekajte... ~ekajte malo, Gigo... a za{to me
je, kad je ve} tako plemenita, prevarila sa najbo-
59

qim prijateqem? I za{to je ~oveku dozvolila da
ska~e sa te visine? Mogao je da o~as izgubi glavu!
GIGA: E, pa, pogre{ila je; nema `ivog ~oveka koji
ne pogre{i. Na kraju krajeva, mlada je, ima kad da se
popravi, gospodine Tomo, treba samo malo strpqewa.
Ali, on... on je zreo ~ovek, advokat, ~ovek kome
to profesija ne dozvoqava... Tako sam besan... to je
takvo izdajstvo. Otkud to |ubre u Sokobawi? Udavio
bih ga... (U nastupu besa, pripit, Giga dohvati
Tomu za vrat.)
TOMA: Polako, Gigo... ej... ej bre, ~ove~e, smirite
se! To vi sve kao... zbog Melanije? Koliko se se-
}am... u pitawu je moja `ena! Da li sam se mo`da zabunio?
GIGA: Oprostite, molim vas, gospodine Tomo! Pao
mi je na trenutak mrak na o~i!
TOMA: Vidim ja da vi imate... stvarno posebne nazore
o braku. I kada davite oko sebe vi davite zbog
bra~ne svetiwe. Al opet, ra~unam, ako gubim `enu,
ne moram od vas i glavu da izgubim. Sedite i smirite
se.
GIGA: (Sedne.) I to vam je prijateq! A mene ste
zbog jednog sna krivili, i to ne mog sna. Krivili
ste me i zbog novogodi{weg praseta. Zato i nisam
dolazio u posetu. Nisam smeo. @ika kasapin mi je
rekao da me krivite {to je prase bilo masno. Mene?
Zbog tog masnog praseta, ka`e, niste mogli da
idete na nekakvu operaciju. Pobogu, pa vaqda znate
da ja ne uzgajam nikakve prasi}e. I to nekakve prasi}e
koji odla`u operacije. Izvinite... stvarno moram
da se smirim. Vremena su se toliko promenila.
60

(Pije.) Samo se staro vino ne mewa. Staro vino
ostaje staro i odli~no vino! (Nazdravi.)
TOMA: Odli~no vino! [to ga vi{e pijem, sve mi
se vi{e o~i otvaraju. Vidim i ono {to dosad nisam
video. [to ga vi{e pijem, sve sam trezniji. Trezan
sam. Potpuno!
(Zagrqeni i onemo}ali, Toma i Giga nazdravqaju.
Kraj jedanaeste slike. Muzika.)
61

Dvanaesta slika
(Stan Savi}evih. Toma vidno uznemiren kora~a
od zida do zida ~ekaju}i Melaniju sa puta iz Sokobawe.
Wegovo uvre|eno ~astoqubqe mu {ap}e: ubij
je! Wegovo srce mu {ap}e: nemoj da je ubije{, lepa
je! ^uje se auto koji se zaustavqa pred ku}om. Sirena
ga poziva da si|e po prtqag. Toma ne silazi. Nekoliko
trenutaka kasnije Melanija ule}e sa prtqagom,
sve`a, vedra, nasmejana.)
MELANIJA: Servus, Tomo! (Leti mu u naru~je.)
TOMA: Ne prilazi mi... (Okrene glavu od we.)
MELANIJA: Gle, ti se kanda ne{to quti{?
TOMA: Nesre}nice!
MELANIJA: Bo`e moj, Tomo, i ti se za takve sitnice
sekira{?
TOMA: Sitnice, zar su to sitnice? Zar je moja ~ast,
moj ugled, moja porodi~na sre}a, zar su to sitnice?
MELANIJA: Ne, to nisu sitnice, nego ono {to se
desilo u bawi.
TOMA: Dakle, istina je?
MELANIJA: Jeste.
62

TOMA: Kako si mogla da me izneveri{, kako si mogla
da pretpostavi{ tog bednika meni?
MELANIJA: Pa on ti je najboqi prijateq. Taj majmun
ti je bio najboqi prijateq!
TOMA: Da, da, svi smo mi majmuni za tebe. I svi sa
majmunskim `lezdama! Za tebe je to sve sitnica! Za
tebe su sve to majmunska posla!
MELANIJA: Ko zna kako su tebi predstavili tu
stvar, i kako su od komarca napravili magarca. Sve
to je, u stvari, bila samo jedna sitnica.
TOMA: Moja ~ast nije sitnica!
MELANIJA: Dozvoli mi, molim te, da ti objasnim.
TOMA: Da mi objasni{? ^ime }e{ ti to meni da
objasni{? Kako to da mi objasni{?
MELANIJA: Taj tvoj najboqi prijateq Pavle
Stankovi} je jedan vrlo nevaspitan, nasrtqiv i dosadan
~ovek. Jedna obi~na budala!
TOMA: Sram te bilo!
MELANIJA: Sram tebe bilo {to ima{ takve prijateqe!
Ve} od prvoga dana kada sam do{la u bawu, po-
~eo je da mi se name}e. Okretala sam glavu od wega,
grubo se pona{ala i otvoreno mu kazala: “Gospodine,
ja sam ~estita udata `ena i volim svog mu`a„, a sve to
wemu nije pomagalo. On je i daqe tr~ao za mnom kroz
Sokobawu i nigde, ama nigde mi nije dao mira.
TOMA: Za{to se nisi branila kao svaka ~estita `ena?
MELANIJA: ^ove~e, nisam znala {ta da radim.
I{ao je tako daleko da je po~eo da mi preti; rekao
63

mi je da }e silom prodreti u moju sobu, makar oti-
{ao na robiju.
TOMA: Pa vaqda si zakqu~ala svoju sobu?
MELANIJA: Jesam, o~iju mi mojih! Ali, ne vredi!
Taj majmun se uspentrao preko terase i upao mi kroz
vrata sa terase u sobu. To se prosto vi{e nije moglo
izdr`ati. U toj situaciji mi pade na pamet savet
moga pokojnoga oca da pametniji uvek popu{ta.
TOMA: Ostavi pokojnog oca na miru, nesre}nice!
MELANIJA: Pa i ti si mi, Tomo, toliko puta govorio:
pametniji uvek popu{ta.
TOMA: I ti si popustila?
MELANIJA: [ta sam mogla drugo?
TOMA: I?
MELANIJA: Ni{ta, veruj mi! (Pokazuje palcem
nadole.) Ti si za wega zmaj... za wega si a`daja!
TOMA: (U o~ima mu u trenutku zasija samopouzdawe.)
A {ta sam ja tebi govorio: “Melanija, ja sam
Zmaj Ogweni Vuk... ja sam Zmaj od No}aja!„ Ali, ti
ni{ta ne slu{a{! I {ta sad? Reci mi {ta sad?
MELANIJA: Pa zaboga, Tomo, u~ini i ti kao {to
sam ja, pametniji si, pametniji uvek popu{ta.
TOMA: Da popustim pred tim majmunom {to me zamenio
u Sokobawi?
MELANIJA: Tomo, kad ti ka`em. (Pokazje palcem.)
Kao da se nije ni dogodilo.
TOMA: Ali, dogodilo se, dogodilo... sad }e ti se to
dogoditi i u snu. Voli{ ti da sawa{ takve stvari.
64

MELANIJA: Takvu budalu nikada ne bih mogla da
sawam.
TOMA: A {to?
MELANIJA: (Vi~e.) Zato {to ne miri{e na tebe,
~ove~e. Zato {to ne ~ujem tvoje hrkawe. Kad ~ujem
tvoje hrkawe, znam da imam za{titnika u sobi...
(Pla~e.) Nemoj da me mu~i{, molim te... Samo tebe,
Tomo, samo sam tebe sawala u bawi...
TOMA: (Prilazi joj i pomiluje je po kosi.) Smiri
se, Melanija, smiri se... tako nam je, izgleda, su|eno.
A i nismo mi jedini kojima se to de{ava. Sve }e to
da pro|e, sve je to bio samo ru`an san... Hajde, razvedri
se... moram ne{to lepo da ti poka`em. (Ode u dubinu
scene i otud donese lep srebrni pehar.) Melanija,
koliko ju~e, u tvome odsustvu, objavqen je rezultat
konkursa za Najlep{e noge u na{em gradu.
Desilo se ono {to se i moralo desiti: pobedni~ke
noge su noge Melanije Savi} pod brojem 14. Ta~no u
podne u na{u ku}u je do{ao Odbor za nagradu i predao
mi ovaj srebrni pehar kao nagradu za najlep{e
noge moje `ene Melanije. Moram priznati da sam
bio ispuwen ponosom. (Otvara diplomu.) Diplomu
je potpisao predsednik konkursne komisije gospodin
Spasoje Mili}, po~asni ~lan vesla~kog kluba.
MELANIJA: Tomo, pa to je... to je neverovatno. Ispunio
se moj `ivotni san! Zna~i, ja sam...
TOMA: Ti si, draga moja Melanija, prirodno fotogeni~na!
Ja to najboqe znam!
MELANIJA: (Grli Tomu.) [ta su ti rekli? [ta su
ti jo{ rekli?
65

TOMA: Spasoje nije bio prisutan, ali jedna izuzetno
lepa i mlada ~lanica Odbora mi se diskretno,
gotovo {apatom obratila: “^ime li se tek vi mo-
`ete pohvaliti, gospodine Tomo, kad imate `enu sa
najlep{im nogama u gradu? Mogu samo da zamislim
kako }ete ovu pobedu proslaviti sa gospo|om Melanijom!
Kad pomislim na to, celu me obuzme neka
groznica!„ Pa... ho}emo li da proslavqamo, Melanija?
MELANIJA: Jo{ pita{, a`dajo jedna! Odmah da si
privukao svoju postequ... brzo... uhvatio me je takav
neizdr`! Idem do kupatila i odmah dolazim. Alo
jedna alava! (Ode u kupatilo.)
TOMA: (Dobacuje joj.) Izgleda da sam i ja pobedio
na ovom konkursu, Melanija!
(Odlazi u dubinu scene pevaju}i. Spaja svoju postequ
sa Melanijinom. Skine sa sebe ko{uqu i baci
se na krevet. ^uje se motiv iz Ode radosti.
Mrak. Kraj dvanaeste slike.)
66
Kraj

Iz biografije Gojka [anti}a
Gojko [anti} je ro|en
u Mostaru 1946. godine.
Diplomirao je glumu na
Akademiji za pozori-
{te, film, radio i televiziju
1967. godine u klasi
Mate Milo{evi}a.
Dobitnik je Akademijine
nagrade Strahiwa
Petrovi} za diplomski
ispit (Hamlet). Od iste
godine ~lan je Jugoslovenskog
dramskog pozori{ta,
u kojem je i danas u statusu prvaka.
Na scenama Jugoslovenskog dramskog pozori{ta,
Dubrova~kih letwih igara, Ateqea 212, Narodnog pozori{ta,
Beogradskog dramskog pozori{ta i Ni{kog
narodnog pozori{ta odigrao je oko sedamdeset uloga.
Gostovao je i nastupao na scenama Moskve, Petrograda,
Pariza, Berlina, [tutgarta, Gagenaua, Bukure-
{ta, Konstance, Sofije, Ciriha, Berna, Venecije,
Trsta, Be~a, Graca, San Sebastijana i svih ve}ih gradova
biv{e Jugoslavije. Spomenu}emo samo neke od
[anti}evih uloga. Otelo, Prospero, Falstaf ([ekspir),
Koriolan ([ekspir-Breht); Stavrogin, Zanesewak
(Dostojevski); Pozdni{ev (Tolstoj); Sid (Kor-
67

nej); Levborg (Ibzen); Eseks (Brukner); Polimestor
(Euripid); Frenki (V. Henli); Besinger (B. Heht);
Vladika Danilo, Rade Tomov (Wego{); Vuk Isakovi~
(Crwanski); Andrej, Gajev (^ehov); Milo{ Vasi},
Apis (D. ]osi}); Dobrosav, Mladen \akovi} (B. Nu-
{i}); Zarija (M. Novkovi}); Drobac (Q. Simovi});
Maks (I. Andri}); Vuka{in Katunac (S. Kova~evi});
Pqakidon (M. \uki}); Kara|or|e (M. [evarli});
Rodoqub (V. Savi}); Du{an (M. Ili}).
Za televiziju je snimio trideset uloga a na radiju
blizu sto pedeset. Wegova najpoznatija uloga na filmu
je Dorotej. Objavio je veliki broj teksova iz oblasti
pozori{ne umetnosti u ~asopisima Odjek, Kwi-
`evne novine, Kwi`evna re~, Ludus, Drama, Savremenik,
Trag, Nova zora. Godine 1992. objavio je kwigu
eseja Dvojstvo istoga (u izdawu Pozori{nog muzeja),
1999. kwigu eseja Telo glume (Izdava~ka ku}a Dragani}),
kwigu eseja Apostoli glume (Izdava~ka ku}a
Dragani}, 2009), 2004. zajedno sa Dobrilom Nenadi-
}em objavio je dramu Magla (edicija Savremena srpska
drama), 1979. godine objavio je Wego{evu opro-
{tajnu besedu Ja, Rade Tomov, a 1992. Falstafov
dnevnik (u ediciji Ars dramatika). Dramatizovao je
Wego{evu Lu~u mikrokozma (praizvedba 1988. godine),
edicija Savremena srpska drama, 2009.
Godi{we nagrade Jugoslovenskog dramskog pozori-
{ta [anti} je dobio 1978, 1979, 1986, 1993, 2000. Godi-
{wu nagradu beogradskog SIZ-a za kulturu 1979, nagradu
za najpoeti~niju ulogu na filmskom festivalu
u Ni{u 1981, Godi{wu nagradu Beogradskog fonda za
kulturu 1986, Oktobarsku nagradu grada Beograda
1986, Godi{wu nagradu Radio televizije Beograd
1987, Godi{wu nagradu Radio Beograda 1988, nagradu
68

Petar Ko~i} za kulturu govora na srpskom jeziku
1993, nagradu Zlatni beo~ug za trajni doprinos kulturi
Beograda 1993, nagradu za najboqu mu{ku ulogu
na Pozori{nim susretima Joakim Vuji} 1995, nagradu
Milivoje @ivanovi} za najboqeg glumca na petim
Gluma~kim sve~anostima Milivoje @ivanovi} 2000,
nagradu za najboqe odigranu ulogu (segment) na dvadesetim
Borinim pozori{nim danima 2000, Vukovu nagradu
2002, nagradu Zlatno pero za najboqi esej o
glumcu 2003, nagradu za gluma~ko ostvarewe na Me|unarodnom
radio festivalu u Iranu 2008, nagradu
Zlatno pero za najboqi esej o glumcu 2009. godine.
69

Gojko [anti}
PAMETNIJI POPU[TA
Prvo izdawe
Izdavaå
Beograd
Urednik
Srba Igwatovi}
Lektura / korektura
Danijela Igwatovi}
Znak biblioteke
Rade Markoviñ
Oblikovawe sloga
Zoran Spahiñ
Ãtampa
Megraf, Beograd
Tiraæ 200
ISBN 978-86-7634-125-2
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-2
[ANTI], Gojko, 1946–
Pametniji popu{ta : komedija u dvanaest slika : po motivima
pripovedaka Branislava Nu{i}a / Gojko [anti}. – 1. izd. –
Beograd : Apostrof’, 2012 (Beograd : Megraf). – 72 str. : autorova
slika ; 23 cm. – (Plus biblioteka Savremenika ; kç. 33)
Tiraæ 200. – Iz biografije Gojka [anti}a: str. 67-69.
ISBN 978-86-7634-125-2
COBISS.SR-ID 192141836

PLUS BIBLIOTEKA SAVREMENIKA
dosad iza{lo
1. MERE[KOVSKI – [ESTOV: U VLASTI IDEJA
2. \ULA IJE[: NA HARONOVOM ^UNU
3. JOSIF BRODSKI: RAZGOVORI I BESEDE
4. ADAM PUSLOJI]: PANDEMONIJUM
5. NIKOLAJ BER\AJEV: IZVORI I SMISAO
RUSKOG KOMUNIZMA
6. @IVOJIN PAVLOVI]: FLOGISTON
7. HAJNRIH BEL: RIM NA PRVI POGLED
8. JAN KOT: KAMENI POTOK
9. MILOVAN J. BOGAVAC: KOSOVOM BO@UR CVETA,
ANTOLOGIJA PESNIKA KOSOVA I METOHIJE (1871–1941)
10. PESNIK NIKOLA CINCAR POPOSKI, ZBORNIK
11. BRANA DIMITRIJEVI]: U KONTEJNERU, ZAPISI
SRPSKOG VOJNOG HIRURGA (1916–1918)
12. DEJAN BOGOJEVI]: IZNAD PRAZNINE,
HAIKU ANTOLOGIJA
13. SRBA IGWATOVI]: DUBOKA KINA
14. VLADIMIR V. PREDI]: NO]
15. MILIVOJ AN\ELKOVI]: VA[AR WWW PRI^@
16. NIKOLA CINCAR POPOSKI: ISTINITI
17. DINA NEDEQKOVI]: @E\ I GLAD
>>>

18. TOBIJAS BURGHART: RE^ REKE
19. VLADIMIR V. PREDI]: POVRATAK U VITLEJEM
20. ZORAN MILISAVQEVI]: KO@A OD RE^I, pesme
21. MLADEN SIMI]: KAKO ZASMEJATI ZOJU
22. DRAGOSLAV PAUNESKU: DELIMI^NO
REGISTROVAWE NEVERNIH @ENA
23. KAREL SIS: TA^NO VREME
24. SLOBODAN ZDRAVKOVI]: QUBAVNI TANGO
25. MARGALIT MATITIJAHU: BIQKE SELICE
26. LAURIJAN STANKESKU: PUT MOJE KRVI
27. MILO[ JANKOVI]: (NE)ZVANI GOSTI
28. XEJMS SKALI: OKEANIJA
29. VLADIMIR KONE^NI: O NEBU I BLATU: DVE DRAME
30. DU[AN ANDRIJA[EVI]: NEBESKA MEHANIKA
31. MILO[ JANKOVI]: QUBOSLOVNIK
32. MILO[ JANKOVI]: APSURDNIK

BRANISLAV GOLDNER JULIJA
MARJANOVI] AN\ELKO ERDEQANIN
VOJA MARJANOVI] DRAGANA
NEDEQKOVI] NATA[A AN\ELKOVI]
RADOVAN [TURANOVI] @ARKO
\UROVI] MIROSLAV RADOVANOVI]
DOBRICA KAMPERELI] TOMISLAV
MILO[EVI] MIROSLAV TODOROVI]
MIOMIR PETROVI] RADOMIR PUTNIK
DU[AN STOJKOVI] MILOMIR
\UKANOVI] MILIVOJ AN\ELKOVI]
RANKO PAVLOVI] DANKO STOJI]
DANICA DIKOVI] ]URGUZ JOVANKA
STOJ^INOVI] NIKOLI] MILEN
MILIVOJEVI]
PLUS BIBLIOTEKA SAVREMENIKA
GOJKO [ANTI]
PAMETNIJI
POPU[TA