BESKIČMENJACI MORA Planktonski beskičmenjaci - Raka Web
BESKIČMENJACI MORA Planktonski beskičmenjaci - Raka Web
BESKIČMENJACI MORA Planktonski beskičmenjaci - Raka Web
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
<strong>BESKIČMENJACI</strong> <strong>MORA</strong><br />
<strong>Planktonski</strong> <strong>beskičmenjaci</strong><br />
Zooplankton mora bogatiji je različitim životinjskim<br />
grupama od onog u slatkim vodama, prvenstveno zbog<br />
toga što većina bentosnih morskih organizama u<br />
stadijumu larve provodi u pelagijalu (meroplankton).<br />
Pravih planktonskih organizama (planein, grč. lutati)<br />
koji ceo život provode u pelagijalu (holoplankton)<br />
znatno je manje, a pripadaju prvenstveno dvema<br />
grupama rakova – Copepoda i Euphausiacea, koji su<br />
pod nazivom kril u okeanima poznati kao važna hrana<br />
kitova. U Jadranu je registrovano 12 vrsta, od kojih je 9<br />
kosmopolitsko, a 3 su atlantsko-mediteranske.
<strong>Planktonski</strong> rakovi su uglavnom herbivorni, a dnevno pojedu fitoplanktona<br />
količinski više od polovine svoje mase. Svoje populacije udvostručuju 3-4 puta<br />
godišnje. Tri glavne grupe<br />
A) Cyclopoida<br />
B) Calanoida i<br />
C) Harpacticoida<br />
su levo na slici. Desno je larva nauplius.
Od ostalih grupa životinja, u holoplanktonu su redovni Phyllopoda, među kojima je<br />
poznata grupa Cladocera koje su ipak značajnije u slatkim vodama, Protozoa,<br />
Ctenophora, Cnidaria, Molusca i Polychaeta. Život zooplanktonskih organizama je<br />
najčešće kratak, tako da se smenjuju nekoliko generacija godišnje. Brojnost im pri<br />
tomemože sezonski znatno varirati, a zavisi od niza ekoloških faktora.
Paracalanus parvus<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Copepoda<br />
Red: Calanoida<br />
Fam: Paracalanidae<br />
Morfološke karakteristike: Na<br />
desnoj slici prikazani su detalji koji<br />
se uzimaju prilikom identifikacije<br />
Biologija: Holoplanktonski<br />
organizmi<br />
Značaj: Spadaju među najbrojnije<br />
organizme u planktonu leti
Oithona nana<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Copepoda<br />
Red: Cyclopoida<br />
Fam: Oithonidae<br />
Biologija: Holoplanktonski organizmi<br />
Značaj: Spadaju među najbrojnije organizme u planktonu<br />
leti
Nyctiphanes coushii<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Malacostraca<br />
Red: Euphausiacea<br />
Morfološke karakteristike: Odrasli su<br />
dužine 1-2cm. Liče na kozice, od kojih se<br />
jasno razlikuju po jasno vidljivim<br />
spoljašnjim škrgama. Bioluminescentni su.<br />
Biologija: Holoplanktonski organizmi<br />
Značaj: Atlantsko-mediteranska, litoralna<br />
(0-800m) vrsta pretežno severnog<br />
mediterana. Preko dana je blizu dna a<br />
noću se vertikalno uzdiže.
Aurela aurita<br />
Razdeo: Cnidaria<br />
Klasa: Scyphozoa<br />
Red: Semaeostomeae<br />
Fam: Ulmaridae<br />
Morfološke karakteristike: Pljosnata meduza beličaste boje<br />
Biologija: Česta u jatima uz obale od proleća do jeseni<br />
Značaj: Izaziva samo bol, češanje, retko teže opšte simptome.<br />
Veća opasnost je samo ako plivač dospe u jato
Pelagia noctiluca<br />
Razdeo: Cnidaria<br />
Klasa: Scyphozoa<br />
Red: Semaeostomeae<br />
Fam: Pelagiidae<br />
Morfološke karakteristike: Ružičasto-ljubičasta meduza.<br />
Biologija: Kao stanovnik južnih mora nalazi se povremeno u<br />
južnom Jadranu.<br />
Značaj: Izaziva samo bol, češanje, retko teže opšte simptome.<br />
Veća opasnost je samo ako plivač dospe u jato. Svetluca<br />
zelenkastim sjajem
Cotylorhiza tuberculata<br />
Razdeo: Cnidaria<br />
Klasa: Scyphozoa<br />
Red: Rhizostomeae<br />
Fam: Cepheidae<br />
Morfološke karakteristike: Smeđe, žuto-belo-ljubičaste boje<br />
dimenzija klobuka preko 40 cm. Sposobna je za autonomno<br />
pokretanje, nezavisno odmorskih struja.<br />
Biologija: Najbrojnija jadranska meduza.<br />
Značaj: Izaziva samo bol, češanje, retko teže opšte<br />
simptome. Veća opasnost je samo ako plivač dospe u jato.<br />
Često je prati mlađ riba. Nalazi se samo u čistom moru.
Cestus veneris<br />
Razdeo: Ctenophora<br />
Klasa: Cyclocoela<br />
Red: Cestida<br />
Fam: Cestidae<br />
Morfološke karakteristike: Biradijalno<br />
simetrično telo, izduženo poput pojasa<br />
Biologija: Holoplanktonski organizam<br />
Značaj: Svetluca modrikastim sjajem
Bentosni <strong>beskičmenjaci</strong><br />
Adlitoral<br />
Adlitoral je poslednji pojas kopna ali je pod jakim uticajem mora, zasipan je solju koju<br />
nosi vetar. Ovaj deo je, na uglavnom stenovitoj podlozi lako uočljiv po beloj boji. Zbog<br />
slane podloge ovde se može naći malo stalnih organizama, a povremeno dolaze i<br />
kopnene životinje. Posebno su interesantni organizmi koji naseljavaju adlitoralne<br />
lokvice, u kojim moraju preživljavati u ekstremnim uslovima brze promene<br />
temperature, saliniteta i presušivanja.<br />
Belostoma niloticum<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Klasa: Insecta<br />
Red: Heteroptera<br />
Fam: Belostomatidae<br />
Morfološke karakteristike: Spada među<br />
najveće evropske insekte veličine do 11cm<br />
Biologija: U bočatnim vodama duž<br />
jadranske obale, ima je i u Ohridskom<br />
jezeru<br />
Značaj:Euritopan
Supralitoral<br />
To je zona koju oblivaju talasi. Na kamenoj podlozi se poznaje po tamnoj boji.<br />
Organizmi su u ovom pojasu povremeno oblivani morem, pa moraju biti otporni na<br />
duže suve periode. Iako insekti uglavnom nisu stanovnici mora, na čvrstoj podlozi<br />
supralitorala se mogu naći predstavnici Hydrophilidae, a na pokretnoj podlozi<br />
tvrdokrilci Staphylinidae. U supralitoralnim lokvicama može se naći mnoštvo sitnih<br />
otpornih rakova iz grupe Harpacticoida.<br />
Littorina neritoides<br />
Razdeo: Mollusca<br />
Klasa: Gastropoda<br />
Red: Caenogastropoda<br />
Fam: Litorinidae<br />
Morfološke karakteristike: Glatka smeđa kućica<br />
osovine do 1 cm.<br />
Biologija: Stanovnik pukotina stenovitih obala,<br />
otporan na isušenje. Hrani se algama. Živorodan.<br />
Mužjak gubi penis nakon sezone razmnožavanja,<br />
regeneriše ga pre početka nove.<br />
Značaj: Jestiv, rasprostranjen duž celog Jadrana
Ligia italica<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Malacostraca<br />
Red: Isopoda<br />
Fam: Ligiidae<br />
Morfološke karakteristike: Ovalno telo dužine do 1,2 cm<br />
Biologija: Kreće se po kamenju supralitorala
Mediolitoral<br />
To je pojas u kome se smenjuju plima i oseka, na kamenitoj podlozi se<br />
prepoznaje po smeđkastoj boji. Organizmi su povremeno zaronjeni, ali ih more<br />
redovno zapljuskuje. Na pokretnoj podlozi su tipični rakovi Isopoda i<br />
Polychaeta. Tipični predstavnici čvrste podloge će dole biti navedeni.<br />
Patella rustica<br />
Razdeo: Mollusca<br />
Klasa: Gastropoda<br />
Red: Patellogastropoda<br />
Fam: Patellidae<br />
Morfološke karakteristike: Kućica kamenosive<br />
boje sa koncentričnim prugama. Najduža<br />
osovina do 7 cm.<br />
Biologija: Hrani se algama, pričvršćen je za<br />
stene u supralitoralu i medioloitoralu. Leže<br />
jaja.<br />
Značaj: Jestiv, sirov i kuvan. Rasprostranjen<br />
duž celog Jadrana
Patella asperal<br />
Razdeo: Mollusca<br />
Klasa: Gastropoda<br />
Red: Patellogastropoda<br />
Fam: Patellidae<br />
Morfološke karakteristike: Kućica je smđecrvenkaste bojesa<br />
grubim zrakastim rebrima, malo sužena na prednjem kraju.<br />
Najduža osovina do 7 cm.<br />
Biologija: Živi na čvrstoj podlozi mediolitorala među algama,<br />
kojima se često pokriva.<br />
Značaj: Jestiv, sirov i kuvan. Rasprostranjen duž celog<br />
Jadrana
Chthamalus stellatus<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Cirripedia<br />
Red: Thoracica<br />
Fam: Chthamalidae<br />
Morfološke karakteristike: Učvršćeni na kamenu, podsećaju na<br />
vulkančiće (dimenzija do 1 cm)<br />
Biologija: Hrane se filtriranjem morske vode
Middendorfia caprearum<br />
Razdeo: Mollusca<br />
Klasa: Polyplacophora<br />
Red: Chitonida<br />
Fam: Tonicellidae<br />
Morfološke karakteristike: Jajolik oblik, ljuštura sa osam<br />
pločica u nizu
Pachygrapsus marmoratus<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustacea<br />
Klasa: Malacostraca<br />
Red: Decapoda<br />
Fam: Grapsidae<br />
Morfološke karakteristike: Pljosnati račić četvrtastog oblika,<br />
širok do 4cm.
Monodonta turbinata<br />
Razdeo: Mollusca<br />
Klasa: Gastropoda<br />
Red: Vetigastropoda<br />
Fam: Trochidae<br />
Morfološke karakteristike: Kućica je kupasta i spiralno<br />
zavijena. Sivosmeđe je boje, išarana ljubičastim izduženim<br />
tačkama. Najduža osovna je do 4 cm.<br />
Biologija: Živi po kamenju u graničnom prostoru<br />
mediolitorala i infralitorala, kao i u pukotinama obalskih<br />
stena. Hrani se algama, leže jaja.<br />
Značaj: Ukusan je i kratko prokuvan, dobar mamac za lov<br />
riba.
Mytilus galloprovincialis<br />
Razdeo: Mollusca<br />
Klasa: Lamellibranchiata<br />
Red: Mytiloida<br />
Fam: Mytilidae<br />
Morfološke karakteristike: Ima jedinke trouglaste ljušture,<br />
spreda šiljate, crnomodre boje. Za podlogu se pričvršćuje<br />
bisusnim koncima.<br />
Biologija: Brojna je u kolonijama na kamenitoj i čvrstoj<br />
podlozi mediolitorala, a nalazi se i u infralitoralu do 4m<br />
dubine.<br />
Značaj: Jestiv, uzgaja se. Kao i kod drugih školjki treba voditi<br />
računa da u svom telu može akumulirati štetne materije, pa je<br />
treba sakupljati i jesti samo iz čistog mora. Najbrojnija je<br />
školjka duž južnog jadrana
Infralitoral<br />
Infralitoral je prvi stalno uronjen sloj. Proteže se do granica postojanja biljaka<br />
cvetnica kojima je potrebno više svetla za fotosintezu. Zavisno od provdnosti ona se<br />
Jadranu pruža do 20, pa i preko 35 m dubine a obuhvata biocenoze fotofilnih algi,<br />
livada morskihcvetnica, pokretnog dna bez vegetacije.<br />
Biocenoza fotofilnih algi<br />
Obzirom da čvrsta podloga infralitorala obuhvata plići deo mora sa više<br />
svetlosti, obrasla je mnogobrojnim vrstama fotofilnih višećelijskih algi.
Anemonia sulcata<br />
Razdeo: Cnidaria<br />
Klasa: Anthozoa<br />
Red: Actiniaria<br />
Fam: Actiniidae<br />
Morfološke karakteristike: Maslinaste (zeleno-žute-smeđe) boje zbog simbiotskih<br />
algi zooksantela. Vrhovi lovki mogu biti ljubičasti. Brojne lovke raširene mogu biti<br />
do 20 cm, a masa vlasulje do 250 g.<br />
Biologija: Živi pričvršćena za dno, često u velikom broju.<br />
Značaj: Jestiva. Mora se dobro propržiti da se nebi aktivirale žarne čahure, jer u<br />
protivnom otrov izaziva ozbiljne probavne smetnje. Ima ukus prženog mozga.<br />
Najčešće od svih žarnjaka povređuje kupače u Jadranu. Otrov uzrokuje lokalno<br />
crvenilo i otekline, nekrozu koja ostavlja ožiljke još nekoliko meseci. Propratno<br />
dolazi do glavobolje, vrtoglaice, temperature, povraćanja i proliva. Jačina<br />
simptoma zavisi od lokacije i obima uboda, i od osetljivosti ubodenog. jadranski<br />
žarnjaci samo u izuzetnim slučajevima mogu izazvati smrt.
Actinia equina<br />
Razdeo: Cnidaria<br />
Klasa: Anthozoa<br />
Red: Actinaria<br />
Fam: Actiniidae<br />
Morfološke karakteristike: Crvene boje. Često se uz samu<br />
površinu mora vidi sakupljena u crvenu polukuglu.<br />
Biologija: Pričvršćena je za podlogu, od površine do 2 m<br />
dubine. Dužina krakova je do 7 cm. Viviparna je
Verongia aerophoba<br />
Razdeo: Spongia<br />
Klasa: Demospongia<br />
Red: Keratosa<br />
Fam: Spongiidae<br />
Morfološke<br />
karakteristike: Izgleda<br />
poput uzdignutih prstiju<br />
žute boje. Izvađena na<br />
vazduhu se suši i postaje<br />
tamno ljubičasta
Cerithiidae<br />
Razdeo: Mollusca<br />
Klasa: Gastropoda<br />
Red: Sorbeoconcha<br />
Fam: Cerithiidae<br />
Morfološke karakteristike: Kućice su im čvrste, kupaste i<br />
zavijene. Boja je svetlo do tamnosmeđa. Zavisno od vrste<br />
najduža osovina iznosi između 1,5 cm i 7,7 cm<br />
Biologija: Pet vrsta rasprostranjenih duž Jadrana, a osim na<br />
čvrstoj mogu se naći i na pokretnoj podlozi i u livadama<br />
morskih cvetnica. Hrane se algama, strvinama i detritusom.<br />
Na slici je Cerithium rupestre koja živi na kamenitom dnu.<br />
Značaj: Jestivi su, pa se veće vrste konzumiraju sveže, a<br />
upotrebljavaju se kao mamac u ribolovu
Cilibanarius misanthropus<br />
Razdeo: Arthropoda<br />
Podrazdeo: Crustcea<br />
Klasa: Malacostraca<br />
Red: Decapoda<br />
Fam: Diogenidae<br />
Morfološke karakteristike: Rak<br />
srednjerepac<br />
Biologija: Zavlači se u prazne kućice<br />
puževa.<br />
Značaj: Služi kao mamac u ribolovu.
Echinaster sepositus<br />
Razdeo: Echinodermata<br />
Klasa: Asteroidea<br />
Red: Spinulosida<br />
Fam: Echinasteridae<br />
Morfološke karakteristike: Narandžasto-crvene boje, do 20 cm<br />
u prečniku. Nazubljeni skupovi papila na kracima.<br />
Biologija: Uobičajena je na čvrstoj podlozi među algama. Spada<br />
među najčešće mediteranske vrste. Karnivorna je.
Arbacia lixula<br />
Razdeo: Echinodermata<br />
Klasa: Echinoidea<br />
Red: Arbacioida<br />
Fam: Patellidae<br />
Morfološke karakteristike: Crne je<br />
boje, sda oštrim bodljama. Dimenzija je<br />
do 5 cm, dužina bodlji do 2,9 cm<br />
Biologija: Pričvršćen je na kamenoj<br />
podlozi na dubini do 20m.<br />
Značaj: Ubod bodlji nije bolan, a može<br />
izazvati gnojenje i sekundarne infekcije.<br />
Postoje indicije i o maloj otrovnosti,<br />
koja može uzrokovati lokalno crvenilo,<br />
otok i povišenu temperaturu. Kao<br />
posledice mogu ostati ožiljci i<br />
zadebljanja kože, a izuzetno i hronični<br />
dermatitis. Gonade su mu jestive, a<br />
spominju se i kao afrodizijak.
Alcyonidium gelatinosum<br />
Razdeo: Lopophorata<br />
Klasa: Bryozoa<br />
Red: Ctenotomatida<br />
Fam: Alcyoniidae<br />
Morfološke karakteristike: Membranozne<br />
kolonije žute do zelenkaste boje sastavljene od<br />
petougaonih i šestougaonih jedinki sa otvorom<br />
na vrhu poput papile.<br />
Biologija: Kolonije im prekrivaju stene ili<br />
bilje u priobalnom pojasu.<br />
Značaj: Otrovan. Kao i neke druge vrste<br />
briozoa može izazvati dermatitis
Change language