izbor hibrida kukuruza na osnovu multilokacijskih ogleda - Institut za ...

IZBOR HIBRIDA KUKURUZA
NA OSNOVU MULTILOKACIJSKIH OGLEDA
Milisav Stojaković, Mile Ivanović, Đorđe Jocković, Goran Bekavac, Božana Purar,
Aleksandra Nastasić, Dušan Stanisavljević, Bojan Mitrović, Sanja Treskić, Rajko Laišić
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Maksima Gorkog 30, 21000 Novi Sad
e-mail: milisav.stojakovic@ifvcns.ns.ac.rs
Izvod: Ovi rezultati su nastavak višegodišnjih istraživanja koja se svake godine
izvode na teritoriji cele Srbije, a u cilju pravilne rejonizacije, odnosno preporuke NS
hibrida kukuruza za setvu na osnovu osobina hibrida i prirodnih karakteristika svakog
rejona. Najveći prosečan prinos na 31 lokaciji u 2010. ostvario je hibrid NS 6030 (10,5
t ha -1 ), slede NS 6010 (10,3 t ha -1 ), NS 7020 i NS 770 sa prinosom od 10,2 t ha -1 , pa
ostali. Analiza interakcije genotip x lokalitet za prinos zrna NS hibrida kukuruza za
2010. i 2009. urađena je primenom multivarijacione GGE (genotip + genotip x lokalitet)
analize. Od gore navedenih pet najprinosnijih hibrida u 2010. najstabilniji prinos
je imao NS 6010, a za njim slede NS 6030 i NS 640.
Ključne reči: hibridi, kukuruz, PCA analiza, prinos zrna, rejoni gajenja
Uvod
NS hibridi kukuruza koji se preporučuju za gajenje u širokoj proizvodnji
poseduju sva poželjna agronomska svojstva, od kojih su sa stanovišta proizvođača
najvažniji visok genetički poptencijal za prinos, dobra adaptabilnost
i stabilnost prinosa i tolerantnost prema stresu. Kod hibrida FAO 600 grupe
zrenja koji su najzastupljeniji u našem proizvodnom području prinos zrna kao
kriterijum u selekciji je 20 t ha -1 suvog zrna. Kasni hibridi NS 640, ZENIT,
NS 6010, NS 6030, NS 7020 i drugi u različitim rejonima gajenja (Vojvodina,
Šumadija, Mačva), u povoljnim uslovima za proizvodnju kukuruza 2005, 2007,
2010. ostvarili su 15-19 t ha -1 suvog zrna. Istovremeno, srednje kasni hibridi NS
540, NS 5010, NS 5043, NS 5020 su potvrdili svoj potencijal za prinos zrna od
preko 15 t ha -1 , a srednje rani hibridi NS 3014, NS 4015, NS 444 ultra, NS 4030
su dali 13-15 t ha -1 . Rani hibridi FAO 100 i 200 grupa zrenja (NS 223, NS 205,
NS 208) svake godine u Ukrajini, Sloveniji, Belorusiji (gde zauzimaju značajne
površine) postižu prinose od 10 i više tona po hektaru, a kod nas iznad 7 t ha -1
suvog zrna kao postrni usevi nakom ozimog ječma, graška ili boranije.
Dobra adaptabilnost i stabilnost prinosa su bitne karakteristike NS hibrida
kukuruza. Institut ima privilegiju da nastavlja kontinuitet 70 i više godina
rada na oplemenjivanju kukuruza u uslovima kukuruznog pojasa jugoistočne
Evrope (po značaju za proizvodnju kukuruza drugi centar u svetu odmah iza

104
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
kukuruznog pojasa SAD). U specifičnim agroekološkim uslovima umerenog
klimatskog pojasa stvara se sedma generacija NS hibrida kukuruza. Permanentna
selekcija (odabiranje) superiornih hibrida na stresne uslove gajenja
omogućila je našim hibridima visoku adaptabilnost u našim i sličnim uslovima
gajenja i stabilan prinos zrna.
Proizvodnja kukuruza u Srbiji se odvija na 1,1-1,2 miliona hektara, mahom
u ravničarskim područjima do 300 metara nadmorske visine (oko 70%), a manjim
delom u brdsko-planinskom području do 700 metara nadmorske visine
(oko 30%). Zbog različitih prirodnih uslova (klima, reljef, zemljište) i raznolikosti
upotrebe kukuruza (za zrno, silažu i industrijsku preradu) u našoj zemlji
se gaje hibridi od FAO 100 do FAO 700 grupa zrenja, kao hibridi pune vegetacije
ili kao postrni usev. Smatra se da su hibridi pune vegetacije oni koji svojom
dužinom vegetacije popunjavaju vegetacioni period određenog područja, za
razliku od ranijih, odnosno, kasnijih hibrida za to područje. Vegetacioni period
određuje dužina bezmraznog perioda od pojave poslednjeg mraza u proleće do
prvog mraza u jesen. Pravilan izbor hibrida je prema dosadašnjim iskustvima
domaće i strane selekcije i prakse najefikasnija i najjeftinija mera u proizvodnji
kukuruza. Rejonizacija, ili određivanje optimalnih rejona gajenja neke sorte
na osnovu poznavanja njenih genetičkih karakteristika i agroekoloških uslova
rejona bila je predmet brojnih istraživanja (Trifunović 1965, Stojković 1972,
Stojaković i sar. 2001. i 2006, Ivanović i sar. 2007).
Preporuka hibrida za određeno proizvodno područje vrši se na osnovu višegodišnjih,
mikro, makro i demonstracionih ogleda u svim rejonima gde se gaji
kukuruz. Ni višegodišnje iskustvo, niti selekcija na tolerantnost prema stresu
nisu dovoljni da se izvrši pravilna preporuka, naročito novih hibrida za setvu u
pojedinim rejonima. Čak se i hibridi iste grupe zrenja i sličnog porekla (na osnovu
pedigrea njihovih roditelja) međusobno razlikuju u pogledu njihove reakcije
na različite uslove gajenja, što čini osnovu za njihovu pravilnu rejonizaciju.
Rejoni proizvodnje kukuruza u Srbiji
Proizvodnja kukuruza u Srbiji se odvija na 1 do 1,2 miliona hektara svake
godine i to gotovo na celoj njenoj teritoriji, od čega je oko 2/3 površina u ravničarskim
delovima severne i centralne Srbije do 300 metara nadmorske visine,
a ostatak u brdsko-planinskom području do 700 metara nadmorske visine. Na
osnovu zemljišnih i klimatskih uslova delovi kukuruznog pojasa Srbije se mogu
podeliti u nekoliko grupa. Naš najpovoljniji rejon čini zapadna i južna Bačka,
istočni i južni Srem i Podrinjsko-kolubarski region sa učešćem u setvenim površinama
oko 35-40%, a zbog natprosečnih prirodnih uslova u njemu se proizvodi
oko polovina ukupne proizvodnje kukuruza. Povoljan temperaturni režim u ve-

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 105
getacionom periodu omogućuje gajenje hibrida svih grupa zrenja kao osnovni ili
postrni usev. Raspored i ukupna količina padavina omogućuju gajenje većeg broja
biljaka po hektaru i rentabilnu upotrebu većih količina mineralnih đubriva, što
proizvodnju kukuruza čini ekonomičnijom nego u ostalim delovima Srbije. Drugi
rejon, sa prosečnim prinosima i ukupnom proizvodnjom iznad proseka čine južni
Banat i Šumadijsko-pomoravski region. Ovo područje, slično prethodnom rejonu
ima povoljne temperature tokom vegetacionog perioda, dobro zemljište tipa černozem
i aluvijum, ali se češće javlja nedostatak padavina, kako ukupnih za celu
godinu tako i u kritičnim fazama vegetacije. Povoljne temperature i zemljište
sa dobrim vodno-vazdušnim režimom omogućuju gajenje hibrida najvišeg potencijala
rodnosti (kasni hibridi). Nedostatak padavina se može ublažiti primenom
adekvatne tehnologije gajenja (konzervacija vlage u zemljištu) i gajenjem
kukuruza u nešto ređem sklopu nego u našem najpovoljnijem rejonu. U manje
povoljne rejone u Vojvodini se ubrajaju severna Bačka, centralni, severni i istočni
Banat. Ovo je aridno područje sa izraženim nedostatkom padavina svake godine.
Najnepovoljniji deo Srbije za proizvodnju kukuruza je brdsko-planinsko područje
centralne, istočne i južne Srbije. Više nego ostali rejoni, istočna i južna Srbija su
pod stresom koji izaziva nedostatak padavina u kritičnim fazama rasta kukuruza.
Zbog slabije prirodne plodnosti zemljišta (plitak oranični sloj, skeletna zemljišta,
zemljišta sklona eroziji) i nedostatka padavina, prinosi kukuruza su niski i veoma
neujednačeni. Učešće manje povoljnih rejona (severna i istočna Vojvodina, istočna,
južna i centralna Srbija) u ukupnoj proizvodnji kukuruza je ispod 30%.
Materijal i metod rada
U 2010. kao i u decenijama dugoj praksi gajenja, najpre sorti, a zatim hibrida,
komercijalne NS sorte i hibridi su ispitivani u proizvodnim ogledima na teritoriji
Srbije u cilju njihove pravilne rejonizacije. Ogledi su uspešno izvedeni na 31 lokalitetu
u svim važnijim rejonima gajenja kukuruza u Srbiji. U našem najproduktivnijem
rejonu zapadna i južna Bačka, istočni i južni Srem i Podrinjsko-kolubarski
rejon ogledi su izvedeni u Šapcu (ŠA), Loznici (LO), S. Mitrovici (SM), Rumi (RU)
i Somboru (SO-1 i SO-2). U južnom Banatu i Šumadijsko-Pomoravskom rejonu
ogledi su izvedeni u Mladenovcu (Mld), Jagodini (JA), Požarevcu (PO), Beogradu
(PKB), Smederevu (SD), Kovinu (KO) i Pančevu (PA). U severnoj Bačkoj, severnom
Sremu, centralnom, severnom i istočnom Banatu ogledi su postavljeni u B.
Topoli (BT), Zrenjaninu (ZR-1 i ZR-2), Kikindi (KI), Subotici (SU), Senti (SE), A.
Šantiću (AŠ) i Vršcu (VŠ). U rejonu koga čini centralna, istočna i južna Srbija ogledi
su izvedeni u Kruševcu (KŠ), Užicu (UE), Zaječaru (ZA), Negotinu (NE), Nišu
(NI), Vranju (VR), Leskovcu (LE), i Prokuplju (PK). Ispitivano je 14 hibrida složeno
prema dužini vegetacije NS 3014, NS 4015, NS 4030, NS 444 ultra (FAO 300-

106
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
400), NS 5043, NS 540 (FAO 500), NS 6102, NS 640, NS 6010, NS 6030, ZENIT
(FAO 600), TISA, NS 7020 i NS 770 (FAO 700). Ogledi su izvedeni u suvom ratarenju
(bez navodnjavanja). Primenjena je uobičajena agrotehnika uz poštovanje
predviđene gustine useva (broj biljaka po hektaru) po FAO grupama zrenja (FAO
300-400, 65.000; FAO 500-600, 59.000; FAO 700, 55.000).
Neposredno pred berbu određivan je broj biljaka po hektaru na osnovu
broja biljaka na eksperimentalnoj parcelici od 10 m 2 , a u berbi je određivan sadržaj
vlage u zrnu i prinos zrna po parceli. Prinos zrna po hektaru je izračunat
na osnovu prinosa sirovog zrna sa korekcijom na 14% vlage.
Analiza podataka za procenu interakcije genotip x lokalitet urađena je u
programu GGEbiplot Version 6.3. koji je u punoj verziji dobijen ljubaznošću dr
Weikai Yan, saradnika Univerziteta u Guelfu, Ontario, Kanada.
Rezultati i diskusija
Srednje vrednosti hibrida kukuruza u makro-ogledima
Četrnaest NS hibrida kukuruza koji su ispitivani u makro-ogledima u
2010. na 31 lokaciji ostvarili su prosečan prinos zrna od 9,8 t ha -1 (Tab. 1).
Tabela 1. Srednje vrednosti hibrida kukuruza u makro-ogledima 2010.
Hibrid Sklop (000) Vlaga (%) Prinos zrna (t ha -1 )
NS 3014 61 19,1 9,2
NS 4030 60 19,5 9,2
NS 4015 60 19,7 9,3
NS 444 ultra 58 19,4 8,8
NS 5043 57 21,1 9,9
NS 540 58 21,1 9,9
NS 6102 61 22,0 10,1
NS 640 55 23,1 10,1
NS 6010 54 23,7 10,3
NS 6030 54 23,4 10,5
ZENIT 53 22,6 10,0
TISA 53 24,8 9,9
NS 7020 54 22,8 10,2
NS 770 52 23,9 10,2
Prosek 56 21,7 9,8
U poređenju sa prethodnim trogodišnjim periodom 2007-2009. to je za
0,3 t niži prinos nego u 2009. (10,1 t ha -1 ), a za 1,7 t ha -1 odnosno 2,6 t ha -1 viši
nego u 2008. i 2007. Najprinosniji hibrid je u 2010. bio NS 6030 (10,5 t ha -1 ),
slede NS 6010, NS 7020, NS 770 pa ostali. Prosečan sadržaj vode u zrnu u
berbi 2010. bio je viši za 2,4% nego 2009. Obilne padavine tokom čitavog

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 107
vegetacionog perioda, uključujući period od fiziološke do voštane zrelosti kukuruza,
usporile su odavanje vlage iz zrna nakon fiziološke zrelosti zrna, sazrevanje
je bilo usporeno i kao posledica toga masovna berba kukuruza je započela
kasnije nego što je to uobičajeno.
Prinos zrna u prvom rejonu
Na sedam lokacija u našem najboljem rejonu, zapadna i južna Bačka,
istočni i južni Srem i Podrinjsko-kolubarski region ostvaren je prosečan prinos
zrna NS hibrida kukuruza od 10,3 t ha -1 (Tab. 2). Najviši prosečan prinos zrna
je ostvario hibrid NS 6010 (10,9 t ha -1 ), slede NS 6030 i NS 770 (10,7 t ha -1 )
pa ostali. Posmatrajući pojedine delove ovog rejona najveći prosečan prinos
ostvaren je u zapadnoj Bačkoj, lokaliteti SO-2 i SO-1 sa 12,3 t ha -1 odnosno, 11,7
t ha -1 , sledi Mačva i Podrinje (LO 11,7 i ŠA 11,4 t ha -1 ), a značajno niži u južnoj
Bačkoj i Sremu. Međusobnim poređenjem hibrida iz različitih grupa zrenja
(od FAO 300 do FAO 700) po prinosu zrna, jasno je izražena prednost hibrida
visoke potencijalne rodnosti. Hibridi FAO 600-700 grupa zrenja su bili rodniji
od hibrida FAO 300 grupe zrenja u svim lokalitetima. Ovim je još jednom
potvrđeno da u povoljnim rejonima pri izboru sortimenta prednost treba dati
visokorodnim hibridima i primeniti punu agrotehniku (povećati broj biljaka po
jedinici površine, uz primenu pune doze mineralnih đubriva).
Tabela 2. Prinos zrna (t ha -1 ) hibrida kukuruza u zapadnoj i južnoj Bačkoj, istočnom i
južnom Sremu i Podrinjsko-kolubarskom regionu
Hibrid
Sklop
(000)
Vlaga
(%) ŠA LO
Lokacije
SM RU NS SO-1 SO-2
Prosek
NS 3014 66 22,5 9,1 12,6 8,1 7,7 8,3 11,2 12,4 9,9
NS 4030 64 22,7 10,1 10,9 8,0 8,5 6,1 10,8 12,3 9,5
NS 4015 65 22,6 10,1 11,9 9,4 9,0 7,3 11,7 13,1 10,3
NS 444 ultra 63 22,0 10,2 9,9 7,7 8,5 6,0 10,7 12,5 9,4
NS 5043 62 25,6 10,8 10,2 8,1 9,1 7,6 11,6 12,3 10,0
NS 540 61 24,7 10,6 11,5 8,4 9,4 8,0 11,4 12,9 10,3
NS 6102 58 25,6 12,2 11,7 8,6 9,3 7,0 12,1 12,2 10,5
NS 640 58 27,5 11,9 13,1 8,8 9,1 6,9 11,2 11,6 10,4
NS 6010 57 27,5 12,3 12,0 9,2 10,2 8,1 11,0 13,1 10,9
NS 6030 58 27,7 13,6 12,7 9,6 8,2 6,9 12,2 11,6 10,7
ZENIT 58 27,0 11,9 10,9 9,1 7,1 8,8 12,6 11,8 10,3
TISA 56 29,2 12,0 13,1 8,5 7,4 7,9 12,5 12,8 10,6
NS 7020 58 27,2 13,4 11,6 8,7 7,6 7,5 11,8 11,5 10,3
NS 770 56 28,3 11,9 11,5 8,6 8,3 8,6 13,4 12,7 10,7
Prosek 60 25,7 11,4 11,7 8,6 8,5 7,5 11,7 12,3 10,3

108
Prinos zrna u drugom rejonu
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
U rejonu drugom po produktivnosti u Srbiji koga čine južni Banat i Šumadijsko-pomoravski
rejon, na 7 lokaliteta u 2010. je ostvaren najviši prosečan prinos
posmatrajući sve regione kukuznog pojasa Srbije pojedinačno (10,9 t ha -1 ,
a u intervalu od 10,2 t ha -1 u PA-2, do 11,7 t ha -1 u SD) (Tab. 3).
Tabela 3. Prinos zrna (t ha -1 ) hibrida kukuruza u južnom Banatu i Šumadijsko-pomoravskom
regionu
Hibrid
Sklop
(000)
Vlaga
(%) Mld JA
Lokacije
PO PKB SD KO PA2
Prosek
NS 3014 61 17,5 9,4 9,9 9,3 10,5 10,1 9,7 10,2 9,9
NS 4030 61 17,8 9,0 9,8 9,0 10,2 10,5 10,0 9,8 9,8
NS 4015 60 18,2 9,7 10,0 9,8 11,3 10,0 9,9 10,5 10,2
NS 444 ultra 60 17,7 10,1 9,8 9,6 10,0 11,2 9,8 9,5 10,0
NS 5043 56 19,5 11,7 11,4 12,7 12,0 10,6 11,0 10,7 11,4
NS 540 56 19,5 10,8 10,6 10,5 11,1 11,1 11,9 10,8 11,0
NS 6102 55 20,1 9,5 10,8 9,2 11,8 11,9 10,7 10,4 10,6
NS 640 55 21,6 12,4 12,7 10,3 11,2 11,6 10,1 9,9 11,2
NS 6010 54 22,3 12,3 11,4 12,3 12,6 13,3 11,1 10,0 11,9
NS 6030 54 21,9 12,2 12,6 11,0 12,2 12,8 12,1 11,5 12,0
ZENIT 52 21,3 10,8 11,3 10,6 12,1 11,5 11,3 10,5 11,2
TISA 52 24,0 10,4 11,4 10,4 11,0 12,0 11,0 10,7 11,0
NS 7020 53 21,3 11,5 12,4 11,8 12,1 13,5 11,2 9,6 11,7
NS 770 51 22,9 11,6 12,5 11,9 11,5 12,5 9,8 8,8 11,2
Prosek 56 20,0 10,8 11,2 10,6 11,4 11,6 10,7 10,2 10,9
Visokim prinosom zrna ističu se visokorodni hibridi NS 6030 (12,0 t ha -1 ),
NS 6010 (11,9 t ha -1 ), NS 7020 (11,7 t ha -1 ), NS 5043 (11,4 t ha -1 ), NS 770 i ZE-
NIT (11,2 t ha -1 ), ukupno 9 od 14 hibrida je ostvarilo prinos zrna iznad 11 t ha -1 ,
što se smatra izuzetno visokim prinosom. Optimalna količina padavina u vegetaciji
i u kritičnim periodima razvoja kukuruza omogućila je da visok prirodni
potencijal ovog područja dođe do punog izražaja, što su naročito iskoristili hibridi
pune vegetacije neretko ostvarujući prinose zrna iznad 12 t ha -1 .
Prinos zrna u trećem rejonu
Treći rejon za proizvodnju kukuruza u Srbiji čine aridni delovi Vojvodine
(severna Bačka, severni Srem, centralni, severni i istočni Banat) i u godinama
sa ispod prosečnim količinama padavina u njemu se ostvaruju značajno
niži prinosi u odnosu na prva dva proizvodna područja (kao što je bilo 2007. i
2008). U 2010. je i u ovim delovima ostvaren prosečan prinos na nivou najviših
prinosa (10,3 t ha -1 u proseku za region) (Tab. 4).

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 109
Tabela 4. Prinos zrna (t ha -1 ) hibrida kukuruza u severnoj Bačkoj, severnom Sremu,
centralnom, severnom i istočnom Banatu
Hibrid
Sklop
(000)
Vlaga
(%)
Lokacije
Prosek
BT ZR-1 ZR-2 KI SU SE AŠ VŠ
NS 3014 65 19,1 10,6 10,1 9,9 4,6 12,5 12,4 10,5 9,7 10,0
NS 4030 63 18,9 10,5 10,4 10,4 3,1 11,7 12,2 10,2 10,7 9,9
NS 4015 63 19,1 10,2 8,9 10,4 5,5 11,5 10,4 11,4 10,1 9,8
NS 444 ultra 61 19,3 10,0 6,0 10,2 6,2 10,6 10,2 10,0 9,1 9,0
NS 5043 62 20,7 11,7 8,1 11,3 6,7 12,3 12,0 10,2 11,1 10,4
NS 540 62 20,5 10,4 9,2 11,5 5,4 12,3 11,7 10,8 11,3 10,3
NS 6102 55 21,4 11,0 10,0 11,6 5,4 12,0 11,6 10,6 10,6 10,3
NS 640 57 23,6 9,5 9,3 11,3 5,5 12,1 11,9 10,1 10,1 10,0
NS 6010 55 24,2 11,5 8,9 11,9 5,3 11,4 10,9 11,6 11,1 10,3
NS 6030 56 23,7 10,6 10,8 11,5 6,0 12,0 12,1 11,2 9,4 10,4
ZENIT 56 22,3 11,9 10,9 11,8 6,9 11,3 11,6 12,0 10,8 10,9
TISA 55 24,5 10,6 6,7 11,9 6,9 12,0 9,9 10,8 11,0 10,0
NS 7020 57 22,6 11,4 11,4 12,0 6,7 12,2 13,1 11,4 11,1 11,2
NS 770 54 23,8 10,9 11,3 11,7 7,8 11,2 11,9 11,5 11,8 11,0
Prosek 59 21,7 10,8 9,4 11,2 5,9 11,8 11,6 10,9 10,6 10,3
Slično kao i u ostalim rejonima gajenja, sa natprosečnim prinosom za ceo
region se ističu kasni hibridi NS 7020, NS 770, ZENIT, NS6030. Iskustva sušnih
godina iz prethodnog perioda nas uče da su rani hibridi FAO 300-400 grupa
zrenja sigurniji (manje rizični) za aridne rejone, kao i za peskovita zemljišta
(npr. severna Bačka) jer završe proces oplodnje pre visokih julskih temperatura,
što se potvrdilo i u povoljnoj 2010. Rani hibridi NS 3014 i NS 4030 su u
severnoj Bačkoj, na peskovitim zemljištima, u lokaliterima Subotica i Senta bili
među najprinosnijim hibridima sa prinosima iznad proseka ogleda. Prednost
ranih u odnosu na kasne hibride u sušnim godinama je još izraženija.
Prinos zrna u četvrtom rejonu
Istočna, južna i deo centralne Srbije su najlošiji delovi za proizvodnju kukuruza.
Višegodišnji prinosi su niski i nestabilni, a proizvodnja se odvija na
donjoj granici rentabilnosti. Slično kao i za ostale regione, prinosi zrna u 2010.
su u svim lokalitetima ovog dela Srbije (izuzev Vranja) iznad višegodišnjeg proseka.
Šta više, lokaliteti Zaječar i Kruševac su na nivou prinosa boljih rejona u
Srbiji (Tab. 5).

110
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Tabela 5. Prinos zrna (t ha -1 ) hibrida kukuruza u centralnoj, istočnoj i južnoj Srbiji
Hibrid
Sklop
(000)
Vlaga
(%)
Lokacije
NI VR KŠ LE ZA PK UE NE
Prosek
NS 3014 52 17,7 7,5 3,7 8,5 6,3 9,7 6,3 9,1 7,6 7,3
NS 4030 52 18,7 8,3 3,8 9,6 5,6 11,0 7,7 9,1 8,2 7,9
NS 4015 52 19,5 8,5 3,9 7,0 7,4 8,7 7,8 8,2 9,1 7,6
NS 444 ultra 50 19,1 8,1 4,2 7,2 6,1 9,2 6,4 8,0 9,0 7,3
NS 5043 49 19,4 9,0 4,2 9,7 6,8 11,9 7,5 8,4 8,8 8,3
NS 540 52 20,3 9,5 4,4 10,3 6,7 12,4 7,3 8,5 9,5 8,6
NS 6102 50 21,3 10,6 4,9 10,9 6,7 14,0 8,1 10,7 9,2 9,4
NS 640 49 20,5 10,2 5,0 13,2 7,3 12,1 8,9 9,9 9,0 9,4
NS 6010 50 21,6 10,6 5,1 10,4 6,2 11,6 7,2 10,2 9,7 8,9
NS 6030 50 21,3 11,8 5,2 10,9 6,6 12,6 8,9 10,9 9,0 9,5
ZENIT 47 20,5 9,9 5,5 10,7 6,4 8,7 7,4 8,6 8,2 8,2
TISA 49 22,7 11,0 5,6 12,3 5,3 8,2 8,9 9,4 8,9 8,7
NS 7020 49 20,8 9,1 6,0 11,8 8,2 8,3 6,9 8,8 8,1 8,4
NS 770 48 21,3 9,5 5,8 11,7 7,9 8,9 7,6 8,0 8,3 8,5
Prosek 50 20,3 9,5 4,8 10,3 6,7 10,5 7,6 9,1 8,8 8,4
Interakcija genotip x lokalitet
Analiza interakcije genotip x lokalitet za prinos zrna NS hibrida kukuruza
za 2010. i 2009. urađena je primenom multivarijacione GGE (genotip +
genotip x lokalitet) analize (Yan et al. 2000). U 2009. ispitivano je 15 hibrida
(Stojaković i sar. 2010), a u 2010. 14 hibrida kukuruza na preko 30 lokaliteta u
svakoj godini, od kojih je većina identičnih. Hibridi NS 510, NS 5010 i Radan
ispitivani su samo u 2009. dok su hibridi NS 444ultra i NS 6102 bili u ogledima
samo u 2010. Preostalih 12 hibrida sejani su u obe godine. Grafički prikaz
GGE analize (biplot) pokazuje položaj lokaliteta i hibrida na osnovu koordinata
interakcijskih glavnih komponenti PC1 (x-osa) i PC2 (y-osa). Mesto u koordinatnom
sistemu (lokaliteta i hibrida) istovremeno pokazuje, prosečan prinos
(položaj u odnosu na x-osu), nivo stabilnosti (udaljenost od nulte vrednosti
y-ose) i međusobne interakcije (distanca između hibrida i lokaliteta).
Najveću srednju vrednost prinosa u 2009. je imao hibrid NS6030, a slede:
NS 7020, NS 770, NS 640, NS 6010, Radan i drugi. Od navedenih prvoplasiranih
šest hibrida uočava se da je hibrid NS 6030 imao i najveću stabilnost,
a zatim hibridi Radan i NS 6010 (Graf. 1.).

Zbornik referata sa 45. Savetovanja agronoma Srbije 111
U 2010. ponovo su prva dva najprinosnija hibrida NS 6030 i NS 7020, a
slede NS 640, NS 6010, NS 770, NS 6102 i drugi. Od navedenih najprinosnijih
hibrida u 2010. najstabilniji su bili NS 6010, NS 6030 i NS 640. Može se uočiti
da se među prvih šest hibrida po prinosu u 2010. nalazi čak pet istih koji su bili
među prvih šest u 2009. (Graf. 2.). Hibridi iz FAO grupa zrenja 300 i 400 su u
obe godine imali relativno niže prinose od srednje kasnih, ali su se odlikovali
izrazito stabilnim prinosima, posebno u 2010.
Graf. 1. GGE biplot za prinos zrna u 2009.
Nivo međusobne interakcije hibrid-hibrid, hibrid-lokalitet i lokalitetlokalitet
je iznenađujuće podudaran u 2009. i 2010. bez obzira na klimatske
razlike među godinama. Na primer, hibridi NS 6030, NS 6010 i NS 640
sa jedne strane i NS 7020 i NS 770 sa druge, ispoljavaju negativnu interakciju,
što ukazuje na potrebu različite rejonizacije ove dve grupe (najprinosnijih)
hibrida (Graf. 1. i 2), ili hibridi koji pripadaju istoj grupi (pozitivna
interakcija i male distance između hibrida) mogu se gajiti u istim ili sličnim
rejonima.

112
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
Graf. 2. GGE biplot za prinos zrna u 2010.
Literatura
Ivanović M, Nastasić A, Stojaković M, Jocković Đ (2007): Rejonizacija hibrida kukuruza.
Zbornik radova Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 43: 89-94
Stojaković M, Bekavac G, Simić D, Bogdanović B (2001): Rejonizacija NS hibrida kukuruza
na osnovu prinosa zrna u makroogledima u periodu 1997-2000. godina. Zbornik referata
Naučnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad 35: 11-19
Stojaković M, Jocković Đ, Ivanović M, Vasić N, Dragica S, Boćanski J (2006): NS hibridi
kukuruza u ogledima u 2005 godini. Zbornik radova Naučnog instituta za ratarstvo i
povrtarstvo, Novi Sad 42: 3-14
Stojaković M, Ivanović M, Jocković Đ, Bekavac G, Purar B, Nastasić A, Stanisavljević D,
Mitrović B, Treskić S, Laišić R (2010): NS hibridi u priozvodnim rejonima Srbije. Ratar.
Povrt. / Field Veg. Crop Res. 47: 93-102
Stojković L (1972): Proizvodni rejoni Vojvodine. U: Živković B (ured.), Zemljišta Vojvodine.
Institut za poljoprivredna istraživanja Novi Sad, 513-571
Trifunović V (1965): Prirodni uslovi za proizvodnju kukuruza. U: Mihajlović B (urednik),
Kukuruz. Zadružna knjiga 191-204
Yan W, Hunt L A, Sheng Q, Szlavnics Z (2000): Cultivar evaluation and mega-environment
investigation based on the GGE biplot. Crop Sci. 40: 597-605