IZVEŠTAJ RANOG UPOZORAVANJA KOSOVO - UNDP Kosovo

IZVEŠTAJ RANOG 

UPOZORAVANJA 

KOSOVO 

Izve{taj br. 13 

Politi~ka i institucionalna stabilnost 

Ekonomska i socijalna stabilnost 

Me|uetni~ki odnosi 

Javna i li~na bezbednost 

januar-jun 2006 

Stavovi izraèni u ovoj publikaciji pripadaju autorima i ne moraju nu`no predstavljati statvove UNDP-a ili USAID-a. 

U ovom izveštaju, "Kosovo" predstavlja teritoriju administrovanu od strane Ujedinjenih nacija u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta 

bezbednosti UN-a.

IZVEŠTAJ RANOG UPOZORAVANJA ZA KOSOVO • Izveštaj br. 13 

Autori 

Avni Zogiani - Javna i li~na bezbednost 

Besnik Pula - Politi~ka i institucionalna stabilnost 

Dashamir Bërxulli - Me|uetni~ki odnosi 

Isa Mulaj - Ekonomska i socijalna stabilnost 

Recenzenti 

Aleksandar Gvozdic - Politi~ka i institucionalna stabilnost 

Dragana Djordjevic - Me|uetni~ki odnosi 

Oliver Vujovic - Javna i li~na bezbednost 

Dobrovoljni recenzenti 

Aliriza Arënliu, departman psihologije, Prištinski Univerzitet 

Frieder Woehrmann, ~lan Odbora direktora ProCredit banke 

Michael Dziedzic, visoki slu`benik programa, Centar za post-konfliktne operacije mira i stablinosti 

Ekipa UNDP-a za podršku 

Flora Kelmendi, SRU koordinator projekta 

Mytaher Haskuka, analista programa 

Vaši komentari i reagovanja su od zna~aja za dalji razvoj 

izveštaja. Molite se da komentare i reagovanja uputite na 

adresu: early.waring.ks@undp.org.

Odabrani pokazatelji 


Stanovništvo (u ,000) a) 

Stopa rasta BDP-a (godišnja), % a) 

BDP po glavi stanovnika, € a) 

KBK, miliona € b) 

Doznačena sredstva radnika, miliona € a) 

Inostrana pomoć, miliona € a) 

Fond KPŠF, miliona € c) 

Fond KPA, miliona € e) 

Bankovni depoziti, miliona € 

Komercijalni bankovni zajmovi, miliona € 

Trgovinski bilans, miliona € 

Registrovana lica u potrazi za poslom 

Indeks potrošačkih cena, % 

(u poređenju sa majom 2002.) 

Osnovne penzije (mesečno), € 

jan-mar 

2005 

704.8 

(feb) 

356.5 

(feb) 

-219.1 

(jan-mar) 

303,095 

(jan) 

101.4 

(mar) 

40 

apr-jan 

2005 

jul-sep 

2005 

okt-dec 

2005 

jan-jun 

2006 

1,999 *) 2,033 **) 

3.7 -0.5 

731.2 

(maj) 

400.1 

(maj) 

-308.5 

(jan-apr) 

311,230 

(maj) 

100.0 

(maj) 

40 

1,105 *) 

641.5 

375.0 *) 

462.0 *) 

145.8 (dec) 

113.1 (dec) 

765.0 

(avg) 

401.8 

(avg) 

-723.4 

( an- ug) 

j a 

314,446 

(avg) 

98.5 

(avg) 

40 

809 

(nov) 

435.7 

(nov) 

-1,028.4 

(jan-nov) 

319,721 

(dec) 

704.8 

(feb) 

40 

3.0 **) 

1,107 **) 

656.2 *) 

347.0 **) 

388.0 **) 

167.5 ( ay) d) 

m 

234.9 (apr) 

e) 

844.6( apr) 

459.7(apr) e) 

-956 

(jan-dec) a)**) 

323,201 

(may) f) 

102.9 

(maj) g) 

Dobrovoljni povratci 2126 777(jun) h) 

*) Procenjen 

**) Predvi|en 

Izvori: 

a) MMF (2006.), Aide Memoire (memorandum-podsetnik) osoblja Misije MMF-a na Kosovu, 22-31. maja 2006. 

b) MEF (2006), Budèt za 2006, MEF, Vlada Kosova, Pri{tina. 

c) KP{F (2005), Godi{nji izve{taj za 2005, KP{F, Pri{tina. 

d) Procena dobijena od KP{F-a putem elektronske po{te. 

e) BPK (2006), Mese?ni bilten statisti?kih podataka, br. 56, BPK, Pri{tina, april 2006. 

f) MRSS (2006), Informacije o trì{tu rada na Kosovu - maj 2006, MRSS, Vlada Kosova, Pri{tina. 

g) ZSK (2006), Odsek za statistiku cena, Indeks potro{a?kih cena, ZSK, Vlada Kosova, Pri{tina. 

h) Visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice na Kosovu 

Preostale cifre u gore navedenoj tabeli uzete su od UNDP-a (2006), Izveštaj ranog upozoravanja br. 12: oktobar - decembar 2005, UNDP, 

Priština, op. cit. 

40 

Trend


Odabrani pokazatelji iz ispitivanja javnog mnjenja 

Political pessimism, %(“very dissatisfied” or 

“dissatisfied” with current political trends) 

Economic pessimism, %(“very dissatisfied” or 

“dissatisfied” with current economic trends) 

Willingness to 

protest due to economic reasons, % 

Willingness to 

protest due to political reasons, % 

Satisfaction with UNMIK's performance*, % 

Satisfaction with SRSG's performance*, % 

Satisfaction with 

Government's performance*, % 

Satisfaction with 

Assembly's performance*, % 

Satisfaction with KFOR's performance*, % 

Satisfaction with KPS performance *, % 

Feelings of insecurity (“Somewhat 

unsafe“ or “very unsafe“ while outdoors) 

Jan-Mar 

2005 a) 

Apr-Jun 

2005 a) 

Jul-Sep 

2005 a) 

Oct-Dec 

2005 a) 

Jan-Jun 

2006 a) 

38.6 35.8 41.0 40.2 43.4 

71.1 69.9 68.8 73.3 76.0 

62.9 63.5 57.4 69.3 62.8 

48.9 48.4 45.4 56.2 45.5 

29.7 41.4 34.5 35.9 30.5 

81.2 81.7 69.8 72.0 70.5 

81.2 67.7 48.7 51.0 43.3 

73.7 63.0 59.0 56.2 45.4 

81.0 87.3 84.3 86.3 81.0 

86.9 84.4 84.5 84.2 81.8 

38.1 36.6 36.7 42.9 35.5 

* uklju~uje "zadovoljne" i "veoma zadovoljne" 

Izvori: 

a) UNDP (2006), Izve{taj ranog upozoravanja br. 12: oktobar - decembar 2005, UNDP, Pri{tina, op. cit. 

b) UNDP (2006), Ispitivanje javnog mnjenja: januar - jun 2006. 

Trend

SADR@AJ 


PREDGOVOR.…………………………………….........…………………………………………...................7 

IZVRŠNI PREGLED….....................……………….……………………..……………………...................…9 

METODOLOGIJA….....................……………….……………………..……………………...................…10 

POLITI^KA I INSTITUCIONALNA STABILNOST...........………………..……………................................11 

Politi~ka situacija.…………………………………………………………..............................……………..11 

Analiza rezultata ispitivanja javnog mnjenja iz juna 2006..………….…………….....................….......14 

Zaklju~ci i preporuke...………………………………………………....…………............................…...18 

EKONOMSKA I SOCIJALNA STABILNOST.................................……....…………………………………..19 

Makroekonomsko okruènje i trendovi..…………………......................…………………………….19 

Mikroekonomsko okruènje i pitanja..…………......................……………………………………..23 

Zaklju~ci.………………………………………………............................……………………………...25 

ME\UETNI^KI ODNOSI.…….....………………………………….............................………………….26 

Zna~ajni doga|aji..…………………………………………...........................…………………………26 

Me|uetni~ki odnosi - Trendovi tokom nedavnih godina....……….....................……………….26 

Proces povratka.……………………………………………………….........................…………………...28 

Zaklju~ci.…………………………………………………………...........................…………………...29 

JAVNA I LI^NA BEZBEDNOST.…......…………………………................................……………….30 

Uo~i utvr|ivanja statusa.........................................................................................................................30 

Po~inje Razmatranje sektora unutrašnje bezbednosti.............................................................................31 

Statistika i percepcije o kriminalu............................................................................................................32 

Poverenje u kosovske institucije.......................................................................................................32 

Status ratnih veterana i Mala Kruša.........................................................................................................33 

Zaklju~ci...............................................................................................................................................33 

ANEKS 1: Izabrani rezultati ispitivanja javnog mnenja............................................................................35 

ANEKS 2: Dogadjaji tokom perioda januar-jun 2006.............................................................................42


Lista akronima 

AAK Alijansa za budu}nost Kosova 

BDP Bruto doma}i proizvod 

BJRM Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija 

BPK Uprava za bankarstvo i platni promet Kosova 

DP Dru{tvena preduze}a 

EAR Evropska agencija za rekonstrukciju 

ESI Evropska inicijativa za stabilnost 

IPC Indeks potro{a~kih cena 

IRL Interno raseljena lica 

IRU Izve{taj ranog upozoravanja 

JP Javna preduze}a 

KBK Konsolidovani budèt Kosova 

KEK Elektroenergetska korporacija Kosova 

KFOR Kosovske snage 

KGR Kancelarija glavnog revizora 

KPA Kosovska povereni~ka agencija 

KPS Kosovska policijska slu`ba 

KPŠF Kosovski penzioni {tedni fond 

KUIN Kancelarija za usluge internog nadzora 

KZK Kosovski za{titni korpus 

LDK Lidhja Demokratike e Kosovës/Demokratski savez Kosova 

MEF Ministarstvo za ekonomiju i finansije 

MER Ministarstvo za energetiku i rudarstvo 

MMF Me|unarodni monetarni fond 

MRSS Ministarstvo za rad i socijalno staranje 

MTI Ministarstvo za trgovinu i industriju 

OEK Oda Ekonomike e Kosovës/Kosovska trgova~ka komora 

OVK Oslobodila~ka vojska Kosova 

PDK Partia Demokratike e Kosovës/Demokratska partija Kosova 

PIS Privremene institucije samouprave 

PTK Po{ta i telekomunikacije Kosova 

PUK Poreska uprava Kosova 

SBUN Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija 

SCG Srbija i Crna Gora 

SKP Savez kosovskih preduze}a 

SPGS Specijalni predstavnik generalnog sekretara 

SRU Sistem ranog upozoravanja 

UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj 

UNMIK Misija privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu 

USAID Agencija Sjedinjenih Dràva za me|unarodni razvoj 

ZSK Zavod za statistiku Kosova

Predgovor 


Ovo izdanje Izve{taja ranog upozorivanja (IRU) je trineasto u seriji koja je po~ela u avgustu 2002 

godine, pod sponzorstvom Agencije Sjedinjenih Ameri~kih Dràva za razvoj (USAID) i Razvojnog programa 

Ujedinjenih nacija (UNDP). Pokrivaju}i period od januara do juna 2006 godine, izve{taj ozna~ava 

po~etak IV-te faze Sistema za rano upozorivanje, koja }e se produìti do juna 2007 godine. Ovaj izve{taj 

prati tradiciju ranijih izve{taja analiziraju}i promenljivo stanje na Kosovu u ~etiri glavna segmenata: politi~kim, 

ekonomskim, socijalnim i sigurnosnim. Glavna karakteristika faze IV jeste da po prvi put svaki 

tromese~ni izve{taj }e se bazirati na profesijonalne sposobnosti razli~itih analista. 

Ovo izdanje Izve{taja ranog upozorivanja je izdato u perijodu intenzivnih i va`nih dogadjaja, kao 

{to su: po~etak razgovora o statusu sa posredstvom UN-a izmedju Pri{tine i Beograda, smrt predsednika 

Kosova i dugogodi{njeg politi~kog lidera, Ibrahima Rugove i promene u rukovodstvu Privremenih 

institucija samouprave (PIS). Dok razgovori o finalnom statusu Kosova traju, monitorisanje pokazatelja 

ranog upozorivanja moè biti neophodan instrument za dobijanje informacija o mogu}im faktorima, koji 

prouzrokuju konflikte i za davanje mi{ljenja kosovara o procesu razgovora. 

IRU br. 13 ima ~etiri teme: politi~ka i institucijonalna stabilnost, socijalno-ekonomsko stanje, medjuetni~ki 

odnosi i li~na i javna sigurnost. Analiza ovih pitanja je podràna podatcima ankete javnom 

mnenja odràne od agencije "UBO Consulting" tokom prvog dela 2006 godine. Ova detaljna anketa meri 

percepciju gradjana u vezi nekoliko od glavnih pitanja koje preokupiraju dru{tvo Kosova. Rezultati daju 

solidnu bazu za iznalaènje zaklju~aka i preporuka. Izve{taj moè biti interesantan za ~itaoce u celini, ali 

njegov glavni cilj je da sugeri{e mere za monitorisanje i prevenciju konflikata za glavne aktere u PIS-u i 

u lokalnom rukovodstvu, razvojne aktere, privremenu administraciju Ujedinjenih nacija na Kosovu 

(UNMIK) i za medjunarodnu zajednicu. 

Mi verujemo da }e analize prestavljene u IRU br. 13 stimulisati mi{ljenja i diskusije medju ~itaocima 

i da }e privu}i odgovaraju}u pa`nju relevatnih politi~kih i ostalih aktera na Kosovu. Imamo veliko 

zadovoljstvo da se zahvalimo autorima koji su dali svoj doprinos u davanju analiza percepcija o stanju 

tokom {est proteklih meseci i svima onima koji su nas podràli u procesu stavaranja ovog izdanja 

Izve{taja ranog upozorivanja. 

Frode Mauring 

UNDP Residenti predstavnik 

7


8

IZVRŠNI PREGLED 

Naj interesantniji doga|aji/glavna pitanja 

- Posle kratke bitke sa rakom plu}a, 21 januara 

umire predsednik Ibrahim Rugova. Brzi izbor 

Fatmira Sejdiua, visokog i dugotrajnog rukovodioca 

LDK, za predsednika onemogu}ava mogu}i 

politi~ki }orsokak i ne uti~e na slo`nost pregovara~kog 

tima Prištine i koalicije LDK-AAK. 

- Sejdiuov izbor propra}a se sa neo~ekivanim 

promenama u rukovodstvu, koje su rezultirale 

sa ostavkom premijera, Bajrama Kosumija, i 

predsednika Skupštine, Nexhata Dacija. Odmah 

posle ovih razvoja, komandant KZK-a, Agim Çeku, 

je imenovan za premijera a Kolë Berisha, visoki 

rukovodioc LDK, prima du`nost predsednika 

Skupštine. Promene u rukovodstvu su se u 

po~etku do~ekale dobro od strane opozicije, ali 

optu`be za korupciju su odmah nastupile zbog 

toga što je premijer Çeku nastavio da radi sa 

ve}inom ministara iz Kosumijevog kabineta. 

- Po~inju direktni pregovori o finalnom statusu 

Kosova u Be~u izme|u Prištinske i 

Beogradske delegacije. Tokom ovog perioda 

izveštavanja, odvile su se šest rundi pregovora u 

vezi, kako pregovara~i UN-a kaù, "tehni~kih pitanja". 

Pitanja oko kojih se pregovaralo su obuhvatala 

decentralizaciju, kulturno nasle|e i ekonomska 

pitanja. Pogledi delegacije Prištine i delegacije 

Beograda su ostali diametralno opre~ni. 

- Nisu se primetile zna~ajne promene u 

ekonomiji. Sve više pove}anje stope nezaposlenosti 

i siromaštva nastavlja da stvara zabrinutost. 

- Tokom ovog perioda izveštavanja odvila 

su se pet talasa privatizacije, ozna~uju}i tako 

vidan napredak u tom procesu. 

- Objavljena je vest da }e biti smanjenja 

radnih mesta. Vlada je odana da pristupi reformi 

javne slu`be tokom 2006. koja }e se bazirati u 

smanjenju broja javnih slu`benika za 10% do 

2008. 

- Tokom ovog perioda izveštavanja, po~eo 

je proces stavarnja razvojne strategije i plana 

Kosova. O~ekuje se da }e strategija dati jednu viz- 


iju i da }e biti putokaz za razvoj Kosova u nekoliku 

sektora. 

- Me|uetni~ki odnosi nastavljaju da bivaju 

krhki, iako nije prime}eno neko vidno pove}anje 

me|uetni~kih napetosti. 

- PIS pove}ava napore u procesu povratka 

IRL-a i izbeglica. 

Saètak trendova 

- Kosovski Albanci i Srbi ostaju duboko 

podeljeni u njihovim mišljenjima oko budu}eg 

politi~kog statusa Kosova. Nezavisnost Kosova u 

okviru sadašnjih granica ostaje najbolja opcija za 

Albance (95%) i za ostale manjine (74%), dok su 

se mišljenja srpskih ispitanika vidno promenila s 

razlikom od prethodnih perioda izvaštavanja. U 

decembru 2005 godine, najbolja opcija za 

Kosovske Srbe je bila autonomija u okviru Srbije, 

ali tokom ovog perioda izveštavanja, oni su se 

podelili izme|u onih koji bi èleli podelu Kosova 

(46.5%) i onih koji bi èleli da Kosovo bude 

autonomna pokrajina u okviru Srbije (35%). 

- Otprilike 58 procenata ispitanika vidi 

nerešen politi~ki status Kosova kao pitanje koje u 

najve}oj meri preti stabilnosti, propra}eno socijalnim 

i ekonomskim problemima koji sa~injavaju 26 

procenata. Gledaju}i na ove podatke du` etni~kih 

linija, nerešen politi~ki status Kosova perceptiran 

je kao najveca pretnja stabilnosti od Kosovskih 

Albanaca (53%) i od ostalih (36 %). Kosovski 

Serbi vide dalje pogorsavanje meduetnickih 

odnosa kao najvecu pretnju stabilnosti (46 %) i 

neresen politi~ki status kao druga najveca pretnja 

(35 %). 

- Stepen zadovoljnosti sa glavnim 

Kosovskim politi~kim institucijama ostaje na 

niskom nivou. S razlikom od decembra 2005 

godine, najve}i pad je zabeleèn kod Skupštine 

Kosova (više od 10%). UNMIK ostaje najmanje 

voljena institucija. 

- Ekonomski pesimizam nastavlja da raste. 

- Spremnost ispitanika da protestvuju zboh 

ekonomskih i politi~kih razloga je opala s razlikom 

od prethodnih perioda izveštavanja, iako je još na 

velikom nivou. Tako|e, Kosovari su sada više 

voljni da protestvuju zbog ekonomskih razloga 

(58%) nego zbog politi~kih (40%). 

9


- Pripadnici sviju zajednica nastavljaju da 

smatraju nezaposlenost kao glavni problem 

Kosova. 

- Ose}aj nesigurnosti je ozna~io pad. Osim 

toga, opao je broj ispitanika koji misle da ima 

napetosti u me|uetni~kim odnosima, pogotovo 

kod kosovskih Srba. U decembru 2005. broj srpskih 

ispitanika koji su izjavili da su me|uetni~ki 

odnosi napeti je bio 83%, a u junu 2006. ovaj broj 

je opao na 41%. 

- Me|uetni~ka tolerancija se svakodnevno 

poboljšava. Ovo ispitivanje javnog mnjenja 

pokazuje da 52% Albanskih ispitanika su izjavili 

da bi se sloìli da rade sa Srbima, s razlikom od 

48% u decembru 2005. i s razlikom od 26% u 

decembru 2002. Isti trend je prisutan i kod Srba, 

tako da 58% su izjavili da bi se sloìli da rade sa 

Albanicima, s razlikom od 51% u decembru 2005. 

i s razlikom od 21% u decembru 2002. 

- Percepcija u vezi uticaja Beograda kao 

uzro~nog faktora za napete odnose izme|u 

Kosovskih Srba i Albanaca je ozna~ila porast. U 

decembru 2005. 52.7% Albanaca su izjavili da 

Beograd uti~e na napete odnose izme|u 

Albanaca i Srba, dok u junu 2006. ovaj postotak 

se pove}ao na 59.2%. Sli~no ovome, u junu 2006. 

malo više od 15% srba izjavili su isto, ozna~avaju}i 

tako porast od 0.5% od decembra 2005. 

- Malo više od 38% Srba su izjavili da je 

javna i li~na sigurnost najve}i problem na Kosovu. 

Ovaj postotak ozna~ava vidan pad s razlikom od 

decembra 2005. kada su više od 68% Srba naveli 

ovaj problem kao najve}i. 

- Percepcije ispitanika o prisustvu organizovanog 

kriminala u srednjoj ili velikoj meri ostaju 

iste s razlikom od decembra 2005. Ovaj stepen 

percepcije je visok (60%). 

METODOLOGIJA 

- Projekt Sistema ranog upozorivanja 

Kosova je namenjen za stvaranje kapaciteta me|u 

lokalnim analistima u predvi|anju mogu}ih kriza, i 

na osnovu njegovih nalaza, za davanje saveta o 

politikama za njihovu prevenciju. Izveštaji su 

zamišljeni kao instrumenti za strateško planiranje, 

za reakciju i za stvaranje politika i namenjeni su 

akterima u polju razvoja i stvaranja mira na 

Kosovu, davaju}i preporuke za preventivne mere 

10 

putem analize trendova i monitorisanja glavnih 

sektornih pokazatelja vezanim za klju~ne faktore 

koji uzrokuju konflikte. 

- Projekt sistema za rano upozoravanje je u 

okviru regionalne inicijative UNDP-a. Trenutno, 

ve}ina programa JIE UNDP spremaju periodi~ne 

izveštaje ranog upozorivanja (IRU). Izveštaji 

Kosova su ko-finansirani od USAID-a i UNDP-a. 

IRU-i Kosova se sastavljaju svaka tri meseca. 

- Izveštaj ranog upozorivanja Kosova br.13 

je sastavljen od strane lokalnih analista i osniva se 

na statisti~kim analizama ispitivanja javnog 

mnjenja izvršenog od UBO Consulting-a tokom 

prve polovine juna 2006. Anketa je osnovana na 

intervjuima i obuhvatila je 1,251 ispitanika, od 

kojih 851 su bili kosovski Albanci, 217- kosovski 

Srbi i 183 ispitanika su pripadali drugim manjinama, 

naime 38 Bošnjaka, 14 Goranaca, 49 Turaka, 

17 Aškalija, 44 Roma, 9 Egip}ana i 12 ostalih. 

- Uzorak je odabran putem metode 

slu~jnog uzorka i podeljen je na bazi geografskih 

regiona, koji su bazirani na telefonskim pozivnim 

brojevima (7) i na opštinama (30) u proporciji 

izme|u urbanih i ruralnih ispitanika (1:1).

POLITI^KA I 

INSTITUCIONALNA 

STABILNOST 

1. Politi~ka situacija 

Šestomese~ni period od januara do juna ove 

godine obeleèn je sa tri glavna politi~ka doga|aja: 

smr}u predsednika Kosova i dugogodi{njeg politi~kog 

lidera Ibrahima Rugove, zamenom vode}ih kosovskih 

politi~kih figura i po~etkom pregovora o statusu izme|u 

Pri{tine i Beograda posredovanjem od strane UN-a. 

Celokupna politi~ka situacija na Kosovu tokom ovog 

perioda moè biti okarakterisana kao napeta ali stabilna. 

Iako je nakon smrti predsednika Rugove nastupila 

uredna i mirna politi~ka tranzicija, po~etak pregovora o 

statusu doveo je do stvaranja atmosfere i{~ekivanja na 

Kosovu. Iako ne postoje nikakvi znaci prete}e politi~ke 

krize, nesiguran tok pregovora sa Beogradom iskombinovao 

se zajedno sa odre|enim brojem drugih spornih 

pitanja stvaraju}i tako krhku politi~ku situaciju. 

Komplikovano pitanje decentralizacije nastalo je kao 

jedno od najspornijih pitanja u pregovorima sa 

Beogradom. {tavi{e, nedavni potezi op{tina u kojima 

dominiraju Srbi na severu Kosova da zamrznu odnose 

sa Pri{tinom nazna~uju da pregovori ne}e prote}i bez 

izazova na terenu. 

Ovo poglavlje prvo razmatra gore pomenuta 

politi~ka doga|anja, i nakon toga prelazi na diskusiju o 

rezultatima najnedavnije sprovedenog ispitivanja 

javnog mnjenja u sklopu SRU-a 1 u cilju dobijanja mere 

politi~kog raspoloènja stanovni{tva u trenutcima kada 

Kosovo ulazi u klju~ni period koji moè odlu~iti njegovu 

politi~ku budu}nost. 

1.1 Rugovina smrt i posledi~ne promene 

rukovodstva 

Nakon kratke borbe sa rakom plu}a, predsednik 

Ibrahim Rugova preminuo je 20. januara 2006. 

Politi~ki posmatra~i su se nadali da }e Rugova 

preìveti proces pregovora o statusu koji je trebalo da 

zapo~ne 23. januara. Dr. Rugova je bio predsedavaju}i 

kosovskog pregovara~kog tima, ~iji ~lanovi 

uklju~uju lidere visokog ranga iz reda vladinih institucija 

i opozicije. Nastali su mnogostruki strahovi da bi 

njegova smrt imala uticaja na jedinstvo 


1 

Sprovedeno tokom prve polovine juna od strane kompanije UBO Consulting pod nadzorom UNDP/SRU. 

2 

Koha Ditore, 2. mart 2006. 

3 

Za dalje pojedinosti pogledajte poglavlje Ekonomska i socijalna stabilnost. 

4 

Pogledajte izve{taje u novinama Koha Ditore, Express, Epoka e Re, i Iliria Post od 2. marta 2006. 

5 

Pogledajte novine Kosova Sot, 2. mart 2006. 

pregovara~kog tima i da bi mo`da podstakla politi~ko 

naga|anje izme|u dva koaliciona partnera partija LDK 

i AAK, i opozicionih partija PDK i ORA, u pogledu 

pitanja ko bi trebalo da zauzme poziciju predsednika. 

Ovi strahovi su se pokazali neosnovanim. Partija LDK 

je iza{la sa kandidatom za predsednika koji je bio prihvatljiv 

i za njegovog koalicionog partnera i za opoziciju. 

10. februara 2006, Fatmir Sejdiu, profesor pravnih 

studija i dugogodi{nji vi{i rukovodilac iz reda partije 

LDK, izabran je od strane Skup{tine za drugog 

predsednika Kosova u periodu nakon konflikta. 

Neposredno nakon njegovog izbora, predsednik 

Sejdiu je sazvao pregovara~ki tim i zauzeo svoje 

mesto kao novi ~elnik tima. Brzo preuzimanje ove 

funkcije od strane predsednika Sejdiua dovelo je do 

izbegavanja mogu}eg politi~kog zastoja i 20. februara 

Pri{tina je poslala grupu pregovara~a da prisustvuju 

razgovorima o statusu u Be~u. 

U Pri{tini je izbor Sejdiua propra}en neo~ekivanim 

promenama u drugim rukovode}im institucijama 

na Kosovu. Naime, 1. marta Bajram Kosumi ponudio 

je svoju ostavku sa funkcije premijera, u okviru, kako su 

navele jedne kosovske dnevne novine, "generalnog 

~i{}enja" u PIS-u. 2 Iako Kosumi nije pruìo nikakav 

detaljan razlog za svoj odlazak, visok nivo nezadovoljstva 

rukovo|enjem od strane Kosumija bio je evidentan 

u prethodnim nedeljama i mesecima. Kao {to 

prikazuje grafikon 1.2 u nastavku, pokazatelji ispitivanja 

javnog mnjenja SRU-a pokazuju da je podr{ka za 

Kosumija me|u kosovskim Albancima doìvela postepeni 

pad tokom 2005. Kritike protiv Kosumijeve vlade 

bile su najverovatnije na vrhuncu tokom zatvaranja 

glavne putne arterije na Kosovu, koja povezuje Kosovo 

sa BJRM-om. Vladi je bilo potrebno nekoliko nedelja 

da ponovo otvori ovaj put, koji je zatvoren usled 

odrona. Zalihe od vitalnog zna~aja su onemogu}ene 

da u|u na Kosovu po ogromnoj 3 ekonomskoj ceni, 

izazivaju}i izricanje optu`bi o korupciji i nesposobnosti 

na ra~un Vlade. {tampa stoga nije izrazila nikakvo 

àljenje za Kosumijev odlazak, pozdravljaju}i njegovu 

zamenu vrhovnim komandantom KZK-a Agima Çeku, 

veoma popularne li~nosti na Kosovu. 4 

Predsednik Skup{tine Nexhat Daci tako|e je 

bio izloèn pritiscima da da ostavku od strane 

poslani~ke grupe LDK-a, u sklopu onoga {to je po 

svemu sude}i predstavljao paket sporazum sklopljen 

izme|u ve}inske koalicije LDK-AAK. Opozicione partije 

PDK i ORA pozdravile su promene, me|utim nova 

Vlada se veoma brzo suo~ila sa optu`bama o korupciji 

i nesposobnosti po{to je premijer Çeku zadrào 

najve}i broj ministara iz Kosumijevog kabineta. 5 

11


Štavi{e, imenovanje Çekua za premijera 

do~ekano je o{trim napadima od strane beogradskih 

zvani~nika, koji optuùju Çekua za ratne zlo~ine i koji 

su dali nalog za njegovo hap{enje pre nekoliko godina. 

SPGS UNMIK-a Søren Jessen-Petersen je me|utim 

opovrgao optu`be Beograda. Ove re~i me|utim, nisu 

obeshrabrile prigovore lidera kosovskih srba, koji su 

nastavili da bojkotuju kosovske institucije uprkos 

naporima Çekua to da dopre to manjinskih zajednica, 

{to je uklju~ivalo takve simboli~ne gestove kao {to je 

drànje jednog dela njegovog govora prilikom primanja 

odgovornosti na srpskom jeziku. Ovi gestovi po 

svemu sude}i nisu imali veliki uticaj na raspoloènje 

srpske manjine, po{to rezultati ispitivanja javnog 

mnjenja pokazuju da je velika ve}ina ispitanika iz reda 

zajednice kosovskih Srba (82 %) nastavila da bude 

nezadovoljna ili da bude veoma nezadovoljna 

politi~kim smerom Kosova. 6 

Dr. Rugovina smrt tako|e je dovela do 

dubokog vakuma u okviru najve}e kosovske partije, 

LDK, koja je predvo|ena od strane Rugove od njenog 

osnivanja 1990. Iako je partija LDK bila u mogu}nosti 

da odrì spoljni izgled jedinstva tokom nestabilnog 

perioda izme|u Rugovine smrti i po~etka razgovora o 

statusu, gorka rivalstva za rukovode}u poziciju u okviru 

LDK-a postala su u sve ve}oj meri otvorena za javnost. 

Iako je nastao odre|eni broj li~nosti koje su se nadmetale 

za rukovodstvo partije, uklju~uju}i nekada{njeg 

predsednika Skup{tine Nexhata Dacija i vicepremijera 

Lutfija Hazirija, sukobi u sklopu partije do sada nisu 

pretili podelom partije, kao {to su se pla{ili neki analiti~ari. 

7 

Politi~ka tranzicija Kosova nakon Rugovine 

smrti nastala je bez ikakvih ve}ih problema, 

nazna~uju}i mo`da i snagu institucijonalne strukture i 

nevoljnost politi~kih aktera da rizikuju stvaranje krize 

u ovoj prekretnici. Diplomatski pritisak i izgledi direktnih 

pregovora o statusu sa Beogradom nesumnjivo 

su se pokazali jakim podstrecima za odràvanje stabilnosti 

i saradnje me|u kosovsko-albanskim 

politi~kim partijama. 

Štavi{e, imenovanje Çekua za premijera donelo 

je neke politi~ke ve{tine u ono {to je nekada predstavljalo 

veoma nepopularnu Vladu, posebno tokom 

ovog veoma delikatnog perioda u istoriji Kosova. Do 

sada, LDK je tako|e bio u mogu}nosti da uspe{no 

upravlja svojom sopstvenom transformacijom nakon 

Rugovine smrti, iako je budu}nost partije i dalje 

izloèna prvom koji do|e u neprekidnoj konkurenciji za 

ono {to mo`da predstavlja jednu od najvi{e nagra|enih 

funkcija na Kosovu danas. 

12 

1.2. Razgovori o kona~nom statusu 

Delegacije iz Pri{tine i Beograda sastale su se 

1 juna u sklopu {estog kruga pregovora o statusu 

Kosova, zavr{avaju}i deo pregovora o statusu koji se 

odnosio na ono {to posrednici iz UN-a nazivaju 

"tehni~kim pitanjima." Pitanja koja su razmotrena na 

pojedina~noj osnovi, uklju~ivala su decentralizaciju, 

kulturno nasle|e i ekonomska pitanja. Iako nije 

postignut nikakav sporazum tokom razgovora, posrednici 

su izneli da je ostvaren odre|eni napredak u 

pronalaènju zajedni~ke osnove. Najteè od diskutovanih 

pitanja bilo je pitanje decentralizacije, koje je 

istovremeno i najkontraverznije po{to uklju~uje 

uspostavljanje odre|enog broja novih op{tina u kojima 

dominiraju kosovski Srbi na Kosovu. 

1.2.1 Decentralizacija 

Decentralizacija je bila tema pregovora u 

prvom krugu pregovora. Iako posrednici nisu objavili 

nijedan od dokumenata izra|enih tokom razgovora, 

po~etne pozicije svake strane u~injene su poznatim u 

nedeljama pre pregovora. Srpska Vlada Vojislava 

Ko{tunice odbacila je svoje ranije zahteve za celokupnu 

podelu Kosova u korist platforme, koja predvi|a teritorijalnu 

fragmentaciju Kosova du` etni~kih linija. 7 Na 

razgovorima, beogradska pregovara~ka grupa predloìla 

je stvaranje 17 op{tina na Kosovu sa ve}inskim 

kosovsko Srpskim stanovni{tvom sa visokim nivoom 

samostalnosti od Pri{tine, sna`nim me|uop{tinskim 

vezama i direktnim institucionalnim vezama sa 

Beogradom. Pri{tina je, sa druge strane, ponudila 

uspostavljanje ~etiri op{tine na Kosovu sa ve}inskim 

kosovsko Srpskim stanovni{tvom , uklju~uju}i podop{tinsku 

jedinicu sa ve}inskim srpskim 

stanovni{tvom u severnoj Mitrovici, nepostojanje 

me|uop{tinskih veza ili bilo kakvih drugih veza sa 

Beogradom, koje bi dovele do isklju~ivanja centralnih 

organa vlasti u Pri{tini. Nakon razgovora u Be~u, 

posrednici UN-a, predvo|eni biv{im finskim predsednikom 

Marttijem Ahtisaarijem, nastavili su da sprovode 

odvojene sastanke sa pregovara~kim timovima, i predloìli 

su da kona~no re{enje za decentralizaciju moè 

biti postignuto zajedno sa statusom Kosova u krugovima 

pregovora koje se o~ekuju u drugoj polovini 

godine. 

1.2.2. Razgovori o kulturnom nasle|u 

Razgovori o kulturnom nasle|u prvenstveno 

su uklju~ivali status Srpske pravoslavne crkve na 

Kosovu. Ovi razgovori su kako je izneseno protekli na 

mnogo konstruktivniji na~in, u sklopu ~ega je kosovska 

strana obe}ala da }e pruìti nespecifikovan specijalan 

6 

Ovaj broj je neznatno opao od ispitivanja iz decembra 2005, kada je 96 % ispitanika iz reda zajednice kosovskih Srba reklo da su nezadovoljni 

ili da su veoma nezadovoljni politi?kim upravljanjem na Kosovu. 

7 

Pogledajte izve{taj o srpskoj platformi izra|en od strane novinske agencije FoNet, 10. januar 2006.

status Crkvi i njenoj imovini na Kosovu, u razmenu za 

arheolo{ke objekte konfiskovane od strane Beograda 

tokom konflikta 1999. Prema beogradskim novinskim 

izve{tajima, pregovara~ki timovi su se dogovorili da 

formiraju zajedni~ku komisiju sa predstavnicima 

pri{tinske i beogradske vlade, Srpske pravoslavne 

crkve i posrednicima UN-a koja }e se sastati na 

Kosovu i iscrtati mape za{ti}enih lokacija. 8 

Da pitanje stvaranja posebno za{ti}enih zona 

oko srpskih pravoslavnih lokacija predstavlja 

protivre~no pitanje ilustrovano je nedavnom kontraverzom 

koja je nastala povodom statusa teritorije oko 

Manastira De~ani u zapadnom Kosovu. Maja meseca, 

UNMIK je obnovio uredbu kojom se teritoriji oko srpskog 

pravoslavnog manastira daje status "za{ti}ene 

zone," koja pored neposredne okoline manastira, 

tako|e uklju~uje privatno vlasni{tvo kosovskih 

Albanaca. Specijalan status zabranjuje lokalnim 

stanovnicima da se bave gra|evinskom ili bilo kakvom 

drugom ve}om aktivno{}u u okviru za{ti}ene zone bez 

posebne dozvole UNMIK-a. Oponenti ove mere kritikuju 

je kao korak ka davanju ekstrateritorijalnog statusa 

Srpskoj pravoslavnoj crkvi, povezuju}i ove teritorije sa 

onima u novoformiranim op{tinama u kojima dominiraju 

Srbi dovode}i do teritorijalne podele Kosova. Uo~i 

obnavljanja ove uredbe UNMIK-a, aktivisti i lokalni 

stanovnici organizovali su protest kako bi se suprotstavili 

specijalnom statusu. 

1.2.3. Suprotstavljanje pregovorima 

Pokret Vetëvendosje (Samoopredeljenje) 

predstavljao je najglasniju grupu koja se usprotivila 

meri preduzetoj od strane UNMIK-a u De~anima i pregovorima 

sa Beogradom, iznose}i da }e krajnji rezultat 

razgovora biti etni~ka podela Kosova. Sredinom aprila 

grupa je organizovala protest protiv uredbe UNMIK-a u 

De~anima. Isti je kulminirao protestnim doga|ajem 

odrànim 8. juna, uo~i ve~eri obnavljanja Rezolucije 

1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Iako su se 

i UNMIK i kosovske glavne politi~ke partije uzdràle od 

javnog sukobljavanja sa pokretom Vetëvendosje sve 

do demonstracija odrànih 8. juna, kosovska vladaju}a 

koalicija i opozicija su neprekidno iznosile da su pregovori 

sa Beogradom smi{ljeni kako bi doveli Kosovo 

do nezavisnosti. 9 Iako su kruìle razne glasine o sve 

ve}oj podr{ci od strane SAD i evropskih vlada za nezavisnost 

Kosova od Srbije u zapadnoj {tampi tokom 

nekoliko proteklih meseci, zapadne diplomate su konstantno 

insistirale na neophodnosti postizanja "kompromisa" 

ne nazna~avaju}i me|utim {ta je taj "kompromis" 

ili {ta moè doneti sa sobom za Kosovo. I dok je 

pozicija kosovskog pregovara~kog tima podstaknuta 

izjavom Kontakt grupe u aprilu koja je iznosila da 


budu}i status Kosova mora tako|e uzimati u obzir volju 

ve}ine, i dalje postoji visoki stepen neizvesnosti na 

Kosovu u pogledu toga gde pregovori mogu dovesti, 

stvaraju}i prostor da pokreti kao {to je Vetëvendosje 

izazovu legitimnost ovog procesa. 

1.3 Ostala sporna pitanja tokom ovog perioda 

Iako su pregovori o statusu dominirali 

kosovskim politi~kim programom rada u prvoj polovini 

2006, druga pitanja koja ometaju legitimnost Vlade i 

pregovara~kog tima nisu i{~ezla iz pa`nje javnosti. 

Iako nezaposlenost i dalje ostaje glavno pitanje od 

zabrinutosti za mnoge Kosovce (kao {to je dokazano 

ispitivanjem javnog mnjenja u sklopu SRU-a), druga 

dva veoma sporna pitanja tako|e su pridobila 

zna~ajnu pa`nju tokom ovog perioda izve{tavanja, 

uklju~uju}i kontraverzno pitanje u pogledu nedavno 

progla{enog zakona o statusu ratnih heroja, veterana i 

invalida, i odluke kosovskih severnih op{tina u kojima 

dominiraju Srbi da prekinu veze sa centralnim 

kosovskim organima vlasti. 

1.3.1 Kontraverznost povodom Zakona o 

veteranima Oslobodila~ke vojske Kosova (OVK) 

Demonstracije organizacija veterana OVK izazvane 

su izmenama u Zakonu o ratnim herojima, veteranima 

i invalidima. Zakon je kona~no usvojen od 

strane Skup{tine Kosova nakon zalaganja od strane 

udruènja koja zastupaju interese biv{ih boraca OVK. 

U skladu sa normalnim postupkom, UNMIK razmatra i 

formalno progla{ava sve zakone donete od strane 

Skup{tine. U ovom konkretnom slu~aju, Pravna kancelarija 

SPGS-a na~inila je odre|eni broj izmena u 

kori{}enoj terminologiji, {to po verovanju organizacije 

OVK degradira njihov status i podriva istorijski zna~aj 

onoga {to je po njima bio rat za oslobo|enje Kosova. 

Planirane su uli~ne demonstracije ali su izbegnute 

usled intervencije poslanika Fatmira Limaja, biv{eg 

komandanta OVK koji je postao neka vrsta nezvani~ne 

vo|e pokreta kojim je zahtevano obnavljanje prvobitnog 

sadràja zakona. Me|utim, ovo pitanje jo{ uvek 

nije re{eno. Maja meseca, Udruènje veterana OVK 

izdalo je o{tro protestno pismo koje je uklju~ivalo pretnje 

protiv me|unarodne administracije. Pismo je izdato 

kao odgovor na izjave, koje su date, kako izve{aji 

javljau, od strane zamenika SPGS-a UNMIK-a Stevena 

Schooka, u pogledu mogu}nosti da nekada{nji pripadnici 

srpskog Ministarstva unutra{njih poslova mogu 

tako|e da pristupe Kosovskoj policijskoj slu`bi. 

Organizacije veterana OVK izraàvale su nezadovoljstvo 

UNMIK-om i u pro{losti, a poslednji incidenti su 

samo poo{trili date tenzije. 

6 

Izve{taj RSCG od 27. maja 2006. 

7 

Demonstracije odràne 8. juna od strane pokreta Vetëvendosje zavr{ene su naglo, hap{enjem vi{e od 80 aktivista pokreta, koji su se ulogorovali 

ispred sedi{ta UNMIK-a u Pri{tini. Aktivisti su ka`njeni 10-odnevnim zatvorskim kaznama pod optu`bom reme?enja javnog reda i mira. 

13


1.3.2 Op{tine na severu Kosova prekidaju veze 

sa PIS-om 

Po~etkom juna, kosovske novine sadràle su 

navode da su op{tine na severu Kosova u kojima dominiraju 

kosovski Srbi, Leposavi}, Zubin Potok i Zve~an proglasile 

"vanredna stanja" i da su prekinule sve veze sa PISom. 

Isto je nastalo kao odgovor na nere{eno ubistvo 

kosovsko-srpskog mu{karca. Posledice ovih mera nisu 

jasne. Op{tine ni onako nisu sara|ivale sa PIS-om, i 

nazna~ile su da }e nastaviti da sara|uju sa UNMIK-om. 10 

Me|utim, ovo je dovelo do straha da severne kosovske 

op{tine mogu da poku{aju da se odvoje od Kosova ukoliko 

re{enje kona~nog statusa ne bude ocenjeno kao 

povoljno od strane zajednice kosovskih Srba. Ove zabrinutosti 

dalje su oja~ane izve{tajima da pripadnici srpskog 

Ministarstva unutra{njih poslova patroliraju severnim 

Kosovom, i da lokalni Srbi organizuju lokalne snage 

odbrane. 11 Iako nije postojala nikakva zvani~na potvrda u 

tom smislu, najnovija doga|anja na severu dovela su do 

stvaranja zabrinutosti po bezbednost. UNMIK i KPS su 

rasporedili policijska poja~anja a KFOR je ponovo otvorio 

svoju bazu koju je nedavno zatvorio u ovoj oblasti. Iako za 

sada, izgleda da se stanje nalazi u obimu kojim se moè 

upravljati, imaju}i u vidu tragi~no iskustvo sa doga|ajima 

koji su se odigrali marta 2004, eskalacija u ovom delikatnom 

periodu moè imati za posledicu situaciju koja preti 

stabilnosti Kosova. 

2. Analiza rezultata ispitivanja javnog mnjenja iz 

juna 2006. 

Analiza ispitivanja javnog mnjenja SRU-a koja sledi 

postoji sa namerom da ponudi neke indikacije o 

raspoloènju naroda na Kosovu u smislu politi~kih 

doga|anja tokom prve polovine godine, sa fokusom na preferencijama 

izraènim u vezi sa pregovorima o statusu, 

podr{kom za politi~ke institucije i voljno{}u za protestovanje. 

14 

Nezavisnost Kosova 

u sadašnjim granicama 

Podela Kosova 

Autonomna pokrajina u okviru Srbije 

Ujedinjenje sa Albanijom 

2.1 Preferencije povodom statusa me|u 

kosovskim Albancima i kosovskim Srbima i 

podr{ka za pregovore o statusu 

Imaju}i u vidu pregovore o statusu koji su 

po~eli u prvoj polovini godine, rezultati ispitivanja 

pokazuju da kosovski Albanci i kosovski Srbi nastavljaju 

da bivaju duboko podeljeni u svojim preferencijama 

u pogledu budu}eg politi~kog statusa Kosova. Iako 

ogroman broj ispitanika (88 %) èli nezavisnost za 

Kosovo, 95 % onih koji su izjavili ovu preferenciju jesu 

kosovski Albanci, dok 74 % ostalih manjina tako|e 

podràva ovu opciju. Opcija za koju se opredelio 

najve}i broj kosovskih Srba (46.5 %) jeste podela 

Kosova, dok bi 35 % volelo da Kosovo postane 

autonomna pokrajina u okviru Srbije. U pore|enju sa 

prethodnim ispitivanjima javnog mnjenja, podr{ka za 

nezavisnost me|u kosovskim Albancima ostala je relativno 

stabilna. Me|u kosovskim Srbima, me|utim, postojali 

zna~ajna promena sa preovla|uju}e podr{ke 

prema opciji da Kosovo postane autonomna pokrajina 

u okviru Srbije (86 % septembra 2005. i skoro 90 % 

decembra 2005.) na sada{njem nivou podr{ke za 

podelu (vidi grafikon 1.1). Ovo sugeri{e da se kosovski 

Srbi mo`da se polako udaljavaju od zvani~nog stava 

Beograda o budu}em statusu Kosova ka re{enju u 

sklopu kojeg je teritorijalna podela Kosova prihvatljiva. 

K-Albanci 

90% 93% 

7% 

0% 

Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja SRU-a, sep 2005 jun 2006 

Tabela 1.1 Najbolje re{enje za budu}i krajni status Kosova 

0% 

0% 

K-Serbi 

Sep 05 Dec 05 Jun 06 Sep 05 Dec 05 Jun 06 

95% 

0.2% 

0% 

1% 

9% 

87% 

0.5% 

8% 

90% 

0% 

47% 

35% 

9% 5% 3% 0% 0% 0% 

Što se ti~e napredovanja razgovora o statusu, 

67 % svih ispitanika ili nema nikakvo mi{ljenje ili su neutralni 

povodom ovog pitanja. Isto se po svemu sude}i 

javlja usled ~injenice da ranije runde pregovora nisu 

dovele ni do kakvih konkretnih rezultata, oteàvaju}i 

gra|anima da izvuku konkretne zaklju~ke povodom 

ovog pitanja. Me|utim, i kao {to je prikazano u 

grafikonu 1.1 koji sledi, dok nijedan kosovski Srbin nije 

zadovoljan ostvarenim napretkom, skoro 19 % ispitanika 

iz reda zajednice kosovskih Albanaca navelo je da 

su zadovoljni napretkom pregovora. Ovo sugeri{e da 

10 

Koordinacioni centar za Kosovo srpske Vlade, koji predstavlja njen glavni ogranak koji donosi politiku o Kosovu, nedavno je apelovao na 

kosovske Srbe da prekinu sve veze sa PIS-om, ne prihvatanjem plata iz kosovskog budèta i nepristupanjem kosovskim institucijama. Iz tog 

razloga, nejasno je da li pona{anje severnih kosovskih op{tina predstavlja posledicu direktnih uputstava Beograda. 

11 

"Kosovski Srbi regrutuju biv{e vojnike za odbranu," Reuters, 20. jun 2006.

50% 

45% 

40% 

35% 

30% 

25% 

20% 

15% 

10% 

60% 

50% 

40% 

30% 

20% 

5% 

10% 

0 

0 

Decentralizacija bi 

trebalo da bude 

ključno pitanje 

je optimizam da }e pregovori dovesti do èljenih rezultata 

ve}i me|u kosovskim Albancima nego me|u 

kosovskim Srbima, delimi~no odraàvaju}i 

preovla|uju}e gledi{te me|u kosovsko-albanskim politi~kim 

liderima da }e pregovori dovesti Kosovo do 

nezavisnosti. Kosovski Albanci i kosovski Srbi tako|e 

se razlikuju u zna~ajnoj meri u njihovim gledi{tima o 

decentralizaciji (navedeni grafikon 1.2). Iako je decentralizacija 

dominirala dnevnim redom prvih rundi razgovora 

o statusu, samo 6 % ispitanika iz reda 

kosovskih Albanaca sloìlo se sa gledi{tem da bi ista 

trebalo da bude glavno pitanje razmatranja. Kosovski 

Albanci su me|utim podeljeni u gledi{tu da bi decentralizacija 

trebalo da bude samo jedno od mnogih 

drugih pitanja koja treba da budu diskutovana tokom 

pregovora (27 %) i da ne bi trebalo da bude diskutovano 

uop{te (25 %). Me|u kosovskim Srbima, 16 % 

veruje da bi decentralizacija trebalo da bude klju~no 

pitanje, dok 35 % da bi trebalo da bude samo jedno od 

pitanja. Samo 6 % kosovskih Srba sloìlo se sa 

gledi{tem da decentralizacija ne bi trebalo da bude 

diskutovana uop{te. Primetno nepoklapanje u 


Kosovski Albanci 

Nezadovoljan Niti zadovoljan 

niti nezadovoljan 

Kosovski Albanci Kosovski Srbi Ostali 

Decentralizacija bi 

trebalo da bude 

samo jedno od 

pitanja tokom 

pregovora 

Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja SRU-a, jun 2006 

Kosovski Srbi 


Decentralizacija 

ne bi trebalo da 

bude diskutovana 

uopšte tokom 

pregovora 

Ne znam Nije dostupan 

Grafikon 1.2 Mišljenja ispitanika o decentralizaciji kao jednom od najzna~ajnijih pitanja tokom pregovora o politi~kom statusu 

Kosova 

Ostali 

Zadovoljan Ne znam Bez 

odgovora 

Grafikon 1.1 Nivo zadovoljstva sa trenutnim razvojem procesa pregovora o budu}em politi~kom statusu Kosova? 

gledi{tima o zna~aju decentralizacije izme|u kosovskih 

Albanaca i kosovskih Srba delimi~no odraàva razli~ito 

zna~enje koje ovo pitanje ima za pripadnike obe zajednice. 

Sa jedne strane, zna~ajan broj kosovskih 

Albanaca koji veruju da decentralizacija ne bi trebalo 

da bude diskutovana uop{te mogu odraziti sve ve}i uticaj 

gledi{ta da }e decentralizacija dovesti do teritorijalne 

podele Kosova, ishod kome nije priklonjena 

ve}ina kosovskih Albanaca. Sa druge strane, ovo 

pitanje po svemu sude}i nije od toliko klju~nog zna~aja 

za kosovske Srbe koliko je naj~e{}e predstavljeno od 

strane diplomata i Beograda, sugeri{u}i mo`da da za 

veliku ve}inu kosovskih Srba, status koji }e Kosovo 

ste}i po zavr{etku pregovora je mnogo zna~ajniji u 

odnosu na samo pitanje decentralizacije. 

2.2 Podr{ka prema institucijama 

Rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazuju 

da zadovoljstvo glavnim politi~kim institucijama nastavlja 

da biva na niskom nivou. Kao {to je prikazano na 

grafikonu 1.3, promene u rukovodstvu po svemu 

15


sude}i nisu pobolj{ale popularnost PIS-a ili Skup{tine 

konkretno, ~ija je popularnost opala jo{ vi{e od poslednjeg 

ispitivanja javnog mnjenja. 12 Ovo sugeri{e da 

promene u rukovodstvu same po sebi ne ostavljaju 

duboki utisak na kosovsku javnost, i da kosovske politi~ke 

institucije treba da pruè mnogo vi{e u smislu opipljivih 

rezultata kako bi stekle odobravanje od strane 

svojih bira~a. UNMIK nije pro{ao mnogo bolje i nastavlja 

da biva najmanje popularna institucija na Kosovu u 

smislu njegovog u~inka, iako pad u njegovoj popularnosti 

moè tako|e biti u vezi sa sve razvijenijim 

gledi{tem da je misija po~ela odbrojavati svoje poslednje 

dane. 13 Me|utim, zadovoljstvo SPGS-om je 

zna~ajno ve}e, nazna~uju}i razliku u percepciji javnosti 

izme|u UNMIK-a kao organizacije i javne li~nosti 

SPGS-a. 14 Isto vaì i za premijera Agima Çeku, koji 

uìva veoma visok stepen podr{ke me|u kosovskim 

Albancima ~ak iako institucija kojom on upravlja ne 

uìva (vidi grafikon 1.4). Çeku ima priliku da iskoristi 

svoju popularnost me|u kosovskim Albancima kako bi 

pokrenuo Kosovo unapred u politi~kom smislu, 

me|utim njegov politi~ki kapital ne moè zadugo 

nadoknaditi slab institucionalni u~inak. Ono {to nije 

iznena|uju}e, rezultati ispitivanja javnog mnjenja na 

dugi rok pokazuju da javna podr{ka prema politi~kim 

liderima oscilira u zna~ajnoj meri kao odgovor na 

16 

Procenat 

100 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

najnovija doga|anja, a to da li premijer Çeku moè da 

odrì svoj nivo popularnosti bi}e utvr|eno na~inima na 

koje odgovori na trenutne izazove. 

Vlada nastavlja da biva optuìvana za korupciju 

i od ~lanova opozicije i od strane {tampe, i percepcije 

o korupciji u vladi nastavljaju da bivaju velike sa 65 

% svih ispitanika koji veruju da postoji korupcija na 

odre|enom nivou. Postoje me|utim, razli~ita gledi{ta o 

obimu korupcije sa ve}inom (52 %) koja veruje da je 

korupcija malog ili srednjeg obima. Ovo sugeri{e da 

percepcije o problemu korupcije nisu dostigle tako 

velike nivoe da dovedu u pitanje celokupnu legitimnost 

Vlade, i da opozicija nije bila uspe{na u bacanju krivice 

za korupciju na vrhovno rukovodstvo, ili u ube|ivanju 

javnosti da se korupcija u Vladi nalazi na masivnoj 

osnovi. 15 Me|utim, situacija je druga~ija za odre|eni 

broj javnih slu`bi, koje su ocenjene kao korumpirane 

na alarmiraju}em nivou. Tri institucije za koje se veruje 

od strane Kosovaca da predstavljaju najkorumpiranije 

jesu sistem zdravstvene za{tite, Kosovska povereni~ka 

agencija (KPA) i KEK. Dok 34 % svih ispitanika i 42 % 

ispitanika iz reda kosovskih Albanaca veruje da postoji 

visoki nivo korupcije u KEK-u, 38 % svih ispitanika 

veruje da postoji korupcija u KPA (46 % za ispitanike iz 

zajednice kosovskih Albanaca). Na sli~an na~in, 34 % 

0 Nov-02 Mar-03 Jul-03 Nov-03 Mar-04 Jul-04 Nov-04 Mar-05 Jun-05 Sep-05 Dec-05 Jun-06 


Vreme 

Grafikon 1.3 Nivo zadovoljstva sa radom glavnih institucija Kosova 

UNMIK 

SPGS 

PIS 

Skupština 

12 

Jo{ jedna anketa sprovedena od strane kompanije Index-Kosova pokazala je da iako je podr{ka za vladu na niskom nivou, popularnost premijera 

Agima Çeku je na najvi{em nivou u odnosu na sve druge glavne politi~ke li~nosti. Pogledajte ~lanak Bul Salihu, "Prijnë LDK dhe Agim 

Çeku,"("Predvode LDK i Agim Çeku ") Express, 19. jun 2006, str. 6-7. 

13 

Ovo gledi{te je jo{ jednom ponovljeno od strane kosovske {tampe koja je izve{tavala o odlasku SPGS-a UNMIK-a Sørena Jessen-Petersena 

sa njegove funkcije. Mnoge novine nazvale su ga "poslednjim {efom" UNMIK-a. Pogledajte izve{taje kosovske {tampe o odlasku Jessen- 

Petersena od 1. jula 2006. 

14 

Søren Jessen-Petersen napustio je svoju funkciju SPGS-a UNMIK-a 30. juna. Kao {to pokazuju cifre iz ispitivanja javnog mnjenja, Jessen- 

Petersen je uìvao veliku popularnost na Kosovu, posebno me|u kosovsko-albanskom ve}inom. Njegovog poslednjeg dana, on je do~ekan 

od strane grupa kosovskih Albanaca u Pri{tini, koji su ga pozdravljali pored Çekua. Predsednik Sejdiu je dodelio Jessen-Petersenu zlatnu 

medalju javne slu`be na Kosovu. Pogledajte izve{taje kosovskih medija od 1. jula 2006. 

15 

Opozicioni lider Hashim Thaçi tokom marta izneo je niz ozbiljnih kritika protiv nove Vlade, optuùju}i je za korupciju (pogledajte izve{taje 

{tampe od 23. marta 2006.). Opozicija nastavlja da optuùje Vladu za korupciju. Nedavno, vi{i lider PDK-a optuìo je Ministarstvo javnih slu`bi 

zbog pla}anja goriva po ceni ve}oj od trì{ne cene (pogledajte izve{taje {tampe od 27. maja 2006.). 

KFOR 

KPS

Procenat 

100 

90 

80 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

kosovsko-albanskih ispitanika veruje da postoji korupcija 

na velikoj osnovi u zdravstvu. ~etrdeset jedan procenat 

ispitanika navodi medije kao njihov glavni izvor 

informacija o korupciji, dok je 57% ispitanika iznelo 

li~no iskustvo korupcije me|u slu`benicima u 

zdravstvenom sektoru u obliku mita, poklona ili davanja 

drugih usluga. Samo KPS je sagledan od strane 

najve}eg broja ispitanika kao agencija sa relativno 

malom korupcijom. Trideset devet procenata 

kosovsko-albanskih ispitanika i 32 % ukupno veruje da 

ne postoji korupcija u KPS-u, dok 24 % kosovskih 

Albanaca i 24 % svih ispitanika veruje da je korupcija 

prisutna u malom obimu u KPS-u. 

2.3 Voljnost za protestovanje 

Mo`da jedan od klju~nih pokazatelja nezadovoljstva 

politi~kom situacijom u demokratiji jeste 

voljnost gra|ana da u~estvuju u javnim demonstracijama 

protiv njenih vladaju}ih institucija. Iako se udeo 

ispitanika koji su nezadovoljni ili koji su veoma nezadovoljni 

postoje}im politi~kim upravljanjem Kosovom nije 

promenio u zna~ajnoj meri od decembra 2005. 

(zadràvaju}i se na oko 47 %), broj ispitanika koji nisu 

voljni da protestuju protiv politi~ke situacije se 

uve}ao. 16 Neznatno vi{e od polovine svih ispitanika (51 

%) iznelo je da nisu voljni da u~estvuju u demonstracijama 

protiv trenutne politi~ke situacije, u pore|enju sa 

41 % iz decembra 2005. Ovo moè biti posledica 

ocenjenog napretka ka re{avanju statusa Kosova u 

teku}im pregovorima. Me|utim, rezultati ispitivanja 


0 Sep-04 Dec-04 Mar-05 Jun-05 Sep-05 Dec-05 

Vreme 


Mar-06 Jun-06 

predsednikom 

predsednikom 

Skupštine 

premijerom 

Grafikon 1.4 Nivo zadovoljstva sa radom glavnih politi~kih rukovodioca tokom razli~itih vremenskih razdoblja (obuhvata samo 

ispitanike is redova kosovskih Albanaca) 

javnog mnjenja sugeri{u da je ve}ina Kosovaca u 

ve}oj meri nezadovoljna ekonomskom situacijom, 

po{to je 53 % ispitanika voljno da protestuje iz 

ekonomskih razloga, iako je ovaj broj doìveo zna~ajan 

pad od svog nivoa od 71% iz decembra 2005. 17 

Preraspodela po etni~kom poreklu nazna~uje 

da je voljnost za protestovanje zbog politi~ke situacije 

pribli`no ista me|u svim grupama, iako kosovski 

Albanci pokazuju najve}u spremnost da protestuju (42 

%) a najmanja spremnost za isto izraèna je od strane 

ostalih manjina (24 %). Pored toga, kosovski Albanci 

su najvi{e voljni da protestuju zbog ekonomske situacije 

(62 %), dok je ve}ina kosovskih Srba protiv u~e{}a u 

ovakvim demonstracijama (49 %). Nezaposlenost po 

svemu sude}i ne predstavlja odlu~uju}i faktor u 

voljnosti za protestovanje iz politi~kih razloga, po{to su 

i zaposleni i nezaposleni ispitanici bili skoro proporcionalno 

predstavljeni me|u onima koji su voljni da 

protestuju. Me|utim, ve}ina od 54 % ispitanika koji su 

odgovorili sa "da" u smislu njihove voljnosti da protestuju 

iz ekonomskih razloga je zaposlena, nazna~uju}i 

da zaposlenje samo po sebi ne re{ava ekonomske 

neda}e ve}ine kosovskih porodica. 

Daljim ispitivanjem socijalnog i politi~kog profila 

onih koji su voljni da protestuju, ispitivanje javnog 

mnjenja pokazuje da ispitanici izme|u 18 i 25 godina 

starosti jesu najvi{e voljni da protestuju (pogledajte 

grafikon 1.5 koji sledi). Me|utim, postoji mala korelaci- 

16 

Postoje zna~ajne razlike u nivou zadovoljstva kada su ra{~lanjene po etni~kom poreklu. Od onih koji su veoma nezadovoljni, 47 % sa~injavaju 

kosovski Srbi a 12 % kosovski Albanci. Raspodela po etni~kom poreklu za nezadovoljne je pribli`no ista - 30 % me|u ispitanicima iz reda 

kosovskih Albanaca, 36 % me|u kosovskim Srbima, i 26 % me|u ostalim manjinama. 

17 

Pitanje o tome da li bi ispitanik protestovao iz politi~kih ili iz ekonomskih razloga trebalo bi da bude protuma~eno da li bi striktno politi~ki i/ili 

striktno ekonomski razlozi bili ti koji bi mogli motivisati nekoga da protestuje. Treba napomenuti da bi protest motivisan ekonomskim razlozima, 

ukoliko do istog zapravo do|e, i dalje predstavljao politi~ki protest. 

17


ja izme|u onih koji su voljni da protestuju i onih koji 

izraàvaju podr{ku za Vetëvendosje, pokret koji je 

otvoreno pozivao na proteste protiv pregovora. Stoga, 

44 % onih koji su izrazili svoju podr{ku za Vetëvendosje 

tako|e su izrazili nevoljnost da protestuju iz politi~kih 

razloga a 23 % onih koji su sna`no podràvali pokret 

izrazili su isti stav. Ovo sugeri{e da voljnost za protestovanje 

iz politi~kih razloga verovatno nije prvenstveno 

odgovor na pozive ove organizacije, ve} najverovatnije 

poti~e iz drugih razloga, kao {to su nezadovoljstvo 

u~inkom politi~kih institucija, nezaposlenost i ekonomska 

nema{tina. 

100% 

90% 

80% 

70% 

60% 

50% 

40% 

30% 

20% 

10% 

100% 

90% 

80% 

70% 

60% 

50% 

40% 

30% 

20% 

10% 

0% 

0% 

3. Zaklju~ci 

Tokom prve polovine 2006 godine, Kosovo je 

doìvelo velike promene u rukovodstvu, koje su se 

desile bez velikih pote{ko}a izme|u glavnih politi~kih 

partija Kosova. Sada{nji razgovori o statusu mogu biti 

18 

Bez odgovora Ne Da 

18 do 25 26 do 35 36 do 55 56 do 65 66 i preko 

Starosna dob 

Bez odgovora Ne Da 

18 do 25 26 do 35 36 do 55 56 do 65 66 i preko 

Starosna dob 

Grafikon 1.5 Preraspodela ispitanika na osnovu starosnog 

doba i odgovora na pitanje o njihovoj voljnosti da protestuju 

protiv postoje~e politi~ke (gornji deo grafikona) i 

ekonomske (donji deo grafikona) situacije. Ovaj prora~un 

mora uzimati u obzir da grupa od 18 do 25 godina starosti, 

koja je ocenjena da predstavlja skoro polovinu ukupnog 

stanovništva na Kosovu, jeste neznatno nedovoljno zastupljena 

u ispitivanju javnog mnjenja. 

glavni razlog za brzo re{enje velikih politi~kih izazova, 

kao {to su: izbor novog predsednika i promena premijera. 

Istovremeno, opozicija je sa~uvala svoj veoma 

kriti~ki stav protiv vlade, navode}i korupciju u svim 

nivoima kao glavnu optu`bu. 

Sem toga, i kao {to se pokazuje u ispitivanju 

javnog mnjenja IRU-a, nezadovoljstvo sa vladaju}im 

institucijama Kosova se ne smanjuje uprkos promenama 

u rukovodstvu. {tavi{e, stalni protesti grupa, kao {to 

je Vetëvendosje (Samoopredeljenje) i va`nih politi~kih 

bira~a poput veterana OVK kao i razvijanja u severnim 

op{tinama nastanjenim srpskim ìvljem su pokazatelj 

da politi~ko stanje nastavlja da biva napeto i da se 

mogu}nost narodnih izliva protiv politi~kog stanja ne 

moè odbaciti. 

Doga|anja tokom prve polovine godine daju 

do znanja da }e se u kratkoro~nom periodu sveukupni 

politi~ki stabilitet na Kosovu biti suo~en sa izazovima 

kao {to su, izme|u ostalog, mogu}nost nepovoljnih 

razvoja u pregovorima sa Beogradom, mogu}e 

pogor{anje napetosti u severnim op{tinama Kosova i 

rastu}e nezadovoljstvo sa radom vode}ih institucija, 

koje se optuùju za korupciju i nedovoljni ekonomski 

razvitak.

EKONOMSKA I 

SOCIJALNA STABILNOST 

1. Makroekonomsko okruènje i trendovi 

Dinamika ekonomskog rasta na Kosovu tokom 

prve polovine 2006 godine odraàva pozitivne i negativne 

trendove. Ovo sugeri{e da makroekonomske neravnoteè 

i dalje predstavljaju zna~ajan izazov za odrìvi 

ekonomski razvoj. Grupa pokazatelja sa pozitivnim trendovima 

tokom perioda koji predstavlja predmet razmatranja 

uklju~uje: 

• uve}anje u BDP-u koje preobra}uje negativan rast iz 

druge polovine prethodne godine; 

• neznatno pobolj{anje u inostranom trgovinskom 

bilansu; 

• porast u bankovnim depozitima; 

• uve}anje u kredita datim privatnim preduze}ima; 

• nastavak procesa privatizacije i pove}anje prihoda 

od prodaje DP-a; 

Pored nekih makroekonomskih pokazatelja, u 

kojima su se nastavili negativni trendovu u zna~ajnom 

vremenskom periodu, pogor{ano makroekonomsko 

okruènje i dalje preovla|uje. Oba predstavljaju 

pokazatelje rizika po ekonomsku i socijalnu stabilnost i 

mogu biti grupisani na slede}i na~in: 

• Teku}i rast nezaposlenosti i planovi za smanjenje hiljada 

radnih mesta u vladi i javnom sektoru; 

• Pad u ukupnoj potro{nji i uve}anje IPC-a; 

• Niì nivo budètskih prihoda u odnosu na planirane i 

nastavljeni budètski deficit; 

• Pad donatorske podr{ke, inostrane pomo}i i 

dozna~avanja sredstava; 

• Nastavljen trend doma}eg odsustva {tednje; 18 

• Najvi{i nivo ekonomskog pesimizma u poslednje 

~etiri godine me|u ispitanicima ispitivanja javnog 

mnjenja SRU-a. 

O~ekuje se da }e pozitivan realan rast BDP-a biti 

preobra}en u negativan tokom predstoje}e godine. 

Prema predvi|anjima MMF-a, BDP }e pasti sa €2,250 miliona 

u 2006. na €2,183 miliona u 2007. ili, odgovaraju}i 

pad u stopi rasta sa 3% na - 1.6% BDP-a. 19 Glavni izvor 

ovog ekonomskog pada odnosi se na eventualno smanjivanje 

UNMIK-a i posledi~an pad u potro{nji kao i implikacije 

re{enja statusa Kosova, {to zna~i da }e morati da 

budu finansirani novo-uspostavljeni centri. 20 Ispitivanje 


javnog mnjenja SRU-a pokazuje da je ve}i procenat ispitanika 

pesimisti~an zbog ekonomije (Tabela 2.1). 

K-ALBANCI 

K-SERBI 

Jun-05 

Dec-05 

Jun-06 

69.1 69.6 75.3 

92.3 91.7 85.3 

OSTALI 60.0 69.3 76.5 

ODMEREN 

PROSEK 

69.9 73.3 77.2 

zvor: Ispitivanje javnog mnjenja SRU-a, jun 2006. 

Tabela 2.1: Procenat ispitanika koji su "veoma nezadovoljni" i 

"nezadovoljni" trenutnom ekonomskom situacijom 

Percepcije o ekonomskom pesimizmu varirale 

su me|u etni~kim grupama; isti se umanjio me|u 

kosovskim Srbima i uve}ao me|u kosovskim 

Albancima i drugim ispitanicima. Bez obzira na etni~ko 

poreklo, ispitanici prvenstveno okrivljuju UNMIK i 

nakon toga Vladu za trenutnu ekonomsku situaciju. Ali 

u pore|enju sa nalazima ispitivanja javnog mnjenja 

SRU-a sprovedenog decembra 2005, spremnost 

pridruìvanja javnim protestima zbog trenutne 

ekonomske situacije opala je sa 63.0% na 61.9% me|u 

kosovskim Albancima, sa 73.7% na 35.9% me|u 

kosovskim Srbima, i sa 62.7% na 34.4% me|u ostalim 

ispitanicima (pogledajte Tabelu A1 u Aneksu 1). 

1.1 Stabilnost finansijskog i bankarskog sektora 

U skladu sa stvarno-pravnim sektorom, 21 finansijski 

sektor doìveo je odgovaraju}i rast u periodu od 

januara-maja 2006. Zaklju~no sa majem, nov~ana 

osnova iznosila je €380,761,000, ili vi{e od iznosa u 

decembru 2005. kada je iznosila €378,716,000. 

Depoziti su porasli sa €834,498,000 decembra 2005. 

na €844,951,000 marta 2006, i iznos neizmirenih dugova 

sa €387,868,000 u decembru 2005. na 

€459,961,000 krajem aprila 2006. 22 

Stabilnost bankarskog sektora privukla je 

pa`nju medija i javnosti 13. marta 2006. kada je BPK 

oduzeo licencu Kreditnoj banci Pri{tine (KBP). 

Postojale su mnoge spekulacije i razli~ita tuma~enja u 

medijima o ovom neo~ekivanom slu~aju, koja su varirala 

od sumnji poku{aja prevare od strane akcionara 

ove banke, do zahteva koji su postavljali pitanje da li 

BPK na efikasan na~in nadzire komercijalne banke. 

Saop{tenje za {tampu BPK-a pokazalo je nakon revizije 

svih komercijalnih banaka, da je utvr|eno da samo 

jedna banka ne ispunjava zahtevane kriterijume kako bi 

bila dovoljno bezbedna u smislu likvidnosti, ~ine}i da 

18 

Odsustvo {tednje ili negativna potro{nja nastaje kada je potro{nja ve}a od prihoda. Finansiranje ve}e potro{nje u odnosu na ono {to prihod 

na raspolaganju dozvoljava, moè do}i iz razli~itih izvora kao {to je akumulirana {tednja, zajmovi ili bilo kakva vrsta finansiranja. 

19 

MMF, Aide Memoire osoblja MMF-a Misija na Kosovu, 22-31. maja 2006. 

20 

Ove primedbe dao je Mark Auboin, {ef Misije MMF-a na Kosovu, u intervjuu datom dnevnim novinama Zëri (14. jun 2006.), MMF: Odlazak 

UNMIK-a ima}e posledice po kosovsku ekonomiju, strana 5. 

21 

Stvarno-pravni sektor odnosi se na proizvodnju robe i usluga kori{}enjem sirovina, radne snage, zemlji{ta i kapitala. 

22 

BPK (2006), Bilten mese~nih statistika, br. 57, BPK, Pri{tina, maj 2006. Cifre o depozitima u ovom izve{taju nisu bile dostupne za mesece 

nakon marta. 

19


Tabela 2.2: Izvozi i uvozi (u '000 €) 

novac ulaga~a u istu bude u riziku. 23 Finansijske izjave 

komercijalnih banaka objavljene od strane BPK-a 

pokazale su da je ukupna zahtevana likvidnost rezervi 

KBP-a iznosila €2,456,000 na kraju 2004. i da je nakon 

godine skoro prepolovljena (€1,281,000). 24 BPK je dao 

uverenje da je drugih {est komercijalnih banaka u dobrom 

stanju u smislu njihove likvidnosti i garantovao da }e 

nadoknaditi novac onima koji su uloìli novac u KBP. 

Najve}i ulaga~ u KBP bio je PTK koji snosi rizik gubljenja 

negde oko €15 miliona. Ovo je bio prvi slu~aj bankarskog 

propadanja na post-konfliktnom Kosovu, i trebalo bi da 

posluì kao pokazatelj upozorenja za ~vr{}i nadzor banaka. 

Iako je stvorio zabunu u po~etnoj fazi, poverenje u 

bankarski sektor se nije mnogo naru{ilo kao {to i porastu 

depozitima prikazuje. 

1.2 Izvoz raste bròm stopom u odnosu na uvoz 

Dostupni podaci dobijeni od ZSK-a o spoljnoj 

trgovini tokom prva ~etiri meseca 2006. nazna~uju da 

se trgovinski bilans pobolj{ava, uprkos preovla|uju}em 

ogromnom trgovinskom deficitu. U pore|enju sa istim 

periodom pro{le godine, pokrivanje uvoza izvozom 

20 

Jan-05 

Feb-05 

Mar-05 

Apr-05 

Maj-05 

Ukupno 

Izvozi Uvozi 

Trgovinski 

bilans 

% uvoza koji je 

pokriven od izvoza 

2.555 65.092 -62.537 3.9 

2.817 66.867 -64.050 4.2 

4.163 101.200 -97.037 4.1 

4.191 101.018 -96.827 4.1 

4.436 104.310 -99.874 4.3 

18.162 438.437 -420.325 4.1 

Jan-06 2.761 58.689 -55.928 4.7 

Feb-06 

Mar-06 

Apr-06 

Maj-06 

Ukupno 

Razlika 

(2006-2005) 

3.922 73.621 -69.699 5.3 

7.168 99.261 -92.093 7.2 

8.054 109.764 -101.710 7.3 

7.989 117.526 -109.537 6.8 

29.894 458.861 -428.967 6.5 

11.732 20.374 -8.642 2.4 

Izvor: ZSK (2006.), Statistika o spoljnoj trgovini april 2006, Ekonomska statistika, ZSK, Priština, 

Tabela br. 1, str. 5, dostupna na: 

http://www.ks-gov.net/esk/esk/pdf/english/economic/external_trade/ext_trade_may_06.pdf 

i autorov sopstveni prora~un. 

krenulo je sigurnom putanjom 

doseù}i do najve}eg udela u 

aprilu i opadaju}i ponovo u 

maju. Obim kosovskog izvoza 

iznosio je vi{e od €8 miliona u 

aprilu i ne{to ispod tog iznosa 

maja 2006. (Tabela 2.2). 

Uprkos vi{em trgovinskom 

deficitu u apsolutnim ciframa 

tokom petomese~nog perioda 

u 2006, postojalo je uve}anje za 

2.4 procentna poena u 

pokrivenosti uvoza izvozima iz 

istog perioda 2005. O~igledno je 

da je zatvaranje magistrale Pri{tina 

- Skoplje u periodu od 50 dana od 

15. januara do 6. marta, usled 

odrona u Ka~aniku, uticalo na 

trgovinu tokom prva dva meseca 

2006. kada je i nivo izvoza i nivo 

uvoza doìveo pad. Grafikon 2.1 

koji sledi prikazuje uticaj koji je zatvaranje 

ovog magistralnog puta 

imalo na uvoz na Kosovu preko i iz 

BJRM, njegovim glavnim trgovinskim 

partnerom. 

Svetska banka procenila je da 

je uticaj ovog zatvaranja tokom prvih osam nedelja doneo 

gubitak od €8 miliona u prihodima. 25 Privremeni izve{taj 

MMF-a o budètu za prvo tromese~je 2006. pokazao je da 

su prihodi od grani~nih da`bina pali za 8.9% tokom prvog 

tromese~ja prethodne godine. 26 

250 

200 

150 

100 

200.3 

219.7 

41.4 

50 

23.7 

8.8 9.6 10.4 

0.2 0.3 1.3 1.2 

0 

Novp-05 Dec-05 Jan-06 Feb-06 Mar-06 Apr-06 

Vreme 

63.2 

Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja SRU-a, jun 2005, decembar 2005. 

i jun 2006. 

Izvozi 

Uvozi 

Grafikon 2.1 Trgovina Kosova sa Makedonijom od novembra 

2005. do aprila 2006. ( u milionima evra) 

23 

Potpuna izjava objavljena je na internetu i dostupna je na adresi: 

http://www.bpk-kos.org/downloads/Press%20Release%2003_13_2006.pdf 

24 

Najniì iznos ukupnih zahtevanih rezervi likvidnosti na kraju 2004. postojao je u Ekonomskoj banci Kosova (€1,451,000) koji se uve}ao na 

€1,818,000 krajem 2005, ili drugi najniì iznos nakon iznosa KBP-a (pogledajte Godi{nji izve{taj za 2005, BPK, Pri{tina, maj 2006.). 

25 

Svetska banka (2006), Mese~no ekonomsko izve{tavanje na Kosovu: Privremena procena efekata odrona u Ka~aniku na spoljnu trgovinu, 

Svetska banka, februar 2006, dostupno na: http://siteresources.worldbank.org/INTKOSOVO/147270- 

1121700806276/20867935/Kosovo_Economic_Briefing_Feb06.pdf 

26 

MEF (2006a), Privremeni izve{taj o budètu: Prvo tromese~je 2006, Odeljenje trezora MEF-a, Pri{tina.

Procenat 

104 

103 

102 

101 

100 

99 

98 

99.4 

97 Jul-Dec 

02 

1.3 Potro{nja i Indeks potro{a~ke cene 

Potro{nja kao komponenta BDP-a uvek je bila 

vi{a u odnosu na sam BDP u post-konfliktnom Kosovu. 

Nedavne procene od strane MMF-a sugeri{u da se ova 

neravnoteà nastavlja. Uprkos ~injenici da se o~ekuje 

porast BDP-a sa €2,209 miliona u 2005. na €2,250 miliona 

u 2006, tako|e se predvi|a da }e se potro{nja smanjiti sa 

ukupnog nivoa od €2,591 miliona 2005 na €2,572 miliona 

u 2006. 27 Tako da }e potro{nja kao udeo u BDP-u opasti sa 

117% na 114%. Ovo moè nastati zbog faktora, kao {to 

su: slabljenje prihoda od strane finansijskih donatora, 

smanjenje priliva sredstava dozna~enih za radnike i pad u 

tro{kovima, izme|u ostalog. Tokom ovog perioda cene su 

produìle svoj porast. 28 IPC se uve}ao za 2.6 procentnih 

poena tokom prva ~etiri meseca 2006 (pogledajte grafikon 

2.2 koji sledi). 

Grafi~ki prikaz na polugodi{njoj osnovi od 

druge polovine 2002. pokazuje da se IPC uve}ao u 

prvoj, i opao u drugoj polovini svake godine, osim u 

2005. kada je bio konstantan. Usponi i padovi odnose 

se na sezonske efekte nekih poljoprivrednih proizvoda 

uklju~enih u IPC, kao {to su vo}e, povr}e i ìtarice. 

Njihove cene variraju od zaliha i potra`nje tokom 

sezone, odnosno uve}anje u potra`nji tokom zimskog 

i letnjeg perioda, i obi~no u jesen kada doma}a 

proizvodnja dostigne svoj vrhunac tokom leta i 

po~etkom jeseni, kada se na trì{tu nude ve}e koli~ine 

doma}ih proizvoda. 


101.9 

Jan-Jun 

03 

Grafikon 2.2 Indeks potroša~kih cena 

100.2 

Jul-Dec 

03 

102.9 

Jan-Jun 

04 

99.3 

Jul-Dec 

04 

100.3 

Jan-Jun 

05 

Jul-Dec 

05 

Jan-Maj 

06 

Napomena: Mese~ni podaci su prikupljeni po proseku na polugodi{njoj osnovi za period od 2002-2005. i prvih pet meseci 2006. 

Izvor: Zavod za statistiku Kosova (2006.), Odsek za statistike cena, Indeks potro{a~ke cene, Tabela 1, dostupan na: http://www.ksgov.net/esk/esk/pdf/english/economic/CPI_may_06.pdf 

i autorovi sopstveni prora~uni. 

100.3 

102.9 

1.4 Fiskalna i budètska odrìvost 

O~ekuje se da KBK tokom 2006. iznositi 

€656.20 miliona, {to zna~i deficit od vi{e od €43.8 miliona 

u odnosu na ukupne planirane tro{kove od €700 

miliona. Ne{to malo vi{e od 20.4 % planiranih prihoda 

za budèt za 2006. prikupljeno je u prvom tromese~ju 

godine. Iako je plan bio da se prikupi €164.05 miliona 

u prihodima tokom prvog tromese~ja 2006, samo 82% 

toliko (€133.72 miliona) od te cifre je zapravo prikupljeno. 

29 Isto je nastalo delimi~no zbog ranije pomenutih 

razloga. 

Smatra se da na odrìvost budèta tako|e 

uti~e krijum~arenje i fiskalna utaja. Od poslednje 

godine kada je SCG uklonio tranzitni porez, mnogi 

kosovski uvoznici po~eli su da uvoze preko i iz Srbije. 30 

Na osnovu kontrole sprovedene u 1,200 preduze}a, 

PUK je otkrio da su neizmireni porezi ili fiskalna utaja 

tokom prvih pet meseci 2006. iznosili €28 miliona. 

Fiskalna utaja je do{la uglavnom putem severa Kosova 

gde je kontrola bila slaba. 31 

1.5 Nezaposlenost i siroma{tvo 

Ne postoji nikakvo zvani~no merenje stope 

nezaposlenosti tokom perioda od januara do juna 

2006. Procene o nezaposlenosti su uglavnom pribli`ne 

i variraju od 23% 32 do 42% 33 zavisno kako se uzimaju u 

obzir zaposlenost u poljoprivredi, u neformalnom sek- 

27 

BDP po glavi stanovnika u 2006. procenjuje se da iznosi €1,107 ili uve}anje od samo €2 od 2005. Za osnovu ovog prora~una uzeto je procenjeno 

stanovni{tvo od 1,999,000 za 2005. i 2,033,000 za 2006. Pogledajte MMF (2006), Aide Memoire osoblja Misije MMF-a na Kosovu, 

22-31. maja 2006. 

28 

Jedno obja{njenje za ovaj razlog moè biti da se procene MMF-a odnose na celu godinu, dok se IPC odnosi na cene za prva ~etiri meseca 

2006. 

29 

IPC 

MEF (2006b), Budèt za 2006, MEF, Pri{tina. 

30 

Dnevne novine Bota Sot (27. maj 2006), Krijum~arenje na severu Kosova u porastu, strana 7. 

31 

Dnevne novine Koha Ditore (4. jun 2006.), Fiskalna utaja: €28 miliona za samo pet meseci, strana 5. 

32 

Procena Svetske banke varira izme|u 23% i 33%, kada se uzmu u obzir sezonski i neformalni poslovi (koji su najvi{e koncentrisani u 

poljoprivrednom sektoru ) . 

33 

Ministarstvo rada i socijalne za{tite Podatci o zapo{ljavanju , 2005 

21


toru, sezonski poslovi i aktivnosti vezane za potra`nju 

posla. Procena sprovedena od strane ZSK-a za 2004. 

procenjuje stopu nezaposlenosti od 40%. 34 Na osnovu 

niskog ekonomskog rasta, pada u finansiranju od 

strane donatora i dozna~avanju sredstava radnika, 

smanjenja radnih mesta u vladi i javnom sektoru kao i 

stupanjem nove radne snage na trì{te rada, o~igledno 

je da nezaposlenost i siroma{tvo mogu zabeleìti dalji 

porast. 35 

Najbrè uve}anje u broju lica u potrazi za 

poslom nastalo je me|u onima koji pripadaju starosnoj 

grupi od 25 do 39 godina starosti. Nastavljen rast 

nezaposlenosti moè biti pokazatelj rizika koji moè 

dovesti do dru{tvenih tenzija. Vi{e od 53% ispitanika u 

ispitivanju javnog mnjenja SRU-a smatra da nezaposlenost 

i siroma{tvo predstavljaju najve}i problem sa 

kojim se suo~ava Kosovo. Prema ovom ispitivanju 

javnog mnjenja, namera ispitanika da protestuju prisutna 

je iz ekonomskih a ne iz politi~kih razloga (53.2% 

nasuprot 37.2%). Preovla|uju}a ve}ina ispitanika 

(71.2%) smatra da je trenutna situacija u polju 

zaposlenja nepovoljna. 

1.6 Razvojni planovi: izme|u èlja i realnosti 

Od po~etka januara ove godine, Vlada je 

putem svog Sekretarijata za razvojnu strategiju i plan 

Kosova , pristupila pripremi strategije za ekonomski 

razvoj Kosova do 2013. godine. Koordinator 

Sekretarijata objavio je da }e strategija biti pripremljena 

od strane lokalnih stru~njaka i da }e Vlada i 

gra|ansko dru{tvo biti uklju~eni u "punim kapaciteti- 

34 

Tabela 2.3: Registrovan broj lica u potrazi za poslom 

22 

Muškarci 

@ene 

Jun-05 

Dec-05 

Jun-06 

172.494 172.845 172.947 

149.625 149.880 150.254 

Ukupno 322.119 322.725 323.201 

Izvor: MRSS (2006.), Informacije o trìštu rada na Kosovu maj 2006, 

MRSS, Priština. 

ma". 36 U svakom slu~aju, €2.5 miliona dodeljeno je za 

pripremu ove strategije, od kojih je Vlada obezbedila 

€500,000. 37 

Jo{ jedna strategija koja }e, kada bude primenjena, 

imati dugoro~an uticaj na ekonomski razvoj, 

jeste strategija MER-a, pod nazivom Politike za 

privla~enje strate{kih investitora u energetski sektor na 

Kosovu. Ista je objavljena 3. maja 2006, i izme|u ostalog, 

pruà listu 36 studija o energetskom sektoru na 

Kosovu od 2000. Glavni projekat ove strategije jeste da 

se izgradi nova termoelektrana "Kosova C" u tro{ku od 

vi{e od €2 milijarde. Izgradnja, kao {to je definisano u 

okviru strategije, se o~ekuje da zapo~ne 2008. i da 

bude zavr{ena do 2012. Operacionalizacijom "Kosova 

C" i opravkom dva postoje}a bloka KEK-a ("Kosova A" 

i "Kosova B"), Kosovo ne samo da }e imati elektri~nu 

energiju za svoje sopstvene potrebe ve} }e tako|e biti 

u mogu}nosti da izveze velike koli~ine elektri~ne 

energije. 

MER je odlu~io da privu~e privatne investitore 

za primenu strategije. O~ekuje se da odabir investitora 

bude zavr{en tokom ove godine. U ovom projektu, MER 

kaè da ima podr{ku USAID-a, EAR-a, i da o~ekuje 

podr{ku Svetske banke. 38 Ova strategija ocenjena je od 

strane dnevnih novina Koha Ditore kao "lepa pri~a na 

papiru." 39 Napori uloèni za privla~enje inostranih investitora 

u energetski sektor podràni su od strane Joachima 

Rueckera, {efa stuba IV, koji je naglasio rezervisanost 

UNMIK-a povodom zahteva ministra MER-a, Et'hema 

Çeku, da se promene pravila regulisanja energetike 

kako bi njegov resor preuzeo rezervisana ovla{}enja i 

upravljao projektima u pogledu energetike u vrednosti 

od nekoliko stotina miliona evra. 40 

Tako|e vredi napomenuti da je strategija 

gradskog planiranja Op{tine Pri{tina kritikovana kao 

suvi{e optimisti~na i ona koja iznosi suvi{e veliki broj 

ambicioznih pretpostavki vis-à-vis na ograni~ene 

resurse za njenu primenu. Tako|e je identifikovana 

kao jedan od aspekata koji karakteri{u lo{e upravljanje 

u op{tini. 41 

ZSK (2004.). Statisti~ki podaci o trì{tu rada za 2004, Serija 5: Socijalni statisti~ki podaci, ZSK, Pri{tina. 

35 

Studija Svetske banke (2005.), Procena siroma{tva na Kosovu: Promovisanje mogu}nosti, bezbednosti i u~e{}a za sve, Izve{taj br. 32378-XK, 

Washington D.C., utvrdila je da je 37% stanovni{tva tokom 2005 godine ìvelo u siroma{tvu, ili je tro{ilo manje od €1.42 dnevno. Od ovog broja, 

15% ìvelo je u krajnjem siroma{tvu ili bez osnovne hrane sa €0.93 dnevno. 

36 

Intervju sa dr. Muhamet Sadiku, koordinatorom Sekretarijata za Razvojni plan Kosova, dat dnevnim novinama Epoka e Re (26. april 2006.), 

Sadiku: Ove godine ima}emo razvojnu strategiju za period do 2020, strana 5. Dr. Sadiku tako|e je rekao novinama Epoka e Re da na politi~kom 

nivou Sekretarijat koordinira premijer i me|uministarska grupa koja uklju~uje ~elnike MEF-a i MER-a. U izjavi datoj za dnevne novine Iliria Post 

(7. jun 2006.), Status, prepreka da Kosovo dobije inostrane zajmove, strana 11, dr. Muhamet Mustafa, predsednik Riinvest Instituta, naglasio je 

da jedan od uslova za dobijanje novca od strane me|unarodnih finansijskih institucija jeste da se pripreme dobri projekti, upu}uju}i se konkretno 

na strategiju koju priprema Sekretarijat u okviru Vlade. 

37 

Kosovo ne}e biti identifikovano kao zemlja energije, dnevne novine Zëri, 03. jun 2006, strana 6. 

38 

Nedeljni politi~ki ~asopis Zëri (27. maj 2006.), Termoelektrana od dve milijarde: da li moèmo da je priu{timo, da li je vredna tog novca?, strana 

6-7. 

39 

Dnevne novine Koha Ditore (17. maj 2006.), Strategija za privla~enje ulaga~a u energetski sektor predstavlja lepu pri~u na papiru, strana 52. 

40 

Dnevne novine Koha Ditore (26. maj 2006.), Me{anje [Et'hema] Çekua u energetski sektor u suprotnosti sa evropskim na~elima, strana 5. 

41 

Ove primedbe date su od strane ESI-a u tekstu Utopijske vizije: Neuspesi u upravljanju u glavnom gradu Kosova, dokumenat za diskusiju, 08. 

jun 2006, dostupan na: http://www.esiweb.org/pdf/esi_document_id_78.pdf. Pro{le godine, ESI je poku{ao da pripremi razvojnu strategiju za 

Kosovo nakon {to je propala strategija MTI-a, ali je koncept ESI-a postao neupotrebljiv.

2. Mikroekonomsko okruènje i pitanja 

Najzna~ajniji mikroekonomski doga|aji koji su 

okarakterisali Kosovo u periodu od januara do juna 

2006, su slede}i: 

• Navodi o {iroko rasprostranjenoj korupciji i nalazima 

KGR-a; 

• Proces privatizacije i sporovi u pogledu svojinskih 

prava; 

• Otpo~injanje procesa restruktuiranja putem smanjenja 

broja radnih mesta u javnom sektoru; 

• Pogor{anje ekonomske situacije doma}instava ispitanika 

i nezadovoljstvo javnim uslugama; 

2.1 Revizija otkriva mnoge nedostatke i neodgovaraju}e 

upravljanje u centralnoj kao i u 

lokalnoj upravi 

Neposredno nakon {to je KUIN-a UN-a objavio 

izve{taj u kome je optuìo UNMIK {to je skrenuo pogled 

sa korupcije na Me|unarodnom aerodromu u Pri{tini, 42 , 

mediji su po~eli da izve{tavaju da korupcija predstavlja 

{iroko rasprostranjen fenomen u javnim institucijama i 

preduze}ima, i da je njen raspon izrazito zabrinjavaju}i. 

UNMIK i SPGS reagovali su opovrgavanjem KUIN-ovih 

navoda. 43 

Navodi o korupciji i nalazi KGR-a odnose se 

uglavnom na transakcije koje su sprovedene tokom 

2004. i 2005, koje su objavljene za javnost tokom ovog 

perioda izve{tavanja. KGR je utvrdio postojanje mnogih 

prekr{aja u postupcima upravljanja u skoro svim institucijama 

u kojima je sprovedena revizija kao {to su: i) ministarstva; 

ii) op{tine; iii); Kancelarija Predsedni{tva iv); 

Skup{tina i v); JP-i. Postoji duga~ak spisak prekr{aja i 

neodgovaraju}eg upravljanja me|u odnosnim subjektima 

koji uklju~uju slede}e: ve}ina internih revizija nije 

posedovala plan revizije, 44 na~injene isplate nisu se poklapale 

sa ugovorenim iznosom, pobedni~ki ponu|a~i 

nisu predavali svu dokumentaciju zahtevanu u tenderu, 

nepravedan tretman i pristrasna procena ponu|a~a, 

promena u nameni finansijskih sredstava, odabir sa 

manje od tri ponu|a~a, nestandardan format ugovora i 

mnogo vi{e. 45 


Ovo ispitivanje javnog mnjenja SRU-a uklju~ivalo 

je novo pitanje u vezi sa KBK-om. Rezultati pokazuju da 

vi{e od 42% ispitanika smatra da "potro{nja na luksuznu 

robu" predstavlja glavni problem u upravljanju KBK-om 

nasuprot negde oko 15% onih koji su dodelili ovaj problem 

"nedovoljnim kapacitetima i stru~nosti". Dodatnih 10.7% 

reklo je da se problem odnosi na "netransparentnu 

potro{nju". Ukupno 25% ispitanika tvrdilo je da nema 

nikakvo mi{ljenje ili da ne zna ni{ta o pitanju koje je 

postavljeno, a 3.7% nije pruìlo nikakav odgovor (pogledajte 

Tabelu A12 u Aneksu 1). 

2.2 Pokret Vetëvendosje inicirao kampanju za 

bojkotovanje robe koja dolazi iz Srbije 

21. maja, pokret Vetevendosje pustio je u 

javnost kampanju za bojkotovanje robe koja dolazi iz 

Srbije. Vetëvendosje zastupa gledi{te da je isto u korist 

kosovskih proizvo|a~a i privrede. Iako poti~e iz organizacije 

koja ne priznaje Vladu (upu}uju}i se na istu kao 

"marionetu UNMIK-a"), neki vladini i javni subjekti dali 

su svoju podr{ku ovoj inicijativi Lider pokreta 

Vetëvendosje, Albin Kurti, predloìo je da uvoz iz drugih 

susednih i zemalja EU predstavlja alternativu bojkotu 

srpske robe. Njegova izjava zajedno sa inicijativom 

podràna je od strane ministra MTI-a, Bujara Dugollija, 

i direktora OEK-a za me|unarodne odnose, Safeta 

Gërxhaliu. Sa druge strane, predsedavaju}i Saveza 

kosovskih preduze}a (SKP) Agim Shahini, 46 naglasio je 

da je trì{te na Kosovu liberalno i da zavisi od slobode 

potro{a~a, ali da bi potro{a~ trebao da postane svestan 

vrednosti doma}ih proizvoda. 

2.3 Privatizacija i svojinska prava 

Ostvaren je zna~ajan napredak u privatizaciji 

DP-a tokom prve polovine ove godine. Pet talasa privatizacije 

(talasi od 10 do 15) je odràno, uklju~uju}i 

uobi~ajene i specijalan spin-of. Ukupan broj DP-a koja 

su privatizovana od po~etka procesa sada obuhvata 

263 (uklju~uju}i privremene rezultate 15-tog talasa). 

Ovo polugodi{te zatvoreno je prodajom jednog DP-a 

specijalnim-spin-ofom, i objavljivanjem 17. talasa privatizacije. 

47 

42 

KUIN, Izve{taj Kancelarije za usluge internog nadzora o istrazi sprovedenoj od strane Istra`nog tima za navode o prevari i korupciji na 

pri{tinskom aerodromu, Izve{taj generalnog sekretara o aktivnostima KUIN-a, administrativni i budètski aspekti finansiranja mirovnih operacija 

Ujedinjenih nacija, {esnaesto zasedanje, 16. maj 2006, dostupan na: 

http://www.eyeontheun.org/assets/attachements/documents/report_on_investigation_of_pristina_720_3-14-06.doc 

Dokumenat je izra|en po prvi put 14. marta a dat je na raspolaganje javnosti 10. aprila. 

43 

Saop{tenje za {tampu u pitanju dostupno je na: 

http://www.unmikonline.org/DPI/PressRelease.nsf/0/55481F3F1CD95B52C125714D0029A15E/$FILE/pr1531.pdf 

44 

Ovde treba napomenuti da je interna revizija sprovedena u okviru PUK-a identifikovala neregularnosti odabirom nestru~nog osoblja koje 

pruà usluge ili obrazuje poreske obveznike. Interni revizor dao je preporuku upravi PUK-a da preduzme mere (dnevne novine Koha Ditore, 

31. maj 2006, PUK imenuje manje kvalifikovano osoblje da pruà usluge poreskim obveznicima, strana 27. 

45 

Detaljni izve{taji KGR-a i oblici neodgovaraju}eg upravljanja dostupni su na: http://www.oag-ks.org/reports.htm 

46 

Izvod iz intervjua minstra Dugollija, Safeta Gërxhaliu, i Agima Shahinija datog u televizijskoj emisiji ZOOM na TV21 01. juna 2006. od 22:50 

do 23:50 , koju je vodio Zenel Buzuku 

47 

Detaljne informacije dobijene su sa veb sajta KPA www.kta-kosovo.org. Dodatne informacije koje nisu bile dostupne na ovom veb sajtu dobijene 

su iz dnevnih novina. 

23


U procesu se me|utim javio odre|eni broj izazova 

u periodu od januara do juna 2006. Krajem maja, 

od ukupno 201 DP-a, 61 ugovor nije prethodno potpisan. 

Tako|e je izre~ena kritika od strane BSPK-a na 

ra~un Posebne komore koja je odloìla isplatu radnika iz 

DP-a za 20% prihoda od prodaje DP-a. 48 Pored toga, 

operativne politike smatraju se glavnim razlogom za 

ka{njenje ovog procesa. Sumnje o zaveri izme|u 

ponu|a~a kako bi se umanjila cena DP-a postaju sve 

vi{e evidentne iz jednog talasa u drugi. Procenjuje se da 

je KPA izgubio 40 miliona od po~etka procesa nakon 

{to je 45% ponu|a~a sa najvi{im cenama povuklo svoje 

ponude ostavljaju}i kompanije da budu kupljene od 

strane drugog ili tre}eg ponu|a~a po niòj ceni. 49 KPA je 

nedavno objavio promenu u operativnim politikama koja 

}e stupiti na snagu u okviru 17-tog talasa. Od sada DP 

moè tako|e biti kupljeno od strane drugog ili tre}eg 

ponu|a~a pod uslovom da je cena onolika koliko i cena 

ponu|ena od strane prvog ponu|a~a koji je odlu~io da 

se povu~e. Ova promena mo`da ne}e pomo}i KPA da 

ukloni zaveru izme|u ponu|a~a po{to se mogu dogovoriti 

me|u sobom unapred pre po~etka procesa kako bi 

utvrdili najvi{u cenu. 

Neki problemi u pogledu upravljanja i 

vlasni{tva ponovo su izbili na povr{inu za DP-e kao {to 

je Trep~a u Mitrovici i Omladinski i sportski centar u 

Pri{tini. Vlada je na svom sastanku 17. maja zahtevala 

pravo veta za transformaciju Trep~e, po{to do tog 

trenutka nisu imali ovla{}enja da donose odluke u 

pogledu Trep~e. 50 Op{tina Pri{tina zahtevala je pravo 

da upravlja Omladinskim i sportskim centrom uz obrazloènje 

da je op{tina osniva~ istog. Me|utim, KPA je 

ponovio odredbe UNMIK-ove Uredbe 2002/12 (izmenjene 

Uredbom 2005/18) da jedino SPGS moè da 

odlu~i o pitanjima ovog tipa. 51 

Nasuprot DP-ima i JP-ima, postojali su tako|e 

mnogi sporovi u pogledu privatnog vlasni{tva. Ve}ina 

slu~ajeva odnosi se na spor izme|u kosovskih 

24 

Albanaca zbog imovine koja je prethodno bila u posedu 

srba. Mo`da naj{ire poznat slu~aj u poslednje 

vreme jeste ubistvo dva mu{karca u {timlju, me|u 

njima i zamenika predsednika op{tine {timlje, Vezira 

Bajramija. {estoro drugih ljudi povre|eno je u istom 

incidentu. 52 U jo{ jednom imovinskom sporu u 

Podujevu, dvoje ljudi je poginulo 1. maja. 53 4. maja 

Kosovska agencija za imovinu uspostavljena je sa 

mandatom da razre{i sve imovinske sporove koji su 

nastali od druge polovine 1999. 54 

2.4 Smanjenja radnih mesta u DP-ima, JP-ima i 

sektoru Vlade 

Tokom perioda obuhva}enog izve{tajem objavljeno 

je da }e na hiljade radnih mesta biti ukinuto u 

javnom sektoru, uklju~uju}i - DP-e i JP-e . Na primer, KEK 

planira da smanji svoju radnu snagu za 3000 radnika u 

slede}e 4 godine. 55 Tako|e i vlada je spremna da po~ne 

sa reformom tokom 2006. koja bi rezultovala smanjenjem 

javne slu`be za 10 % do 2008. Ovo makroekonomsko 

pitanje predvo|eno je fiskalnim pritiskom a ne namerom 

da se uve}a produktivnost. Me|utim, slede}a analiza tretira 

to pitanje na mikro nivou upu}uju}i se na doga|aje u 

nekim kompanijama u periodu od januara do juna 2006. 56 

Ukidanja radnih mesta koja se javljaju u JP-ima 

po zavr{etku privatizacije predstavljaju odbrambeno 

restruktuiranje, ili smanjenje kao odgovor na 

ograni~enja nametnuta trì{tem. Iako }e novi vlasnici 

utvrditi efikasnost privatizovanih JP-a i odgovaraju}e 

kadrovske nivoe, niti JP-i niti vladin sektor, 57 sem Pri{tinskog 

aerodroma, nisu razvili kriterijume za defanzivno 

restruktuiranje. Preterano zapo{ljavanje u javnom sektoru 

mo`da je nastalo kao rezultat situacije u kojoj ne 

postoje nikakvi odgovaraju}i kriterijumi za zaposlenje 

kada se radnici prvobitno zapo{ljavaju. 

Ispitivanje javnog mnjenja SRU-a do{lo je do 

mi{ljenja ispitanika o ukidanju radnih mesta u javnom 

sektoru. Oko 52% ispitanika smatra da }e smanjenja 

48 

Dnevne novine Lajm (16. maj 2006.), Shabani kritikuje KPS i Posebnu komoru, strana 5. 

49 

Dnevne novine Kosova Sot (13. april 2006.), KPA izgubio €40 miliona, strana 7. 

50 

Dnevne novine Zëri (18. maj 2006.), Vlada èli mo} i pravo veta na transformaciju Trep~e, strana 4. 

51 

Dnevne novine Kosova Sot (27. april 2006.), Op{tina isklju~ena iz JP-a, strana 13. 

52 

Dnevne novine Express (23. april 2006.), Masakar za ku}u Srbina, naslovna i strane 12-13. 

53 

Izve{tavanje o imovinskim sporovima izme|u kosovskih Albanaca za imovinu koja je prethodno bila u vlasni{tvu jednog Srbina u 

gradu Uro{evcu, dnevne novine Express (29. april 2006.), |avo na srpskoj imovini, strana 12-13, kratko navodi slede}e: "ukoliko se 

nekada kaè da |avo ostaje na granicama parcela, sada se moè re}i da ostaje na imovini Srba koji su napustili Kosovo" 

54 

Agencija je uspostavljena Uredbom br. 2006/10 o re{avanju zahteva koji se odnose na privatnu nepokretnu imovinu, uklju~uju}i 

poljoprivrednu i komercijalnu imovinu. 

55 

Dnevne Novine Kosova Sot (5 maj 2006), 3,000 radnika na ulici, strana 7. 

56 

Pogledajte Kosovo: Memorandum o ekonomskim i finansijskim politikama, potpisan od strane SPGS-a i premijera 2. novembra 

2005, i posve}en Me|unarodnoj zajednici donatora. Dati Memorandum dostupan je na adresi: 

http://www.euinkosovo.org/upload/Letter%20of%20Intent%20Kosovo%20Memorandum%20of%20 

Economic%20and%20Financial%20Policies.pdf 

57 

Smanjenja radnih mesta u javnoj slu`bi Vlade zahtevana su u svrhu ograni~avanja pritiska plata na budèt. Pogledajte Kosovo: 

Memorandum o ekonomskim i finansijskim politikama, potpisan od strane SPGS-a i premijera 2. novembra 2005, i posve}en 

Me|unarodnoj zajednici donatora. Dati Memorandum dostupan je na adresi: 

http://www.euinkosovo.org/upload/Letter%20of%20Intent%20Kosovo%20Memorandum%20of%20 

Economic%20and%20Financial%20Policies.pdf

adnih mesta uve}ati siroma{tvo, nasuprot 15% onih 

koji se slaù sa potrebom da se smanje radna mesta 

usled prevelikog broja zaposlenih (pogledajte tabelu 

A3 u aneksu). Za najve}i deo ispitanika, rad u javnom 

sektoru zna~i da je va`no posedovati "stru~nu obuku", 

propra}enu "profesionalnim iskustvom". Dvanaest procenata 

ispitanika vidi "porodi~ne veze" kao zna~ajnije 

za dobijanje zaposlenja u javnom sektoru dok samo 

8% smatra da je "obrazovanje" va`no (pogledajte 

grafikon 2.3). 

3% 

12% 

9% 

10% 

3. Zaklju~ci 

3% 

35% 

20% 

8% 

Izvor: ispitivanje javnog mnjenja SRU-a, jun 2006. 

Prva polovina 2006 godine, pokazuje da je 

napredak u pobolj{anju ekonomskog stanja za kosovare 

bio mali. Prevazilaènje raznih izazova u stimulaciji 

ekonomskog razvoja bi}e teàk proces, koji }e 

predstavljati zna~ajnu pretnju za sigurnosno stanje i 

sada i u posle-statusnom periodu. Dok su se pozitivni 

trendovi primetili u vezi trgovinskog bilanca i investicija 

ili kredita s ciljem davanja podr{ke privatnom sektoru, 

visok stepen nezaposlenosti, pesimisti~ka predvi|anja 

ekonomskog razvoja i sve ve}i fiskalni pritisci stoje na 

putu ka zna~ajnim pobolj{anjima u bliskoj budu}nosti. 

Tokom izve{tajnog perioda napokon je po~eo 

proces pisanja Kosovske razvojne strategije i plana, 

koji }e biti zna~ajni u davanju vizije i putokaza za razvoj 

Kosova ne samo u ekonomskom sektoru. Tako|e je 

objavljena nova strategija za pridobijanje stranih investicija 

koja }e dati veliki doprinos ako bude uspe{na. 

Ovo su zna~ajni koraci, ali njihovi rezultati }e biti realizovani 

u dugoro~nim stazama. U kratkoro~nom aspektu, 

pove}anje ekonomskog pesimizma i stalna spremnost 

za izlaènja na proteste zbog ekonomskih razloga 

treba da stavi izazov stimuliranja ekonomskih 

mogu}nosti na vrhu sigurnosnih prioriteta Kosova. 


Stručno iskustvo 20% 

Obrazovanje 8% 

Stručno usavršavanje 35% 

Mito 9% 

Porodične veze 12% 

Prijatelji 3% 

Ne znam10% 

NA 3% 

Grafikon 2.3 Šta je va`no za zapošljavanje u javnom sektoru? 

25


MEDUETNI^KI ODNOSI 

1. Zna~ajni doga|aji 

Me|uetni~ki odnosi u periodu od januara do 

juna 2006. ostali su veoma krhki. Bez obzira na isto, 

o~ekuje se da pregovori o kona~nom statusu Kosova, 

imaju efekat na me|uetni~ke odnose uglavnom usled 

sukobljenih pozicija kosovskih Albanaca i kosovskih 

Srba o ovom pitanju. Iako nije postojalo nikakvo 

zna~ajno uve}anje u tenzijama, ovaj period izve{tavanja 

ozna~en je veoma zna~ajnim politi~kim i dru{tvenim 

doga|ajima, koji su imali uticaja na me|uetni~ke 

odnose. Najzna~ajniji od ovih uklju~uju: promene u 

PIS-u i izbor g. Agima Çeku za premijera; 58 po~etak 

direktnih razgovora o statusu izme|u Beograda i 

Pri{tine, pod posredstvom specijalnog izaslanika 

Ujedinjenih nacija g. Martija Ahtisaarija; i uspostavljanje 

Saveta zajednica za bezbednost od strane premijera 

Çeku. 

1.1 Promene u Vladi 

20. decembra 2005, SPGS je izneo pred Savet 

bezbednosti da 'su tokom druge polovine identifikovani 

neki manji neuspesi u primeni Standarda'. Jedan 

od prioritetnih Standarda identifikovan od strane 

me|unarodne zajednice jesu manjinska prava. Nakon 

izbora novog premijera proces primene standarda 

uop{teno, dobio je novu pokreta~ku snagu u konkretnom 

smislu, sa sve ve}im naglaskom u polju 

Standarda o povratku i slobodi kretanja. Kao {to je 

re~eno u poglavlju I , Imenovanje Agim Çekua za premijera 

na po~etku je do~ekano sa pesimizmom od 

strane srpskih politi~ara i sa Kosova i u Beogradu, koji 

su ovo smatrali znakom potencijalne radikalizacije politika 

Vlade Kosova prema manjinama i posebno prema 

srpskoj manjini. Me|utim, premijer Çeku izgledao je 

relativno vi{e aktivnije u pore|enju sa drugim 

kosovsko-albanskim liderima u smislu odnosa sa 

kosovskim Srbima {to je prikazano putem razli~itih inicijativa 

uklju~uju}i njegove govore u medijima kao i 

posete i veoma ~este kontakte sa pripadnicima iz reda 

zajednice kosovskih Srba. 

1.2 Pregovori o statusu Kosova 

Zna~ajan faktor koji se odnosi na me|uetni~ke 

odnose u {estomese~nom periodu izve{tavanja bio je 

nastavak pregovora o kona~nom statusu Kosova. Prvi 

26 

sastanak izme|u pri{tinske i beogradske delegacije 

odràn je 21. februara 2006. Iako pregovori (mo`da sa 

izuzetkom onih koji se odnose na kulturno i versko 

nasle|e) nisu uop{teno ispunili o~ekivanja svih strana, 

odnosno me|unarodne zajednice, kosovskih Srba i 

kosovskih Albanaca - treba napomenuti da ne postoji 

nikakav dokaz o tome da li je psiholo{ki efekat dve delegacije 

koje sede za jednim stolom bio pozitivan ili 

negativan. 

1.3 Savet zajednica za bezbednost (SZB) 

Uspostavljanje Saveta zajednica za bezbednost 

od strane Vlade Kosova nazna~ilo je novi korak 

kosovskih institucija u veoma ozbiljnom tretiranju primenu 

Standarda o povratku i slobodi kretanja {to 

pokazuje njihovu inicijativu da dopru do zajednice 

Kosova. Savet okuplja Vladu Kosova, UNMIK, KFOR i 

druge aktere u naporima da se promovi{e 

pobolj{avanje ìvotnih uslova ugroènih manjina 

uop{teno i manjine kosovskih Srba u konkretnom smislu. 

59 

2. Me|uetni~ki odnosi - Trendovi tokom 

nedavnih godina 

Jedan od najinteresantnijih trendova jeste 

smanjenje u broju ispitanika koji su nazna~ili da su 

me|uetni~ki odnosi napeti. Ova tendencija je posebno 

vidljiva me|u ispitanicima iz zajednice kosovskih Srba. 

Kao {to dole navedena tabela 3.1 pokazuje, dok je 

decembra 2005. pozitivan odgovor na ovo pitanje dat u 

83.2 % slu~ajeva, juna 2006. ovaj procenat je opao na 

40.7 %. Ovaj zna~ajan pad nastao je verovatno usled 

po~etka razgovora o statusu, iako ne postoji nikakva 

indikacija o tome kako su razgovori o statusu ocenjeni 

u drugim regionima na Kosovu. Kao {to je prethodno 

pomenuto, neke op{tine preuzimaju ve}e odgovornosti 

u pogledu me|uetni~kih odnosa na lokalnom nivou. 60 

Ovo je delimi~no izazvano ponovljenim pritiscima za primenu 

datih aktivnosti na centralnom nivou, ali moè 

tako|e biti dodeljeno inicijativi od strane samih op{tina 

u nekim slu~ajevima. 61 

[tavi{e, pove}ana pa`nja u medijima i u drugim 

mestima vezana za napore PIS-a u podr{ci povrataka IRLa 

(naro~ito raseljenih kosovskih Srba) od 2005 godine, 62 

mogu}e je da je dovela do vi{e pozitivnijih percepcija 

me|u kosovskim Srbima Ovi trendovi su tako|e vidljivi 

kao odgovor na izjavu "me|uetni~ki odnosi su napeti, 

me|utim nedavno je na~injen veliki broj pobolj{anja". 

Ispitanici iz reda kosovskih Srba pokazali su uve}anje u 

58 

Kosovski mediji izvestili su da su politi~ari u Srbiji izrazili svoj skepticizam povodom pobolj{anja situacije na Kosovu nakon izbora novog 

premijera Kosova, g. Agima Çeku. Ovaj skepticizam zasnovan je na ~injenici da je trenutni premijer nekada bio komandant Oslobodila~ke 

vojske Kosova, i da je nakon rata, preuzeo funkciju komandanta Kosovskog za{titnog korpusa. Beograd je ocenio ovakav razvoj doga|aja 

kao radikalizaciju Vlade Kosova u toku razgovora o kona~nom statusu. 

59 

Dostupan na: http://www.unmikonline.org/DPI/pressRelease.nsf/0/F299FDBBE4087c81c12571A40025C9A0/$FILE/pr1568.pdf 

http://www.unmikonline.org/DPI/PressRelease.nsf/0/55481F3F1CD95B52C125714D0029A15E/$FILE/pr1531.pdf 

60 

Dostupan na: http://www1.osce.org/documents/mik/2006/06/19682_en.pdf 

61 

Ibid 

62 

Dostupan na: http://www.db.idpproject.org/idmc/website/countries.nsf/

procentu pozitivnih odgovora na ovu izjavu (sa 0.5% 

decembra 2005. na 13.9% juna 2006.). Percepcije ispitanika 

iz reda kosovskih Albanaca u vezi sa me|uetni~kim 

odnosima su se tako|e pobolj{ale, iako ne u tolikoj meri 

koliko me|u kosovskim Srbima. 

[to se ti~e faktora koji uti~u na me|uetni~ke 

odnose, uticaj Beograda dostiè najvi{i ocenjeni stepen 

me|u ispitanicima iz reda kosovskih Albanaca i 

kosovskih Srba juna 2006. godine u pore|enju sa svim 

drugim periodima izve{tavanja (vidi dole navedenu 

tabelu 3.2). U konkretnom smislu, decembra 2005, 

52.7% kosovskih Albanaca odgovorilo je da Beograd 

~ini da odnosi izme|u kosovskih Albanaca i kosovskih 

Srba budu napeti. Juna 2006. ovaj broj se uve}ao na 

59.2%. Sli~an trend tako|e je evidentan me|u zajednicom 

kosovskih Srba. Juna 2006. godine samo ne{to 

vi{e od 15% kosovskih Srba sloìlo se sa time da 

Beograd ~ini napetim odnose izme|u kosovskih 

Albanaca i kosovskih Srba, uve}avaju}i se sa samo 

0.5% decembra 2005. Promena u stavovima ispitanika 

iz reda kosovskih Srba u pogledu uticaja stavova lidera 

63 

Odnosi jesu i 

nastaviće da bivaju napeti 

Odnosi su napeti ali su 

nedavno nastala neka poboljšanja 

Odnosi su napeti ali su 

nastala značajna poboljšanja 

Odnosi nisu toliko napeti 

Odnosi nisu napeti uopšte 

Ukupno 


OEBS, Izve{taj ambasadora Wernera Wnendta Stalnom savetu, januar 2006 

64 

Dostupan na: http://www.osce.org/documents/html/pdftohtml/19682_en.pdf.html 

65 

Ibid 

kosovskih Albanaca povodom me|uetni~kih tenzija 

tako|e bi trebalo da bude napomenuta. Dok je ovaj 

stav obeleìo svoj najve}i procenat (60.9%) decembra 

2005, juna 2006. ova cifra se smanjila na 36.1% (vidi 

tabelu 3.2). 

Tabela 3.1: Ispitivanje mi{ljenja kosovskih Albanaca i kosovskih Srba u pogledu ocenjenih me|uetni~kih tenzija tokom 

odre|enih vremenskih perioda 

Mart 2004 Mart 2005 Decembar 2005 Jun 2006 

K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi 

36.0 83.7 21.2 81.3 12.9 83.2 11.6 40.7 

36.0 

9.6 

10.7 

7.3 

100% 

Izvor: Ispitivanja javnog mnjenja SRU-a 2004-2006 

Nedovoljni napori ulo eni od 

strane Albanaca za integraciju Srba 

Nepostojanje spremnosti Srba 

za integraciju u kosovsko društvo 

Stav albanskih lidera 

Stav srpskih lidera 

Uticaj Beograda 

Ukupno 

8.2 32.2 13.4 30.1 14.2 31.3 24.1 

7.5 19.9 4.8 18.5 0.5 14.2 13.9 

0.7 13.1 0.5 18.0 1.0 11.2 2.3 

0.0 13.5 0.0 20.5 1.0 6.1 0.5 

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 

Odre|eni vidljivi napori PIS-a da dopru do 

zajednica tokom ovog perioda bili su uloèni, posebno 

tokom decembra 63 2005. {tavi{e, pod svojim novim 

politi~kim rukovodstvom PIS je inicirao niz poseta u 

cilju dopiranja do op{tina sa zna~ajnim udelom 

stanovni{tva sastavljenog od kosovskih Srba. 64 Na 

Tabela 3.2 Ispitivanje javnog mnjenja o faktorima koji izazivaju napete odnose izme|u Albanaca i Srba (%) 

Novembar 2002 Mart 2003 Septembar 2004 Decembar 2005 

Jun 2006 

K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi 

5.0 46.4 41.6 73.1 1.4 51.0 3.2 33.3 

36.0 

3.1 

13.4 

42.0 

100% 

Izvor: Ispitivanja javnog mnjenja od strane SRU-a 2002-2006 

1.2 17.7 36.6 42.5 0 32.8 0 

47.0 10.2 9.7 1.7 42.5 1.4 60.9 

4.8 2.2 6.9 11.9 0 9.7 1.6 

0.6 1.1 5.1 39.4 0 52.7 0.5 

100% 100% 100% 100% 100% 100% 100% 

1.9 29.6 

20.7 36.1 

0.6 36.1 

5.2 0.5 

59.2 15.3 

100% 100% 

op{tinskom nivou postoje indikacije da nekoliko 

op{tina preduzima ve}u konkretnu ulogu u promovisanju 

integracije manjina u javni ìvot. 65 Ovi napori 

albanskih lidera su najverovatnije imali uticaj na smanjenje 

u stavovima ispitanika iz reda kosovskih Srba da 

kosovsko-albanski lideri imaju negativan uticaj na 

me|uetni~ke tenzije. 

Tako|e, rezultati ispitivanja javnog mnjenja 

pokazuju stalno pove}anje pokazatelja me|uetni~ke tol- 

27


erancije Na primer , spremnost pokazana od strane 

kosovskih Albanaca da rade sa kosovskim Srbima juna 

2006. izraèna je na nivou od 56.6 %. Isti trend moè se 

sagledati me|u ispitanicima iz reda kosovskih Srba, od 

kojih je 51.6% je navelo u ispitivanju javnog mnjenja SRUa 

juna 2006. da bi bili spremni da rade sa kosovskim 

Albancima. Decembra 2002, ovaj procenat iznosio je 

samo 21.3. Smanjenje u nasilnim me|uetni~kim 

zlo~inima 66 moè biti sagledano kao jedan od faktora koji 

su uticali na ove trendove. 

3. Proces povratka 

3.1 Ulaganja u proces povratka i planovi 

Investicije predvi|ene za proces povratka ne ~ine 

se dovoljnim u pore|enju sa brojem ljudi koji su pokazali 

svoju voljnost da se vrate. 67 Do kraja juna 2006. preko 30 

koncept dokumenata za projekte povrataka su pripremjena 

i dostavljena za usvajanje centralnoj komisiji za finansiranje. 

Samo na bazi ovih koncept dokumenata, trenutno 

postoji nedostatak sredstava u sumi od 27 miliona evra za 

podr{ku organizovanih grupnih povrataka, dok ima jo{ 

koncept dokumenata koji su u procesu pripreme. 

Zapaèno je znatno pove}anje broja uputa za davanje 

pomo}i pri individualnim i spontanim povratcima tokom 

prvog dela 2006, sa 135 uputa za pomo} koji su primljeni 

tokom januara-juna 2006. sa razlikom od 35 istih primljenih 

tokom istog perioda 2005. Prema UNHCR-u tokom 2006 

godine, ukupan broj povrataka iznosio je 777 od totalnog 

broja od 15.282 manjinskih pripadnika ili pripadnika drugih 

etni~kih grupa koji su se dobrovoljno vratili u svoja mesta 

na Kosovu. 68 Do juna 2006. najve}i broj povrataka je 

66 

Søren Jessen Petersen, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, 20. jun 2006. 

67 

Ibid 

68 

UNHCR, Dobrovoljni povraci manjina u internom i spoljnom raseljenju, jun 2006. 

69 

Ibid 

70 

28 

70 

60 

50 

40 

30 

20 

10 

0 

DEC-02 

26% 

48% 

Kosovski Albanci 

se slažu da rade sa 

kosovskim Srbima 

Human Rights Watch (2006), Izve{taj o ljudskim pravima u svetu, str. 393 - 398. 

71 

Ovaj proces povratka je finansiran u celosti od strane Vlade Kosova i izvo|en od UNDP-a 

72 

Kosovapress, 6. jun 2006. 

73 

52% 

DEC-05 

21% 

51% 

JUN-06 

Kosovski Srbi se 

slažu da rade sa 

kosovskim Albancima 

Izvor: Brze činjenice 

UNDP-a, jun 2006 

Grafikon 3.1 Me|uetnicka tolerancija 

58% 

Søren Jessen-Petersen, Savet bezbednosti ujedinih nacija, 20. jun 2006 

74 

Dostupno na: www.unmikonline.org, brifing za {tampu, 14. jun 2006. 

75 

Ibid 

zabeleèn u Pe}i (317 povrataka), dok je najmanji broj bio 

u Mitrovici (29 povrataka). 69 

Iako postoji €8,8 miliona dostupnih u 

Konsolidovanom budètu Kosova za 2005. za projekte 

povratka realizovanim tokom 2005-2006, neki promatra~i 

nastavljuju da ocenjuju povratak kao nedovoljnim. 70 

Uprkos tome, tokom ovog peroda izve{tavanja po~ela je 

primena velikih inicijativa za povratak, uklju~uju}i prvi 

multisektoralni projekt za povratak direktno realizovan 

od kosovske op{tine u selu Klinavac, op{tina Klina, gde 

}e se izgraditi 26 ku}a - 20 za povratnike i 6 za prihvatnu 

zajednicu s lo{im socijalnim stanjem, sa dodatnim 

malim popravcima u 7 drugih ku}a prihvatne zajednice; 

rekonstrukcija 74 ku}a i doma}instava sa celo selo 

Srpski Babu{ u op{tini Uro{evac i podr{ka sa prve 

povratke kosovsko Albanskih porodica u severnoj 

op{tini Leposavi} sa izgradnjom 25 ku}a za Albance i 3 

ku}a za Srbe sa lo{im socijalnim stanjem u svojstvu prihvatne 

zajednice. Tako|e su se rehabilitirale 15 ku}a 

porodica sa lo{im socijalnim stanjem, koje su se 

prethodno vratile. Putem ovih inicijativa sagraditi }e se 

150 ku}a, a jo{ 130 ku}a su planirane da se sagrade za 

individualne i spontane povratke tokom 2006. 71 

Tako|e, potpisivanje Protokola o povratku i 

raseljenima 6. juna 2006. od strane UNMIK-a, Pri{tine i 

Beograda, 72 ~ini se pozitivnim korakom po{to pruà sporazum 

izme|u svih strana u vezi nekoliko glavnih pitanja 

vezanih za proces povratka. 73 Glavna ta~ka protokola 

jeste da osigura da povratnici imaju slobodu izbora da 

ìve gde god èle, dok se ranije pretpostavljalo da 

povratnici mogu da se vrate samo u svoje rodno 

mesto. 74 Protokol }e tako|e uspostaviti mehanizme kako 

bi op{tine na Kosovu u koje ljudi èle da se vrate mogle 

da rade direktno sa op{tinama u Srbiji gde raseljena lica 

trenutno ìve. Ovo predstavlja pozitivan i prakti~an razvoj 

situacije koji dovodi stvari na lokalni nivo, omogu}avaju}i 

da se proces pokrene na brì na~in. 75 

3.2 Analiza ispitivanja javnog mnjenja o 

povratku izbeglica i IRL-a 

Smanjenje voljnosti kosovskih Albanaca da 

prihvate povratak izbeglica i IRL-a (sa gotovo 80% u 

decembru 2005. na 60% juna 2006. (tabela 3.4) je 

zabrinjavaju}e. Ovo moè biti protuma~eno kao 

nezadovoljstvo me|u kosovskim Albancima prema 

Vladi koja je mo`da sagledana kao ona koja usredsre|uje 

svoje napore na primenu Standarda koji se 

odnose na manjine a ne na ekonomska i socijalna

pitanja. Postoji tako|e neznatno 

uve}anje u procentu ispitanika iz reda 

kosovskih Albanaca koji se ne slaù 

da bi trebalo da do|e do povratka. 

Kada se analizira ovaj procenat od 

27.7% interesantno je napomenuti da 

ne{to vi{e od 91% ovih ispitanika nije 

nikada imalo kontakte sa ljudima iz 

razli~itih etni~kih zajednica. 

Ispitivanje javnog mnjenja IRUa 

tako|e pokazuje da su Kosovski 

Albanci imali relativno manji broj kontakata 

sa pripadnicima ostalih zajednica 

u pore|enju sa kosovskim Srbima (pogledajte tabelu 3.3 

koja sledi). Rezultati ispitivanja javnog mnjenja pokazuju 

da je 74.2 % kosovskih Srba imalo kontakte sa pripadnicima 

ostalih zajednica, me|u kojima su kosovski Albanci 

sa~injavali samo 18 %. Ovo osna uje zna~ajnost napora s 

ciljem pove}anja me|uetni~kih kontakata i dialoga. 

Glavna prepreka za povratak izbeglica i IRL-a 

po svemu sude}i jeste te{ka ekonomska situacija 

Kosova. Kao {to je re~eno u poglavlju, stepen nezaposlenosti 

na Kosovo ostaje veliki, sa procenama koje 

variraju od 23% do vi{e od 40%. Ova situacija ~ini da se 

raseljena lica ustru~avaju da odlu~e o svom povratku, 

znaju}i da mo`da ne}e prona}i posao ili dobre ìvotne 

uslove za svoje porodice. Bezbednost i sloboda kretanja 

nastavljaju da predstavljaju dodatan problem za proces 

iako je do{lo do zna~ajnih pobolj{anja u tom smeru. 

Decembra 2005, 68% kosovskih Srba nazna~ilo je da 

javna i li~na bezbednost predstavljaju najve}i problem 

sa kojim se suo~ava Kosovo, ali se ova cifra umanjila na 

38% juna 2006. Postoji pad uop{teno u kriminalu na 

Kosovu za period obuhva}en izve{tajem od januara do 

juna 2006, 76 i ovaj pad je tako|e zabeleèn u etni~ki 

motivisanim zlo~inima. 77 Broj ovih zlo~ina iznosio je 19 

tokom perioda januar - mart 2006. u pore|enju sa 72 za 

isti period 2005. godine. 78 

76 


ALBANCI 

SERBI 

OSTALI 

Više od 

tri puta 

4. Zaklju~ci 

Dva puta 

Nijednom 

Namerno sam 

izbegavao kontakte 

sa licima iz drugih 

etničkih zajednica 

10% 8% 79.2% 2.8% 

41% 33.2% 21.7% 4.1% 

41% 10.4% 44.3% 4.4% 

Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja UNDP-a ,jun 2006 

Tabela 3.4 Spremnost ispitanika da prihvate povratak izbeglica na Kosovo (u %) 

Slaèm se sa povratkom 

izbeglica na Kosovo 

Ne slaèm se sa povratkom 

izbeglica na Kosovo 

Septembar 2004 

Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja UNDP-a, jun 2006 

Tabela 3.3 U~estalost kontakata date etni~ke zajednice sa drugim etni~kim 

zajednicama 

61.4 98.0 75.3 99.0 

30.3 - 24.7 1.0 

Tokom prve polovine 2006 godine, pogledi 

kosovskih Srba i Albanaca o èljenom rezultatu pregovora 

nastavljaju da budu opre~ni. Ali tako|e postoji zna~ajno 

smanjenje perceptirane napetosti vezanih sa me|uetni~kim 

odnosima. Konkretnije re~eno, ispitivanje javnog mnjenja 

Mart 2005 Decembar 2005 Jun 2006 

K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi 

79.8 97.4 60.6 

20.2 2.6 27.7 

92.6% 

0.9% 

IRU-a pokazuje smanjenje u broju ispitanika koji misle da 

su me|uetni~ki odnosti napeti i tako|e pokazuje stalni rast 

u spemnosti ispitanika da ìve u istoj ulici i da rade sa pripadnicima 

drugim zajednica i nacionalnosti. 

Ako bi smo se osvrli ka me|uetni~kim odnosima, 

izve{ajni period je tako|e ozna~en sa novim inicijativama 

PIS-a u razvoju odnosa i uklju~ivanju manjina u 

javnom ìvotu. Dok je uspostavljanje uzro~nih veza 

izme|u gore navedenih inicijativa PIS-a i promenama 

rezultata javnog mnjenja u vezi me|uetni~kih odnosa 

veoma te{ko, interesantno je pomenuti opad tokom 

izve{tajnog perioda u postotoku srpskih ispitanika, koji 

misle da su napeti odnosi rezultat stavova Albanskih 

rukovodioca, i pove}anje percepcije o Beogradskom uticaju 

kao uzrok za napetosti. Na rezultate ove zadnje 

mogu}e je da je uticalo saop{tenje vanrednog stanja u 

junu od strane Kosovskih severnih op{tina u isto vreme 

kada je i ispitivanje javnog mnjenja odràno. Pored toga, 

ozbiljni rad PIS-a i organizacija civilnog dru{tva sa svim 

zajednicama na Kosovu smatra se esencijalnim u 

unapre|enju stalnog pobolj{anja me|uetni~kih odnosa i 

moè ozna~iti novi podsticaj za proces povratka. 

KPS, Statisti~ki podaci o zlo~inima na Kosovu 2005-06, jun 2006. 

77 

Dostupno na: http://www.unmikonline.org/DPI/PressRelease.nsf/0/9E786A1FAACB8309C12571780049B05A/$FILE/pr1554.pdf 

78 

Ibid 

29


JAVNA I LICNA 

BEZBEDNOST 

Ovo poglavlje bavi se nekim od glavnih pitanja 

u vezi sa javnom i li~nom bezbedno{}u na Kosovu. 

Ve}ina pokazatelja pokazuje da Kosovo i dalje ostaje 

ranjivo u tom smislu. Bezbednosna situacija ostaje i 

dalje veoma kompleksna ali se u velikoj meri odnosi na 

pitanje statusa. Me|uetni~ki odnosi ostaju zategnuti, 

uprkos nekim pobolj{anjima pomenutim u prethodnim 

poglavljima. Me|utim, kao {to pokazuje ispitivanje 

javnog mnjenja SRU-a, ekonomski problemi i odsustvo 

prosperiteta za nezaposlene imaju sve ve}i uticaj na 

bezbednosnu situaciju. Pad u poverenju prema 

kosovskim institucijama predstavlja dalju zabrinutost. 

Kao posledica istog, od klju~nog je zna~aja da 

nerazre{ena pitanja u vezi sa konfliktom iz 1999, kao 

{to je status ratnih veterana i povratak IRL-a, budu razmotreni 

na blagovremen na~in kako bi se izbegla 

ozbiljna reakcija zajednica na Kosovu. 

1. Uo~i utvr|ivanja statusa 

Prema ispitivanju javnog mnjenja SRU-a, 

samo ne{to vi{e od 38 % kosovskih Srba navelo je 

javnu i li~nu bezbednost kao najve}i problem sa kojim 

se Kosovo suo~ava. Ovo predstavlja zna~ajno smanjenje 

u odnosu na poslednje ispitivanje javnog mnjenja, 

sprovedeno decembra 2005, kada je vi{e od 68% 

kosovskih Srba navelo isto kao najve}i problem. Javna 

i li~na bezbednost nikada nisu smatrani ve}im pitanjem 

me|u ispitanicima iz reda kosovskih Albanaca ili ostalih 

manjina sa samo 0.1% odnosno 0.7% onih koji su 

isto naveli kao problem, sa ciframa koje pokazuju 

veoma malu promenu u odnosu na poslednji period 

izve{tavanja. 79 

Me|utim, bezbednosna situacija na Kosovu 

moè se suo~iti sa oziljnim izazovima pribliàvanjem 

zavr{etka razgovora o statusu. Bezbednosna situacija 

ostaje ranjiva posebno usled ~injenice da mi{ljenja 

povodom statusa izme|u kosovskih Srba i kosovskih 

Albanaca ostaju i dalje polarizovana. Vi{e od 90% ispitanika 

iz reda kosovskih Albanaca smatra da kona~an 

79 

30 

status Kosova treba da bude "bezuslovna nezavisnost", 

dok 71 % ispitanika iz reda kosovskih Srba smatra 

da Kosovo ne bi trebalo da bude nezavisno ni na 

koji na~in. 

Ova polarizacija mi{ljenja ne samo da moè 

dalje da uve}a me|uetni~ke tenzije ve} tako|e moè 

da unapredi mogu}nosti za ekstremiste koji veoma 

~esto poku{avaju da stvore nestabilnu bezbednosnu 

situaciju koja moè biti iskori{}ena za politi~ke ciljeve. 

Napor da se stvori utisak sveukupne nesigurnosti 

me|u kosovskim Srbima u severnim srpskim op{tinama 

sredinom juna imao je za posledicu da tri sprske 

op{tine objave unilateralno vanredno stanje (pogledaj 

deo koji sledi). 

1.1 Politizovanje zlo~ina 

Iako je bezbednosna situacija bila stabilna u 

prvom tromese~ju 2006, sredinom juna op{tine na 

severu Kosova (naseljene kosovskim Srbima) objavile 

su unilateralno vanredno stanje i prekinule svoje veze 

sa upravom UN-a. 80 Razlog za ovu odluku, prema 

zvani~nicima Op{tine Zve~an, bila su dva napada na 

kosovske Srbe u kojima je 81 jedan mu{karac ubijen a 

drugi ozbiljno povre|en. Prvobitno verovanje 

zvani~nika kosovskih Srba da su ovi napadi bili etni~ki 

motivisani opovrgnuto je kao neta~no od strane komesara 

policije Kai Vittrupa koji je na konferenciji za 

{tampu odrànoj 5. juna rekao da istrage nisu dokazale 

da je ubistvo kosovskih Srba u ova dva slu~aja bilo 

etni~ki motivisano. 82 

Objavljivanjem vanrednog stanja, lideri u severnim 

op{tinama naseljenim kosovskim Srbima rekli su 

da ne bi poverili svoju bezbednost KPS-u. 83 20. juna 

srpski predstavnici u severnim op{tinama rekli su da su 

regrutovali na stotine biv{ih pripadnika Vojske 

Jugoslavije da ih {tite. 84 Gradona~elnik Zve~ana 

Dragi{a Milovi} rekao je Agenciji Reuters da je ovaj 

potez preduzet zbog neefikasnosti policije Situacija se 

pogor{ala kada je u skladu sa izve{tajima ZSPGS 

Steven Schook rekao da }e biv{e snage MUP-a biti 

regrutovane u sklopu KPS-a. 85 Ovo je izazvalo reakciju 

udruènja veterana OVK koji su se pozvali na ovu 

izjavu kao na "poziv za rat". 86 O{tar odgovor kori{}en od 

strane Udruènja OVK odraàva osetljivost ovih 

udruènja u pogledu datog pitanja. 

SRU, Izve{taj br.12, str. 32 

80 

Sve pri{tinske dnevne novine, 14. jun 2006. 

81 

11. maj 2006. nakon napada na benzinsku stanicu u Mitrovici, dva srpska mladi}a povre|ena su nakon napada vatrenim oru`jem; Jo{ jedan 

napad koji je prema policiji UNMIK-a sproveden od strane jednog Srbina pripadnika policije KPS-a odigrao se u selu Rudare u Zve~anu 6. 

maja. U ovom napadu poginuo je srpski sve{tenik. Pogledajte: http://www.kosovo.net/erpkiminfo.html 

82 

Sve pri{tinske dnevne novine, 6. jun 2006. 

83 

Koha ditore, 14. jun, str. 3 

84 

Kosovski Srbi regrutuju biv{e vojnike za odbranu, Reuters, 20. jun 

85 

Novine Express, 7. jun 2006, str.4 

86 

Ibid

Me|utim, Savet bezbednosti UN-a je na 

posebnom sastanku o Kosovu 20. juna 2006. pozitivno 

ocenio napredak bezbednosne situacije na Kosovu. 

Va`no je napomenuti da je do sredine juna KFOR 

ponovo uspostavio vojnu bazu u severnom delu 

Mitrovice. Istovremeno, KFOR je rekao da ne postoje 

nikakvi bezbednosni problemi u severnom delu 

Kosova. 87 Na sli~an na~in, KPS i policija UNMIK-a intenzivirali 

su patrole {irom Kosova po{to smatraju da pribliàvanje 

finalizacije razgovora o statusu predstavlja 

potencijalnu pretnju po bezbednost. 88 Uverenost SB 

UN-a u pogledu bezbednosti na Kosovu uzeta zajedno 

sa sve ve}im brojem policijskih patrola i ponovnim 

uspostavljanjem KFOR-a u Mitrovici daju novi kvalitet 

bezbednosnoj situaciji na Kosovu. Celokupan utisak 

koji se sti~e jeste da institucije reda i mira preduzimaju 

mere kako bi bile spremne za bilo kakve izazove po 

bezbednost. 

1.2 Spremnost za protestovanje 

Doga|aji koji su se odigrali marta 2004. predstavljaju 

dokaz kako se jednostavno bezbednosna 

situacija moè preokrenuti ukoliko do|e do masovnih 

demonstracija. Ispitivanje javnog mnjenja SRU-a 

pokazuje da se broj ispitanika koji nisu zadovoljni politi~kim 

smerom u kome se kre}e Kosovo uve}ao za 10% 

u pore|enju sa ciframa iz decembra 2005. 89 Vi{e od 

47% Kosovaca su ili nezadovoljni ili veoma nezadovoljni 

politi~kim smerom u kome se kre}e Kosovo, faktor 

koji moè biti ozbiljan za javnu bezbednost. 

Pored toga, spremnost za protestovanje iz 

ekonomskih i politi~kih razloga, iako umanjena od 

decembra 2005, i dalje ostaje na visokom nivou. Iako 

je spremnost kosovskih Albanaca i kosovskih Srba da 

u~estvuju u javnom protestu iz politi~kih razloga 

doìvela pad (za 12% me|u ispitanicima iz reda 

kosovskih Albanaca i 50% me|u ispitanicima iz reda 

kosovskih Srba), u pore|enju sa decembrom 2005 90 

spremnost za u~e{}e u protestu iz ekonomskih razloga 

ostaje veoma visoka. 91 

2. Po~inje Razmatranje sektora unutra{nje 

bezbednosti 

Razmatranje sektora unutra{nje bezbednosti 

(RSUB) za Kosovo po~elo je tokom ovog perioda 

izve{tavanja. Cilj Razmatranja je da nezavisno od rezultata 

sada{njih pregovora o statusu, osnutak budu}e 

bezbednosne arhitekture na Kosovu bude kao rezultat 

87 

Lajm Exclusive, 14. jun 2006, str. 3) 

88 

KTV glavne vesti, 24. jun 

89 


sveukupnog konsultativnog procesa. Osmofazni proces 

RSUB-a sasniva se od strate{kog razmatranja okoline, 

analize perceptiranih bezbednosnih pretnji, postoje}e sigurnosne 

politike, analiza praznina, vezanih razvojnih 

strategija, itd. {iroke konsultacije sa svim zajednicama 

Kosova izvr{ene tokom ovog perioda izve{tavanja, kao i 

veliki obim ispitivanja javnog mnjenja osigurali su da rezultati 

RSUB-a reflektiraju naj{iri mogu}i nivo doprinosa od 

strane gra|ana. Zavr{ni izve{taj o~ekuje se tokom decembra 

2006 godine, koji se tako|e o~ekuje da }e dati preporuke 

za budu}u izgradnju kapaciteta u sektoru bezbednosti. 

2.1 Nezaposlenost kao pretnja za bezbednost 

U ispitivanju javnog mnjenja IRU-a, 46% kosovara 

su rekli da su nezaposleni. Druge procene daju postotak 

od 40%, kao {to je re~eno u poglavlju Ekonomska i 

socijalna stabilnost. I sa postotkom od 40%, Kosovo ima 

najvi{u stopu nezaposlenosti u regijonu. Kao {to se vidi u 

grafikonu 4.1, 35 % ispitanih kosovskih Albanaca vide 

nezaposlenost kao najvi{i problem na Kosovu. Ovaj postotak 

se pove}ao za 5% na razliku od zadnjeg perioda 

70% 

60% 

50% 

40% 

30% 

20% 

10% 

0% 

Siromaštvo Nezaposlenost Nesigurnost 

povodom konačnog 

statusa Kosova 

23% 

35% 

19% 

7% 6% 

K-Albanci K-Serbi 

Izvor: Ispitivanje javnog mnjenja SRU-a, jun 2006. 

18.0% 

60.1% 

Ostali 

14.2% 

Grafikon 4.1 Glavni problemi sa kojima se Kosovo suo~ava 

izve{tavanja. Ovo pitanja zabrinjava sve vi{e i vi{e i ispitanike 

u redovima kosovskih Srba. Devetnaest posto 

kosovskih srba su izjavili da je nezaposlenost najve}i 

problem s kojim se Kosovo suo~ava, na razliku od 8% u 

decembru 2005. 

Proces RSUB-a je tako|e identifikovao nezaposlenost 

kao va`nu potencijalnu pretnju za bezbednost 

zajedno sa nedostatkon struje i lo{im obrazovnim 

i zdravstvenim uslugama. 

Spremnost za protestovanje iz ekonomskih 

razloga nalazi se u pribli`noj korelaciji sa stopom neza- 

SRU, Izve{taj br. 12, str.32 

90 

Tabela A1.3.Spremnost ispitanika da se pridruè javnim demonstracijama usled trenutne politi~ke situacije, SRU, Izve{taj br. 12, str.32 i 

unakrsan tabelarni prikaz po etni~kim grupama A3, red 32 

91 

Pogledajte u ovom delu"Nezaposlenost preti bezbednosti" 

31


poslenosti. Skoro 62% kosovskih Albanaca, kaè da su 

spremni da protestuju (vidi grafikon A6, aneks 1). 

Ukupno 77.2 % stanovnika Kosova su nezadovoljni ili 

veoma nezadovoljni ekonomskim smerom u kome se 

Kosovo kre}e u ovom trenutku a ukupno 53.2% od svih 

ispitanika kaù da su spremni da protestuju iz ekonomskih 

razloga. 

Pored toga, o~ekivanja ispitanika u smislu 

izgleda za zaposlenje su veoma niska. Samo 2.1% 

kosovskih Albanaca ima pozitivna o~ekivanja u pogledu 

nezaposlenosti. Ukupno, skoro polovina ispitanika 

smatra da je budu}a situacija za zapo{ljavanje nepovoljna. 

Ova situacija moè pogor{ati op{te nezadovoljstvo 

ekonomskim smerom u kome se Kosovo kre}e 

i spremnost ljudi da u~estvuju u javnim protestima. 

Ove cifre nastavljaju da pokazuju zna~ajnu 

sumornost me|u stanovnicima Kosova bez obzira na 

njihovo etni~ko poreklo. Sa visokim nivoom spremnosti 

da protestuju iz ekonomskih ili politi~kih razloga, 

javna i li~na bezbednost ostaju veoma ranjivi. Dok 

kosovske institucije i rukovodstvo ostaju usredsre|eni 

na status Kosova, mo`da se misli da ne rade mnogo u 

vezi ekonomskog stanja. 

3. Statistika i percepcije o kriminalu 

Prema statisti~kim podacima za ovaj period 

izve{tavanja, zlo~ini protiv individualnih lica su smanjeni 

ili su ostali isti u ve}ini slu~ajeva. Me|utim, u maju 

je do{lo do uve}anja u broju slu~ajeva ubistava u 

pore|enju sa aprilom i martom 2006. (naime, ukupno 

osam ubistava u maju s razlikom od 5 u aprilu i 2 ubistva 

u martu). Seksualni napadi su se tako|e pove}ali 

tokom maja, naime 7 izvr{enih napada, nazna~uju}i 

pove}anje od 40% s razlikom od aprila. 92 

Prekr{aji svojinskih prava tokom maja 2006. 

smanjili su se za 8% u pore|enju sa aprilom 2006. 

Ilegalno posedovanje oru`ja ozna~eno je nastavljenim 

rastom od 10% tokom ovog perioda, ali posedovanje 

eksploziva smanjeno je u maju 2006. za 50% u pore|enju 

sa aprilom 2006. 93 

Od doga|aja marta 2004, statisti~ki podaci 

pokazuju spor prelaz ka boljoj situaciji u pogledu kriminala. 

Zna~ajan pad u prekr{ajima svojinskih prava i 

smanjenje u posedovanju eksploziva, mina i granata, 

koje predstavljaju ostatke iz poslednjeg konflikta, daju 

nadu da se situacija u pogledu kriminala pobolj{ava. 

Me|utim, ~ak i da postoje pozitivni trendovi u 

statistikama o kriminalu, ovo nije odraèno u percepcijama 

ispitanika iz reda kosovskih Srba, od kojih je oko 90% 

92 

32 

iznelo da se ose}aju nesigurni ili delimi~no nesigurni 

kada su sami na ulici. Ova cifra iznosila je 81.6% decembra 

2005. Porast u ose}anju nesigurnosti me|u 

kosovskim Srbima, posebno kada postoje indikacije da 

se celokupna situacija u polju kriminala pobolj{ava, 

mo`da iz najve}eg dela poti~e iz politi~kih tenzija tokom 

razdoblja pregovora o statusu kao i usled pote{ko}a u 

svakodnevnom ìvotu kosovskih Srba koji i dalje ìve u 

enklavama skoro sedam godina od zavr{etka konflikta. 

Jo{ jedan faktor za ovakve negativne percepcije moè 

biti praksa u srpskim medijima da pridodaju etni~ku motivaciju 

svim zlo~inima u kojima je `rtva kosovski Srbin. 94 

3.1 Organizovani kriminal i korupcija 

Jedno od nekolicine pitanja povodom kojih svi 

u~esnici dele sli~ne stavove jeste prisustvo organizovanog 

kriminala. Vi{e od 60% ispitanika iz svih etni~kih 

grupa mi{ljenja je da je organizovani kriminal prisutan u 

srednjem ili u velikom obimu. Iako percepcija povodom 

prisutva organizovanog kriminala nije doìvela nikakve 

promene u pore|enju sa ispitivanjima javnog mnjenja 

SRU-a iz decembra 2005. koji tako|e pokazuju percepciju 

od vi{e od 60% 95 svih etni~kih grupa, ova percepcija 

je i dalje veoma velika. 

Situacija je ~ak gora u vezi sa mi{ljenjima o 

korupciji. {ezdeset sedam procenata ispitanika smatra 

da je korupcija na Kosovu prisutna u srednjem i velikom 

obimu. ~etrdeset ~etiri procenata ispitanika smatra da 

postoji korupcija u centralnoj upravi, dok 41% ljudi veruje 

da postoji korupcija u okviru lokalnih organa vlasti. Ove 

cifre popele su se od poslednjeg ispitivanja javnog 

mnjenja za period od oktobra-decembra pro{le godine 

kada je negde oko 64% ispitanika videlo centralne institucije 

kao korumpirane. 

Sve ve}e percepcije o prisustvu organizovanog 

kriminala i korupcije uti~u na poverenje ljudi u mehanizme 

za primenu zakona, pravosu|e i uop{teno centralne 

institucije. Ovo podriva kredibilitet policije i pravosu|a 

i ~ini mnogo teìm da se osvoji neophodno poverenje 

gra|ana u oja~avanje stabilnosti bezbednosne 

situacije. 

4. Poverenje u kosovske institucije 

Kosovski Srbi pokazuju visoki stepen nezadovoljstva 

prema kosovskim institucijama i posebno 

prema mehanizmima za primenu zakona. Skoro 64% 

iznelo je da su nezadovoljni ili veoma nezadovoljni 

KFOR-om, dok je na nivou od 64% njihov stav pribli`no 

isti prema Kosovskoj policijskoj slu`bi. {tavi{e op{tine 

Zubin Potok, Zve~an i Leposavi} u zajedni~koj izjavi 

datoj juna rekle su 96 da }e zabraniti KPS-u da patrolira 

Statisti~ki podaci o zlo~inima na Kosovu za 2005-2006. godinu, Direkcija za analizu kriminala, Pri{tina, KPS 

93 

Statisti~ki podaci o zlo~inima na Kosovu za januar - maj 2006. godine, Direkcija za analizu kriminala, Pri{tina, KPS 

94 

Komentar SPGS-a Petersena na 5470. sastanku Saveta bezbednosti, utorak, 20. jun 2006. 

95 

Izve{taj ranog upozoravanja, br. 12, oktobar - decembar 2005.

njihovim odnosnim teritorijama i da }e stvoriti svoje 

sopstvene snage bezbednosti. 97 Do sada, predstavnici 

UNMIK-a i KFOR-a rekli su da nijednoj grupi ne}e biti 

dozvoljeno da organizuje bezbednost u severnom delu 

Mitrovice po{to je to odgovornost policije UNMIK-a, 

KPS-a i KFOR-a. 98 

U sklopu op{teg stanovni{tva i dalje ostaje 

veoma visoko nezadovoljstvo institucijama. Vi{e od 50% 

kosovskih Albanaca nezadovoljno je ili je veoma nezadovoljno 

u~inkom UNMIK-a, dok vi{e od 40% nije zadovoljno 

Skup{tinom Kosova. Nezadovoljstvo Vladom 

me|u ovom grupom iznosi 42%. Najvi{i nivo nezadovoljstva 

me|u kosovskim Albancima postoji prema 

lokalnoj vladi. Vi{e od 53 % ispitanika iznelo je da su 

nezadovoljni ili veoma nezadovoljni ovom institucijom. 

U pore|enju sa decembrom 2005. zadovoljstvo 

kosovskih Albanaca prema KPS-u opalo je u 

odre|enoj meri za 3.1% dok je zadovoljstvo Policijom 

UNMIK-a opalo za 10%. Stope zadovoljstva KFOR-om 

me|u kosovskim Albancima ostaju visoke na nivou od 

85%, iako je ovaj broj umanjen za 5% od decembra 

pro{le godine. Stav kosovskih Srba i kosovskih 

Albanaca prema KFOR-u ostaje skoro polarizovan. 

Tabela 4.2 Nivo zadovoljstva u~inkom institucija 

Policija UNMIK-a 

K-Albanci K-Serbi 

5. Status ratnih veterana i Mala Kru{a 

Uzimaju}i u obzir da je vi{e od 40% kosovskih 

Albanaca spremno da u~estvuje u javnim protestima iz 

politi~kih razloga, moè se re}i da je kriti~an trenutak nastao 

kada su SPGS i premijer Çeku potpisali Zakon o veteranima 

OVK sa terminologijom koja je nakon toga kritikovana 

od strane veterana OVK. 99 Predstavnik 

udruènja ratnih veterana kako se navodi, rekao je da je 

30. maja postojao zna~ajan pritisak iz regionalnih 

ogranaka da se {to je pre mogu}e organizuju demonstracije 

zbog Zakona o statusu ratnih veterana. 100 

Jo{ jedan primer vrste incidenta koji je 


51.7% 21.7% 65.0% 85.1% 25.8% 75.4% 86.6% 

Izvor: ispitivanje javnog mnjenja IRU-a 

Ostali 

mogao da izazove pogor{anje situacije u polju javne 

bezbednosti bio je nedavna konfrontacija izme|u 

Policije UNMIK-a i me{tana sela Mala Kru{a, koji su 

doìveli te{ke svireposti tokom konflikta. 101 Prema 

policijskom komesaru Kai Vittrupu, vozila policije 

UNMIK-a dovezla su 25 maja u selu dva ~lana 

pravnog tima biv{eg {efa general{taba vojske 

Jugoslavije, Dragoljuba Ojdani}a, optuènika 

Ha{kog suda. 102 Me{tani sela su blokirali put i policija 

se direktno suo~ila sa njima. 103 UNMIK je posle toga 

izjavio da je bilo gre{aka u nedostatku unaprednog 

komuniciranja sa me{tanima sela u vezi posete, {to 

je dovelo do konfuzije u vezi njenog cilja. 

Ova dva slu~aja diskutovana su u Skup{tini 

Kosova. Iako Skup{tina nije donela nikakve rezolucije 

ona je napomenula da doga|aji kao onaj koji se 

odigrao u Maloj Kru{i i simulacija potpisa Zakona o 

statusu veterana OVK su potencijalno imali negativan 

efekat na bezbednosnu situaciju i stoga ne smeju biti 

ponavljani. 104 Skup{tina je podstakla mehanizme 

reda i mira da sprovedu temeljnu istragu kako bi saznali 

{ta se ta~no desilo u Maloj Kru{i 25. maja. 105 

KFOR KPS 

K-Albanci K-Serbi Ostali K-Albanci K-Serbi Ostali 

6. Zaklju~ci 

96 

http://www.setimes.com/cocoon/setimes/xhtml/en_GB/features/setimes/features/2006/06/06/feature-01 

97 

Koha Ditore, 18. jun 2006, str.3 

98 

Redovne konferencije za {tampu portparola UNMIK-a Neeraj Singh,15. jun 2006. 

99 

Dalje pojedinosti o ovom pitanju uklju~ene su u poglavlje o Politi~koj i institucionalnoj stabilnosti 

100 

Koha Ditore, 2. jun, str.3 

101 

Konferencija za {tampu policijskog komesara Kai Vittripa odràna 26. maja 2006, sve dnevne novine 

102 

Policijski komesar Kai Vittrup, 7. jun 2006. 

103 

Ju`noisto~na evropa online , Srpski odbrambeni tim suo~ava se sa problemima na Kosovu, 29 maj 2006 

104 

Sve dnevne novine Kosova, 2 jun 2006 

105 

Ibid 

14.7% 77.6% 

Imaju}i u obzir dosta velik nivo nezadovoljstva 

Kosovskih Albanaca i Srba sa postoje}im politi~kim i 

ekonomskim pravcem Kosova, sigurnosno stanje ostaje 

krhko. Razume se da zabrinutost o mogu}em 

pogor{anju sigurnosnog stanja se pove}ava dok se 

pregovori o statusu odvijaju dalje. Me|utim, stalna 

visoka stopa nezaposlenosti i slabe nade gra|ana o 

pobolj{anju ekonomskog stanja primaju sve ve}u 

zna~ajnost kao mogu}e pretnje za javnu i individualnu 

sigurnost na Kosovu. 

33


Poverenje u Kosovske institucije u op{tem smislu 

ostaje na niskom nivou i kod Kosovskih Srba i kod 

Albanaca, gde su PIS i Skup{tina doìvele najve}i pad 

kod Kosovskih Albanaca u nivou zadovoljstva sa njihovim 

radom tokom izve{tajnog perioda. U oslabljenju poverenja 

je uticao i stalan visok nivo percepcija o prisutnosti 

organizovanog kriminala i korupcije. {to se ti~e agencija 

za primenu zakona, Albanci imaju relativno veliko poverenje 

u KPS i KFOR, dok Kosovski Srbi ostaju kriti~ni 

prema ovim institucijama. 

Uprkos sve ve}e pa`nje na proces pregovora o 

statusu tokom izve{tajnog perioda i nepovoljnog ekonomskog 

stanja kao mogu}e pretnje za sigurnost, nesuglasice 

oko zakona o ratnim veteranima, incident u Maloj 

Kru{i i reakcije na izve{taj o sugestiji da se biv{i ~lanovi 

MUP-a mogu pridruìti {lanovima KPS-a su pokazali postojanje 

stalne mogu}nosti da se osetljiva sigurnosna 

pitanja preobrate u konfrontaciju. Ovi incidenti opominju 

da iako glavni uzroci nezadovoljstva i frustracija koji predstavljaju 

sigurnosne pretnje se mogu dosta dobro identifikovati 

putem analiza rezultata javnog mnjenja i ostalih 

rezultata, katalizatori koji bi mogli uzro~iti konforntacije i 

nemire su mnogo teì da se predvide. 

34

ANEKS 1. 

Izabrani rezultati ispitivanja 

javnog mnenja 

Napomena. Ispitivanje javnog mnenja za ovaj izve{taj 

je izvr{eno tokom juna 2006 godine od strane UBO 

Consulting. 

Ispitivanje javnog mnenja se baziralo na 

ankete u ~etiri oka, gde su u~estvovali 1,251 ispitanika: 

851 albanaca, 217 srba i 183 predstavnika ostalih 

manjina (38 bo{njaka, 14 goranaca, 49 turaka, 17 

a{kalija, 44 roma, 9 egip}ana i 12 ostalih). U~esnici u 

anketi su bili stariji od 18 godina. 


REGION 

Pristina 

Mitrovica 

Prizren 

Peć 

Urosevac 

Djakovica 

Gnjilane 

ZAPOSLENOST 

Nezaposleni (radno sposobni) 

Zaposleni u javnom sektoru 

Zaposleni u privatnom sektoru 

Zaposleni s vremena na vreme 

Penzioneri 

Domaćice 

Studenti / djaci 

Ostali 

POL 

Muškarci 

Žene 

OBRAZOVANJE 

Prosečno školovanje u godinama 

VELIČINA DOMAĆINSTVA Pensioner 

Prosečni broj 

članova porodice 

STAROST 

Prosečna starost 

K-Albanci 

24.8% 

Da bi pove}ali pouzdanost javnog mnenja 

manjinskih grupa, primenjena je procedura uzimanja 

vi{e uzoraka za zajednicu kosovskih srba i za nesrpske 

manjine. Specifi~nije re~eno, postotak ispitanika koji 

pripadaju manjinama je bio mnogo ve}i u uzorku nego 

{to je u celom stanovni{tvu Kosova. 

Three sub-samples were selected through a 

random sampling method and were stratified on the 

basis of geographic regions that are based on telephone 

area codes (7), municipalities (30), and urban 

rural ratio (1:1). 

K-Serbi Ostali 

26.7% 

27.3% 

Ukupno 

25.5% 

13.9% 31.8% 9.8% 16.4% 

17.6% 0.5% 29.0% 16.3% 

13.5% 0.0% 14.8% 11.4% 

11.8% 7.4% 0.5% 9.4% 

10.7% 10.6% 10.9% 10.7% 

7.8% 23.0% 7.7% 10.4% 

37.7% 34.1% 53.0% 39.3% 

7.4% 5.1% 3.3% 6.4% 

9.2% 21.7% 7.1% 11.0% 

11.6% 3.2% 9.3% 9.8% 

3.4% 2.8% 2.2% 3.1% 

9.3% 9.7% 7.7% 9.1% 

14.0% 6.5% 13.7% 12.6% 

6.7% 15.7% 3.8% 7.8% 

51.7% 54.8% 56.8% 53.0% 

48.3% 45.2% 43.2% 47.0% 

10.2 11.3 9.2 10.2 

7.4 4.6 6.3 6.7 

38 37 37 38 

35


Tabela A1. Trendovi: zadovoljstvo ispitanika svih etni~kih grupa sa u~inkom raznih institucija - "zadovoljni" ili "veoma 

nezadovoljni" ispitanici (%) 

Period 

Nov-02 

Mar-03 

Jul-03 

Nov-03 

Mar-04 

Jul-04 

Nov-04 

Mar-05 

Jun-05 

Sep-05 

Dec-05 

Jun-06 

Tabela A2 Trendovi: izabrani pokazatelji (%) 

106 

Nije bilo SPGS-a 

Period 

UNMIK 

SPGS PIS Skupština KFOR KPS 

63.80 73.10 74.10 76.70 87.80 90.00 

51.90 64.10 74.90 71.90 85.50 87.90 

43.10 71.40 78.10 74.70 81.40 84.50 

28.40 43.10 68.50 65.30 77.60 85.20 

24.90 32.40 73.90 64.30 83.00 84.90 

20.70 n/a 71.90 59.10 85.60 89.90 

24.10 69.90 72.20 64.50 80.40 82.90 

29.70 82.00 81.10 73.60 81.00 86.90 

41.35 81.65 67.67 63.06 87.25 84.38 

34.55 69.77 48.72 58.94 85.12 84.50 

35.93 72.04 51.04 56.15 86.32 84.21 

30.47 70.45 43.32 45.39 80.94 81.75 

1 

Politički 

pesimizam 

Ekonomski 

pesimizam 

Osećaj 

nesigurnosti 

Jul-02 52.7 70.0 45.7 

Nov-02 31.8 58.0 41.0 

Mar-03 41.7 67.7 47.4 

Jul-03 37.3 65.0 40.4 

Nov-03 47.9 71.8 48.5 

Mar-04 45.4 75.3 43.4 

Jul-04 46.6 70.7 44.8 

Nov-04 38.8 67.7 51.2 

Mar-05 38.6 71.0 38.0 

Jun-05 35.7 66.1 36.6 

Sep-05 41.0 68.7 36.7 

Dec-05 40.3 63.5 42.9 

Jun-06 43.8 76.0 35.5 

Tabela A3. Trendovi: javno mnjenje ispitanika o glavnoj odgovornosti o politi~kom i ekonomskom stanju (%) 

36 

Period 

Jun-03 

Mar-04 

Jun-04 

Dec-04 

Jul-05 

Dec-05 

Jun-05 

Politička odgovornost Ekonomska odgovornost 

UNMIK PIS UNMIK PIS 

60 17 62 23 

62 13 65 17 

72 15 72 19 

65 18 63 28 

57 22 58 37 

50 44 28 52 

48 34 45 36


Tabela A4. Postotci ispitanika koji su "nezadovoljni " ili "vema nezadovoljni" sa trenutnim politi~kim stanjem (%) 

Tabela A5. Spemnost ispitanika da protestuju zbog trenutnog politi~kog stanja (%) 

DA 

NE 

Nisu dali odgovor 

Ukupno 

DA 

NE 

Sep-05 Dec-05 Jun-06 

K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi K-Albanci K-Serbi 

49.7 

86.6 54.4 83.2 

50.3 13.4 45.5 16.8 

46.9 34.8 

53.1 65.2 

Ukupno 100 100 100 100 100 100 

Tabela A6. Spemnost ispitanika da protestuju zbog trenutnog ekonomskog stanja (%) 

K-Albanci 

57.6 


K-Serbi Ostali K-Albanci K-Serbi Ostali K-Albanci K-Serbi Ostali 

76.2 36.1 63 73.7 

34.9 15 46.3 29.7 14.8 

7.5 8.7 17.6 7.4 11.5 

100 100 100 100 100 

62.7 

21.1 

16.2 

100 

61.6 35.9 

32.5 49.3 

5.9 14.7 

100 100 

Tabela A7. Postotak ispitanika koji su "zadovoljni" ili "veoma zadovoljni" sa radom bezbednosnih institucija 

K-Albanci 

KFOR 

UNMIK policija 

K-Serbi 

KPS 

KFOR 

UNMIK policija 

KPS 

Jul-04 Nov-04 Mar-05 Jun-05 Sep-05 Dec-05 Jun-06 

85.6 85.7 84.9 92.9 89 90.3 

44.2 41.6 54.7 63.7 61.1 56.9 

89.9 88.2 92.7 90.3 90.3 89.4 

10.7 10.6 14.7 6.4 25.3 28.4 

3.7 4.8 6.1 2.1 5 13.1 

1.8 0.5 4 1.6 5 2.5 

85.1 

51.1 

86.6 

Jul-04 Nov-04 Mar-05 Jun-05 Sep-05 Dec-05 Jun-06 

25.8 

21.7 

14.7 

34.4 

50.8 

14.7 

100 

37


Tabela A8. Mi{ljenja ispitanika da li bi podràli uslovnu nezavisnost za Kosovo (%) 

Nikada. Kosovo 

mora biti nezavisno 

bez ikakvih uslova 

Nikada. Kosovo ne 

treba biti nezavisno 

na bilo koji način 

Da, ako nema 

drugih mogućnosti 

Da, ako je to 

najbolje rešenje za sve 

Nisam čuo/la 

za ovu opciju, 

pa ne mogu ni odgovoriti 

Ukupno 

Odnosi 

jesu i biće napeti 

Odnosi su napeti ali 

bilo je nekih poboljčanja 

u zadnjem vremenu 

Odnos su napeti 

ali velika poboljšanja 

su se dogodila 

Odnosi nisu 

toliko napeti 

Odnosi nisu 

nimalo napeti 

K-Albanci 

86.1 

100 


K-Serbi Ostali K-Albanci K-Serbi Ostali K-Albanci K-Serbi Ostali 

1 67.9 92.5 1.1 63.3 92.9 0.5 67.8 

0.8 86.7 4.8 0.6 92.8 9.4 0.6 71.9 1.1 

6.9 0 3.6 3.9 0 7 2.5 3.7 6.0 

2.3 0 8.3 2 1.1 9.4 0.8 0.9 1.1 

3.9 11.8 15.5 1 5 10.9 1.4 2.3 7.7 

100 100 100 100 100 100 100 100 

Tabela A9. Javno mnjenje o medjuetni~kim odnosima izmedju Albanaca i Srba (%) 

Mar-05 Jun-05 Sep-05 

Dec-05 Jun-06 


21.1 

32.2 

81.3 

13.4 

23.0 

32.2 

76.0 

14.0 

18.8 

24.3 

19.9 4.8 18.1 0.0 20.0 0.5 18.5 0.5 14.2 13.8 

13.1 0.5 12.3 0.6 16.3 0.0 18.0 1.0 11.2 2.3 

13.5 0.0 14.4 0.0 20.6 0.5 20.5 1.0 6.1 0.5 

100 

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 

Tabela A10 Spremnost Albanaca i ostalih da se sloè da ìve u istoj ulici sa Srbima 

Slaù se 

Neslaù se 

K-Albanci 

9.9% 

41% 

90.1% 58% 59% 

98.5 

0.5 

12.9 

30.1 

83.2 

14.2 

11.6 

31.4 

Dec-02 Dec-05 Jun-06 

Ostali 

42% 

Tabela A11. Spremnost Srba i ostalih da se sloè da ìve u istoj ulici sa Albancima 

38 

Slaù se 

Neslaù se 

K-Srbi 

8.5% 

64.5% 

35.5% 

48.77% 

40.66% 

40.6 

24.0 

K-Albanci Ostali K-Albanci Ostali 

Dec-02 Dec-05 Jun-06 

Ostali 

97.2% 

21.8% 

91.5% 2.8% 78.2% 

96.4% 

3.6% 

47% 

33.64% 

61.2% 

26.78% 

K-Srbi Ostali K-Srbi Ostali 

86.89% 

2.73%

Tabela A12. Javno mnjenje o finalnom statusu Kosova (%) 

Nezavisnost 

Kosova u okviru 

sadašnjih granica 

Tabela A13. Mi{ljenje ispitanika o sigurnosti kada su van ku}e (%) 


Nov-02 Jul-03 Jul-04 

Sep-05 Jun-06 


84.3 

Podela Kosova 0.5 

Isto kao i sada 

(medjunarodni 

protektorat) 

Ujedinjenje 

sa Albanijom 

Konfederalna 

dr ava u okviru 

Srbije, kao Crna Gora 

Autonomna 

pokrajina 

u okviru Srbije 

0.0 

34.4 

87.9 

0.0 


K-Albanci K-Serbi Ostali K-Albanci K-Serbi Ostali K-Albanci K-Serbi Ostali 

Veoma nesigurno 7.9 48.5 0.9 8.5 39.6 8.6 7.8 39.2 4.9 

Onako nesigurno 27.7 29.7 11.1 32.8 42 19.3 24.3 51.6 25.7 

Onako sigurno 42.7 18.3 62 

37 14 

60 38.9 3.7 54.6 

Veoma sigurno 21.7 3.5 25.9 21.8 4.3 12.1 27.8 0.9 13.7 

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 

Tabela A14. Po va{em mi{ljenju, koji je glavni problem u menadìranju kosovskog konsolidovanog buèta 

% u okviru etničke grupe 

Slažem se pošto 

ima mnogo radnika 

Slažem se pošto 

je to i preporuka 

medjunarodne zajednice 

Ne slažem se pošto 

će povećati siromaštvo 

Ne slažem se 

pošto će 

smanjiti kvalitet 

Ne znam 

Ukupno 

2.9 

26.6 

K-Albanci 

13.7% 

89.3 

0.8 

5.2 2.2 0.5 0.0 0.1 0.0 0.1 0.0 0.0 4.6 

9.8 0.0 11.5 0.0 9.7 0.0 9.1 0.0 2.7 0.0 

0.0 2.7 0.1 7.6 0.0 3.0 0.0 3.1 0.2 2.8 

0.1 60.8 0.0 62.9 0.0 90.5 0.0 86.6 0.0 35.0 

100 

Ukupno 100 100 100 100 100 100 100 100 100 

K-Serbi Ostali Ukupno 

26.3% 6.0% 14.7% 

49.7% 7.4% 48.6% 42.2% 

12.9% 3.7% 8.7% 10.7% 

1.6% 12.9% 1.6% 3.6% 

21.9% 33.2% 30.1% 25.0% 

Nije dalo odgovor 0.1% 16.6% 4.9% 3.7% 

0.0 

6.5 

90.2 

0.7 

1.0 

9.3 

100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 

95.1 

0.2 

0.0 

46.5 

39


Tabela A15. [ta mislite o prekidu radnog odnosa u javnom sektoru ? 

40 

Slaèm se pošto 

ima mnogo radnika 

Slaèm se 

pošto je to i preporuka 

medjunarodne zajednice 

Ne slaèm se pošto } e 

pove} ati siromaštvo 

Ne slaèm se pošto } e 

smanjiti kvalitet 

Ne znam 

Ukupno 

K-Albanians 

12.9% 

K-Serbs Others Total 

26.7% 8.7% 14.7% 

3.5% 6.5% 2.7% 3.9% 

58.2% 31.8% 46.4% 51.9% 

4.3% 3.7% 4.4% 4.2% 

18.1% 21.7% 30.1% 20.5% 

Nije dalo odgovor 2.9% 9.7% 7.7% 4.8% 

3% 

6% 

3% 

6% 

26% 

26% 

9% 

Grafikon A1: Faktori koji prete stabilnosti 

9% 

100.0% 100.0% 100.0% 100.0% 

56% 

56% 

Grafikon A2: Najbolja opcija za buduci politicki status 

Nerazrešen politički 

status Kosova 56% 

Korupcija i loše 

upravljanje 90% 

Odsustvo vladavine 

prava 3% 

Dalje pogoršavanje 

međuetničkih odnosa 6% 

Trenutni socijalni i 

ekonomski problemi 26% 

Nerazrešen politički 

status Kosova 56% 

Korupcija i loše 

upravljanje 90% 

Odsustvo vladavine 

prava 3% 

Dalje pogoršavanje 

međuetničkih odnosa 6% 

Trenutni socijalni i 

ekonomski problemi 26%


KEK 

KPA 

Zdravstvena nega / bolnice 

PTK 

Carina 

Centralna administracija 

Sudovi 

Lokalna administracija 

Medjunarodne organizacije 

Obrazovanje 

Policija UNMIK-a 

Nevladine organizacije 

Banke 

KPS 

28.0 

27.0 

25 

10 

13.5 

20 30 

Postotak 

35.0 

33.0 

45.0 

44.5 

44.5 

41.0 

Grafikon A3: Da li postoji korupcija i koliko je prisutna u ovim institucijama? 

0 

40 

62.0 

58.0 

55.0 

51.5 

50 60 70 

41


ANEKS 2 

Dogadjaji tokom perioda 

januar-jun 2006 

Januar 2006 

9 januar - KFOR je uklonio eksplozivno sredstvo iz 

automobila ispred IHSOP kancelarija u Pri{tini. Ne 

veliko se pri~a da je IHSOP ispruèna ruka LDK za 

prikupljanje informacija. 

11 januar - Beograd objavljuje njegovu platformu o 

pregovorima o statusu Kosova, putem koje zahteva 

formiranje novih ve}insko srpskih op{tina na Kosovu 

vezanih sa Beogradom i sa visokim nivoom 

autonomije od Pri{tine. 

12 januar - Posle sastanka sa predsednikom 

Skup{tine Nexhatom Dacijem, SPGS UNMIK-a Søren 

Jessen-Petersen suprostavio se svaranju odvojenog 

srpskog entiteta na Kosovu, ali je takodje uputio apel 

kosovskim albancima da se pripreme za ponudu 

kompromisa oko pitanja decentralizacije. Kosovsko 

politi~ko rukovodstvo nije se sloìlo sa Beogradskim 

planom. 

16 januar - Izaslanik UN-a za status Martti Ahtisaari i 

SPGS UNMIK-a Jessen-Petersen sastali su se iza 

zatvoreni vrata u Be~u sa ~lanovima Kontakt grupe. 

Pri{tina je saop{tila finalizaciju dokumenta o 

"na~elima decentralizacije", predstavljaju}i njen stav 

o na~inu i o modalitetima decentralizacije na Kosovu 

tokom razgovora o statusu 

20 januar - Koha Ditore je objavila da partneri u vladaju}oj 

koaliciji LDK i AAK su se sloìli oko podele 

izmedju sebe dveju novih ministarstava, koja se uskoru 

trebaju stvoriti, naime Ministarstva unutra{njih 

poslova i Ministarsva pravde. Na osnovu tog dokumenta, 

LDK se sloìla da da kontrolu Ministarsva 

pravde koalicionom partneru AAK 

21 januar - umire predsednik Rugova posle ~etvoromese~ne 

borbe sa rakom plu}a. 

23 januar - Prva runda sastanaka u Be~u izmedju delegacija 

Pri{tine i Beograda za razgovore o statusu, 

koja je bila planirana za danas, se odgodila zbog 

smrti predsednika Rugove. 

26 januar - Predsednik Rugova sahranjen u Pri{tini sa 

visokim ~astima i u prisustvu visokih diplomata i medjunarodnih 

zvani~nika. {pekulacije i nesigurnost se 

produàvaju u vezi naslednika Rugove i sudbine 

kosovskog pregovara~kog tima, kojeg je predvodio 

42 

Rugova. Takodje, kontraverzije su proiza{le u vezi 

mesta sahrane Rugove, koje se nalazi u memorijanom 

parku blizu mesta sahrane boraca OVK. 

Veterani OVK su bili protiv sahrane Rugove blizu 

mesta sahrane boraca. 

31 januar - Sastanak izmedju Ahtisaarija i ministara 

Kontakt grupe u Londonu, posle kojeg Kontakt grupa 

je iza{la sa slu`benom izjavom. 

Pove}anje nezadovoljstva kod lokalnog stanovni{tva 

u vezi novog plana KEK-a za distribuciju elektri~ne 

energije, koji je nepovoljan za regione koji kasne sa 

naplatom struje ili koji je ne pla}aju uop{te. To 

nezadovoljstvo je dovelo do obaranja dalekovoda od 

strane protestanata u Drenici. 

Februar 2006 

3 februar - KEK zajedno sa slu`benicima Minsitarsva 

za energiju su posetili Drenicu da bi razgovarali sa 

lokalnim stanovni{tvom o energetskoj krizi. Ministar 

za energiju Ethem Çeku poku{ava da pridobije 

podr{ku porodice slavnog komandanta OVK, Adema 

Jasharija, s ciljem stavarnja podr{ke za KEK-ovu politiku 

o distribuciji struje. 

7 februar - LDK je formalno predloìla Fatmira Sejdiua 

kao kandidata za predsednika Kosova, iako su glasine 

o kandidaturi Sejdiua postale javne jedan dan 

ranije. 

10 februar - Skup{tina Kosova izabrava Fatmira 

Sejdiua za novog predsednika Kosova. Opozicija 

glasa protiv, ali kandidat LDK-a prima dovoljno glasova 

u tre}em krugu glasanja. Skup{tinska sesija za 

izbor novog predsednika bila je sazvana 9 februara, 

ali se odgodila zbog neo~ekivanog odsustva 

predsednika PDK Hashima Thaçija. 

11 februar - Predsednik Sejdiu predvodi i saziva sastanak 

kosovskog pregovara~kog tima. Predsednik 

Skup{tine, Nexhat Daci, ne prisustvuje tom sastanku. 

15 februar - Savet bezbednosti UN-a odràva sastanak 

o Kosovu u prisustvu premijera Kosova, 

Bajrama Kosumija, u svojstvu posmatra~a. Kosumi je 

prvi premijer Kosova, koji je prisustvovao tako 

visokom sastanku UN-a o Kosovu. 

18 februar - Novine objavljuju da postoje stalni nesporazumi 

oko toga ko }e predvoditi kosovsku delegaciju 

u Be~kim razgovorima. Novine objavljuju da visoki 

je predstavnik PDK, Jakup Krasniqi, odbio da bude 

kopredsedavaju}i zajedno sa ministrom lokalne 

samouprave, Lutfi Hazirijem, rekav{i da je kopredse-

davanje "neozbiljno". Haziri je takodje izrazio 

suprostavlanje formuli s dva kopredsedavaju}a. 

20 februar - Prvi sastanak o pregovorima o statusu 

izme|u delegacija Pri{tine i Beograda, odràn u Be~u. 

Prvi krug razgovora se usredsredio u procesu decentralizacije. 

Kosovska delegacija se predvodi od Lutfi 

Hazirija. Koha Ditore naziva ovaj sastanak kao 

"neo~ekivaju}e konstruktivnim" iako ove a i druge 

novine javljaju da je atmosfera izmedju dveju strana 

daleko od srda~ne. U odvojenom intervjuu za jednu 

zapadnu novinu, zamenik izaslanika UN-a za status, 

Albert Rohan, kaè da povratak Kosova pod srpskim 

vladanjem je "nerealisti~an" 

22 februar - Iako nije postignut neki sporazum, delegacija 

Kosova se vra}a u Pri{tini sa optimisti~kim 

pogledom na pregovore, rekav{i da }e se zavr{iti s 

nezavisno{}u Kosova. 

Mart 2006 

1 mart- U neo~ekivanom raspletu u kosovskim 

vode}im ustanovama, premijer Bajram Kosumi daje 

ostavku a LDK objavljuje promenu predsednika 

Skup{tine, Nexhata Dacija. Novine objavljuju da je 

komandant KZK-a, general Agim Çeku, novi kandidat 

za premijera i da je zamenik predsenika LDK, Kolë 

Berisha, nominovan od strane partije za predsednika 

Skup{tine. Izaslanik UN-a za status, Martti Ahtisaari, 

koji trenutno odràva sastanke u Pri{tini, rekao je da 

promene u vodstvu ne}e imati uticaj na trenutne pregovore 

o statusu. 

2 mart - Predsednik Sejdiu formalno nominuje Agim 

Çekua za premijera. Beograd protestuje vezano sa 

Çekuovom nominacijom nazivaju}i ga "ratnim 

zlo~incem" zbog njegove pro{losti kao komandant 

OVK i kao ~lan vojske Hrvatske tokom hrvatskog konflikta. 

U drugom dogadjaju, Daci ne prihvata smenu 

zbog proceduralnih nepravilnosti u odluci LDK-a da 

ga smeni. 

4 mart- Posle sastanka sa predsednikom Sejdiuom, 

shef SAD kancelarije opovrgava Dacijeve optu`be o 

ameri~kom me{anju u dono{enju odluke LDK-a za 

Dacijevu smenu. 

8 Mart - Izaslanik UN-a za status, Marti Ahtisaari, 

pohvaljuje obe strane tokom njegovog izve{taja pred 

Savetom bezbednosti UN-a i nazna~uje da "prakti~ka 

pitanja, kao {to su decentralizacija, manjinska prava i 

povratci biti razmatrana pre pitanja statusa. 

10 mart - Skup{tina Kosova glasa novi kabinet predvodjen 

od Çekua, koji daje inauguralni govor na 


albanskom, srpskom i engleskom jeziku. Kabinet 

zadràva ministre iz Kosumijeve vlade, prouzrokuju}i 

tako optu`be za korupciju od strane opozicije PDK i 

ORA. Berisha se bira za predsednika Skup{tine, 

zamenjuju}i Dacija. 

12 mart - Kosovske dnevne novine javlaju o smrti 

biv{eg predsednika Srbije, Slobodana Milo{evi}a u 

pritvornom centru u Hagu. Novine pi{u o razo~arenju 

mnogih kosovara zbog toga {to je njegova smrt 

skratila mogu}nost `rtvama da vide Milo{evi}a 

ka`njenog od Ha{kog Tribunala za ratne zlo~ine. 

17 mart - Druga krug pregovora o decentralizaciji u 

Be~u izmedju Pri{tine i Beograda. Delegacija Pri{tine 

predvodi se od opozicijonog lidera Hashima Thaçija . 

Pregovori ne donose finanlni dogovor o decentralizaciji, 

iako novine javljaju o napretku u iznalaènju 

zajedni~kih ta~aka izmedju dveju strana. 

23 mart - Opozicijoni lider Hashim Thaçi zapo~eo je 

sa serijom kritika protiv vlade, nazivaju}i je koruptiranom, 

nefunkcijonalnom i politi~ki ne-efektnom. 

25 mart - Komandant KZK-a i biv{i borac OVK Daut 

Haradinaj, brat biv{eg premijera Ramusha 

Haradinaja, je oslobodjen iz zatvoru u Kosovu, posle 

odsluìvanja ~etiri od pet godina kazne za ratne 

zlo~ine. 

April 2006 

3 april - Tre}i krug razgovora o decentralizaciji u 

Be~u. Razgovori se vode na bazi zajedni~kog dokumenta 

predstavljnog ranije od delegacija zameniku 

izaslanika UN-a za status Albertu Rohanu. Vodja 

kosovske delegacije, Lutfi Haziri, kaè da se ne}e 

potpisivati nikakav dogovor pre postizanja kompletnog 

dogovora za status. Unato~ nepostizanju 

nikakvog dogovora o decentralizaciji, delegacija 

Kosova ostaje optimisti~na da }e se pregovori zavr{iti 

sa nezavisno{}u Kosova. 

6 april - Sastanak ministara Kontakt grupe u Atini 

zavr{ava se izjavom da re{enje statusa Kosova mora, 

izmedju ostalog, uzeti u obzir volju naroda Kosova. 

Mediji Kosova predstavljaju ovu izjavu kao 

pribliàvanje Kontakt grupe prema punoj podr{ci 

nezavisnosti Kosova. 

7 april - Direktor kosovske najve}e organizacije za 

ljudska prava, Odbora za odbranu ljudskih prava i 

sloboda, kaè u jednom intervjuu da polovina ~lanova 

vlade treba da budu u zatvoru zbog korupcije. 

43


9 April - Kosovske dnevne novine pi{u da je 

Kancelarija UN-a za unutra{nji nadzor okrivila SPGS 

UNMIK-a Jessena-Petersena zbog zatvaranja o~i 

ispred korupcije u Pri{tinskom aerodromu. Jessen- 

Petersen je nazvao ove optu`be kao neosnovane. 

Kosovski politi~ari i analisti komentirali su da izve{taj 

predstavlja pokazatelj duboke korupcije u UNMIK-u. 

13-15 april - Pokret Vetëvendosje (Samoopredeljenje) 

zajedno sa jednom grupom lokalnih organizacija 

protestirali su u zoni oko De~anskog manastira. 

Vetëvendosje naziva ovaj potez kao korak put davanja 

manastiru status ekstrateritorijaliteta. Mediji 

Kosova su pisali da su mnogi me{tani prisustvovali 

protestu. Protestanti su blokirali ulaz prema staroj 

op{tinskoj zgradi i skinuli zastavu UN-a. 

18 april - Premijer Çeku je rekao da }e njegova vlada 

imati nula tolerancije prema korupciji, takodje je 

izjavio da se preduzimaju koraci u stvaranju Agencije 

protiv korupcije, koja bi bila mandatirana od 

Skup{tine. 

22 april - Zamenik predsednika Skup{tine {timlja i 

jedno drugo lice su ubijeni tokom jednog imovinskog 

spora oko ku}e, koja je bila u biv{oj svojini jednog 

kosovskog srba. Policija je pritvorila devetoro lica. 

Veruje se da su osumnji~eni kosovoski albanci, koji su 

uzurpirali ku}u. 

24 april - Pokret Vetëvendosje (Samoopredeljenje) je 

bacio balaste sena ispred glavnog {taba UNMIK-a u 

Pri{tini, rekav{i da seno dolazi iz pa{njaka okolo 

De~anskog manastira. Ko{enje je jedna od aktivnosti 

koja je dozvoljena bez neke posebne dozvole. 

me{tanima u zoni 

26 april - Kontakt grupa se sastala u Be~u u sastanku 

organizovanom od NATO-a da bi razgovarala o 

budu}em prisustvu medjunarodne zajednice na 

Kosovu. Izaslanik UN-a za status, Ahtisaari, je raportovao 

pred u~esnicima. U Pri{tini, Jessen-Petersen je 

obnovio status specijalno za{ti}ene zone u 

De~anskom manastiru uprkos protestima. A u 

Beogradu, posebni tuìlac je optuìo 8 srpskih policijaca 

za ubistvo 48 ~lanova jedne porodice tokom rata 

1999 godine. 

Maj 2006 

4 maj - U Be~u se odvila ~etvrta i poslednja runda razgovora 

o decentralizaciji. U ovoj rundi se razgovaralo 

o velikom protivre~nom pitanju etni~ko podeljenog 

grada Mitrovice. Beograd je zahtevao podelu 

Mitrovice u Srpsku i Albansku op{tinu, a plan Kosova 

predstavljen u razgovorima predvidja podelu 

44 

Mitrovice u dve podop{tinske jedinice i o~uvanje 

jedinstvene op{tine. Razlike izmedju dveju strana su 

se takodje videle u zahtevima za nove op{tine. 

Beograd je zahtevao osnutak 17 novih ve}insko srpskih 

op{tina, dokle Pri{tina je ponudila osnivanje 4 

novih op{tina. Nije se javilo o napretku oko razgovora. 

Istog dana, premijer Çeku se sastao sa premijerom 

BJRM Vladom Bu~kovskim da bi razgovarali o 

demarkaciji izmedju Kosova i BRJM. Novine javljaju 

da je diplomatski pritisak olak{ao tenzije o ovom 

pitanju, koje se, po izve{tajima, treba re{iti zajedno sa 

statusom Kosova. Posle njihovog sastanka, Çeku i 

Bu~kovski su izjavili da se ne}e preduzeti hitni koraci 

o pitanju demarkacije. Pre odlaska u Skoplje, premijer 

Çeku se izvinio kosovskim medijima zbog optu`bi 

njegovog portparola. 

UNIMIK je izjavio u Pri{tini da je vlada u~inila 

napredak u ispunjavanju standarda, a studenti Pri{tinkog 

univerziteta su protestirali protiv podele Mitrovice 

i zahtevali referendum o budu}nosti Kosova. 

5 maj - Veliki broj aktivista pokreta Vetëvendosje 

(Samoopredeljenje) su pritvoreni i silom sklonjeni od 

ulaza glavnog {taba UNMIK-a u Pri{tini od strane policije. 

Protestanti su zahtevali odlazak UNMIK-a iz 

Kosova. Kako se javlja, policija je izbila jedan broj 

aktivista u glavnoj policijskoj stanici u Pri{tini, iako je 

policija opovrgla ove optu`be. 

10 maj - Veterani organizacija proizi{lih od OVK si 

izrazili svoj bes protiv modifikacija zakona o ratnim 

herojima, invalidima i veteranima tokom rata 1998- 

1999, usvojenog od Skup{tine Kosova ranije ovog 

meseca. Veterani OVK su najvi{e bili iritirani sa 

zamenom re~i "rat" sa re~ju "oruàni konflikt", smatraju}i 

je kao poricanje njihove borbe u oslobodila~kom 

ratu. Organizacije su pretile organizovanjem uli~nih 

protesta ako se ne vrati prvobitna verzija zakona. 

20 maj - AAK organizuje ~etvrti kongres, u kojem se 

Ramush Haradinaj ponovo izabrao kao predsednik 

partije. 

21 maj - Crna Gora organizuje referndum o njenoj 

budu}nosti, u kojem se gradjani dekrali{u za nezavisnost 

republike. 

23 maj - Delegacije Pri{tine i Beograda se sastaju u 

Be~u da bi razgovarale o kulturnom nasledju, u jo{ 

jednom koraku put re{avanja statusa Kosova tokom 

razgovora posredjenih od UN-a. Kako se javlja, razgovori 

su mnogo produktivniji s razlikom od onih o

decentralizaciji. I Pri{tina i UNOSEK su, kako se javlja, 

odbili su zahtev Beograda da se razgovori o kulturnom 

nasledje odvijaju zajedno sa onima o decentralizaciji. 

Po izve{tajima, kosovska strana je prihvatila 

da za{titi status srpske pravoslavne crkve na 

Kosovu i da usvoji nekoliko zakona koji garantuju slobodu 

veroispovesti i za{titu verskih objekata. 

Beograd, s druge strane je prihvatio da vrati na 

Kosovu veliki broj arheolo{kih eksponata, koje je uzeo 

tokom konflikta 1999 godine. 

25 maj - Predsednik Fatmir Sejdiu dao je slu`benu 

ostavku na du`nost generalnog sekretara LDK, 

po{tuju}i tako Ustavni Okvir, koji zabranjuje predsednika 

da drì dve partijske funkcije. 

26 maj - Premijer Agim Çeku se sastao u Tirani sa 

Albanskim premijerom Sali Berishom. Berisha je 

rekao da je Albanija naklonjena opciji za samoopredeljenje 

Kosova. 

29 maj - Koha Ditore izve{tava da je vodstvo LDK u 

procesu sazivanja generalnog odbora, koji ima 

odgovornost da odabere predsednika partije. Novine 

izve{tavaju da je konkurencija za tu funkciju, koja je 

upra`njena evo nekoliko vreme, je veoma jaka sa 

slede}im imenima kao predvodnicima: Fatmir Sejdiu, 

Nexhat Daci, Lutfi Haziri, Alush Gashi, i Ali Lajçi. 

Tokom zadnjih nedelja sve vi{e postaje javan rivalitet 

izmedju kandidata. 

Jun 2006 

1 jun - Delegacije Pri{tine i Beograda su se po {esti 

put sastale u Be~u, ovog puta da bi razgovrali o 

ekonomskim pitanjima. Iako nije postignut neki sporazum 

dveju strana, po izve{tajima kosovskih novina, 

kosovska je strana u na~elu prihvatila odgovornost 

Kosova za deo inostranog duga iz vremena biv{e 

Jugoslavije, dok je istovremeno zahtevala reparaciju 

za ekonomsku {tetu uzrokovanu pod Beogradskom 

vladavinom tokom 1990 -tih godina i tokom rata 1999 

godine. Sa njengove strane, Beograd je zahtevo da 

UNMIK pod hitno zaustavi proces privatizacije na 

Kosovu. Slu`benici UNOSEC-a su izjavili da nisi 

planirani novi sastanci o tehni~kim pitanjima i da }e 

pitanja diskutovana do sada biti razmatrana zajedno 

sa statusom. 

2 jun - Intervencija poslanika i visokog ~elnika PDK 

Fatmira Limaja, zaustavlja protest koji je bio prijavljen 

od organizacija veterana OVK protiv modifikacija 

UNMIK-a na zakonu o ratnim veteranima i invalidima. 

6 jun - Mediji Kosova javljaju da su severne op{tine 

Kosova sa ve}inskim srpskim ìvljem objavile "vanredno 

stanje" i da su prekinule sve veze sa vladom 


Kosova kao odgovor na nerazja{njeno ubistvo jednog 

srpskog gradjana. Po izve{tajima, policija UNMIK-a i 

KPS su poslale poja~anja na severu, dok je KFOR pre 

toga javio da }e ponovo otvoriti bazu u severnom 

Kosovu, koja se zatvorila nedavno. 

U drugim dogadjajima, UNMIK i predstavnici vlada u 

Pri{tini i Beogradu su potpisali "Protokol o dobrovoljnom 

i odrìvom povratku", omogu}uju}i tako 

povratak raseljenih kosovskih srba u njihovim ku}ama 

ili dobrovoljni odlazak u drugim delovima Kosova. 

8 jun - Posle jedne istrage, UNMIK je javno priznao 

gre{ku u presudi tokom planiranja nejavljene posete 

srba, koji se optuùju da su bili obuhva}eni u ratnim 

zlo~inima u selu Krusha e Vogël/Mala Kru{a, koje 

jedno od mesta gde se dogodio jedan od 

najstravi~nijih akata sile tokom konflikta 1999 godine, 

gde su stotine albanskih de~aka i mu{karaca bili 

opkoljeni i njihove porodice jo{ ne znaju za njihovu 

sudbinu. 

9 jun - Skoro 100 protestanata je pritvoreno od strane 

policije ispred glavnog {taba UNMIK-a u Pri{tini. 

Protesti su organizovani od Vetëvendosje, koji su bili i 

najve}i protesti ovog pokreta, gde se zahtevao 

odlazak UNMIK-a i samoopredeljenje za Kosovo. 

Posle velikih protesta sa preko 1.000 u~esnika dana 

8 juna, manja grupa protestanata se ulogorovala 

ispred glavnog {taba UNMIK-a s ciljem blokiranja kretanja 

na ulazku zgrade i na izlasku. Policija je silom 

sklonila protestante tokom no}i izmedju 8 i 9 juna. 

Protestani su ka`njeni po hitnom postupku na deset 

dana zatvora zbog reme}enja reda i mira. SPGS 

UNMIK-a i premijer Çeku su jako kritikovali ove 

proteste. 

U ostalim dogadjajima, Kontakt grupa dostavlja 

kosovskim vlastima jedan plan sa 13 ta~aka, koji 

predstavlja specifi~ne zahteve u oblasti sigurnosti, 

vladavine prava, povratka manjina i rekonstrukcije 

ku}a i ostalih o{te}enih mesta tokom nasilja marta 

2004 godine. Kontakt grupa je takodje pozvala 

Beograd da podstakne kosovske srbe da udju u 

kosovskim ustanovama i da vrate katastarska dokumenta 

uzeta tokom rata 1999 godine. 

13 jun - SPGS UNMIK-a Jessen-Petersen je izjavijo 

njegovu nameru da napusti UNMIK posle zavr{etka 

njegovog ugovora krajem juna. U intervjuu za Koha 

Ditore, on je rekao da }e "san Kosova" biti ostvaren 

tokom ove godine. 

15 jun - Dnevnik Express izve{tava da najsevernija 

kosovska op{tina Leposavi}, skoro sva nastanjena sa 

srbima, preduzima korake put otcepljenja sa 

Kosovom i pripajanja sa Srbijom. Express citira 

45


46 

zamenika predsedinika op{tine Leposavi} koji kaè 

da u Leposavi}u patrolira policija Ministarsva 

unutra{njih poslova Srbije, koja ne nose uniforme. 

17 jun - SPGS potpisuje uredbu za odgadjanje 

op{tinskih izbora na Kosovu, koji su bili planirani za 

ovu godinu, zbog pregovora o statusu. Izbori }e se 

odràti ne najkasnije do 12 meseci posle sporazuma 

o statusu. 

20 jun - SPGS UNMIK-a Jessen-Petersen izjavljuje 

"dobar napredak" na Kosovu u sesiji Saveta bezbednosti 

UN-a u Nju Jorku. Premijer Kosova, Çeku, prisustovao 

je sastanku u svojstvu gosta. 

28 jun - Premijer Srbije, Vojislav Ko{tunica, dolazi u 

poseti srpskoj pravoslavnim mestima na Kosovu 

tokom slave jednog verskog praznika, gde kaè 

u~esnicima da }e Kosovo ostati deo Srbije. 

Ko{tuni~ina poseta je bila dozvoljena od UNMIK-a, a 

kosovski lideri su je nazvali kao "privatna poseta".


47

IZVEŠTAJ RANOG UPOZORAVANJA KOSOVO - UNDP Kosovo

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?