Acta rheumatologica - Institut za reumatologiju
Acta rheumatologica - Institut za reumatologiju
Acta rheumatologica - Institut za reumatologiju
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Dečija klinika KC Niš, Odeljenje dečije reumatologije<br />
ETIO-PATOGENETSKE DILEME SISTEMSKE FORME<br />
JUVENILNOG IDIOPATSKOG ARTRITISA.<br />
JELENA VOJINOVIĆ<br />
KRATAK SADRŽAJ: SJIA često predstavlja diferencijalno-dijagnostički problem u odnosu na različite sindrome<br />
periodične febrilnosti (HIDS, TRAPS, PFAPA i dr.) a po svojim kliničkim manifestacijama sa dominacijom febrilog<br />
sindroma, kao i imunoregulatornim specifičnostima, izdvaja se od drugih oblika JIA. Najteža klinička<br />
komplikacija SJIA, sindrom aktivacije makrofaga (MAS), još jedan je razlog <strong>za</strong> postavljanje pitanja šta je prava<br />
etio-patogene<strong>za</strong> ove forme JIA i treba li ga posmatrati i ispitivati odvojeno od ostalih kliničkih formi JIA u okviru<br />
nove grupe oboljenja nazvanih auto-inflamatornim poremećajima. SJIA predstavlja genetski kompleksnu bolest,<br />
studije rizika poka<strong>za</strong>le su udruženost od samo 15-17% sa specifičnim genskim polimorfizmom HLA DR gena što<br />
jasno govori da <strong>za</strong> nastanak bolesti mnogo veći značaj imaju geni van HLA kompleksa, tj. geni koji kodiraju<br />
različite imunske funkcije (geni <strong>za</strong> MIF, IL-6, MEFV gen i dr.). Izmenjena imunska regulacija, izmenjena<br />
produkcija citokina, imunogenetska predispozicija, latentna virusna infekcija, kao i latentna imunodeficijencija<br />
<strong>za</strong>jedničkim delovanjem verovatno omogućuju razvoj bolesti. Povećano prisustvo CCR5+ i CXCR3+ T limfocita<br />
koji su markeri Th1 tipa imunske regulacije, deficit produkcije perforin-a i granzima B što dovodi do potpunog ili<br />
delimičnog izostanka produkcije perforina kao i izmenjen proces apoptoze ćelije ukazuju na značaj ćelijama<br />
posredovanog imunskog odgovora. SJIA verovatno predstavlja jedinstven klinički entitet koji ima malo <strong>za</strong>jedničkog<br />
sa drugim tipovima JIA i pre se može smatrati autoinflamatornom nego autoimunskom bolešću.<br />
Ključne reči: sistemski oblik juvenilnog idiopatskog artritisa, autoimunost, etiopatogene<strong>za</strong><br />
Juvenilni idiopatski artritis (JIA) predstvalja skup fenotipski heterogenih artropatija u detinjstvu. Sve je<br />
veći broj autora koji sistemsku formu JIA (SJIA) svrstava u autoinflamatorne, umesto autoimunske, sindrome <strong>za</strong><br />
šta ima veliki broj razloga. Po svojim kliničkim manifestacijama sa dominacijom febrilog sindroma, SJIA često<br />
predstavlja diferencijalno-dijagnostički problem u odnosu na različite sindrome periodične febrilnosti (HIDS,<br />
TRAPS, PFAPA i dr.). Čak i kada je prisutan manifestan artritis, klinička slika SJIA se toliko razlikuje od drugih<br />
formi JIA da se sve veći broj autora slaže da ga treba posmatrati kao poseban klinički entitet [1]. Prakken i sar.<br />
doka<strong>za</strong>li su da autoimunski mehanizmi specifični <strong>za</strong> oligo i poliartikularne forme JIA nisu prisutni u SJIA [2].<br />
Najteža klinička komplikacija SJIA, sindrom aktivacije makrofaga (MAS), još jedan je razlog <strong>za</strong> postavljanje<br />
pitanja šta je prava etio-patogene<strong>za</strong> ove forme JIA i treba li ga posmatrati i ispitivati odvojeno od ostalih kliničkih<br />
formi JIA. Klasična gledanja na etio-patogenezu SJIA podrazumevaju genetsku predispoziciju udruženu sa<br />
poremećajima regulacije imunskog odgovora koji, obično posle neke akutne infekcije ili delovanja faktora spoljne<br />
sredine, pokreću sistemsku <strong>za</strong>paljensku reakciju. Specifični infektivni patogen, ili grupa njih, do danas nisu<br />
doka<strong>za</strong>ni tako da se može <strong>za</strong>ključiti da se uloga infektivnih agenasa sastoji u pokretanju nespecifične <strong>za</strong>paljenske<br />
reakcije koja u osoba sa genetskom sklonošću može dovesti do ispoljavanja specifične kliničke slike <strong>za</strong> SJIA.<br />
Poremećaj regulacije imunskog odgovora sa ekstremnom produkcijom proinflamatornih citokina (IL-1, IL-6 i<br />
TNFα), kao i sa izmenjenim balansom u korist Th1 citokinskog profila takođe se smatraju važnim patogenetskim<br />
činiocima <strong>za</strong> nastanak ove forme JIA. Uloga izmenjenog ćelijskog odgovora (u delu funkcije T limfocita i NK<br />
ćelija), kao i izmenjena produkcija adhezionih molekula i hemokina druga su grupa poremećaja imunske regulacije<br />
kojima se pridaje veliki imuno-patogenetski značaj. Ipak treba imati na umu da su izmenjene ćelijske funkcije<br />
takođe genetski uslovljene što nas navodi na <strong>za</strong>ključak da je SJIA sistemski autoinflamatorni proces koji nastaje<br />
kao posledica genetskog polimorfizma velikog broja različitih gena koji učestvuju u regulaciji ćelijskih funkcija<br />
imunskih ćelija.<br />
Genetske osnove etio-patogeneze JIA<br />
SJIA predstavlja genetski kompleksnu bolest zbog čega se u genetskim istraživanjima koristi nekoliko<br />
modela: a) asocijacione studije koje upoređuju genetske markere kod osoba koje nisu u srodstvu sa pojavom istih<br />
gene u opštoj populaciji; b) testiranje transmisionog disekvilibrijuma (TDT) koje podrazumeva stepen prenošenja<br />
nekog genentskog markera sa roditelja koji su heterozigoti na obolelo potomstvo; c) studije pove<strong>za</strong>nosti testiraju da<br />
li se genetski marker pove<strong>za</strong>n sa bolešću nalazi kod obolelih češće nego u opštoj populaciji. Prve genetske studije
Change language