Кожне и венеричне болести са негом

ZBIRKA 

TEST PITANJA IZ 

DERMATOVENEROLOGIJE 

Univerzitet u Kragujevcu 

Medicinski fakultet 

1 

Nebojša Krstić

ZBIRKA 

TEST PITANJA SA ODGOVORIMA IZ 

DERMATOVENEROLOGIJE 

Prof. dr Nebojša Krstić 

nastavnik Medicinskog fakulteta u Kragujevcu na predmetu 

Dermatovenerologija 

2

Kragujevac maj , 2005. 

SADRŽAJ 

A. DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA..........................................................................................................1 

I. STRUKTURA I FUNKCIJA KOŽE................................................................................................................................................1 

II. OSNOVI DERMATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE.........................................................................................................................3 

III. TERAPIJA.......................................................................................................................................................................................5 

IV. MIKROBIOLOGIJA KOŽE...........................................................................................................................................................6 

V. OSNOVI HISTOPATOLOŠKE I IMUNOPATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE...............................................................................7 

B. SPECIJALNA DERMATOLOGIJA..............................................................................................................7 

I. ERITEMATOZNE DERMATOZE.................................................................................................................................................7 

II. PURPURE.......................................................................................................................................................................................8 

III. URTIKARIJA I SRODNE BOLESTI...........................................................................................................................................9 

IV. GRUPA EKCEMA.........................................................................................................................................................................9 

V. ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE...................................................................................................................................10 

VI. ERITRODERMIJE........................................................................................................................................................................11 

VII. PAPULOZNE DERMATOZE......................................................................................................................................................11 

VIII. BULOZNE DERMATOZE...........................................................................................................................................................12 

IX. BOLESTI POREMEĆENE KERATINIZACIJE (KERATOZE).................................................................................................13 

X. NODOZNE DERMATOZE...........................................................................................................................................................15 

XI. DISHROMIJE................................................................................................................................................................................15 

XII. ATROFIJE KOŽE .........................................................................................................................................................................16 

XIII. DISTROFIJE KOŽE.....................................................................................................................................................................17 

XIV. BOLESTI VEZIVNOG TKIVA...................................................................................................................................................17 

XV. TRIHOZE......................................................................................................................................................................................21 

XVI. ONIHOZE .....................................................................................................................................................................................23 

XVII. OBOLJENJA SEBACEALNIH ŽLEZDA...................................................................................................................................23 

XVIII. HIDROZE......................................................................................................................................................................................25 

XIX. PRURIGINOZNE DERMATOZE................................................................................................................................................26 

XX. INFEKTIVNE BOLESTI KOŽE.................................................................................................................................................27 

XXI. NEINFEKTIVNI GRANULOMI KOŽE.....................................................................................................................................37 

XXII. ARTEFICIJALNE DERMATOZE...............................................................................................................................................38 

XXIII. OBOLJENJA PERIFERNIH ARTERIJA I VENA ULCEROZNE DERMATOZE.................................................................40 

XXIV. BOLESTI SLUZOKOŽE USNE DUPLJE I JEZIKA................................................................................................................42 

XXV. NEVENERIČNE BOLESTI KOŽE I SLUZOKOŽE POLNIH ORGANA................................................................................43 

XXVI. BENIGNI TUMORI, NEVUSI I NEUROKRISTOPATIJE.......................................................................................................44 

XXVII. PREKANCEROZNE DERMATOZE, MALIGNI TUMORI, 

PSEUDOEPITELIOMSKE HIPERPLAZIJE I PARANEOPLAZIČNE 

DERMATOZE...............................................................................................................................................................................49 

XXVIII. KUTANI LIMFOMI I LEUKEMIJE (HEMATODERMIJE)......................................................................................................55 

C. VENEROLOGIJA - BOLESTI KOJE SE PRENOSE SEKSUALNIM 

KONTAKTOM ( S T D ).................................................................................................................................57 

UVOD............................................................................................................................................................................................57 

I. SYPHILIS......................................................................................................................................................................................58 

II. GONORRHOEA............................................................................................................................................................................64 

III. ULCUS MOLLE...........................................................................................................................................................................66 

IV. LYMPHOGRANULOMA VENEREUM .....................................................................................................................................68 

V. GRANULOMA INGUINALE......................................................................................................................................................69 

VI. URETHRITIS NON – GONORRHOICA.....................................................................................................................................70 

VII. HERPES GENITALIS ...................................................................................................................................................................... 71 

VIII. CONDYLOMATA ACUMINATA ................................................................................................................................................. 72 

IX. SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE........................................................................................................................... 73 

TAČNI ODGOVORI..........................................................................................................................................................................77 

LITERATURA....................................................................................................................................................................................78 

3

A. DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA 

I STRUKTURA I FUNKCIJA KOŽE 

1. Stratum corneum je epidermalni: 

a) providni sloj 

b) zrnasti sloj 

c) rožasti sloj 

2. Koža predstavlja: 

a) osteomuskularni organ 

b) neuroreceptorni organ 

c) digestivni organ 

3. Granica između epiderma i derma je: 

a) valovita 

b) horizontalna 

c) nazubljena 

4. Stratum granulosum predstavlja: 

a) zrnasti sloj epiderma 

b) rožasti sloj epiderma 

c) nazubljeni sloj epiderma 

5. Stratum corneum sadrži : 

a) ćelije sa jedrom 

b) ćelije bez jedra 

c) matične ćelije 

6. Eumelanin, feomelanin i neuromelanin su pigmenti koji 

se stvaraju u : 

a) melanozomima 

b) lojnim žlezdama 

c) znojnim žlezdama 

1

7. Uloga ekrine sekrecije je najvažnija: 

a) u venerologiji 

b) u kozmetici 

c) u termoregulaciji 

8. Sebacealna žlezda sa dlakom i pridodatim mišićem čini: 

a) melanocitnu jedinicu 

b) sebacealnu jedinicu 

c) pilosebacealnu jedinicu 

9. Dermatitis seborrhoica daje karakterističnu: 

a) ’’coronu psoriaticu’’ 

b) ’’coronu seborrhoicu’’ 

c) ’’coronu sifilitiku’’ 

10. Seboroični predeli su: 

a) interskapularne regije 

b) ingvinalni predeli 

c) poplitealne jame 

11. U anagenoj fazi se nalaze: 

a) oko 60% dlaka 

b) oko 85% dlaka 

c) oko 40% dlaka 

12. Fiziološki značaj dlaka je u: 

a) zaštiti kože od spoljnih agenasa 

b) zaštiti kože od opekotina 

c) zaštiti kože samo od povreda 

13. Na spoju epiderma i derma nalazi se: 

a) bazalna membrana 

b) pseudoelastična membrana 

c) fibrozna membrana 

2

14. Prema izgledu i organizaciji vlakana derm se deli na: 

a) epidermis i subcutis 

b) papilarni i retikularni 

c) kolageni i elastični 

15. Hipodermis se sastoji pretežno od: 

a) masnih ćelija (lipocita) 

b) kolagenih vlakana 

c) mastocita 

16. Sluzokoža usne duplje prekriva: 

a) cilindričan epitel 

b) pločastoslojevit epitel 

c) kao i kožu- epiderm 

17. Oralna sluzokoža ima: 

a) digestivnu i protektivnu ulogu 

b) nadražajnu ulogu 

c) samo mastikatornu ulogu 

II OSNOVI DERMATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE 

18. Makule spadaju u eflorescencije: 

a) u nivou kože 

b) iznad nivoa kože 

c) ispod nivoa kože 

19. Makule usled poremećaja u sadržaju melanina mogu 

biti: 

a) samo vitiligo 

b) uvek hipohromije 

c) hipohromije i hiperhromije 

3

20. Purpura nastaje usled: 

21. Petehije su: 

22. Vibices je: 

a) ekstravazacije plazme 

b) ekstravazacije krvi u gornjem delu derma 

c) uboda iglom 

a) zrakaste purpure 

b) tačkaste purpure 

c) prstolike purpure 

a) kružna purpura 

b) trakasta purpura 

c) isprekidana purpura 

23. Tumor je u smislu eflorescencije : 

a) jak bol 

b) otok 

c) zapaljenje 

24. Keratoza je: 

25. Ragada je: 

a) deskvamacija 

b) orožavanje 

c) lihenifikacija 

a) kožni greben 

b) kurje oko 

c) prskotina ili pukotina 

26. Ekskorijacija je: 

a) oštećenje epiderma i površnog derma- 

ogrebotina 

b) posekotina 

c) hematom 

4

27. Gangrena je posledica: 

a) prestanka dotoka krvi 

b) gušavosti 

c) demencije 

28. Sve eflorescencije se mogu pojaviti kao: 

a) pojedinačne 

b) grupisane 

c) pojedinačne i grupisane 

29. Anamnesis morbi je: 

a) prethodna bolest 

b) sadašnja bolest 

c) recidiv bolesti 

30. Status localis je: 

a) bol na određenom mestu tela 

b) lokalni nalaz simptoma i znakova oboljenja 

c) mesto boravka bolesnika 

III TERAPIJA 

31. Tetraciklini i Eritromicin su: 

a) antimikotici 

b) antibiotici 

c) citostatici 

32. Podofilin ima: 

a) keratoplastičko svojstvo 

b) citotoksično dejstvo 

c) antiparazitarno dejstvo 

5

33. Sumporni preparati u lokalnoj th. deluju kao: 

a) antivirusno sredstvo 

b) antimikotični preparat 

c) antiskabiozni lek 

34. Ultraljubičasti zraci predstavljaju: 

a) elektromagnetnu sunčevu radijaciju 

b) lampe veštačke svetlosti 

c) prirodnu nepogodu 

35. KrioTh se koristi za lečenje: 

a) veruka vulgaris 

b) samo bakterijskih infekcija 

c) parazitarnih bolesti 

36. Laseri deluju: 

a) termički 

b) mehanički 

c) hemijski 

IV MIKROBIOLOGIJA KOŽE 

37. Propionbacterium acnes je: 

a) aerob 

b) anaerob 

c) aerob i anareob 

38. Tranzijentna ili kontaminantna flora je: 

a) stalna flora kože 

b) prolazna, deponovana iz okoline 

c) rezidentna flora kože 

6

V OSNOVI HISTOPATOLOŠKE I 

IMUNOPATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE 

39. Materijal za biopsiju se uzima sa prethodno: 

a) lečene promene 

b) iritirane promene 

c) sekundarno neizmenjene regije- lezije 

40. Hiperkeratoza predstavlja zadebljanje: 

a) granuloznog sloja 

b) spinoznog sloja 

c) kornealnog sloja 

41. DIF i IIF su pomoćne dijagnostičke metode za 

dokazivanje: 

a) buloznih i autoimunih bolesti 

b) eczema 

c) parazitarnih bolesti kože 

B. SPECIJALNA DERMATOLOGIJA 

I ERITEMATOZNE DERMATOZE 

42. Eritem koji zahvata velike površine tela se naziva: 

a) rosacea 

b) solitarni 

c) generalizovani 

43. Intertrigo spada u: 

a) generalizovane eriteme: 

b) regionalne eriteme 

c) vazomotorne eriteme 

44. Pellagra daje promene u vidu: 

a) dizurije, digestivnih smetnji i diabetesa 

b) dermatitisa, demencije i dijareje 

c) diabetesa, nekrolize i disproteinemije 

7

45. Erythema pernio nastaju u: 

a) letnjim mesecima 

b) pretežno u zimskim mesecima 

c) bez obzira na vreme i sezonu godine 

46. Kod rosacee kao najteži ishod nastaje: 

a) TEN – toksična epidermalna nekroliza 

b) EEM – erythema exudativum multiforme 

c) rhinophyma 

47. Acroasphyxia je češća u osoba: 

a) ženskog pola 

b) muškog pola 

c) u dečjem uzrastu 

II PURPURE 

48. Purpura senilis nastaje usled: 

a) redukcije vezivnog tkiva kod starih osoba 

b) nedostatka vitamina ’’B’’ 

c) hipersenzitivnog vasulitisa 

49. Dermatitis progressova pigmentosa predstavlja: 

a) Morbus Schamberg 

b) Morbus Doukas Kapetanakis 

c) Purpura Schonlein – Henoch 

50. Vaskulitisi nastaju deponovanjem: 

a) imunih kompleksa 

b) fibrinskih kompleksa 

c) hemoglobina i hemosiderina 

8

III URTIKARIJA I SRODNE BOLESTI 

51. Urticarija je poznata kao bolest: 

a) ’’lišaj’’ 

b) ’’rusa’’ 

c) ’’koprivnjača’’ 

52. Imunološke urtikarije su najčešće prouzrokovane 

reakcijom: 

a) I tipa preosetljivosti 

b) III tipa preosetljivosti 

c) IV tipa preosetljivosti 

53. Angiodem se kod obolelih od urtikarije naziva: 

a) Oedema Quincke 

b) Oedema linguae 

c) Oedema palpebrae 

54. Urticaria cholinergica je: 

a) ’’e effort’’ 

b) e pressione 

c) e calore 

IV GRUPA EKCEMA 

55. Epidermodermitis allergica je sinonim za: 

a) eczem 

b) scabies 

c) tineu 

56. Ekcem uglavnom počinje: 

a) madidacijom 

b) svrabom i eritemom 

c) krustama i lihenifikacijom 

9

57. Za etiološku dijagnostiku vulgarnog ekcema vrši se: 

a) epikutano testiranje 

b) mikološko testiranje 

c) parazitarno testiranje 

58. Eczema infantum se najčešće javlja u intervalu: 

a) od 0 do 2-ge godine života 

b) u I mesecu 

c) u XII mesecu 

59. Fungicidna sredstva se koriste u th: 

a) herpesa simplexa 

b) tinee corporis 

c) nonurethritis gonorrhoica 

V ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE 

60. ’’Plaque initiale’’ je primarna lezija kod obolelih od: 

a) Psoriasis vulgarisa 

b) Dermatitis seborrhioca 

c) Pityriasis rosee 

61. Fenomen ’’krvave rose’’ karakteriše: 

a) scabies 

b) psorijazu 

c) urtikariju 

62. Kod psorijatičara se daju i: 

a) citostatici 

b) virustatici 

c) antimikotici 

10

63. Kalcipotriol je derivat: 

a) vitamina C 

b) vitamina D 

c) vitamina E 

VI ERITRODERMIJE 

64. Eritrodermija najčešće počinje: 

a) postepeno 

b) naglo 

c) sporo 

65. Erythrodermia desquamativa (Mb.Leiner – Moussous) 

se javlja u: 

a) starijem uzrastu 

b) adolescenciji 

c) učestalije u neonatalnom periodu 

VII PAPULOZNE DERMATOZE 

66. Strophulus infantum nastaje: 

a) unosom hrane u organizam 

b) ujedom insekta 

c) unosom lekova u organizam 

67. Osnovna dominantna eflorescenca kod strophulus 

infantuma je: 

a) seropapula 

b) urtika 

c) skvama 

68. Na površini kože ’’zaravnjeni crveni lišaj’’ predstavlja: 

a) lichen ruber planus 

b) mycosis fungoides 

c) livedo retikularis 

11

VIII BULOZNE DERMATOZE 

69. Podela buloznih dermatoza može biti na: 

a) rane i kasne 

b) lakše i teže 

c) hereditarne i nehereditarne 

70. Prema ćelijskoj membrani keratinocita kod pemphigusa 

usmerena su: 

a) IgG autoantitela 

b) IgM autoantitela 

c) IgA autoantitela 

71. Karakterističan nalaz kod aktivnog pemphigusa je: 

a) Nikolsky – fenomen 

b) Fenomen želea od jabuka 

c) fenomen krvave rose (Auspitzov fenomen) 

72. DIF test je nalazom depozita u intercelularnim 

prostorima epiderma: 

a) Ig G – 100% pozitivan 

b) Ig A – 100% pozitivan 

c) Ig D – 100% pozitivan 

73. Impetigo contagiosa je: 

a) prelazna infekcija –zarazno oboljenje 

b) nekontagiozno oboljenje 

c) gljivično oboljenje 

74. Morbus Duhring dobro reaguje na: 

a) sulfonske preparate 

b) penicilinske preparate 

c) citostatike 

12

75. Najteža forma EBH je: 

a) EBH dystrophica 

b) EBHD simplex 

c) EBH hyperplastica 

76. Pemphigoid bullosus se češće javlja kod: 

a) starijih osoba 

b) mlađih osoba 

c) u adolescenata 

77. Direktnim imunofluorescentnim testom se detektuju 

kod pemfigoida: 

a) IgG i C3 depoziti u zoni bazalne membrane 

b) IgA i C3 depoziti 

c) IgM i C 3 depoziti 

78. Morbus Hailey – Hailey se nasleđuje po: 

a) autosomalno – dominantnom tipu 

b) autosomalno – recesivnom tipu 

c) i po jednom i po drugom tipu 

IX BOLESTI POREMEĆENE KERATINIZACIJE 

(KERATOZE) 

79. Hyperkeratosis predstavlja: 

a) zadebljanje granuloznog sloja 

b) zadebljanje kornealnog sloja 

c) zadebljanje noktiju 

80. Generalizovane keratoze su: 

a) tylomi 

b) ihtioze 

c) keratoze solaris 

13

81. Metodom vitropresije razlikujemo: 

a) bulu od vezikule 

b) eritem od purpure 

c) papulu od pustule 

82. Kiretiranjem površine eflorescencije dobija se: 

a) ’’fenomen krvave rose’’ 

b) ’’Nicolsky znak’’ 

c) ’’fenomen voštane sveće’’ 

83. Pritiskom mandrena izvodi se diferencijacija za: 

a) lupus erythematodes 

b) lupus vulgaris 

c) sifilis ili lues 

84. Za pripremu nativnog preparata i pregled na mikoze 

materijal se uzima: 

a) sa centra promene 

b) sa ivice promene i /ili cela dlaka 

c) samo sa dlake 

85. Verruce vulgaris izaziva: 

a) virus 

b) gljivica trihofiton 

c) paraziti 

86. Papillomata acuminata su: 

a) oštre bradavice 

b) karfiolaste bradavice 

c) končaste bradavice 

87. Keratodermia palmoplantaris nije u sklopu: 

a) psoriasis vulgarisa 

b) keratoza 

c) urticariae 

14

88. U Morbus Darier u kliničkoj slici : 

a) se ne mogu videti bule 

b) se mogu videti bule ali retko 

c) nikada nema bula 

X NODOZNE DERMATOZE 

89. Nodozne dermatoze se nazivaju još i: 

a) eritrodermije 

b) dermohipodermitisi 

c) vaskulitisi 

90. U diferencijalnoj dijagnozi promene erythema nodosum 

liče na: 

a) erythema induratum Bazin 

b) urtikariju 

c) herpes zoster 

91. Terapija Erythema induratum Bazina je: 

a) antituberkulozna i antistreptokokna 

b) virustatici i antibiotici 

c) antimikotici i virustatici 

92. Oleomi i parafinomi daju promene koje su: 

a) bezbolne i ne ulcerišu 

b) bolne i često ulcerišu 

c) kratkotrajne i prolazne 

93. Dishromije nastaju usled: 

XI DISHROMIJE 

a) nedostatka vitamina D 

b) nedostatka vitamina C 

c) poremećaja u broju melanocita, distribuciji 

melanozoma i proizvodnji melanina 

15

94. Cutis vagantium se javlja : 

a) kod veterinara 

b) osoba koje žive u nehigijenskim uslovima kod 

skitnica 

c) kod vinogradara 

95. Terapija ’’lentiga solaris’’ se vrši: 

a) krioterapijom 

b) virustaticima 

c) antimikoticima 

96. Naziv vitiligo potiče od reči vitellus što znači: 

a) tele ili mana 

b) puž ili pupak 

c) bela kafa ili kakao 

97. Kod vitiliga je moguća terapija: 

a) lokalno kortikosteroidima, posebno do 12 godine 

uzrasta 

b) operativno lečenje se ne preporučuje 

c) ne preporučuje se th antisolarnim kremama sa 

visokim faktorom zaštite 

98. Atrofija kože predstavlja: 

XII ATROFIJE KOŽE 

a) istanjenu, ugnutu, smanjenu kožnu tkivnu 

strukturu 

b) zadebljalu kožu 

c) vitiliginiziranu, hipopigmentovanu kožu 

99. Boja na formiranim strijama je: 

a) žuto mrka 

b) belo sedefasta 

c) tamno ljubičasta 

16

100. Distrofije kože nastaju: 

XIII DISTROFIJE KOŽE 

a) oštećenjem i nedostatkom elastičnih i kolagenih 

vlakana 

b) usled strophulus infantuma 

c) nakon radioterapije 

101. Cutis laxa je oboljenje koje zahvata: 

a) isključivo kožu ušne školjke 

b) kožu i sluzokožu usana 

c) kožu, sluzokožu i sve unutrašnje organe 

(respiratorne i gastrointestinalne) 

XIV BOLESTI VEZIVNOG TKIVA 

102. Bolesti vezivnog tkiva spadaju u grupu: 

a) autoimunih bolesti vezivnog tkiva 

b) sklerodermija 

c) reaktivnih eritema 

103. LE Chronicus se pogoršava dejstvom: 

a) UVB zraka 

b) UVA zraka 

c) UVC zraka 

104. Od LEC oboljenja oboljevaju: 

a) žene 2 puta češće od muškaraca 

b) deca 

c) muškarci 

105. Predilekciona mesta za LEC su: 

a) dlanovi i tabani 

b) lice i fotoeksponirani predeli 

c) nokatne ploče,podlaktice i potkolenice 

17

106. Skvama kod LEC je: 

a) adherentina 

b) neadherentna 

c) ne javlja se nikad 

107. Kasni trijas simptoma kod LEC je: 

a) dishromija, lihen i edem 

b) dishromija, teleangiektazije i skleroza 

c) erythem, edem i poikilodermia 

108. Posledica LEC-a (u predelu kapilicijuma) je: 

a) necikatrijalna alopecija 

b) cikatrijalna alopecija 

c) ne ostavlja posledice u vidu alopecija 

109. Direktni imunofluorescentni test se kod LEC naziva: 

a) IIF test 

b) Lupus band test 

c) Tzankov test 

110. Diferencijalno dijagnostički kod LEC dolazi u obzir: 

a) Vitiligo 

b) Dermatitis seborrhoica 

c) Erythrasma 

111. U obolelih od LEC se zabranjuje: 

a) izlaganje suncu 

b) izlaganje vodi 

c) izlaganje trenju 

112. Karakteristika klin. slike ’’u vidu leptira’’ se viđa kod: 

a) LES 

b) TEN 

c) Lupus vulgarisa 

18

113. LES napada: 

a) samo kožu i sluzokožu 

b) kožu i unutrašnje organe 

c) ne napada unutrašnje organe 

114. Letalni ishod kod obolelih od LES najčešće nastaje 

zbog: 

a) oboljenja jetre 

b) oboljenja pluća 

c) oboljenja bubrega, CNS-a ili infekcije 

115. Sclerodermia kao kutana bolest zahvata samo kožu i 

naziva se: 

a) sclerodermia systemica 

b) sclerodermia circumscripta (morphea) 

c) sclerodermia adultorum 

116. Promene na koži kod ScS počinju: 

a) u 95% slučajeva Raynaud-ovim fenomenom 

b) u 50% slučajeva Raynaud-ovim syndromom 

c) u 20% slučajeva Raynaud-ovim syndromom 

117. U obolelih od Sc S nakon nekoliko meseci se javlja: 

a) indurativna faza 

b) tuberkulozna faza 

c) psorijaziformna faza 

118. Kod obolelih od ScS koža lica: 

a) postaje rastegnuta i mlitava 

b) zategnuta i amimična 

c) postaje aknozna sa pustulama 

119. Srce je u ScS zahvaćeno: 

a) u vidu perikarditisa i insuficijencije miokarda 

b) u vidu infarkta miokarda 

c) u vidu srčanih mana 

19

120. Sclerodermia circumscripta je: 

a) Sclerodermia en plaque 

b) Sclerodermia en bande 

c) Morphea pansclerotica 

121. Na periferiji lezija Scleroderm.circumskripte nalazi se: 

a) ’’lilac ring’’ 

b) ’’primarni medaljon’’ 

c) ’’halo nevus’’ 

122. Linearna traka kod sclerodermie ’’poput udarca 

mačem’’ je: 

a) boje slonovače 

b) boje želea od jabuke 

c) crveno – koralne boje 

123. Dermatomiozitisi mogu biti izazvani još i: 

a) virusnim infekcijama mišića 

b) bakterijskim infekcijama kože i mišića 

c) rikecioznim infekcijama kože i mišića 

124. U slučaju pozitivnog nalaza visokog antitela titra na 

Boreliu burgdorferi ordiniraju se: 

a) tetraciklini 

b) citostatici 

c) antimikotici 

125. Sclerodermiji može da prethode još i: 

a) bakterijske infekcije 

b) gljivične infekcije 

c) virusne infekcije i/ili trudnoća 

126. Kod obolelih od dermatomiozitisa otežano je najviše : 

a) ustajanje iz čučnja i penjanje uz stepenice 

b) hodanje i kretanje 

c) govor i gutanje 

20

127. Th dermatomiozitisa: 

a) visoke doze antibiotika 

b) visoke doze virustatika 

c) visoke doze kortikosteroida per os – 1 mg/kg TT 

128. Kutane lezije mogu biti rezistentne na th pa se daju: 

a) Sint. antimalarici hlorohin 4 mg/kg T.T. na dan 

b) retinoidi i salicilati 

c) keratolitici i keratoplastici 

XV TRIHOZE 

129. Hipertrihoza je: 

a) ekcesivno smanjenje broja i dužine dlaka 

b) ekcesivno povećanje broja i dužine neseksualnih 

dlaka 

c) normalan broj , dužina i kvalitet dlaka 

130. Hirzuitizam je: 

a) pojava kosmatosti muškog tipa kod žena 

b) pojava alopecije universalis 

c) pojava trihotilomanije 

131. Kod težih oblika hirsuitismusa potrebno je: 

a) hormonalno endokrinološko ispitivanje 

b) samo hematološko ispitivanje 

c) samo biohemijsko ispitivanje 

132. Dlake se mogu odstraniti: 

a) samo epilacijom 

b) samo voskom 

c) trajno jedino elektrolizom i laserom 

133. Alopecia androgenetica spada u: 

a) androgen zavisna oboljenja 

b) androgen nezavisna oboljenja 

c) testosteron nema nikakvu značajnu ulogu 

21

134. Alopecia androgenetika se javlja u starosnom dobu u 

oba pola od: 

a) 7 do 15 god. života 

b) 18 do 25 god. života 

c) od 40 do 60 god. života 

135. Za lečenje alopecije androgenetike upotrebljava se: 

a) 2% rastvor minoksidila 

b) 3% rastvor Acidi borici 

c) 2% rastvor Eosini aquosa 

136. Folikuli kod težih oblika alopeciae areate su: 

a) Normalni i očuvani 

b) hipotrofični 

c) hipertrofični 

137. Alopecia totalis predstavlja: 

a) potpuni gubitak kose na kapilicijumu 

b) delimični gubitak kose na poglavini 

c) univerzalni gubitak kose i dlaka po telu 

138. U terapiji alopecie areate koristi se: 

a) PUVA th 

b) samo laseroterapija 

c) samo terapija retinoidima 

139. Najčešći uzročnici telogenog efluvijuma su: 

a) visoko febrilna stanja, operacije i porođaji 

b) kozmetološki tretmani 

c)alkoholizam i nikotinomanija 

140. Pseudopelada Brocq daje promene tipa: 

a) ’’tragova – šapa u snegu’’ 

b) bolest se ne širi progresivno godinama 

c) nastale promene su reverzibilne 

22

141. Onihoze su: 

XVI ONIHOZE 

a) urođene i stečene anomalije nokata 

b) anomalije očih kapaka 

c) anomalije znojnih žlezda 

142. Onycholysis predstavlja: 

a) zadebljanje nokatnih ploča 

b) labavljenje nokatnih ploča 

c) nedostatak nokatnih ploča 

143. Oniholiza nokata se leči: 

a) odstranjenjem obolelog dela nokatne ploče 

b) citostaticima 

c) krioterapijom 

144. Unguis incarnatus se najčešće javlja: 

a) uvek spontano 

b) kongenitalno 

c) usled nepravilnog odsecanja nokta i uske obuće 

145. Kod težih sluč. unguis incarnatusa preporučujemo: 

a) hirurš. interven. s odstranjenjem nokatne ploče 

b) antiparazitarne preparate 

c) antibiotike 

XVII OBOLJENJA SEBACEALNIH ŽLEZDA 

146. Prvi znaci seboreje se javljaju u: 

a) 10. godini 

b) pubertetu 

c) 50. godini 

23

147. Seboreja predstavlja teren na kome nastaju: 

a) acne vulgaris i rozacea 

b) psorijaza i pitirijaza 

c) pemfigus i erizipel 

148. Acne vulgaris su često: 

a) androgen zavisna oboljenja 

b) androgen nezavisna oboljenja 

c) alergijska oboljenja 

149. Acne vulg. predstavljaju promene sa karakterističnim: 

a) komedonima i papulopustulama 

b) ulcusima i dekubitisima 

c) teleangiektazijama i dishromijom 

150. Jedan od faktora nastajanja acni vulgaris je i: 

a) retenciona folikularna hiperkeratoza 

b) hipofunkcija sebacealnih žlezda 

c) estrogeni faktor i li smanjenje testosterona 

151. Ako se uz komedone, papulu i pustule jave i čvorovi, to 

se naziva: 

a) acne nodulo – cystica 

b) acne iuvenilis 

c) acne steroidice 

152. Diferencijalna dijagnoza acni vulgaris je: 

153. Rosacea je: 

a) acne rosacee 

b) acne conglobata 

c) acne inflamata 

a) polietiološki syndrom 

b) prirodno crvenilo 

c) kontaktni alergijski dermatitis 

24

154. Vazodilataciju kod rosacee na koži lica najviše 

izazivaju: 

a) izvori toplote 

b) hepatitisi 

c) tbc cutis 

155. Rozacea se češće javlja kod: 

a) osoba ženskog pola srednjeg životnog doba 

b) kod muškaraca 

c) podjednako u oba pola 

156. Trijas simptoma kod rosacee su: 

a) erythem, teleangiectasiae i papulopustule 

b) dishromija, deskvamacija i eritem 

c) skleroza, eritem i teleangiektazije 

157. Rozacei u diferencijalnoj dijagnozi sliči: 

a) malarni raš 

b) dermatitis perioralis 

c) fenomen naočara 

158. Rhynophyma se leči: 

a) hirurški 

b) samo krioterapijom 

c) PUVA terapijom 

XVIII HIDROZE 

159. Hidroze su oboljenja kod kojih postoji: 

a) anatomski ili funkcionalni poremećaj znojnih 

žlezda 

b) visoka febrilnost i poremećaj lojnih žlezda 

c) poremećaj termoregulacije 

25

160. Supurativni hidradenitis predstavlja: 

a) kandidomicetičnu infekciju folikula apokrinih 

žlezda 

b) stafilokoknu i streptokoknu infekciju apokrinih 

žlezda 

c) endotrix tip infekciju 

161. Lečenje hidradentitisa supurativnog zahteva: 

a) operativno odstranjenje svih sinusnih kanala i 

džepova 

b) kortikosteroidnu i virustatsku th 

c) antimikotičnu i antiparazitarnu th 

162. Ograničena hiperhidroza se događa na: 

a) laktovima i kolenima 

b) dlanovima, tabanima i u aksilama 

c) na kapilicijumu 

163. Anhidroza i hipohidroza predstavljaju: 

a) nedostatak ili smanjenje znojenja 

b) nedostatak lojnih žlezda 

c) dobra termoregulacija 

164. Miliaria je oboljenje koje se javlja usled: 

a) retencije znoja u ekrinim žlezdama 

b) erythematodesa i dermatomiozitisa 

c) pemphigus vulgarisa i pemphigoida 

XIX PRURIGINOZNE DERMATOZE 

165. Pruritus je subjektivni simptom koji izaziva: 

a) refleksno češanje 

b) refleksno bol 

c) refleksno žarenje 

26

166. Nakon pruritusa na koži se mogu videti često: 

a) tuberi 

b) vezikule 

c) od iritacije ekskorijacije 

167. Kao posledica češanja se kod analnog pruritusa nalazi: 

a) lihenifikacija, fisure i eczematizacija 

b) psorijaza 

c) herpes zoster 

168. Erupcija pruriga može biti po toku: 

a) akutna i hronična 

b) nagla i postepena 

c) samo recidivantna 

169. U th. lichen ruber planusa neophodno je: 

a) prekinuti kontinuitet svraba 

b) ne primenjivati KS 

c) ne upotrebljavati katranske preparate 

170. DDg. pruriga Hyde je: 

a) dyskeratosis follicularis Morbus Darier 

b) purpura Henoch – Schonleini 

c) lichen ruber planus verrucosus 

XX INFEKTIVNE BOLESTI KOŽE 

171. Herpes simplex može biti izazvan : 

a) tipovima virusa HSV1 i HSV2 

b) stafilokokom 

c) candidom albicans 

27

172. Herpes simplex orofacialis je izazvan: 

a) HSV tip 1 

b) HPV tip 5 

c) HPV tip 10 

173. Terapija herpes simplexa podrazumeva: 

a) kod primoinfekcije daju se oralno aciklovir 200 

mg. 5 x dnevno 

b) daju se uvek kortikosteroidi 

c) daju se pre kožnih poromena antibiotici 

174. Izazivač herpes zostera oboljenja je: 

a) virus Varicella/Zoster 

b) HSV tip 7 

c) HPV tip 13 

175. Bol kod herpes zostera: 

a) može imitirati infarkt, apendicitis, bilijarne, 

renalne kolike i pleuritis 

b) može imitirati artralgije 

c) ne može imitirati gore navedena oboljenja 

176. Th herpes zostera podrazumeva: 

a) Tabl. Aciklovir a 800 mg (5 x dnevno) 

b) Tabl. Aciklovir a 500 mg (5 x dnevno) 

c) Tabl. Aciklovir a 100 mg (3 x dnevno) 

177. Najčešće od veruca vulgares oboljevaju: 

a) deca školskog uzrasta 

b) starije muške osobe 

c) žene sredovečne dobi 

28

178. Condyloma acuminata se javljaju kao: 

a) egzofitne, karfiolaste, šiljate, meke,vlažne 

vegetacije ružičaste boje 

b) endofitne, tipične forme 

c) slabe infektivnosti su i bez mogućnosti onkogenog 

stvaranja carcinoma 

179. Krioterapija veruka je jedna od: 

a) vrlo efikasnih metoda 

b) manje efikasnih metoda 

c) bezbolnih metoda 

180. U lečenju anogenitalnih kondiloma upotrebljava se: 

a) podofilin l0 do 25% 

b) panolon ung 

c) daktanol crema 

181. Piodermije su infekcije izazvane: 

a) samo pseudomonasom aeruginosa 

b) hemolizirajućim streptokokama i koagulaza 

pozitivnim stafilokokama 

c) uvek corynebacterium minutissimumom 

182. Impetigo contagiosa je: 

a) duboka kontagiozna bolest kože 

b) površna kontagiozna bolest kože 

c) bolest sluzokože i očnih kapaka 

183. Oboljenje impetigo contagiosa se javlja kod: 

a) odraslih posle brijanja 

b) kod dece nakon povrede ili ujeda insekata 

c) kod žena na potkolenicama i podlakticama 

29

184. Impetigo staphylococcica predstavlja: 

a) impetigo bulosa 

b) kerion celsi 

c) psoriasis arthropaticu 

185. Piokokna oboljenja se leče najpre: 

a) previjanjem čistom gazom 

b) nanošenjem antimikotičnim mastima 

c) pranjem obolelih površina vodom i sapunom 

186. Razvoju folliculitisa ne pogoduju: 

a) trenje, okluzija 

b) održavanje redovne i odgovarajuće higijene 

c) hidratacija keratina folikularnog otvora 

187. Regionalne limfne žlezde kod furunkula: 

a) su uvećane i bolne 

b) se ne palpiraju 

c) su bez znakova posebnih promena 

188. Th furunculusa i carbunculusa: 

a) antiparazitarna sredstva 

b) antistafilokokni antibiotici 

c) nekrotični čep se ne odstranjuje 

189. Erythrasma je: 

a) površna eritematozna infekcija kože na velikim 

pregibima 

b) gljivična interdigitalna infekcija 

c) stadijum pellagre 

190. Izazivač erythrasme je: 

a) uvek streptokok 

b) samo staphylokok 

c) corynebacterium minutissimum 

30

191. Materijal za nativni pregled na gljive se uzima: 

a) sa ivice lezije struganjem tupim skalpelom 

b) oštrom kiretom kao pri uzimanju materijala za 

biopsiju 

c) iz centra obolele površine grebanjem 

192. U nativnom preparatu pri pregledu na gljive se 

uočavaju: 

a) Bakterije i acarusi 

b) artrospore i segmentovani micelijum 

c) HPV virusi i borelije 

193. Pityrosporon orbiculare seu ’’ovale’’ izaziva: 

a) pityriasis roseu 

b) pityriasis versicolor 

c) pediculosis pubis 

194. Promene kod ’’pityriasis versicolor’’ su: 

a) svetlomrke boje (’’bele kafe’’) 

b) crveno-crne boje 

c) zeleno-plave boje 

195. Oboljenja dermatofitije su: 

a) nekontagiozne bolesti 

b) Kontagiozne bolesti 

c) prenošljive samo indirektnim putem 

196. Endothrix tip se karakteriše: 

a) dlakom u potpunosti ispunjenom sporama 

b) dlakom i sitnim sporama oko nje 

c) micelska vlakna ispunjavaju dlaku 

31

197. Trichophytia profunda capillitii (kerion celsi) je 

izazvana: 

a) zoofilnim specijesima trichophytona 

(verrucosum, mentagrophytes) 

b) microsporonom aouduini 

c) achorionom schonleini 

198. Karakteristika favusa je: 

a) scutula 

b) ’’primarni medaljon’’ 

c) sklerodermiformni plak 

199. Opšta terapija dermatofitija kapilicijuma 

podrazumeva: 

a) grizeofulvin i ketokonazol 

b) citostatike i retinoide 

c) antibiotike i antiprotozoike 

200. U lokalnoj terapiji dubokih oblika dermatofitija 

neophodno je: 

a) uraditi epilaciju obolelih površina i ruba zdrave 

kose 

b) samo šišanje na početku bolesti 

c) samo šišanje na kraju bolesti 

201. Tinea barbe javlja se kod: 

a) dece do 15 godine 

b) odraslih ženskih osoba 

c) odraslih muškaraca u predelu brade i brkova 

202. Kod sva tri oblika tinee stopala može se javiti: 

a) bakterijska superinfekcija i cellulitis 

b) erythema nodosum 

c) erysipeloid 

32

203. DDg. vezikulobuloznog oblika Tinee pedis: 

a) kontaktni dermatitis 

b) psoriasis nummularis 

c) pemphigus vulgaris 

204. Tinea corporis može biti izazvana: 

a) svim speciesima dermatofita 

b) samo pityrisporonom orbiculare 

c) samo candidom albicans 

205. Tinea corporis u DDg podseća na: 

a) Psoriasis vulgaris 

b) Pemphigoid bulosus 

c) Urticaria acuta 

206. DDg. onihomikoza: 

a) psorijaza nokata 

b) lichen ruber planus nokata 

c) vitiligo nokata 

207. Candidiasa je izazvana: 

a) fungusima – genusa Candida 

b) fungusima genusa trihofitija 

c) fungusima genusa microsporona 

208. Candidias oralis se naziva još i: 

a) Soor 

b) TEN 

c) EBHD 

209. Sekret kod vulvovaginitisa candidamycetisa je: 

a) obilan, gust i beo 

b) oskudan, redak i ružičast 

c) odsutan , redak i zelenkast 

33

210. Candidiasis intertriginosa se može lokalizovati: 

a) u interdigitalnim prostorima šaka i stopala 

b) van zona velikih pregiba 

c) samo u predelu kapilicijumu 

211. Terapija kandidijaze: 

a) lokalna terapija: Nistatin ,kapi , mast, prašak, 

vaginalete 

b) ne upotrebljavaju se imidazolski preparati 

c) ne upotrebljavaju se ciklopiroksolamini 

212. Tbc kože je izazvana: 

a) Mycobacterium tuberculosis 

b) samo slabom ishranom 

c) uvek ujedom insekta 

213. Tuberkulozni šankr je: 

a) sekundarni 

b) primarni tbc komplex kože 

c) sekundarni stadijum sifilisa 

214. Histologija primarnog Tbc komplexa kože: 

a) tipičan tuberkul 

b) atipičan tuberkul 

c) specifičan ćelijski infiltrat bez prisustva bacila 

215. Scrophuloderma predstavlja: 

a) širenje infekcije sa susednih dubljih obolelih 

tkiva (limfne žlezde, kosti, epididimis) 

b) ne liči na Tbc cutis gummosa 

c) ne naziva se izgledom ’’vrata svinje’’ 

216. Lupus vulgaris predstavlja: 

a) ’’ujed vuka’’ (običan) 

b) znak erythematodes 

c) lepru 

34

217. Histologijom Tbc kože (lupus vulgarisa), vide se: 

a) epiteliomske i džinovske Langerhansove ćelije s 

perifernim vencem limfocita 

b) ’’koloidna telašca’’ 

c) rakove ’’perle’ 

218. Oboljenja izazvana životinjskim parazitima su: 

a) pediculoza i scabies 

b) Tbc i lepra 

c) urticaria i Quincqeov edem 

219. Razlikuju se dve vrste vaši u okviru pediculus 

humanus: 

a) pediculus humanus capitis i pediculus humanus 

corporis 

b) Acarus scabiei i Pediculus corporis 

c) Trichophyton mentagrophytes i Trichophyton 

violaceum 

220. Th pediculus capitisa: 

a) obavezan pregled dece i osoba iz okoline 

b) izolovati obolelog u karantin 

c) antimikotični šampon 

221. U slučaju superinficirane pediculoze capitis neophodno 

je: 

a) lokalna i sistemska KS terapija 

b) lokalna i sistemska AB terapija 

c) lokalna i sistemska AM terapija 

222. Cutis vagantium je: 

a) koža putnika 

b) koža skitnica 

c) koža umetnika 

35

223. Phthyrius pubis se prenosi: 

a) seksualnim putem i kontaktom 

b) uglavnom samo rukovanjem 

c) uvek indirektnim putem 

224. Uzročnik scabiesa je: 

a) Acarus scabiei 

b) pediculus corporis 

c) Achorion Schonleini 

225. Predilekciona mesta su: 

a) interdigitalni predeo prstiju šaka, fleksorna i 

ulnarna strana doručja 

b) laktovi, axille, pojas, trbuh, gluteusi i butine 

c) uglavnom pojedinačno i/ili svi gore navedeni 

predeli 

226. DDg scabiesa: 

a) strophulus infantum 

b) lentiginoses 

c) Melanosis Riehl 

227. Suvereno sredstvo za lečenje je: 

a) sulfurus praecipitatum 5 do 15% 

b) lanolin + vazelin 

c) retko gamabenzenheksahlorid 

228. Lyme boreliosis je: 

a) infektivno multisistemsko oboljenje 

b) bakterijsko oboljenje 

c) gljivično oboljenje 

229. Lyme boreliosis zahvata: 

a) kožu, nervni sistem, oči 

b) srce, zglobove i kožu 

c) sve gore navedene sisteme i organe 

36

230. I stadijum Lyme borreliosis predstavlja: 

a) kutanu fazu Erythema chr. migrans 

b) hroničnu fazu acrodermatitisa 

c) akutnu fazu lymphocytoma cutis 

231. Th L. borreliosis u I fazi su: 

a) tetraciklini (250 mg 4 x 1 – 10 dana) 

b) samo antimikotici 

c) ponekad virustatici 

232. Lepra se javlja u: 

a) tropskim i suptropskim predelima 

b) svim zemljama sveta 

c) najčešće u Sredozemlju i Africi (kod domorodaca) 

233. Karakteristike ’’lepromatozne lepre’’ su: 

a) ’’facies leontina’’izgled lavljeg lice 

b) ’’paralisis n. facialisa’’ 

c) testovi su hipertrofični 

XXI NEINFEKTIVNI GRANULOMI KOŽE 

234. Parafinski i oleinski granulomi nastaju usled : 

a) slučajnog injiciranja parafina ili ulja 

b) namernog injiciranja parafina ili ulja 

c) na oba gore navedena načina 

235. Lupus pernio se karakteriše: 

a) eritematoznim i pastoznim pločama 

b) ’’ujedom vuka’’ 

c) autoimunom etiologijom 

236. Tok sarcoidoze može biti: 

a) Uvek samo akutan 

b) Uglavnom je hroničan 

c) akutan, subakutan i hroničan 

37

237. Granuloma annulare je: 

a) maligno oboljenje 

b) benigno hronično oboljenje 

c) pigmentni bazaliom 

238. Etiologija bolesti granuloma anulare: 

a) prethodno ujed insekta, trauma ili virusna 

infekcija 

b) furunculoza i folliculitis 

c) carbunculoza i cellulitis 

239. Etiopatogeneza necrobiosis lipoidica diabeticorum je: 

a) dijabetesna mikroangiopatija 

b) uvek streptokokna infekcija 

c) samo stafilokokna infekcija 

240. Centar promena kod necrobiosis lipoidica 

diabeticorum je: 

a) sclero atrofičan i žućkast s teleangiektazijama 

b) ulegnut i nepravilan 

c) u vidu prominencije 

XXII ARTEFICIJALNE DERMATOZE 

241. Combustiones predstavljaju: 

a) smrzotine kože 

b) opekotine toplotom 

c) kožne bradavice 

242. Treći stepen opekotina se saniraju : 

a) uz stvaranje ožiljaka tipa keloida 

b) bez metaboličkih poremećaja 

c) bez nekroze derma i hipoderma 

38

243. Koža kod congelationes je: 

a) bela, ledena, čvrsta i anestetična 

b) crvena, bez bula i bez nekroze 

c) žuta i bez osobitosti 

244. Sunce može izazvati na koži: 

a) sintezu vitamina ’’A’’ 

b) sintezu vitamina ’’K’’ 

c) sintezu vitamina ’’D’’ 

245. Kožu od radijacije štite dva fiziološka mehanizma: 

a) rožasti sloj i melanin 

b) dlaka i lojne žlezde 

c) termoregulacija i evaporacija 

246. Aktiničko starenje kože je lokalizovano na: 

a) dlanovima i tabanima samo 

b) na licu i zadnjoj strani vrata 

c) ne javlja se kod seljaka i pomoraca 

247. Prevencija polimorfne svetlosne erupcije je: 

a) izbegavanje sunca u podne , zaštitna odeća i 

kremovi 

b) nikada se ne daju sintetski antimalarici 

c) ne daju se sistemski.a ni lokalni kortikosteroidi 

248. Kontaktom kože sa vlažnom travom po suncu nastaje: 

a) dermatitis hipostasica 

b) dermatitis pratensis bullosa 

c) dermatitis e contactu (sa kalijum hromatom) 

249. Akutni radijacioni dermatitis akutni ostavlja: 

a) atrofiju s hipopigmentacijom i 

teleangiektazijama 

b) ne izaziva promene tipa opekotina 

c) izaziva dishromiju i lihenifikacije 

39

250. Pathomimia znači: 

a) podražavanje bolesti 

b) iskrivljenost stopala 

c) kamuflaža promena 

XXIII OBOLJENJA PERIFERNIH ARTERIJA I VENA 

ULCEROZNE DERMATOZE 

251. Promene na arterijama koje dovode do oštećenja kože 

mogu biti: 

a) organske i funkcionalne 

b) sezonske i klimatološke 

c) hemijske i biološke 

252. Arteriosklerosis se karakteriše: 

a) zadebljalim i neelastičnim zidom arterija 

b) začepljenjem arterija trombom 

c) purpurom iz krvnih sudova – ekstravazacijom 

253. Kod arterijskog organskog oboljenja arterija donjih 

ekstremiteta nastaju promene najčešće na : 

a) arterijama distalnog dela nogu i stopala 

b) arterijama poplitealne regije 

c) ilijačnim arterijama 

254. Trofična ulcerozna dermatoza je: 

a) malum perforans pedis 

b) tbc cutis 

c) lepra tuberculoides 

255. Gangrena nastaje usled: 

a) nagnječenja i fizičke traume 

b) okluzije ili embolije arterijskih sudova 

c) ne javlja se kod nekih opštih oboljenja 

40

256. Varices cruris predstavljaju: 

a) sužene i vazokonstriktorne vene 

b) proširene vene 

c) tortuoznu diletaciju i elongaciju povrsnih venskih 

sudova 

257. Primarni varicesi su: 

a) nasledni 

b) stečeni od spolja izazvani 

c) traumatizirajući 

258. Kod posledica varicesa dolazi do hronične: 

a) venske insuficijencije 

b) ne dolazi do edema, ekstravazacije krvnih 

elemenata 

c) ne dolazi do oštećenja kapilara i atrofije kože 

259. Komplikacije varicesa su: 

a) Nekroza i gangrena 

b) Vaskulitisi i furunculusi 

c) ruptura varicesa, flebitisi i verikozni ulcus 

260. Ugrušci u površnim venama se javljaju usled: 

a) venske staze, toplote, imobilizacije 

b) trudnoće, traume, ujeda insekta 

c) svih gore navedenih činjenica 

261. Ulcus cruris varicosum se razvija: 

a) spontano i posle minimalne fizičke traume posle 

50. godine života 

b) nikad se dalje ne širi i brzo epitelizuje 

c) promene nikad ne zahvataju celu cirkumferenciju 

41

262. Od opštih mera u lečenju ulcusa savetuje se: 

a) nošenje elastičnih zavoja ili suportivnih čarapa 

kod lakših oblika 

b) da se promene ne peru toplom vodom i sapunom 

c) da se ulcus stavi pod okluzijom bar 7 dana 

263. Hirurški tretman ulcus crurisa podrazumeva: 

a) prekrivanje ulcusa autograftom ili alograftom 

epiderma kultivisanog in vitro 

b) ne savetuje se ligatura perforantnih vena 

c) nije dozvoljen striping insuficijentne v. saphene 

264. U lokalnoj terapiji ulcusa sa eksudacijom se tretira: 

a) tečnim puderom i losionom po Doroslovcu 

b) Lutzovom mixturom i losionom sa Klindamicinom 

c) vlažnim oblozima (rastvor KMNO4, 1 – 2% sol 

Acidi borici 

265. Lokalna terapija ulkusa čistog dna podrazumeva: 

a) aplikovanje flastera po Giljeu se ne savetuje 

b) ne savetuje se krem sulfadiazin – srebro 1% 

c) varihesive (hidrokoloid koji se 1 – 2 puta 

nedeljno aplikuje na ulcus) 

XXIV BOLESTI SLUZOKOŽE USNE DUPLJE I 

JEZIKA 

266. Leukokeratosis nastaje usled: 

a) lichen ruber planusa 

b) stomatitis aphtosa i soora 

c) displastičnih promena sluzokože, predstavlja 

prekancerozu 

267. Th Stomatitis aphthosa: 

a) tretman rastvorom srebro nitrata i sol. Nistatin 

b) topikalna th fluorisanim kortikosteroidima 

c) detaljna higijena usne duplje i sve gore navedeno 

42

268. Infekcije sluzokože usne duplje mogu izazvati: 

a) candidiasis, herpesi, varicelle, gonorrhoea i 

syphilis 

b) trichophytoni, epidermophitoni i microsporoni 

c) medikamenti, nutritivni , aeroalergeni i toksini 

269. Promene koje nastaju usled hiperplazije filiformnih 

papila jezika crne boje predstavljaju oboljenje: 

a) lingua geographica 

b) lingua scrotalis 

c) lingua nigra 

XXV NEVENERIČNE BOLESTI KOŽE I 

SLUZOKOŽE 

POLNIH ORGANA 

270. Balanoposthitis je inflamacija: 

a) glansa penisa i unutrašnjeg lista prepucijuma 

b) samo glansa penisa i scrotuma 

c) samo unutrašnjeg lista prepucijuma 

271. Balanitis simplex promene se lokalizuju na: 

a) glansu i prepucijumu 

b) ne nastaje eritem, edem i purulentna sekrecija 

c) kasnije usled superinfekcije ne nastaje gangrenozni 

oblik balanitisa 

272. Balanoposthitis candidiatica se karakteriše: 

a) sjajnim crvenilom bez vlaženja sa satelitskim 

pustulama na ivici promena 

b) ne javlja se kod dijabetesa, imunodeficijencije i 

prekomerne antibiotske i kortikosteroidne Th 

c) ne dolazi do komplikacija: fimoze, parafimoze i 

superinfekcija 

43

273. Th balanoposthitisa se sastoji u: 

a) pranje blagim rastvorom KMnO4, mazanje AB i 

AM mastima 

b) peoralna th kortikosteroidima 

c) opšta terapija antibioticima i virustaticima 

274. Fiziološka fimoza : 

a) je posledica slepljivanja unutrašnjeg lista 

prepucijuma i glansa 

b) nije prisutna kod novorođenčadi 

c) ne povlači se do 3. godine života 

275. Uzrok parafimoze je: 

a) potpuna fimoza nastala usled suženja limbusa 

prepucijuma 

b) usled mehaničke prepreke (stečene fimoze) 

c) parafimoza ne može biti unutrašnja i spoljašnja 

276. Paraphimosis externa: 

a) se razvija kada posle zaglavljenja prepucijalnog 

limbusa u koronarni sulcus, unutrašnji list 

prepucijuma ostaje van prepucijalne kese 

b) usled strangulacije ne dovodi do pojave ’’španske 

kragne’’ 

c) ne nastaje kod blažih i manjih oblika fimoze 

XXVI BENIGNI TUMORI, NEVUSI I 

NEUROKRISTOPATIJE 

277. Benigni tumori: 

a) ne rastu ili rastu sporo 

b) su uvek maligni 

c) prelaze u melanomalignom 

44

278. Verrucae seborrhoice su: 

a) lako uzdignute, žutomrke, samotaste, veličine 2 

do 3 cm 

b) u vidu boje ’’bele kafe’’poput fleka u nivou kože 

c) u vidu vitiliginoznih ploča 

279. Terapija verruca seboorrhoica: 

280. Keloidi: 

a) primena tečnog azota je veoma efikasna 

b) ne preporučuje se hirurška ekscizija radi biopsije 

c) ne savetujemo površnu elektrokoagulacija i kiretažu 

a) nastaju zbog povišene aktivnosti fibroblasta 

b) se ne javljaju na mestu povrede (operativne rane, 

opekotine ,oguljotine,rane i sl.) 

c) ušne školjke, ramena i presternum nisu 

predilekciona mesta 

281. Terapija keloida je: 

a) hirurška ekscizija je veoma efikasna i bez recidiva 

b) savetuju se kompresivni zavoji i intralezionalno 

davanje tramcinolon acetonida 

c) u samu operativnu ranu ne treba davati 

kortikosteroide 

282. Lipom se javlja: 

283. Xanthoma: 

a) kod mlađih i sredovečnih osoba pretežno žena 

b) javlja se u starijih muških osoba 

c) javlja se kod novorođenčadi 

a) su ben. tumori zbog povišene konc. i 

nagomilavanja makrofaga ispunjenih lipidnim 

materijalom 

b) nisu prvi znak raznih hiperlipoproteinemija 

c) ne zahtevaju ispitivanje lipidnog metabolizma 

45

284. Terapija epidermoidnih cisti je: 

a) u oba oblika hirurška 

b) nije neophodno odstrajnenje zida neimflamovane 

ciste 

c) nisu mogući recidivi 

285. Junkcioni nevusi se javljaju: 

a) u predelu epidermo dermalnog spoja 

b) nisu ravni, ni lako uzdignuti, jako pigmentivani i 

ograničeni 

c) ne sastoje se od ’’teka’’ nevusnih ćelija 

286. Dermalini nevusi : 

a) se sastoje od nevusnih ćelija lokalizovanih u 

dermu 

b) klinički nisu kupolasti, ponekad pendikularni i bez 

dlaka su 

c) ne mogu biti depigmentovani i apigmentovani 

287. Najozbiljnija komplikacija NN je prelazak u: 

a) bazocelularni epiteliom 

b) spinocelularni epiteliom 

c) u maligni melanom 

288. Naevus sebaceus: 

a) je kongenitalna malformacija s 

abnormalnostima sebacealnih i pilarnih filikula 

sa apokrinim žlezdama 

b) ne javlja se na kapilicijumu i presternumu 

c) ne javlja se u vidu male alopecične ploče žućkaste 

boje 

289. Terapija naevus sebaceusa je: 

a) ekscizija pre puberteta 

b) samo keratolitička i hirurška 

c) samo primena tečnog azota-krioterapija 

46

290. Angiomi su: 

a) homogeni po strukturi, izgledu i toku 

b) heterogeni po strukturi, izgledu i toku 

c) su tumori lojnih žlezda 

291. Kapilarni angiomi: 

a) se sastoje od mase dilatiranih kapilara s 

proliferacijom endotelnih ćelija 

b) se sastoje od većih krvnih sudova ispunjenih krvlju 

koja komprimira endotelnu oblogu 

c) oko 70 – 80% ovih hemangioma se javlja na 

rođenju, a posle 9. meseca života 

292. Sva tri oblika kapilarnih i kavernoznih angioma 

prolaze kroz: 

a) I fazu ( do 6. meseca života): porast promene 

b) II i III fazu ( do 20. meseca života): stabilizacija 

promene 

c) I, II, III fazu (do 9. godine života 98% angioma 

se povlači: spontana regresija) 

293. Granuloma pyogenicum: 

a) je maligni urođeni hemangiom 

b) je benigni stečeni hemangiom čest kod dece i 

mladih osoba 

c) nema izgled svetlo – crvenog, mekog uzdignutog 

tumefakta, pendikularnog, veličine od nekoliko mm 

do 1 cm 

294. Limfangiomi: 

a) su obično kongenitalni, a predstavljaju dilataciju 

limfnih kanala i regionalnih limfnih sudova 

b) se obično javljaju u dubokoj starosti 

c) su retko udruženi sa dubokim supkutanim 

anomalijama limfnih sudova 

47

295. Histološki neurofibromatoza sadrži: 

a) ’’café au lait’’ bela kafa izgled mrlja 

b) epidermalnu pigmentaciju i gigantske melanozome 

c) neurofibromatome: Švanove ćelije, fibroblaste, 

aksone i gore navedene znake bolesti 

296. Klinička slika neurofibromatoze: 

a) promene se javljaju na koži i na unutrašnjim 

organima 

b) od kožnih lezija: dijagnostički ’’café au lait’’ mrlje 

nisu najraniji znak bolesti 

c) prisustvo 6 mrlja dijametra iznad 1,5 cm ne ide u 

prilog dijagnozi neurofibromatoze 

297. Neurofibromi se: 

a) ne mogu javiti na drugim organima 

b) mogu javiti samo na koži 

c) javljaju na gastrointestinumu, mokraćnim 

kanalima i CNS 

298. Klinička slika Bourneville – Pringl-ove bolesti: 

a) ružičasti čvorići, Koenan-ovi tumori u 20 – 50% 

slučajeva i angiofibromi 

b) ne javljaju se podnokatno i na stopalima 

c) ne javlja se ’’šarginska koža’’ i ne daje promene 

’’café au lait’’ 

299. Th adenoma sebaceum: 

a) odstranjuje se dermoabrazijom 

b) epilepsija se ne leči simptomatski 

c) ostale promene se ne tretiraju hirurški 

48

XXVII PREKANCEROZNE DERMATOZE, MALIGNI 

TUMORI, PSEUDOEPITELIOMSKE HIPERPLAZIJE I 

PARANEOPLAZIČNE DERMATOZE 

300. Keratosis solaris je: 

a) češće oboljenje kod starijih osoba svetle boje 

kože i očiju 

b) ne javlja se kod osoba fotoeksponiranih suncu 

c) promene nisu posledica hroničnog kumulativnog 

dejstva sunčeve svetlosti 

301. Th keratosis solarisa: 

a) ne upotrebljava se krem sa 5% 5 –fluorouracilom 

(lokalni citostatik) 

b) ne upotrebljava se kombinacija 5 – fluorouracila i 

tretionina 

c) tečni azot destruira keratosis solaris 

302. Klinička slika Morbus Bowena: 

a) javlja se kod osoba mlađeg životnog doba, 

pošteđeni su trup i lice promene su multilokularne 

b) oboljevaju stariji, lokalizacija na trupu i licu u 

vidu eritematozno – mrke beličaste krusto – 

skvame 

c) prečnik promena je od 2 do 5 mm i retka je jedna 

promena 

303. Morbus Bowen: 

a) şe javlja kod mlađih muškaraca koji su 

cirkumcizovani 

b) češće prelazi u invazivni epiteliom od 

Erythroplasiae Queyrat 

c) može da prerasta u spinocelularni epiteliom u 

oko 5% slučajeva 

49

304. Cornu cutaneum: 

a) ne liči na keratosis solaris, Morbus Bowen i 

spinaliome 

b) adherentna keratotična proliferacija (kožni rog) 

c) ne liči na verrucu vulgaris ili verrucu seborrhoicu 

305. DDg leukoplakije: 

a) promene u sekundarnom sifilisu 

b) lichen planus mucosae oris 

c) candidiasis oris i gore navedena oboljenja 

306. Epithelioma basocellulare: 

a) je najčešći maligni tumor kod čoveka bele rase 

b) je tumor koji se najefikasnije može izlečiti 

c) letalni ishod prouzrokovan epiteliomom je ređi i 

gore navedene tvrdnje 

307. Klinička slika Ep. basocellulare: 

a) postoji samo jedan nodularni tip Epithelioma 

basocellulare 

b) ne postoje više tipova Epithelioma basocellulare 

c) javlja se 50. godine života i na licu i trupu kod 

osoba svetle boje kože i svetlih očiju 

308. Ulcus rodens : 

a) zahvata samo epiderm i derm 

b) zahvata dublje strukture (ponekad i kost) 

c) ulcus ne dovodi do opsežne destrukcije u dubini tj. 

do ulcusa terebransa 

309. Epithelioma basocellulare: 

a) pokazuje izuzetno brz rast i daje često metastaze 

b) tumor raste sporo lokalno invazivno – 

destruktivno i infiltruje se u dublja tkiva 

c) terapijski postupci su neefikasni u 95% slučajeva 

50

310. Histologija epithelioma basocellulare: 

a) svi klinički oblici imaju iste histopatološke slike 

b) histopatološka slika ne može biti karakteristična za 

basalioma superficiale i sklerozirajući basaliom 

c) neki bazocellularni epitheliomi mogu imati 

histopatološku sliku zajedničku za više kliničkih 

slika epithelioma basocellulare 

311. Th bazocelullarnog carcinoma: 

a) ne postoji potreba za plastičnim rekonstrukcijama 

b) hirurška ekscizija je terapija izbora za najveći 

broj epithelioma basocellulare 

c) radioterapija nema efikasnost u lečenju bazalioma 

312. Epithelioma spinocelullare: 

a) je neoplazija keratinocita epiderma sa 

osobinama malignog tumora 

b) ne karakteriše ga anaplazija, brz rast, invazija 

lokalnih tkiva i sposobnost metastaziranja 

c) Ca spinocellulare, planocellulare i spinolioma nisu 

sinonimi za ovo oboljenje 

313. Klinička slika Epithelioma spinocellulare: 

a) ređi je kod muškaraca nego žena i kod osoba svetle 

kože i kose 

b) ređe se javlja nego Epithelioma basocellulare 

c) nastaje u mlađem dobu nego epithelioma 

basocellulare 

314. Epithelioma spinocellulare: 

a) usled pojave limfogenih metastaza; lokalne 

limfne žlezde su uvećane 

b) Spinaliom usled pojave na mukokutanim 

prelazima:usne,anogenitalna regija i jezik,ređe 

metastazira 

c) Epithelioma spinocellulare koji nastaje na ožiljcima 

od opekotina ne daje metastaze 

51

315. Histologija Epithelioma spinocellulare: 

a) alterisane ćelije stvaraju izraštaje sa invazivno – 

destruktivnim rastom 

b) atipične ćelije nisu većeg volumena, nepravilnog i 

hiperhromatskog nukleusa 

c) ćelije ne keratinizuju i ne rasopoređuju se u 

koncentrične slojeve u vidu lukovice 

316. Morbus Paget: 

a) je mamarno i ekstramamarno oboljenje 

b) mamarni oblik nije pratilac Ca dojke 

c) ekstramamarni Mb. Paget oblik u oko 90% 

slučajeva ne nalazi se Ca dojke 

317. Mamilarni Morbus Paget: 

a) je uvek znak adenokarcinoma dojke 

(intraduktalnog -izvodnih kanala ) 

b) samo 3 – 5% karcinoma dojke ne bivaju praćene 

Pagetovom bolešću 

c) dok se ne postavi Dg M. Paget ne postoje metastaze 

318. Th Morbus Paget: 

a) ekstramamarni oblik sa dubljom lokalizacijom se ne 

leči hirurški 

b) hirurški tretman kao Ca dojke 

c) nije neophodna detaljna histopatološka analiza 

žlezdanih struktura 

319. Incidencija M. Melanoma u poslednjih nekoliko 

decenija: 

a) je u porastu po stopi od 3 – 7% godišnje u opštoj 

populaciji 

b) nije u porastu kod mlađih ženskih osoba 

c) retko se javlja posle puberteta (samo oko 1% svih 

MM) 

52

320. Etiopatogeneza M. Melanoma: 

a) se može razviti de novo (u 50 – 80%) slučajeva 

b) malignom alteracijom prethodno postojećih 

melanocitnih promena (20 – 50% slučajeva) 

c) maligna alteracija se dešava naročito u 

gigantskim kongenitalnim nevusima i u gore 

navedenim slučajevima 

321. Najveća učestalost M.M. je: 

a) u nekim oblastima Australije gde živi populacija 

V. Britanije i Irske 

b) u Evropi incidencija M.M. 120/100 000 kod žena 

c) u Evropi incidencija M.M. 600/100 000 za 

muškarce 

322. Lentigo maligna melanoma: 

a) čini oko 5% svih melanoma 

b) čini oko 90% svih melanoma 

c) nastaje na prethodno postojeće lentigo – maligna – 

Hutchinson 

323. Melanoma malignum je: 

a) nepravilnog oblika, prečnika 4 – 5 pa i više cm 

izreckanih neravnih ivica 

b) pigmentacija je obično ravnomerana bez eritema na 

zonama u regresiji 

c) posle 10 – 15 nedelja evolucije, invazivni melanom 

se razvija kod 60 – 80 osoba 

324. Ukoliko je Maligni melanom lokalizovan akralno treba 

ga razlikovati od: 

a) piogenog granuloma 

b) verrucae vulgaris 

c) naevus pigmentosusa 

53

325. Melanomalignoma: 

a) posle intervencije na debljini M.M potrebna je i 

transplantacija kože 

b) profilaktično odstranjivanje limfnih žlezda nije 

kontraverzno 

c) kod visceralnih metastaza ne primenjuje se 

visceralna polihemioterapija pod nadzorom 

onkologa 

326. Fibrosarcom je: 

a) u kasnijoj fazi ne dolazi do egzulceracije tumora 

b) solitarni tumefakt koji relativno sporo raste, 

prekriven eritematoznom – lividnom kožom 

c) metastaze ne nastaju hematogenim putem 

327. Th fibrosarcoma: 

a) hirurška ekscizija sa širokim ivicama 

b) krio terapija 

c) podofilin 25% 

328. Lečenje Endemskog Sarcoma Kaposi se sastoji u: 

a) zračenjem 

b) polihemioterapijom 

c) obema metodama th 

329. Sarcoma Kaposi udružen sa HIV – infekcijom: 

a) oboljenje se javlja kod homoseksualaca bele rase 

b) češće se kod hemofiličara i narkomana 

c) se javlja kod osoba sa infekcijom 

citomegalovirusom (CMV) i niskim vrednostima 

D4 limfocita 

330. Keratoacanthoma: 

a) je vrlo maligni tumor 

b) benig-tumor poreklom od pilosebac. jedinice 

c) sporo raste i ne regredira spontano 

54

331. Diferencijalna Dg: 

a) najvažnije je razlikovati keratoacanthom od 

spinocellularnog epithelioma 

b) melanoma malignum 

c) D Dg ne dolazi u obzir: cornu cutaneum,veruca 

vulgaris i molluscum contagiosum 

332. Paraneoplastične dermatoze: 

a) su oboljenja koja prate ili najavljuju pojavu 

visceralnog maligniteta 

b) patogeneza ima više mehanizama 

c) u odnosu na učestalost dermatoze – malignitet, 

PD se deli na tri grupe i gore navedene tvrdnje 

XXVIII KUTANI LIMFOMI I LEUKEMIJE 

(HEMATODERMIJE) 

333. Klinička slika Mycosis fungoidesa: 

a) najređi kutani limfom 

b) javlja se kod sredovečnih osoba oba pola i kod 

adolescenata 

c) oboljenje protiče u 6 faza 

334. Rana faza Mycosis fungoidesa: 

a) ima akutni tok i može trajati nedeljama 

b) praćena je ranim upornim pruritusom, i prati 

oboljenje celim tokom 

c) osnovna promena je ploča od 2 mm preko 10 mm 

335. Pozna faza Mycosis fungoides: 

a) predstavlja regresiju procesa 

b) stvaraju se hemisferični tumori veličine oraha 

do pomorandže sa ulceracijama 

c) promene ne nastaju na pločama ili plakovima i ne 

lokalizuju se na licu i pregibima 

55

336. Laboratorijska ispitivanja Mycosis fungoides: 

a) u slučaju zahvaćenosti 10% kože ne vrši se 

pregled krvne slike 

b) neophodan je histološki pregled kože i 

zahvaćenost limfnih žlezda 

c) kod adenopatije i tumora kao i kod eritrodermije 

ne treba tražiti Sezary-eve ćelije 

337. Lečenje Mycosis fungoides: 

a) lokalna Th se daje u ranoj i intermedijarnoj 

fazi bolesti 

b) ne primenjuje se PUVA i lokalna aplikacija 

citostatika 

c) u poznoj tumorskoj fazi nije efikasna jonizirajuća 

radijacija 

338. Karakteristika Sy Sezary: 

a) je hiperkeratoza dlanova i tabana; a viđaju se 

i promene na noktima 

b) limfne žlezde nisu uvećane 

c) posle nekoliko godina oboljenje se sanira, 

prognoza bolja od mycosis fungoidesa 

339. Prognoza Non – Hodgkin limfoma: 

a) je nepovoljnija nego kod mycosis fungoidesa 

b) sistemsko širenje promena je sporije 

c) sistemsko širenje promena je kasnije 

340. Th Morbus Hodgkin –a : 

a) Th kutanih promena Morbus Hodgkina je lečenje 

osnovnog oboljenja 

b) ako se oboljenje ne leči petogodišnje 

preživljavanje se postiže u preko 50% slučajeva 

c) obe tvrdnje su tačne 

56

341. Specifične lezije kod leukemija: 

a) u vidu infiltrovanih lezija: papula, plakova, 

nodula 

b) eritrodermija se viđa kod hronične T – ćelijske 

limfocitne leukemije 

c) infiltrati sa nekrozom i gore navedene tvrdnje 

C. VENEROLOGIJA 

BOLESTI KOJE SE PRENOSE SEKSUALNIM 

KONTAKTOM ( S T D ) 

UVOD 

342. Bolesti koje se prenose seksualnim putem: 

a) Su STD 

b) su TEN 

c) su EEM 

343. Granuloma ingvinale spada u: 

a) klasične polne bolesti 

b) polne bolesti u širem smislu 

c) nevenerične bolesti 

344. Incidencija oboljevanja od STD raste zbog: 

a) promene moralnih normi, homoseksualnosti, 

prostitucije, zloupotrebe droge i alkohola 

b) ’’seksualne revolucije’’, menjanja seksualnih 

navika, primena kontraceptiva, urbanizacije 

c) potenciranje seksa mas medijima, filmske 

industrije, migracije stanovništva, porast 

sojeva rezistentnih na antibiotike i gore 

navedenih razloga 

57

345. Syphilis: 

a) seu lues 

b) seu ulcus molle 

c) seu ulcus cruris 

I SYPHILIS 

346. Syphilis infekcija može nastati: 

a) u toku života – stečeni sifilis 

b) intrauterino – kongenitalni sifilis 

c) na oba gore navedena načina 

347. Indirektni način prenošenja infekcije (sifilisne): 

a) kod odraslih osoba smatra se izuzetno retkom 

b) kod endemskog sifilisa TP ne može da se prenese 

neveneričnim putem (preko pribora za jelo, 

prljavog rublja, peškirima) 

c) infektivnost bolesnika ne zavisi od broja TP u 

organizmu 

348. Treponema pallidum je: 

a) tanki spiralni mikroorganizam dugačak 6 – 15 

µm, širok 0,1 – 0,2 µm, ima 6 – 14 pravilnih 

zavoja 

b) ne deli se poprečnim cepanjem svakih 30 – 36 

sati 

c) ne kreće se talasasto, zmijoliko 

349. Za ulazak u organizam T.P. je dovoljna: 

a) mikrolezija epitelnog tkiva genitalija 

b) mikrolezija epitelnog tkiva anorektalne regije 

nije povoljna 

c) T.P. ne ostaju na mestu ulaska u organizam i ne 

stvara primarni afekat 

58

350. Inkubacioni period se kreće od: 

a) 9 – 90 dana 

b) prosečno 55 dana 

c) 3 – 13 dana 

351. Latentni sifilis se deli na: 

352. Ulcus durum je: 

a) rani latentni sifilis 

b) kasni latentni sifilis 

c) oba tipa sifilisa 

a) primarni šankr 

b) karakteristika endemskog sifilisa 

c) karakteristika kongenitalnog sifilisa 

353. Ulcus durum može biti: 

a) samo klasičan oblik 

b) samo atipičan oblik 

c) i klasičan i atipičan oblik 

354. Lokalizacija primarnog šankra kod muškaraca je : 

a) na korpusu i korenu penisa i u predelu pubisa 

b) na unutrašnjem listu prepucijuma,na frenulumu i 

u koronarnom sulcusu 

c) na svim gore navedenim lokalizacijama 

355. Ekstragenitalni ulcus durum : 

a) ne nastaje kao posledica raznih seksualnih 

predigri 

b) ne nastaje u heteroseksualaca i homoseksualaca 

c) nastaje usled cunnigulus felattio 

356. Meke, tvrde, bezbolne limfne žlezde se nazivaju: 

a) bubo dolens 

b) bubo indolens 

c) scleradenitis bez periadenitisa 

59

357. Uvećane limfne žlezde koje prate šankr lokalizovane 

na cervix uteri,anusu ili rektumu : 

a) se nalaze u karlici i ne mogu da se palpiraju 

b) se ne nalaze u karlici 

c) mogu da se palpiraju 

358. Makulozni sifilidi su: 

a) roseola syphiliticum 

b) exanthem u IV stadijumu luesa 

c) nisu lokalizovane po trupu i ne mogu biti 

diseminovane po čitavoj koži 

359. Vlažni papulozni sifilidi su: 

a) condylomata lata 

b) verucae vulgares 

c) fibroma molle 

360. Promene na sluzokožama: 

a) se javljaju samo na usnoj duplji, larinksu, 

farinksu, anusu i vulvi 

b) u vidu ’’angina syphilitica’’ 

c) javljaju se u vidu vox rauca (delimična ili 

potpuna afonija) i gore navedene manifestacije 

361. U II stadijumu sifilisa se javljaju i promene na očima u 

vidu: 

a) iridociklitisa 

b) horoidoretinitisa 

c) uveitisa i gore navedenih znakova oboljenja 

362. Generalizovani scleradenitis: 

a) povećavaju se limfne žlezde: 

cervikalne,subokcipitalne i aksilarne 

b) povećavaju se epitrohlearne i ingvinalne žlezde 

c) žlezde su uvečane, elastične, pokretne , 

bezbolne i gore navedene tvrdnje 

60

363. Dg latentnog sifilisa se postavlja na osnovu: 

364. Neurosifilis: 

365. Endemski sifilis: 

366. Kongenitalni sifilis: 

a) anamneze, kliničke slike i pregleda bolesnika 

b) netreponemski testovi mogu biti negativni 

c) troponemski testovi su obavezno negativni 

a) ne javlja se posle inicijalne infekcije u vremenu 

od 3 do 7 godina 

b) ne javljaju se parenhimalne promene na nervnom 

sistemu 10 do 20 godina 

c) klasične manifestacije su: paralysis 

progressiva i tabes dorsalis (ataxia 

locomotoria progressiva) 

a) javlja se u jednom području u određenom 

vremenu kod velikog broja stanovnika bez 

obzira na pol, uzrast i društveni položaj 

b) infekcija se uglavnom ne prenosi indirektnim 

putem 

c) primarni šankr ako se javi nije lokalizovan 

extragenitalno 

a) nastaje u graviditetu prenošenjem infekcije sa 

majke na fetus 

b) treponema pallidum ne ulazi u cirkulaciju 

direktno kroz placentarne kapilare 

c) transmisija sifilisa na fetus se događa kada 

graviditet koincidira sa spirohetemijom 

367. U ranom kongenitalnom sifilisu mogu da se jave: 

a) promene na unutrašnjim organima: plućima, 

jetri ,slezini, bubrezima i CNS 

b) dete nije uznemireno, plač nije tih i hrapav 

c) pojava generalizovane limfodenopatije je češća 

nego kod odraslih bolesnika 

61

368. Dijagnoza sifilisa: 

a) se klinički ne potvrđuje dokazivanjem treponeme 

pallidum mikroskopom sa tamnim poljem i 

serološki 

b) nije potrebno raditi histopatološku analizu lezije 

ili DIF test tog materijala 

c) ukoliko klinička Dg ukazuje na sifilis a 

serološki testovi su negativni potrebno je 

uraditi biopsiju i DIF test materijala sa i iz 

lezije 

369. T. pallidum mikroskopiranje u tamnom polju 

mikroskopa: 

a) ima karakteristične pokrete, izdužuje se i 

skraćuje; spiralno uvrće i blago lučno savija 

b) osetljivost testova se povećava; ukoliko se 

primenjuje lokalna i opšta th 

c) nije potrebno sukcesivno ispitivanjeu u tri 

navrata: pre nego se rezultat utvrdi kao negativan 

370. Serološki testovi za identifikaciju TP: 

a) ne stvaraju se antitela na lipoidne antigene 

(reagini) nespecifična 

b) ne stvaraju se antitela na jednu ili više antigenih 

komponenti 

c) u imunom odgovoru organizma na TP 

stvaraju se dve vrste antitela 

371. Hronični karakteristični znaci postojanja lažno – 

pozitivne serološke reakcije na sifilis su: 

a) sistemski lupus erythematodes i reumatoidni 

artritis 

b) antifosfolipidni sindrom i lepra nisu 

karakteristični znaci 

c) starenje nije hronični znak oboljenja 

62

372. U tropskim predelima DDg primarnog sifilisa i ulcus 

duruma: 

a) mogu biti ulcus molle, granuloma inguinale 

b) nisu limphogranuloma venereum i tbc koze 

c) nisu amebne i protozoalne ulceracije 

373. DDg sekundarnog sifilisa: 

a) palmoplantarni sifilidi mogu podsećati na 

psorijazu i dermatomikoze 

b) anularne lezije ne podsecaju na povrsna gljivicna 

oboljenja, impetigo, EEM i granuloma annulare 

c) condylomata lata DDG ne podseca na 

condylomata acuminata, na vegetacije od 

pemfigusa i hemoroide 

374. Tercijarani sifilis DDg: 

375. Th sifilisa: 

a) podseća na TBC, lepru, sarcoidozu, duboke i 

površne mikoze, carcinom 

b) ne podseća na mycosis fungoides, aktinomikozu, 

osteomijelitis malum perforans pedis i aneurizmu 

aorte 

c) podseća na pemphigus neonatorum i polenski 

dermatitis, a nema znake kongenitalnog sifilisa 

a) Penicilin nije lek izbora za lečenje svih oblika 

sifilisa 

b) Penicilin zaustavlja deobu T. Pallidum 

ukoliko mu koncentracija u serumu iznosi 0,03 

J/mol 

c) ukoliko koncentracija penicilina ostane ispod 

minimuma od 24 do 30 h, ne postoji opasnost od 

ponovne deobe treponema 

63

376. Th sifilisa u trudnoći: 

a) trudnice uvek ne treba lečiti penicilinom po šemi 

kao i druge pacijente u istom stadijumu luesa 

b) kod preostljivih bolesnica na penicilin 

savetuje se lečenje eritromicinom 

c) primena tetraciklina nije kjontraindikovana u 

trudnoći 

377. Terapija seksualnih partnera: 

378. Gonoreja: 

379. Gonoreja: 

a) nije neophodno lečenje svih seksualnih partnera 

b) dijagnozu nije neophodno potvrditi serološkim 

reakcijama 

c) ako Dg sifilisa nije moguće potvrditi i svim 

osobama izloženim infekciji sifilisu u periodu 

kraćem od 3 meseca , treba im primeniti th 

kao kod ranog stečenog sifilisa 

II GONORRHOEA 

a) nije tripper seu kapavac 

b) nije najčešća bolest koja se prenosi polnim putem 

c) je kontagiozno bakterijsko oboljenje, izazvano 

Neisseriom gonorrhoeae (N.G.) 

a) infekcija se širi najčešće direktnim genitalno – 

genitalnim kontaktom 

b) ne širi se anogenitalnim seksualnim kontaktom i 

ne dovodi do gonokoknog proktitisa 

c) indirektne infekcije su izuzetno česte (zaraženim 

peškirima, rubljem, kateterima i irigatorima) 

64

380. Etiologija Go: 

381. Klinička slika: 

a) NG je gram - negativan aerobni diplokok 

bubrežastog oblika prečnika 1,5 x 0,8 µm 

b) NG ne podseća na ’’dva zrna kafe’’ 

c) ne lokalizuje se intracelularno, a ne preferira 

’’cilindrični’’ 

a) se ispoljava kod muškaraca, žena i dece 

b) samo kod muškaraca 

c) nikada kod dece 

382. Simptomatska Gö kod muškaraca: 

a) naglašeno žarenje pri uriniranju nije prvi 

simptom bolesti 

b) primarno zahvata uretru (cilindrični epitel) 

c) učestala i bolna mokrenja nisu kasniji simptom 

bolesti 

383. Urethritis gonorrhoica acuta anterior: 

a) mokrenje nije još učestalije i na kraju mikcije se 

ne javlja kap krvi 

b) infekcija se širi na zadnji deo uretre ako se 

blagovremeno ne leči 

c) ne dolazi do jakih i bolnih erekcija, tupog bola u 

predelu perineuma i ne povećava se telesna 

temperatura 

384. Cervicitis gonorohoica: 

a) se odlikuje edematoznim i eritematoznim 

grlićem materice 

b) iz kanala se ne cedi mukopurulentan i purulentan 

sekret 

c) pritiskom na symphisis pubis ne može da se 

iscedi gnojni sekret 

65

385. Asimptomatska gonoreja: 

a) seksualno aktivni muškarci sa asimptomatskim 

Gö ne mogu preneti infekciju na zdrave žene 

b) predstavlja infekcija NG bez kliničkih 

simptoma i/ili znakova bolesti 

c) asimptomatske infekcije nisu češće kod žena i 

homoseksualaca u odnosu na muškarce 

homoseksualaca 

386. Orofaringealna Gö: 

387. Dg Gönoreje: 

a) najčešća je među homoseksualcima, mada je 

prisutna i kod homoseksualaca i žena 

b) infekcija je obično simptomatska, nije pračena 

gušoboljom, eritemom farinksa 

c) često dovodi do parenteralne sekrecije na 

tonzilama 

a) može se postaviti na osnovu kliničke slike i 

identifikacijom NG u direktnom uzorku 

sekreta 

b) kultivisanjem uzročnika (samo) 

c) serološkim testovima a ne gore navedenim 

metodama 

388. Seksualne partnere pacijenata sa Gö treba: 

389. Ulcus molle: 

a) pregledati, napraviti razmaze sekreta i 

kulture na NG 

b) ne treba profilakticki lečiti jednim od 

preporučenih vidova th 

c) pacijenti ne treba da apstiniraju od seks kontakata 

III ULCUS MOLLE 

a) je tvrdi šankr 

b) je meki šankr 

c) je najčešće rasprostranjen kod nas 

66

390. Incidencija ulcus mollea: 

a) pretežno se javlja u Africi, Aziji, Centralnoj i 

Južnoj Americi 

b) u Evropi i Americi se javljaju masovni slučajevi 

c) procenjuje se da u Severnoj Americi se javlja 

godišnje 10 novih slučajeva U. molle 

391. Etiologija ulcus mollea: 

a) H. Dycrey je gr. – bacil štapićastog izgleda 

b) dimenzije H.Ducrey nisu od 15 ili 20 do 0,5 

mikrona 

c) u kulturama nema izgled viserednih lanaca 

392. Komplikacije ulcusa molle: 

a) balanitis, fimoza i otok 

b) supuracija limfnih žlezda ne dovodi do pojave 

stalno drenirajućih sinusa 

c) ne dolazi do superinfekcije fuzospiralnim 

mikroorganizmima 

393. Dijagnoza Ulcus mollea: 

a) se potvrđuje identifikacijom HD u razmazu 

sekreta, kultivisanjem HD u razmazu sekreta 

b) ne dokazuje se kultivisanjem HD, Ito – 

Reenstierna testom 

c) ne dokazuje se testom autoinokulacije 

394. Diferencijalna Dg Ulcus – a molle: 

a) ulcus molle ne karakteriše bolna, velika 

ulceracija podrivenih ivica sa brojnim satelitskim 

lezijama 

b) ulcus durum je bezbolan, nepurulentan ulcus 

bedemastih nepodrivenih ivica 

c) herpes genitalis ne odlikuje nekoliko vezikula, i 

trauma nema geometrijski izgled ulceracija 

67

395. Alterativni lek za lečenje ulcusa molle: 

a) obolelima se ne savetuje hospitalizacija jer 

mirovanje ne sprečava pojavu adenopatije 

b) eritromicin 500 mg (4 x dnevno) per os u toku 

7 dana 

c) seksuane partnere ne treba lečiti istovremeno 

IV LYMPHOGRANULOMA VENEREUM 

396. Lymphogranuloma venereum: 

a) je sistemska bolest polna, prouzrokovana 

chlamydiom trachomatis- serotipovi L1,L2,L3 

b) je stadijum sifilisa II 

c) je ulcus durum 

397. Izazivač Lymphogranuloma venereum oboljenja je : 

a) Chlamydia trachomatis serotipovi L1, L2, L3 

b) Haemophillus ducreyi 

c) Donovania granulomatosis 

398. Rani stadijum Lymphogranuloma venereum: 

a) kod muškaraca su zahvaćene ingvinalne, a 

kod žena ilijakalne i anorektalne limfne žlezde 

b) kod 1/3 pacijenata limfadenitis ne može preći na 

ilijakalne,femoralne limfne žlezde i ne 

generalizuje se 

c) limfne žlezde nisu bolne, pokretne i ne uvećavaju 

se 

399. Dijagnoza klinička lymph. venereuma: 

a) se potvrđuje Frie-ovim kožnim testom 

b) reakcijom vezivanja komplemenata; 

kultivisanjem uzročnika 

c) biološkim ogledima i mikroskopskim nalazom 

uzročnika i gore navedenim metodama 

68

400. Th Lymphogranuloma venereuma: 

a) lek izbora je Doksiciklin, 100 mg 2 x dnevno; 

per os 21 dan 

b) alternativno se ne mogu davati tetraciklini 500 

mg; 4 x dnevno per os u toku 10 dana 

c) ne daje se Eritromicin, 500 mg, 4 x dnevno, per 

os 14 dana, sulfonamidi-bactrim 1 g, 4 x dnevno 

per os – 10 dana per os, 14 dana 

V GRANULOMA INGUINALE 

401. Epidemiologija Granuloma inguinale: 

a) seksualni kontakt je put transmisije ili 

autoinokulacija usled traume 

b) mukarci oboljevaju ređe nego žene (u odnosu 1 – 

2 : 3) 

c) bolest je ređa kod crnaca i ne javlja se zbog loše 

higijene u tropskim i suptropskim krajevima 

402. Etiologija Granuloma inguinale: 

a) uzročnik je Calimatobacterium granulomatosis 

b) uzročnik je gr - enterobakter 

c) uzročnik je Donovania granulomatosis 

403. Klinička slika Granuloma inguinale: 

a) posle inkubacije od 1 – 12 nedelja javlja se 

primarna lezija, nodus i granulom koji 

ulceriše 

b) ulcus nema oštre, uzdignute, nepodrivene ivice 

c) u toku par nedelja ne dolazi do pojave satelitskih 

ulceracija 

69

404. Dg Granuloma inguinale: 

a) klinička Dg se potvrđuje nalazom 

Donovanijevih tela u lezijama 

b) preparat razmaza tkiva se ne boji po Giemsa ili 

Wright-u 

c) Donovanijeva tela u velikim mononuklearnim 

lezijama se ne boje 

405. Lečenje Granuloma inguinale: 

a) tetraciklin hidrohlorid 500 mg 4 x dnevno, per 

os-3 nedelje, ili duže do potpune sanacije 

promena 

b) oboljenje se ne leči efikasno svim antibioticima 

naročito penicilinom 

c) kod rezistencije na tetracikline ne primenjuje se 

Bactrim 2 x dnevno per os – 2-4 nedelje 

VI URETHRITIS NON – GONORRHOICA 

406. Urethritis non gö: 

a) je inflamatorno oboljenje uretre bez uretralne 

sekrecije 

b) izazivaju ga brojni uzročnici izuzev Naisseriae 

gonorrhoeae 

c) danas je Urethritis non gö najređe oboljenje koje 

se prenosi polnim putem 

407. Klinička slika NGU: 

a) inkubacija traje 1 – 3 nedelje 

b) kod muškaraca se ne razvija Urethritis non gö 

c) kod žena se ne razvija endocervicitis 

mukopurulenta 

408. Infekcija izazvana mikoplazmama: 

a) Urethritis mycoplasmatica nije oboljenje iz grupe 

UNG 

b) izazivač je samo Mycoplasma hominis 

70

c) Ureoplasma urealyticum i mycoplasma hominis 

su izazivači oboljenja 

409. Lečenje mikoplazmi: 

a) tetraciklin caps. 4 x dnevno , 500 mg p. os. u 

toku 7 dana 

b) osobe koje ne podnose tetracikline ne podnose i 

ertitromicin caps. 

c) seksualne partnere ne lečiti na sličan način 

tetraciklinima 

410. Trichomoniasis: 

a) muškarci nisu u velikom broju asimptomatski 

prenosioci bolesti 

b) trichomonas vaginalis je protozoa ( flagelata ) 

kruškastog oblika dužine između 15 – 30 µm 

c) na prednjem delu uzročnik ne poseduje 4 biča 

(flagele) 

411. Diferencijalna dijagnoza: 

a) Gö kod muškaraca i žena 

b) vulvovaginalna kandidijaza kod žena 

c) obe gore navedene bolesti 

412. Herpes genitalis: 

VII HERPES GENITALIS 

a) seu Herpes simplex genitalis 

b) seu Herpes progenitalis 

c) ispravna su oba naziva oboljenja 

413. Recidivantni H. genitalis: 

a) se ne može javljati mesecima i godinama, posle 

delovanja provocirajućih faktora 

b) ultravioletni zraci, povišena t°C, emocionalni stres, 

toplota, menstruacija, upotreba kontraceptiva, 

anestezija, trauma nisu uzroci recidiva 

71

c) promene su uvek lokalizovane na genitalijama 

414. Klinička slika H. genitalisa: 

a) primarne lezije su bilateralne lokalizovane na 

spoljašnjim genitalijama 

b) ulceracije se ne pokrivaju krustama i ne 

reepitelizuju 

c) rezidualno stvaranje ožiljaka je često 

415. Diferencijalna Dg Herpes genitalisa: 

a) sifilis 

b) chancroid , ulcus molle 

c) lymphogranuloma venerum i gore navedene 

bolesti 

VIII CONDYLOMATA ACUMINATA 

416. Condylomata acuminata: 

a) seu papillomata acuminata 

b) seu anogenitalne bradavice 

c) oba gore navedena sinonima 

417. Condylomata gigantea Buschke – Löwenstein: 

a) predstavlja posebnu formu koja se javlja na 

penisu, na vulvi i anusu 

b) usled slabog rasta, ne dolazi do intenzivnog bola, 

krvavljenja, fistula , ulceracija i perforacija 

c) nije tumorska forma oboljenja koja je lokalno 

neinvazivna i daje metastaze 

418. Th Condylomata acuminata: 

a) najčešće se primenjuje lečenje podofilinom 

rastvorenim u benzoovoj tinkturi 1 do 2 puta 

nedeljno do izlečenja 

b) na početku podofilin se ne ostavlja aplikovan svega 

1 sat, i zatim da se opere 

c) kasnije se ne savetuje produžena aplikacija 4 – 6 h 

72

IX SINDROM STEČENE IMUNODEFICIJENCIJE 

419. Diferencijalna dijagnoza AIDS-a: 

420. AIDS: 

a) AIDS nije oboljenje SIDA 

b) AIDS je sy stečene imunodeficijencije 

c) AIDS se ne prenosi najčešće seksualnim putem 

a) virus se ne prenosi sa čoveka na čoveka 

b) seksualni kontakt je jedini put prenosa AIDS-a 

c) izvor infekcije je bolestan ili virusom zaražen 

čovek i telesne tečnosti, krv, sperma, vaginalni 

sekret, mokraća, pljuvačka, mleko i suze 

421. Rizičnim grupama za pojavu AIDS-a se smatraju: 

a) muškarci homoseksualci, biseksualci, narkomani, 

intravenski adikti i ’’fikseri’’ 

b) hemofiličari, primaoci transfuzije krvi 

c) heteroseksualni partneri obolelih od AIDS-a i 

gore navedene grupe ( u 5% obolelih rizični 

faktor do sada nije otkriven) 

422. Etiologija AIDS-a: 

a) virus se sastoji od nukleoproteinskog jezgra koga 

čine RNK koja je genom virusa 

b) oko jezgra se nalazi dvoslojna lipidna membrana 

c) veličina virusa iznosi 100 – 140 nm i gore 

navedene tvrdnje 

423. Latentna faza AIDS-a: 

a) ne traje godinama 

b) bolesnici su seropozitivni 

c) bolesnici imaju kliničke simptome 

73

424. Ostale manifestacije HIV – 1 infekcije: 

a) febrilnost duža od od 1 meseca, gubitak T.T. 

dijareja, slabost, nocno znojenje 

b) neurološki poremećaji ( 

demencija,mijelopatija,ataksija ) 

c) oportunističke infekcije (virusne, bakterijske, 

gljivične, maligni tumori, oboljenja sa deficitom 

celularnog imuniteta) i gore navedeni oblici 

oboljenja 

425. Bolesti kože udružene sa HIV – 1 infekcijom su: 

a) atipične, težeg kliničkog toka 

b) nisu eksplozivne, ekstenzivne 

c) dobro reaguju na uobičajenu th 

426. Tumori kože kod obolelih od AIDS: 

a) epithelioma basocellualre 

b) Kaposi sarcoma; lymphoma 

c) epithelioma spinocellulare i gore navedeni oblici 

427. HIV – 1 infekcije mogu biti udružene sa limfomima : 

a) Non-Hodkgin lymphoma i morbusom Hodgkin 

b) ne manifestuju se papulama 

c) ne manifestuju se promenama na koži 

428. Infektivna oboljenja virusne infekcije kod AIDS – 

bolesnika: 

a) Herpes simplex recidivi udruženi sa HIV – 1 

infekcijom su češći, bolni, ulcerozni, teško 

zarastaju, posebno lokalizovani perianalno 

b) lečenje nije otežano 

c) pacijenti ne mogu biti rezistentni na aciklovir 

74

429. Herpes zoster kod AIDS – obolelih: 

a) oboljenje nema teži klinički tok, hroničan 

b) promene su diseminovane, neurotične, 

ulcerozne, gangrenozne, zahvataju više od 

jednog dermatoma 

c) promene ne dovode do jakih postherpetičnih 

neuralgija i parestezija 

430. Virusna leukoplakija(oral hairy leukoplakia) kod AIDS : 

a) nastaje usled kombinovane infekcije Epstein – 

Bar-ovim virusom i HPV 

b) ne manifestuje se u vidu beličastih, filiformnih 

(dlakavih) vertikalnih linearnih ploča 

c) nije udružena sa oralnom kandidijazom 

431. Bakterijske infekcije kod AIDS – obolelih: 

a) TBC nije diseminovan 

b) tuberculosis cutis (izazvana Mycobacterim 

avium – intracellulare) 

c) promene nisu u vidu nodusa, ulceracija, ili 

ektimatozne 

432. Epidermalna proliferativna oboljenja i AIDS kao i 

Dermatitis seborrhoica: 

a) može biti inicijalna manifestacija HIV – 1 

infekcije 

b) ne manifestuje se pojavom ekstezivnih erupcija i 

debelim naslagama 

c) promene nisu istovremeno lokalizovane na licu, 

kapilicijumu, presternalno, u aksilama, preponama i 

genitalijama 

433. Ichthyosis acquisita kod AIDS – obolelih: 

a) Suva koža i ihtioziformna skvama 

b) lokalizacija promena nije na donjim ekstremitetima 

c) promene nisu udružene i sa keratodermijom na 

dlanovima i tabanima 

75

434. Dijagnoza obolelih od AIDS-a: 

a) verifikacija HIV – 1 infekcije je jedino moguća 

primenom virusuloških i imunoloških ispitivanja 

b) ne pomaže elektronska mikroskopija, 

imunofluorescencija u limfocitima inficirane osobe 

c) virusni antigeni (Elisa – test; IF – 

test,imunoperoksidaza,imunobloting nisu pozitivni 

u dijagnostici 

435. Lečenje obolelih od AIDS-a: 

a) limfomi i drugi tumori udruženi sa AIDS-om 

predstavljaju veliki th problem i dalje dovode do 

smrti pacijenata 

b) terapija AIDS-a se ne sprovodi na odeljenjima za 

infektivne bolesti 

c) nikakkve mere netreba preduzimati u lečenju 

oportunističnih infekcija 

76

TAČNI ODGOVORI 

Svi tačni odgovori na pitanja su dati u tamno crnoj boji već 

u samoj zbirci za studente visoke škole opšteg smera. 

77

LITERATURA 

1. Lalević-Vasić B.,Medenica LJ., Nikolić M.: 

Dermatologija sa dermatovenerološkom 

propedevtikom. IŠP »Savremena administracija«, 

Beograd, 2003. treće izmenjeno izdanje. 

2. Martinović N.,Konstatinović S.,- Praktikum iz 

dermatovenerologije.,-Zavod za udžbenike i 

nastavna sredstva-Beograd. 1996 . 

3. Konstatinović S.,Martinović N.,- 

Dermatovenerologija –za studente medicine –IGP 

–Grafico 011-.,Beograd 1999god. 

4. Dostanić I.,Dostanić N.,-Dermatovenerologija – 

udžbenik za studente stomatologije.,-Srbolek 

Beograd.1998. 

5. Krstić N. -Zbirka za studente visoke škole opšteg 

smera.,Medicinski fakultet , Kragujevac, april, 

2005 god. 

78

Кожне и венеричне болести са негом - Medicinski fakultet ...

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Кожне и венеричне болести са негом - Medicinski fakultet ...

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?