montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
o dostupnosti informacija ujedno predstavlja onaj zakon koji izaziva i
najveći otpor vlasti budući da je težnja vlasti da se prikrivaju informacije,
a težnja građana i novinara jeste da sve informacije budu dostupne.
Kakav je sistem rada Komiteta pravnika za ljudska prava u okviru
projekta ’Zakonodavna inicijativa građana’?
Sistem našeg rada jeste takav da mi ne napišemo samo ono što se zove
draft, nacrt zakona pa ga, onda, ponudimo vlasti. Mi, zapravo, vodimo
celu kampanju za promenu zakona, za donošenje amandmana, za
usvajanje amandmana a to započinje onim ekspertskim nacrtom zakona
(koji nastaje tak kada se uspostavi kontakt sa relevantnim organizacijama
koje se bave tim pitanjima; konkretno, u slučaju Zakona o dostupnosti
informacija sarađivali smo sa organizacijom ARTICLE 19 gde smo
direktno sledili njihova uputstva i vršili prilagođavanja našim uslovima).
Nakon toga, dolazi kampanja koja bi, u najkraćem, mogla biti definisana
kao lobiranje kod raznih predstavnika vlasti, uz naknadno animiranje
javnosti po tom pitanju.
Vi često ističete važnost usvajanja Zakona o dostupnosti informacija
u kontekstu potrebe za potpunim otvaranjem i javnom dostupnošću
arhiva i dosijea tajne policije bivšeg režima. Na koje je načine moguće
prevladati kriminalnu prošlost bivšeg režima koji je podsticao
izvršavanje zločina?
Kriminalna prošlost može da se prevlada isključivo preko krivičnih
sudova i Haškog tribunala. Pretpostavka za prevladavanje kriminalne
prošlosti, znači zločinačke politike Miloševićevog režima, mora početi
u Haškom sudu i pred domaćim sudovima a, nakon toga, potrebno je
sprovesti nîz mera ovde u Srbiji. Od petog oktobra 2000.godine do danas,
zbog tog zastajkivanja i ambivalentnog položaja u odnosu na Miloševićev
period, dobili smo novu (vidljiviju i ekstenzivniju) nadgradnju a to je
organizovani kriminal koji je intenziviran, naročito tokom nekoliko
poslednjih dana.
102