montirani procesi protiv kosovskih albanaca

Nataša Kandić
Nataša Kandić rođena je 1946. godine. Osnovala je 1992.
godine Fond za humanitarno pravo čiji je izvršni direktor. Kao
mirovna aktivistkinja organizovala je (od 1991.) antiratne
kampanje, braneći prava žrtava Miloševićevih ratnih politika
(u Srbiji i izvan Srbije). Zalaže se za primenu instrumenata
tranzicione pravde u postratnom i tranzicionom društvu u
Srbiji. Sačinila je nekoliko desetina izveštaja o stanju ljudskih
prava. Zbog svoje posvećenosti zaštiti ljudskih prava dobitnica
je petnaestak međunarodnih nagrada.
Prevladavanje zločinačke prošlosti
29.07.2004.
Danas najčešća kršenja ljudskih prava u Srbiji još uvek potiču od strane
pripadnika policije koji su prema građanima, u odnosu na Miloševićev
period, zadržali istu matricu ponašanja.
Sa kakvim se izazovima u promociji vrednosti civilnog društva najviše
suočavaju nevladine organizacije čije je delovanje posvećeno oblasti
ljudskih prava?
Na promociju ljudskih prava ne obraća se pažnja sve dok se ne dođe
do konkretnih slučajeva, a kada se do tih slučajeva - u kojima se kao
odgovorni moraju pomenuti pripadnici policije i institucijā, kao što je
Ministarstvo unutrašnjih poslova – dođe, onda tu nastupa problem. Znači,
nije moguće vršiti promociju ljudskih prava prema institucijama zato što
postoji nerazumevanje delatnosti nevladinih organizacija za ljudska prava
i njihove veze, na primer, sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.
Zbog čega političke elite u Srbiji ne pokazuju zanimanje za
transformaciju bezbednosnih službi i tajne policije?
Odgovor je vrlo jednostavan i jasan: u Srbiji nije došlo do transformacije
i nije došlo do prekida sa politikom i praksom Miloševićevog režima;
zatim, nije došlo do stvaranja ili reorganizacije institucija, na takav način
koji bi nam omogućio da kažemo da su istitucije, sada, promenjene i
demokratske. Zbog toga, kod nas preovladava taj glas branitelja zločina i
branitelja onih koji su optuženi za najteža krivična dela.
213