montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
Kako se to može promeniti?
Država bi morala da, u osnovi, izmeni svoje reagovanje na kulturu i da
se ne meša u kulturne politike na način na koji se mešala. Ona je davala
novac, ali, u isto vreme, obavezivala je na određeno ponašanje. Znači,
vodila je narod u totalitarizam i te odlike totalitarizma ja vidim i danas.
Šta bi trebalo da sačinjava korpus različitih politika kako bi proces
tranzicije u demokratiju bio bespovratan?
Jedna od vrlo bitnih stvari, za učešće u svetu i za postojanje u Evropi,
jeste decentralizacija. Mi živimo u jednom centralizovanom društvu i
neophodna je veća tolerancija. Pošto smo višenacionalna, višereligijska,
višejezična i višekulturna zajednica, trebalo bi da se mnogo veća pažnja
posveti decentralizaciji i da se više novca uloži u razvoj projekata za
povećanje stepena tolerancije. Ključni problemi u Srbiji jesu sistemskog
karaktera i ja ne vidim da se oni rešavaju.
Zbog čega organizovano društvo u Srbiji uporno odbija da započne
proces suočavanja sa kriminalnom prošlošću?
To je pitanje ketmana u ponašanju i političara i intelektualaca. Enormna
kriminalizacija društva, tako otvorena i u tolikim razmerama - koja je
nastupila u vreme Miloševića - dovela je do tog dvostrukog ponašanja
i do privida koji je stvari prikazivao drugačijima nego što su one zaista
bile. Eto, odatle je ta primena ketmana, koju je, još početkom pedesetih, u
vreme nastajanja komunizma u Poljskoj, dobro zapazio Czesław Miłosz.
Ovde je, na žalaost, taj ketman ostao, a to znači da jedno govorite, drugo
mislite, a treće radite. To se upravo ovde događa.
254