montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
zaštiti ljudskih prava. Naime, tužilac je onaj koji pokreće sudske postupke
i svakoj nevladinoj organizaciji (ili svakoj žrtvi) tužilaštvo bi trebalo da
bude saveznik, jer njima se podnose krivične prijave ili bilo koje druge
žalbe. Ali tužilaštva, najčešće, ne reaguju adekvatno, ili ne reaguju uopšte,
naročito u drastičnim slučajevima kršenja ljudskih prava, tako da tu
postoji jako veliki problem.
Koje socijalne, etničke ili profesionalne grupe - ili pojedince - smatrate
najugroženijima, i koliko su efikasni instrumenti za zaštitu njihovih
prava?
To su, na prvom mestu, Romi koji su, zaista, najugroženiji i
najdiskriminisaniji po svim kriterijumima; zatim, tu možemo ubrojiti
i pripadnike seksualnih manjina, dakle pripadnike LGBT (lesbian-gaybisexual-transgender)
zajednice, a tu su i pripadnici drugih nacionalnih
manjina i, pomenuo bih još osobe sa invaliditetom. Osnovni problem
za pripadnike svih ovih zajednica (ali i za pripadnike malih verskih
zajednica) jeste nepostojanje opšteg antidiskriminacionog zakona za čije
se donošenje Švedski helsinški komitet već nekoliko godina zalaže.
Da li u Srbiji postoje institucije koje se sistematično bave modernim
obrazovnim politikama u oblasti ljudskih prava?
Od strane vlasti, ne postoje institucije koje se bave zaštitom i promocijom
ljudskih prava. One institucije koje se zaista bave ljudskim pravima jesu,
samo, nevladine organizacije i najveći paradoks jeste to da je većina
obrazovnih programa iz te oblasti (namenjenih sudijama, tužiocima,
advokatima, policiji, znači svima onima koji bi trebalo da štite naša
ljudska prava) upravo potiče od nevladinih organizacija.
Kakvi su izgledi da obrazovanje za ljudska prava postane integralni
deo formalnog obrazovanja u Srbiji?
328
Čini mi se da su izgledi, trenutno, jako mali. U Srbiji, trenutno, nema
planova koji se na to odnose a ono što, eventualno, i postoji, jesu
inicijative nevladinih organizacija - podržane od strane donatora
– koje sâma ministarstva podržavaju samo na papiru time što će tim
nevladinim organizacijama dati dozvole da one uđu u škole. Tu postoji
i veliko nerazumevanje od strane samih predstavnika vlasti o tome šta
su, zapravo, ljudska prava i koliko je to bitno za celokupno srbijansko
društvo, tako da su mali izgledi da ljudska prava postanu integralni deo
formalnog obrazovanja u Srbiji.