montirani procesi protiv kosovskih albanaca

IZRICANJE ISTINE
demokratizaciju društva. Jer jedini način da se očuva ono što sačinjava
srž srbijanskog društva jeste ulazak u transformacione i integracione
procese.
Kakve bi politike i vrednosti trebalo da zastupaju političke elite ukoliko
žele da budu prepoznate kao demokratski kredibilne?
To bi se moglo podvesti pod onu opštu kategoriju koju nazivamo ’evropske
vrednosti’. Pod tim demokratskim vrednostima ja, prvenstveno, mislim
na period od vremena prosvećenosti i modernih demokratskih revolucija.
To su vrednosti koje se temelje na građanima koji, sami, odlučuju o svojoj
sudbini, poštujući jednaka građanska i politička prava svih onih koji u
njihovom društvu - ali i u drugim društvima - žive. Znači, to je ta srž
koja bi morala da se odražava u govorima svih izabranih političkih lidera,
ovde u Srbiji.
Na koje bi načine nevladine organizacije mogle doprineti bržoj
izgradnji civilnog društva?
Moderno društvo ne postoji bez ravnoteže države i građanskog društva, i,
prema tome, ako smo ozbiljni povodom modernizacije i demokratizacije,
onda moramo da jačamo i državu kako bi ona postala efikasna i u službi
građana kao njihov servis, ali, takođe, moramo imati i jako građansko
društvo. Mi, iz nevladinih organizacija, moramo biti i kritički oprezni
kao kontrola i neprekidno posmatrati ono što vlada radi, jer je vlada
odgovorna građanima koji su je birali.
Pred kakvim se izazovima evropskih i evroatlantskih integracija
nalaze postratna društva jugoistočne Evrope?
Kratkoročni izazovi nalaze se u polju suočavanja sa bliskom prošlošću,
na nivou pravde. Čim se to prevaziđe, osnovni dugoročni prioriteti
sastojaće se u tome da se država ekonomski stabilizuje, da sudstvo
postane autonomno i da borba protiv korupcije postane efikasna. Uz sve
to, prisutan je i element podzemnog spoja između delova organizovanog
kriminala sa delovima tajnih službi i to bih okarakterisao kao srednjoročni
izazov.
342