vojvodjanski identitet

Tabela 1: ŠIRINA GRUPNIH (GEOPOLITIČKIH) IDENTIFIKACIJA
PREMA NACIONALNOJ PRIPADNOSTI POPULACIJE U SRBIJI (u%)
Mesto i
kraj
Vojvodina
ili
region
Srbi 5 7 4 13 5
Crnogorci 8 16 3 11
Bošnjaci-Muslimani 1 2 8 19 8
Hrvati 5 7 3 10 3
Jugosloveni 5 1 11 3 19 7
Mađari 53 1 1 13
Slovaci 0 0 20
Romi 8 5 5 5 15
Druge nacionalnosti 4 8 7 14 5
Napomena: Reč je o nalazima istraživanja Centra za politikološka istraživanja i
javno mnenje (CPIJM) Instituta društvenih nauka (IDN), iz Beograda, obavljenog u
junu 2003.
Primetićemo, dakle, da lokalnu pripadnost najviše preferiraju
nacionalne manjine u Srbiji. Romi naročito prednjače sa 68%, odmah iza njih
su Bošnjaci-Muslimani, pa Hrvati, Mađari i Crnogorci, koji su na nivou
ukupnog proseka (38%). Srbi su nešto niže od proseka (35%). S druge strane,
Slovaci su najprivrženiji Vojvodini (50%); kod Mađara je identifikacija sa
Vojvodinom (31%) odmah iza lokalne pripadnosti (53%), što je slučaj i kod
Hrvata (27% : 55%). Takođe, u odnosu na 1996, uočljiv je porast inače visoke
parohijalnosti kod Bošnjaka-Muslimana.
Upadljiva je, takođe, nikakva ili vrlo slaba identifikacija najbrojnijih
(naročito teritorijalno koncentrisanih) manjina sa Srbijom. Za državnu
zajednicu Srbija i Crna Gora najviše se vezuju Crnogorci (33%), pa
Jugosloveni (13%) i Bošnjaci-Muslimani (8%), a ostale manjine se, osim
jednog procenta Mađara, uopšte i ne vezuju primarno za ovaj geopolitički
okvir zajedništva. Evropsku pripadnost, kao najvažniju, ističu najviše Slovaci
(20%), Jugosloveni (19%) i Bošnjaci-Muslimani (19%). Tu je, zatim, isti
procenat Mađara i Srba (13%), a najmanje je Roma najintenzivnije privrženo
Evropi (5%).
Za više od trećine Srba (37%), Srbija predstavlja najvažniji oslonac
identiteta. Odmah do njega je lokalna zajednica (35%). Evropa je najvažnija za
Srbija
SCG
Evropa
Ne zna
13% Srba, a kao što smo naveli, za SCG se danas prevashodno vezuje samo
4% Srba. Poređenja radi, iako u kontekstu drukčije postavljenog pitanja koje
je davalo mogućnost da se odgovori na više modaliteta ("veoma važna / dosta
/ osrednje / malo važna / nimalo važna / ne zna"), grupne identifikacije Srba
su, pre jedne decenije, u modalitetu "veoma važna", izgledale ovako: mesto –
49%; Srbija – 47%; SRJ – 42%; pokrajina – 27%; svet – 26%; Evropa – 23%; SFRJ
– 15% (O tome: Vukomanović, 1998: 337-338).
A, kad je reč o ispitivanjima u kojima se pitanje odnosilo samo na
najvažniji faktor osećanja identiteta, Srbi se (u ukupnom uzorku) relativno
stabilno opredeljuju za vrlo nizak nivo vezivanja sa regionom ili pokrajinom
(4%). Međutim, ako se karakter primarne vezanosti srpske populacije
uslovno sagleda u tri diferencirana, manje ili više kulturno raspoznatljiva i
specifična regiona Srbije (1. Beograd sa centralnom Srbijom; 2. Vojvodina i 3.
Sandžak) tada se slika unekoliko menja (Tabela 2).
Tabela 2: PREVLADAVAJUĆE TERITORIJALNE PRIPADNOSTI
SRBA PO REGIONIMA (u%)
Lokalna
Pokrajinskaregional.
C. Srbija sa Beogradom 34 2 39 4 13 5
Vojvodina 36 15 27 5 11 2
Sandžak (Raška) 44 2 41 2 8
Srbija 35 4 37 4 13 5
Kao što vidimo, primarna vezanost vojvođanskih Srba za Pokrajinu
iznosi (15%). To je više nego upola manje od lokalne, a nešto više od polovine
onih koji su se primarno identifikovali sa Srbijom. No, u toj komparativnoj
igri brojki, uočljivo je da je procenat vojvođanskih Srba, koji se primarno
identifikuju sa Pokrajinom, skoro četiri puta veći od proseka regionalne
identifikacije ukupne srpske populacije, a više od sedam puta od takve
privrženosti u centralnoj Srbiji. U Vojvodini je, kao i u celoj Srbiji (bez Kosova
i Metohije) najraširenija lokalna pripadnost Srba (36%), a na drugom mestu je
primarna vezanost za Srbiju (27%). S druge strane, vezanost za Evropu je za
1% manja nego u ukupnom uzorku Srba (11,92%).
Srbija
SCG
Evropa
Ne zna
56
57