Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija
Sadrzaj,uvodnik 13.indd - Industrija
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
u fokusu<br />
In du strij ski raz voj re gi o na<br />
broju zaposlenih, ukupnom prihodu i dobiti,<br />
a pre ma ostva re nom gu bit ku naj ve ća<br />
razlika je u Gradu Beogradu.<br />
Grad Be o grad ima naj ve će uče šće u<br />
strukturi svih po ka zatelja, a najmanji uticaj<br />
na formiranje finansijskih indikatora ima<br />
Toplički okrug (sem u ostvarenoj dobiti gde<br />
je najmanje učešće Borskog okruga). Disproporcija<br />
između okruga: prema prihodu<br />
1:222, a prema dobiti 1:239.<br />
Najviše privrednih subjekata posluje na<br />
teritoriji Grada Beograda - 39,5% i Južnobač<br />
kog okru ga - 11,4%, a naj ma nje predu<br />
ze ća se na la zi u Pi rot skom - 0,7% i To pličkom<br />
okru gu - 0,5% (sa mo 4 pred u ze ća na<br />
1.000 stanovnika). U odnosu na 2001.<br />
godinu, na teritoriji Grada Beograda zabeležena<br />
je najveća stopa ra sta 15,7%, a u<br />
Pirotskom okrugu najveće smanjenje broja<br />
preduze ća po sto pi od 17,7%.<br />
U okviru pojedinačnih okruga, najveće<br />
disproporcije uočene su kod: Srednje-<br />
banatskog, Južno-bačkog, Kolubarskog,<br />
Nišavskog i Jablaničkog okruga, gde u jednoj<br />
opštini posluje preko 70% preduzeća<br />
okruga (Zrenjanin, Novi Sad, Valjevo, Grad<br />
Niš i Leskovac, respektivno), a učešće ostalih<br />
op šti na je is pod 10%. Od nos bro ja pred u-<br />
zeća u Jablaničkom okrugu između Leskovca<br />
i Cr ne Tra ve je 1:120, a u Ju žno-bač kom<br />
između Novog Sada i Titela 1:116.<br />
Najveće učešće u ukupnom prihodu<br />
privrede imaju Grad Beograd 45,2% i<br />
Ju žno-bač ki okrug 18,1%, a naj ma nje -<br />
Za je čar ski 0,5% i To plič ki okrug 0,2%. U<br />
odnosu na 2001. godinu, najveće povećanje<br />
ukupnog prihoda ostvareno je u<br />
Podunavskom okrugu (209,4% nominalno<br />
i 80,7% re al no) za hva lju jući kompaniji<br />
US Steel i na teritoriji Grada Beograda<br />
(180,3% no mi nal no i 63,7% re al no) a najveći<br />
realan pad ukupnog prihoda ostvaren<br />
je u Sred nje-ba nat skom 24,8% i To plič kom<br />
okrugu 39,9%.<br />
Ka ko na pi ta nje "Za što Sr bi ja?" od go va ra ju stran ci...<br />
Geografski položaj Srbije uvek je bio<br />
odličan za trgovinu i Srbija je uvek bila<br />
most između istoka i zapada. U moderna<br />
vre me na Sr bi ja je bi la pr va bal kan ska<br />
zemlja koja je shvatila potrebu da modernizuje<br />
svoju ekonomiju. Priliv novih poslova<br />
u sektoru finansijskih usluga učinile su<br />
da srpsko tržište najviše profitira od svih<br />
među balkanskim zemljama. Današnje<br />
naglo širenje srpske privrede doprinosi<br />
i boljim rezultatima na tržištu nego kod<br />
osta lih bal kan skih ze ma lja jer ima do bro<br />
razvijenu industriju, dobru organizaciju,<br />
manji su porezi i takse, a i administracija<br />
je manje komplikovana. Pored toga, Srbija<br />
ima obra zo va ne me na dže re, po sto ji naj noviji<br />
i fleksibilan finansijski sistem, dok će<br />
eko nom ski re zul ta ti ove go di ne bi ti naj bo lji<br />
u Evro pi.<br />
Ako imate kakvih sumnji u navedeno,<br />
proverite sami na sajtu kompanije Hamurabi<br />
(www.hamurabi.co.yu). Uvek po slov ni<br />
Arapi, u cilju povezivanja tržišta arapskih<br />
ze ma lja sa Sr bi jom, ura di li su ovaj sajt sa<br />
informacijama dostupnim na srpskom,<br />
engleskom i arapskom jeziku.<br />
Problemi u procesu tranzi ci je<br />
U poređenju sa drugima zemljama u<br />
tranziciji, Republika Srbija je mnogo kasnije<br />
počela reforme. I pored odgovarajućih<br />
na pre da ka, Sr bi ja je su o če na sa ve likim<br />
razvojnim ograničenjima: nizak<br />
BDP po sta nov ni ku u 2005. go di ni od<br />
oko 3500 USD; visok procenat siromašnih<br />
(10-20%); visoka stopa nezaposlenosti<br />
(20,8%); nizak nivo investicione<br />
aktivnosti; veoma nepovoljan položaj<br />
zemlje u pogledu međunarodne konkurent<br />
no sti (87. me sto na svet skoj rang<br />
listi); naglašena spoljna makroekonomska<br />
neravnoteža (visok platni deficit);<br />
izrazite regionalne neravnomernosti<br />
(1:7 prema evropskim standardima).<br />
Ipak, ce li na sli ke ne bi bi la pot pu na<br />
bez navođenja potencijala privrede<br />
Srbije, koji daje osnov za verovanje da<br />
će biti ostvaren napredak u srednjeročnom<br />
periodu. To zavisi najpre od političke<br />
stabilnosti i povoljnog poslovnog<br />
okruženja.<br />
Pred no sti i ne do sta ci Sr bi je<br />
U konkretnom smislu, prednosti Srbije<br />
se odnose na sledeće aspekte: povoljan<br />
prirodno-geografski i saobraćajni položaj<br />
Srbije, koja se nalazi u središtu Balkana, na<br />
raskršću glavnih panevropskih saobraćajnih<br />
ko ri do ra VII (re ka Du nav) i X (drum skoželeznički),<br />
pružaju izuzetni potencijal za<br />
razvoj. Evropa je opredeljena da razvija saobraćaj<br />
u Republici Srbiji na panevropskim<br />
koridorima VII i X. Reka Dunav, panevropski<br />
Koridor VII, najvažnija je vodna saobraćajnica<br />
i stra te ški pra vac u Evro pi. Iako po ve zu je<br />
deset država i blizu pola miliona ljudi, ona<br />
je nedovoljno iskorišćen potencijal. Dunav<br />
predstavlja ulazna vrata za evropsko tržište<br />
i za privrednu saradnju između Istoka<br />
i Zapada. Visoka komisija za transport EU<br />
proglasila je Dunav jednim od evropskih<br />
saobraćajnih prioriteta do 2020. godine,<br />
s ci ljem da se 25% drum skog sa o bra ća ja<br />
prebaci na železnicu i reke. Izgradnja multi<br />
mo dal ne Ju go i stoč ne sa o bra ćaj ne ose<br />
(Koridor X) ko ja će ima ti vi so ki uči nak, predstavlja<br />
deo strateške infrastrukture čitave<br />
Evrope, a ujedno je i nacionalni prioritet. Na<br />
taj način otkloniće se problem „balkanskog<br />
uskog grla", privući tranzitni saobraćaj, a<br />
Republika Srbija funkcionalno uključiti u<br />
međunarodne transportne koridore.<br />
Razvojni potencijali Srbije jesu i bogati<br />
šumsko-planinski kompleksi (Stara planina,<br />
Go li ja, Mokra gora) i vodeni potencijali<br />
(Vlasinsko jezero, Gornje Podunavlje). Srbija<br />
ima povoljne prirodne karakteristike za<br />
razvoj poljoprivredne proizvodnje – 5,1<br />
14 industrija 13/2008
Change language