rusenje_republike_srpske

“EKSPRES-REVOLUCIJA” U SRBIJI
po našanje uz energičnu primenu zakonom predviđenih
mera;
4. uspostaviti neophodnu saradnju sa centrima za socijalnu
rad i vaspitno-obrazovnim ustanovama, roditelje maloletnih
članova ovih grupa upozoriti na negativno ponašanje
dece i obavezati ih na pojačani nadzor nad decom.
Autor ove odluke naglašava da je, u slučaju bilo kakvih novih
saznanja o radu članova gore navedenih grupa, o tome neophodno
hitno i detaljno obavestiti Operativni centar MUP. 122
Pod represijama koje su, po mišljenju autora specijalnog
izdanja, preživeli članovi pokreta “Otpor”, podrazumevali su se
razni oblici delovanja vlasti. Kao prvo, “represije opšteg karaktera”,
kao na primer, odbijanje ministarstva da registruje pokret iako
su svi formalno-prav ni uslovi za to bili ispunjeni. U “represije
opšteg karaktera” spada i pokušaj vlasti da u Saveznoj skupštini
izglasa zakon o sprečavanju terorističkog delovanja. Ovaj zakon (u
današnje vreme zakon su usvojile mnoge zemlje koje su doživele
terorističke napade) predviđa sledeće: preventivno privođenje,
pravo izricanja optužbe bez prethodne istrage, pravo zadržavanja
u pritvoru na određeni rok lica koje odbija da svedoči, uvođenje
u legalni arsenal policije rad agenata-provokatora. I poslednje:
slobodnim tumačenjem pojma “protivdržavne delatnosti”, svaki
učesnik u javnim opozicionim akcijama mogao bi, po ovom zakonu,
biti pritvoren na trideset i više dana. Treba još reći da je na kraju taj
zakon postao zvanično “strašilo” za opoziciju, jer su se njegovom
usvajanju usprotivili svi političari, ne samo političari DOS-a, već
i predstavnici SPO-a Vuka Draškovića, pa čak i radikali Vojislava
Šešelja, koji se plašio da će se Milošević pretvoriti u diktatora. Iz
navedenih razloga, na sednici Savezne skupštine, održanoj 30. juna,
donošenje predloženog zakona bilo je odloženo.
122 OTPOR u nadležnosti policije, Beograd, 2001, str. 8.
105