rusenje_republike_srpske

TEHNIKA PUČA
Štaviše, opet kao Trocki, Mukijeli naglašava da običan narod mora
biti potpuno odvojen od mehanike političke promene, upravo zato
što su pučevi delo nekolicine, a ne mnoštva.
Javno mnjenje je „forum“ u kom se vežba subverzija, a
Mukijeli pokazuje različite načine za korišćenje masovnih medija
u cilju stvaranja kolektivne psihoze. Psihološki faktori su, kaže on,
izvanredno važni u tom smislu, naročito prilikom sprovođenja
važnih strategija kao što je demoralisanje jednog društva. Neprijatelj
se mora navesti da izgubi veru u ispravnost svog cilja, a s druge
strane se moraju preduzeti svi napori kako bi se on uverio da je
protivnik nepobediv.
2e. Uloga vojske
Poslednja tema vezana za istoriju, pre nego što pređemo na
diskusiju o današnjem stanju: uloga vojske u tajnim operacijama i
izazivanju političkih promena. Savremeni analitičari rado priznaju
da je to danas uobičajena praksa: Robert Kaplan odobrava upotrebu
američke vojske za „promovisanje demokratije“, uveren da to i
treba činiti. Kaplan je to lepo sročio: kaže da je telefonski poziv od
američkog generala često efikasniji način da se u nekoj zemlji trećeg
sveta podstakne politička smena nego telefonski poziv od lokalnog
američkog ambasadora. Kao još jedan dobar primer, navodi citat
pripadnika Specijalnih vojnih operacija, koji kaže: „Svejedno
je ko je predsednik Kenije, kad ista grupa momaka vodi njihove
specijalce i predsednikove telohranitelje. Mi smo ih obučili. To nam
daje premoć u diplomatskom odnosu.“
O istorijskoj pozadini ovoga nedavno je, u knjizi Tajne vojske
NATO-a, polemisao švajcarski akademik Danijel Glejzer. Njegova
priča počinje 3. avgusta 1990. godine, kada je Đulio Andreoti,
tadašnji italijanski premijer, priznao da je u njegovoj zemlji još
147