rusenje_republike_srpske

Irina Lebedeva
formiraju antinacionalnu korupcionu mrežu, u koju ulaze novokomponovani
biznismeni, zainteresovana lica iz krugova zapadnih
dijaspora, vladinih činovnika i pripadnika vojske i tajnih službi,
kao velikodušno sponzorisani, „alternativni“ novinarski korpus i
omladina, nagrađena mnogo ozbiljnijim novcem od onog koji ima
mogućnost da zaradi na radnom mestu.
Međunarodne „humanitarne“ organizacije prodrle su u
Ukrajinu još 1990. godine, uz prećutnu dozvolu „proameričkog“
Leonida Kučme i formirale „nevladine“ organizacija bukvalno
„od nule“, ne samo kada je reč o finansiranju nego i kontroli tema
i pravaca rada. Na primer, udarni odred omladinskog Majdana,
neoliberalnu „Pora“ („Vreme je“), odnegovala je i isfinansirala
takozvana „Koalicija za slobodan izbor“ (Freedom of choice coalition).
Potonju su, pak, 1999. godine formirale ambasada SAD,
Svetska banka, Nacionalni demokratski fond i Fond Soroša. Smatra
se da su troškovi američke vlade za „narandžastu revoluciju“
iznosili 14 miliona dolara, ali američki novinari tom iznosu dodaju
od 57,8 do 65 miliona dolara – budžet, koji je 2003. i 2004. god.
Vašington usvojio za „promociju građanskog društva“ u Ukrajini,
i to bez troškova „obezbeđivanja masovnosti“, koji nisu pomenuti
u revizorskim izveštajima. 178 Karakteristika tehnološkog
šablona postmodernističkih prevrata upravo je naglo skretanje u
sferu masovnog revolucionarnog marketinga i izazivanje široke
građanske neposlušnosti, što, osim svega ostalog, zahteva kolosalne
troškove za stikere, majice, šatore, poljske kuhinje i sl. Po navodima
američkog istraživača Lore Rozen, 179 “u eri ubrzanog razvoja mobilnih
i satelitskih telefona, kompjutera i interneta, vek informatike
je promenio prioritete, pa tako sada ne tipuje na autoritarne lidere,
nego na građanske grupe”.
178 Badhen, A., US Poured Millions into Ukraine. San-Francisco Chronicle,
2004, December 19.
179 Rosen, L., Salon Magazine. 2001, February 3.
170