Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
Todor Kuljić TITO -sociološkoistorijska studija- (Drugo ... - Početak
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Sovjetskog Saveza odnosi sa Zapadom morali su biti dobri, ali ne i suviše dobri. Karakterisala<br />
ih je intenzivna privredna saradnja i i otvorene granice, ali i kritika kapitalizma i optužbe za<br />
podršku neprijateljskoj emigraciji. Žestoku jugoslovensku kritiku američkog imperijalizma<br />
pratile su nabavke oružja od SAD. Diplomatski potencijal prilagođavanja Beograda bio je vrlo<br />
karakterističan. Za razliku od Praga, Sofije ili Varšave, u Beogradu je onaj ko je juče napadan<br />
mogao biti sutrašnji prijatelj i obrnuto. Unutrašnja politika nije dolazila u opasnost zbog<br />
mogućnosti nenadanog obrta spoljno-političkog kursa, što je bila važna komponenta elastičnosti<br />
samoupravnog socijalizma. I kod ove okolnosti je Titova harizma i iskustvo njenog ratnog i<br />
mirnodopskog osvedočavanja imala središnju ulogu. U međunarodnim okvirima to nije bila<br />
prazna reputacija, izričito je tvrdio Mirko Tepavac aprila 1996. u razgovoru sa piscem ovih<br />
redova.<br />
Protivrečna i složena zbivanja u svetu 1960-tih godina iziskivala su neobično vešto laviranje<br />
blokova kod države koja se u ovom periodu aktivno uključivala u tokove svetske politike i čija<br />
su gledišta uvažavana u širokim krugovima nerazvijenih zemalja. Proarapska usmerenost SFRJ<br />
u bliskoistočnom sukobu jačala je uzdržanost SAD prema njoj, dok je sovjetska intervencija u<br />
Čehoslovačkoj tražila nova preispitivanja odnosa sa Zapadom. Već je Druga konferencija<br />
nesvrstanih u Kairu 1964. (koju je SSSR pozdravio) uznemirila SAD. Američki rat u Vijetnamu<br />
bio je izložen stalnoj kritici nesvrstanih. Odnosi SAD i Jugoslavije dodatno se pogoršavaju<br />
1967. kada Jugoslavija nije samo podržala arapsku stranu nego i SSSR-u omogućila vazdušni<br />
most ka Egiptu. S druge strane, američka podrška vojnom puču u Grčkoj 1967, uznemirila je<br />
Jugoslaviju jer je oko nje jačalo neprijateljsko okruženje. Ipak je za razliku od Egipta,<br />
Jugoslavija bila trajno uzdržana prema sovjetskim zahtevima za stalnom mornaričkom bazom<br />
na Jadranu. Izgleda da je američki interes za nezavisnu Jugoslaviju u ovom periodu bio više<br />
prostorno ograničen regionalnim strateškim intresima SAD u Mediteranu, nego što je bio<br />
uslovljen globalnim sukobom sa SSSR-om (Grosse-Jütte, 1983, S. 64). Već 1969. došlo je do<br />
uvoza civilnih aviona iz SAD i opreme za čeličnu, hemijsku i nuklearnu industriju obima oko<br />
90 miliona dolara (Grosse-Jütte, 1983, S. 81). Sedamdesetih godina jačaju jugoslovenskoamerički<br />
odnosi i učestale posete vodećih ličnosti (Nikson 1970, Tito 1971, Ford 1975, Bijedić<br />
1975, Mondejl 1977, Tito 1978) i šefova diplomatije u istom periodu. Kod otvaranja prema<br />
Zapadu treba pomenuti i Titovu zvaničnu posetu Vatikanu 1971. Uprkos otvorenoj proarapskoj<br />
usmerenosti Jugoslavije i kritike izraelske i američke politike SAD je bila neophodna<br />
posrednička uloga Jugoslavije, pre svega, u odnosima sa nesvrstanim, a delom i u odnosima sa<br />
Varšavskim paktom.<br />
Unutar opšteg kursa ekvidistance bilo je taktičkih kolebanja nižeg ranga. Diplomatija manjih<br />
zemalja kretala se između trajnije vazalne vezanosti za moćne blokove ili pak radikalne<br />
promene spoljne politike prelaženjem iz jednog tabora u drugi (Egipat i neke afričke i azijske<br />
zemlje). U poređenju sa ovim lutanjima jugoslovenska politika ekvidistance bila je prilično<br />
postojana. Dosledni kurs nesvrstavanja bio je važna osnova međunarodnog ugleda zemlje, na<br />
čijem čelu nije samo stajao vešt političar nego i u svetu priznat državnik. Postojanost spoljne<br />
politike nisu ugrožavala povremena zahlađenja odnosa sa svetskim silama, već joj pružala<br />
nužnu unutrašnju gipkost. Strateški interes SAD za smanjenje akcionog radijusa SSSR-a na<br />
Mediteranu i nade u trajno delovanje Tita kao virusa lagera 1970-ih sprečavale su slabljenje<br />
interesovanja SAD za Jugoslaviju. Premda je Tito na Trećoj konferenciji nesvrstanih u Lusaki<br />
1970. otvoreno kritikovao politiku SAD, odmah nakon toga, oktobra 1970, R.Nikson je stigao u<br />
Beograd da ispita Tita o ulozi SSSR-a na Bliskom istoku i da ga nagovori da iskoristi svoj<br />
ugled kod Arapa za smirivanje napetosti u ovom prostoru (Vuković 1989, str. 404). SSSR je bio<br />
ogorčen, pa je ponovo lansirao neslužbene parole o Jugoslaviji kao delu vojnog poligona<br />
NATO-a. U isto vreme u Jugoslaviju stiže jedna delegacija Vrhovnog sovjeta da bi neutralizala<br />
efekat Niksonove posete (Mićunović 1984, str. 98). Jugoslovensko odbijanje Rodžersovog<br />
plana za Bliski istok nije bilo smetnja da Tito poseti SAD 1971. Bio je to period slabljenja<br />
sovjetske ekspanzije u Aziji i okretanje ka Mediteranu i Africi. I ovde je između lagera stajao<br />
Balkan, region na kom su se direktno ukrštali interesi svetskih sila. U ovom periodu na Balkanu<br />
je SSSR bio prisutan preko Bugarske, SAD preko Grčke, a NR Kina preko Albanije.<br />
147
Change language