vesti malu propagandu za njega, izvesti sadnice i razdavati ih interesentima, te im naročito objasniti, da ovo drvo ne raste baš tako sporo. A njegova ekonomska vrednost u Beogradu je pogotovu svakome poznata. V. Pošumljavanje u okolini Beograda. A) Današnje stanje. Ne treba misliti, da se tek u naše vreme obratila pažnja
čito teškim objektima, kao što je krš ili živi pesak, pa tim manje može zadavati brige pri projektovanju veštačkog pošumljavanja u okolini Beograda. Degradirani černozem, za koji smo videli da ovde čini pedološki sloj, po svojim kulturnim osobinama spada tek u relativno šumsko tlo, pa je s te strane izbor metode rada i biljnih vrsta upravo obilat. Dakle, zemljište u pedološkom smislu te reci ne postavlja nam samo po sebi nikakav problem. Jedino što bi mestimično orografske ili hidrografske osobine terena mogle imati uticaj na izbor vrsta ili metode rada (bujično područje, vrlo strma padina). Ovo što važi za zemljište ne može se međutim reći i za klimatske faktore. Oni naprotiv imaju velike važnosti, jer sobom određuju sezonu, u kojoj se ima raditi. Svi meteorološki faktori pak nemaju za nas ni izbliza podjednaku važnost. Dejstvo vetra na pr. nesumnjivo je, ali ne ulazi kao odrednica u rezultantu, koja nas interesuje. Tek relativna i apsolutna vlažnost određuju sobom sezonu rada, u našem slučaju sadnje sadnica. Onog momenta kad je sadnica izvađena iz rasadnika, da bi bila preneta na mesto sadnje, prekida se njen normalni život, da se nastavi tek pošto se ona primi na novoj podlozi. Pored maksimuma pogodnosti, koje se pružaju sadnici prilikom sadnje, takve pogodnosti moraju im se osigurati i za izvesno vreme unapred, da bi jedna kultura mogla da uspe. Radi toga, pored čisto mehaničkih uslova, potrebno im je pre svega osigurati dovoljno vlage i toplote. U našim predelima, gde godišnja vegetacija počinje u proleće odn. svršava u jesen, ove sezone ujedno uopšte dolaze u obzir, kad je reč o sadnji. U našem slučaju izbor pada na poslednju iz razloga, što se iz priloženog pregleda o vlažnosti tokom ćele godine vidi, da se tok porasta i opadanja relativne i apsolutne vlažnosti ne poklapa u okolini Beograda. Dok prva kroz jesen i zimu stalno raste, a kroz proljeće i leto stalno opada, druga ima obrnut tok: ona u jesen i zimu pada, a u proleće i leto raste. Pregled o vlažnosti u okolini Beograda: I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII rel. vlažnost u »/„ 81,4 74.3 67,1 65,2 64,3 62,1 58,4 55,7 63,1 74,8 79,1 83,0 aps. vlažnost u mm 332 373 469 648 894 1058 1134 1054 932 840 543 432 Ako dakle sadnju vršimo u ranu jesen (početak oktobra), dajemo biljci mogućnost da se na izmaku vegctacione sezone dobro ukoreni, da joj korcnove dlačice počnu normalno funkcionisati. Visoka relativna vlažnost čini da transpiracija ne može biti velika, tako da biljka gotovo svu svoju fiziološku funkciju može upotrebiti samo na prilagođavanje novoj sredini i povratak normalnom životu. U tome je zatiče prekid vegetacije, a snežni pokrivač preko zime joj pruža dovoljno toplote, pa će se u proleće probuditi kao već snažna i sposobna za život. Ovo će joj još olakšati i obilati kišni talog u proleće i preko leta, te joj ni povišenje temperature u tim sezonama neće doneti suviše velik skok u transpiraciji. Turgor u ćelicama ostaće bez teškoća normalan i tako će, u normalnim prilikama, sadnica dočekati jesen, sastavivši jedan normalan letorast. Ovo sve dakako važi u normalnim prilikama. Jedna izuzetno jaka zima, kao ona 1928/29. godine, može i naškoditi kojoj sadnici, ali to je izuzetan slučaj. Kod ovoga dolazi u obzir još jedan faktor. To je vetar. Njegovo mehaničko dejstvo stalno se oseća i ostavlja vidnog traga (bo- 435
- Page 1 and 2: Poštarina plaćena u gotovot ŠUMA
- Page 3 and 4: ŠUMARSKI LIST GOD. 57. JULI-AUGUST
- Page 5 and 6: kim parkom. Košutnjak je postao ne
- Page 7 and 8: Nacionalne parkove. No prethodno ne
- Page 9 and 10: desno od njega nalazi se po nekolik
- Page 11 and 12: potpuno uspela. Stabla su kriva, be
- Page 13 and 14: tako malom prostoru, uz posetu koja
- Page 15: u drugcm od njih; jedini lišćar t
- Page 19 and 20: Dalje, i najlepša i najčudnija vr
- Page 21 and 22: svojstva tla. Kod podizanja šuma i
- Page 23 and 24: III. b. r. 69%, Tamarix tetrandra I
- Page 25 and 26: sasušuje i za vrijeme suše obrađ
- Page 27 and 28: povrća, a u drugom redu u cilju sp
- Page 29 and 30: da razgranjuje, da gušće tjera i
- Page 31 and 32: povoljnih se svojstava tla konkuren
- Page 33 and 34: Na bonitetnome razredu Hi uz potpun
- Page 35 and 36: piraster V«, Sophora japonica s /e
- Page 37 and 38: Da bi sadnja na slanicama mogla usp
- Page 39 and 40: samim redovima podsadi i sa podstoj
- Page 41 and 42: uzorati ili izrovati, da bi izbojci
- Page 43 and 44: šarenje u šumama na slanicama izb
- Page 45 and 46: agrem iziskuje i voli svijetlo, pa
- Page 47 and 48: sjenjivanje tla. Vjetar na amerikan
- Page 49 and 50: Divlja kruška (Pirus communis, pir
- Page 51 and 52: sjemena uspijeva rijetko, jer okoln
- Page 53 and 54: će ustrajati patuljasti oblici vo
- Page 55 and 56: zaklada za podupiranje siromašnih
- Page 57 and 58: IZ UDRUŽENJA ОДЛОМЦИ ИЗ
- Page 59 and 60: ферија овога круга
- Page 61 and 62: леска, бреза, липа,
- Page 63 and 64: ZAPISNIK IV sjednice Upravnog odbor
- Page 65 and 66: šumar, Tešanj; 24. Breme c Srećk
- Page 67 and 68:
savjetnik kr. ban. uprave; Ing. Feh
- Page 69 and 70:
ljepše želje za plodan i koristan
- Page 71 and 72:
hardt Nikola, Zagreb Din. 100.— z
- Page 73 and 74:
2. — Одредите површ
- Page 75 and 76:
свако доба може саз
- Page 77 and 78:
Прописи приватних
- Page 79 and 80:
J e s e t r a (Ac. schypa) nalazi s
- Page 81 and 82:
OGLASI NAS1CKA TVORNICA TANINA I PA
- Page 83 and 84:
ŠUMARU Zar ioš uvijek niste upotp
Change language