1. DEO - Sistemi za elektronsko ucenje - Visoka poslovna Å¡kola ...

vps.ns.ac.rs

1. DEO - Sistemi za elektronsko ucenje - Visoka poslovna Å¡kola ...

Visoka poslovna škola

strukovnih studija

Novi Sad

Sistemi

za elektronsko učenje


I UVODNA RAZMATRANJA

Cilj I dela

• Proučavanjem I dela studenti će se prvo upoznati sa pojmom učenja na daljinu i

potrebom za uvoñenje sistema za distantno obrazovanje.

• Takoñe pruža im se prilika da prošire svoja znanja vezana za savremene trendove

razvoja obrazovnog sistema.

• Upoznavanjem referentne terminologije u sistemima ze elektronsko učenje studenti će

se osposobiti za njihovu procenu i odabir.

• Nastavak ima za cilj da studente upozna sa opservatorijama i bazama sistema za

distantno podučavanje, sa najznačajnijim evropskim programima, inicijativama,

agencijama i servisima, kao i sa najznačajnijim evropskim mrežama i asocijacijama u

domenu učenja na daljinu.

2


• Kompjuterska tehnologija postaje univerzalno prisutna u obrazovanju.

• Kompjuterska tehnologija koja omogućava geografski udaljenim ljudima da

komuniciraju istovremeno (simultano, sinhrono) ili odloženo (asinhrono) ne zahteva

neko posebno visoko tehničko obrazovanje i veliko računarsko iskustvo.

• Ono što je važno za nastavu i nastavnike je da se računarska komunikacija bitno

razlikuje od komunikacije "licem u lice" u tri elementa:

1. fizičkom okruženju

2. ograničenom vremenu i prostoru

3. različito strukturisanoj komunikaciji

3


Formiranjem distantnog obrazovnog sistema u vidu pilot projekta obezbedio bi:

• kvalitet kroz poboljšanje nastave i učenja u distantnom sistemu

• razvoj autonomije

• raznovrsnost nastavnih sadržaja

• učešće svih relevantnih faktora u obrazovnom sistemu

• dugoročni razvoj

• uvažavanje posebnosti i univerzalnosti

4


Primenom personalnih kompjutera ostvarili bi se višestruki pozitivni efekti u nastavi i

učenju:

• decentralizacija/centralizacija

• individualizacija

• fleksibilnost i multimedijalnost

• diferencijacija i modifikacija nastavne grañe

• učenje otkrićem i aktivna uloga učenika

• primena u praksi i jednostavnost

• doživotno učenje i učiti "kako učiti"

5


Dva su osnovna razloga zbog kojih je orjentacija ka doživotnom učenju važna za

Evropsku zajednicu i zbog kojeg je doživotno obrazovanje najveći prioritet u ovom

momentu:

1. jačanje konkurentnosti, unapreñenje zapošljivosti i adaptivnost radne snage

2. aktivna participacija u društvenom životu i život u uslovima kulture, etničke i

lingvističke ravnopravnosti

6


Doživotno učenje i obrazovanje imaju ključnu ulogu u:

• stvaranju mobilne i tehnološki adaptivne radne sredine

• povećanju stope "otvaranja" novih poslova

• razvoju i realizaciji koordinirane strategije zapošljavanja

• unapreñenju zapošljavanja kao sposobnost dobijanja i zadržavanja radnog mesta

• uklanjanju barijera koje sprečavaju ljude da ulaze na tržište rada i kreću se kroz

njega

• stvaranju kulture participacije, mira, dijaloga i tolerancije

• redukciji nejednakosti, prevenciji marginalizacieje i postizanju socijalne pravde

7


Planiranje bi trebalo da sadrži sledeće elemente:

• sagledavanje gde se nalazi obrazovni sistem

• vizija gde želimo da stignemo

• potrebe šta nam treba

• prioriteti šta nam je najvažnije

• cilj šta želimo da postignemo

zadaci kako ćemo da radimo

• evaluacija kako ćemo znati da smo uspeli

• šta činiti posle toga

8


Vizija za formiranje pilot obrazovnog sistema sadrži sledeće odrednice:

• procenu potrebe odgovarajuće škole

• prioritetne pravce razvoja

• načine njihovog ostvarivanja

• nosioce aktivnosti

• vrednovanje uspešnosti

• usmeravanje razvoja škole

• objedinjavanje svih ideja

• mobilizacija svih aktera

• obavezivanje svih aktera

• generisanje predloga projekata

9


1. OSNOVNI POJMOVI U DISTANTNOM OBRAZOVANJU

Rezultati ispitivanja učeničkih znanja u osnovnim i srednjim školama Republike Srbije,

sprovedeni na baždarenim testovima, u poslednjih nekoliko školskih godina,

pokazuju da učenici nisu savladali ni pedeset odsto programon predviñeno gradivo

što je vrlo nepovoljan rezultat koji upozorava da se kvalitet nastavnog procesa mora

unaprediti.

Za ovakvo stanje nastave u današnjoj školi ima više uzroka, navešćemo tri najvažnija:[1]

• preopširni i nediferencirani programi

• nedovoljna didaktičo-metodička pripremljenost nastavnika

• loša materijalno-tehnička osnova nastave

[1] ðorñe Nadrljanski, Kibernetske osnove modeliranja i projektovanja sistema

usmerenog obrazovanja, Misao.

10


Sistemi interaktivnog učenja na daljinu mogu se realizovati primenom medija:

• auditivni (ineraktivne tehnologije pomoću telefonskih linija, audio konferencije i

kratkotalasnih radio signala, kasetofoni, i radio aparati koji spadaju u pasivne audio

ureñaje jer povratna informacija izostaje ili se prima u odloženom vremenu)

• vizuelni (pokretne i nepokretne slike u kombinaciji sa interaktivnom auditivnom

komunikacijom, jednosmerna ili dvosmerna, video sa dosmernom audio

komunikacijom)

• štampanih materijala i elektronska pošta kojom se može obezbediti povratna

informacija u realnom a najčešće u odloženom vremenu)

• kompjuterske interaktivne komunikacije (elektronski komunikacioni kanali za

interaktivnu komunikaciju sa različitih lokacija širom sveta koji se koriste za praćenje

predavanja, prakse učenika, za naučne skupove i promocije)

11


Rezultati koji se mogu postići korišćenjem takvog sistema zavisi od faktora:

• stepena opremljenosti hipermedijalne interaktivne virtuelne Internet učionice

• obučenosti nastavnika da koriste savremenu nastavnu tehnologiju

Stvaraju se nastavne situacije za višestruku interaktivnu komunikaciju izmeñu:

• nastavnika i učenika

• učenika i nastavnika

• učenika i učenika

12


1.2. REFERENTNA TERMINOLOGIJA

• Učenje[1]: "Proces pomoću kojega se ljudska ponašanja menjaju unutar odreñenih

prepoznatljivih situacija".

[1] Gagne

• Hiperučenje: je novi pojam koji je uveden za multimediju kao kombinaciju

hipermedija u učenju. Atraktivnost novih medija kod mladih je zaista fascinantna pa

se hiperučenje može smatrati revolucijom.

• "Iskustva[1] predstavljaju opažanje i doživljaje, nastala obradom pomoću simboličkih

formi u kompleksnom procesu usvajanja, a koja se na osnovu tih obrada

zgušnjavaju u novi način tumačenja i deljenja individue i potom talože u stavove".

[1] Jank, Mayer.

13


Učenje na daljinu: ima svoje sinonime:

• "distance education"

• "on–line courses"

• "on–line teaching"

• "web–based courses"

• "web learning"

• "web based instruction delivery"

• "network learning model“

• Distantno obrazovanje[1]: je obrazovanje koje ili ne nameće fizičku prisutnost

predavača postavljenog da obrazuje na mestu na kojem se obrazovanje prima ili u

kojem je predavač prisutan samo sa vremena na vreme ili za odabrane zadatke.

[1] Loi, 1971.

14


Definicija distantnog obrazovanja[1]:

• razdvajanje predavača i studenata

• uticaj obrazovne organizacije naročito na planiranje i pripremanje materijala za

učenje

• korišćene tehničkih medija

• stvaranje komunikacije u dva pravca

• mogućnost povremenih seminara

• učestvovanje u najindustrijalizovanom obliku obrazovanja

[1] Keegan, 1980.

15


Distantno obrazovanje[1] je generalni pojam koji uvrštava mnoštvo predavačko-učionih

strategija prema kojima se odnosimo za:

• Dopisno obrazovanje u Velikoj Britaniji

• Kućno studiranje" i Nezavisno studiranje u SAD

• Spoljne studije u Australiji

• Distantno predavanje ili Predavanje na distanci u Evropskoj Uniji.

[1] Keegan, 1986.

16


Distantni učenik[1]: pojedinac koji se odlučio na kurs distancionog učenja kao najbolju

mogućnost za učenje:

• sloboda brzine studiranja

• pomoć obezbeñena u planiranju studiranja i dostupnost napretku

• naklonost individualnom radu

• mogućnost zarañivanja dok se studira

[1] Delling, 1986, Flinck, 1979.

17


• Distantno učenje je učenje dok se učenici nalaze na razdaljini od profesora, učenici

su odvojeni od svojih profesora u vremenu i prostoru, ali ih oni ipak usmeravaju i

vode kroz nastavu. Učenje na daljinu može se definisati kao sistem predavanja i

učenja gde udaljeni centri predavanja mogu dozvoliti pristup glavnim časovima,

seminarima, sastancima.

• Otvoreno učenje[1] je orijentisano učenikom, radije nego instituciono orijentisano,

navodi na korišćenje širokog spektra strategija za predavanje i učenje, skljanje

barijere sa učenja (fizički, finansijski, obrazovno i individualno.

[1] Lewis, 1988.

18


• On-Line učenje: postoji vreme za nastavu u "on–line" režimu, neki autori

obrazovanje na daljinu uz korišćenje Interneta dele na sinhrono (on–line) i asinhrono

(off–line). Kod prvog oblika podrazumena se komunikacija u realnom vremenu gde

svi učesnici mogu da uspostave liniju bez vremenskog kašnjena. "Off–line" ili

asihrono učenje je učenje sa vremenskim kašnjenjem tj. kada se komunikacija ne

odvija u realnom vremenu odnosno trenutno.

• Virtuelni univerzitet u fizičkom pogledu može da čini u naj jednostavnijem slučaju

slobodna lokacija tj. prostor sa super računarom i mrežnim pristupom tom računaru

preko Interneta. Fizički virtuelni univerzitet može zauzimati odreñen geografski

prostor i lokaciju. U logičko–fizičkom smislu računar sadrži programirane interaktivne

multimedijalne udžbenike kojima profesori i učenici pristupaju sa različitih

geografskih mesta a uz pomoć Interneta korišćenjem servisa Interneta. U logičkom

smislu nastava se organizuje u zakazanim rasporedom utvrñenim terminima ili u on–

line varijanti non–stop.

19


• Skrolovan link: je tehnika kretanja po objektima statičkog sajta.

• Hipertekst: sistemi se interpretiraju kao sistemi za brzu dostavu teksta. To su

povezani tekstovi koji omogućuje korisniku da povezuje odreñene teme koje se

nalaze u bazi znanja.

• Hiperlink: poseban oblik hiperteksta kod kojeg se klikom na reč dobija nova stranica

koja može biti na istom "čvoru" ili na bilo kojoj adresi na Internetu.

• Hiperkard: su posebna tehnička rešenja u informatičkoj tehnologiji hiperteksta, a

odnose se na specijalno konstruisane elektronske kartice za grafiku, animaciju,

zvuk.

• Hiperver sistem: informatički pojam Hiperware system se odnosi na informatičko–

komunikacionu tehnologiju u kojoj se ostvaruje sinhronizovana veza teksta, slike i

zvuka. U okviru tehnologije javljaju se: hipertekst, hiperlink, hiperkard, hipermedija.

20


• Animacija: predstavlja pokretanje slike i može biti dvodimenzionalna ili

trodimenzionalna, formati fajlova su move, avi.

• Multimedija: predstavlja ansambl tehnika stvaranja, skladištenja, slanja i

koordiniranog iskorišćavanja informacija, značenjem brojčanih podataka, tekstova,

grafikona, zvukova, glasova i video slika. Multimedija kombinuje tri velike novine:

telekomunikacije, računske tehnike i audio – vizuelne alate.

• Hipermedija: sistem multimedijalnih objekata u multimediji i njihova veza (link, vruće

mesto, hipertekst, hiperlink) čine hipermedijalni sistem u vizuelnom okruženju.

Zasnovana je na idejama hiperteksta. Organizovana je na isti način, samo što se na

istaknuti pojam mogu vezati sem teksta: animacije, zvučni zapisi, digitalizovane

video sekvence, slike i dr.

21


1.3.1. OPSERVATORIJE I DATA BAZE

• EITO, Evropska Opservatorija za Informacionu Tehnologiju[1]. EITO – Evropska

Opservatorija za Informacionu Tehnologiju – je autoritativni izvor tržišnih informacija i

prognoza o prodajama i korišćenju kompjutera i telekomunikacija u Evropi. Godišnji

izveštaji su dostupni u Evropskoj komunikacionoj mreži.

• ERIC data-baza[2], najveći svetski izvor edukacionih informacija, sadrži više od

950.000 pregleda dokumenata i novinarskih članaka o edukacionom istraživanju i

vežbama. U potrazi za ERIC data-bazom, korisnici mogu da pristupe ERIC

pregledima koji su takoñe nañeni u štampanom medijumu, izvoru u edukaciji i

važećem indeksu članaka u edukaciji. Data-baza se mesečno obnavlja.

[1] www.eto.org.uk

• [2] ericir.syr.edu

22


1.3.2. EVROPSKI PROGRAMI

• IST[1]. Informacioni Društveni Tehnološki Program (IST) je glavna tema istraživanja i

tehnološkog napretka unutar Petog RTD programa uokvirivanja Evropske Unije

(1998 – 2002). ISTweb je odreñen da bude primarni izvor informacija i okruženje

podrške za sve zainteresovane za program.

• LEONARDO program[2]. Akcioni program za implementaciju politike stručnog

treninga Evropske Zajednice.

[1] www.cordis.lu

• [2] www.europa.eu.int

• ODL Program[1]. Cilj ove akcije je da se uz korišćenje inovacija u predavanju,

naprave doprinosi kvalitetu edukacije i da se poveća pristup svim nivoima

obrazovanja posebno za one koji, zbog svoje geografske ili slične situacije, nemaju

druge ponuñene opcije.

[1] www.europa.eu.int

23


• Sokrat program. Program akcije Evropske zajednice u polju obrazovanja. Cilj mu je

da razvije evropske dimenzije obrazovanja i da im poboljša kvalitet, kroz partnerstvo

nacionalnih granica.

• Programi telematičke prijave (obrazovni i tehnički sektor)[1]. Telematiks za

obrazovanje i treninški sektor podržava razvoj pristupa dugotrajnom učenju za

edukatore, učenike, trenere i službenike kroz upotrebu nove tehnologije.

• TEMPUS[2] program je trans – evropska šema kooperacije višeg obrazovanja.

Tempus formira deo ukupnog programa Evropske Unije za ekonomsko i društveno

konstruisanje zemalja centralne i istočne Evrope (phare program) i za ekonomsku

reformu oporavak Novih nezavisnih država i Monologije (tasic program).

• [1] www.echo.lu

• [2] www.europa.eu.int

24


1.3.3. EVROPSKE INSTITUCIJE, AGENCIJE I SERVISI

• CEDEFOR[1]. Evropski centar za razvoj stručnog treninga (CEDEFOR) učestvuje u

promovisanju i razvoju stručnih treninga za mlade ljude, i kontinuiranih treninga za

odrasle, primarno kroz široku evropsku koordinaciju analiza i istraživačkih aktivnosti

Danas, Centar predsatvlja osnovnu bazu znanja ovog predmeta, i objavio je stotine

izveštaja i sponzorisanih istraživanja u svim zemljama članicama Zajednice.

• CORIDS[2], servis za istraživanje i informacije o razvitku (DG XIII). Sadrži najnovije

vesti R&D programima, otvorene pozive, i data – base, radi olakšavanja potrage za

informacijama.

[1] www.cedefor.gr

• [2] www.cordis.lu

25


• Evropski televizijski posao[1]. Evropske i Internacionalne bitne tačke za Informacije,

vesti i diskusije o poslu, tele – trgovini i telekooperaciji.

• Evropska trening fondacija[2]. Relevantne informacije sa pogledom na CEEC zemlje.

Fondacija je osnovana sa ciljem da se promoviše kooperacija i koordinacija u

područiju reforme stručnog treninga u centralnoj i istočnoj Evropi i u Novim

Nezavisnim Državama i Mongoliji (nazvane su partnerskim zemljama). U dodatku,

Fondacija obezbedjuje tehničku asistenciju za implementaciju Tempus programa za

saradnju izmedju Evropske Unije i zemalja centralne i istočne Evrope, Novih

Nezavisnih Država i Mongolije u područiju višeg obrazovanja.

[1] www.eto.org.uk

• [2] www.etf.it

26


1.3.4. EVROPSKE MREŽE I ASOCIJACIJE

• Coimbra grupa[1]. Mreža evropskih univerziteta. Coimbra grupa je mreža od 33

evropska univerziteta, sa poznatim ciljem pojačavanja i poboljšanja akademske

kooperacije kao grupa, univerziteti koji su članovi, imaju za cilj da ''skroje'' specijalne

akademske i kulturne veze, kao i da postave privilegovane programe, konkretizacije,

korisne informacije i olakšice razmene.

• EADTU[2]. Evropska asocijacija univerziteta distanciranog učenja. Misija asocijacije

je da promoviše i podrži kreaciju evropske mreže za obrazovanje višeg nivoa.

[1] www.coimbra-group.be

• [2] www.eadtu.nl

27


• EDEN[1]. Evropska mreža distancirane edukacije. Mreža za zajednicu otvorenog i

distanciranog učenja u Evropi

• EuroPACE 2000[2] (Univerzitetska mreža). EuroPACE 2000 je trans-evropska

mreža univerziteta i njihovih partnera u edukaciji i treningu, npr. privatna preduzeća,

regionalne i profesionalne organizacije i javni autoriteti. Kroz upotrebu različitih

modela, EuroPACE 2000 demonstrira i razvija potencijal telematika za Evropski

univerzitet budućnosti i na ovaj način se materijalno obezbeñuje kroz realizaciju

konceptadugotrajnog učenja.

• Evropska Federacija ODL[3]. Evropska federacija za otvoreno i distancirano učenje

je osnovna sa objektivom da se postavi pan – evropska mrža nacionalnih mreža za

ODL, koja će obezbediti servise sa dodatnom vrednošću uz povlastice

profesionalnih aktera koji su uključeni (npr. kompanije, obezbeñivači treninga,

eksperti itd.).

[1] www.eden.bme.hu

• [2] www.europace.be

• [3] www.ardemi.fr

28


1.3.5. INTERNACIONALNE ORGANIZACIJE I UNIVERZITETI

• ICDE[1] (Internacionalno Savetništvo za Distancirano učenje). Internacionalno

savetništvo za otvoreno i distancirano učenje (ICDE) je globalna organizacija

članstva edukacionih institucija, nacionalnih i regionalnihasocijacija, korporacija,

edukacionih autoriteta i agencija u području otvorenog učenja, distancirane

edukacije, i fleksibilnog, dugotrajnog učenja.

• OECD[2]. Sektor edukacije i razvoja ljudskih izvora; on sadrži mnogo ponavljanja

nacionalne, edukacione politike i izvora za dugotrajno učenje.

[1] www.icde.org

• [2] www.OECD.org

29


• UNESCO[1] Edukacioni informativni servis. Obrazovanje Ujedinjenih Nacija, Naučne

i Kulturne organizacije (informacije o programima i aktivnostima)

• Plymouth univerzitet[2]. Sadrži kompletni sektor distancirane edukacije i povezanih

tehnologija. On takoñe sadrži set korisnih veza sa distanciranim edukacionim

izvorima, povezanim člancima, institucijama i asocijacijama direkcione edukacije,

povezanim projektima i konferencijama.

• Univerzitet Wisconsin-Extension[3], Clearinghouse sadrži puno informacija o

distanciranoj edukaciji.

[1] www.education.unesco.org

• [2] www.fae.plym.ac.uk

• [3] www.uwex.edu

30

More magazines by this user
Similar magazines