Pogledaj - Grad Užice

U OVOM BROJU 

DU[AN KOVAÊVI] 

[ta }e biti sa svim ovim 

~udima koja mi pi{emo, 

sa romanima, sa poezijom, 

sa dramama, ako godi{we 

nestane, a po posledwem 

popisu i to je dokazano, 

oko 35 hiqada qudi 

str. 6. 

6 

9 

10 

11 

13 

14 

15 

16 

27 

29 

INTERVJU 

Du{an Kova~evi} 

AMBASADOR PORTUGALIJE 

Poseta Uìcu 

VIZIJA 2016 

Kroz dijalog do paketa mera 

TRIBINA 

Transformacija javnih preduze}a 

OP[TA BOLNICA U@ICE 

Otvoreno genetsko savetovali{te 

70 GODINA BITKE NA KADIWAÎ 

Dan tuge i ponosa 

SMOTRA STVARALA[TVA SLEPIH 

Kreativnost i ume{nost 

POLICIJSKA UPRAVA U@ICE 

Detekcija droge u {kolama 

26 INICIJATIVE 

Da se ne zaborave 

JUBILEJ 

Pri~a o jednom saksofonu 

STREQA[TVO 

Zlati} sjajan u Bundesligi 

31 MALI FUDBAL 

Uì~ani u Oslu 

LUIS DE ALEIDA SAMPAIO 

DR MILENA A]IMOVI] 

Ubudu}e }e svi 

zainteresovani dobijati 

pravovremene 

informacije 

za nasledne bolesti 

Li~no mi je veoma bitna 

poseta O[ „Nada Mati}“ 

i Uì~koj gimnaziji, a to 

mi je omogu}ilo da vidim 

da su problemi u {kolama 

i u Portugaliji i u Uìcu 

sli~ni, a ista je mladost 

koja ih u~i i na kojoj je 

budu}nost 

str. 13. 

str. 9. 

UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sneàna Mati}, Qubica \uki} Pavlovi} 

REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi}, 

@anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi} - Bogdanovi} 

PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik) 

KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, direktor 513-128, 

marketing 513-124, faks 511-941 

Zorica \okovi} 

2. decembar 2011.

хроника 

PISMA ÎTALACA 

Гажење истине 

Protest stranke Zeleni Srbije, objavqen u pro{lom broju 

“Vesti”, povodom napisa u va{em listu od 18. novembra, pun je 

neistina i neve{tih poku{aja sakrivawa ~iwenica, pa èlim 

da razjasnim neke navode, uz zahvalnost na ustupqenom prostoru. 

Nepobitna je istina da se nekoliko aktivista i ja nismo 

prihvatili rada, u Poègi za Zelene Srbije niko ne bi ~uo, ili 

bi sa drugima imali nekoliko desetina ~lanova. Bilo bi qudski 

da su u svom protestu naveli i to da su Ivan Kari} i Radi{a 

To{i} vi{e puta isticali da je Op{tinski odbor Poège najboqi 

u Srbiji i da svima treba da sluì za primer. Ne navedo{e 

ni re~i Kari}a, od 1. juna, da zbog odli~nog rada i postignutih 

rezultata u poè{koj op{tini komotno moè da kaè To{i}u da 

vrati kqu~eve, a mene postavi na wegovo mesto, i da }e Poègi 

dati sve {to zatraì. Zaboravio je i to da je u Hotel “Poèga” 

doveo Zorana Pavlovi}a, predsednika zelenih Uìca da mu ja 

dam savete kako treba da radi. 

Uveravawe da je zelene u Poègi napustio zanemarqiv 

broj ~lanova sru{ilo se kao kula od karata, jer je zelene u 

Poègi do 23. novembra napustio 201 ~lan, a sve je vi{e novih 

zahteva za istupawe iz ~lanstva. To nikako ne moè sluìti 

za upu}ivawe kritika na bilo ~iji ra~un, a jo{ mawe za hvalisawe. 

Po{to im je samo ostalo da gaze i demantuju istinu, sasvim 

je razumqivo da }e gospodin Kari} negirati i to da je na planini 

Rtaw 22. maja, u pauzi vanredne skup{tine, rekao: “Du{ko, 

jedino ti i ja odli~no radimo i zbog toga me nemoj smatrati za 

predsednika, jer si ravan meni”. 

Da se “Vlasi ne dosete” javno su protiv stvarawa kulta 

jedne li~nosti, a uspe{no su u Poègi stvorili (sre}om samo za 

sebe) kult jedne osobe. Wihov poku{aj da Poèga dobije prvog 

ìvog sveca blagovremeno, energi~no i veoma uspe{no spre~io 

je ubedqivo najboqi Op{tinski odbor zelenih u Srbiji. 

Sa po{tovawem, 

Du{ko Dolovi}, predsednik 

Poè{kog ekolo{kog pokreta 

ARIQE 

Покрени сопствени 

посао 

U prostorijama Zanatskog doma u Ariqu 29. i 30. novembra 

odràna je obuka za nezaposlena lica koja se nalaze na evidenciji 

Nacionalne slu`be zapo{qavawa. Obuka pod nazivom „Put 

do uspe{nog preduzetnika „ obuhvatila je vi{e tema, ekonomsku 

motivaciju za preduzetni{tvo, definisawe poslovne ideje, prve 

korake u biznisu, pravne aspekte biznisa, poreze i doprinose za 

preduzetnike i radionicu za izradu Biznis plana. 

- Ovaj program samozapo{qavawa moè da pomogne nezaposlenim 

licima koja imaju ideju kako da pokrenu sopstveni biznis. 

Tokom obuke oni }e proveriti opravdanost svoje poslovne 

ideje, sagledati prednosti i rizike preduzetni{tva, spoznati 

svoje preduzetni~ke sklonosti i informisati se o postupku registracije 

i aktuelnim zakonskim propisima, i tek onda }e odlu~iti 

ho}e li da realizuju svoju poslovnu ideju. Ukoliko se za to odlu~e, 

mogu da konkuri{u za subvenciju za samozapo{qavawe u iznosu od 

160.000,00 dinara, koja je jedna vrsta podsticaja da lica sa mawe 

rizika krenu u sopstveni biznis- rekla je Biqana Terzi}, iz Poslovnog 

centra Uìce. 

Obuku je poha|alo dvadesetak polaznika iz Ariqa kojima su 

stru~waci Poslovnog centra iz Uìca, pruìla po~etna znawa 

i informacije koje }e im pomo}i da {to lak{e ostvare svoje poslovne 

ideje. 

S. Jova{evi} 

[ESTI SAJAM ETNO HRANE I PI]A 

[ESTI SAJAM ETNO HRANE I PI]A 

– “Budimaka” je nagra|ena za bistri nektar jabuka 

Награда “Будимки” 

Na {estom Sajmu etno hrane i pi}a koji 

je odràn u Beogradu od 26. do 29. novembra, 

na zajedni~kom {tandu Regionalne 

privredne komore Uìce nastupilo je 17 

izlaga~a sa podru~ja koje uì~ka komora 

pokriva. Tokom otvarawa Sajma, {tand 

uì~ke komore posetio je ambassador 

Rusije u Srbiji, Aleksandar Konuzin 

Stru~ni ìri je, u robnoj 

grupi - Mleko i mle~ni proizvodi 

- diplomu Etno hrana i 

pi}e-robna marka iz Srbije 

dodelio mlekari “Zlatarka” 

u Komoranima u Novoj Varo{i, 

za zlatarski sir, a poè{ka 

Budimka AD je nagra|ena za 

bistri vo}ni nektar jabuka u 

robnoj grupi -Sokovi od vo}a i 

povr}a-. 

Ina~e, ciq ovog sajma je 

predstavqawe tradicionalnih 

srpskih proizvoda potencijalnim 

kupcima, kao i 

promocija nacionalnih specijaliteta, 

za{tita imena, receptura 

i geografskog porekla 

radi utemeqewa robnih marki 

etno proizvoda. Ove godine on 

je okupio vi{e od 250 izlaga~a 

iz cele Srbije, a otvorio ga 

je dràvni sekretar u Ministarstvu 

poqoprivrede, trgovine, 

{umarstva i vodoprivrede, 

Qubi{a Dimitrijevi}. 

Izlaga~i na Sajmu u~estvovali 

su uglavnom na grupnim 

{tandovima regionalnih 

privrednih komora, zadru`nih 

saveza, gradova i op{tina. 

Ove godine to su bili Uìce, 

Leskovac, Ni{, Poàrevac, 

Srem, Vaqevo, Kraqevo, 

Pan~evo, Beograd, Novi Sad i 

Kru{evac. Na ovogodi{wem 

Sajmu prvi put samostalno su 

nastupile op{tine âjetina i 

Bojnik. 

Q. P. 

2. decembar 2011.

U ARIQU ODR@ANA TRIBINA 

NA TEMU TRGOVINE QUDIMA 

Прва информација је 

најбоља одбрана 


Sredom uve~e 

Опет од 

понедељка 

Javna tribina na temu borbe 

protiv trgovine qudima 

odràna je 29. novembra u sali 

Sokolskog doma u Ariqu. Organizatori 

tribine su Policijska 

uprava Uìce i Policijska stanica 

Ariqe u saradwi sa {kolama 

na podru~ju op{tine, Centrom za 

socijalni rad, Crvenim krstom i 

nevladinom organizacijom “Centar 

za devojke” iz Uìca. Pored 

predstavnika ovih institucija, 

na tribini je bilo prisutno oko 

200 u~enika od drugog do ~etvrtog 

razreda sredwe {kole. 

Naime, inicijator tribine bio 

je U~eni~ki parlament Sredwe 

{kole “Sveti Ahilije” koji 

ina~e u svom programu rada ima 

upoznavawe vr{waka sa sveprisutnim 

oblicima trgovine 

qudima. 

Predavawe na temu suzbijawa 

ilegalnih migracija i 

trgovine qudima odrào je g. 

Radomir Rakovi}, {ef Odseka 

pograni~ne policije, za strance, 

suzbijawe ilegalnih migracija i 

trgovine qudima Policijske uprave 

Uìce. 

– Stru~no, blagovremeno i 

adekvatno informisawe jeste 

prva linija odbrane od trgovine 

qudima. Mladi u uzrastu od 12 

do 18 godina, pa i stariji, nisu 

u prilici da se upoznaju sa ovim 

problemom, da ga na pravi na~in 

razumeju ~ak ni da prihvate da 

ovakvi problemi postoje. Ciq 

edukacije je upoznavawe sa 

na~inima kako se ulazi u lanac 

trgovine qudima, na koji 

na~in deluju kriminalne grupe i 

kako se za{tititi. Statisti~ki 

podaci govore da je trgovina 

qudima jedan od najprofitabilnijih 

vidova kriminala i 

u posledwih nekoliko godina 

sve vi{e ugroàva mla|u populaciju. 

Deca i mladi ne treba da 

se pla{e izazova, upoznavawa, 

druèwa, putovawa ve} da postanu 

svesni opasnosti kojima su u 

dru{tvu izloèni.- 

Rakovi} je poru~io mladima 

da uìvaju u ìvotu, da nastave 

da prave planove za boqu 

budu}nost i da, koliko je to 

mogu}e, slede svoje snove ali uz 

upozorewe da obrate pa`wu na 

sve izazove savremenog doba. 

Sa predstavnicima {kola 

u Ariqu dogovoreno je da se 

edukativne aktivnosti na 

ovom projektu nastave u drugom 

polugodi{tu. Apel U~eni~kog 

parlamenta i gostiju je da 

ubudu}e na ovim tribinama bude 

prisutno {to vi{e mladih ali 

i roditeqa i prosvetnih radnika. 

Javna tribina organizovana 

je povodom obeleàvawa 18. 

oktobra, “Evropskog dana borbe 

protiv trgovine qudima”. Projekat 

se realizuje na celoj teritoriji 

koju pokriva Policijska 

uprava Uìce i to u op{tinama 

Uìce, Poèga, Bajina Ba{ta, 

Kosjeri}, âjetina i Ariqe. 

Ovom prilikom premijerno 

je prikazan doma}i igrani film 

“Sestre”. 

I. Pavlovi} 

Kad se sretnu dve poznanice, 

znate ve} dobro koje 

pri~e po~nu odmah posle 

pozdrava. 

„Oho, nabacila si neko 

kilce, malo si se opustila 

draga moja“. 

Pi{e: Milica Turudi} 

Ili,“ ti si izgleda oslabila, 

ba{ si doterala liniju, kako si to uspela? 

Prva se brani da se nije ugojila, nego malo je i garderoba 

~ini takvom, a druga ponosno uzvra}a da, eto , vodi 

ra~una. Ali, i da ima neku dobru dijetu. 

Na to }e wena poznanica omah pitawem ,koja je to dijeta, 

i ona je na jednoj trenutno, ali izgleda da ne{to posebno ne 

postiè. Ne jede, ne pije, skoro da gladuje i ni{ta. 

I tako eto, ako je za mu{karce fudbal najva`nija 

sporedna stvar, za ène je to, svakako, dijeta. Za devoj~ice 

od 16 pa do gospo|a od 76. Stalno neku od milion ponu|enih 

po svim novinama, sprovode, uti~u na svoje kilograme, 

brane se od sala i ru`nih naslaga i sve tome sli~no. A 

novine, hvala bogu jedva su do~ekale tu ènsku pomamu, pa 

prosto se ~ovek pita dokle ide ta qudska ma{ta kad su dijete 

u pitawu. Ima ih na hiqade od onih koje reklamiraju 

poznate li~nosti i uz koje su ostale dugo lepe i vitke, pa 

do onih koje nude oskudnu i jednoli~nu ishranu poput dijeta 

na vodi, bez hleba, na jabukama, kupusu, bez doru~ka 

i ve~ere, pa onda tu su mese~eve, sedmi~ne, dnevne i ko 

zna kakve sve ne, svaka „dobra „ na svoj na~in, jednostavno 

~udotvorna. 

I taman odaberemo dijetu, krenemo tim mukotrpnim 

putem dan dva, kad ono stvori se neka slava, prislava, 

sviwokoq, ro|endan, praznik i ko zna koji sve razlog da 

se sedne za bogatu trpezu, i sav na{ karakter pada u vodu. 

Sednemo , najedemo se ko qudi, a sa dijetom }emo od ponedeqka, 

jo{ jednom sebi ~vrsto obe}amo. 

Istina posle takvog ru~ka pomalo nas grize i savest, 

za{to smo morale tako, pa mogle smo se malo uzdràti, 

pa gricnuti ne{to mawe kalori~no i sve bi bilo u redu. 

Ali, kako odoleti, kad upravo stiù takvi dani , slave i 

praznici, da je prejedawe prosto normalna stvar. I onda 

nije ~udo da sebi obe}amo, da }emo sa dijetom posle nove 

godine, sve neka u novoj godini krene iz po~etka, pa neka se 

i ona pridruì. 

Jer, ma koliko pri~ali da te{ko ìvimo, da je sve 

teè napuniti na{u potro{a~ku korpu, predstoje}i praznici 

}e nas uveriti u ne{to drugo. Kad krenu kupovine svega 

i sva~ega, spremawe ru~kova i ve~era, specijaliteta 

i omiqenih jela, skoro da se nesta{ice i ne prime}uju. 

Zaboravi}emo na kratko dijetu, pustiti du{i na voqu i jelo 

i pi}e. I kad sve to pro|e ima}emo vremena i za kajawe i 

za nove ~asopise, nove dijete, one neisprobane, one koje }e 

nam ponuditi na{e dobre prijateqice. 

I opet ispo~etka, staro pravdawe „ ne jedem mnogo prosto 

se i od vode gojim, ali ipak }u to srediti nekom dijetom. 

Kre}em od ponedeqka! 

2. decembar 2011.

u{an Kova~evi} je ro|en 12. jula 1948. godine 

Du Mr|anovcu, pored [apca. Gimnaziju je za 

vr{io u Novom Sadu 1968. godine. Akademiju za 

pozori{te, film, radio i televiziju studirao je 

u Beogradu, diplomirao na odseku Dramaturgije 

1973. godine. ^lan je SANU i Krunskog saveta. 

Wegove drame, romani, eseji, filmovi i 

filmski scenariji odavno su postali deo nacionalne 

lektire. Tragedija jednog mentaliteta 

pro~itana u komediogarfskom kqu~u Du{ana 

Kova~evi}a i daqe zasmejava, obavezuje i upozorava. 

Razgovarali smo u Zvezdara teatru, pozori{tu 

kojim uspe{no upravqa i gde reìra svoje drame. 

Danas je petak, 18. novembar. Godina 

2011. Letimi~an pogled na srpsku dnevnu 

{tampu kaè da je drogu bar jednom probalo 

petnaest odsto u~enika prvog razreda 

sredwih {kola, da su u vlasti Kardeqevi 

u~enici, da je kriza u evrozoni, da 

je stigla ruska pomo} namewena Srbima 

sa Kosmeta, da lideru jedne stranke prete 

iz kabineta jednog ministra… Da li vas 

to na bilo koji na~in ~udi? 

- Imam dvojako ose}awe. Pripadam generaciji 

koja je odrasla posle Drugog svetskog rata. 

Dobro se se}am tada{wih novina. Re~ je pedesetim 

godinama, kad sam po~eo da ~itam Politikin 

zabavnik. U mojoj ku}i u [apcu, sa tradicijom 

ku}e iz mesta gde sam ro|en u blizini [apca, u 

selu Mr|enovci, „Politika“ se ~itala kao ne{to 

obavezno. Se}am se mog dede kako sedi ispod 

kru{ke petrovdanke i za stolom ~ita „Politiku“. 

Naravno, kasnije sam i ja, kad je po~elo 

ne{to drugo da me interesuje, uzimao „Politiku“ 

i ~itao feqtone i sportske strane, jer sam se 

od ranog detiwstva bavio sportom, a „Politika“ 

je imala odli~ne novinare koji su analizirali 

sportska doga|awa. Sa godinama interesovalo 

me jo{ ne{to, da bih se kao ve}ina Srba u jednom 

trenutku okliznuo i upao u politiku. Politika je 

po~ela da mi biva u jednom trenutku strast. Se}am 

se da su do osamdesetih godina, ta~nije do Titove 

smrti, novine bile strogo kontrolisane. Za jednu 

nepa`qivu re~enicu, onaj koji ju je izgovorio, a 

pogotovu onaj ko ju je pustio da se {tampa mogao 

je robijati, ako se ta re~enica odnosila na Broza 

ili partiju. Tih incidenata je bilo vrlo malo, jer 

je cenzura bila izuzetno dobra. O svemu {to vas 

je interesovalo a ne pi{e u novinama mogli ste 

da pri~ate sa nekoliko prijateqa. Svako je dobijao 

nekakvu informaciju sa strane, jedan je ~uo od 

nekoga, drugi je pro~itao u stranoj {tampi, usmeno 

prepri~avawe nadohna|ivalo je cenzuru. 

îtali ste izme|u redova. 

- Ta umetnost ~itawa izme|u redova, pogotovo 

pisawe, imala je svoju veliku manu jer ste 

ose}ali da se gu{ite i ìvite u nenormalnom 

policijskom sistemu. A onda smo dobili napad demokratije, 

to je poni{teno i do{lo je do takozvane 

apsolutne slobode {tampe. Ona nije ba{ takva kao 

{to nam se ~ini. [tampa je i danas poprili~no 

kontrolisana na nivou vladaju}e stranke i partija 

koje drè ili finansiraju pojedine listove, 

ili pojedinih bogatih qudi, takozvanih biznismena, 

koji imaju svoje listove u kojima ih hvale ili 

podràvaju. Kad je nagrnula demokratija, pojavilo 

se ne{to zbog ~ega ponekad kaèm da je ona {tampa 

bila boqa. To je stra{no. Toliku koli~inu neukusa 

i nemorala te{ko je objasniti. Ako dozvolite 

u jednoj fudbalskoj utakmici da moè da se igra i 

rukom, i da moète da imate ~etiri sudije, i ako 

vi na to pristanete zato {to je to demokratija, 

zato {to nema pravila, nema nikakvog reda, onda 

vi u to vi{e ne verujete. 

Nalazite li u tome neku vrstu dru{tvene 

logike? 

- Ima logike da nema logike. Nelogi~no 

postaje potpuno logi~no. Uàsava me i ~iwenica 

da se problemi koji su vitalni i presudni 

za egzistenciju u ovoj zemqi tako lako kr~me, 

poprimaju jednu notu neozbiqnosti, jedan ton 

nepodno{qive lako}e. Gledam ili ~itam novine, 

a naro~ito na televiziji, postoje specijalizovane 

emisije o tome, i saznajem da je u zemqi Srbiji 

„kriminal poprimio kriminalne razmere“. Meni 

интервју 

DU[AN KOVAÊVI], PISAC 

Да ли има 

неко у овој 

земљи ко не 

схвата да је 

интерес земље 

изнад његовог 

личног интереса 

[ta }e biti sa svim ovim ~udima koja mi pi{emo, sa romanima, 

sa poezijom, sa dramama, ako godi{we nestane, a po 

posledwem popisu i to je dokazano, oko 35 hiqada qudi. 

kao gra|aninu koji ve} ima svoje probleme u ku}u, 

direktno u sobu ubacuju dràvni problem. I kaù, 

evo, u toj i toj firmi se krade ve} pet godina, 

ukradeno je do sada, pretpostavqa se, oko 50 miliiona 

evra, prijave su stizale, niko ne reaguje, 

istraga je pokrenuta bi}e, mo`da }e biti, ne}e 

biti, stvar je predata policiji, policija je predala 

sudtsvu, sudstvo je… Takvih emisija ima koliko 

volite... Mafije svih vrsta, od puteqaka do 

autoputa. I sad vi nesretnog ~oveka koji taj dan je 

jeo jednom, optere}ujete tim da tako bedno ìvi 

zato {to ga je neko pokrao, i zato {to je dràva 

pokradena. 

Za junake va{ih drama kaù da su ponikli 

iz tragediji jednog mentaliteta. Sa novim 

slojevima istorijskog apsurda oni su i 

danas preopoznatqivi, od Topalovi}a, 

Radovana Tre}eg, Luke Labana... 

- Na àlost, ti arhetipovi, kao {to je taj 

policajac, oni su skoro nepromenqiva kategorija. 

ôvek ima jednu stra{nu osobinu - voli da lovi, 

to mu je ostalo od pamtiveka, od toga kad je vaqda 

prohodao na dve noge i po~eo da tr~i, kad je 

krenuo u lov na ~oveka ili na ìvotiwu. Istorija 

~ove~anstva je istorija ratova. S druge strane, mi 

smo kao narod u ratu sa dràvom od kraja Drugog 

svetskog rata. Nijedno politi~ko ure|ewe ne 

prihvatamo ako ga ne prihvatamo prisilom. Mi 

smo prihvatali Broza }ute}i i rekli: Dobro, 

traja}e to jedno vreme pa }e verovatno da umre 

kao i ve}ina qudi a onda }e se desiti ne{to novo 

i Srbija }e malo da se artikuli{e kao dràva, 

ìve}emo lak{e i sa vi{e vazduha. I onda se posle 

Broza, posle jednog relativno kratkog perioda 

pojavio Milo{evi} koji je imitirao Broza. 

Naravno, imitirao je o~ajno, lo{e, provincijalno, 

potpuno suicidno, ali je velika ve}ina qudi u 

Srbiji krenula za wim i volela je tog ~oveka kao 

vo|u. Na{ veliki problem je plemenski mentalitet. 

Morate da imate pastira, morate da imate 

gazdu, ~oveka koji seda u pro~eqe stola, gde je 

wegova stolica obezbe|ena i ne moè da se ru~a 

bez wega; ne moè nijedna odluka da se donese 

bez tog ~oveka. Zato kod nas nikad nije zaìveo 

okrugli sto, ve} mora da bude ta~no u obliku sanduka, 

da se zna gde ko sedi i ko {ta pri~a, ko {ta 

slu{a a ko uop{te ne sedi za stolom. U tradiciji 

te hijerarhije odozgo nadole obi~an ~ovek je u 

ve}ini slu~ajeva bio maltretiran i pod pritiskom 

dràve. Da bi izdrào taj pritisak on mora 

da se prazni i da maltretira nekog drugog. Wega 

maltretira dràva a on kao glava porodice 

maltretira porodicu. U tom stepenovawe pritiska 

imate vo|u dràve koji maltretira ispod 

sebe politi~ki vrh, a politi~ki vrh sekretare i 

pot~iwene po op{tinama, u op{tinama maltretiraju 

gra|ane, gra|ani maltretiraju familiju. Trpi 

se prisila i bahataost. Taj fenomen sad moèmo 

zvati mentalitet, ili politi~ki ìvot, ili ekonomski 

ìvot… 

Svakodnevni ìvot. 

- Da, svakodnevni ìvot koji se odvija u 

stalnom ose}awu pritiska, neslobode, u stalnom 

ose}awu ugroènosti i straha, straha za egzistenciju, 

straha od fizi~kog nasiqa. Kada bi sutra 

neko rekao ovde ovim nesre}nim familijama, a 

kaù da je svaka tre}a familija ugroèna od nekog 

ludaka ili bolesnika, da }e ovde do}i nekakav 

narod i okupirati nas, a bi}e fin i dobar, 

zabrani}e nasiqe, oni bi mo`da glasali za to da 

se pojavi takva sila. Ne treba nama nikakv neprijateq, 

nijedna vrsta neprijateqa ako to znate i 

ako je to ~iwwenica – da svako tre}e dete, da svaka 

tre}a èna ili svaki tre}i ~ovek ìvi u nekoj 

vrsti prisile. Kad }e se oni osloboditi? Od koga? 

Ko je to ko nas ubija? Ja sam se u prijemnom govoru 

na Akademiji pre dve godine zapitao {ta }e biti 

sa svim ovim ~udima koja mi pi{emo, sa romanima, 

sa poezijom, sa dramama, ako godi{we nestane, 

a po posledwem popisu i to je dokazano, oko 35 

hiqada qudi. Podaci za period od proteklih deset 

godina govore da je nestao grad veli~ine Novog 

Sada ili Ni{a. Trista {ezdeset sedam hiqada 

nas je mawe za deset godina. Ako se nastavi tim 

putem za sto godina bi}e nas biti tri i po miliona 

mawe. Jednog dana sve {to mi radimo i pi{emo 

ne}e imati ko da ~ita. A morate da razmi{qate 

i da sto godina u ìvotu jedne zemqe nije ni{ta. 

Mi merimo vreme qudskim vekom, a qudski vek 

je u koordinatama prostora i vremena potpuno 

nepostoje}i, to je otrpilike jedan dan. Ja tu vidim 

problem opstanka svega {to mi radimo, zidamo 

2. decembar 2011.

i gradimo. Ko }e to naseqavati? Ko }e tu biti? 

Ili }e se obistiniti ona stara pri~a da }emo svi 

jednog dana ìveti u Beogradu. To su stvari koje 

mene uznemiravaju, o wima ne mogu da pi{em tako 

konkretno, i tako uznemiruju}e u jednom komadu, 

jer to ja i moja pozori{na publika ne moèmo da 

re{imo. Ja }u samo da unesem nemir me|u te qude 

kad do|u u salu i oti}i}e jo{ uàsnutiji, umesto 

da u pozori{tu doìve ne{to lepo oni }e oti}i 

ubijeni. 

[ta za vas zna~i lepo u pozori{tu? 

- Lepo je za mene kad ~ovek iza|e iz 

pozori{ta zadovoqan. 

Uprkos tome {to mu kaù da je wegov 

ìvot i wegova stvarnost uàsna, kao u 

va{em zadwem komadu „@ivot u tesnim 

cipelama“. 

- Sve zavisi od toga kako to uradite. Mo`da 

jedna od najstra{nijih pri~a koju sam napisao je 

taj komad „@ivot u tesnim cipelama“. Mrak da ne 

moè da bude ve}i, a qudi izlaze sa predstave 

nasmejani. To je samo pitawe na koji na~in oblikujete 

tu stvarnost. 

To je zapravo dokaz da nisu usamqeni 

u svom doìvqaju stvarnosti koja ih 

okruùje. 

- Da, neko im pri~a neku pri~u u koju oni 

veruju jer je ìve. Oni je prepoznaju, to je wihova 

pri~a, samo {to je stilizovana i dovedena do 

apsurda. Oni se nasmeju jednoj vrsti superiornosti, 

superiornosti da ni{ta ne moè biti tako 

stra{no i tako uàsno da se ~ovek tome ne moè 

da nasmeje. 

Ima jedna opaska Qubomira Simovi}a u 

predgovoru za kwigu va{ih izabranih 

drama u izdawu SKZ-a, gde se on pita {ta 

je apsurd u zemqi u kojoj litar Bantaskog 

rizlinga ko{ta milion i {esto hiqada 

dinara. Vas apsurd koji ìvimo sustiè 

u pisawu 

- Da, ja beìm, a on me stiè. Taman mislim 

da sam ga pobedio i da sam napravio ne{to potpuno 

nemogu}e, kad ono sutra vidim kuca mi na 

vrata. 

Kada ste videli prvu predstavu u ìvotu? 

- Prvu ozbiqnu predstavu video sam u Novom 

Sadu. Gledao sam naravno kao dete predstave 

u {aba~kom pozori{tu, kad sam do{ao u Novi Sad 

gledao sam i neke druge, ali prva predstavu koja 

je bila moja krvna grupa video sam 1966. godine 

- „Selo Sekule u Banatu“. Taj komad napisao je 

Zoran Petrovi}, a reìrao Dimitrije \urkovi}, 

koji }e meni kasnije predavati pozori{nu reìju. 

U to vreme nisam ni pretpostavqao da }u se baviti 

pozori{tem. Ta predstava bila je na jedan 

jako lep na~in stilizovana: te ku}ice u Banatu su 

bile u visini kolena glumaca a oni su se {etali 

u paorskoj ode}i i sedeli su na klupicama ispred 

tih ku}a. Cela scenografija bila je jedno banatsko 

selo u kome qudi pri~aju {ta im se dogodilo. 

Ostala mi je ta predstava u se}awu kao ne{to 

nemogu}e a mogu}e, nemogu}e da qudi budu ve}i od 

ku}e i da {etaju kroz selo a da im ku}ice budu 

ispod kolena, a mogu}e zapravo jer je prolaznost 

takva, qudi prolaze kroz to selo, pro}i}e i 

oti}i}e a to selo }e ostati tako malo, i do}i }e 

neki drugi qudi koji }e isto tako za ìvota... ja 

sad ve} pravim analizu ne~ega {to sam ja video... 

da li je to ta~no ili nije... za ìvota qudima }e se 

u~initi da su veliki i da su te ku}e male, ali te 

ku}ice bez obzira koliko su male one ostaju. I oni 

odlaze. I to je bila prva predstava koje se i dandanas 

jako dobro se}am jer je bilo negde u ne~em 

stilizovana. Svi moji komadi su stilizovani. Pre 

dva dana po~eo sam da radim novi komad koji je 

jedna neobi~na pri~a i jako je stilizovana pri~a, 

ali ona kre}e u jednoj ku}i jedne no}i potpuno 

obi~no. Jedan ~ovek se vra}a ku}i isprebijan i 

kaè da ga je spasao jedan pas ina~e bi ga ubili 

od batina. Jedan doga|aj koji je mawe-vi{e svakodenevno 

u novinama. Onda }e se kasnije ustanoviti 

da to nije pas, da to nije obi~an pas nego 

интервју 

da je potpuno pri~a o ne~em drugom. Ali kre}e kao 

{to svi komadi kre}u sa re~enicom „Dobar dan 

, kako ste“ da bi ve} u petoj, {estoj re~enici se 

otvorilo neko novo pitawe koje ne{to donosi i 

kre}e u potpuno neo~ekivanom pravcu. I za mene 

je pisawe drama, ili komedija, ili tragikomedija, 

sve zavisi kako ko to gleda, pre svega, nekakv odgovor 

na neka pitawa koja sam sebi nisam uspeo 

da razjasnim. I onda sednem i krenem da umesto 

psihijatru da se ispovedam, pa da mu jo{ to pla}am 

{to mu se ispevedam, ja sednem i to moje ose}awe 

ispisujem u obliku dijaloga, u obliku pri~e koju 

bih voleo da na nekakav na~in da rastuma~im ili 

da se oslobodim nekakvog straha, nekakve nelagode, 

i ne~ega {to me mu~i i {to me opsesivno 

progawa. Zato je Mihiz jednom rekao da sam ja 

pisac koji ima opsesivne pri~e, da sam te krvne 

grupe, {to ja znam da jesam jer uvek imam nekakav 

problem koji moram da re{im i utoliko mi 

je lak{e da sedim i pi{em, mada je to u slu~aju 

dramskog pisca poprili~no te{ka forma. Vi ste 

sa svime ograni~eni, ograni~eni prostorom i vremenom. 

Jednom ste rekli da sve {to ste napisali 

dugujete ma~vanskim slikama iz detiwstva. 

- ôvek odrasta i 

sazri u nekom podsvesnom, 

duboko emotivnom 

doìvqaju sveta vaqda 

do sedme-osme godine, a 

to zna~i pogled na svet, 

qudsku dobrotu, qudsko 

zlo, li~ni odnos prema 

qudima i naro~ito 

prema ìvotiwama, 

jer to ili oplemewuje 

~oveka ili ga svrstava 

kategoriju nasilnika. Ja 

moje detiwstvo ne pamtim 

kao film, ve} kao 

fotogarafije koje su malo pokrenute. Ne se}am se 

ta~no i precizno nekih scena zato {to danas vi{e 

ne znam da li sam ih kasnije dosnimavao. Ne mogu 

da tvrdim da su bile ba{ takve kakvih se se}am. 

Verovatno sam ne{to dodavao a ne{to oduzimao, 

a ne{to zaboravqao. To je jedan crno-beli igrani 

film, odnosno igrano-dokumentarni film u kome 

su o{te}eni delovi trake. A onda nailazi zatamwewe. 

Ta traka je usled vremena izgubila slike, 

ali to ~ega se se}am jako je upe~atqivo i bitno, 

i jako je va`no. Sve {to sam kasnije poku{avao u 

ìvotu da uradim to je ili potvr|ivawe toga da je 

svet takav kakav sam ga tad upoznao ili negirawe 

toga. Ali se uvek recimo vratim na to za{to je 

~ovek morao tog i tog dana da bude tako zao kao moj 

kom{ija. Se}am ga se jako dobro. To pitawe mi je 

ostalo do dana-dana{weg u glavi. Razmi{qao sam 

i o drugim qudima i drugim slu~ajevima, ali to je 

bilo tad prvi put vi|eno. Imao sam imao pet-{est 

godina kada je on tukao celu familiju. Bio sam u 

{oku, gledao sam preko tarabe, nisam mogao da pomognem. 

Kasnije }u saznati da je on bio na Golom 

otoku. Nedugo posle te stra{ne scene on }e se obesiti 

u {upi, jer je oboleo, pa je iz zatvora oti{ao 

u du{evnu bolnicu, pa su ga odande pustili. Taj 

svoj uàs nije mogao da nosi, pa je postao nasilan. 

Hapsili su ga, a kad su ga posledwi pustili on se 

obesio. Sad je tosve sabrano u doìvqaj deteta 

koje posmatra nasiqe, ali to nasiqe mene nikad 

nije oslobodilo. 

Nije vas oslobodilo ose}awa bespomo}nosti? 

- Bespomo}nosti apsurda da ~ovek kome 

je uni{ten ìvot, kome je dràva, poliitka, 

policija, reìm uni{tila ìvot da je krenuo da 

uni{tava ìvot porodice. I to je to stepenovawe 

{to smo pri~ali, kako lo{a dràva moè da 

napravi lo{e qude koji }e napraviti lo{ ìvot 

u celoj dràvi, ili potencijalno opasan po druge 

qude. 

Moèmo li da kaèmo da je taj slu~aj u 

vama probudio moralni refleks? 

- Apsolutno. 

Kad nau~i dete {ta je moral? 

- To je jako va`no ako odrastete u ku}i gde 

imate nekog ko }e vam pokazati li~nom primerom 

{ta je dobro. Ja sam u toj velikoj familiji koja je 

bila nalik na zadrugu imao sre}u da je moja baba 

bila posve}ena meni, odrastao sam uz wu. Rano detiwstvo 

proveo sam na selu, ona je brinula o meni 

po{to sam u velikoj familiji bio prvi unuk. To je 

bila posebna pa`wa. U~ila me je {ta je dobro, {ta 

nije dobro, to radi, ovo nemoj da radi{, osnovne 

principe i kategorije. Ponekad pomislim da me 

je previ{e u~ila tome da budem ~ovek koji vidi 

vi{e nego {to treba. Jednostavno mi je ukazivala 

na neke stvari koje ja kao dete ne bih primetio, 

bilo da je re~ o qudima ili o ìvotiwama, jer sam 

odrastao u velikom dvori{tu. Sve sam to poneo sa 

sobom. I danas kad ugledam neku scenu, ili ne{to 

neprijatno, ja je setim iz tih dana, setim se da sam 

to isto gledao i da sam tad dobijao savete kako da 

se pona{am u takvim situacijma. Ku}no vaspitawe 

je presudno za ìvot tog mladog bi}a i ~oveka koji 

}e kasnije da pi{e, ili }e se baviti ne~im drugim, 

ali }e mu to ostati zauvek negde u dubokoj podsvesti, 

javqa}e se i vodi}e mu ruku a da on ne zna 

da ga vodi ta ruka od pre pedeset i vi{e godina. 

Kako se ose}ate kada vas svrstavaju u 

red Sterija, Nu{i}, Aleksandar Popovi}? 

Postoji li tu neka dubqa veza od 

hronolo{ke? 

- Re}i }u vam najiskrenije. Ja pi{em 

zato {to sam ~ovek kome je pisawe ne{to sasvim 

prirodno i ne{to {to je organski potrebno. Kao 

kad bi neko pitao da li si danas disao. Niko ne 

razmi{qa da li di{e. Ja ne razmi{qam da li 

pi{em. Kad sednem da pi{em to je kraj procesa. 

Ho}u da kaèm da sam od ranog detiwstva, kad 

sam slu{ao radio-drame ~etvrtkom u pola devet 

na Prvom programu Radio Beograda do danas ne 

vidim sebe uop{te u tom kontekstu: pisac kao 

ne{to posebno, ne{to neobi~no, to je moj na~in 

ìvota, ne profesija. Kao profesijom mogao bih 

da se bavim sigurno jo{ sa tri-~etiri posla, jer 

sam ih paralelno u~io, ili posmatrao, ili sam se 

bavio wima. I voleo bih u nekom drugom ìvotu da 

se posvetim jednom od tih poslova. Ali ovo je toliko 

prirodno u mom slu~aju da mi nije mnogo va`no 

pore|ewe sa piscima kao {to su Nu{i} i Sterija, 

koji sigurno ni izbliza nisu imali to ose}awe 

da su to {to su danas. Kad se ispri~a ceo ìvot 

Sterijin, mislim da on nije imao vremena ni tri 

dana da razmi{qa o tome da li }e to {to pi{e 

jednog dana biti toliko bitno i va`no. Nu{i} je 

na samrti pro~itao drugu dobru kritiku u celom 

ìvotu. K}erka je sedela pokraj kreveta i ~itala 

mu kritiku, mislim da je bila re~ o izvo|ewu 

„Oàlo{}ene porodice“ u Zagrebu. On je imao dve 

i po dobre kritike za ceo ìvot. To ga je stra{no 

mu~ilo. 

Napisali ste kwigu pri~a o dvadeset srpkih 

podela. Svaka od pri~a ima isti post 

skriptum u kome isti~ete {ta bi bili 

kad ne bismo bili takvi kakvi jesmo. Ima 

nekog gotovo permanentnog istorijskih 

mazohizma kod nas, te podele se ra|aju 

jedna iz druge... 

- Umnoàvaju se. 

Kako vidite budu}nost Srbije? 

- Ja sam od rane mladosti za~u|en tolikom 

koli~inom netolerancije koju mi negujemo. Mi 

imam jednu poprili~nu iskqu~ivost u mentalitetu. 

Ono {to ja mislim da nije dobro to nije dobro 

sigurno, i nema te sile koja }e mi dokazati da 

je ne{to dobro ako se meni ne svi|a. Saslu{ati 

nekoga, razmisliti o onome {to pri~a, prona}i 

u wegovom ~inu neko zrno pameti je ne{to {to je 

preduslov da bismo sedeli i razgovarali. Nadao 

sam se da }e se ta podela na komuniste i antikomuniste 

sa nestankom komunizma preseliti u zaborav, 

kad ono ne lezi vraè umesto na dve grupacije, 

koministe i antikomuniste, mi se podelismo 

na sto deset. I sad vi{e ne znate o ~emu se radi, 

sad vi{e ne znate gde ìvite i da li ima neko u 

ovoj zemqi ko ne shvata da je interes zemqe iznad 

wegovog li~nog interesa. 

Zoran Jeremi} 

2. decembar 2011.

adski odbor Nove Srbije 

GUìce je na osnovu 545 potpisa 

gra|ana MZ Bela Zemqa, 

Skup{tini grada Uìca 

dostavio inicijativu za izgradwu 

de~ijeg vrti}a na Beloj 

Zemqi i izgradwu ambulante na 

Beloj Zemqi, sa zahtevom da se 

u projekciji buxeta grada Uìca 

za 2012. godinu planiraju sredstva 

za navedene projekte. Zahtev 

uz kopije potpisa 545 gra|ana 

политика 

SRPSKA NAPREDNA STRANKA 

Милијарду евра кроз јавне набавке 

SNS je predloìla Zakon o javnim nabavkama i ova stranka garantuje da bi samo u prvoj godini 

wegove primene Srbija u{tedela 650 miliona evra. Razvojna banka Srbije za povoqne 

kredite pre svega doma}im investitorima, predlaè u svojoj ekonomskom programu SNS 

sali Gradske skup{tine 

U odràna je tribina Srpske 

napredne stranke na kojoj 

se govorilo o sektoru energetike, 

korupciji, programu ove 

stranke i drugim temama. ^lan 

Predsedni{tva i predsednik 

Saveta za energetiku Zorana 

Mihajilovi}-Milanovi} rekla 

je da aktuelna vlada nema 

politi~ku voqu da se izbori 

sa korupcijom i nije joj stalo da 

u{tedi novac koji se kroz javne 

nabavke gubi korupcijom. 

- SNS je stalno da u{tedi 

jednu milijardu dinara kroz javne 

nabavke koja ode kroz proces 

korupcije jer je to vrednost 

jedne elektrane. Svakako da ne 

moèmo da iskorenimo korupciju, 

ali moèmo da je zaustavimo 

i wen visok stepen koji postoji 

– rekla je Mihajilovi}-Milanovi} 

i spremni smo da imenujemo 

u prvih nekoliko meseci vlasti 

odgovorne za ovakvo stawe. 

Postavqaju}i pitawa za{to 

nemamo elektrane, puteve, gde je 

preko 50 milijardi evra koje je 

pro{lo kroz zemqu u proteklih 

deset godina ona je ponovila da 

SNS posle izbora planira da 

za to imenuje sve odgovorne i 

pokaè da sve stranke nisu iste 

i da èli su{tinske promene 

u dru{tvu. Ona je dodala da je 

najve}i problem Srbije nezaposlenost 

sa milion qudi dok 

su ostali zaposleni sa niskim 

platama. Nova ekonomska politika 

SNS-a poku{ava da pokaè 

gra|anima da moè biti boqe 

u odnosu na trenutnu politiku. 

Osnivawe jedne razvojne banke 

animira}e doma}e, a ne samo 

strane investitore i to po povoqnim 

kreditima, navela je Milanovi} 

uz napomenu da }e SNS 

ukoliko do|e na vlast smawiti 

ili ukinuti poreze i carine 

koje se recimo odnose na nove 

tehnologije. SNS }e se okrenuti 

proizvodwi, kaè potpredsednica 

SNS jer se dràva proteklih 

deset godina bavila trgovinom. 

Ova stranka se protivi 

privatizaciji javnih preduze}a 

i predlaè promenu na~ina upravqawa. 

Po woj osnovni problem 

EPS-a nije cena elektri~ne 

energije nego neefikasnost. 

^lan Glavnog odbora SNS Marko 

\uri} rekao je da je ova stranka 

posebno ponosna {to je prva 

stranka posle dvadeset godina 

vi{estrana~ja izloìla javnoj 

kritici svoj program. 

- Centralna stvar na{eg 

programa je borba protiv korupcije 

i organizovanog kriminala, 

jer korupcija proìma 

NOVA SRBIJA U@ICE 

Потписи за вртић и 

амбуланту 

Odborni~ki klub Nove Srbije uputio Gradskoj 

skup{tini inicijativu za izgradwu de~ijeg 

vrti}a i ambulante na Beloj Zemqi u skladu 

sa iskazanom voqom gra|ana. 

Tribina SNS u Gradskoj skup{tini 

sve segmente ìvota u Srbiji i 

zbog we ne moè biti ni investicija 

ni radnih mesta, niti boqitka 

uop{te. SNS za razliku 

od Vlade Srbije ima nepokolebqivu 

odlu~nost da se uhvati 

u ko{tac sa ovim problemom, 

jer on leì u korenu najve}ih 

problema sa kojima se Srbija 

suo~ava ’, re~i su Marka \uri}a. 

On dodaje da SNS sa svojih 

320.000 ~lanova ima kadrovske 

kapacitete i politi~ku voqu 

da u|e u re{ewe korupcije koja 

samo kroz javne nabavke na 

godi{wem nivou Srbiji oduzme 

vi{e od milijardu evra. Pri 

tom je naveo da je SNS u sklopu 

ovih aktivnosti predloìla 

i Zakon o javnim nabavkama 

i da ova stranka garantuje da 

bi samo u prvoj godini wegove 

Bele Zemqe predat je 22. novembra 

ove godine i Odborni~ki 

klub Nove Srbije u Skup{tini 

grada Uìca }e insistirati da 

se ovi projekti realizuju u 2012. 

godini i o svim aktivnostima 

obave{tavati gra|ane, navodi 

se u saop{tewu Nove Srbije 

koje je potpisao predsednik 

Gradskog odbora Zoran Axi}. 

U obrazloèwu inicijative za 

izgradwu kao neosporno navodi 

se da Bela Zemqa vi{e nije 

izleti{te, ve} prigradsko naseqe 

sa velikim porastom broja 

stanovnika u zadwih deset godina. 

„Uve}awe broja stanovnika 

ove Mesne zajednice nije pratio 

adekvatan razvoj infrastrukture 

pa su problemi gra|ana sve 

ve}i.Poznat je podatak da na 

Politi^ka voqa 

- SNS sa svojih 320.000 

~lanova ima kadrovske 

kapacitete i politi~ku 

voqu da u|e u re{ewe korupcije 

koja samo kroz javne 

nabavke na godi{wem 

nivou Srbiji oduzme vi{e 

od milijardu evra – rekao 

je Marko \uri}. 

primene Srbija u{tedela 650 

miliona evra. Akcioni plan 

za borbu protiv korupcije SNS 

ne}e otkriti do posledweg trenutka 

kako odgovorni za najteà 

krivi~lna dela ne bi po~eli da 

sklawaju tragove, rekao je ~lan 

GO SNS Marko \uri} i istakao 

da je SNS spremna da na izborima 

porazi DS i ostale stranke 

vladaju}e koalicije. Predsednik 

Gradskog odbora SNS Uìce 

Sa{a Milo{evi} podsetio je 

na tribini na odlazak javnih 

preduze}a iz Uìca u vreme 

„demokratske vlasti“ i u svom 

izlagawu ilustrovao socijalnu 

situaciju podatkom o vrednosti 

jedne potro{a~ke korpe u iznosu 

jedne i po zarade i upitao ko to 

zara|uje u Srbiji prose~nu zaradu 

u Srbiji? 

- Oko 200.000 qudi je ostalo 

bez posla u proteklih godinu 

dana, milion qudi ne radi. Zadwi 

popis kaè da je u Srbiji 

mawe 377.000 qudi nego pre 

deset godina. Za vreme vladavine 

deset godina Demokratske 

stranke vidite gde smo do{li 

– re~i su predsednika uì~kog 

odbora koji je dodao da i Kinezi 

napu{taju Srbiju, jer u woj ne 

mogu da opstanu. 

@. Eri} 

teritoriji MZ Bela Zemqa ne 

postoji De~iji vrti}, a usluge 

de~ijeg vrti}a bi koristilo 

preko 120 dece. Zato veliki 

broj dece koristi usluge vrti}a 

u gradu, {to stvara velike probleme 

i deci i wihovim roditeqima, 

ali i dodatno pove}ava 

pritisak na ograni~eni broj 

mesta u gradskim vrti}ima. Zato 

smatramo da je zahtev gra|ana 

MZ Bela Zemqa i Odborni~kog 

kluba Nove Srbije opravdan i 

prihvatqiv. Sli~na argumentacija, 

ako ne i ja~a je za izgradwu 

ambulante na Beloj Zemqi“, 

kaè se u obrazloèwu koje je 

Gradskoj skup{tini dostavqeno 

uz fotokopije potpisa gra|ana. 

R.V. 

2. decembar 2011.

mbasador Portugalije u Repu- 

Srbiji Luis de Almei- 

Ablici 

da Sampaio boravio je u ponedeqak 

u Uìcu. Ovom prilikom, 

gradona~elnik Uìca Jovan 

Markovi} priredio je prijem, a 

nakon toga, ambasador je posetio 

O[ „Nada Mati}“, Uì~ku 

gimnaziju i Narodni muzej. 

Po re~ima ambasadora 

Portugalije, evropski fondovi 

su otvoreni samo za odli~ne 

projekte, kao {to je slu~aj sa 

projektom za izgradwu fabrike 

za otpadne vode u Gorjanima kod 

Uìca. 

- Na{a zemqa koja je veliki 

prijateq Srbije, poku{ava 

da joj pomogne kroz sve kontakte 

koje ima u Evropskoj komisiji. 

Za to je veoma zna~ajno {to je 

predsednik Evropske komisije 

@oze Manuel Barozo, Portugalac, 

ali ima jo{ Portugalaca 

na drugim pozicijama u Evropskoj 

komisiji. Osim toga, drugi 

~ovek u delegaciji EU u Beogradu, 

tako|e je Portugalac, Adriano 

Martins. Sve to olak{ava 

ulogu Portugala da pomogne da 

se odblokiraju fondovi EU za 

zna~ajne projekte koji stiù iz 

regija u Srbiji koje to zasluùju. 

I vitalni sektori kojima se 

Uìce kandiduje za sredstva 

iz fondova Evropske unije su 

sektori u kojima Portugal ima 

veoma mnogo iskustva. Zbog toga 

sa velikim zadovoqstvom uvek 

dolazimo u Uìce da pokaèmo 

koliko nam je bitna saradwa sa 

ovim gradom, - rekao je ambasador 

Luis de Almeida Sampaio. 

Gradona~elnik Jovan Markovi} 

je rekao da Uìce traì 

re{ewa kako da obezbedi finansirawe 

nekoliko strate{ki 

va`nih projekata, a u tim aktivnostima 

kontakti sa portugalskom 

ambasadom u Beogradu 

mnogo zna~e. 

- Poseta ambasadora Portugala 

kao osvedo~enog prijateqa 

grada Uìca, bila je usmerena 

i u tom pravcu da obezbedimo 

podr{ku Evropske komisije i 

Portugala u realizaciji infrastrukturnih 

projekata vezanih za 

otpadne vode, energanu, univerzitet, 

aerodrom na Ponikvama, 

za obnovu pruge uskog koloseka. 

@ivojin Pavlovi} direktor Uì~ke gimnazije, ambasador Portugalije 

Luis de Almeida Sampaio i Ilija Mi}evi} ~lan Gradskog ve}a 

Ono {to je izvesno, jeste velika 

podr{ka Evropske komisije vezane 

za dobijawe 200.000 evra 

za aerodrom na Ponikvama, za 

izradu projektne dokumentacije. 

Velika je i zna~ajna i podr{ka 

Evropske komisije za izgradwu 

fabrike za otpadne vode u 

Gorjanima sa donacijom preko 


POSETA AMBASADORA PORTUGALIJE U@ICU 

Помоћ на путу до европских 

фондова 

- Na{a zemqa koja je veliki prijateq Srbije poku{ava da pomogne 

kroz sve kontakte koje ima u Evropskoj komisiji da fondovi EU 

budu otvoreniji prema projektima koji stiù iz razli~itih regija iz 

Srbije,- rekao je izme|u ostalog u Uìcu ambasador Portugalije 

u Srbiji Luis de Almeida Sampaio 

Ambasador Portugalije u Beogradu Luis de Almeida Sampaio i 

gradona~elnik Jovan Markovi} 

20 miliona evra i o~ekujemo 

da 12. decembra potpi{emo 

ugovor za realizaciju ovog projekta,- 

rekao je Jovan Markovi}. 

Po wegovim re~ima, 

donacije od Evropske 

komisije, kao i donacije 

ameri~ke i kineske 

ambasade u Beogradu u 

iznosu od 3,5 miliona 

evra bi}e usmerene 

naredne godine na realizaciji 

projekta aktivirawa 

aerodroma 

na Ponikvama. [to se 

ti~e izgradwe postrojewa 

za otpadne vode 

u Gorjanima, do sada 

je ura|ena studija izvodqivosti, 

sledi 

izrada projektne dokumentacije 

u prvoj 

polovini naredne godine, 

dok je za drugu 

polovinu godine 

planiran po~etak realizacije 

poslova. Po 

re~ima Markovi}a, donacije 

i izdvajawa nadle`nih ministarstva, 

~ine 95 odsto ukupnih 

sredstava potrebnih za 

realizaciju ovog projekta, a 

ostalo }e obezbediti lokalna 

uprava kroz re{avawe imovinsko-pravnih 

odnosa i izgradwu 

saobra}ajnice do postrojewa. 

Jedan od razloga posete 

portugalskog ambasadora Uìcu 

je i manifestacija „Srbija u 

ritmu Evrope“, s obzirom da }e 

partner na{e zemqe u ovoj manifestaciji 

u narednoj godini 

biti Portugalija. Ambasador je 

u ponedeqak posetio O[ „Nada 

Mati}“ i Uì~ku gimnaziju koja 

je ove godine bila doma}in manifestacije. 

- Moja poseta Uìcu proisti~e 

iz prijateqstva Srbije 

i Portugala. @elimo da pokaèmo 

da smo prijateqi i u 

ovom odlu~nom trenutku kada 

se Srbija pribliàva Evropskoj 

uniji. Portugalija jeste 

geografski veoma udaqena od 

Srbije, ali joj je veoma sli~na i 

po geografskim dimenzijama, po 

demografiji, ekonomskom razvoju, 

mentalitetu i zato moè 

da joj bude veoma dobar partner. 

Li~no mi je veoma bitna poseta 

O[ „Nada Mati}“ i Uì~koj gimnaziji, 

a to mi je omogu}ilo da 

vidim da su problemi u {kolama 

i u Portugaliji i u Uìcu 

sli~ni, a ista je mladost koja ih 

u~i i na kojoj je budu}nost, - izjavio 

je ambasador Portugalije 

Luis de Almeida Sampaio. 

- U projekat „Srbija u ritmu 

Evrope“ ukqu~eni su i uì~ki 

omladinci koji }e naredne godine 

u~iti portugalske igre, 

himnu, a onda }e na gradskom 

Trgu pokazati koliko su sve 

to savladali, - rekao je ovom 

prilikom Ilija Mi}evi}, ~lan 

Gradskog ve}a zaduèn za sport, 

kulturu i obrazovawe. 

R. Popovi} 

2. decembar 2011.

Uìcu je u utorak odràn 

U peti okrugli sto pod nazivom 

„Vizija 2016 – nova agenda za 

budu}u Vladu: {ta treba uraditi 

za srpsku ekonomiju tokom 

mandata nove Vlade“. Organizatori 

su Stalna konferencija 

gradova i op{tina Srbije, Nacionalna 

alijansa za ekonomski 

razvoj i Nema~ka organizacija za 

me|unarodnu saradwu. U~esnici 

su bili predstavnici lokalnih 

vlasti, privrednici, stru~waci i 

funkcioneri politi~kih stranaka. 

Ovakvih okruglih stolova bi}e 

jo{ sedam u narednom periodu u 

drugim gradovima u Srbiji. 

Organizatori podse}aju da 

Srbiji uskoro predstoje izbori na 

svim nivoima, a period neposredno 

nakon izbora je vreme kada se 

sprovode najzna~ajnije reforme 

u zemqi i oni su spremni da pomognu 

u uspostavqawu dijaloga 

izme|u predstavnika lokalne samouprave, 

privrede, politi~kih 

stranaka i eksperata o tome gde 

treba da bude i kako da izgleda 

Srbija na kraju slede}eg izbornog 

ciklusa, 2016.. Zapravo, te`wa je 

da se postigne {to {iri konsenzus 

politi~kih stranaka o konkretnim 

ekonomskim reformama koje 

je potrebno sprovesti tokom mandata 

nove Vlade. Ciq je da se kroz 

dijalog relevantnih sagovornika 

do|e do paketa mera za ja~awe ekonomije 

koje je potrebno preuzeti u 

najkra}em roku nakon izbora. 

\or|e Stani~i}, generalni 

sekretar Stalne konferencije 

gradova i op{tina Srbije, rekao je 

da je ideja da se pred predstoje}e 

izbore privrednici, lokalna samouprava 

i politi~ke stranke 

okupe oko zajedni~kog predloga 

{ta bi trebalo da bude osnovni 

zadatak nove Vlade nakon izbora. 

- Sve }emo predloge sistematizovati 

i uraditi pravu listu 

predloga za novu Vladu. Ideja je 

da posle sto dana analiziramo 

{ta je od toga ona sprovela. Na ove 

skupove pozivamo i predstavnike 

politi~kih stranaka jer èlimo 

da ono {to politi~ke stranke na 

razli~itim nivoima u predizbornoj 

kampawi obe}avaju postane 

mnogo vi{e deo wihove odgovornosti 

nego {to je to do sada bilo. 

U razgovorima su se ve} iskristalisali 

odre|eni predlozi kao {to 

je stvarawe boqeg ambijenta za poslovawe 

privrede, izjedna~avawe 

po uslovima doma}ih sa stranim 

privrednicima i investitorima, 

da stimulacije koje se daju stranim 

investitorima treba da postoje i 

za doma}e privrednike pogotovu 

za izvoznike. Istaknut je i problem 

nedostatka visokoobrazovnog 

kadra za potrebe privrede,- rekao 

je Stani~i}. 

Aleksandar Grunauer, direktor 

projekta za lokalni ekonomski 

razvoj u okviru Nema~ke organizacije 

za me|unarodnu saradwu 

kaè da je ciq okruglih stolova 

da spoji dva bitna partnera, lokalnu 

samoupravu i privatno 

preduzetni{tvo i da se oni dogovore 

oko nekoliko zajedni~kih 

mera koje je neophodno sprovesti 

radi boqeg poslovawa privrede, a 

samim tim i ve}eg zapo{qavawa. 

- Vidimo da su qudi spremni 

привреда 

OKRUGLI STO - VIZIJA 2016 – NOVA AGENDA ZA BUDU]U VLADU 

Кроз дијалог до пакета мера 

Te`wa je da se postigne {to {iri konsenzus o konkretnim ekonomskim reformama koje je 

potrebno sprovesti tokom mandata nove Vlade, poru~uju organizatori okruglog stola 

Aleksandar Grunauer Milan Simi} \or|e Stani~i} 

Odbornici SO Bajina 

Ba[ta o privatizaciji 

„Elektroizgradwe” 

Понуда 

Словенаца 

понижавајућа 

dbornici SO Bajina Ba{ta su na posledwem 

Ozasedawu jednoglasno podràli stav Sindikata 

„Elektroizgradwe” da su uslovi pod kojima 

se privatizuje „Elektroizgradwa”, najuspe{nija 

bajinoba{tanska firma sa preko 300 radnika, kako 

je re~eno, poniàvaju}i. [ef odborni~ke grupe 

DS u SO Bajina Ba{ta i predsednik UO „Elektroizgradwe” 

dr Boban Tomi} je kazao da se proces 

prodaje od po~etka odvijao u ~udnim okolnostima. 

– Pre objavqivawa tendera Ministarstvo za energetiku 

dalo je mi{qewe da sada nije vreme da se 

firma proda, a isti stav je i Upravnog odbora, Sindikata, 

zaposlenih. Jedinu ponudu za kupovinu 70 

odsto kapitala dala je „Javna rasveta” iz Qubqane, 

715 hiqada evra, uz obavezu da za tri godine 

investiraju 120.000 evra i prihvatawe minimalne 

obaveze socijalnog programa, {to je poniàvaju}a 

ponuda – istakao je Tomi}. Predloìo je da se i lokalna 

samouprava oglasi po ovom va`nom pitawu 

za lokalnu sredinu i o svom stavu upozna Agenciju 

za privatizaciju, Vladu Srbije i nadle`na ministarstva. 

da formuli{u realne predloge 

koji }e pomo}i razvoju privrede na 

kojoj sve po~iva,- rekao je Grunauer. 

Milan Simi}, koordinator 

Nacionalne alijanse za lokalni 

ekonomski razvoj, podvukao je da 

su okrugli stolovi na~in da se 

defini{u kqu~ne teme kojima bi 

trebalo da se bavi budu}a Vlada u 

okviru ekonomske politike. 

- Da}emo akcenat na konkretnim 

re{ewima problema i poku- 

{a}emo da ih nametnemo politi~kim 

strankama kao glavnim 

akterima politi~ke scene na 

budu}im izborima, da se opredele 

za re{ewa koja }emo preporu~iti, 

a onda nakon sto dana nove Vlade, 

da napravimo analizu {ta je 

ura|eno, a {ta ne, kako bismo znali 

u kom pravcu daqe da nastavimo 

da delujemo. Ciq je da ambijent za 

poslovawe privrede i uop{te za 

ìvot gra|ana bude boqi, - rekao 

je Simi}. 

R. Popovi} 

JEDNOGLASNO Zasedawe SO Bajina Ba{ta 

Zlatan Jovanovi}, predsednik Op{tine i 

~lan Tenderske komisije ispred lokalne samouprave 

informisao je odbornike da je potencijalni 

kupac u me|uvremenu poboq{ao deo ponude, 

sa 715 hiqada na milion evra, ali ne i oko socijalnog 

programa. - Doista je ponuda, ako se zna koliko 

„Elektroizgradwa” stvarno vredi, i {ta se 

u okviru minimalnog socijalnog programa nudi, 

poniàvaju}a. Kakav }e krajwi ishod ovog procesa 

privatizacije biti zavisi od ~lanova Tenderske 

komisije koju je imenovala Vlada, odnosno Agencija, 

a oni su u ve}ini. Po zakonu zapo~eti proces se ne 

moè prekinuti, jedino celishodno re{ewe je da 

Tenderska komisija ponudu, kao nezadovoqavaju}u, 

odbije – mi{qewa je Jovanovi}. 

R. Blanu{a 

10 2. decembar 2011.

avez Samostalnog sindikata 

Sza vi{e op{tina Zlatiborskog 

okruga u saradwi sa SOLIDAR 

Suisse SLA organizovao je u sklopu 

projekta Podr{ka socijalnom dijalogu 

u Srbiji u Uìcu tribinu 

o mogu}im pravcima transformisawa 

i restruktuirawa javnih 

i javno-komunalnih preduze}a u 

Srbiji. Zamenik dràvnog sekretara 

u Ministarstvu regionalnog 

razvoja Goran Batak rekao je da su 

Zakon o komunalnim delatnostima 

i Zakon o javnom i privatnom partnerstvu 

i koncesijama po ubrzanom 

postupku doneti 22. novembra. On 

je dodao da bi Strategija o restrukturirawu 

javnih preduze}a 

koja se radi ~etiri godine trebalo 

da bude zavr{ena do 22. decembra 

i da je o woj sprovedena {iroka 

javna rasprava sa sindikatima 

друштво 

TRIBINA O TRANSFORMACIJI JAVNIH 

PREDUZE]A 

Tribina u Uìcu – javna 

preduze}a su nacionalni 

interes 

U aprilu smo potpisali {ta treba 

da radi sindikat i vlast i da ni 

jedan zakon {to se ti~e sudbine i 

statusnih promena u preduze}ima 

ne moè do}i u skup{tinsku proceduru 

dok ne pro|e Socijalnoekonomski 

savet koji izgleda 

sluì za dekor i slikawe pred 

me|unarodnom zajednicom. Svi zakoni 

su posle elektronskih sednica 

upu}eni u skup{tinsku proceduru 

bez znawa Sindikata - rekao je 

Gruju} uz ocenu da veliki broj radnika 

nije upoznat {ta se de{ava. 

On je dodao da je vlast naterala 

jedan deo sindikalaca da svoja 

prava traì na ulici i potpisima 

peticije kaè da je to {tetno za 

zaposlene i dràvu i generacije 

koje }e tek do}i. 

- Ne pla{e nas Zakoni koji se 

donose ve} neodgovornost vlasti 

Обманути као социјални партнери 

- Interesi su u finansijskim centrima mo}i – rekao je predsednik Sindikata zaposlenih 

u javno-komunalnim delatnostima Milan Gruji} povodom izostanka uvida Sindikata u 

dono{ewe dva zakona „preko no}i“ za oblast najzna~ajnijih javnih dobara Srbije 

i poslodavcima u vi{e gradova 

Srbije. U izradi pomenutih zakona 

u~estvovalo je Ministarstvo za 

za{titu ìvotne sredine u ~ijoj 

je nadle`nosti komunalna delatnost 

i za kolektivne ugovore. 

- Ugradili smo mnoge primedbe 

na dokument Strategije i ovaj 

dokument ide u Vladu u koju su 

unete primedbe koje se odnose 

na monopolske usluge bez u~e{}a 

privatnog sektora, vodosnabdevawe, 

trolejbuski prevoz, daqinsko 

grejawe...Dogovorili smo 

se da u~e{}e privatnog kapitala 

bude do 49 odsto najvi{e mogu}e 

kako je predvi|ao i prethodni Zakon 

o komunalnim delatnostima 

– naveo je Batak. U osvrtu na trenutna 

de{avawa u vezi kona~nog 

izgleda ovog dokumenta i wegove 

preporuke Batak je rekao da je 

poslovawe javnog sektora takvo 

da ne moè da pokrije osnovne 

tro{kove i da se mora uraditi 

ne{to na ovom planu. Pre svega da 

se poboq{a operativni u~inak, 

uvede metodologija za utvr|ivawe 

tarifa i standarda, preciznije 

defini{u odnosi izme|u op{tina 

i javno-komunalnih preduze}a, unaprede 

i pove}aju kapitalne investicije 

i omogu}i u~e{}e privatnog 

kapitala i napravi reforma 

svojinsko-upravqa~ke strukture 

u javnom sektoru. U me|uvremenu 

donet je i Zakon o javnoj svojini 

koja je preneta sa dràve na jedinice 

lokalne samouprave {to 

pove}ava wihovu odgovornost za 

raspolagawe i kori{}ewe imovinom. 

Prema Bataku identifikovano 

je oko 700 javnih preduze}a u 

Srbiji od kojih su 27 velika, a za 

673 osniva~ je lokalna samouprava 

od kojih je 450 javno-komunalnih 

preduze}a „prepoznato“, jer novi 

Zakon o komunalnim delatnostima 

predvi|a 15 komunalnih delatnosti, 

a prethodni 9. Ciq Strategije 

o restrukturirawu javnih 

preduze}a jeste unapre|ewe wihovog 

poslovawa i kvaliteta usluga 

po{tuju}i princip konkurencije, 

re~eno je na tribini u Uìcu koja 

je odràna u sali RPK Uìce. 

- Svesni smo ~iwenice da 

privatizacija dru{tvenog sektora 

nije dala o~ekivane rezultate i 

imamo puno raskinutih ugovora 

od 35 posto i ovom procesu pristupamo 

oprezno, jer se radi o 

preduze}ima od op{teg interesa 

– naveo je zamenik dràvnog sekretara 

i iz novog Zakona o komunalnim 

preduze}ima izdvojio 

izmene koje se odnose na to da 

}e vodosnabdevawe, javni trolejbuski 

prevoz i usluge grobqa mo}i 

da rade samo preduze}a u kojima 

je 51 odsto vlasnik dràva, dok 

}e sve ostale delatnosti mo}i 

da budu poverene drugim privrednim 

dru{tvima. Zakon propisuje 

kriterijume za odre|ivawe cena 

komunalnih usluga i po wemu ove 

delatnosti }e mo}i da obavqaju 

javna preduze}a, privredna 

dru{tva, preduzetnici ili neki 

drugi privredni subjekt. Ciq jeste 

ulazak privatnih investicija u ovu 

oblast i omogu}avawe lokalnim samoupravama 

sprovo|ewe projekata 

bez ukqu~ivawa Vlade Srbije, a 

partnerstvo moè biti ugovorno 

ili institucionalno kroz osnivawe 

zajedni~kog preduze}a. Batak 

je kao primer naveo mogu}nost da 

investitor finansira gradwu 

{kole ili obdani{ta, lokalna 

samouprava da pla}a naknadu i da 

se posle odre|enog vremena ti objekti 

vrate u weno vlasni{tvo. 

Zaposleni u komunalnim 

delatnostima protestovali su 

10. novembra ulicama Beograda 

zahtevaju}i da se iz skup{tinske 

procedure povuku predlozi zakona 

o komunalnim delatnostima i 

javno-privatnom partnerstvu. Protest 

je odràn pod sloganom „Danas 

gladni - sutra èdni“ ~ime je 

sindikat jasno izrazio neslagawe 

traè}i wihovo povla~ewe. Prema 

re~ima sindikalaca ovaj protest 

na kome je u~estvovalo 40.000 

qudi nije adekvatno ili uop{te 

Posledice tragi^nije od 

dru[tvenog sektora 

- Neprimereno je da zakon o komunalnim delatnostima 

bude usvojen, jer on nije bitan samo za zaposlene u 

tim delatnostima, ve} i za sve gra|ane u Srbiji – izjavio 

je predsednik SSSS Qubisav Orbovi}. On je naglasio da 

}e posledice privatizacije komunalnih delatnosti biti 

mnogo ve}e od tragedije privatizacija koje je doìvela 

privreda i industrija Srbije. Iskustvo zemaqa koje su 

sprovele privatizacije u komunalnoj delatnosti pokazuje 

da je odmah do{lo do pove}awa cena, ali i pogor{awa komunalnih 

usluga, dok je broj zaposlenih u toj delatnosti 

smawen – naveo je Orbovi}. 

propra}en u beogradskim medijima 

i javnom servisu. Predsednik 

samostalnih sindikata zaposlenih 

u javno komunalnoj delatnosti 

Milan Gruji} izrazio je i u Uìcu 

protest {to nisu uzeti u obzir 

stavovi sindikata prilikom pripreme 

tih zakonskih predloga uz 

napomenu da usvojeni zakoni ne 

idu na ruku ni zaposlenima, ni komunalnom 

sektoru, ni gra|anstvu 

Srbije. 

- Preko rada komunalnih 

radnika obi~no se {titio standard 

zaposlenih. Vre|a nas to 

{to nismo uvaèni kao socijalni 

partner u dràvi. Sindikat je 

ponièn od ohole i bahate vlasti. 

koja upravqa na{im sudbinama i 

ìvotom i ta vlast se mewa kao na 

traci – kaè on uz obrazloèwe 

da zato sidnikat traì da se 

gra|anima omogu}i da se na referendumu 

izjasne o tom, “sudbonosnom 

pitawu od nacionalnog interesa”. 

Gruji} je naveo i primer Zaje~ara 

gde u sred zime gra|ani nisu imali 

grejawe, jer je privatnik uzeo energanu, 

a distributivni sistem ostao 

u javno-komunalnom preduze}u. 

Ili u Vlasotincu gde je „oteta“ 

funkcija izno{ewa sme}a i gde 

pet kamiona stoji na platou, a 50 

qudi gleda kroz re{etke i ne prima 

platu, a Pol Verner Veber po 

pet puta ve}oj ceni iznosi sme}e. 

Primer vodovoda u Budimpe{ti 

za koji je Vlada dala koncesije 

posle ~ega su toliko bile visoke 

cene da gra|ani to nisu mogli da 

pla}aju i Vlada je platila 5 milijardi 

evra za raskid koncesijeu. 

U Beogradu je „Parking servis“ 

raskinuo ugovor o koncesije, jer 

dinara nisu pla}ali, neki su od 

primera neuspe{nog partnerstva 

javnog i privatnog u javnim 

preduze}ima koji su navedeni na 

tribini u Uìcu. „Ne damo ono 

bez ~ega ne moèmo“, poru~io je 

predsednik sindikata komunalnih 

delatnosti Milan Gruji} i 

upitao da li neko razmi{qa o 

tome da imamo „evropske cene, a 

balkanska primawa“ i dodao da 

su komunalna preduze}a postala 

najprofitabilnija u Srbiji i da 

se samo tu uhlebquju politi~ki 

kadrovi i crpi novac za funkcionisawe 

stranaka. Ko im brani 

danas da budu efikasni – dodao je 

on i ocenio nepojmqivim da dva 

ministarstva rade istu stvar jer 

je normalno da ko radi Strategiju 

o restrukturirawu taj radi i Zakon 

o komunalnim delatnostima 

i privatnom partnerstvu u ovoj 

oblasti i zakqu~io da je sindikat 

obmanut kao socijalni partner u 

ovom postupku. 

@.Eri} 

2. decembar 2011. 

11

Alarmantna hidrolo[ka situacija 


Дрина пресушила 

Dotok na biolo{kom minimumu od samo 50 

kubika 

Drina skoro presu{ila 

Direktor Mijodrag îtakovi} 

Dugotrajni su{ni period, koji traje od kraja juna, ozbiqno 

ugroàva proizvodwu struje u „Drinsko – limskim hidroelektranama”. 

Da je situacija alarmantna upozorava generalni direktor ovih 

elektrana in`. Mijodrag îtakovi} potkrepquju}i je podatkom da 

je dotok na HE „Bajina Ba{ta” u Peru}cu na biolo{kom minimumu 

od svega pedesetak kubnih metara u sekundi, a sli~no je i u HE 

„Zvornik”. A pre skoro godinu dana, u vreme poplavnog talasa koji 

je zahvatio celokupan drinski pojas do u{}a u Savu, dotok je iznosio 

i preko ~etiri hiqade kubnih metara. 

- Dve elektrane na Drini u Peru}cu i Zvorniku trenutno 

proizvode samo tre}inu planiranih koli~ina struje i tako }e, ako 

je suditi po prognozama metereologa, potrajati jo{ oko mesec dana. 

Ne{to boqa situacija sa hidrologijom je u Limskim elektranama, 

Uvac, Potpe} i Kokin brod, ali one tro{e rezervu iz akumulacija. 

Akumulacija Reverzibilne hidrolektrane na Tari je napuwena ~ak 

ne{to ispod pola, {to se odavno nije dogodilo u ovo doba godine 

– isti~e îtakovi}. On apeluje na potro{a~e da {tede elektri~nu 

energiju kako bi se prebrodila sada{wa nezavidna situacija. 

R. Blanu{a 

MINISTAR PROSVETE OBE]AO 

PROSVETNIM RADNICIMA 

До краја године 

исплата јубиларних 

награда 

Ministar prosvete @arko 

Obradovi}, tokom posete 

Kadiwa~i, rekao je novinarima 

da }e jubilarne nagrade 

prosvetnim radnicima biti 

ispla}ene do kraja godine. 

Dinamika isplate zavisi}e 

od koli~ine sredstava koja 

budu na raspolagawu u buxetu 

op{tine. Ministar je istakao 

da su uo~eni odre|eni problemi 

u nekim lokalnim samoupravama 

u kojima je novac 

tro{en u druge svrhe, posebno 

za ovu godinu: 

- Uop{te se ne postavqa 

pitawe da li ho}emo 

ili ne}emo da ih isplatimo, 

pitawe je samo da li tog dana 

ima novca ili ne.- 

Jovan Markovi}, gradona~elnik 

Uìca je tom prilikom 

istakao: 

- Sa sindikatima u gradu 

postignut je dogovor da se jubilarne 

nagrade za 2009 i 2010. 

godine isplate do kraja godine. 

Tako|e o~ekujem da }emo 

u prva dva meseca naredne 

godine izmiriti obaveze i za 

2011. i 2012. godinu. Sindikati 

su prihvatili na{ predlog, 

Ministar Obradovi} 

i to je jedan korektan dogovor 

koji nas sve rastere}uje i 

{kole i lokalne samoupravezakqu~io 

je gradona~elnik . 

R. V. 

ZAKUP ZA RIBWAK U PERU]CU 

Ужичка фирма „Биланс” 

месечно ће плаћати 

2.200 евра 

Ribwak u Peru}cu 

Na licitaciji za zakup ribwaka 

kalifornijske pastrmke 

u Peru}cu ( na slici) javila su 

se dva preduze}a, „Bilans” iz 

Uìca, firma koja organizuje 

proizvodwu u ovom ribwaku u 

posledwe tri godine i „Goraprom 

internacional“ iz Beograda. 

Odbornici SO su kao 

najpovoqniju prihvatili ponudu 

uì~kog preduze}a od 2.200 

evra mese~no. Op{tini }e pripasti 

1.700, a suvasniku Ribarskom 

gazdinstvu iz Beograda 500 

evra. 

R. B. 


OTVORENO GENETSKO SAVETOVALI[TE 

U OP[TOJ BOLNICI U@ICE 

За заштиту мајке 

и детета 

Ovo je veliki korak Zdravstvenog centra 

Uìce u podizawu nivoa zdravstvenih usluga 

jer se na ovom projektu dugo radilo, rekao 

je dr Bo{ko Ristanovi}, direktor bolnice 

Na odeqewu ginekologije u 

uì~koj bolnici otvoreno 

je savetovali{te za genetiku. 

Ovaj savremeni model 

za{tite zdravqa majke i deteta 

omogu}i}e trudnicama ranu dijagnostiku 

i nadzor, otkrivawe 

faktora rizika i prevenciju, 

analize preglede i konsultacije. 

Do sada su zbog toga trudnice 

upu}ivane u Klini~ki centar u 

Kragujevac. Tako da otvarawe 

savetovali{ta predstavqa 

veliki korak u ciqu ra|awa 

zdravog potomstva i o~uvawa 

reproduktivnog zdravqa èna. 

Ve} prvog dana veliki 

broj trudnica iz na{eg kraja 

potraìo je savet, a me|u wima 

je i Drinka Ra{kovi} sa Zlatibora 

koja je rekla da zbog godina 

spada u grupu visokorizi~nih 

trudnica. 

- Otvarawe savetovali{ta 

mnogo zna~i jer ne moramo da 

idemo u Kragujevac, dodala je 

Drinka. 

Genetsko savetovi{te postoji 

u okviru Klini~kih centara u 

Beogradu, Kragujevcu, Ni{u i Novom 

Sadu, kao i Op{toj bolnici 

u Jagodini. Otvarawem u uì~koj 

bolnici trudnicama sa ovog regiona 

je ubudu}e dostupnije savetovawe. 

Jer nedeqno je sedam 

do osam pacijentkiwa sa ovog 

podru~ja odlazilo u Kragujevac 

koje spadaju u visokorizi~nu 

grupu ili je u pitawu neki sterilitet. 

Kako je navedeno na otvarawu 

opredeqewe rukovodstva 

Zdravstvenog centra je i 

daqe podizawe kvaliteta ovih 

zdrastvenih usluga. 

- U planu je i vantelesna 

oplodwa, genetsko savetovali{te 

za bra~ne parove koji 

planiraju potomstvo, savetovali{te 

i terapija za decu 

koja se ve} rode sa nekim problemima… 

To je jedan projekat 

koji ne traì mnogo novca koliko 

truda i znawa, a time ova 

ku}a raspolaè, istakao je dr 

Bo{ko Ristanovi}, direktor 

Op{te bolnice Uìce. U ovoj 

zdravstvenoj ustanovi isti~u 

da je za realizaciju svih planova 

neophodna podr{ka grada 

Uìca, ali i drugih op{tina 

regiona. 

Mr Tawa Novakovi], 

[ef odseka za 

citogenetska 

ispitivawa 

Klini^kog centra 

Kragujevac 

Klini~ki centar 

Kragujevac je referentna 

ustanova u kojoj ve} vi{e 

godina funkcioni{e genetsko 

savetovali{te i pokriva 

region od preko 

dva miliona stanovnika. 

Zahvaquju}i avetovali{tu 

detektovali smo veliki 

broj genetskih bolesti 

i na taj na~in promovisali 

zdravo potomstvo. 

Visokorizi~ne pacijentkiwe 

su koje imaju preko 

35 godina i imaju ve}u 

verovatno}u da rode dete 

sa nekim sindromom. A ta 

rizi~na grupa ~ini oko 

pet odsto populacije. Sa 

ovog podru~ja dolazilo je 

nedeqno sedam do osam 

pacijentkiwa koje spadaju 

u visokorizi~nu grupu ili 

je u pitawu neki sterilitet. 

Va`no je da se u genetsko 

savetovali{te jave i 

bra~ni parovi, roditeqi 

koji su ve} dobili dete 

koje ima neki problem gde 

postoji neka mentalna retardacija 

i da se daqe pripreme 

za dijagnosti~ke procedure 

u drugoj trudno}i. 

здравство 

Dr Milena A]imovi], 

naêlnik odeqewa 

ginekologije Op[te 

bolnice U@ice 

Po~etak rada savetovali{ta 

je veoma zna~ajan 

za ovu ustanovu a ubudu}e }e 

svi zainteresovani dobijati 

pravovremene informacije 

za nasledne bolesti. 

Kolege iz domova 

zdravqa kod nas mogu da 

upu}uju pacijente zbog godina 

starosti oba roditeqa, 

optere}ene porodi~ne anamneze, 

bra~nog steriliteta, 

vi{e uzastopnih spontanih 

poba~aja. U planu nam 

je da u narednom periodu 

imamo i ovde laboratoriju 

kako bismo i vi{e radili 

za na{e pacijente. 

Otvarawe savetovali{ta 

u Uìcu je nastavak saradwe sa 

Kragujevcem tako da }e se ovde 

odre|ivati indikacije koje su 

Rad savetovali[ta 

Dr Ana Milo[evi] 

- Eri], genetiâr 

Otvarawe geneti~kog 

savetovala{ta je veliki 

korak u okviru ove bolnice 

i uop{te Zdravstvenog centra 

Uìce. Trudnice }e 

saznati sve o rizicima, 

modalitetu nasle|ivawa 

a sve sa ciqem dobijawa 

zdravog potomstva. Posledica 

trizomije hromozoma 

21 poznata je kao 

Daunov sindrom a prevalenca 

u op{toj populaciji 

je jedan prema 700. Zbog 

toga se trudnice naj~e{}e 

i javqaju u savetovali{te. 

Na{ ciq je da preveniramo 

ra|awe deteta sa Daunovim 

sindromom. 

va`ne za daqu dijagnosti~ku 

proceduru. Za sada ne postoje 

laboratorijske mogu}nosti za tu 

dijagnostiku. 

D. Cvijovi} 

Savetovali{te }e raditi svakog posledweg utorka u 

mesecu. A neophodno je da trudnice sa odre|enim faktorima 

rizika do|u sa uputom izabranog ginekologa. 


13


od pokroviteqstvom Vlade 

PSrbije na Kadiwa~i je 

obeleèna 70. godi{wica istoimene 

bitke. Poginulim borcima 

Radni~kog partizanskog 

bataqona sluèn je parastos, a 

na spomen obele`je poloèni 

venci i cve}e i odata po{ta 

herojima koji su pali u borbi 

protiv daleko nadmo}nijeg neprijateqa. 

- Vetrovi istorije nisu 

izbrisali na{e se}awe na 

heroje Kadiwa~e”, rekao je na 

komemorativnom skupu izaslanik 

predsednika Republike i 

na~elnik Genera{taba Vojske 

Srbije Miloje Mileti}. Mileti} 

je istakao da “privrèna 

idejama mira Srbija danas gradi 

mostove saradwe i partnerstva 

rade}i posao na modernizaciji 

Vojske i sistema odbrane 

spremna i sposobna da pruì 

doprinos miru u regionu”. U ime 

Vlade Republike Srbije venac 

je poloìo ministar prosvete i 

nauke @arko Obradovi}. 

- Kadiwa~a danas zna~i 

i podse}a da je Srbija bila i 

ostala zemqa slobodarskog 

duha i tradicije i da nikakva 

prekrajawa istorije ne mogu 

ugu{iti istinu. Slobodarsku 

borbu da nikad ne}e pasti 

Kadiwa~a vaqa razumeti i 

kao opomenu onima koji danas u 

70. GODINA BITKE NA KADIWAÎ 

Дан туге и поноса 

- Vetrovi istorije nisu izbrisali na{e se}awe na heroje Kadiwa~e 

– poruka je izaslanika predsednika Republike i na~elnika 

General{taba Vojske Srbije Miloja Mileti}a povodom zna~ajne 

godi{wice ~uvene bitke 

Delegacija Vojske Srbije odaje po~ast herojima Kadiwa~e 

i Uì~ku republiku. 

- U stroju su bile ~etiri 

~ete – @elezni~ka, Pekarska, 

partizanska fabrika municije 

– re~i su gradona~elnika Uìca 

koji je u obra}awu naglasio da 

ideale i u to da na{e postojawe 

ima smisla ako ìvimo slobodno 

i ~asno. 

Na sve~anosti povodom 

70. godi{wice bitke re~eno je 

da istorija beleì da je trajala 

nepuna dva sata i da su 

srpski istori~ari do sada utvrdili 

imena 160 poginulih boraca 

Radni~kog bataqona kao i 

Posavskog bataqona i Ora{ke 

~ete. 

Pored Vlade i Vojske Srbije 

vence su na spomen obele`je 

Kadiwa~a poloìle delegacije 

Ministarstva za rad i socijalne 

pitawa, Grada Uìca, 

SUBNOR-a, bora~kih organizacija 

iz Srbije i mesta iz 

biv{e Jugoslavije. Skupu su 

pored boraca NOR-a, porodica 

wihovih potomaka, udruèwa 

Parastos je sluìlo sve{tenstvo uì~ke crkve 

svetu, a ponekad naàlost i u 

ovoj zemqi zamagquju istinu o 

stradawu srpskog naroda protiv 

fa{izma i na{e veliko dobro u 

pobedi nad fa{izmom. Simbolika 

poruke da nikad ne}e pasti 

Kadiwa~a ima za nas snagu 

zave{tawa, da nikad nikakvom 

nagodbom ne moèmo izjedna~iti 

borce za slobodu sa kolaboracionistima 

i slugama okupatora 

– rekao je Obradovi} uz re~i da 

potomci ratnika Kadiwa~e iskazuju 

najdubqe po{tovawe prema 

borcima Kadiwa~e, Uì~ke 

republike i otaxbine. 

Gradona~elnik Uìca Jovan 

Markovi} rekao je da se na 

ovom mestu pre sedamdeset godina 

branila jedina slobodna 

teritorija u ratom okupiranoj 

Evropi u kojoj su borci branili 

odstupnicu rawenim saborcima, 

Vrhovnom sstabu, branili Uìce 

Kroja~ko-obu}arska i Tka~ka. 

Nedostajala je ~eta radnika fabrike 

oru`ja koji su sedam dana 

pre bitke na Kadiwa~i izginuli 

prilikom stra{ne eksplozije u 

trezorima Narodne banke Srbije 

u kojima je bila sme{tena 

Uìce pamti heroje Kadiwa~e, 

jer je 29. novembar za grad dan 

tuge i ponosa. Tuge zbog svakog 

izgubqenog ìvota , a ponosa 

zato {to smo potomci onih 

koji su duboko verovali u svoje 

Dolazak bora~kih organizacija i garde na spomen-obele`je 

U ime Vlade Srbije venac je poloìo ministar prosvete 

gra|ana i uì~kih osnovaca i 

sredwo{kolaca prisustvovali 

i ambasador Portugala Luis de 

Alimeida Sampaio i predsednik 

Komunisti~ke partije 

Jo{ka Broz, unuk Josipa Broza 

Tita. Posle ceremonije odavawa 

po{te na 70. godisswicu 

bitke na Kadiwa~i izveden je 

prigodan umetni~ki program u 

reìji Jovana Risti}a u kome su 

u~estvovali glumci pozori{ta 

iz Beograda i Uìca i Beogradski 

hor. Bitka na Kadiwa~i 

ozna~ila je kraj Uì~ke republike 

koja je trajala od 24. 

septembra do 29. novembra 

1941. godine, odnosno prve slobodne 

teritorije u od fa{izma 

okupiranoj Evropi. Organizator 

sve~anosti obeleàvawa 

zna~ajne godi{wice bio je Narodni 

muzej Uìce. 

@. Eri} 


U 

petak 25. novembra u uì~kom 

Narodnom pozori{tu 

odràna je osamnaesta Smotra 

stvarala{tva slepih Srbije. 

Organizaciju ove manifestacije 

koja se odràva svake druge godine 

republi~ki Savez slepih 

poverio je Me|uop{tinskoj organizaciji 

Saveza slepih Srbije 

Uìce. Predstavnici ~etrdesetak 

saveza slepih iz Srbije 

takmi~ili su se u izradi ru~nih 

radova. Pregaoci zlatnih ruku 

bili su podeqeni u dve kategorije. 

U B 1 su slepi takmi~ari, 

a u B 2 slabovidi. Od osam sati 

hol pozori{ta postao je radionica 

duginih boja. Dame su 

vezle, plele, heklale, slikale, 

izra|ivale igra~ke i brojanice, 

a mu{karci pravili name{taj, 

suvenire i upotrebne predmete od drveta. 

S obzirom da se preko osamdeset procenata 

svih saznawa i ve{tina usvaja uz pomo} 

~ula vida, kreativnost i ume{nost slepih 

stvaralaca su neshvatqive vide}im qudima. 

Mo`da je sumwi~avost i pokrenula 

Uì~ane da u velikom broju do|u na smotru. 


SMOTRA STVARALA[TVA SLEPIH 

Креативност и умешност 

18. Smotra stvarala{tva slepih okupila takmi~are ~iji su radovi i pregala{tvo predstavqeni 

Uì~anima u holu Narodnog pozori{ta na ~ijoj je sceni izveden kulturno 

umetni~ki program sa gostima umetnicima 

Ru~no ra|ene zavese 

Otvarawe izlo`be 

Izloèni ru~ni radovi 

Je li mogu}e da ste ovo vi radili, bio je 

naj~e{}i komentar posetilaca. Izlo`bu su 

u jedanaest sati otvorili predsednik Saveza 

slepih Srbije, Milan Sto{i} i predsednik 

Me|uop{tinske 

organizacije Saveza 

slepih Srbije 

Uìce, Vidoje 

An|eli}. Predsednik 

ìrija Mira 

]irkovi} i ~lanovi 

Jelica Mari} i Dobrivoje 

Todorovi} 

su izme|u predmeta 

nestvarne lepote 

odabrali najboqe, 

a da se nijedan glas 

nezadovoqstva me|u 

takmi~arima nije 

~uo. Pobednik u kategoriji 

B 1 je Dragan 

Popovi} iz Uìca, 

a u B 2 Sun~ica \or|i} 

iz Vaqeva. 

Druga u B 1 je @aklina 

Ran|elovi} iz Leskovca, a u B 2 Vesna 

Vigwevi} iz Pan~eva. Tre}eplasirani 

slepi takmi~ar je Miroqub Stefanovi} 

iz Para}ina, a me|u 

slabovidima se za 

istu poziciju izborila 

Uì~anka 

Budimka To{i}. 

Specijalne nagrade 

dodeqene su Miri 

[apowi} sa Zlatara 

i Tiodoru Veqkovi}u 

iz Para}ina. 

- Konkurencija 

je bila izuzetno jaka. 

Moj kowi} za quqawe 

napravqen u etno 

stilu bio je sude}i 

po interesovawu 

posetilaca i kupaca 

hit izlo`be, ali ni 

pomi{qao nisam da 

}e i ìri deliti 

wihovo mi{qewe, 

-rekao je Popovi} 

-Napravio sam i 

Drveni kowi} koji je izradio Dragan Popovi} 

sklapaju}i radni kuhiwski sto, 

set sto~i}a, vise}e kuhiwske 

elemente i skulpturu ~oveka 

dana{wice. Izrada name{taja i 

predmeta od drveta je moj hobi. 

Radim u stanu, a za ve}e poslove 

u svako doba otvorene su mi radionice 

mojih drugova stolara 

Dragana Blagojevi}a iz Crvice i 

Slobodana Marti}a iz Poège. 

Materijal mi za takmi~ewa 

poklawaju Tojo iz Poège, Zip 

univer iz Uìca, Uni lajn iz 

Uzi}a, Zvemil i Korona iz Bajine 

ba{te. 

- Ja sam ove godine pravila 

odevne predmete za lutke, 

-kaè Budimka To{i} i dodaje 

pokloni}u ih Vrti}u u kome sam 

radila kao vaspita~. Sem toga 

popravila sam im veliki broj 

o{te}enih igra~aka. De~ja radost za mene 

je ostala nepresu{na inspiracija. - kaè 

Budimka. 

Veoma vredne robne nagrade pobednicima 

su darovali: slikar Obrad Jovanovi} 

i vajar Vlade Mitrovi}, Udruèwe 

lon~ara Zlakusa, Vineks leva~ki grozd 

iz Belu{i}a, Mrvica iz Poège, Mlekara 

MIN iz Kosjeri}a, SKR Mira iz Poège, 

SZTR P~elarstvo Filipovi} iz Uìca, 

Kolo srpskih sestara i SZTKR Alfa Draga 

Vejzovi}a iz Uìca. Posle zatvarawa 

izlo`be, u sedamnaest sati u pozori{tu je 

odràn kulturnoumetni~ki program na kome 

su nastupili orkestar i folklor KUD Sevojno, 

Slobodan Mulina, Qiqana Vukovi} iz 

Beograda, Miroslav \or|evi} iz Bora, 

Veselinka Mari} iz Vaqeva, Pan~evac 

Dragi{a Gaborovi}, Rade Jovanovi} iz 

Uìca, Miqko Mitrovi} iz Kosjeri}a i 

Uì~ani Budimka To{i}, Pero Savi~i} i 

Dragan Popovi}. 

R.V. 


15


POLICIJSKA UPRAVA U@ICE 

Детекција дроге у школама 

U sprovedenoj akciji Policijske uprave u {est sredwih {kola u Uìcu, u pet je otkriveno 

prisustvo opojnih sredstava u odre|enim prostorima. Grad Uìce poklonio PU jedan paket 

„Mistral“ tako da ona sada poseduje pet ovih paketa koji su jo{ uvek relativno novo 

i efikasno sredstvo u otkrivawu prisustva droga 

ime Grada Uìca, Ilija 

U Mi}evi} ~lan Gradskog ve}a, 

u sredu je uru~io Dragici Jevtovi} 

na~elnici Policijske uprave 

Uìce komplet „Mistral“ 

~ija je vrednost 70.000 dinara, 

a koji }e Policijska uprava uglavnom 

koristiti za otkrivawe 

prisustva opojnih sredstva u 

osnovnim i sredwim {kolama. 

Kori{}ewe „Mistral“ paketa je 

relativno nov na~in otkrivawa 

prisustva droga na odre|enim 

povr{inama, a upotrebqava se i 

u drugim aktivnostima Policijske 

uprave. 

Za sada Policijska uprava 

poseduje pet ovih kompleta, a 

osim Uìca, po komplet su donirale 

i op{tine Poèga, âjetina 

i Institut „îgota“. Po re~ima 

Dragice Jevtovi}, jo{ tri kompleta 

}e obezbediti i Zavod 

za javno zdravqe Uìce ~iji }e 

predstavnici sa slu`benicima 

Policijske uprave u narednoj 

godini u sredwim i osnovnim 

{kolama sprovesti edukativne 

i preventivne aktivnosti za 

spre~avawe kori{}ewa opojnih 

sredstava. 

-Za sada je veoma uspe{na 

saradwa Grada i Policijske 

uprave u mnogim aktivnostima 

koje se ti~u resora omladine. 

Poku{avamo da preventivno 

delujemo akcijama, 

seminarima, radionicama, da 

sve ono {to je lo{e i {to je zlo 

za na{u omladinu, ako ne potpuno 

neutrali{emo, ono bar da 

ga dovedemo do najnièg nivoa,- 

rekao je Ilija Mi}evi}. 

Zahvaliv{i se na poklonu, 

Dragica Jevtovi} je podsetila 

da je Grad Uìce do sada 

pomogao Policijsku upravu u 

mnogim tehni~kim sredstvima 

i opremi koji su u slu`bi wenog 

efikasnijeg rada. 

-Ovaj poklon samo potvr|uje 

da lokalne uprave prepoznaju 

potrebu da se ukqu~e u akcioni 

plan koji je strategijom Vlade 

Srbije u borbi protiv droge 

donet za period 2009 – 2013. 

Osim lokalnih uprava i MUPa, 

tim za prevenciju protiv 

upotrebe droge ~ine i zdravstvene 

ustanove i Ministarstvo 

prosvete. Ovaj „Mistral“ paket 

pomo}i }e nam u prevenciji i 

operativnom radu, da u {kolama 

utvrdimo prisustvo droge 

POLICIJSKA UPRAVA U@ICE: Ilija Mi}evi} i Dragica Jevtovi} 

na odre|enom prostoru, u toaletima, 

svla~ionicama, na radnom 

stolu, na ra~unaru, - rekla 

je Dragica Jevtovi} istakav{i 

da je Policijska uprava Uìce 

ve} zapo~ela akciju otkrivawa 

prisustva opojnih sredstava u 

{kolama koriste}i „Mistral“. 

Tako je od {est sredwih {kola 

u Uìcu u kojima je ra|ena detekcija, 

u pet otkriveno prisustvo 

opojnih sredstava, odnosno 

marihuane, na odre|enim prostorima. 

U narednom periodu 

planiraju se akcije u saradwi 

sa Zavodom za javno zdravqe 

Uìce i u osnovnim {kolama na 

podru~ju grada Uìca, ali i u 

„Mistral“ radi na principu lakmus papira koji mewa boju u zavisnosti 

od vrste droge 

svim sredwim i osnovnim {kolama 

u drugim op{tinama koje PU 

Uìce pokriva. Na osnovu rezultata 

do kojih se do|e u akcijama 

bi}e sprovedene i edukativne 

aktivnosti koje }e ukazivati na 

{tetnost droge. 

Nina Parli} iz odseka 

za suzbijawe op{teg kriminala, 

odnosno za suzbijawe 

maloletni~ke delikvencije, 

rekla je ovom prilikom da su 

u sprovedenoj akciji, ispitivawa 

obavqana iskqu~ivo 

na povr{inama u {kolama, uz 

prisustvo direktora, a bez 

prisustva i prethodnog upoznavawa 

u~enika da }e testirawe 

biti sprovedeno. 

-Rezultati do kojih smo 

do{li dali su nam dragocene 

smernice za daqi rad, a posebno 

se to odnosi na rad {kolskih 

policajaca, kao i radnika u 

oblasti suzbijawa narkomanije 

i krijum~arewa droga i suzbijawa 

maloletni~ke delikvencije. 

Oni su pokazali prisutnost zloupotreba 

opojnih droga od strane 

u~enika u konkretnim {kolama. 

Rezultati su saop{teni odgovornim 

licima u {kolama i sada 

je na wima koje }e mere i aktivnosti 

preduzimati u okviru 

svojih nadle`nosti, - rekla je 

Nina Parli}. 

„Mistral“ paketi rade 

na principu lakmus papira i 

spreja. Ukoliko postoji prisustvo 

opojnih sredstava lakmus 

papir promeni boju u zavisnosti 

od vrste droge. Jedan paket 

omogu}ava sto kontrola. 

-Za detekciju koju }emo 

obavqati moramo imati 

podr{ku Ministarstva prosvete, 

odnosno {kola. Posle prvih 

rezultata provere zna}emo koliko 

}emo periodi~no raditi 

kontrola. U svakom slu~aju, kontrole 

}emo raditi u nekim situacijama 

i bez znawa dece, a u 

saradwi sa direktorima {kola. 

Prema tome, te kontrole }e biti 

nenajavqene,- rekla je Dragica 

Jevtovi}. Ako se utvrdi prisustvo 

opojnih sredstva, policijski 

slu`benici }e daqe raditi na 

identifikaciji uìvaoca droge 

i distributera, a {kole bi trebalo 

da edukuju u~enike, ali i 

roditeqe o {tetnosti droge. 

R. Popovi} 


BAJINA BA[TA 

Страдало 

180 оваца 

U ovoj godini psi lutalice 

su u nekoliko bajinoba{tanskih 

sela zaklali 180 ovaca pri~iniv{i 

{tetu od 1,4 miliona 

dinara. Milanu Jankovi}u iz 

Crvice u tri navrata stradalo 

je 17 grla, Stani{i \oki}u 

iz Dobrotina 16, Radovanu 

Jovanovi}u iz Okleca 

13, Milanu Milosavqevi}u iz 

Kostojevi}a 10, Radovanu Mari}u 

iz Obajgore 9, Petru Kova~evi}u 

iz Solotu{e 8. Trojici 

kom{ija iz Strmova Slavku 

Josipovi}u, Milanu Axi}u i Bo- 

}idaru Josipovi}u psi su zaklali 

ukupno 12 ovaca. Po odluci 

SO svim doma}instvoma, kojima 

je pri~iwena {teta, ispla}uje 

se nov~ana nakdada od 50 odsto 

od izvr{ene procene ve{taka. 


R. B. 

Уређена прилазна стаза 

до водопада у Гостиљу 

Obave{tavamo vas da Turisti~ka organizacija Zlatibor 

zavr{ava prvu fazu radova na ure|ewu staze kod vodopada u Gostiqu. 

Zavr{etak radova o~ekuje se za sedam dana i tada }e mo}i 

bezbedno da se pro{eta pored reke Vrelo i uìva u lepotama gostiqskog 

vodopada. Druga faza radova podrazumava pro{irewe 

postoje}e staze i izgradwu ve}eg broja vidikovaca, odmori{ta i 

piknik mesta. Turisti~ka organizacija smatra da }e aktivnosti 

na ure|ewu ovog prirodnog lokaliteta pove}ati pose}enost i pre 

svega omogu}iti bezbedan pristup kako deci tako i starijim osobama. 

Ovo je tek jedana u nizu od aktivnost na ure|ewu prirodnih 

atrakcija a dobar primer Gostiqa prene}emo i na druge lokalite 

u okruèwu. 

Vladimir @ivanovi} 

U slici i re~i 

BAJINA BA[TA 

„Шминкање” фасада 

Dve stare zgrade u glavnoj ulici, Joki}a i Radosavqevi}a 

ku}a, izgra|ene krajem dvadesetih godina pro{log veka, dobijaju 

lep{i, prvobitni izgled. Na Joki}a ku}i se uveliko radi 

na ure|ewu fasade, dok novi vlasnik Radosavqevi}a ku}e, 

nakon potpune rekonstrukcije, koliko-toliko je ovom lepom i 

starom zdawu, vratio pre|a{wi spoqa{ni izgled. 

R. B. 

Slavko Josipovi} sa zaklanom ovcom 

BAJINA BA[TA 

„Ватрогасци” 

из јаслица 

Deca iz De~jeg vrti}a 

„Neven” posetili su Vatrogasno 

– spasila~ku jedinicu u Bajinoj 

Ba{ti ( na slici) gde su se upoznali 

sa organizacijom rada 

i opremom ove jedinice. Prema 

re~ima komandira VSJ Petra 

Raki}a deca su za svoj uzrast pokazala 

solidan nivo znawa iz 

oblasti vatrogastva. 

R.B. 


17

M anastirski kompleks 

sastoja}e se od crkve sazidane 

od ~vrstog materijala, srpske 

crkve brvnare, ruske crkve 

brvnare, za koju }e obra|eni 

elementi sti}i iz Rusije, te 

od pomo}nog i glavnog konaka i 

mawe zgrade sa pokrivenim bazenom. 

Milojko Milosavqevi}, 

lozni~ke filijale „Borawa”, 

dale su gra|u za crkvu brvnaru. 

Pomo} u gra|evinskim radovima 

daju me{tani Jasika i okolnih 

sela. - Ideja o gradwi pravoslavnog 

hrama u ovom mestu 

potekla je od arhimandrita 

{aba~ke eparhije Sergeja Feodorova, 

koji je u Srbiju do{ao 


U Strmovu, na obroncima Povlena, na trome\i 

[aba^ke, vaqevske i @i^ke eparhije 

Граде манастир и руску цркву 

Posle godinu dana priprema, u Strmovu, u zaseoku Deligrad, na 

padinama Povlena i trome|i {aba~ke, vaqevske i ì~ke eparhije, 

na inicijativu Rusa Sergeja Feodorova, ove jeseni po~ela je gradwa 

manastira Svetih carstvenih mu~enika 

Zoran Obradovi}, a za radove 

sa drvenom gra|om brine Milorad 

Milakovi}. U crkvi brvnari 

zavr{ena je i elektroinstalacija. 

Uradila je to ~etvoro~lana 

ekipa elektri~ara iz â~ka, 

penzioner Ivo Ili}, preduzetnik 

Goran Petrovi}, iz 

HE Me|uvr{je, Leko Jovanovi} 

Milojko Milosavqevi} poklonio 

1,3 hektara za manastir 

na ostalim objektima- kaè Ivo 

Ili}. Idu}e godine usledi}e 

radovi na izgradwi ruske crkve 

NEUMORNI OTAC 

SERGEJ 

odbornik u SO Bajina Ba{ta i 

predsednik MZ Ba~evci, u ~ijem 

je sastavu selo Strmovo, poklonio 

je 1,3 hektara zemqi{ta 

na kojem se grade manastirska 

zdawa, a glavni donator je 

beogradski preduzetnik Zoran 

Moji}. Nacionalni park „Tara 

Ekipa elektri~ara iz â~ka 

iz Rusije. Blagoslov da se 

gradi manastir dala je Srpska 

pravoslavna crkva i vladika 

{aba~ke eparhije Lavrentije. U 

prvoj fazi gradi se pomo}nii 

konak na sprat sa 100 kvadrata 

korisnog prostora i srpska 

crkva brvnara ~ije dimenzije 

i Goran Ili}, zaposleni u 

~a~anskoj Elektodistribuciji. 

- Rado smo do{li da pomognemo 

gradwu ovih svetiwa za ~ije 

mesto je odabran izuzetno lep 

planinski kraj izme|u Drine i 

ogranaka Povlena. On me puno 

podse}a na predele sa Ov~ara 

- U planu je da se do 

manastira Svetih carstvenih 

mu~enika sagradi i 

asfaltira novi put dug 4,5 

kilometara koji }e polaziti 

iz Ba~evaca i i}i pored 

Jasi~ke reke, a u drugoj 

fazi on bi se produìo 

sve do {kole u Jasiku. 

Mnogo smo zahvalni ocu 

Sergeju {to je predloìo 

da u na{em kraju nikne manastir. 

On je zaista neumoran, 

a mi se trudimo da mu 

pomognemo - isti~e Milojko 

Milosavqevi}. 

obezbedio gra|u za konak, Vidoje 

i Vlajko Vuji}, vlasnici PP 

„ Vuji} Vaqevo“, koji su ro|eni u 

Strmovu, darovali su stolariju, 

JP „Srbija {ume”, preko svoje 

Srpska crkva brvnara 

iznose 12 puta 4 metra. Poslovi 

dobro odmi~u, oba objekta su u 

fazi pokrivawa - kaè Milojko 

Milosavqevi}. Rukovodilac 

gra|evinskih poslova je majstor 

gde se nalazi vi{e manastira. 

Elektromaterijal obezbedila je 

grupa preduzetnika iz â~ka na 

~elu sa Qubomirom Kur~ubi}em. 

Spremni smo da ponovo do|emo 

kad se budu radile instalacije 

Zgrada pomo}nog konaka 

brvnare, glavne crkve, koja }e 

se zidati kamenom i sedrom i 

glavnog konaka veli~ine 20 sa 

12 metara. 

R. Blanu{a 


став 

SVEÂNI TRG, TRG PARTIZANA — 

PRO[LOST, SADA[WOST I BUDU]NOST (7) 

Dr Milo{ Radovanovi}, profesor Tehni~kog 

fakulteta u â~ku 

Тргу треба акценат 

nerealno da se u neko dogledno vreme ta 

skulptura vrati na to mesto. Me|utim, taj 

prostor zahteva jedan akcenat jer je Trg invalid 

bez jednog takvog akcenta tako da treba 

razmi{qati o nekoj drugoj varijanti. Da 

li }e to biti neka moderna skulptura ili 

neka druga li~nost iz istorije Uìca? 

Znamo da Uìce ima i qude koji 

su ga oslobodili, setio sam se i Nikole 

Altomanovi}a koji je bio gospodar ne samo 

Uìca nego i velikog dela Srbije, a wegovo 

sedi{te je bilo u Uìcu. 

Ja sam tako|e jedan od u~esnika 

konkursa 2000. godine za ure|ewe Trga u 

â~ku i predloìo sam jedan spomenik sa 

Stracimirom koji je bio osniva~ tog grada. 

Jednostavno izgradwom Crkve Bogorodice 

Grada~ke oko koje je kasnije nastao â~ak. 

U okviru IV Me|unarodne konferencije „Nauka i visoko obrazovawe u funkciji odrìvog 

razvoja – SED 2011“ u organizaciji Visoke poslovne tehni~ke {kole strukovnih studija u 

Uìcu, sekcija Gra|evinsko inèwerstvo i arhitektura okupila je zna~ajna imena iz ove 

oblasti koji su izneli svoje stavove na tematskom okruglom stolu „ Sve~ani trg, Trg 

Partizana – pro{lost, sada{wost i budu}nost“. Prenosimo stavove dr Milo{a 

Radovanovi}a, profesora Tehni~kog fakulteta u â~ku 

Iako se slaèm sa nekim od ranije 

iznetih statova mojih kolega i drugih 

u~esnika, izne}u i druga~ije stavove za koje 

mislim da mogu da doprinesu o~uvawu ovog 

Trga ali i wegovom oboga}ivawu. 

Pristalica sam za{tite ali danas 

znamo kako funkcioni{e ta za{tita pa i 

za{ti}eni manastiri, naàlost propadaju. 

Pristalica sam tzv. „aktivne za{tite“ i 

mislim da mo`da ne bi bilo pravo re{ewe 

i}i na formalnu za{titu jer bi onda zaledili 

ovakav Trg u dana{wem stawu u kom 

se on nalazi. Mo`da bi bilo boqe re{ewe 

da kroz niz tribina i drugih manifestacija 

do|emo do jedne detaqnije vizije. To bi 

bili sadràji koji bi posluìli kao osnova 

programa za neki budu}i konkurs. On bi 

trebalo uglavnom da po{tuje ovaj Trg koji je 

vrhunskog kvaliteta, najboqe ne{to {to je 

kod nas ura|eno posle Drugog svetskog rata. 

Bez obzira na ideolo{ke predznake, mislim 

da i ovo vreme ima pravo da unese jedan 

ograni~en sloj koji bi po{tovao i prostorne 

i arhitektonske kvalitete. 

Ovo je jedan sjajan trg koji ima arhitektonski 

okvir koji po renesansnoj ili 

anti~koj koncepciji je pravougaonog prostora 

ome|enog zgradama. On je imao akcenat 

na bisti Josipa Broza Tita, naàlost ili 

na sre}u. Zna~i iz ideolo{kih razloga, ali 

mislim bez obzira na druge stavove da je 

Bista Tita - na sre]u 

ili na @alost 

Iz ideolo{kih razloga, mislim 

bez obzira na druge stavove, da je nerealno 

da se u neko dogledno vreme ta 

skulptura vrati na to mesto. Me|utim, 

taj prostor zahteva jedan akcenat jer je 

Trg invalid bez jednog takvog akcenta 

tako da treba razmi{qati o nekoj 

drugoj varijanti. Da li }e to biti neka 

moderna skulptura ili neka druga 

li~nost iz istorije Uìca? 

Ima i drugih li~nosti i ne èlim da 

licitiram nego „na~iwem“ tu ideju. A u okviru 

tog budu}eg ure|ewa gde bi se po{tovao 

osnovni koncept mo`da bi se mogla uvesti 

voda u nekom obliku, pa i neki drugi 

sadràji koji bi bili primereni dana{wem 

vremenu. To bi zadovoqilo potrebe, a kroz 

uslovno re~eno budu}u rekonstrukciju oko 

90 odsto postoje}eg bi se po{tovalo. Onda 

bi i formalno sa~uvali Trg i jednostavno 

ga obogatili i oplemenili. 

Mo`da mogu da se urade i neke sitnije 

intervencije na arhitektonskom okruèwu 

oko ovog prostora. 

To je po meni neko od re{ewa koje bi 

dalo dobre i prave rezultate. Bojim se ove 

za{tite, veliki sam pobornik ali predlagao 

sam i neke objekte gradske arhitekure 

i manastire za za{titu, a neki od wih su 

nestali. 

Krizno je vreme, za za{titu niko nema 

para, a dràva {titi formalno. 

D. Cvijovi} 


19

ve~anost povodom dodele priznawa „Kapetan Mi{a Anastasijevi}“ za 2011. godinu odràna 

Sje u hotelu „Mona“na Zlatiboru. Ova tradicionalna manifestacija ima za ciq afirmacija 

privrednog i sveukupnog stvarala{tva u razli~itim oblastima. Projekat „Put ka Vrhu“ realizuje 

se 11 godina preko Media Inventa i Fakulteta tehni~kih nauka iz Novog Sada, sa RTV Vojvodinom, 

Regionalnim privrednim komorama i Privrednim komorama Vojvodine i Srbije. 

Priznawe nosi ime Kapetana Mi{e Anastasijevi}a poznatog srpskog trgovca i dobrotvora 

iz 19. veka i jednog od najbogatijih qudi sredwe Evrope. Sastoji se od poveqe i zlatnika sa 

likom Kapetana Mi{e i umetni~ki je rad Qubi{e Man~i}a, akademskog vajara iz Beograda. 

Slavodobitnici svake godine predstavqeni su i u monografiji Put ka vrhu, a promocija }e 

biti odràna 22. decembra u zgradi Vlade Vojvodine u Novom Sadu. 

Na dodeli Vlado Markanovi}, direktor Media Inventa poru~io je privrednicima, predsednicima 

op{tina, doma}inima da i daqe svoj uspeh ostvaruju kroz nove vrednosti. 

-To pokazuju privredni, sportski rezultati, zatim u oblasti kulture i svega onoga {to je 

merqivo. Zahvaquju}i entuzijazmu, upornosti , èqi uspevate da se takmi~ite i ostvarite dobre 

rezultate, rekao je Markanovi}. 

Stru~ni ìri na ~ijem je ~elu prof. dr Ilija ]osi}, dekan Fakulteta tehni~kih nauka na 

osnovu predloga koji su stigli od komora, udruèwa, lokalnih samouprava, novinara i saradnika 

odabrao je najboqe po kriterijumima trì{ne pozicioniranosti, primene me|unarodnih 

standarda i dru{tvene odgovornosti. 

Priznawa su uru~ena za 21 preduze}e, lokalnu samoupravu, institucije i istaknute pojedince 

sa podru~ja Regionalne privredne komore Uìce- 

•Najboqi privrednik u 2011. godini – Mijodrag 

îtakovi}, generalni direktor PD „Drinsko-limske 

hidroelektrane“doo. Istaknuti 

privrednik i menaxer Elektroprivrede Srbije 

ve} tre}u godinu kao direktor vodi veoma sloèn 

posao i dobitnik je priznawa za svoj rad. 

Добитници признања "Капе 

Пут ка 

- Ne ~ini kriza ~oveka slabim 

poru~io je na dodeli priznawa 

Media Inventa iz Novog Sada ob 

tvarene rezultate 

direktor 

- Za nas pored mnogih priznawa koja smo 

dobili ovakva priznawa ~ine posebnu ~ast i 

zadovoqstvo jer poti~u od inicijative lokalnog 

okruèwa. Poseban je zna~aj kad vas svoji hvale 

i dodequju nagrade. A va`no je re}i i da ova nagrada 

ima u sebi uspe{nost u radu i dru{tvenu 

odgovornost. Kompanija „Zlatiborac“ je poznata 

po svojoj dru{tvenoj odgovornosti tako da }emo 

se truditi da i ovu nagradu opravdamo. Ovo je 

afirmativan projekat „Put ka vrhu“ jer u vremenu 

poreme}enih vrednosti daje nadu da postoje qudi 

koji su spremni da prepoznaju prave vrednosti i 

da ih na ovako javan na~in prezentuju. 

•Najboqa lokalna samouprava u 2011. godini 

je Op{tina âjetina a priznawe je primio Milan 

Stamatovi}, predsednik op{tine zahvaquju}i 

kome u posledwih sedam godina Zlatibor teì 

da bude turisti~ko mesto evropskog nivoa. 

svih institucija od privrede, sporta, kulture i 

~itave Zapadne Srbije. Zadovoqni smo ali ova 

nagrada obavezuje sve nas da u narednom periodu 

radimo jo{ vi{e i boqe. 

•Naj èna u biznisu je Milica Irki}, vlasnica 

preduze}a „Irkom“ Kosjeri} koja je ve} dve decenije 

uspe{na poslovna èna a weno preduze}e 

je lider u oblasti premaza za drvo i metal. 

•U kategoriji najboqe javno preduze}e je JKP 

„Vodovodu“ iz Uìca jer spada u red najsavremenijih 

vodovoda u Srbiji i predstavqa veoma 

sloèn distributivni sistem. Priznawe je 

uru~eno Milomiru Sredojevi}u, direktoru. 

- Ova poveqa je veliko priznawe za sve 

zaposlene u JKP „Vodovod“ Uìce ali i velika 

obaveza za budu}i na{ rad. Ona nije rezultat samo 

qudi koji trenutno rukovode ve} jednog kontinuiranog 

i uspe{nog rada dugo godina unazad. 

•Priznawe za primenu sofisticiranih 

tehnologija pripada Goranu Jankovi}u, preduzetniku, 

preduze}e „Inmold“d.o.o Poèga za 

konstrukciju alata i automatizovane sisteme za 

industriju. 

•Preduze}e „Matis“ iz Ivawice dobitnik je 

priznawa za najdinami~niji razvoj a nagradu je 

primio Dragan Lazovi}, vlasnik. To je mlada 

proizvo|a~ka firma koja je koncipirana prema 

evropskim standardima koja proizvodi sve vrste 

name{taja od plo~astih materijala. 

- Svi parametri i rezultati koje je op{tina 

âjetina ostvarila su je i kandidovali za ovo 

priznawe. Meni je jo{ draè zato {to su nas 

predloìli novinari i mediji. Op{tina âjetina 

je uvek imala dobar odnos prema poslu {to samo 

na ovaj na~in moè da dovede do rezultata. Put 

ka vrhu pokazuje da uspeh moè da se napravi i 

u malim sredinama. Ali i privrednici, predstavnici 

hotela su tako|e doprineli da lokalna 

samouprava zabeleì ovaj rezultat. Na nama je da 

opravdamo ovu vrednu nagradu koju smo dobili. 

- Ovo priznawe mi puno zna~i jer ono pored 

lepote i obavezuje. Traì i zahteva jo{ ve}e napore 

i jo{ ve}e dokazivawe. 

•Najboqi brend- Kompanija „Zlatiborac“ 

Ma~kat je najpoznatiji proizvo|a~ suvomesnatih 

proizvoda. Ovaj mo}ni brend stasao je iz male 

porodi~ne radionice Stojanovi}. Prepoznatqivo 

je ime i kvalitet a jedina je kompanija koja u regionu 

ima uskla|enost najsavremenijih tehnologija 

sa tradicionalnim na~inom proizvodwe. 

Priznawe je primio Du{an Kneèvi}, generalni 

•Priznawe za najboqi marketing pripalo je 

Aleksandri Stameni}, „[arganska osmica“ koja 

je imala kqu~nu ulogu u savremenom marketin{kom 

nastupu èleznica Srbije posebno prezentuju}i 

kompleks „[arganska osmica“ 

•Grad Uìce u kategoriji Lep{e Uìce, 

lep{a Srbija uru~eno je Jovanu Markovi}u, 

gradona~elniku koji je posledwih godina u gradu 

napravio iskorak rade}i na 40 razvojnih projekata. 

Uìce se tako potvr|uje kao regionalni 

centar 

- Va`no je da je prepoznat zna~aj rada lokalne 

samouprave i da drugi prepoznaju tu lidersku 

poziciju Uìca. To je i obaveza povezivawa 

- Li~no mi mnogo zna}i jer je to velika nagrada 

a i podstrek da ubudu}e radim jo{ boqe i 

kvalitetnije. Posebno mi je zaovoqstvo da predstavqam 

jednu takvu destinaciju kao {to je [arganska 

osmica 


тан Миша Анастасијевић" 

врху 

, nego pokazuje wegovu snagu,- 

Vlado Markanovi}, direktor 

ra}aju}i se nagra|enima za os- 

•Za korporativnu odgovornost priznaje je pripalo 

êdomiru [oji}u, direktor i suvlasnik 

preduze}a „Evolva“ iz Poège. Malo preduze}e 

ali veliki snabdeva~ proizvodima namewenim 

za vodovod i kanalizaciju ne samo u Srbiji nego i 

susednim zemqama. 

•Za doprinos razvoju preduzetni{tva 

priznawe je dodeqeno dr Mirjani Avakumovi}, 

predsednici op{tine Ariqe. Ova op{tina se 

svrstava u najnaprednije i najpersektivnije u zapadnoj 

Srbiji a poznata je po malini i tekstilu. 

•Visoka poslovna tehni~ka {kola strukovnih 

studija Uìce nagra|ena je za kvalitet 

obrazovawa i razvoj preduzetni~kog duha a 

priznawe je primila prof. dr Qubica Dikovi} 

, direktorka {kole. Ovo je moderna {kola i 

lider strukovnih studija sa akreditovanih {est 

studijskih i ~etiri specijalisti~ka programa 

pruà kvalitetnu nastavu prate}i aktuelne trendove 

sa akcentom na prakti~na znawa. 

•[umsko gazdinstvo Uìce dobilo je 

priznawe za razvoj {umarstva i ekolo{ke 

svesti a uru~eno je direktoru Savu Be{li}u. 

To je jedno od 17 {umskih gazdinstava u sastavu JP 

„Srbija {ume“koje aktivno radi na integralnom 

gazdovawu {umama zasnovanom na odrìvom razvoju. 

Delatnost ostvaruju preko tri uprave Uìce, 

Kosjeri} i Zlatibor. 

•JP Nacionalni park „Tara“ dobitnik je 

priznawa u kategoriji za razvoj i o~uvawe eko 

sistema 

•Hotel „ Zlatibor Mona“ najboqi je doma}in 

u 2011.godini a priznawe je uru~eno Ivanu 

Jevremovi}u, direktoru hotela. Ovo je ku}a dobrih 

doma}ina i Monu sa pravom nazivaju biserom 

zlatiborske turisti~ke ponude. Ovo je luksuzno opremqeno 

zdawe sa ~etiri zvezdice. Nastao je ulagawem 

preduzimqivog bra~nog para Momirovi}. 

istrajem, da imam i daqe ambicije i da nastavimo 

da teìmo samo uspehu. 

•Ustanova studentskih odmarali{ta Beograd- 

RJ „Ratko Mitrovi}“ Zlatibor dobila 

je priznawe za brigu o mladima a uru~eno je 

Josipu Ristanovi}u, upravniku odmarali{ta. 

Posledwih decenija stalnim ulagawem sve vile 

studentskog odmarali{ta dobile su moderan lik 

i postali pravi arhitektonski biseri planine. 

•Hotel „Palisad“ nagra|en je za kontinuitet i 

kvalitet usluga a priznawe je primio Vojislav 

Jani}, generalni direktor. Bez hotela Palisad 

prepoznatqivost simbola planine koji je nastao 

pre 46 godina zlatiborski turizam ne bi bio ovo 

A dr Avakumovi} svoju viziju koristi na najboqi 

na~in, re~eno je u obrazloèwu ìrija 

•Zdravstveni centar Uìce dobio je priznawe 

koje je uru~eno dr Milo{u Boòvi}u, direktoru 

za primenu savremenih metoda le~ewa. 

Uì~ki zdravstveni centar ima sloèn zadatak 

da brine ne samo o zdravqu oko 315 hiqada 

stanovnika Zlatiborskog okruga nego i pacijenata 

iz Republike Srpske i severne Crne Gore. 

- @eleo bih svima u ime Kompanije „Mona“ 

da se zahvalim jer nam ova nagrada puno zna~i.Nagrada 

za najboqeg doma}ina odslikava i politiku 

ove kompanije i to zna~i da smo na pravom putu 

u ciqu zadovoqewa potreba na{ih korisnika. 

Nastavi}emo da u ovom ambijentu pruàmo i daqe 

doma}insku atmosferu. 

•Dragan Suboti}, predsednik FK „Sloboda“ 

Uìce dobio je priznawe za razvoj sporta 

i inovativnost u radu. Istaknuti privrednik 

i predsednik Upravnog odbora FK „Sloboda“ 

nastavqa svakodnevne napore za boqitak 

superliga{a koji ba{tini tradiciju od 1925. godine 

i kome je nedavno vra}eno staro ime Sloboda. 

Priznawe je samo mali znak u wegovom anga`manu 

u razvoju kluba i inovativne poteze u fudbalu i 

sportu ovog kraja. 

{to jeste. Ovaj hotel je lider po broju ostvarenih 

no}ewa u toku godine, a koga je vlasnik „Puteva“ 

Vasilije Mi}i} zna~ajno renovirao. Stare vrednosti 

su zadràne a moderno je na ve{t na~in uklopqeno 

sa wima. 

•U kategoriji za informisawe priznawe pripada 

RTSu – dopisni{tvo Uìce za kvalitet 

informisawa a priznawe je primila Jelena 

Boòvi}, {ef dopisni{tva RTS-a. Dopisni{tvo 

u Uìcu postoji od 1990. godine i sada je to tim 

od 11 zaposlenih koji informacijama pokrivaju 

Zlatiborski okrug, severnu Crnu Goru i isto~ni 

deo Republike Srpske. 

- Vremena su te{ka i te{ko je biti zdravstveni 

radnik iz vi{e razloga. Velike su obaveze 

i zahtevi na{ih pacijenata da pruìmo adekvatne 

zdravstvene usluge a svima je poznato da su mala 

izdvajawa za zdravstvo. Ova nagrada koju je 

Zdravstveni centar dobio obavezuje sve nas koji 

smo u sistemu zdravstvene za{tite da jo{ vi{e 

radimo, da imamo vi{e odgovornosti za na{e 

pacijente. 

- Svako priznawe godi i lep je ose}aj kad 

neko prime}uje ne~iji rad a pogotovu kad je to van 

osnovne aktivnosti i profesionalnog opredeqewa. 

Fudbal i sport su moja qubav i strast, ne{to 

{to traì i puno emocija. Sve ovo ne radim zbog 

priznawa ve} da postoje pozitivne vibracije oko 

na{eg kluba. Ali, priznawe dodatno daje snagu da 

-Velika nam je ~ast {to smo poneli ovo 

priznawe, jer novinarstvo jeste te{ko zanimawe 

i to svi znaju. Ali,zbog ovakvih trenutaka zaista 

je zadovoqstvo baviti se wime. 

•Milijan Despotovi}, pesnik i kulturni 

radnik dobio je priznawe za kwièvno 

stvarala{tvo i lepotu pisane re~i. Objavio je 

15 zbirki pesama a dobitnik je brojnih nagrada i 

drugih zna~ajnih priznawa. Pokreta~ je i ~asopisa 

„Paun“ i biblioteke za haiku poezije u Poègi, kao 

i na {irokom stvarala~kom poqu srpske kulture. 

Dragica Cvijovi} 


21


POVODOM 70. GODI[WICE OD SMRTI MIHAILA MILOVANOVI]A 

Opelo kraj biste slikara 

ponedeqak, 28. novembra, na dan kada 

U su partizani u Uìcu 1941. godine, bez 

su|ewa i utvr|ivawa krivice, streqali 

Mihaila Milovanovi}a, kraj wegove spomenbiste 

na Trgu Svetog Save, Gradski odbor potomaka 

ratnika 1912-1918. „Major Kosta Todorovi}“ 

organizovao je Dan se}awa na prvog 

akademskog slikara Uìca i Uì~kog kraja, 

ratnika tri oslobodila~ka rata Srbije, najistaknutijeg 

ratnog slikara Vrhovne komande 

Srpske vojske u Prvom svetskom ratu. 

Pored ve}eg broja po{tovalaca slikara 

Mihaila Milovanovi}a, Danu se}awa na ovog 

umetnika i ratnika prisustvovala je delegacija 

Gradske op{tine Mladenovac, koju je 

predvodila dr Jasminka Proki}, pomo}nik 

predsednika, predstavnici Grada Uìca – 

Milovan Petrovi}, zamenik gradona~elnika i 

\or|e Miju{kovi}, pomo}nik gradona~elnika, 

Dragan Vuji}, zamenik predsednika op{tine 

Kosjeri} i predsednik Okru`nog odbora potomaka 

ratnika i Miroslav To{i} iz Beograda, 

unuk slikara Mihaila. Prisustvovali su 

i predstavnici Gradskog odbora Udruèwa 

boraca NOR, Udruèwa veterana i invalida 

ratova 1990-1999, Kluba tri generacije i hora 

„Zlatiborska vila“, predstavnici prosvete i 

kulture, kao i uì~ki slikari.. 

Posle pomena koji su sluìli 

sve{tenici uì~ke Crkve, na spomen-bistu 

Legat je bogatiji za jo{ jednu Milovanovi}evu sliku 

(Foto: Ilija Markovi}) 

Сећање на сликара 

Povodom 70. godi{wice smrti, na spomen-bistu slikara 

poloèni venci Grada Uìca, Gradske op{tine Mladenovac 

i Gradskog odbora potomaka ratnika „Major Kosta Todorovi}“. 

Uìce jedini grad u Srbiji i biv{oj Jugoslaviji kome 

su partizani streqali dvojicu velikih slikara 

Mihaila Milovanovi}a vence su poloìle 

delegacije Grada Uìce, Gradske op{tine 

Mladenovac i Gradskog odbora potomaka ratnika 

„Major Kosta Todorovi}“. 

O ìvotu i delu slikara Mihaila 

Milovanovi}a i wegovom stradawu govorila 

je Miqka Pil~evi}, predsednik Gradskog 

odbora potomaka ratnika „Major Kosta Todorovi}“. 

Uìce je jedini grad u Srbiji, a i u biv{oj 

Jugoslaviji, kome su partizani 1941. i 1944. 

godine streqali dva najzna~ajnija slikara 

20. veka. O tome je u predgovoru monografije 

„Akademski slikar Mihailo Milovanovi} 

ìvot i delo 1879-1941“ napisao akademik 

Qubomir Simovi} ove redove: 

„Uìce je modernom srpskom slikarstvu 

dalo dva zna~ajna slikara:Mihaila 

Milovanovi}a i 

Branka Popovi}a. 

Milovanovi} je ro|en 

u Gostinici, 1879, a 

tri godine kasnije, 

1882, u Uìcu je ro|en 

Branko Popovi}. Kao 

{to su se ublizu rodili, 

tako su ublizu 

i umrli:Milovanovi} 

1941, a Popovi} 1944. 

godine. Milovanovi} 

je streqan u no}i 28. 

novembra, u jednom 

od onih masovnih 

streqawa koja su partizani 

obavqali u 

Kr~agovu, negde iznad 

bolnice. A tri godine 

kasnije, 1944, odmah 

posle oslobo|ewa 

Beograda, partizani 

su uhapsili i streqali 

Branka Popovi}a“. 

Slikarev unuk Miroslav To{i} pohvalio je 

odnos Grada Uìce 

prema wegovom dedi Mihailu 

Posle zavr{ene Likovne akademije 

u Minhenu 1909. godine, slikar Mihailo 

Milovanovi}, koji je bio i veliki rodoqub 

i patriota, napu{ta Minhen 1912. godine i 

kao borac Drinske divizije u~estvuje u Prvom 

balkanskom ratu, a naredne godine i u Drugom 

balkanskom ratu, posle koga odlazi na 

usavr{avawe u Prag, da bi ga napustio 1914. 

godine i u~estvovao u Prvom svetskom ratu, 

prvo u redovima Drinske divizije, a zatim je 

imao zvawe „ratni slikar“ Vrhovne komande 

Srpske vojske. Bio je najistaknutiji ratni 

slikar Srbije. 

Po zavr{etku Prvog svetskog rata, izvesno 

vreme ìvi sa porodicom u Beogradu, 

zatim u Uìcu, potom u Mladenovcu, da bi 

posledwu deceniju ìvota proveo u rodnoj 

Gostinici gde je na o~evini, u zaseoku Tuk, 



sagradio veliku i modernu ku}u, koju je narod 

nazvao „Milovanovi}a vila“. Iza wega 

ostale su brojne spomen-plo~e podignute u 

slavu poginulih ratnika 1912-1918. godine i 

spomenici, kao i roman u rukopisu „Lendina 

vodenica“, koji je posle nekoliko decenija od 

wegove smrti objavqen. 

- Mihailo Milovanovi} je bio zaista 

izuzetno zanimqiva, darovita i svestrana 

li~nost, ~iji su ìvot prekinuli partizani 

u Uìcu 28. novembra 1941. godine, uz 

izmi{qene optu`be posle rata da bi se 

opravdalo ubistvo, a koje nikada nisu dokazane… 

Optuìvali su ga da je bio engleski 

{pijun, petokolona{ i saradnik okupatora 

jer je i{ao u nema~ku komandu, zaboravqaju}i 

da je on i{ao samo tri puta da bi spa{avao od 

streqawa neke komuniste i nedu`ne seqake 

iz Lu`ni~ke doline koje su Nemci pohapsili 

28. jula da ih streqaju na Bukovima u znak 

odmazde. Wegove intervencije su uspele kod 

nema~kog komandanta [tokhauzena, ne {to 

je odli~no govorio nema~ki i navodno bio 

wihov saradnik, ve} {to je li~no poznavao 

i bio prijateq pukovnikovog oca sa kojim je 

studirao slikarstvo u Minhenu, - naglasila 

je Miqka Pil~evi}, dodaju}i da se Mihailo 

na jednom partizanskom zboru u Riba{evini, 

u jesen 1941. godine, javno zalagao za saradwu 

partizana i ~etnika, osu|uju}i bratoubila~ku 

borbu. 

Posle rata ime i delo Mihaila 

Milovanovi}a bilo je gurnuto u poluvekovni 

zaborav iz koga se, posle 56 godina po~eo 

vra}ati u svoj zavi~aj. Objavquju}i roman 

iz seoskog ìvota „Lendina vodenica“ i 

dve monografije o slikaru, nagradom „Mihailo 

Milovanovi}“ koju je dodeqivalo 

Udruèwe likovnih umetnika Uìce, podizawem 

spomen-biste, organizovawem retrospektivne 

izlo`be wegovih slika, otvarawem 

u Narodnom muzeju Legata slikara Mihaila 

Milovanovi}a i organizovawem Likovne 

kolonije u Riba{evini koja je posve}ena 

Mihailu, Grad Uìce se na najboqi na~in 

oduìlo i oduùje svom prvom akademskom 

slikaru. Bila je to svojevrsna qudska i 

umetni~ka rehabilitacija, a ona prava sudska 

rehabilitacija do{la je 2007. godine kada 

je Okru`ni sud u Uìcu doneo re{ewe o rehabilitaciji, 

kojim je poni{tena i konfiskacija 

wegove ku}e i druge nepokretne imovine. 

Republi~ki odbor Saveza potomaka ratnika 

Srbije 1912-1920. osnovao je Slikarsku sekciju 

„Mihailo Milovanovi}“. 

Delegacija Gradske op{tine Mladenovac 

je tokom boravka u Uìcu posetila 

Jokanovi}a ku}u i Narodnu biblioteku. Direktorka 

An|a Bjeli} je sa svojom koleginicom 

Jasminom âbrilo, direktorkom Biblioteke 

„Despot Stefan Lazarevi}“ razgovarala o 

saradwi ove dve kulturne institucije. 

Povodom Dana se}awa na slikara 

Mihaila i 70. godi{wice wegove smrti, 

gradona~elnik Jovan Markovi} je organizovao 

prijem za delegaciju Mladenovca i 

Gradskog odbora potomaka ratnika „Major 

Kosta Todorovi}“. Prijemu su prisustvovali 

i zamenik gradona~elnika Milovan Petrovi}, 

slikarev unuk Miroslav To{i}, direktor 

Narodnog muzeja Nikola Gogi} i direktor 

Gradske galerije Vladan Terzi}. 

Tokom razgovora, izme|u ostalog, bilo 

je i re~i o dosada{wim, a i planiranim 

aktivnostima za obnovu slikarevog doma 

„Milovanovi}a vile“ u Gostinici. Prema 

re~ima gradona~elnika Jovana Markovi}a 

planira se da posle obnove „Milovanovi}a 

vila“ postane jedan kulturni centar Lu`ni~ke 

doline, koji bi okupqao uì~ke slikare i 

slikare Srbije, ali i druge umetnike, kako 

bi Lu`ni~ka dolina sa „Milovanovi}a vilom“ 

i Belom crkvom u Karanu imala zna~ajno 

mesto u turisti~koj ponudi Grada Uìca. U 

realizaciju ovih inicijativa, pored Gradske 

skup{tine bi}e 

ukqu~eni Gradska 

galerija i Narodni 

muzej. 

D e l e g a c i j a 

Mladenovca, grada 

sa kojim potomci 

ratnika „Major 

Kosta Todorovi}“ 

sara|uju ve} ~etiri 

godine, posetila je 

Legat slikara Mihaila 

Milovanovi}a 

u Narodnom muzeju. 

Igrom slu~aja ili 

sudbine, dogodilo se 

miliona dinara i da u woj napravimo savremeni 

muzej, koloniju i na taj na~in produìmo 

pri~u o Mihailu Milovanovi}u zauvek… 

Zahvaqu}i gradona~elniku na poklonu, 

kojim se oboga}uje Legat, direktor Nikola 

Gogi} je rekao: 

- Sudbina je htela da ba{ danas, na 

sedamdesetodi{wicu wegove pogibije, kada 

je sve ~iweno da Mihailo Milovanovi} ne 

postoji, da ba{ posle 70 godina, wegova slika 

do|e u Legat Narodnog muzeja.Nadam se da }e 

i Gradsko ve}e i ceo grad i dràva i daqe 

pomagati da istraìmo i prikupimo {to vi{e 

dokumenata i slika Mihaila Milovanovi}a. 

\or|e Pil~evi} 

SARADWA NARODNE BIBLIOTEKE 

I ISTORIJSKOG ARHIVA 

Ратна 1941. година 

Miroslav Du~i}, mr Aleksandar V. Savi}, 

dr Milo{ Timotijevi}, Marija Orbovi} 

i Dragoslava Rodaqevi} na promociji 

da na 70. godi{wicu 

smrti slikara 

gradona~elnik Jovan 

Markovi} uru~i direktoru 

Muzeja Nikoli 

Gogi}u sliku Mihaila 

Milovanovi}a 

„Izbeglice“, koju je 

Gradska op{tina 

otkupila od jednog 

kolekcionara u Subotici. 

Ovom doga|aju 

prisustvovao je i 

gospodin Luis de 

Alimeida Sampaio, 

ambasador Portugala 

u Srbiji. Uru~uju}i 

sliku Jovan Markovi} 

je rekao: 

- Ova slika koju 

smo kupili u Subotici 

za oko 200.000 

dinara je nastavak 

na{eg poku{aja da 

~itavo delo Mihaila 

Milovanovi}a bude 

sabrano u Muzeju. 

Mihailo Milovanovi} 

je svojim delom 

zaduìo Uìce i otkupom 

ove slike mi 

mu se oduùjemo. Grad 

Uìce poku{ava da 

otkupi ku}u, odnosno 

vilu Mihaila 

Milovanovi}a od 

Ministarstva odbrane, 

koja je procewena 

na dva i po 

U îtali{tu Narodne biblioteke 

pro{log ~etvrtka, 24. novembra, u organizaciji 

Istorijskog arhiva i Narodne 

biblioteke predstavqeni su dvadeseti 

broj godi{waka „Istorijska ba{tina“ i 

„Bibliografija Istorijske ba{tine“, a 

isto ve~e otvorena je izlo`ba „Uì~ki 

kraj ratne 1941. godine u monografskim i 

periodi~nim publikacijama“ 

U najnovijem broju „Istorijske 

ba{tine“ najve}i 

broj objavqenih radova (14) 

posve}en je 70. godi{wici 

ustanka, sa posebnim osvrtom 

na ustanak u zapadnoj 

Srbiji 1941. godine. 

O ovom broju „Istorijske 

ba{tine“ govorili su 

direktor Arhiva Miroslav 

Du~i}, urednik mr 

Aleksandar V. Savi} 

i istori~ar Narodnog 

muzeja â~ak dr Milo{ Timotijevi}. O 

dvadesetom broju „Istorijske ba{tine“ objavili smo op{irniji 

prikaz u jednom od prethodnih brojeva „Vesti“. 

„Bibliografiju Istorijske ba{tine 1-20“ predstavili su 

Marija Orbovi}, bibliotekar savetnik ~a~anske Narodne biblioteke 

„Vladislav Petkovi} Dis“ i jedan od autora Dragoslava 

Rodaqevi}. 

Posle predstavqawa „Istorijske ba{tine“ i „Bibliografije 

Istorijske ba{tine-1-20“, u holu Narodne biblioteke 

direktorka An|a Bjeli} otvorila je zajedni~ku izlo`bu Istorijskog 

arhiva i Narodne biblioteke pod nazivom „Uì~ki kraj 

ratne 1941. godine u monografskim i periodi~nim publikacijama“, 

autora mr Aleksandra V. Savi}a i Dragoslave Rodaqevi}. 

R. V. 


23

U PO@EGI OTVOREN CENTAR 

ZA EDUKACIJU MLADIH TALENATA 

U OBLASTI FILMSKOG STVARALA[TVA 

Језик филма 

U poè{koj Gradskoj galeriji pro{le nedeqe, 

27.novembra, sve~ano je otvoren Filmski 

edukativni centar „Interakcija“ koji okupqa 

decu i mlade iz Uìca, â~ka, Poège i 

Kosjeri}a koja su ispoqila talenat u oblasti 

filmskog stvarala{tva 

eposredno uo~i sve~anog 

Notvarawa odràna je radionica 

tokom koje su polaznici 

upoznati sa ciqevima i aktivnostima 

Centra. „Kroz 

realizaciju Me|unarodnog 

studentskog filmskog kampa 

„Interakcija“, primetili smo 

veliku zainteresovanost i 

sklonost mladih za filmsko 

stvarala{tvo u mestima u kojima 

realizujemo kamp, odnosno 

u Uìcu, â~ku, Poègi i 

Kosjeri}u. Uprkos evidentnoj 

motivisanosti mladih za film 

i sve pristupa~nijoj tehnici za 

produkciju filmova, u pomenutim 

sredinama ne postoje edukativni 

centri koji bi doprineli 

da se mladi upoznaju sa jezikom 

filma i da na kreativan na~in 

kanali{u energiju koju poseduju, 

rekao je Dejan Petrovi}, direktor 

Nezavisnog filmskog centra 

„Filmart“, u ~ijoj organizaciji 

se realizuju ove radionioce. 

Pored Petrovi}a, prvoj generaciji 

polaznika i prisutnima 

se obratio Milovan Mi}ovi}, 

predsednik op{tine Poèga, 

a na kraju sve~anog otvarawa 

predstavqeni su polaznici kojima 

su uru~ene ~lanske karte, 

uz pomo} kojih }e besplatno 

mo}i da pose}uju programe u organizaciji 

Narodnog pozori{ta 

култура 

Dejan Petrovi} sa polaznicima Filmskog edukativnog centra 

„Interakcija“ 

Uìce i Kulturnog centra Po- 

èga. 

U konkurenciji od 168 kandidata, 

izabrano je 35 najtalentovanijih 

polaznika iz Uìca, 

â~ka, Kosjeri}a i Poège koji 

}e tokom osam meseci, kroz radionice 

biti upoznati sa osnovama 

pisawa scenarija i jezika filma. 

Pored predavawa, polaznici 

}e u~estvovati u produkciji 

dokumentarnih filmova, ali i u 

programu „Susreti“ (gostovawa 

i projekcije filmova afirmisanih 

filmskih autora), koji je 

namwen ne samo polaznicima 

ve} i lokalnoj zajednici. 

Filmski edukatvni centar 

„Interakcija“ preporu~en je od 

strane Ministarstva prosvete i 

nauke kao projekat koji doprinosi 

razvoju ve{tina, kreativnosti 

i znawa dece a realizuje se u 

partnerstvu sa Kulturnim centrom 

Poèga, u ~ijim prostorijama 

se odràvaju aktivnosti, ali 

i uz podr{ku Op{tine Poèga, 

kao i 17 {kola ~iji su u~enici 

ukqu~eni u projekat. 

R. V. 

IZLO@BA I KWI@EVNO VEÊ 

U KONAKU MANASTIRA 

PRILIPAC 

Вече 

српско-руског 

пријатељства 

U konaku manastira Prilipac 

odràni je ve~e srpsko-ruskog 

prijateqstva. Tom prilikom 

predstavqena je kwiga „Teera 

d’oro“ Milkice Mileti} i 

otvorena izlo`ba skulptura 

Rajka Novakovi}a 

Za susrete privrednika, ~lanova Dru{tva srpsko-ruskog 

prijateqstva odabran je prostor 

konaka manastira Prilipac i wegov qubazni 

doma}in sve{tenik Milan Popovi}. Pored mnogobrojnih 

privrednika iz Zapadne Srbije, na ovom 

skupu u~estvovao je i Dragan Logvinov, predsednik 

Regionalnog Centra Zapadna Srbija, zatim 

Oleg Darmin, direktor preduze}a srpsko-ruskog 

prijateqstva, Milija Ristanovi}, predsednik 

Gradskog odbora srpsko-ruskog prijateqstva 

Uìce. 

Pored razgovora o saradwi i pro{irivawu 

delatnosti rada Dru{tva, privrednici, povodom 

ove ve~eri uprili~eno je i otvarawe samostalne 

izlo`be skulptura Rajka Novakovi}a iz Poège. 

Izlo`bu je otvorila kwièvnica Milkica Mileti} 

istakav{i da predstvqeni radovi ura|eni 

u kombinaciji toplih materijala poput drveta 

ukoponovani sa svetlo{}u daju jedinstven izraz 

autora na likovnoj sceni Srbije. 

Iste ve~eri predstavqena je i kwiga „Terra 

d’oro“, nagra|ene na ovogodi{wem Sajmu kwiga u 

Beogradu „Deretinom nagradom“ za najboqi roman 

godine, autorke Milkice Mileti} iz â~ka. O 

kwizi je govorio dr Rade Vu~i}evi}. 

„Milkica Mileti} je zatvorila nebesku 

amplitudu vezuju}i mediteransku toplinu dubrova~kog 

zale|a za zlatnu utrobu rudni~kog 

masiva. Prikazuju}i de{avawa na prostorima 

sredwovekovne Srbije u doba vladavine Despota 

Stefana Lazarevi}a, zemqu koja se u to doba nazivala 

„Zemqa zlata i srebra“, na svojstven tanani 

lirski umetni~ki na~in, stvorilo je delo 

koje }e zasigurno dugo pleniti ~itala~ku pa`wu“, 

istakao je Vu~i}evi}. 

Privrednici Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva 

dogovorili su se da i naredni susret 

koji je zakazan za po~etak slede}e godine u â~ku 

upotpune aktuelnim kulturnim dogaђањима. 

Р. В. 

NARODNA 

BIBLIOTEKA 

U ARIQU 

Вече са 

Петром 

Божовићем 

U organizaciji Narodne 

biblioteke jedan od najpoznatijih 

srpskih glumaca, Petar 

Boòvi}, gostovao je u Ariqu. 

Ve~e sa poznatim glumcem obeleìli 

su kolaì monodrama 

„Re~e mi jedan ~oek“, „êgovi}“, 

inserti iz „Lu~e Mikrokozma“ i 

„Maksim na{eg doba“ kojima je 

uspeo da nasmeje ariqsku publiku 

koja je do posledweg mesta 

ispunila salu Sokolskog doma. 


култура 

PROGRAM PREKOGRANI^NE SARADWE GRUPE 484 I TUZLANSKOG BIROA 

ZA QUDSKA PRAVA OVOG VIKENDA REALIZUJE SE I U U@ICU 

Шетња кроз Симовићева и Басарина дела 

Tokom slede}eg vikenda u uì~kom kraju boravi}e u~enici iz tri bosanska grada – Tuzle, 

Br~kog i Bijeqine 

APEL GRADSKOG 

KULTURNOG CENTRA 

Стоп вандализму! 

Zgrada biv{eg Doma JNA – dana{wi 

Gradski kulturni centar jo{ jednom je bio 

`rtva vandalskog napada. U toku no}i bez 

ikakvog povoda polupani su veliki prozori 

na biv{em restoranu. Ustanova je na pragu 

rekonstrukcije, a novca za dodatne radove 

nemamo. Zato apelujemo na sve sugra|ane da 

proslede daqe na{u molbu za prestanak 

uni{tavawa imovine i mesta koje sutra 

treba da bude ukras grada i prostora u kome 

}e se kona~no, posle decenija stagnacije, 

na kreativan na~in okupqati i delovati 

prvenstveno mladi qudi. 

Prostor je dugo vremena bio zapu{ten 

i prepu{ten na milost i nemilost besku- 

}nicima, pijancima, narkomanima, huliganima 

itd… Tokom grubog ~i{}ewa pre po~etka 

radova iznete se tone sme}a, plasti~nih i 

staklenih fla{a, upotrebqenih {priceva 

itd. Prostor je do te mere bio ruiniran 

da smo razmi{qali da pozovemo Zavod za 

za{titu zdravqa da bi se izvr{ila neophodna 

dezinfekcija. Na àlost, koliko 

god ~istimo tako nailazimo na iste stvari 

koje iza sebe ostavqaju neodgovorni pojedinci, 

neodgovorni i prema sebi i prema 

drugima. Prozori, oglasna tabla i lampioni 

se redovno razbijaju, fasada ruì grafitima 

koji nisu ni na tragu uli~ne umetnosti, 

okviru programa prekograni~ne saradwe, 

koji podràva Evropska unija, us- 

U 

postavqena je saradwa tri grada iz Bosne 

i Hercegovine i tri grada iz Srbije. Tokom 

festivala Na pola puta sredwo{kolci 

iz preostalih pet gradova bili su gosti 

uì~kih gimnazijalaca, a oni su po~etkom 

jula u~estvovali na kwièvnom kampu na 

Igmanu. U novembru su u~enici iz Kosjeri}a, 

Poège i Uìca putovali u posetu svojim 

vr{wacima iz Tuzle, Br~kog i Bijeqine. 

Tokom slede}eg vikenda u uì~kom kraju 

boravi}e u~enici iz tri bosanska grada u 

uzvratnu posetu. Do~ek i aktivnosti koje 

}e biti realizovane od petka do nedeqe 

u Poègi, Kosjeri}u i Uìcu osmislili su 

sredwo{kolci uz podr{ku odraslih koji su 

sa wima radili tokom prethodne godine 

Program trodnevnog boravka gostiju iz 

BIH nije namewen samo wima, ve} jednim delom 

i svim gra|anima. U Poègi }e u petak, 

2. decembra, u 20 ~asova, u sali Kulturnog 

centra gostovati beogradsko Pesni~ewe, 

uz u~e{}e i lokalnih pesnika, kako je 

to uobi~ajeno u okviru sada ve} ~uvenih 

“treninga aktivne poezije”. 

Narednog dana predstavu po tekstu 

beogradskih autora Borisa Lije{evi}a i 

Branka Dimitrijevi}a “Vreme ~ekawa” u 

reìji Jasne Dikli} izvodi Centar za kulturu 

iz Sarajeva u velikoj sali Narodne 

biblioteke u Kosjeri}u. Po~etak predstave 

predvi|en je za 19 ~asova, ulaz je slobodan. 

Program u Uìcu odvija}e se u nedequ, 

4. decembra. Dejan Ili}, urednik 

Fabrike kwiga, izdava~ke ku}e koja je na 

ovogodi{wem Sajmu kwiga progla{ena za 

izdava~a godine, razgovara}e tokom prepodneva 

sa sredwo{kolcima o pri~ama 

sarajevske kwièvnice Lamije Begagi} 

u prostorijama Regionalnog centra za 

usavr{avawe prosvetnih radnika. Tokom 

popodneva za goste }e biti organizovano 

obilaèwe onih mesta u gradu koja su 

opisana u delima Qubomira Simovi}a i 

Svetislava Basare. 

Posle pe{a~ke ture Simovi}evim i 

Basarinim putem, svi gosti }e na Maloj sceni 

Narodnog pozori{ta mo}i da pogledaju 

snimak predstave “Putuju}e pozori{te 

[opalovi}” i da iz jo{ jednog ugla upoznaju 

na{ grad. U 19.30 ~asova na Maloj sceni 

Narodnog pozori{ta svoje tekstove ~ita}e 

sarajevska spisateqica Lamija Begagi} i 

beogradski satiri~ar Toma Markovi}. Ulaz 

je slobodan i svi su dobrodo{li. 

Program prekograni~ne saradwe realizuju 

beogradska Grupa 484 i Biro za qudska 

prava iz Tuzle. 

R. V. 

IZLO@BA 

Мрежа 

женског 

стваралаштва 

Uì~ki centar za prava deteta u 

saradwi sa beogradskim Klubom OPA 

(Omladina pokre}e akciju) realizuje 

projekat „Femix – Mreà ènskog 

stvarala{tva“ pod pokroviteqstvom 

Ministarstva omladine i sporta Republike 

Srbije. 

Ciq projekta je afirmacija i 

promocija ènskog stvarala{tva devojaka 

od 15 do 30 godina. U fokusu 

je stvarala{tvo u oblasti muzike, 

kratkog filma i fotografije. Nakon 

{iroke akcije prikupqawa radova, 

u subotu, 3. decembra, u prostorijama 

Regionalnog centra za profesionalni 

razvoj zaposlenih u obrazovawu od 13 

do 15 ~asova odrà}e se prezentacija 

radova 14 autorki iz uì~kog kraja, 

kao i miks kratkog i dokumentarnog 

filma, uz zvuke autorske muzike. 

R. V. 

provaquje se u prostor i lome preostale 

plo~ice, vrata, sanitarije, a prostor iza 

bine i ba{ta se koriste kao javni WC… 

Ako se ovako nastavi, kakav je smisao 

rekonstrukcije Gradskog kulturnog 

centra ako ga uni{tavaju mladi qudi 

i sredwo{kolci, upravo oni kojima je 

namewen kao mesto za wihovu edukaciju, 

afrimaciju i kreativno kori{}ewe slobodnog 

vremena? 

Apelujemo i na Vas dragi prijateqi, da 

u slu~aju da vidite po~inioce ili prisustvujete 

gore navedenim radwama, pozovete 

92 – MUP je ve} obave{ten o de{avawima 

i obe}ali su da }e deùrne patrole ~e{}e 

obilaziti prostor. Naravno, svaka Va{a 

pomo} ili savet su dobro do{li, jer ovo se 

ti~e svih nas. 


25

иницијативе 

PREDLOZI ZA NOVO IZDAWE BIOGRAFSKOG LEKSIKONA U@I^KOG KRAJA 

Да се не забораве… 

Pi{e: Mi{o Debqovi} 

RAJI] R. MIROQUB MILE 

(Uìce, 1950 - Kopaonik, 

2007), istaknuti sportski radnik. 

Zavr{io je osmogodi{we 

i sredwo{kolsko obrazovawe 

u Uìcu 1969, a diplomirao 

na Pravnom fakultetu u Sarajevu 

1975. godine. Po~eo je 

iste godine da radi u Vaqaonici 

bakra Sevojno na poslovima 

referenta, ubrzo i 

{efa pravne slu`be, direktora 

Pravnokadrovskog sektora 

RO dru{tveni standard. 

Uporedo je zapo~eo i karijeru 

fudbalskog radnika kao sekretar 

i predsednik FK „Sevojno“ 

i „ Sloboda“. Istakao se 

kao vrsni poznavalac rada 

i funkcionisawa klubova i 

fudbalskog sporta u celini. 

Svojim neposrednim radom i 

angaòvawem, dao je zna~ajan 

doprinos stvarawu i razvoju 

svih selekcija FK „ Sevojna“ 

i „ Slobode“ u dugom periodu, 

bez obzira na wihov rang u 

kome su se takmi~ili. Ostavio 

je neizbrisiv trag koji 

je ostvario svojim radom u ova 

dva uì~ka kluba. Kao veliki 

fudbalski zaqubqenik, uvek 

je bdio na tribinama stadiona, 

kao da igraju finale nekog 

velikog Kupa. 

Fudbalsku karijeru nastavio 

je kao predsednik Fudbalskog 

saveza Zlatiborskog 

okruga. Svojim samopregornim 

radom i marqivo{}u, biran je i 

za prvog predsednika Fudbalskog 

saveza Regiona zapadne 

Srbije ( 1993- 2002), kao jedan 

od najistaknutijih osniva~a 

ovog Saveza. Za vreme wegovog 

mandata , promovisani su novi 

sistemi takmi~ewa za mla|e 

kategorije, razvijen sistem 

selektivnih susreta, osnovana 

instruktorska slu`ba, uvedena 

akcija „ Jedan dinar za jednog 

trenera“ itd. U najteèm 

trenutku za na{ fudbal, 

po~etkom 2002 godine, prihvatio 

je funkciju zamenika i 

generalnog sekretara ( jedno 

vreme bio i predsednik) Fudbalskog 

saveza Srbije i Crne 

Gore, u kome je ostao i nakon 

razdvajawa dve dràve. Dao je 

veliki doprinos u radu ovog 

Saveza i nastojao da u te{kim 

vremenima vrati dostojanstvo 

na{em fudbalu. To potvr|uju 

i uspesi na{ih selekcija u to 

vreme i priznawa koja je dobio 

od Evropske ku}e fudbala za 

wegov veliki doprinos razvoju 

fudbala u na{oj zemqi 

za protekle tri decenije wegovog 

rada. 

Imperativ u ìvotu i 

radu bili su mu- stru~nost, 

strpqewe i nesebi~nost 

u svakom pogledu. Wegovi 

saradnici kaù da nije bilo 

lako pratiti ~oveka sa takvom 

energijom i tempom rada. Uvek 

je govorio- Mladost pobe|uje, 

uvek bio u akciji i pokretu. 

Pored svega {to je u~inio za 

srpski fudbal, ostao je pravi 

Uì~anin, veran svom gradu 

i fudbalu u wemu. Qubiteqi 

fudbala se}aju se wega i kada 

je u gepeku svog automobila 

donosio lopte, dresove i drugu 

sportsku opremu za fudbalere 

„ Slobode“. Od 1993 do 2002 

godine bio je vlasnik advokatske 

kancelarije u Uìcu. 

Jedinstven je primer da 

su, posle wegove iznenadne 

smrti 2. marta 2007 u 57 godini 

ìvota, kao vrednom i 

uzornom pregaocu, odràna 

dva komemorativna skupa- u 

Beogradu i Uìcu, uz prisustvo 

~elnika fudbalskog 

Saveza Srbije i Crne Gore, 

brojnih fudbalskih i drugih 

sportskih radnika iz zemqe i 

inostranstva. 

TOMA[EVI] O. SLAVOQUB 

(Dub, 1948), prosvetni 

radnik, magistar organizacionih 

nauka, privrednik. 

Osmogodi{wu {kolu zavr{io 

je u Vojvo|anskom selu Plavni, 

gde je ìveo kod strica i 

strine. Kao |ak Vukovac upisuje 

U~iteqsku {kolu u Sremskim 

Karlovcima, a zavr{ava 

je sa odli~nim uspehom 1969. 

u Uìcu. Po konkursu dobija 

prvi posao u selu Bijelo 

Poqe, [ehovi} ( BiH). Radio 

je tri godine u dve smene u selu 

bez struje, puta i prodavnice. 

Ostao je upam}en kao vrsni 

u~iteq, po{tovan u ovom kraju. 

U Beogradu zavr{ava vanredno 

Vi{u defektolo{ku {kolupedago{ki 

odsek. Opredequje 

se da ìvi i radi u Zvorniku. U 

oblasti obrazovawa postiè 

zna~ajne rezultate. Kao direktor 

Specijalne {kole „ 

Vaso Pelagi}“ u Zvorniku, na 

Republi~koj smotri specijalnih 

{kola ( 1980), osvaja prvo 

mesto, a 1982. kao direktor 

Obdani{ta drugo mesto. 

Kao vanredni student, 

zavr{ava (1979) Defektolo{ki 

fakultet u Beogradu- sa 

zvawem diplomirani logoped. 

Wegovom uporno{}u zavr{ava 

i Fakultet organizacionih 

nauka, postdiplomske studije 

i magistrira 1986. sa tezom: 

„Izbor i stru~no obrazovawe 

kadrova za nove proizvodne 

programe u hemijskoj industriji“. 

U stru~nom i profesionalnom 

smislu prelazi iz 

oblasti prosvete u privredu. 

Izabran je 1987. za direktora 

Farbike gumenih proizvoda 

„FAGUM“ u Zvorniku i u wegovom 

mandatu uspe{no zavr{ava 

zna~ajan proizvodni pogon, 

transformi{e firmu iz Oura 

u Radnu organizaciju i uvodi 

je u red najuspe{nijih u Republici 

Srpskoj. 

Prelazi u poznatu Fabriku 

glinice i alumosilikata 

„BIRA^“ ( 1990) u Zvorniku za 

direktora Sektora za kadorvske 

poslove, a posle 2 godine 

za zamenika generalnog direktora. 

U periodu 1999- 2002. bio 

je generalni direktor ove fabrike. 

U vrlo oteànim uslovima 

privre|ivawa, napornim 

radom sa saradnicima, uspeo 

je da pokrene proizvodwu i u 

kratkom roku obezbedi veliki 

izvozni posao za Nema~ku, {to 

je imalo izuzetni zna~aj za 

privredu Republike Srpske, 

BiH i {ire. Zna~ajno je doprineo 

uspe{nom provo|ewu procesa 

privatizacije Farbike 

„BIRA^“. U uslovima ratne 

proizvodwe bio je direktor 

Fabrike „VITINKA“ Kozluh i 

direktor Zdravstvenog centra 

Zvonik. Uspeo je da organizuje 

na visokom niovu zdravstvenu 

slu`bu, obezbedi neophodne 

medicinske kadrove, sanitetsko 

medicinsku opremu i 

lekove. Posebno je zabeleèna 

wegova pomo} u deficitarnim 

lekovima i sanitarnom materijalu 

Zdravstvenom centru 

Uìce u vreme NATO agresije. 

Sada obavqa du`nost direktora 

Farbike monta`nih ku}a 

„INTAL“ AD Mili}i, Republika 

Srpska. 

Mr Toma{evi}, bio je 

predsednik Dru{tveno politi~kog 

ve}a SO Zvornik, ~lan 

Predsedni{ta i predsednik 

Komisije za me|unarodnu 

saradwu izvi|a~a BiH, ~lan 

Predsedni{tva Op{tinskog 

ve}a sindikata, predsednik 

Saveza izvi|a~a Zvornik, 

u~esnik vi{e Saveznih radnih 

akcija, komandant Omladinske 

radne brigade na ORA 

Osijek 1984. i dr. Objavio je 

u stru~nim ~asopisima vi{e 

radova iz organizacije poslovawa. 

U listi „ Energoinvest“ 

u Sarajevu objavqivao je 

svoje pesme. Priredio je kwigu 

pesama „ Iznad Kadiwa~e 

sunce sija ja~e“, a pripremio 

gra|u za monografiju „ Rodoslov 

familije Toma{evi}“. 

Za vi{egodi{we radne rezultate 

dobio je: Petojulsku 

plaketu grada Zvornika, 

Zlatni javor list izvri|a~a 

Jugoslavije, Zlatnu zna~ku 

RO „ FAGUM“, Srebrnu zna~ku 

Saveza omladine BiH i vi{e 

drugih poveqa i zahvalnica. 


“Tri godine sam te 

sawao…” 

To je pesma koju volim 

vi{e od ostalih, a saksofonista 

Slavko Buzurovi} najboqe 

svira kad je na redu ne~ija najmilija 

kompozicija. 

I dok su se po Sali restorana 

“Plaà” razlivali posledwi 

zvuci, on se izdvojio iz svog 

orkestra i pri{ao stolu za kojim 

sam sedeo. 

-Ovo je taj saksofon na kome 

sam svirao za vreme Uì~ke republike 

– rekao mi je i vratio 

se na svoje mesto. 

Te ve~eri sam shvatio da 

i muzi~ki instrument moè da 

ima svoju biografiju i da moè 

da zasluì da neko o wemu 

napi{e reportaù. 

A ta reportaà, naravno, 

treba da po~ne od onda kad je 

saksofon “Majnel und Herold”, 

broj 22358, prvi put zasvirao. 

- Nabavio sam ga – pri~a 

Slavko – 1931. godine u Beogradu 

i dao za wega 7.600 dinara. 

Za te pare tada sam mogao ku}u 

da napravim. 

Uskoro su u “Metropolbaru” 

u Skopqu odjeknuli zvuci 

novog instrumenta. Ali, tu se 

nije dugo zadrào. Putovao je od 

grada do trada. Bio je u Beogradu, 

Zagrebu, Osijeku, Podgorici, 

â~ku, Uìcu, Kragujevcu, 

Zaje~aru… 

-Tada je bilo moderno 

– prise}a se Buzurovi} – da se 

na saksofonu, osim muzike za 

igru, izvodi i narodna muzika. 

Muzi~ar koji je umeo da svira i 

jedno i drugo, a naro~ito narodna 

kola, dvostruko je zara|ivao. 

To be{e vreme kad su se 

najvi{e pevale i svirale one 

poznate, popularne pesme: 

“Stanala Ratke”, “Gon goveda, 

Maro moja”, “Crven fesi}, 

mamo”… 

Godine 1938. Slavko Buzurovi} 

je stupio u vojni orkestar 

u Uìcu. 

-Moj instrument uop{te 

nije bio formacijski predvi|en 

– prise}a se wegov vlasnik. – To 

je bio prvi saksofon u vojnoj 

muzici u Uìcu. 

Svake prve i tre}e subote 

u mesecu orkestar sa saksofonom 

svirao je za oficire u 

“Zlatiboru”, a svake druge i ~etvrte 

za podoficire u “Parizu”. 

Uz zvuke lambet – vokai ingli{ 

- valcera, stare{ine êtvrtog 

pe{adijskog puka provodile su 

prijatne ve~eri sa svojim damama. 

Saksofonista se se}a da 


јубилеј 

Прича о једном саксофону 

Svake prve i tre}e subote u mesecu orkestar sa saksofonom 

svirao je za oficire u “Zlatiboru”, a svake druge i ~etvrte za 

podoficire u “Parizu” 

je ~esto svirao: “Tamo daleko”, 

“Oj, Srbijo, mila mati”, “Do{o 

[vabo do Zemuna”… 

A neposredno pre napada 

Nema~ke na Jugoslaviju vojni 

muzi~ari su napustili Uìce i 

oti{li na Kosovo, na poloàj. 

- Saksofon je ostao ovde, a 

ja sam poneo pikolo flautu. 

I dok je wegov instrument 

mirovao, narednik vojne muzike 

Slavko Buzurovi} na{ao se u 

nema~kom zarobqeni{tvu. Mesec 

i po dana proveo je u sabirnom 

logoru u Kosovskoj Mitrovici, 

ali je uspeo da se izvu~e i da 

stigne u Uìce. 

U vreme Uì~ke republike 

i on i wegov saksofon bili su u 

Umetni~koj ~eti. 

Sutradan po dolasku partizana 

u grad zasvirao je orkestar 

koji je sa~iwavalo 12 vojnih 

muzi~ara. 

Kasnije su kombinovani 

razni muzi~ki sastavi, a saksofon 

je svirao u orkestru za 

igru, u narodnom orkestru i u 

guda~kom umesto violon~ela. 

Svako ve~e u Sali Sokolskog 

doma odràvane su igranke. 

Osim toga, muzi~ari su svirali 

i za partizanske jedinice i za 

rawenike u bolnicama. 

-Dok smo svirali za rawenike 

u zgradi sada{weg Omladinskog 

doma – pri~a daqe 

Slavko Buzurovi} – dat je znak 

za uzbunu. Me|utim, jedan rawenik 

bez noge rekao nam je da ne 

treba da se pla{imo i priredba 

je nastavqena. Orkestar i grupa 

peva~a izvodili su pesme koje 

su pevale na{e jedinice kad su 

i{le na poloàje. Rawenici su 

prihvatali. 

U vreme jedne ve~erwe priredbe 

neko je viknuo da napadaju 

~etnici. I izvo|a~i i gledaoci 

po~eli su da iska~u i na vrata 

i na prozore. Slavko Buzurovi} 

se na{ao sa svojim saksofonom u 

blatu. Tada mu je pritr~ao jedan 

mladi partizan, gotovo de~ak i 

povikao: 

- Dole oru`je! 

Trebalo je dosta opreznosti 

dok mladog borca nisu uverili 

da to nije nikakvo stra{no, 

nepoznato oru`je, nego muzi~ki 

instrument. 

- Svirni mu malo pa }e se 

uveriti – dobacio je neko. 

Tek kad je ~uo zvuk saksofona, 

de~ak u partizanskoj uniformi 

spustio je svoju ma{inku. 

No, uzbuna je bila la`na i 

priredba je nastavqena. 

U tim danima saksofon je 

uporno svirao. Slavko se se}a 

mnogih kompozicija: “Balkanijada”, 

“U boj, u boj”, “Potera”, 

“Budi se istok i zapad”, “Partizan 

sam”, “Bolen mi leì…” 

Ali, posle odstupawa partizana 

wegov glas je umukao. Bio 

je zakopan pod jednom kru{kom 

na Carini. Kapelnik bugarske 

muzike dolazio je da ga traì, 

ali Buzurovi} ga je uverio da su 

mu ga odneli Nemci. 

I danas se na saksofonu 

vide fleke koje je poprimio dok 

je leào u zemqi. 

Posle oslobo|ewa iz wega 

su ponovo izbili zvuci. Slavko 

je godinama sivrao kao vojni 

muzi~ar i pomagao kulturnoumetni~kim 

dru{tvima. Wegov 

orkestar se pojavqivao gde god 

je trebalo. Bio je na pruzi [amac 

– Sarajevo, na auto-putu Beograd 

– Zagreb, na gradili{tu fabrike 

u Lu~anima. 

Kad je 1953. godine Dana 

Milosavqevi} progla{ena za 

narodnog heroja, na Zlatiboru je 

prire|ena drugarska sve~anost. 

Sve je bilo doneto, ali neko 

je zaboravio da ponese ~a{e. 

Tada se saksofonista dosetio: 

predloìo je da rakiju piju iz 

poklopca wegovog instrumenta. 

Tako je i bilo. 

Pre ~etiri godine Slavko 

Buzurovi} je penzionisan, ali 

wegov saksofon jo{ nije. On ima 

samo 36 godina staà. 

Wih dvojica i daqe ispuwavaju 

èqe. Kao, recimo: 

“Tri godine sam te 

sawao…” 

-A koja je va{a najmilija 

pesma? – upitao sam ga. 

“Da znaje{, mori mome, da 

znaje{“ - to voli i to ume da 

odsvira na svom istorijskom instrumentu. 

(“Vesti”, 1966) 

27

спорт 

JELEN SUPER LIGA 

NOVI PAZAR – SLOBODA 

POINT 4:0 (3:0) 

Stadion u Novom Pazaru. 

Bez gledalaca. Sudija: Dejan Dimitrijevi} 

(Loznica). Pomo}nici: 

Vladimir â|enovi} (Kragujevac) i 

Ivan Mrki} (Kosovska Mitrovica). 

Strelci: 1:0 Vusqanin u 28. ( iz jedanaesterca), 

2:0 Haxibuli} u 36, 3:0 

Ademovi}u 44, 4:0 Stojanovi} u 79. 

minutu. @uti kartoni: Babi}, [krijeq 

(Novi Pazar), Golo~evac, Pilipovi}, 

]ulibrk ( Sloboda Point). 

NOVI PAZAR: ]ogatovi}, Lotinac, 

Babi} (Ferizovi}), [upi}, 

[arac, [krijeq, Stojanovi}, Vusqanin, 

Haxibuli}, Bogunovi} (Kecap), 

Ademovi} (]alac). 

SLOBODA POINT: Boòvi}, 

Vasili} (Tanu{ev), Maksimovi}, 

]ulibrk, Gojkovi} (Pejovi}), 

Glasajte za maskotu kluba 

Na prole}e fudbaleri Slobode Point ima}e i svoju 

maskotu. Da li }e to biti Medo ili Soko zavisi od vas i 

va{ih glasova. Zato nemojte se dvoumiti, opredelite se za 

jedan od ponu|enih re{ewa i {aqite SMS poruke. 

Trener Stamenkovi} i golman Boòvi} 

Golo~evac, Pilipovi}, Kova~evi} 

(Stevan~evi}), Tijago, Prtewak, 

Kasalica. 

Fudbaleri Novog Pazara odigrali 

su svih 90 minuta maksimalno 

angaòvano i motivisano, pruìli 

do sada najboqu partiju i na kraju 

slavili sasvim zasluènu pobedu. 

Na drugoj strani veoma bledo 

izdawe ~ete Qubi{e Stamenkovi}a, 

pa je ~iwenica da su zbog takve 

igre doìveli i najteì poraz u 

dosada{wem delu prvenstva. 

Utakmica se igrala pred 

praznim tribinama, zbog kazne FK 

Novi Pazar. Iako je Sloboda pre 

utakmice uputila dopis nadle`nima, 

do osloba|awa kazne doma}ina 

nije do{lo. Oko 500 najvatrenijih 

navija~a Novog Pazara se ipak 

„sna{lo“. Kruìli su oko Gradskog 

stadiona tokom utakmice i skandirali 

svom timu, tako da se wihova 

podr{ka mogla ~uti i na terenu. 

Doma}i su postigli vode}i 

gol u 28. minutu kada je ]ulibrk 

na nedozvoqeni na~in oborio 

Haxibuli}a u kaznenom prostoru, a 

sudija Dimitrijevi} pokazao na belu 

ta~ku. Siguran izvo|a~ bio je Vusqanin. 

U 36. minutu posle centar {uta, 

Haxibuli} golavom {aqe loptu u 

mreù. Samo minut kasnije mogli su 

Uì~ani da smawe rezultat, ali je 

Kova~evi} izgubio duel sa golmanom 

\ogatovi}em. U fini{u prvog poluvremena 

[arac je izveo korner, Ademovi} 

je bio najboqi u skoku i jo{ 

jednom matirao Boòvi}a. 

U nastavku susreta raspolo- 

èni doma}ini samo su zavr{ili 

zapo~eti posao. Posle utakmice, 

trener Slobode Point Qubi{a Stamenkovi} 

nije imao obja{wewe za 

lo{u igru svojih izabranika: 

- Novi Pazar je bio boqi u 

svim segmentima. êstitam kolegi 

Ristovskom na pobedi, na voqnom 

momentu kod wegovih igra~a i na 

zasluènoj pobedi. Tu`no je samo da 

se fudbal igra bez gledalaca. [to 

se nas ti~e ovo je utakmica koju {to 

pre treba zaboraviti. Tiago je bio 

nedovoqan protiv kvalitetnog Novog 

Pazara. – 

Trener doma}ina Qubomir 

Ristovski je posle utakmice rekao: 

- Pobedu posve}ujemo gradona- 

~elniku Novog Pazara dr Mehu Mahmutovi}u 

i èlimo da se {to pre 

oporavi posle saobra}ajne nesre}e. 

Prekid zbog 

dojave 

Zbog dojave policiji 

da je na tribinama postavqena 

eksplozivna naprava 

utakmica je prekinuta u 

13. minutu. Policija je detaqno 

pregledala stadion 

i utvrdila da je dojava 

la`na. Prekid utakmice je 

trajao deset minuta. 

Ovo je i poklon na{im navija~ima 

jer znamo da su uz nas. Ovo je najboqa 

utakmica od kada sam trener Novog 

Pazara. Na na{u sre}u Sloboda je 

imala lo{ dan. 

I u narednom kolu Sloboda 

Point igra na gostuju}em terenu, u 

Kuli se sastaje sa doma}im Hajdukom. 

Z. \okovi} 

SRPSKA LIGA ZAPAD 

Ужичани на трону 

JEDINSTVO PUTEVI- VUJI] 

VAQEVO 3:2 (2:2) 

Stadion u Kr~agovu. Gledalaca: 

500. Sudija: Stefan Jevremovi} 

(Gorwi Milanovac). Strelci: @uni} 

u 19. i 28, To{i} u 65. za Jedinstvo 

Puteve, Markovi} u 9, Gaji} u 41. za 

Vuji} Vaqevo. @uti kartoni: @ 

ivkovi}, Lukovi}, To{i} (Jedinstvo 

Putevi), Rajkovi}, Stojanovi} (Vuji} 

Voda). 

JEDINSTVO PUTEVI: Marinkovi}, 

Vasi}, Lukovi}, Nori~i}, @ 

uni}, @ivkovi}, D. Mari} (Milovanovi}), 

Nikitovi}, Tomi} (Jovanovi}), 

Mudrini} (Jawi}), To{i}. 

VUJI] VODA: Dragi}evi}, 

]uki}, Stojanovi}, Vukadinovi} 

(Kosi}), Marinkovi}, Savi}, Markovi}, 

Rajkovi}, Rakowac (Andri}), 

Ra{evi}, Gaji}. 

Samo u prvom poluvremenu 

gosti su donekle parirali ekipi 

Jedinstvo Putevi. Na kraju pobedu 

je slavio boqi i kvalitetniji tim, 

~ime su Uì~ani zavr{ili prvi deo 

sezone na ~elnoj poziciji sa 34 osvojena 

boda, tri vi{e od drugoplasirane 

Ma~ve. 

Gosti su poveli ve} u 9. minutu 

kada je Markovi} iz blizine matirao 

Marinkovi}a. U 19. minutu posle 

centar{uta Mudrini}a, iskusni 

Dragi{a @uni} je loptu zahvatio 

glavom i prosledio je u nebraweni 

deo mreè. Isti igra~ je u 28. minutu 

postigao vode}i gol za „putare“ uz 

skoro isti scenario. Mudrini} je 

asistirao a @uni} realizovao. Pred 

odlazak na odmor gosti su uspeli 

sebi da stvore jo{ jedan tra~ak nade. 

Na asistenciju Rajkovi}a, Gaji} je uspeo 

da savlada Marinkovi}a. 

U nastavku susreta jo{ boqa 

i angaòvanija igra doma}ih fudbalera 

a gol odluke pao je u 65. 

minutu kada je najboqi strelac 

lige To{i}, ponovo na asistenciju 

Mudrini}a, istr~ao ispred nemo}nog 

Dragi}evi}a i postigao svoj 14. ovosezonski 

gol. 

Trener Vuji} Vode ujedno 

i nekada{wi trener Jedinstva 

Putevi, Ivica Cvetanovski, imao je 

samo re~i hvale za svoj biv{i klub: 

- êstitam Jedinstvu Putevi na 

osvojenoj tituli i èlim im da tamo 

ostanu do kraja prvenstva. U Uìce 

smo do{li rastere}eni i da se pred 

ovom divnom publikom predstavimo 

u {to boqem svetlu. Znali smo odakle 

nam dolazi najve}a opasnost, 

Treneri Ristanovi} i Cvetanovski 

ali nismo imali re{ewe. Pobeda 

doma}ina je sasvim zasluèna.- 

Trener Jedinstva Putevi, Predrag 

Ristanovi} sijao je od sre}e: 

- Iako smo tek ove sezone u{li 

u Srpsku ligu, uspeli smo da osvojimo 

titulu jeseweg prvaka. Zbog toga 

treba svi u klubu da budu zadovoqni. 

Moramo biti i oprezni jer znamo da 

ve} dve godine zaredom jesewi prvak 

u ovoj ligi nije na kraju bio i pobednik. 

Ne smemo dozvoliti nikakvu euforiju. 

Ovaj uspeh treba samo da nas 

jo{ vi{e motivi{e. êstitam Vuji} 

vodi na dobroj igri, a mi malo da 

se odmorimo, pametno iskoristimo 

i prelazni rok, i pauzu u prvenstu, 

kako bi na kraju zaista slavili.- 

Z. \okovi} 


S.D. Smederevo. Gledalaca: 

1500. Sudije: Obren Kneèvi} 

(Beograd), Dimovski (Kraqevo) 

i Nikoli} ( Beograd). 

SMEDEREVO: Stefanovi} 

2, Svilar 24, Balaban 18, Jovovi} 

23, Vukasovi} 4, Majstorovi} 

3, Vrani} 6, Perovi} 3, 

Nasti}, Popovi} 5, [parovi} 3, 

i @ivanovi}. 

SLOBODA: Marinkovi} 14, 

Vasi} 9, Arnautovi} 19, Popovi} 

9, Jevtovi} 13, \uri} 12, An|i} 

9, Kuburovi}, Kutle{i}, Muwi}, 

Vu~i}evi} i Ga}e{a. 

Malo je nedostajalo da 

u zavr{nici ko{arka{i Slobode 

odnesu bodove iz Smedereva. 

Doma}i ko{arka{i su 

sjajno po~eli utakicu i stekli 

prednost od 24 poena. I kada 

su svi mislili da su sve „la|e“ 

Uì~ana potopqene, oni su zaigrali 

u tre}oj ~etvrtini i smawe 

rezultat na 69:66. Da je Nemawa 

Arnautovi} tada pogodio trojku 

sigurno je da bi zavr{nica me~a 

poprimila druga~iji tok. Doma}i 

su se trgli, trojkama Svilara i 

Vrani}a opet stvorili razliku 

koja je za goste do kraja susreta 

bila nedosti`na. 

Posle utakmice trener 

Slobode Milo{ Obrenovi} 

~estitao je protivniku na 

zasluènoj pobedi: 

спорт 

KO[ARKA[KA LIGA SRBIJE 

SMEDEREVO- SLOBODA 91:85 

(30:21, 19:21, 8:19, 24:24) 

Branko An|i} 

- Neo~ekivano smo tokom 

nedeqe ostali bez Radulovi}a 

i Arsi}a, uz to se i povre|eni 

kapiten Kuburovi} nije dovoqno 

oporavio, pa smo u startu 

bili oslabqeni. Znali smo 

da Smederevo igra dobro kod 

ku}e i zato je bilo potrebno da 

budemo maksimalno skoncentrisani 

tokom ~itave utakmice. Na 

àlost mi smo to u~inili tek u 

drugom poluvremenu. – 

Trener doma}ih ko{arka{a 

Zoran Todorovi}, zadovoqno je 

posle utakmice rekao: 

- Malo smo bili iznena|eni 

kada smo videli da nisu kompletni. 

Ra~unali smo da }e 

Uì~ani igrati u punom sastavu, 

mada su i bez wih pokazali 

da imaju izuzetan potencijal. 

U drugom poluvremenu 

smo se opustili, misle}i da je 

sve re{eno u na{u korist. Na 

sre}u, na kraju smo ipak stigli 

do zasluène pobede.- 

U narednom kolu ko{arka{i 

Slobode na svom terenu 

do~ekuju ekipu ekipu Tami{a 

iz Pan~eva. Utakmica se igra u 

subotu 3. decembra sa po~etkom 

u 17 ~asova. Tami{ se trenutno 

nalazi na 6. mestu na tabeli sa 

14 osvojenih bodova, a Sloboda 

na 11 mestu sa isto toliko osvojenih 

bodova. 

Z. \okovi} 

U tre}em kolu je, me|utim, 

wegov klub poraèn od Valdenberga 

sa 3:2 iako je Zlati} sa 

ubedqivo najboqim rezultatom 

me~a a i cele Bundeslige od 

392 kruga (prera~unato na {est 

serija to je oko 588 krugova) 

osvojio poen i to protiv portugalskog 

olimpijca @oa Ko{te 

koji je imao 382 kruga! Ko{ta 

je Zlati}u gledao u le|a i na 

[ampionatu Evrope u Beogradu 

u julu ove godine gde je srpski 

as osvojio zlato, a Portugalac 

– bronzu. 

Drugi poen za Mind donela 

je Monika Kar{ sa 380 krugova. 

Mind je bio boqi u ukupnom zbiru 

krugova (1.883:1.882). I pored 

ovog neuspeha sa~uvao je prvo 

mesto u grupi „Jug“ sa ~etiri 

pobede i dva poraza i poen razliku 

10:5. Jo{ pet klubova imaju 

tako|e 4 - 2 ali slabiju poen razliku. 

Andrija Zlati} je u prvom 

kolu samo gledao takmi~ewe, 

jer u istom kolu moè da ga|a 

samo jedan stranac u ekipi, ali 

je u drugoj rundi na doma}em 

streli{tu zabeleìo sjajnih 389 

krugova i deklasirao Italijana 

Vi|ilija Fajta (379) donev{i 

svom timu poen za ukupnih 4:1 

protiv Ulrih [ogla (1.876:1.856 

u krugovima). 

Uslovi takmi~ewa u Bundesligi 

su specifi~ni, jako 

je bu~no, navija se uz upotrebu 

Streqa[tvo 

Андрија Златић фантастичан у 

Бундеслиги 392 круга! 

Andrija Zlati}, olimpijac uì~ke druìne „Aleksa Dejovi}“ ove 

sezone kao gost ga|a u Bundesligi za klub Kelhajm Mind u grupi Jug 

i zabeleìo je dve pobede i dva puta doneo poene svojoj ekipi. 

svih rekvizita i 

ga|a strelac protiv 

strelca na 40 

dijabola. Pobeda 

protiv rivala 

donosi bod ekipi. 

Maksimalno 

moè da bude 5:0, 

minimalni rezutat 

me~a je 3:2. 

Takmi~ewe je prvo 

liga{ko, svako 

sa svakim, po grupama, 

Sever i Jug, 

sa po osam ekipa 

i po ~etiri najboqe 

ekipe idu na 

finalni turnir. 

Tamo se prvo ga|a 

~etvrtfinale, potom 

polufinale 

i zatim finale 

i me~ za tre}e 

mesto. 

B. Vasi} 


29

ODBOJKA- VINER [TEDI[E SUPER LIGA 

Radni^ki – Jedinstvo 3:2 

(25:19, 25:23, 22:25, 21:25, 15:13) 

Dvorana: SD „Radni~ki“. 

Gledalaca: 150. Sudije: Stanislava 

Simi} (Obrenovac) i \ 

or|e Stevanovi} (Beograd). Trajawe 

me~a: 120 minuta. 

RADNI^KI: Vasovi} 1, 

Medi} 12, Mati} (libero), 

A}imovi} 13, Jegdi} 1, Rakovi} 

4, Misoj~i} 13, Radovi} 18, Stepanovi} 

(libero), Radowi} 14, 

Savovi} 1, Mi}evi} 2. Trener: 

Dejan Desnica. 

JEDINSTVO: Dumawi}, 

Tripkovi} 8, Trivuni} 6, Sekuli}, 

Jelisav~i} 7, Spaseni}, 

Aleksi}, Kuteli}, Marjanovi} 

(libero), ê{qar 11, Avramovi} 

17, Terzi} 12. Trener: Sa{a 

Nedeqkovi}. 

Oti[la Laura 

Tikvicki 

спорт 

ATLETSKI KLUB U@ICE 

Урош најбољи јуниор 

Protekle nedeqe ~lanovi 

AK Uìce u~estvovali su 

u Beogradu na Adi Ciganliji 

u atletskoj trci „ Se}awe na 

Du{ka Radovi}a“. Ova trka 

se tradicionalno odràva od 

1991. godine u ~ast ro|endana 

na{eg velikog pesnika i jedinstvena 

je po tome {to svi tr~e 

7 700 metara, ta~nije jedan krug 

oko jezera. 

Ana Sekuli} osvojila 

je prvo mesto u pionirskoj 

konkurenciji, dok je Emina Marmarac 

osvojila ~etvrto mesto. U 

kategoriji pionira Aleksandar 

êlikovi} je osvojio ~etvrto 

mesto. U kategoriji juniora prvo 

mesto osvojio je Uro{ Kutle{i}, 

dok je Ivan Gaji} kroz ciq 

pro{ao kao drugoplasirani. 

R. V. 

U toku nedeqe do{lo 

je do sporazumenog raskida 

ugovora sa Laurom 

Tikvicki, pa se ova bi{a 

igra~ica Spartaka iz Subotice 

vratila ku}i. U 

klubu kaù da nije bilo 

nesporazuma i da su obe 

strane bile saglasne da se 

saradwa raskine zakqu~no 

sa 30. novembrom. 

Nisu uspele odbojka{ice 

Jedinstva da zabeleè jo{ 

jednu pobedu . Beogra|anke su 

odigrale dva vrlo dobra seta 

i tada se ~inilo da bi mogle i 

PIKADO KLUB U@ICE 

Kapiten Aleksandra Avramovi} 

do sva tri boda. Ipak, na kraju 

mogu da budu sre}ne i sa dva, s 

obzirom da su u petom setu gubile 

sa 9:7, a potom su na~inile 

preokret za pobedu. 

Odbojka{ice Jedinstva 

se trenutno nalaze na sedmom 

mestu sa devet osvojenih bodova. 

U narednom kolu Jedinstvo 

na svom terenu do~ekuje ekipu 

Tenta iz Obrenovca. Utakmica 

se igra u subotu 3. decembra sa 

po~etkom u 20 ~asova. 

Z. \okovi} 

Године нису важне 

Pikado klub Uìce osnovan je u junu ovog leta, a u wegovom 

osnivawu u~estvovalo je nekoliko entuzijasta koji se se ovim 

sportom bavili amaterski nekoliko godina na ~elu sa sada{wim 

predsednikom Nemawom ]osovi}. 

- Na{i ~lanovi igraju steel pikado, klasi~ni, koji se smatra 

profesionalnom disciplinom za razliku od elektronskog 

pikada. Za samo nekoliko meseci klub je od amaterskog uspeo da 

se podigne na profesionalni nivo. U septembru smo pokrenuli i 

Masters ligu Uìca u kojoj trenutno u~estvuje 16 igra~a. Liga se 

igra jednom mese~no, a traja}e do juna 2012. godine kada }e se odigrati 

zavr{ni Masters kup Uìce gde }emo proglasiti pobednike, 

dodeliti medaqe, pehare i nov~ane nagrade za prva tri mesta. Nagradni 

fond je oko 600 eura. – isti~e za Vesti Nemawa ]osovi}, 

predsednik kluba i dodaje: 

- Sebe smatramo pionirama pikado sporta na na{em okrugu, 

jer smo jedini klub koji je osnovan van prostora Vojvodine i Beograda. 

Za sada nam je najve}i uspeh {to smo pristupili Pikado 

federaciji Srbije ~ije je sedi{te u Novom Sadu. A tako|e smo se 

kvalifikovali za Nacionalnu ligu Srbije. Liga trenutno broji 10 

klubova, a mi nakon dva odigrana kola, zauzimamo trenutno {esto 

mesto. U na{em sportu postoji i pojedina~no takmi~ewe a mi imamo 

jednog takmi~ara koji trenutno zauzima 21. odnosno 25. poziciju od 

ukupno 80 takmi~ara. Ostali na{i ~lanovi nisu u mogu}nosti da 

u~estvuju na svim turnirima pojedina~ne konkurencije zbog daqine 

putovawa, i zato nisu zabeleìli boqe plasmane. - nagla{ava 

]osovi}. 

Kutle{i} i Gaji} u zavr{nici trke 

Sa dràvnog prvenstva u Apatinu: Bojan [ekeqi}, Nikola Radoji~i}, 

Qubi{a Vrane{evi} i Nemawa ]osovi} 

Pikado klub Uìce je i u pregovorima sa osnovnim {kolama 

u gradu. Ideja je da se pikado uvede u {kole kao sekcija. Klub jo{ 

uvek nema svoje prostorije, pa za sada za sastanke i treninge, kao 

i odigravawe Masters lige koriste bilijar klub Masse na Dovarju. 

Za bavqewe ovim sportom ne postoje starosne granice, isti~u u 

klubu i dodaju da su vrata otvorena svim zainteresovanima. 

R. V. 


a je u ìvotu sve kao u 

Dfilmu, svedo~i i pri~a o 

klubu malog fudbala Uìce iz 

Norve{kog grada Osla. Klub 

~ine mahom momci koji su poreklom 

Uì~ani. Sve je po~elo 

davnih sedamdesetih godina 

kada su wihovi dedovi po{li 

„trbuhom za kruhom“ u potrazi za 

boqim ìvotom. Sudbina ih je 

dovela na daleki sever, gde su 

radili u hladnim i te{kim uslovima, 

ali su sve izdràvali 

vo|eni idejom da }e se jednog 

dana vratiti u domovinu i da }e 

wihova deca nastaviti ìvot 

tamo odakle su im koreni. Ideja 

vodiqa je jedno, a stvarnost 

drugo, pa se dogodilo da i ~etvrta 

generacija tih momaka iz 

sedamdesetih, i danas ìvi i 

radi u Norve{koj. 

Iako su ro|eni u Norve{koj 

ne zaboravqaju ko su i odakle su. 

Velike zasluge pripisuju Srpskoj 

{koli i na{oj pravoslavnoj 

crkvi u Oslu jer izvanredno 

rade na o~uvawu srpskog jezika 

i identiteta. Pored toga èqa 

za borbom i sportskim nadmetawem 

uvek je bila prisutna, 

pa je krajem osamdesetih godina 

nastao i prvi fudbalski klub 

koji se zvao Crvena Zvezda. 

Ve}ina fudbalera bili su iz 

Uìca i okoline. Okitili su se 

mnogim trofejima i priznawima. 

Stigli su do 5. Norve{ke 

divizije ali su zbog drugih 

obaveza napustili takmi~ewe i 

vratili se ìvotnim obavezama 

i klub se ugasio. 

Posle niza godina Miroslav 

Mitrovi} i Jovan Jeremi} 

oformili su novi tim. Okupili 

su mlade i perspektivne momke 

koji sa puno àra i entuzijazma 

zapo~eli pripreme. Nije trebalo 

dugo ~ekati da se vide 

i prvi uspe{ni rezultati. Za 

sada ovi „novre{ki Uì~ani“ 

спорт 

KLUB MALOG FUDBALA U@ICE IZ OSLA 

Ужички таленат на норвешки начин 

Ni{ta ne bi bilo neobi~no da je u pitawu samo klub malog fudbala Uìce. Ali ako znate 

da je u wemu ve}ina igra~a poreklom iz Uìca, i da taj klub postoji u dalekom Oslu, onda 

to jeste vi{e od obi~ne pri~e. Mladi i poletni momci, koji ne zaboravqaju odakle su 

ponikli, okupqeni u klub sa ponosom nose ime Uìca, i uz to postiù sjajne rezultate. 

U~estvuju na svim turnirima u organizaciji Srba u tu|ini, a od ~etiri do sada odràna, na 

tri su pobednici 

Zasluèno osvojeni trofeji 

nastupaju samo na turnirima u 

organizaciji Srba u tu|ini, na 

kojima se prijavquje i preko 20 

ekipa iz cele Norve{ke. U do 

sada ~etiri odràna turnira, 

Uì~ani su pobedili na tri i 

pokazali zavidno fudbalsko 

ume}e. Ekipu Uìca ~ine kapiten 

Dejan Jeremi}, Miroslav Mitrovi} 

( najstariji ~lan ekipe, 

ujedno i trener), Slavi{a Ga~i}, 

Sr|an Dmitra{inovi}, Ivan 

Lazarevi}, Aleksandar 

Mitrovi}, 

Igor Rakanovi}, 

Darko Jezdimirovi}, 

Dejan 

Deji} i najmla|i 

Branislav Sretenovi}. 

Za ekipu 

je „silom prilika“ 

na jednom 

turniru branio i 

Noveànin, Stiana 

Bjorkmu, ali 

kako kaù svi 

Najmla|i ~lan: Branisalv Sretenovi} 

u klubu, branio je kao da predstavqa 

svoj grad. Ambicije Era 

u Nove{koj, su da u~estvuju na 

U@ice u srcu 

turnirima u Danskoj i Holandiji 

gde se nadaju novim trofejima. 

Z. \okovi} 

Gorwi red s leva na desno: Jovan Jeremi} (Uìce), Dejan Deji} (Uìce), kapiten i 

prvi strelac tima Dejan Jeremi} (Uìce), Ivan Lazarevi} (Uìce), Branislav Sretenovi} 

(Uìce), Milosav Mitrovi} (Uìce) trener, Slavi{a Ga~i} (Bajina Ba{ta), Vladan Deji} 

(Uìce) 

Dowi red s leva na desno: Igor Rakanovi} (izbeglica iz Hrvatske), Aleksandar Mitrovi} 

(Uìce), Darko Jezdimirovi} (Uìce), Sr|an Dmitra{inovi} (izbeglica iz Hrvatske). 


31

Kao i strana~ke kampawe, 

proizvodi za mr{avqewe i 

razli~ite dijete o kojima se emituju 

mnogobrojne emisije i reklame, 

pi{u kwige i promotivni tekstovi, 

poput mnogih politi~kih 

stranaka, mnogo obe}avaju pre 

izbora, a po nekom nepisanom 

pravilu veoma malo ispuwavaju. 

Obi~nom ~oveku koji ima problem 

sa suvi{nim kilogramima 

te{ko je da prepozna {ta je istina, 

a {ta dobar marketin{ki trik 

iza kojeg se krije samo èqa za 

profitom. Koji su to najva`niji 

~inioci na koje se ~esto ne obra}a 

dovoqno pa`we? Pre svega treba 

imati na umu koliko je va`no da 

se dobijena bitka na kraju ipak ne 

pretvori u izgubqeni rat. êsto 

se de{ava da qudi suvi{ne kilograme 

doìvqavaju kao kaznu 

za koju jedino mogu da se iskupe 

bi~evawem, gladovawem ili 

kle~awem na kukuruzu. Ako svemu 

tome dodate jo{ i ose}aj krivice, 

kao i koktel mnogih drugih emocija, 

dobi}ete neverovatno zapaqivu 

sme{u. 

забава 

Трикови за мршављење 

Odgovor na sve je: ako ne gladovawe, 

onda bar drasti~no redukovana 

ishrana. Kada se zapo~ne 

s tako rigoroznom dijetom, ona 

sigurno daje rezultate u po~etku. 

Me|utim, kako vreme odmi~e, rezultati 

ne samo da izostaju nego se 

obi~no pri~a zavr{ava kilaòm 

ve}om od po~etne. Ukoliko ne verujete, 

pitajte ène - one su stare 

poznanice s dijetama. Zato evo jo{ 

nekoliko saveta ako spadate u red 

onih koji uprkos sezoni slava i 

raznih vesqa, èle da se upuste 

u “bitku” sa suvi{nim kilogramima: 

Zamenite slede}e namirnice: 

• umesto belog {e}era - sme|i 

{e}er ili «natren» zasla|iva~ 

• umesto belog hleba – crni 

hleb ili tost 

• umesto slatki{a – 1 ka{ika 

meda ili 1 bonìta 

• umesto pe~enog mesa i 

krompira – bareno meso i krompir 

• umesto uqa – maslinovo 

uqe 

Saveti plus: 

• ne kombinujte proteine i uh 

(meso i krompir) 

• pijte min. 2 lit.vode na dan 

jer }ete tako otkloniti celulit i 

izbaciti {tetne materije iz organizma 

• izbegavajte gazirana pi}a i 

slatke sokove, pravi izbor je limunada 

bez {e}era 

• ukoliko kafu ne moète 

da zamislite bez mleka koristite 

ono od 1.6 %mm 

• desetak minuta pre obroka 

popijte 2 ~a{e vode, tako }ete 

smawiti apetit 

• izbegavajte grickalice 

izme|u obroka (grisine, ~ips, 

smoki) kalori~ne su i pove}avaju 

apetit 

Jedite vi{e puta na dan, ali 

pomalo, na taj na~in organizam 

brè vari hranu 

• sve {to se jede u velikim 

koli~inama, ~ak i vo}e, goji, zna~i, 

sve jedite umereno 

• jedite polako da biste organizmu 

dali vremena da svari 

hranu, a kada vam je najsla|e, stanite 

sa jelom, popijte ~a{u vode i 

ustanite od stola 

• neka se ve}i deo va{e 

ishrane bazira na proteinima, 

ribi, salatama, vo}u, povr}u i 

puno te~nosti 

• ne zaboravite da 50% ~ini 

zdrava ishrana, a 50% trening, 

zato se pridràvajte ovih pravila 

i po~nite da ve`bate. 

TV LAV 

UŽICE 

Ul. Ljube Stojanovića 3 

Tel 031 / 510 - 080, 031 / 510 - 480 

e-mail : tvlav@sbb.rs 

petak 25. 11. 2011. 

06.00 Mali i poslovni oglasi 

06.30 Tv vrteška 

07.00 Glas Amerike, R 


07.50 Tv Shop 

08.05 Hrana I vino 

08.45 Agro dan, R 

09.00 Jutarnji program 


10.00 Vremeplov 

10.10 Moja farma 

11.00 Vrele gume,R 

12.00 Art of business,P 


13.00 Oceans 

13.45 Autosprint 


15.00 Serija Analia, R 



16.30 Mali I poslovni oglasi 

17.00 Lav press 

17.03 Play, P 


18,03 Zlatiborska hronika, R 

18.30 Agro dan,P 

18.45 Dnevnik 


20.00 Uživo iz Crkve Sv. Marka 

20.50 Serija Analia, P 

21.45 Dnevnik 



23.00 Glas Amerike 

23,45 Dnevnik 

00.15 Ponoćni koncert TV Lav, R 

02.00 Tv vrteška, R 

02.30 Odgovornost i naše vreme,R 

03.30 Biografije poznatih 

Noćni program Lav music 

subota 26.11. 2011. 




07.50 TV Shop 


09.00 Sportić 


10.00 Smeh terapija 

11.00 Paket spasa od bajpasa, P 

potom Iza scene, P 

12.30 Pod sjajem zvezda, P 

14.00 Azbuka zdravlja, R 

14,40 Mali i poslovni oglasi 

15,00 Super 70, R 

16.05 Zoo puzzle, P 


17.00 Nije teško biti ja, P 

17.50 Media M 

18.45 Pregled nedelje 


19.40 Film, P 




23.05 Trend setter 


00.10 Ponoćni koncert TV Lav 

02.00 Emisija, R 

02.30 Nemam šta da obučem, R 

03.30 Film, R 


nedelja 27.11. 2011. 


07.00 Crtani film 


07.50 TV Shop 

08.05 Hrana i vino 

09.00 Više od sporta 


10.05 Art of business 

11.00 Pod sjajem zvezda, P 

potom Zoo puzzle 


13.05 Svet poljoprivrede, P 

14.00 Porodični magazin, P 


15.00 Super 70, P 


16.05 Iza scene, R 

17.10 Biografije poznatih, R 

18.00 Media M 



19.40 Film, P 






01.00 How to build a human, R 

02.00 Serbia and world 

03.00 Film, R 


ponedeljak 28.11. 2011. 





07.50 Tv Shop 







11,00 Film, R 

12.40 Biografije poznatih, R 

13.40 Vise od sporta, R 






17.00 Odgovornost i naše vreme,R 


18.02 Paket spasa od bajpasa, P 

18.45 Dnevnik 

19.20 Nemam šta da obučem, P 

20.00 Zlatiborska hronika, P 


21.45 Dnevnik 




23.45 Dnevnik 

potom Tv vrteška, R 


utorak. 29.11. 2011. 





07.50 Tv Shop 







10.30 Zlatiborska hronika, R 

11.00 Digitalni svet, R 

12.00 Trend setter,R 


13.00 Nemam šta da obučem, R 

14.00 Play 




16.05 Snimak košarkaške utakmice 



18.03 Vino I vinogradarstvo 


18.45 Dnevnik 


19.45 How to build a human, P 


21.45 Dnevnik 




23.45 Dnevnik 


00.50 Biljana za Vas 



sreda 30.11. 2011. 





07.50 Tv Shop 








11.00 Sportić 

11.50 Biljana za Vas,R 


13.00 How to build a human, R 

14,00 Vino i vinogradarstvo, R 

14,30 Mali i poslovni oglasi 





17.00 Lav Press 

17.03 Azbuka zdravlja, P 



18.03 Zoo hobby, P 


18.45 Dnevnik 


19.50 America in the fifties, P 


21.45 Dnevnik 




23,45 Dnevnik 

00,30 Mali i oslovni oglasi 

01.00 Zoo hobby 



četvrtak 1.12. 2011. 





07.50 Tv Shop 







11,00 Zoo hobby, R 

11.35 Film, R 

13.20 America in the fifties, R 

14.00 Radim gradim, R 







17.03 Porodični magazin,R 



18.03 Vrele gume,P 


18.45 Dnevnik 


19.45 Oceans, P 


21.45 Dnevnik 




23,45 Dnevnik 


01.00 Nije teško biti ja 

02.00 Oceans, R 


Noćni program lav music 


М А Л И О Г Л А С И 

PRODAJEM - KUPUJEM 

• Prodajem zamrziva~, friìder 

i {poret. Povoqno! Sve za 20 

hiqada dinara. Stari ali ispravni. 

Tel. 065/ 401 1 999 

• Prodajem vunu i krzneni tepih-veliki 

Tel: 031/553-105 ili 064/32-33- 

978 

• Kupujem TA pe} Magnohrom od 

2 do 3 KW. 

Tel. 064/ 130- 89- 64 

• Prodajem malo kori{}en kotao 

na gas „vaillant“ 24 kw povoqno 

Tel: 064/1678870 

• Ustupam jedno grobno mesto na 

Dovarju 

Tel: 011-2860133 

ili 061/1924365 

• Prodajem ili mewam stan u 

porodi~noj ku}i u Uìcu veli~ine 76 

m2 plus garaà 18 m2. Moè zamena 

za mawi stan ili odgovaraju}i u krugu 

centra grada 

Tel. 031-561-659 

• Prodajem placeve na 

Zabu~ju. Kroz plac pro{la voda 

lokalnog vodovoda, a pored 

placa pro{la gradska voda, 

trofazna struja i asfaltni put. 

Telefon: 031/571-945 

• Prodajem Golf III, 1995. 

godi{te. Tek registrovan, 4 vrata, 

benzin - plin, odli~an. 

Tel. 064/270 69 47 

• Povoqno prodajem mu{ke 

kaubojske ~izme. 

Tel. 066/ 206-499 

• Prodajem stan od 45 m2, dvosoban, 

terasa, podrum u Ulici Jug 

Bogdanova 31. 

Tel: 064/07-08-990 od 16 do 19 

~asova. 

• Prodajem traktor 533, kosu 

bo~nu, gumarabu i korpu, lampek 

{erpa{. 

Tel: 061-116-55-47 

• Mewam jednosoban stan sa CG u 

Sevojnu za odgovaraju}i u Uìcu. 

Tel: 064/494-55-71. 

• Potreban investitor za 

izgradwu apartmana na Zlatiboru, 

naseqe Zova II . 

062/ 10 25 204 

• Prodajem plac na Tari, 

udaqen od Zaovinskog jezera 100 m. 

Prikqu~ak, struja, voda. 

Tel: 062/ 10 25 204 

• Povoqno prodajem {poret na 

~vrsta goriva „Kaloreks 85“ Alfaplam. 

Tel. 064 167 89 44 

• Povoqno prodajem tri radna 

mesta sa ogledalima i pult za kasu, 

kao i profesionalni aparat za nadogradwu 

kose. 

Tel. 065/ 55 89 032 

• Kupujem stan do 50 m2 u 

Uìcu. 

Tel:064/266 82 43 

• Prodajem renoviran trosoban 

stan povr{ine 70 m2, terasa, CG, 

klima, kablovska, na Aleksi}a mostu 

(kod Maksija). Mogu}nost zamene za 

mawi uz doplatu. 

Tel: 061/ 197 -12 -85 

• Prodajem ve}u dobro o~uvanu 

me{alicu 

Tel: 064/307 6 872 

• Prodajem TA pe} „CER“ 6kw, 

cena 50 e i 2 kancelarijska stola, 

mawi 20e, ve}i 25e. 

Tel:065/ 554 6666 

PONIKVE, blizina aerodroma, 

prodajem vikend ku}u 70m2, 

ogra|en plac 5 ari, mogu}nost 

pro{irewa placa. 

Tel: 064/ 911 64 94 

• Prodajem seosko doma}instvo 

sa ku}om, pomo}nim objektima i 

imawem od 8.0 ha u Staparima. 

Tel: 031/ 518 122 

• Hitno potreban uredan jednosoban 

stan u centru grada (Trg i 

Glavna ulica) sa CG i liftom. 

Tel: 031/524 -501 do 20h i 061/695 

21 63 

• Prodajem povoqno juga 45 

neregistrovanog. 

Tel: 031/511 351 

i 069/40 83 410 

• Traìm name{ten trosoban 

stan u ku}i u Uìcu. 

Tel: 031/511 351 i 069/40 83 410 

• Prodajem ili mewam plac u 

Semegwevu – Zlatibor za auto. Veoma 

povoqno. 

Tel: 064/14 92 777, 063/108 74 01 

i 062/80 25 914. 

• Prodajem oblice za brvnare. 

Povoqno. 

Tel: 063/108 74 01 

i 062/80 25 914. 

• Prodajem povoqno novu stolarsku 

ma{inu sa vi{e radnih operacija. 

Tel: 031/553 -408. 

• Prodajem frezer stolarski i 

APAH –motor. 

Tel:031/514 -805 

i 064/ 97 57 614. 

• Mewam ili prodajem stan u 

porodi~noj ku}i od 76m2 plus garaà 

18m2 u Uìcu za odgovaraju}i ili 

mawi u âjetini ili na Zlatiboru. 

Tel: 031/ 561-659 i 065/ 66 24 

788. 

• Prodajem staru ku}u brvnaru 

8h5, nalazi se u Potpe}u, zvanom 

„kr{“ i drvenu kacu od 12 kazana. 

Tel: 031/518 -592 

• Prodajem balirano livadsko 

seno dobrog kvaliteta. 

Vlasnik Jovan êlikovi} 

– Ka~er. 

Tel: 064/ 149-2507 

• Prodajem ku}u u centru Sevojna 

sa 5 (pet) ari placa i garaòm. 

Komunalno opremqena, kablovska, 

ukwièno. 

Tel: 066/932-27-43 i 064/244 -52- 

21 

• U ZLODOLU prodajem vi{e 

parcela obradivog zemqi{ta, 

{ume, vo}waka, pa{waka. 

Tel: 064/ 911 - 64 - 94 

(od 12 - 22h) 

• Prodajem dvosoban stan u 

Beogradu, Ul. Rastka Petrovi}a, 

Vo`dovac - Medak, 55 m2, VPR, TA, 

dvori{te. 60.000 evra. 

Tel. 064 119 19 40 

i 011 2435 137 

• Prodajem stolove, dva ve}a, 

dva mawa, pet ko`nih foteqa sa 

liftom 

Tel: 066 -512 -70 -80 

• Prodajem stan-poslovni 

prostor, Beograd, Mekenzijeva, cg, 

ukwièn, 82m2, 

Tel: 061 /643 -26- 40 

• Mewam stan od 76 m2 i garaù 

veli~ine 18m2 u Uìcu za stan u 

âjetini. 

Moè i mawi po dogovoru. 

Tel: 031/ 561 -659 i 065/66 -24 - 

788 

• Prodajem {kodu feliciju 

1,3 benzin/gas 1999, drugi vlasnik 

110500km, siva – 2 450 eura. 

Tel: 064/308 50 70 

• Prodajem fotequ „Mojca“, dva 

„francuska“ leàja i komodu. 

Hitno zbog selidbe. 

Tel:031/ 518-341 i 064/82-45 -699 

• Prodajem dvosoban stan 60m2 

C.G. odmah useqiv, u ulici Kraqa 

Petra I 

Tel: 031/521-402 

i 064/837 00 54 

• Prodajem ku}u za odmor 150 

kvadrata sa tri zvezdice, sa placem 

od 14 ari, na Lokvi u [qivovici, 250 

metara od magistralnog puta. Ku}a je 

opremqena, voda, struja, telefon. 

Cena po dogovoru. 

Tel: 063-87-85-292. 

• Prodajem apartman, drvena 

vikendica, 60 kvadrata, sa 10 ari 

placa, 250 metara od magistralnog 

puta, na Lokvi u [qivovici. 

Obezbe|eni voda i struja. Cena 300 

evra po kvadratu. Tel: 063-87-85- 

292. 

• Prodajem hitno i povoqno 

parcelu (livada i {uma) u Uzi}ima 

u blizini magistralnog puta Uìce 

– Poèga. 

Tel: 724-640 i 064/14 16 941 

• Prodajem stan-poslovni prostor, 

Beograd, ukwièn, Slavija, 

83m2 

Tel: 061/643 2640 

IZDAJEM 

• Izdajem konforan jednoiposoban 

stan u Uìcu u centru grada 

Tel: 031/517-139 ili 060/147- 

399-0 

• Izdajem dva dvosobna stana, 

jedan name{ten, jedan nename{ten . 

Tel: 031/3857-319. Zvati u 20 h. 

• Izdajem jednosoban name{ten 

stan, {iri centar, sve je zasebno. 

Tel: 064/01-22-198 


stan 

Ṫel: 031/563-294. Zvati posle 

18,00 ~asova 

• Izdajem jednosoban komforan 

stan sa parnim grejawem u centru 

Uìca. Tel: 062/ 288-163 

• Izdajem lokal u Ratarskoj 6 

Tel: 063/ 7700-393 ili 031-521- 

461 


stan u uèm centru grada 

Broj telefona za informacije je 

031/517-723 ili 066/93-27-091 

• Izdajem dvosoban stan- moè 

porodica ili u~enici, prazan ili 

name{ten. 

Tel. 031/ 524- 786 

064/ 974- 64- 96 

• Izdajem trosoban stan sa 

posebnim ulazom za studente, 

u~enike i mlade bra~ne parove. 

Tel: 063-80-22-743. 

• Izdajem sobe vrlo povoqno, 

uvedeno grejawe. 

Nudim posao za dve osobe, ène 

sredwih godina, mu{karci mla|i, 

penzioneri, stabilne i ozbiqne jer 

se radi sa novcem. Poèqna osoba 

koja bi uz moje prisustvo izu~ila 

zanat i da joj poklonim alat. Osoba 

ako prihvati posao a treba joj i soba 

moè dobiti besplatno. Zvati oko 20 

~asova na telefon: 031/561-991 ili 

mobilni 066/412-154. 


stan 38 m2 sa centralnim grejawem. 

Informacije na tel: 

061/140-50-50 

• Izdajem poslovni prostor u 

ulici Nikole Pa{i}a 30, povr{ine 

17m2. 

Tel: 061/666 79 53 

Izdajem sobu sa centralnim 

grejawem u Uìcu, preko 

puta Op{tine za dve u~enice 

ili studentkiwe. 

Tel: 061-67-62-949 

• Izdajem name{tene sobe 

za u~enike, studente i samce sa 

kori{}ewem kuhiwe i kupatila. 

Tel: 064/800 -54 -64 

Izdaje se pola kioska na 

glavnoj ulici na ulazu u „Simpo“. 

Tel: 061/ 321 56 42 

• Izdajem jednosoban stan 

nename{ten (name{ten) u ulici 

Kara|or|eva 36/a, preko puta “Reno” 

servisa, stambena zgrada IV sprat. 

063/613-081 

064/122 -1881 


stan Me|aj 2, kod Po{te. 

Tel. 512- 941 

• Izdajem mawu ku}u i jednosoban 

stan. 

Tel: 521 -461 

063/73 150 37 

• Izdajem jednosoban stan u stambenoj 

zgradi IV sprat preko puta 

„RENO“ servisa, Kara|or|eva 36/1. 

Dovarje. 

Tel: 063/613 -081 

• Izdajem dvosoban stan u ku}i. 

Zaseban ulaz i parno grejawe, Ratarska 

br. 74 

Tel: 064/12 64 033 

• Izdajem stan u Beogradu, 

Slavija, 55 kvadrata, namesten, centralno. 

Tel: 062/ 26 88 36 

• Izdajem prazan jednosoban 

stan u ku}i, Ulica Kneza Mihaila u 

Uìcu. 

Tel: 063/844 2 574 

i 011/218 3 609. 

• Izdajem prazan jednosoban 

stan Terazije 51. 

Telefon: 064/82 73 601 

• Traìm dve cimerke za 

stanovawe u Bulevaru Kraqa 

Aleksandra u Beogradu. 

Tel: 031/553 -491 i 069/42 44 

150 

• Izdajem malu name{tenu garsoweru 

u Beogradu – Stari Cerak na 

duè studentima, TA, 90 evra plus 

depozit. 

Tel: 011/ 308 62 83 

i 062/431-256 

• Izdajem U Sevojnu parcelu od 

1 hektar na duì rok. Povoqno. 

Tel: 064/14 92 777 

i 062/80 25 914. 

• Izdajem prazan dvosoban stan, 

parno grejawe, renoviran, struja zasebno,. 

Tel: 064/ 149 -2507 

• Izdajem dvosoban name{ten 

stan-TA. 

Tel:063/ 879 -0 -821 

• Izdajem stan u centru grada, 

novogradwa, za dva ili tri studenta 

(|aka). 

Tel:065-4842-825 i 031-842-825 

• Izdajem ve}u name{tenu garsoweru 

sa dva leàja za jednu ili 

dve osobe- {iri centar, sun~ana 

strana. 

Tel: 064/0122 198 

• Izdajem dvosoban name{ten 

stan u zgradi, telefon, TA grejawe, 

Ulica Vuka Karaxi}a. 

Tel: 064/344 8 324 

• Izdajem dvoiposoban stan, 

nova gradwa, za kancelarije. 

Tel: 031/842-825 i 065/ 48 -42- 

825 

• Izdajem lokal, Jug Bogdanova 

1. 

Tel: 512-748 i 064/924-03-17 

• Izdajem lokal u T.C.J. 

GARA@A II sprat 17m2 name{ten sa 

stvarima za kancelariju na sun~anoj 

strani. Cena 60 E. 

Tel: 064- 535-4-804 

• Izdajem kancelarije u ul. K. 

Lazara 

Tel: 063/63-20-74 

• Izdajem sobu u centru grada za 

u~enike i studente, povoqno. 

Tel: 519-684 i 065 645 69 29 

• Izdajem lokal 35 m2 na Sewaku 

pored apoteke. 

Povoqno. 

Tel: 564-016 i 565-403 

• Izdajem name{tenu garsoweru 

30 m2 u zgradi sa CG na Rakiskoj pijaci 

Tel: 064-1777-122 

• Izdajem stan studentima. Garsowera. 

Tel. 063-612-537 

• Izdajem neneme{ten jednosoban 

stan u ul. Vidovdanskoj. zvati 

posle 16 h. 

Tel: 031 3522-721 


stan sa CG kod Rakete 

Tel: 064-377-00-99 

• Izdajem garsoweru u zgradi sa 

parnim grejawem u Sevojnu povoqno. 

Tel: 064/61-23-937 

• Izdajem name{tenu sobu za 1- 

2 osobe, kuhiwa, kupatilo, zaseban 

ulaz 

Ṫel: 518-238, 064-93 67 953 

USLUGE 

• Stru~no ospsobqena osoba 

~uvala bi decu. 

Tel. 061 676 3041 

• îstim stanove, lokale, 

apartmane, negujem stare osobe 

doìvotno. 

Tel: 064/150 6147 


33

OP[TINSKA UPRAVA KOSJERI] 

Slu@ba za urbanizam 

О Г Л А С И 

objavquje 

ОБАВЕШТЕЊЕ 

o podnetom zahtevu za odlu~ivawe o potrebi 

procene uticaja na ìvotnu sredinu 

Nosilac projekta, «MD WAGEN» DOO iz Kosjeri}a, Ul. 

Subjelski put bb, podneo je Slu`bi za urbanizam Op{tinske 

uprave Kosjeri}, zahtev za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja 

na ìvotnu sredinu Projekta dogradwe stanice za snabdevawe 

motornih vozila te~nim gorivima (koja obuhvata dvokomorni 

rezervoar od 50m³, za D2 i ED) u okviru koje }e biti 

izgra|en i postavqen dvokomorni rezervoar ukupne zapremine 

20m³ za skladi{tewe naftnih derivata (komora 1 - 10m³ za benzin 

BMB95 i komora 2 - 10m³ za lo` uqe) i podzemni rezervoar 

ukupne zapremine 30m³ za skladi{tewe te~nog naftnog gasa, na 

kat.par.br. 355 KO Varo{ Kosjeri}, na teritoriji op{tine Kosjeri}. 

Uvid u sadrìnu zahteva moè se izvr{iti u prostorijama 

Op{tinske uprave Kosjeri}, kancelarija broj 20, Ul. Olge Grbi} 

broj 10, svakog radnog dana od 11-14 ~asova. 

Rok za javni uvid i dostavqawe mi{qewa o zahtevu nosioca 

projekta je 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa. 

Obave{tewe se objavquje na osnovu ~lana 10. i ~lana 29. 

stav 2. Zakona o proceni uticaja na ìvotnu sredinu («Slu`beni 

glasnik RS», broj 135/04 i 36/09). 

GRAD U@ICE 

GRADSKA UPRAVA 

za urbanizam, izgradwu i imovinsko-pravne- poslove 

ulica Dimitrija Tucovi}a br. 52 

Tel. 031/ 590-178, Fah: 031/ 513-469 

Na osnovu ~l.25. a u vezi ~lana 29. stav1. Zakona o proceni uticaja 

na ìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 135/04 i 36/09), 

daje 

slede}e 

О Б А В Е Ш Т Е Њ Е 

Obave{tavaju se zainteresovani organi, organizacije 

i javnost da je ovaj organ doneo re{ewe VI broj 502-27-06 od 

29.11.2011. godine o saglasnosti na Studiju o proceni uticaja 

zate~enog stawa na ìvotnu sredinu projekta: skladi{tewe i 

mehani~ki tretman neopasnog otpada na kat.parceli br. 1987/2 

KO Sevojno, u Sevojnu, grad Uìce nosiocu projekta projekta " 

Guli-Guli" d.o.o. Sevojno, Draga~evska bb. 

Na navedenoj lokaciji obavqa}e se poslovi koji su 

vezani za prijem, primarno razvrstavawe, mehani~ki tretman 

razvrstanog materijala, merewe materijala, pakovawe, 

ozna~avawe, skladi{tewe i otpremu otpada.Mehani~ki trtman 

otpadnih materijala obuhvata: postupke mehani~kog tretmana 

otpada, plameno rezawe, dekompoziciju (rastavqawe), i 

se~ewe ru~nim sredstvima za se~ewe. 

Kapacitet postrojewa godi{we je slede}i: 

- otpadak gvo`|a i legura gvo`|aoko 2.000 tona, 

- otpadak bakra oko 20 tona, 

- otpadak mesinga oko 20 tona, 

- otpadak aluminijuma i legura aluminijuma oko 200 tona. 

Kapacitet skladi{nog prostora za selektovan otpad150 

tona. 

Kapacitet skladi{nog prostora za neselektovan otpad10 

tona. 

Kapacitet postrojewa za mehani~ki tretman neopasnog otpada 

20 tona na dan. 

U sprovedenom postupku procene uticaja na ìvotnu 

sredinu utvr|eno je da je studija ura|ena u skladu sa Zakonom 

o proceni uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 

135/2004 i 36/2009) i Pravilnikom o sadrìni studije o proceni 

uticaja na ìvotnu sredinu (“Sl.glasnik RS”, br. 36/2009) sa 

opisanim i definisanim merama kojima se predvi|a smawewe, 

spre~avawe i gde je to mogu}e otklawawe mogu}ih {tetnih uticaja 

na ìvotnu sredinu koji mogu nastati kao posledica rada 

na lokaciji. 

Re{ewem o davawu saglasnosti utvr|ena je obaveza nosioca 

projekta, radi za{tite ~inilaca ìvotne sredine, da obezbedi 

uslove i sprovede mere posebno navedene u odeqku 8.0. 

navedene studije, kao i da sprovedi program pra}ewa uticaja 

na kvalitet ìvotne sredine naveden u odeqku 9.0. studije, kao 

i sve ostale mere odre|ene studijom, koja je sastavni deo ovog 

re{ewa. 

Uvid u re{ewe moè se izvr{iti u Gradskoj upravi za urbanizam, 

izgradwu, i imovinsko-pravne poslove Grada Uìca, 

ul. Dimitrija Tucovi} br.52, kancelarija br.1, svakog radnog 

dana od 09-15 ~asova u roku od 15 dana od dana objavqivawa 

ovog obave{tewa . 

Re{ewe o davawu saglasnosti na sudiju o proceni uticaja 

projekta na ìvotnu sredinu je kona~no u upravnom postupku i 

protiv odluke ovog organa nosilac projekta i predstavnici zainteresovane 

javnosti mogu pokrenuti upravni spor podno{ewem 

tu`be nadle`nom Upravnom sudu u roku od 30 dana od dana objavqivawa 

ovog obave{tewa. 


О Г Л А С И 

МИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ 

ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 

ПОЛИЦИЈСКА УПРАВА У УЖИЦУ 

на основу члана 112. став 1. Закона о полицији («Службени 

гласник Републике Србије», број 101/05 и 63/09 Одлука УС) 

ОГЛАШАВА 

ЈАВНИ КОНКУРС 

за пријем у радни однос на неодређено време за рад у 

Полицијској управи у Ужицу на радно место: 

1. ОДРЖАВАЊЕ ХИГИЈЕНЕ у Одељењу за логистику, 

Полицијска управа у Ужицу – 1 (један) извршилац (основна 

школа) 

OПШТИ УСЛОВИ ЗА СВА РАДНА МЕСТА: 

Кандидат мора да испуњава следеће услове за заснивање 

радног односа у Министарству унутрашњих послова Републике 

Србије: 

- да је држављанин Србије, са пребивалиштем односно 

боравиштем у Републици Србији; 

- да нема двојно држављанство 

- да је пунолетан 

- да има општу здравствену способност 

- да има прописану стручну спрему 

- да није осуђивано због кривичног дела за које се гони по 

службеној дужности или против кога се води кривични поступак 

за такво кривично дело, да није осуђивано на безусловну казну 

затвора у трајању дужем од од три месеца и да му служба у 

државном органу или правном лицу са јавним овлашћенима није 

престала због тешке повреде службене дужности правоснажном 

одлуком надлежног органа; 

- да испуњава друге услове утврђене Законом о полицији, 

другим законским прописима или актом о унутрашњем уређењу и 

систематизацији радних места у Министарству 

КАНДИДАТИ УЗ ПРИЈАВУ НА ОГЛАС, СА БИОГРАФИЈОМ, 

ПРИЛАЖУ: 

1. оригинал извода из матичне књиге рођених Републике 

Србије – не старије од 6 (шест) месеци; 

2. оригинал уверења о држављанству Републике Србије 

- не старије од 6 (шест) месеци; 

3. оверену фотокопију дипломе о завршеној основној 

школи - са датумом овере не старијим од 6 (шест) месеци 

4. уверење Основног и Вишег суда да се против кандидата 

не води кривични поступак за дела која се гоне по службеној 

дужности - не старије од 6 (шест) месеци; 

5. оригинал извода из матичне књиге венчаних (за 

кандидате женског пола) – не старије од 6 (шест) месеци; 

6. оверена фотокопија радне књижице (стране од 1 до 6) 

– са датумом овере не старијим од 6 (шест) месеци 

7. оверена фотокопија личне карте - са датумом овере не 

старијим од 6 (шест) месеци 

Лице задужено за давање обавештења у вези јавног 

конкурса: Бранка Вељашевић, телефон 031/596-131. 

Пријаве са документима предају се лично у писарници 

Полицијске управе у Ужицу, Министарство унутрашњих послова 

Републике Србије или препорученом пошиљком са назнаком: «За 

јавни конкурс», на адресу Полицијска управа у Ужицу, Наде Матић 

број 8, Ужице. 

Право првенства у поступку одлучивања имају кандидати са 

радним искуством на одговарајућим пословима. 

Неблаговремене, недопуштене, неразумљиве или непотпуне 

пријаве и пријаве уз које нису приложени сви потребни докази, 

конкурсна комисија одбациће закључком. 

Рок за подношење пријава је петнаест дана од дана 

објављивања огласа у «Службеном гласнику Републике Србије». 

Javno preduze]e 

za vodosnabdevawe “Rzav” Ariqe 

Ul. âânska bb, 31230 Ariqe 

ОГЛАШАВА 

PRODAJU PUTNI^KIH VOZILA 

PUTEM JAVNOG NADMETAWA 

1. Predmet prodaje su slede}a putni~ka vozila: 

1. Zastava, Jugo Tempo 1.1, 2002. godi{te, po po~etnoj ceni od 

30.000 dinara 

2. Zastava, 101 Skala 55, 2002. godi{te, po po~etnoj ceni od 

30.000 dinara 

3. Zastava, 101 Skala 55, 2003. godi{te, po po~etnoj ceni od 

30.000 dinara. 

Navedena cena je bez poreza koji se obra~unava uz izlicitirani 

iznos i ulazi u ukupnu cenu. 

2. Javno nadmetawe }e se odràti dana 12. decembra 2011.godine 

u sedi{tu JP “Rzav” Ariqe, ulica â~anska bb, u 1200 

~asova. 

3. U javnom nadmetawu mogu da u~estvuju sva lica koja uplate 

depozit u visini od 10% od po~etne cene, po vozilu, u 

~ijoj prodaji nameravaju da u~estvuju. Polagawe depozita 

se moè obaviti uplatom na teku}i ra~un preduze}a 

205-111049-39 kod Komercijalne banke (na uplatnici kao 

Svrha uplate nazna~iti: uplata depozita za licitaciju 

sa naznakom rednog broja vozila za koji se prijavquje). Na 

licitaciju je potrebno poneti li~nu kartu, kopiju kartice 

teku}eg ra~una, na koji }e se izvr{iti povra}aj depozita, i 

potvrdu o uplati depozita. 

4. Zainteresovana lica mogu razgledati vozila u periodu od 5. 

do 9. decembra 2011. godine, u periodu od 10 00 do 12 00 ~asova, 

uz obavezno prethodno zakazivawe termina. 

5. Vozila se prodaju po principu “vi|eno – kupqeno” i ne}e se 

primati nikakve reklamacije koje se odnose na kompletnost, 

ispravnost i tehni~ke karakteristike. 

6. Ukoliko u~esnik javnog nadmetawa sa najvi{om ponudom, 

nakon okon~awa javnog nadmetawa, odustane od istog, gubi 

pravo na povra}aj depozita. 

7. Osoba za kontakt je Ana Radovi}, tel. 031/894-883. 

Na osnovu ~lanova 10 i 29 Zakona o proceni uticaja na ìvotnu 

sredinu („Sl. gl.RS“, br. 135/04 i 36/09), Op{tisnka uprava 

Poèga, Odeqewe za urbanizam, gra|evinarstvo, stambeno-komunalne 

poslove i za{titu ìvotne sredine, 

izdaje slede}e: 

ОБАВЕШТЕЊЕ 

O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLUÎVAWE 

O POTREBI PROCENE 

UTICAJA PROJEKTA NA @IVOTNU 

SREDINU 

Mobilna telefonija „VIP Mobile“ d.o.o., ul. Omladinskih 

brigada br. 21, 11070 Novi Beograd, nosioci projekta: „Izgradwa 

RADIO-BAZNE STANICE „KG3139 UE Poèga 1“ GSM mobilne 

telefonije „VIP Mobile“ d.o.o., na kat. parceli br. 363/1 KO 

Poèga 1, postavqene na ravnom krovu super marketa „RODI]“, 

u ul. Nikole Pa{i}a br.2., podneli su Zahtev za odlu~ivawe o 

potrebi procene uticaja zate~enog stawa projekta na ìvotnu 

sredinu. 

Ovim putem se obave{tavaju zainteresovani organi i organizacije 

kao i zainteresovana javnost da mogu izvr{iti uvid 

u podneti ZAHTEV za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja 

zate~enog stawa projekta, u zgradi op{tine Poèga, kancelarija 

br.27, svakog radnog dana od 11-14 ~asova u roku od 15 dana od 

dana objavqivawa ovog obave{tewa. 


35

Ч И Т У Љ Е 

U utorak 6. decembra 2011. godine navr{ava 

se jedanaest godina od kada nas prerano ostavi 

na{ voqeni sin i brat 

SE]AWE NA NA[E DRAGE RODITEQE 

GOJGI] 

Dejan Bogojevi] Pile 

Pomen dajemo u 13 sati na grobqu Dovarje. 

ZORKU BORIVOJA 

1996 - 2011. 1999 - 2011. 

. 

Wegovi najmiliji 

Majka, tata i sestra 

Uvek zahvalne k}erke 

Qiqana Projevi} i Desanka Vujovi} 

sa svojim porodicama 

U subotu 3.decembra je tu`nih 6 meseci 

kako nije sa nama na{ mili, dragi 

Dana 6.decembra 2011.godine 

navr{ava se 8 godina 

od smrti na{e majke 

PANI] SAVKE 

Mila majko mnogo nam 

nedostaje{ 

Tvoji: 

Milica i Qiqana 

MARKO JANKOVI] 

Vreme prolazi, tebe nema, 

tuga i bol svakim danom su sve ve}i. 

Ostaje nam ve~na tuga, a ponos {ti si nam bio 

sin, brat i ujak. 

Dana 01.12.2011. godine 

navr{ilo se pet godina 

od smrti na{e drage 

BORKE 

ARSENIJEVI] 

S qubavqu i ponosom ~uvaju te 

od zaborava tvoji najmiliji 

Tvoji najmiliji 

suprug Milomir, sin Vlatko i 

k}er Biserka sa porodicama 


Ч И Т У Љ Е - О Г Л А С И 

Se]awe 

U subotu 3.11.2011. godine dava}emo 

~etrdesetodnevni pomen 

LAZI] MILIJA 

8. 12. 2001 - 8.12. 2011. 

S qubavqu, porodica 

GORDI] MILORADU-PINXU 

Svakim danom tuga je sve ve}a, a kako je te{ko 

ìveti bez tebe znamo mi koji smo te voleli, sa 

qubavqu i ponosom ~uva}emo te u na{im srcima. 

Tvoji: 

supruga Mica, sin Milan, k}erka Nina, brat 

Miroslav, sestre Dragana, Sofija i Stoja sa 

porodicama. 

VESTI OGLASNO 

031/ 513 -261 

îtuqe, mali oglasi, obave{tewa, primaju se do srede 

u 14 ~asova 

Cene ~ituqa za fizi~ka lica 

~ituqa sa foto 1/8 ................... 1.500,00 

~ituqa sa foto 1/4..................... 3.000,00 

~ituqa sa foto 1/2 ................... 7.000,00 

~ituqa sa foto 1/1 .................. 10.000,00 

Prodaja 

Nedeqnik „Vesti“ moète kupiti u prostorijama IMD 

„Vesti“, Qube Stojanovi}a br.5, u kancelariji br. 14, 

od 8 do 15 ~asova svakog radnog dana. 

Cena jednog primerka je 70 dinara. 

Pretplata 

Ukoliko ste zainteresovani da se pretplatite na list 

„Vesti“, koji izlazi svakog petka, moète to u~initi na 

telefone: 

513 – 261, 513 - 124 ili elektronskim putem: 

vesti.ue@gmail.com 

vestint@gmail.com 

CENE 

31000 Užice, Ljube Stojanovića br. 5 

tel: 031/511-942, 513-725; fax: 031/513-725 

email: oleks.uzice@gmail.com 

za pretplatu od 1 do 3 primerka ............... 6.000,00 

za pretplatu od 4 i vi{e primeraka ............. 5.000,00 

pretplata za inostranstvo ............. 20.000,00 


37

САВЕТИ ЗА ЛЕПШИ ЖИВОТ 

Frizerka Stojanka Dimitrijevi} Coka, vlasnica frizerskog 

salona Mimi u ulici Kneza Lazara 2, (tel. 511- 904) u 

narednim brojevima na{eg lista poku{a}e da vam pomogne. 

Dava}e vam prakti~ne savete za negu kose, a i vi ukoliko imate 

neki problem ili nedoumicu, moèt postaviti Coki pitawe na 

na{ e-mail: vesti.ue@ gmail.com, sa naznakom - pitawa za Coku. 

стил 

PITAWE: 

Da li pakovawe za kosu 

treba redovno da se koristi ili 

ne? 

(Radmila, 24 godine, Zlatibor) 

ODGOVOR: 

Da bi Va{a kosa bila 

lepa, zdrava, sjajna i glatka 

neophodno je da redovno koristite 

maske za kosu . Nebitno je 

da li su u pitawu prirodne, 

dakle va{ih ruku delo, ili one 

kupovne, maske za kosu su neophodne 

. 

Imajte u vidu i nikako 

nemojte zaboraviti da je na{a 

kosa konstantno izloèna suncu, 

vodi, pra{ini, farbama, fenirawu, 

raznoraznim preparatima… 

osnovna nega kose koja 

podrazumeva pravilno prawe, 

kori{}ewe balzama i su{ewe 

kose, naj~e{}e nije dovoqna. 

Redovno kori{}ewe pakovawa 

za kosu je “pod obavezno”, 

pogotovo ako imate tretiranu 

kosu. A neophodno je ~ak i ako u 

principu imate dobru kosu i koristite 

kvalitetnu kozmetiku. 

Jednostavno va{oj kosi i 

korenu je potrebna hrana kako 

bi odràla odnosno povratila 

~vrsto}u i sjaj. Naravno, 

kao i za ostalo, potrebno je da 

maske koje koristite budu i 

kvalitetne. U zavisnosti od 

kvaliteta i proizvo|a~a i cene 

variraju. 

Ukoliko imate ograni~en 

buxet ili jednostavno volite da 

budete “sama svoja majstorica”, 

prava stvar za vas su prirodne 

maske za kosu. Osim {to su jeftinije, 

one ne sadrè nikakve 

hemijske supstance, a obzirom 

da ih sami pravite znate i {ta 

ta~no stavqate na glavu. 

Imajte u vidu… da one ipak 

imaju umawen efekat na kosu. 

Naime, one slabije prodiru u 

Akcija u frizerskom salonu „Mimi“ 

Ovog meseca u frizerskom salonu „Mimi“ u ulici 

Kneza Lazara 2 traje akcijsko snièwe. Po izuzetno 

povoqnim cenama bi}e vam pruène usluge fenirawa, 

{i{awa (mu{ka i ènska), farbawa, {atirawa, 

sve~ane frizure. Nemojte propustiti da za svoj novac 

dobijete pravu vrednost. 

koù glave i ne prodiru toliko 

duboko kao one kvalitetne kupovne. 

Stoga je i wihov efekat 

blaì i kratkotrajniji. Savetujem 

vam da ako ve} volite i koristite 

prirodne, povremeno 

kupite i neku kvalitetnu masku 

za kosu i pruìte va{oj kosi vrhunski 

tretman. 

Nastavak u slede}em broju 

Salon radi i nedeqom 

Zbog velikog broja zainteresovanih, frizerski 

salon Mimi je po~eo da radi i nedeqom od 8 do 13 

~asova. Zakazivawa na telefon 064/ 310 10 12 

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП од 2.12. до 9.12.2011. 

Pred vama je radna sedmica. Bi}ete 

angaòvani tokom svadodnevnice, 

radi}ete sitnice koje ìvot zna~e, 

funkcionisati po navikama, ali u 

dobrom raspoloèwu. Samo nemojte 

preterivati, da ne bi ugrozili svoje 

zdravqe. Va{ Mars }e se sporo kretati kroz 

zemqani znak Device, pa }ete biti veoma utemeqeni 

u onome {to ~inite. âk }ete i analizirati 

neke stvari i odnose, {to vam generalno 

nije u prirodi. Raskida}ete sve stege i ne}ete 

trpeti nikakve kompromise. Bunt, revolt, individualizam, 

kreativnost i sloboda, postaju 

sastavni deo va{eg bi}a. 

Va{a za{titnica i bogiwa, prelepa 

Venera }e promeniti znak, u}i u 

podru~je hladnog i racionalnog 

Jarca, i to pravo u zagrqaj Plutonu, 

vladaru Hada, podzemqa. U prevodu, 

posta}ete mawe optimista a vi{e 

fatalista. Sakupi}ete svu svoju energiju u sebe, 

da bi {to boqe preìveli i regemnerisali se 

iz postoje}e situacije. Neka stara qubav koja 

vam je ostavila ranu }e ponovo zaìveti. Ali, 

bi}ete oprezni, ovog puta. Ta~no }ete znati 

{ta ho}ete, {ta o~ekujete, {ta koliko ko{ta. 

Posta}ete nemilosredni, ali uspe{ni, gaze}i 

sve pred sobom! I to je potrebno, ponekad. 

Merkur }e se vra}ati unazad, u retrogradan 

hod, {to }e i vas zaustaviti 

tu gde ste stali, i vratiti ranijim 

zadacima, mislima, planovima. To 

se pogotovo odnosi na qubavno partnerski 

odnos, u kome }e do}i do prezasi}ewa, pa 

}ete poku{avati ponovo da shvatite o ~emu se 

radi.To je dobro da zavr{ite zapo~ete poslove. 

Merkur }e i}i u susret Suncu, {to je povoqna 

okolnost za saradwu sa poslovnim partnerima 

ili nekim mu{kim autoritetom, koji }e preuzeti 

na sebe odgovornost i doneti vam uspeh. Nemojte 

posustajati, budite optimista. 

Od mladog Meseca koji napu{ta 

Sunce, i ~iji srp }e rasti na zvezdanom 

nebu, moète o~ekivati 

uspe{ne po~etke na svim nivoima, 

sa tendencijom rasta i razvoja. Nove 

poslovne aktivnosti i veze, nov 

pristup starim problemima. Radne obaveze }e 

se nadovezivati i sve boqe uklapati. Ali, ne}e 

tako lako i glatko te}i u qubavnom odnosu. Fatalna 

qubav, koja vas ne napu{ta, }e uzeti svoj 

danak. Prepuno strasti, telepatska povezanost, 

nesvesni porivi. [ta re}i, sem da }ete biti u 

svetu pakla koji }e vam partner prire|ivati. 

Budite oprezni. 

Postajete opu{teniniji, i sve 

vi{e spontano uspe{ni u svojim 

namerama, pogotovo u poslovawu i 

karijeri. Jedinstvo Sunca i Meseca 

je doprinelo i jedinstvu u partnerskoj 

emotivnoj vezi, pa ste ohrabrili 

dragu osobu da se osamostali na svoj na~in. 

Oni koji su slobodni, vi{e ne}e biti, a oni ve} 

stopqeni u braku, }e samo potvrditi smisao i 

zna~aj svog me|usobnog odnosa.U narednoj sedmici 

}ete i daqe imati jako puno posla, ali uz 

dobru organizaciju saradnika i izvr{ioca, sve 

}e biti mnogo lak{e. Novi poslovni anga`mani 

vam stiù u susret. 

Na li~nom planu }ete i daqe biti 

veoma aktivni, zbog prisustva 

Marsa u va{em znaku, koji se ne}e 

ùriti, pa }ete imati puno snage i 

energije.Partneru ne}e lako pasti 

va{e strasno pona{awe, ali }e 

ipak biti sklon da po{tuje va{a o~ekivawa i 

èqe. Qubavni odnos }e biti pod pritiskom, 

biti ili ne biti.Budite optimista, jer se va{ 

merkur pribliàva Suncu u zagrqaj, {to }e vam 

doneti lepe i tople susrete i situacije. Niste 

iskqu~ivi, pa nemojte dozvoliti to ni u qubavi. 

Uvek prona|ite ono lak{e re{ewe. Na radnom 

mestu sledi odgovornost i {tedwa. 

Stabilni ste i daqe, i tu nema ni~eg 

novog. Saturn je i nadaqe u va{em 

znaku, donose}i vam pote{ko}e, ali 

i sazrevawe, u~ewe, utemeqenost. I 

to }e tako trajati i trajati, jo{ godinu 

dana. Ukoliko ste sami, to vam 

uop{te ne}e smetati, ve} }ete uìvati sami sa 

sobom. Ukoliko ste u vezi, ona }e trajati takva 

kakva je. Povedite ra~una o svom zdravstvenom 

stawu koje nije najboqe, pa se posvetite se svom 

telu i psihi. Ne budite depresivni, niti isuvi{e 

iskqu~ivi. Nemojte ni{ta odugovla~iti, jer, ko 

~eka, taj gubi vreme.Fanatizam u domu. 

Bi}ete okupirani drugim qudima 

i sitnicama, detaqima, navikama 

koji ìvot zna~e. Radi}ete vi{e 

stvari istovremeno, {to za sebe, 

{to za prijateqe. Na radnom mestu 

predstoji zna~ajan susret ili saradwa, 

novi poslovni projekat ili saradwa koja 

uliva optimizam. Moète o~ekivati pove}awe 

prihoda, mada sa zaka{wewem. Budite strpqivi. 

Sa stalnim partnerom treba da prona|ete 

zajedni~ki i novi put, na~in po kome }ete funkcionisati.Ovo 

je vreme udaqavawa, da bi se 

uspostavila nova osnova i pravila. I tu budite 

strpqivi. Strasti. 

Predstoji {tedwa i vra}awe dugovawa. 

Va{ Jupiter vam pruà 

mogu}nost da se smirite, emotivno 

i finansijski, pa i poslovno da se 

stabilizujete. Puno toga zavisui 

od stava koji zauzmete, od normi i 

na~ela koja prezentujete, pa se potrudite da sve 

bude po zakonu. Potrudite se do kraja ove godine 

da sa~uvate sve {to ste ve} stvoili i uradili, 

{to imate, po~ev{i od poslovne pozicije, pa do 

materijalne osnove, prijateqa, qubavi. A sve 

zbog toga da bi naredne godine, na toj osnovi, 

gradili daqe nadogradwu. Tako zvezde kaù! 

Poslu{ajte ih. 

va{ znak je uplovila prelepa Venera 

i probudila vam najdubqa 

ose}awa, na svesnom ili nesvesnom 

nivou. Neka stara qubav bi mogla 

ponovo oìveti. Neke uspomene, 

tako|e. ûva}ete svoje tajne za 

sebe. Ali, mogli bi ih i podeliti sa doti~nom 

osobom. Povukli ste se u sebe i oslawate se 

iskqu~ivo na sebe, {to je najsigugnije i najboqe.Mogu}i 

su intenzivni kontakti sa inostrastvom, 

pa i putovawe, ukoliko poèlite. U svakom 

slu~aju, va`no je da drìte sve pod kontrolom 

i znate {ta radite. Vi{ak energije potro{ite 

aktivno{}u. 

Naredna sedmica vam donosi ne{to 

novo. Venera i Pluton }e vas ga|ati 

iz skrivene pozicije, {to moè 

prili~no da vam zakomplikuje 

ìvot. Tajne qubavi, tajne strasti, 

tajni neprijateqi, sve to nije vidqivo, ali 

deluje. Ne}ete se bojati, jer vi znate sve stvari 

kakve jesu. Znawe je mo}! Meditirajte no}u, pred 

spavawe, da ne bi imali te{ke snove i more. 

Meditirajte na qubav i svetlo. Ima}ete puno 

obaveza tokom dana, ali i voqu da ih uradite. 

Ma{tajte o svojim èqama i idealima. Niste 

sasvim realni, ali }ete ostvariti svoje vizije 

i èqe. Putujte. 

Na poslovnom planu }ete biti veoma 

angaòvani, kampawski prisutni, 

dosertqivi i spretni. Mogli bi 

se desiti i po neki propusti, ali, 

svako ima pravo da odustane u datom 

trenutku, da bi sutra nastavili tamo 

gde ste stali.I to je sasvim ok. Radite najboqe 

{to moète. Novac }e dolaziti i odlaziti, kontinuirano. 

U qubavnom odnosu }e se probuditi 

strasti, koje mogu biti pogubne ako ih dobro ne 

usmerite u pozitivnom pravcu. Prijateqi ne 

bi trebali da vam se me{aju u emotivni odnos 

sa dragom osobom. Ne dozvolite im to. Imajte 

strpqewa.

Pogledaj - Grad Užice

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?