Pe tak, 5. maj 2006. go di ne Broj 2 Go di na I - Forumbosnjaka.com

More documents

Recommendations

Info

OBRAZOVANJE, KULTURA, BAŠTINA » » » r e v i j a menski vakuum u kome je sopstvena kultura nužno tretirana kao anahrona i nametala nam se kao sinonim zaostalosti. Kada su kuće u kojima smo odgaja ni u pi ta nju , mo gli smo ipak uči ni ti da ne bu du sa mo blje di lo sje ća nja, i za - to ne mo že bi ti oprav da nja. One su to zasluživale ne zbog nostalgije,vec prevashodno zbog kvalteta I kulture stanovanja koje su u sebi sadržavale. Naravno,nije se moglo živjeti na isiti način kao pri je i za dr za ti ku će sa mo kao formulu.Da su sačuvane te kuće,bio bi to kao ne kad ve li ki va kuf . Sa mo su ne - ke po ro di ce ( znam če ti ri u Cr noj Go - ri),napravili napore i otrgle od zaborava svo je ku će i sta re čar da ke na pra vi nacin. U mnogim drugim primjerima, nestali su araluci , pendžeri i rezbarene sehare.Cesto su prodavani, jer se to dobro plaćalo, u nekom tamo svijetu.Ćilimi i se dža de ,ibri ci i sa ha ni jos uvi jek putuju podjednako na istok i zapad. Trgo vac ki duh nam ni je iscez ao,sto vi di se, na kul tur nom pla nu mo že da koš ta. Kada su džamije i mesdžidi u pitanju,mahalski džemati su uzeli stvar u svoje ruke .Lokalni “umjetnici” dali su se bi pros tor da se is ka žu po svom na - hodjenju i shvatanju problema rekonstrukcije.Kada sam sa poštovanom rediteljkom Nadom Rahović radio TV emisije o džamijama u Crnoj Gori,nalazili smo savršene arabeskne rezbarije pokrivene lamperijom.Tako je mašinski obradjena lamperija na “falc” postala dominantan enterijerski izraz dvadesetog vijeka .Nazalost u Mešihatu Islamske zajednice u Crnoj Gori ne postoji stručno tijelo koje bi kanalisalo te ku će odr ža va nje i re kon struk ci je Turizam: Jednonacionalne oznake? Oznake, pored magistralnih puteva, za objekte kulturne bastine koji se nalaze po Crnoj Gori postavilo je Ministarstvo turizma.Ti znaci, za objekte bošnjačko/muslimanske kulture mogu se nabrojati na prstima jedne ruke. Da je ta bastina na tako nis kim gra na ma u kul tur nom smis lu i da je ne vri je di po ka za ti ono me ko bi želio da je vidi ipak se ne možemo složiti. Ne zamjerimo ljudima iz Ministarstva kulture koji nijesu čuli za ove objekte, jer će i neki Bošnjaci/Muslimani, iz ovog tek sta, pr vi put saz na ti o nji ma. Džamija u Petnjici Apartmani pored Ribnice? Mo že mo li za mis li ti dio Sta re va ro ši u Podgorici pretvoren u apartmansko turističko naselje pored Morače i Ribnice? Gdje bi svjet ski put nik ra di je od - sjeo, u jed nom tak vom na se lju ili se provozao liftom do svoje klimatizovane “ćelije”na petom spratu nekog lokalnog postojecih objekata. Izgradnje novih džamija ,bez obzira na nepostojanje kanona kad je izgradnja ovih objekata u pitanju, najbolje govori o postojećoj (ne) kulturi naseg građenja. Izmjestanje Ganića kule u Rožajama, sa maticne lokacije na novu, predstavlja razlog za sopstvenu krivicu koja ne ma oprav da nja, jer za to ni je bi lo realnih razloga. Ovako ,sakrivena na igralištu osnovne škole ,podsjeća na presađeno drvo koje nije uspjelo da se primi. OHRABRUJU ĆI PRI MJERI Ipak, ima ohrabrujucih koraka koji vracaju nadu da mi ponovo otkrivamo ho te la? Da li bi i Pod go ri ci pris ta ja lo neš to kao mos tar ski ku jun dži luk u ko ji se iz vascijela dunjaluka maksuz svraća (i os tav lja ju se te, već spo mi nja ne, pare ). Podgorica krivu ćupriju dolje na Rib ni ci ima, a i čar ši ja jos strp lji vo če - ka,onoliko koliko moze. sebe i svoju kulturu na pravi nacin. Indikativno je da prvi pozitivni impulsi stizu od na ših lju di ko ji su u da le kom svi je tu. Rekonstrukcija minareta Škanjevića džami je u Ba ru (uz na po me nu da od nje postoje samo zidine),izvedena je autentič no po svim pra vi li ma stru ke ,a njen in - vestitor je Zeko Sabovic , iseljenik iz Bara, koji živi i radi u Čikagu.Isti mecena donirao je značajna sredstava i za obnovu lo kal ne dža mi je i crk ve ,kao i pu ta u rodnom selu Mikulići iznad Bara. Ohrabruje i primjer sa rekonstrukcijom trospratne dzamije u Petnjici kod Berana .Ona je sačuvana, zahvaljujući Muj ku Ša bo ti ću i nje go vim si no vi - ma,koji žive i rade u Švajcarskoj. Rekonstrui sa na je na pra vi na čin i vra ce na u prvobitno stanje. Tako je ostao i nastavio da ži vi ovaj pra vi dra gulj kul tu re , jedina trospratna dzamija na Balkanu . Ali, na magistralnom putu za Berane nećete sresti putokaz ili oznaku prema njoj, kao ni pre ma os ta ci ma Haj dar - pašine džamije u Radulićima kod Bijelog Polja. Is ti je slu čaj i sa Ška nje vi ća džamijom i kompleksom Omerbašića dža mi je i tur be ta u Sta rom Ba ru, gdje o njima na magistralnom putu prema Baru, nema nikavih oznaka. Oznake,pored magistralnih puteva, za objekte kulturne bastine koji se nalaze po Crnoj Gori postavilo je Ministarstvo turizma.Ti znaci, za objekte bošnjačko/muslimanske kulture mogu se nabrojati na prstima jedne ruke. Da je ta bas ti na na ta ko nis kim gra na - ma u kul tur nom smis lu i da je ne vri je - di po ka za ti ono me ko bi že lio da je vi - di ipak se ne mo že mo slo ži ti. Ne za - mjerimo ljudima iz Ministarstva kulture koji nijesu čuli za ove objekte, jer će i neki Bošnjaci/Muslimani ,iz ovog teksta,pr vi put saz na ti o nji ma. 42 maj 2006. Re vi ja FO RUM
e v i j a « « « OBRAZOVANJE, KULTURA, BAŠTINA POČETCI INTRENATSKOG SMJEŠTAJA UČENIKA U SANDžAKU Gajretov konvikt u Pljevljima Piše: Uzeir Bećović Glav ni od bor Kul tur no-pros - vjet nog društ va Gaj ret u Sa ra - je vu, pok re nuo je ini ci ja ti vu 1921 go di ne da se ot vo re kon vik ti, od nos no in ter na ti u onim mjes ti ma gdje pos to je gim na zi je i naj bo lji pros tor ni, smješ tajni, ka drov ski,kul - tur ni i obra zov ni us lo vi, in sti tu ci je i or ga ni za ci je ko je ima ju obra zov ne i kul tur ne sa dr ža je. Uva ža va ju ći ove us lo ve, doš lo je do ot va ra nja in ter na - ta u Ba nja Lu ci, Bi ha ću, Mos ta ru, Sa - ra je vu – muš ki i žens ki in ter nat, Tre - bi nju, Tuz li i Pljev lji ma. Pljevaljski pododbor Gajreta prihva tio je ide ju Glav nog od bo ra iz Sarajeva i do bio od Sres kog Va kuf sko- Mearifskog povjerenstva u Pljevljima zgradu Medrese «Sadri-esbek Osman Kroz pljevaljski konvikt prošlo je preko 400 pi to ma ca. Za jed no, sa os ta - lim internatima koje je glavni odbor Gaj re ta os no vao za sred njoš kol ce i onim pri ve li koj me dre si u Skop lju i Garjetovom domu Osman Đikić za studente u Beogradu, ovi internati dali su neprocjenjiv doprinos obrazovanju mladih, posebno školovanju prve generacije muslimanskih intelektualaca. paše» za potrebe otvaranja konvikta. Saglasnost za ustupanje nekoliko prostorija Medrese za konvikt potvrdilo je Ministarstvo vjera Kraljevine SHS, bez nadoknade za prve tri godine rada. Zgrada namjenjena za budući konvikt na la zi la se u cen tru gra da, i bi la je kvadratnog oblika, sa glavnim ulazom u dvorište, tri učionice, dvije veće spavaonice, trpezariju sa kuhinjom i magacinom, ambulantu, sobu za molitve, kancelarije, stan za upravnika i potrebna odjeljenja za boravak i učenje pitomaca. Svečano otvaranje prvog i jedinog Gajretovog konvikta u Sandžaku objavljeno je 12. novembra 1928. godine, u okviru proslave Dvadesetogodišnjice Gajretovog rada. U tom periodu u Pljevljima, intezivno sa više sadržaja funkcionisao je i Gajretov «društveni dom», čiji su članovi, zajedno sa pitomcima konvikta i gimnazijalcima priredili svečani program-aka de mi ju, pri li kom ot va ra nja Konvikta. Narodna svečanost u gradu i ulicama grada, propraćena je i muzikom vojnog or kes tra. Pr vi uprav nik Kon vik ta bio je Ibra him Bio gra di ja, sve do 1939. go - dine kada ga je zamijenio Abdulselam Ad bu la ho vić, obra zo van, elok - ventan i u to vrijeme istaknuti intelektualac. Inspekcijske poslove u radu ovog đačkog internata obavljali su Sait ef. Su ru liz i Meh med-beg Ha džis - majilović Više godina je vjerski vaspitač Konvik ta bio je Be ćir ef. Mu lo vić , da bi na njegovo mjesto kasnije došao Mehmed ef. Co ko vić. Svi su bi li izu zet no obrazovani i njihovo postavljenje vršio je Glavni odbor Gajreta u Sarajevu i Ule ma me džlis iz Skop lja. U kla si je bi lo od 30 do 36 uče ni kapitomaca, iz okoline Pljevalja, ali i iz Bosne, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Makedonije...različitih nacionalnosti , naj vi še iz mus li man skih po ro di ca. Uprava Konvikta tražila je od Glavnog odbora Gajreta da se poveća broj pitomaca, ali tom zahtjevu nije udovoljeno zbog materijalnih sredstava, iako su za vrijeme boravka u Konviktu pitomci Zgrada namjenjena za budući konvikt na la zi la se u cen tru gra da, i bi la je kvadratnog oblika, sa glavnim ulazom u dvorište, tri učionice, dvije veće spavaonice, trpezariju sa kuhinjom i magacinom, ambulantu, sobu za molitve, kancelarije, stan za upravnika i potrebna odjeljenja za boravak i učenje pi to ma ca. plaćali neku simboličnu sumu za boravak. Pitomci ovog prvog đačkog interna ta u San dža ku bi li su uklju če ni u raz - ne sekcije: muzičku, horsku, diletantsku(dramsku), literarnu družinu itd. Oni su, skupa sa sekcijama Gajretovog društvenog doma i sekcijama Gimnazije priređivali programe različitog sadržaja. Ipak najbrojnija i najaktivnija je bila literarna družina Gajretov podmladak, koja je imala svoju biblioteku i čitaonicu, u kojoj se nalazila bogata zbirka vrijednih knjiga. Kroz pljevaljski konvikt prošlo je preko 400 pitomaca. Zajedno, sa ostalim internatima koje je glavni odbor Gajreta osnovao za srednjoškolce i onim pri ve li koj me dre si u Skop lju i Garjetovom domu Osman Đikić za studente u Beogradu, ovi internati dali su neprocjenjiv doprinos obrazovanju mladih, posebno školovanju prve generacije muslimanskih intelektualaca. Plje va lj ski kon vikt pres tao je sa ra - dom početkom Drugog svjetskog rata, kad je većina njegovih pitomaca stu pi la u re do ve NOP-a. Ne ki od njih u dru gom svjet skom ra tu da li su svo je živote među kojima i narodni heroj Ibrahim Čelik, učenik pljevaljske gimnazije. Nakon 1945 godine zgrada konvikta korištena je u različite svrhe, da bi zatim bila oduzeta iz vlasništva Vakufa Husein-paše Boljanića, porušena 1974 godine, i na njenom mjestu izgrađena zgrada današnjeg hotela «Pljevlja». petak, 7. apri la 2006. Re vi ja FO RUM 43
Page 1 and 2: • Glasilo o duhovnom, kulturološ
Page 3 and 4: REVIJA FO RUM• Glasilo o duhovnom
Page 5 and 6: e v i j a « « « IZ NA ŠEG UGLA
Page 7 and 8: e v i j a « « « HRO NI KA IN ME
Page 9 and 10: e v i j a « « « HRO NI KA SULJO
Page 11 and 12: e v i j a « « « HRO NI KA IS LAM
Page 13 and 14: e v i j a « « « HRONIKA PRES - K
Page 15 and 16: e v i j a « « « KRI TIČ KE PA R
Page 27 and 28: e v i j a Gore, što dovodi do disf
Page 29 and 30: e v i j a biti najkorisniji i IZ i
Page 31 and 32: e v i j a « « « DRUŠT VO Progra
Page 33 and 34: e v i j a « « « DRUŠT VO nih 3,
Page 35 and 36: e v i j a « « « DRUŠTVO NOVI PA
Page 37 and 38: e v i j a « « « EKONOMIJA tura;
Page 39 and 40: e v i j a « « « OBRAZOVANJE, KUL
Page 41: e v i j a za vri jed nost sve ga st
Page 45 and 46: e v i j a « « « OBRAZOVANJE, KUL
Page 47 and 48: e v i j a « « « KROZ IS TO RI JU
Page 49 and 50: e v i j a « « « KROZ IS TO RI JU
Page 51: Povodom predstojećeg referenduma o

Pe tak, 5. maj 2006. go di ne Broj 2 Go di na I - Forumbosnjaka.com

Create successful ePaper yourself

Delete template?

Save as template?