FILOZOF U MASONSKOJ LO I* - DOI Serbia

Marinko Loliæ UDK:130.3:061.236.6 

Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni rad 

Beograd 

FILOZOF U MASONSKOJ LO�I * 

Tajna kultura i Fihteova teorija vaspitanja 

Apstrakt: Fihteova Filozofija masonstva predstavlja pokušaj da se sa stanovišta 

filozofije klasiènog nemaèkog idealizma rasvetli i preuzme, odnosno iskoristi 

za vlastite svrhe, jedna u doba prosvetiteljstva i rane romantike uticajna i raširena, 

iako i u to vreme ništa manje opskurna kultura tajnog društva, da se preko nje ostvari 

ideja èoveka kao svetskog graðanina i da se na taj naèin izvrši uticaj na tzv. veliko ili 

javno društvo i na politiku. 

Kljuène reèi: filozofija, nemaèki klasièni idealizam, obrazovanje, vaspitanje, 

nauènik, mason, etos, formiranje, religija, moral, pravo, kosmopolitizam, 

patriotizam. 

Johan Gotlib Fihte, jedan od najznaèajnijih tumaèa Kantove 

filozofije i, takoðe, jedna od najistaknutijih liènosti nemaèkog duhovnog 

�ivota krajem 18. i poèetkom 19. veka, roðen je 19. maja 1762. u 

Ramenauu, u porodici siromašnog tkaèa lanenog platna. Iako je potekao 

iz oskudnih �ivotnih prilika, on je kao izuzetno darovit deèak 

svoje školovanje zapoèeo u èuvenoj Šulpforti, najpoznatijoj nemaèkoj 

srednjoškolskoj ustanovi u 18. veku u kojoj su saksonski vladaoci 

od dece svojih podanika obrazovali nove naraštaje za sopstvene èinovnike, 

pravnike, sveštenike i gimnazijske nastavnike. Najznaèajniji 

dogaðaj u dramatiènom i ništa manje kontroverznom Fihteovom 

�ivotnom i filozofskom putu – od siromašnog studenta teologije i 

filozofije u Jeni i Lajpcigu, do mesta dekana, zatim, prvog rektora novoosnovanog 

berlinskog Univerziteta – predstavlja susret s Kantovom 

filozofijom. Upoznavanjem Kantove druge Kritike, Fihte je, po 

sopstvenom priznanju do�iveo „revoluciju u vlastitom duhu“. Da je 

Kantova filozofska misao izazvala pravi kopernikanski preokret u 

* Ovaj tekst je raðen u okviru projekta IFDT „Društveno-razvojne moguænosti 

Srbije-Jugoslavije u evropskim i svetskim procesima“, koji finansira MNTR Republike 

Srbije. 

FILOZOFIJA I DRUŠTVO XXIV 

51

MARINKO LOLIÆ 

52 

mišljenju mladog filozofa vidi se iz njegovog pisma Vajshunu u kojem 

on ka�e: „Otkad sam proèitao Kritiku praktiènog uma, �ivim u 

jednom novom svetu.“ 1 Prema mišljenju mnogih Fihteovih tumaèa, 

lektira Kantove kritièke filozofije, pomogla je Fihteu da se u svojim 

filozofskim shvatanjima oslobodi spinozistièkog determinizma i fatalizma, 

da poène „svim srcem da veruje u slobodu èoveka“, i da doðe 

do spoznaje da su samo pod kantovskom pretpostavkom kauzaliteta 

slobode „moguæi du�nost, vrlina i moral“. 2 Fihtejedotemerebiozanesen 

Kantovom filozofijom da je svojim glavnim filozofskim zadatkom 

smatrao dovršenje kritièkog projekta mislioca iz Kenigsberga. 

Ipak, za njega se ne bi moglo reæi da je bio puki Kantov sledbenik 3 ,jer 

je sledeæi više duh nego slovo Kantovih filozofskih spisa izvršio radikalizaciju 

Kantove filozofije. Upeèatljiv primer Fihteove radikalizacije 

Kantovog filozofskog projekta, po Helmutu Zajdelu, predstavlja 

Fihteovo tumaèenje pojma hrabrosti, jednog od temeljnih principa 

Kantove ideje prosveæenosti. Dok za Kanta imati hrabrosti znaèi 

„slu�iti se sopstvenim razumom“, dotle je u Fihteovom razumevanju 

tog pojma sa�et èitav jedan filozofski projekt ljudske emancipacije, u 

kome se moderni individuum odreðuje kao onaj koji treba da „postavi 

sebe, da odredi sebe i da ostvari sebe.“ 4 

Pored Kanta, na oblikovanje Fihteove filozofije veliki uticaj 

imale su ideje Francuske revolucije, ali se pri tom ne sme zanemariti 

ni specifièan karakter njegove liènosti. Baveæi se analizom emotivnog 

sklopa Fihteove liènosti, veæina njegovih biografa naglašava, da 

je on predstavljao jedinstven spoj sna�ne emotivnosti i izuzetnog 

spekulativnog dara. Stoga je Fihte, na poèetku svoje filozofske karijere, 

pokušao da svoju sna�nu uobrazilju disciplinuje u školi Kanto- 

1 Johann, Gotlieb Fichte, Briefwechsel. Kritische Gesamtausgabe, hrsg. von 

Hans Schuly, Bd. 1, Leipzig 1925, S. 123 pogl. i str.139 

2 Briefwecsel, I, S. 142. 

3 Po mišljenju Fridriha Šlegela Fihteovo Uèenje o nauci predstavlja kljuèni 

filozofski spis koji je uèinio kraj staroj Evropi u oblasti filozofije, isto onako kao što 

je to Francuska revolucija uèinila u oblasti društvenog ureðenja. Ipak, nekoliko godina 

kasnije, Šlegel je, svoj stav, o glavnim tendencijama modernog evropskog mišljenja, 

donekle korigovao, rekavši da su: „Tri velike tendencije našeg doba Uèenje o 

nauci, Vilhelm majster i Francuska revolucija. Ali, sve tri su ipak samo tendencije, 

bez temeljne izvedbe.“ Fridrih Šlegel: Ironija ljubavi (izbor iz dela), izabrao i preveo, 

Dragan Stojanoviæ, Beograd, 1999, str. 124. 

4 Helmut Seidel, Johann Gotlieb Fichte zur Einführung, Hamburg, 1997, 

S.10. pogl. i I. Kant, Um i sloboda, Beograd, 1974, str. 43.

ve kritièke filozofije. Tek tako izgraðenu on je svoju filozofsku 

refleksiju usmerio prema stvarnosti i �ivotu. O Fihteovoj strasnoj 

te�nji, da refleksijom obuhvati �ivot, 5 svedoèi i jedno pismo upuæeno 

njegovoj uèenici i njegovoj buduæoj supruzi Johani Ran, u kome 

on piše: „Ja imam samo jedno potpuno oseæanje svog sopstva; da delujem 

izvan sebe. Što više èinim, sve više bivam sreæniji.“ 6 

Meðutim, ideja delanja nije samo neko spoljašnje obele�je 

Fihteovih ranih filozofskih spisa, veæ ima status naèela i nalazi se u 

samom središtu njegove predavaèke, spisateljske i javne delatnosti, 

kako u prvom tako i u drugom, tzv. „ivanjskom“ periodu njegovog intelektualnog 

rada. Na tragu Kantove misli, Fihte je rano razvio svoje 

shvatanje filozofije kao nauke koje se ne iscrpljuje u ravnodušnom 

teorijskom saznanju. 7 U skladu s tim pojmom, on je, u jednoj kraæoj 

napomeni u svom glavnom spisu Temelji celokupnog uèenja o nauci, 

najavljujuæi ciklus predavanja O odreðenju nauènika, inaèe, omiljenu 

temu više svojih javnih nastupa, istakao da „nauke nisu pronaðene 

radi dokonog duhovnog zanimanja i za potrebe profinjenog luksuza“ 

od kojeg je, prema njegovoj filozofskoj dijagnozi, obolelo moderno 

doba. Prema Fihteovoj filozofskoj zamisli, moderne nauke i nauèno 

istra�ivanje „moraju se odnositi na najvišu svrhu èoveèanstva, na 

oplemenjivanje ljudskog roda“, a glavni zadatak nauènika on vidi u 

„širenju humaniteta u najvišem smislu te reèi“. 8 Da bi se mogli ispuniti 

ovi visoki zahtevi i uzvišeni ciljevi koji se postavljaju pred modernu 

nauku i njene predstavnike, Fihte je smatrao da se prethodno 

mora temeljno razmotriti „istinsko odreðenje nauènika, njegovo 

5 Ovo je jedna od va�nih taèaka u kojoj se Fihte pokazuje kao istinski naslednik 

ideje epohe prosveæenosti. „U prirodi prosveæenosti je“, kako ka�e Diltaj „što iz 

postupaka nauke izvlaèi konsekvence na svakoj taèki �ivota. Tim postupkom duha 

ona obuhvata ceo �ivot; ona ga reguliše razumom. Njeno samopuzdanje poèiva na 

doprinosu nauke.“ Vilhelm Diltaj, Izgradnje istorijskog sveta u duhovnim naukama, 

Beograd, 1980, str. 392. 

6 Briefwechsel, I, S. 126. 

7 Osobenost Fihteovog koncepta filozofije kao nauke Danilo Basta vidi u njegovom 

sna�nom naglašavanju praktièkog kraktera teorije. „Uèenje o nauci je saznanje 

koje hoæe da bude praksa, istina koja hoæe da bude èin, filozofija koja hoæe da postane 

�ivot. Samo po sebi i za samog sebe, uèenje o nauci nezaustavljivo te�i ka o�ivotvorenju 

teorije.“ Danilo N. Basta, Veèni mir i castvo slobode, Beograd, str. 168. 

8 „Tada bi nauènik pripadao upravo onoj klasi kojoj pripadaju sva �iva oruða 

luksuza, koji nije ništa drugo do luksuz, i èak bi mu se u ovoj smelo osporavati 

najviše mesto.“ Johan Gotlib Fihte, Uèenje o nauci, Beograd, 1976, str. 46. 


53


54 

mesto u poretku stvari, meðusobni odnosi nauènika, njihov odnos 

prema pojedinim stale�ima, sredstva kojima bi oni mogli da udovolje 

svojim du�nostima i, na kraju, kako oni treba da se obrazuju za svoj 

poziv.“ 9 Veæ u prvom ciklusu predavanja O odreðenju nauènika 

(1794) princip delanja je podignut na nivo najvišeg naèela egzistencije 

i izvora ljudske sreæe. Štaviše, princip delotvornog èina postao je 

kategorièki imperativ Fihteove filozofije. „Delati! Delati! – to je ono 

zbog èega postojimo“ 10 jesu Fihteove reèi parole, u kojima je sa�eta 

jedna od najva�nijih poruka ovih predavanja. 

Na ovakvo Fihteovo shvatanje zadatka nauke i poziva nauènika 

u modernom društvu, bitno su uticale i oskudne prilike u kojima je 

nemaèki filozof �iveo i delovao. Karakter i dubinu bede nemaèke 

stvarnosti Fihteovog doba, najbolje je opisao Hegel, rekavši, da je 

Fihte �iveo u vremenu koje je „vapilo i za �ivotom i za duhom“. 11 

U tim skuèenim prilikama, Fihte je, energijom svoje filozofske misli i 

retkim besednièkim darom, fascinirao i bodrio svoje slušaoce, suprotstavljajuæi 

se svakom obliku rezignacije, pasivnosti i patnje. „Fihteova 

herojska priroda, zadatak i istorijski problemi vremena, po 

mišljenju Vilhelma Diltaja, „spojili su se u novu procenu vrednosti 

dela i delatnog èoveka“. 12 Stoga nimalo ne èudi da su u tim oskudnim 

prilikama Fihteovi savremenici do�ivljavali njegove javne filozofske 

nastupe kao sna�no izra�en apel mislioca koji poziva na akciju. 

Ubrzo po dolasku na Filozofski fakultet u Jeni, Fihte je svojim 

filozofskim idejama i magnetizmom svoje reèi, privukao veliku 

pa�nju i stekao izuzetnu popularnost meðu studentima i omladinom, 

što pokazuje i podatak o neverovatnoj poseæenosti njegovih predavanja, 

na kojima se ponekad okupljalo i više od pet stotina slušalaca. 

13 Impresioniran snagom Fihteovih filozofskih ideja, koje su 

9 

Uèenje o nauci, str. 46. 

10 

Johan Gotlib Fihte, Zatvorena tgovaèka dr�va – Pet predavanja o odreðenju 

nauènika, Beograd, 1979. str. 193. U gore pomenutoj knjizi H. Zajdel istièe, da je 

jedna od glavnih Fihteovih deviza bila da: „Èovek nije roðen za èisto rezonovanje, 

veæ za delanje.“ str. 9. 

11 

G.V.F. Hegel, Istorija filozofije III, Beograd, 1970, str. 503. 

12 

„On je, meðutim istovremeno razumeo i herojstvo verskog proroka, umetnika, 

mislioca.“ Istorijski svet..., str. 177. 

13 

Horst Althus, Hegel und Die historischen Jahre der Philosophie. Eine Biographie, 

Carl Hanser Verlag, München/Wien, 1922, S. 70. Ogromna popularnost, Fihteovih 

predavanja izazivala je veliku zavist, naroèito u krugovima sveštenika. Rihard

izra�avale novi uvid i uverenje, novo oseæanje sveta, kao i njegovom 

sposobnošæu da pove�e umeæe vaspitanja omladine s filozofijom, 

njegov uèenik iz prve generacije, pesnik Helderlin, proglasio ga je 

„dušom Jene“ 14 . 

Pored sna�ne inspiracije koju je dobio temeljnim studijem 

Kantove kritièke filozofije i kritièkom analizom epohalnog dogaðaja 

Francuske revlucije, polazište za zamah duha na koji poziva 

njegova filozofska misao i koji je nalagalo vreme u kojem je �iveo, 

Fihte je video u obrazovanju. Doduše, to uverenje nije bilo samo 

Fihteovo, veæ njegovog doba kada se kao nikad verovalo u moæ dobrote, 

u moæ istine, u moæ bezgraniènog usavršavanja. Bilo je to vreme 

kada su filozofija i nauke uspešno radile na prosveæivanju 

nemaèkog naroda. Fihteov savremenik Šlegel tvrdio je da je „obrazovanje 

stvar apsolutne filozofije i da uèenje o nauci i uèenje o umetnosti 

èine zajedno uèenje o obrazovanju.“ 15 U svojim filozofskim 

spisima i javnim predavanjima Fihte je zahtevao formiranje celog 

èoveka, 16 koje je podrazumevalo formiranje karaktera i volje, odgajanje 

duha samodelatnosti i samostalnosti i negovanje ideje o univerzalnosti 

ljudske liènosti uz istovremeno slu�enje zajednici. Pod 

uticajem švajcarskog pedagoga Pestalocija, on poèinje da zastupa 

stanovište, da je kroz reformu vaspitanja i obrazovanja, moguæe ne 

samo narode, veæ i celo èoveèanstvo spasiti bede i prevladati stalešku 

podeljenost meðu ljudima. 

Fridental, autor èuvene biografije o Geteu piše: „Sveštenici se �ale što on (Fihte) èak 

i nedeljom predaje. Na što im Fihte jetko odgovara: „Neka bih predavao i na najveæe 

praznike, pa i kad bi to bilo pred praznim klupama! Nije to ništa drugo nego akademska 

zavist.“ Rihard Fridental, Gete – �ivot i delo, Podgorica, 2003, str. 330. 

14 

M. Mojaševiæ, Helderlin, Beograd, 1960. str. 25. 

15 

Ironija ljubavi, str. 127. 

16 

Sna�nu vezu vaspitanja i filozofije Fihte je izneo u sklopu izgradnje svog filozofskog 

sistema u Uèenju u nauci: „Kad u vaspitanju od najne�nije mladosti glavna 

svrha i promišljeni cilj postanu to da se unutrašnja snaga pitomca samo razvija, a 

ne da joj se daje pravac; kad se poène s tim da èoveka obrazuju za njegovu vlastitu 

upotrebu, i to kao instrument za njegovu sopstvenu volju, a ne kao bezdušn instrument 

za druge: tada æe uèenje o nauci biti opšte razumljivo i lako razumljivo. Obrazovanje 

celog èoveka od njegove najranije mladosti – to je jedini put za širenje 

filozofije.“ Uèenje o nauci, str. 168. „Tema vaspitanja i njegova slo�ena veza s njegovim 

uèenjem o nauci bila je naroèito naglašena u vreme kada je Fihte pod uticajem 

Pestalocija pokušavao da formuliše novu koncepciju „nacionalnog vaspitanja“, jer je 

smatrao da je „bez nove teorije vaspitanja uèenje o nauci nemoæno.“ Peter, Rohs, 

Johann Gotlieb Fichte, München, 1991, S. 162. 


55


56 

Meðutim, pisac Uèenja o nauci, nije pripadao onim misliocima 

koji su samo ukazivali na praktiènu stranu filozofske teorije, veæ 

je i svojim javnim anga�manom pokušavao da to potvrdi. Po svojim 

ambicijama i praktiènim pokušajima reforme univerziteta 17 u Erlangenu 

i Visoke škole u Berlinu, Fihte pripada „onom krugu velikih 

nemaèkih duhova s kraja 18. i poèetkom 19. veka koji su se, kako 

ka�e Mering, „latili ogromnog poduhvata da snagom svoga duha 

preobraze èitavu jednu naciju“. 18 

Meðu brojnim primerima koji svedoèe o Fihteovim reformatorskim 

ambicijama nalazi se i jedna zanimljiva, i još uvek nedovoljno 

rasvetljena epizoda, iz njegovog doista burnog intelektualnog 

�ivota, koja na eksplicitan naèin govori o nastojanju nemaèkog filozofa 

slobode da svoju filozofsku misao uèini delotvornom u realnosti. 

Reè je, o Fihteovim delimièno saèuvanim predavanjima, poznatim 

pod dvostrukim naslovom: Filozofija masonstva ili Pisma Konstanu, 

koja su odr�ana 1800. godine pred izabranim bratstvom masonske 

lo�e Rojal Jork u Berlinu, a prvi put anonimno objavljena 1802. i 

1803. godine u èasopisu Eleuzinije 19 veka. 

Zbog podeljenih mišljenja o karakteru Fihteovog anga�mana 

u berlinskoj lo�i, ova predavanja nisu štampana u prvom izdanju njegovih 

sabranih dela, koja je 1845/6. godine priredio Fihteov sin Imanuel 

Herman, niti u drugom, koje je od 1910 do 1912 objavio Fric 

Medikus. 19 Prvi put, u okviru Fihteovih celokupnih dela, Filozofija 

masonstva pojavljuje se 1971. godine u izdanju Bavarske akademije 

nauka. 

17 

O Fihteovom shvatanju ideje univerziteta i njenim implikacijama za celokupno 

društvo J. Habermas ka�e: „Tako je Fihte mogao videti univerzitet, koji je 

nauke ove vrste samo institucionalizovao, kao mesto roðenja emancipovanog društva 

buduænosti, èak i kao mesto obrazovanja nacije. Jer filozofija, koja obuèava za 

refleksiju ne razjašnjava samo stvari koje su nam strane, veæ i one koje su u najboljem 

korenu našeg �ivota. Svako nauèno telo mora te�iti da bude okru�eno ovakvom 

jasnošæu, na temelju samointeresa, i mora je promovisati svom snagom, tako kad jednom 

ostvari viši stupanj samokonzistentnosti ono mora nezadr�ivo nastaviti u pravcu 

organizacije obrazovanja nacije, kao svoje primerene osnove, ka jasnosti i slobodi 

duha, i tako pripremiti i omoguæiti obnovu ljudskih odnosa. J. Habermas, Ideja univerziteta: 

procesi saznavanja, Beogradski krug, br.3/4, 1997, str. 32. 

18 

Franz, Mehring, Historija Njemaèke od kraja srednjeg veka, Kultura, 

Zagreb, 1951, str. 126. 

19 

Fric Medikus objavio je 1910/1912. godine Fihteovu filozofiju masonstva u 

posebnom tomu koji nije bio u satavu Fihteovih sabranih dela.

Posebno ili zajedno s drugim Fihteovim spisima, Filozofija 

masonstva do�ivela je više izdanja, od kojih su najpoznatija ona koja 

su priredili Rajcenštajn, Medikus i Flitner. Pre deset godina pojavilo 

se i prvo hrvatsko izdanje Fihteovih predavanja o masonima u prevodu, 

nekadašnjeg profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu dr 

Borislava Mikuliæa, u okviru temata Treæeg programa hrvatskog radija, 

pod naslovom Tajna kultura. Mistika politièke ekstravagancije. 

Prošle godine, Mikuliæ je ova predavanja štampao kao posebnu knjigu 

u kojoj se, pored prireðivaèeve napomene, kao uvod u Fihteovu 

Filozofiju masonstva, nalazi njegov pristupni govor u lo�i u Rudolštatu, 

s kritièkim komentarom Rudolfa Lauta, i beleškom koju je, 

povodom prvog objavljivanja ovih predavanja, napisao Johan Fišer 

urednik èasopisa Eleuzinije 20 . 

Meðu poznavaocima Fihteove filozofske delatnosti dugo su 

postojale nedoumice o tome gde i kada je Fihte pristupio masonima. 

Tim pitanjem bavi se u svom istorijsko – kritièkom komentaru Rudolf 

Laut, jedan od najveæih poznavalaca Fihtea i glavni urednik 

najnovijeg kritièkog izdanja njegovih sabranih dela, koja su poèela 

da se štampaju od 1962. godine, povodom velikog jubileja, 200-godišnjice 

filozofovog roðenja. Na osnovu analize izvornog teksta Fihteovog 

govora, koji se èuva u Pruskoj biblioteci u Berlinu, i njegove 

ogromne prepiske, autor smatra da je pisac Uèenja o nauci najverovatnije 

stupio u masonsku zajednicu izmeðu 1792. i 1793. u nekoj 

lo�i u Gdanjsku, a da je pomenuti govor odr�ao 6. novembra 1794. 

godine povodom svog prikljuèenja u lo�i Ginter kod stojeæeg lava u 

Rudolštatu. 21 

Dokaze o Fihteovim prvim, vrlo ambivalentnim stavovima 

prema masonima, Laut je pronašao u jednom pismu koje je 1792. godine 

Fihte uputio svom prijatelju Teodoru Šenu. U tom pismu, Fihte 

je na direktno postavljeno pitanje da li je mason, dao negativan 

odgovor. Kao kljuèni razlog, zbog èega se kloni masona, on istièe 

20 Nastojeæi da pru�i moguænost da se na temelju relevantnih dokumenata u 

potpunosti osvetle svi aspekti Fihteove avanture s masonima, prireðivaè hrvatskog 

izdanja Filozofije masonstva, štampao je, kao dodatak, polemièku prepisku, koja je, 

povodom ovih predavanja, voðena izmeðu Fihtea i Ignaca Feslera, velikog majstora 

masonske lo�e Rojal York. Ta prepiska znaèajna je zbog toga što nas upoznaje s nekim 

od kljuènih argumenata u ovom sporu, zbog kojih je Fihte odluèio da definitivno 

raskine, ne samo s berlinskom lo�om, veæ i s masonima uopšte. 

21 J.G. Fihte, Filozofija zidarstva, Zagreb, 2001, str. 8. 


57


58 

nedostatak glavne svrhe u masonstvu. Nepostojanje glavne svrhe, 

ali i stalni sporovi meðu masonskim lo�ama, izazivali su kod mladog 

filozofa velike nedoumice i oklevanje prilikom donošenja odluke o 

pristupanju slobodnim zidarima. Meðutim, i pored uviðanja krupnih 

nedostataka od kojih su patile nemaèke masonske lo�e, Fihte je bio 

uveren, da masonska bratstva predstavljaju sigurno sredstvo koje 

omoguæava da se doðe do uticajnih društvenih veza. 

Veæ je pomenuto da istra�ivaèi koji su se bavili prouèavanjem 

Fihteove korespondencije najèešæe istièu da su njegova najranija 

razmišljanja o masonima bila kritièki intonirana. Time se sugeriše da 

razlog Fihteovog pristupanja masonskoj zajednici ne treba tra�iti u 

tadašnjoj „modi stoleæa“, 22 niti njegovoj �elji da se što pre naðe u krugu 

uticajne kulturne i politièke elite. Nasuprot tome, Fihteova odluka 

da pristupi slobodnim zidarima, bilo je, kako on sam ka�e, motivisana 

jednom višom namerom. 23 Tu višu nameru, on je u veæ ranije pomenutom 

pismu Šenu predstavio, kao potrebu da se u savremenom 

dobu, koje Fihte u svojim dijagnozama oznaèava kao doba iskvarenosti, 

stvori jedno društvo koje bi predstavljalo seme dobra kakvo su 

nekada u Nemaèkoj imali narodni sudovi i viteštvo. Kasnije æe se pokazati 

da se u tim Fihteovim razmišljanjima krio ustvari zaèetak njegovog 

plana kako da se jedno moæno tajno društvo iskoristi za širenje 

uticaja vlastite filozofske misli. Eksplicitnu potvrdu za ovu pretpostavku 

daje nam sam Fihte, kada na jednom mestu, u gore pomenutom 

pismu, ka�e da bi „masonstvo, i pored svih svojih nedostataka, 

moglo predstavljati ljušturu tog buduæeg društva“. 24 Fihteova namera, 

da iskoristi masonsku sektu kao bazu za širenje uticaja filozofije 

transcendentalnog idealizma, pokazaæe se još jasnije dve godine docnije 

u njegovom pristupnom govoru u lo�i u Rudolštatu. 

Prema pravilima masonskog rituala, koja va�e za neposveæene, 

Fihte, na poèetku svoje besede u Rudolštatu izrièito ka�e „da nije 

došao da pouèi, veæ da bude pouèen“. 25 Meðutim, iz kasnijeg toka 

njegovog izlaganja, mo�e se naslutiti put koji æe on brzo preæi od 

onoga koji je došao da tra�i pouku do onoga koji pouèava i vodi. 

22 

Rajnhart Kozelek, Kritika i kriza, Beograd, 1997, str. 114. 

23 

Filozofija zidarstva, str. 90. 

24 

„Dakle, ne mo�e li red veæ iz sebe sama pru�iti neku svrhu, onda mo�e i treba 

dati sredstva za to.“ Filozofija zidarstva, str. 3 i str. 91. 

25 

Filozofija zidarstva, str.1.

Fihteovi buduæi planovi sa masonima, vidljivi su, pre svega, u promeni 

njegovog stava prema kljuènom pitanju masonskog reda: problemu 

odreðenja glavne svrhe. Dok u citiranom pismu Šenu, 

nedostatak glavne svrhe istièe kao kljuèni problem masonstva, Fihte 

u afiliacionoj besedi, pred pripadnike masonske zajednice, iznosi na 

razmatranje svoja razmišljanja o tom problemu. „Svrha èoveka“, 

veli Fihte „ne le�i nigde drugde do u èoveku samom“. 26 Tu jedinstvenu 

univerzalnu svrhu on odreðeuje na sledeæi naèin: „Konaèni, 

ali nedosti�ni cilj èovekov jeste savršenstvo, no njegov dosti�ni cilj 

je stalno usavršavanje: njegov konaèni nedosti�ni cilj jeste potpuna 

sloboda od slepe prirodne sile u njemu i uticaja spoljašnjih stvari na 

njega. No, njegov dosti�ni cilj je neprestano osloboðanje.“ 27 

Zaokret, do kojeg je došlo u Fihteovom shvatanju glavne svrhe 

masonskog Reda, u direktnoj je vezi s razvitkom njegovog filozofskog 

sistema. U vremenskom periodu od 1792 do 1794 završena je 

prva verzija Temelja celokupnog uèenja o nauci, Fihteovog glavnog 

filozofskog spisa u kome su izlo�eni kljuèni principi njegove praktiène 

filozofije. Istovremeno, Fihte je na filozofskim principima Uèenja 

o nauci razvio svoja popularna predavanja o Odreðenju nauènika 

(1794) koja æe kasnije biti iskorišæena kao jedna od polaznih osnova 

njegovih razmatranja o Filozofiji masonstva u berlinskoj lo�i. 

Iako Lautove analize Rudolštatskog govora i Fihteove bogate 

prepiske sa savremenicima, pokazuju da je njegova odluka o pristupanju 

masonima bila dobro promišljena i dugo planirana ipak, èini 

se, da sukob oko ateizma i proterivanje s Filozofskog fakluteta u Jeni 

1799, predstavlja onaj prelomni dogaðaj posle koga je Fihte doneo 

konaènu odluku da upotrebi ovo tajno društvo za ostvarenje svoje 

ideje vaspitanja èoveka kao svetskog graðanina. 

Posle neuspelog pokušaja da kod braæe u Rudolštatu naðe 

zaštitu Fihte u julu 1799. godine putuje u Berlin oèekujuæi da æe 

meðu berlinskim slobodnim zidarima naiæi na veæe razumevanje za 

svoj nezavidni polo�aj. Po dolasku u Berlin Fihte stupa u kontakt s 

vodeæim masonima meðu kojima je bio i Ignac Fesler, veliki majstor 

lo�e Rojal Jork, koji je u to vreme intenzivno radio na reformi ove 

lo�e. Smatra se, da je upravo poznanstvo s Feslerom bilo presudno 

za nastanak Fihteovih predavanja o masonima. Na Feslerovu inicija- 

26 Filozofija zidarstva, str. 1. 



59


60 

tivu, ali ne i bez vlastitih ambicija, Fihte je u aprilu 1800. godine 

pred izabranim predstavnicima nekoliko berlinskih lo�a odr�ao više 

predavanja od kojih su saèuvana samo dva. 

Primenjujuæi transcendentalnu metodu i principe transcendentalne 

filozofije Fihte u svom prvom predavanju daje sebi zadatak 

da temeljno ispita „šta je masonstvo po sebi i za sebe, ili taènije, šta 

ono po sebi i za sebe mo�e biti ili šta treba da bude“. 28 Polazeæi u 

svom razmatranju sa stanovišta transcendentalne filozofije, on je, 

veæ na samom poèetku svog izlaganja jasno stavio do znanja da kritièka 

istoriografija koja istra�uje nastanak, širenje i razvitak slobodnog 

zidarstva, ne mo�e otkriti pravu svrhu masonskog reda. Drugim 

reèima: Fihte je nastojao da poka�e da se kriterijumi, prema kojima 

se odreðuje najviša svrha slobodnog zidarstva, ne mogu pronaæi u 

njegovoj kontroverznoj tradiciji, veæ se moraju utemeljiti na zakonima 

uma. 

Fihteov metodološki obrt u kritièkom preispitivanju glavne 

svrhe masonskog reda imao je za posledicu ne samo drugaèije 

odreðenje njenog oblika, veæ i njenog sadr�aja. Ispitujuæi iz transcendentalne 

perspektive svrhu masonskog reda, Fihte je došao do 

zakljuèka, da je glavni èovekov zadatak da pronaðe nešto èemu æe 

kao svom najvišem cilju, podrediti sve, i na osnovu èega æe, kao 

svog apsolutnog merila moæi da sudi o svemu. To najviše merilo treba 

da bude u neposrednom jedinstvu s èovekovom unutrašnjom prirodom. 

Transcendentalnom dedukcijom principa masonskog reda, 

Fihte je pokazao, da se kao svrha masonskog reda, mo�e istra�ivati 

samo ono što mudar i dobar èovek uzima za svrhu vlastitog �ivota. 

Istra�ujuæi iz ove perspektive svrhu masonstva Fihte je došao do 

zakljuèka da konaènu svrhu ljudskog opstanka na zemlji èini èoveènost 

koju nosimo u sebi i njeno najviše moguæe usavršavanje. 

Strogo govoreæi ovaj uvid je na odreðeni naèin veæ bio 

nagovešten u Fihteovom govoru u Rudolštatu. Meðutim, za razliku 

od Rudolštatske besede, u kojoj je Fihte prvi put samo nagovestio 

glavnu svrhu masonskog reda, on je u svojim predavanjima u Berlinu 

otišao korak dalje i ukazao na razlièite vrste prepreka koje onemoguæavaju 

njenu realizaciju u društvu. Za ostvarenje glavne svrhe masonstva, 

po njegovom mišljenju, moderno društvo mora ukloniti tri 

vrste prepreka. Njih èine; staleška podeljenost društva, neukrotiva 

28 Filozofija zidarstva, str. 14.

priroda i inertnost doba. U prvi mah, èini se, da je Fihteovo isticanje 

staleške podeljenosti društva kao glavne prepreke za ostvarenje èoveènosti 

u protivreènosti s njegovim stavom koji je on u to vreme zastupao 

u svom spisu Zatvorena trgovaèka dr�ava. 29 Naime, razmatrajuæi 

karakter i strukturu modernog društva, Fihte je u ovom svom spisu 

istakao, da je upravo zahvaljujuæi podeli rada moderno društvo postiglo 

izuzetan uspeh u savladavanju pojedinih oblasti nauènog znanja i 

veliku efikasnost ljudskog delanja. Ipak, pa�ljivija analiza pokazuje 

da ovaj stav nije u suprotnosti s njegovom prethodnom tvrdnjom, i 

pre bi se moglo reæi da predstavlja njenu va�nu dopunu, koja Fihteovoj 

analizi modernog doba daje diferenciran karakter. Dok u Zatvorenoj 

trgovaèkoj dr�avi nastoji da sa stanovišta društva istakne va�nost 

podele rada, kao jednog od kljuènih uslova njegovog razvitka, Fihte u 

Filozofiji masonstva iz perspektive pojedinca skreæe pa�nju na njegove 

negativne aspekte. Negativna strana progresa, posmatrana iz perspektive 

obrazovanja pojedinca, ogleda se u njegovoj poloviènosti i 

jednostranosti koja, po Fihteu, ne nu�no, ali ipak, èesto prelazi u sitnièavost. 

Ta sitnièavost pokazuje se, u tome što svaki stale� obrazovanje 

koje je njemu svojstveno pokušava da nametne kao uzoran oblik 

univerzalne ljudske obrazovanosti. Ova tendencija, koja karakteriše 

društvo modernog doba, najjaèe se ispoljava na podruèju nauke i 

trgovine. Kao što nauènik ispoljava poštovanje samo prema nauci, a 

sve ostale vrednosti smatra manje va�nim, isto tako, veli Fihte, pedantni 

trgovac s prezirom gleda na nauku smatrajuæi da je samo novac 

menica razumnog i sreænog �ivota. 

U prethodnom razmatranju, Fihte je pokazao da pored 

staleških razlika, i polovièno i jednostrano obrazovanje koje se stièe 

u velikom društvu predstavlja jednu od glavnih prepreka koja onemoguæava 

ostvarenje univerzalnog ljudskog vaspitanja. Negativne 

29 „Ako se moæi naše vlastite prirode ogromno ne uveæaju ili ako se priroda izvan 

nas nekim èudom, bez našeg sudelovanja, ne promeni i ne poništi svoje sopstvene, 

do sada poznate zakone, onda to blagostanje ne treba da oèekujemo od nje, mi 

treba da ga oèekujemo jedino od nas samih; sebi ga moramo steæi radom. Zato nema 

drugog sredstva osim veštine i umešnosti, posredstvom kojih se i najmanja snaga, celishodnom 

primenom, izjednaèuje s hiljadostruko veæom snagom. Meðutim, veština 

i umešnost nastaju neprekidnim, ve�banjem time što svako posveæuje ceo svoj �ivot 

jednom jedinom poslu i svu svoju snagu i svoje mišljenje usmerava ka tom jednom 

poslu. Prema tome, grane rada koje su potrebne za ljudski �ivot moraju biti podeljene. 

Samo pod tim uslovima deluje snaga s najveæom koristi.“ Johan Gotlib Fihte, Zatvorena 

trgovaèka dr�ava, Beograd, 1979, str. 38. 


61


62 

posledice staleškog obrazovanja, po Fihteovom mišljenju, ne pogaðaju 

samo pojedinca, veæ kantovskim reènikom reèeno, ugro�avaju 

ceo ljudski rod u njegovoj te�nji ka konaènom cilju. S druge strane, 

Fihteova analiza nam otkriva staleški karakter društva koji onemoguæava 

stvaranje uslova za izgradnju univerzalnog obrazovanja. Na 

osnovu tih uvida on je došao do zakljuèka da je celovito obrazovanje 

moguæe postiæi samo u jednom izdvojenom društvu kakav je na primer, 

masonski red. To izdvojeno društvo imalo bi zadatak da ukloni 

sve nedostatke vaspitanja u velikom društvu i da jednostrano staleško 

obrazovanje pretvori u svestrano obrazovanje èoveka. 

Meðutim, bilo bi sasvim pogrešno ako bismo zahtev za distanciranjem 

od velikog društva, radi stvaranja uslova za ostvarenje 

svestranog obrazovanja, shvatili kao Fihteovo insistiranje za radikalnim 

raskidom s velikim društvom. Nasuprot tome, Fihte je, za razliku 

od nekih drugih teoretièara masonstva, smatrao da bi potpuno 

distanciranje od velikog društva moglo, s jedne strane, da postane 

izvor novih jednostranosti, a s druge strane, izdvajanjem iz velikog 

društva bile bi ugro�ene sve one prednosti koje je moderni èovek postigao 

svojim staleškim vaspitanjem. Tragajuæi za novom koncepcijom 

univerzalnog vaspitanja Fihte je pokušao da izvrši sintezu oba 

oblika obrazovanja, kako bi se staleško obrazovanje podiglo na viši 

nivo. Potpuna izolacija pojedinca, njegovim izdvajanjem iz društva 

ne bi, po Fihteu, omoguæila postizanje tog cilja, veæ bi samo pojaèala 

njegovu jednostranost. 

Svojom teorijom univerzalnog vaspitanja Fihte je nastojao da 

reafirmiše pravo znaèenje zahteva za najvišim moguæim razvitkom 

humaniteta, shvaæenog kao èovekovog umeæa �ivljenja. Ta Fihteova 

zamisao utemeljena je na fundamentalnom uvidu, koji je istaknut na 

samom poèetku moderne epohe, da teorijsko znanje po svojoj prirodi 

ima praktièki karakter i da predstavlja glavni uslov èovekove emancipacije. 

Znanje poma�e pojedincu da kultiviše svoje ponašanje i da 

stekne okretnost koja nadmašuje njegov stale�, da izbriše pedanteriju 

iz svoje spoljašnosti i da razvije individualni naèin mišljenja do 

najveæeg moguæeg nivoa opštosti. 

Iako je tvorac Uèenja o nauci èesto isticao da se veæ temeljnim 

studijem nauke pojedinac uzdi�e iznad uskog kruga svojih profesionalnih 

obaveza on je ipak, bio skeptièan, prema krajnjim dometima 

puke teorije i njenog uticaja na svet. Fihte je smatrao da, akademska

nauka èak i kad bi bila na znatno višem nivou, ne bi mogla da ima dovoljno 

širok uticaj na svet. Po njegovom mišljenju, to ne bi bilo moguæe 

èak i kad bi mladi uèili mnogo temeljitije nego što to èine, kad 

ne bi zaboravljali tu poloviènu uèenost, koju stièu na univerzitetu. On 

je verovao da sterilnost akademskog znanja mo�e otkloniti masonstvo 

shvaæeno kao ve�benièka ustanova, koja ima zadatak da formira 

svestrane ljude i da u oblasti obrazovanja popuni praznine koje veliko 

društvo zbog svog staleškog karaktera nu�no ostavlja. 

U Fihteovoj koncepciji filozofije masonstva edukacija je 

zamišljena kao interaktivni odnos, u kome pripadnici razlièitih stale�a 

prenose jedni drugima svoja znanja i iskustva koja su u zavisnosti 

od njihove individualnosti i stale�a kojem pripadaju stekli. U 

meðusobnim odnosima svaki pojedinac izra�ava jasno svoj individualni 

naèin mišljenja, lakoæu i postojanost �ivota, religijski smisao, 

umetnièki zanos i sve ono što je karakteristièno za individualnost 

svakog pojedinca. Ipak, sva ta pojedinaèna znanja i iskustva masonska 

zajednica ne mo�e prihvatiti bez odreðenih prilagoðavanja i modifikacija. 

Stoga su èlanovi masonskog reda du�ni da svoja znanja i 

veštine prilo�e na naèin koji æe biti pristupaèan svim pripadnicima 

zajednice. To, pre svega, znaèi da iz vlastitog iskustva moraju da 

odstrane sve ono što ima partikularni karakter. Upravo tra�enje medijuma 

univerzalnosti za razlièita pojedinaèna saznanja i iskustva predstavlja 

glavni zadatak masonskog saveza. Kroz didaktièki aran�irane 

inicijacije masonski red treba svakog pojedinca da oslobodi od onog 

što je u njegovom obrazovanju partikularno i da jednostranoj obrazovanosti 

svojih èlanova da opštu upotrebljivost i svestranost. 

Sledeæi glavne filozofske motive epohe prosvetiteljstva, meðu 

kojima je sigurno od kljuènog znaèaja „oslobaðanje ljudi iz njihovog 

nepunoletstva“, 30 Fihte je u svojoj Filozofiji masonstva, dostizanje 

univerzalnog obrazovanja smatrao pouzdanim znakom ljudske zrelosti. 

Štaviše, on je zrelost ljudske liènosti izjednaèio s pojmom univerzalnog 

vaspitanja. Prema Fihteovoj teoriji vaspitanja pod zrelošæu se 

podrazumeva dostizanje najšireg obima ljudske slobode i humaniteta 

ljudske liènosti. Nasuprot tome, on je u usko specijalizovanom, 

jednostranom, profesionalnom obrazovanju modernog èoveka 

30 Imanuel Kant, Um i sloboda (spisi iz filozofije istorije, prava i dr�ave, prevod 

i izbor D. Basta), Beograd, 1974, str. 41-49, i Jirgen Holfort, Æutljivo bratstvo-slobodnozidarske 

lo�e legenda i stvarnost, Beograd, 1996, str. 21-22. 


63


64 

prepoznao jedan od uzroka èovekove nezrelosti. Tu nezrelost Fihte je 

video kao posledicu disharmoniènog razvitka modernog individuuma 

koji, kako on ka�e s jedne strane pati od „prezrelosti, a s druge 

strane od nezrelosti.“ Toj disharmoniènoj liènosti modernog doba, 

Fihte je, poput Šilera i Getea, pokušao da suprotstavi svoju estetiziranu 

sliku individue u kojoj je „mu�evna snaga ubla�ena ljubaznošæu“. 

Da bi, u svom formiranju dostigao najviši stepen zrelosti, èovek, po 

Fihteu, treba kroz proces vaspitanja da savlada sve ono što je u njegovoj 

liènosti nasilno i što „treba da nestane kad razvoj liènosti bude 

dovršen i kad se njen duhovni oblik zaokru�i u sebi“. 31 

Tek kada u svom formiranju dostigne potpunu zrelost, slobodni 

zidar stièe sposobnost da utièe na odnose meðu ljudima koji se 

nalaze van masonskog reda. Ovaj Fihteov stav zasniva se na uverenju 

da niko ne zauzima svoje mesto u velikom društvu svrsishodnije 

od onoga ko je u stanju da zahvaljujuæi svom znanju vidi šire od svoga 

stale�a, ko ima pregled ne samo nad tim stale�om, nego i nad 

onom finom graniènom linijom koja razdvaja izdvojeno i veliko 

ljudsko društvo. Nije teško primetiti da se ova slika masona u svojim 

glavnim crtama poklapa s Fihteovim idealom nauènika koji je on 

izlo�io u svom spisu Odreðenje uèenog èoveka. I slobodni zidari kao 

i njegov stale� nauènika moraju da imaju uvid ne samo u svoju disciplinu, 

veæ i u druga podruèja nauke, odnosno celinu ljudskog znanja. 

U berlinskim predavanjima o slobodnim zidarima Fihte je ostao potpuno 

dosledan u ovom svom stavu. On je verovao da samo onaj ko 

ima dovoljno širok i dubok uvid u celinu znanja mo�e, da deluje 

ispravno, jer se delatnost prema istinskom cilju mo�e usmeravati 

samo preko uvida u celinu biæa. Prema Fihteu, masonski savez bi trebalo 

da putem univerzalnog vaspitanja omoguæi uzdizanje i oslobaðanje 

ljudi od njihovog ogranièenog profesionalnog i staleškog 

naèina �ivota. Krajnji cilj masonske edukacije Fihte vidi u stvaranje 

uzornih èlanova velikog društva koji bi bili omiljeni i popularni 

nauènici, razboriti, a ne samo spretni trgovci i mudri vaspitaèi dece. 

Transcendentalna dedukcija filozofskih principa masonstva, 

koju je Fihte izvršio u svom prvom predavanju predstavlja, s jedne 

strane temeljnu pripremu za filozofsko utemeljenje kriterijuma za 

procenjivanje savremenog stanja zidarstva, njegovih obreda, zakona 

i obièaja, a s druge strane, njome su detaljno razmotrene moguænosti 


primene tri glavna principa filozofije masonstva u reformi masonskih 

lo�a. 

Primenom prvog naèela, prema kojem se glavna svrha postojanja 

modernog èoveka tra�i u ovostranosti, Fihte je sna�no nastojao 

da rehabilituje tradiciju renesansnog humanizma i individualizma. U 

skladu s tim principima, on na paradoksalan naèin pokazuje, da se 

glavna svrha èovekovog postojanja ne nalazi, ali se mora tra�iti, u 

svetu u kome èovek egzistira. Iako je ta svrha smeštena van sadašnjeg 

sveta, Fihte sugeriše da se ona mo�e zahvatiti veæ ovde na zemlji ako 

s najiskrenijom voljom poènemo da unapreðujemo svrhe sadašnjeg 

�ivota. Takav pristup problemima èovekovog realnog �ivota, Fihte je 

smatrao pripremom i klicom višeg oblika ljudskog postojanja, èiju 

izvesnost oseæamo bez obzira na to što ne mo�emo jasno odrediti njegovo 

ustrojstvo i oblik. 

Prema drugom naèelu Filozofije masonstva, svrhe koje èine 

naš ovozemaljski �ivot, kao i sam �ivot, dobijaju vrednost i znaèenje 

time što mogu biti ispunjene samo u ovostranosti. Upravo u tom 

smeru Fihte u svom drugom predavanju nastavlj da razvija ideal humaniteta. 

U duhu svoje filozofije idealnog aktivizma, on je smisao 

èovekovog postojanja video u unapreðivanju najva�nijih svrha sadašnjeg 

�ivota. Fihte ne priznaje nikakve neposredne pripreme za veènost. 

Po njegovom mišljenju, za veènost se najbolje pripremamo ako 

s najiskrenijom voljom podstièemo nalo�ene svrhe aktuelnog �ivota. 

Unapreðivanje glavne svrhe ljudskog �ivota Fihte je izlo�io u 

tri taèke. Prvi veliki zadatak koji se postavlja pred modernog èoveka 

predstavlja ostvarenje globalne ideje èoveèanstva kao jedinstvene 

moralne i verske zajednice. Taj zadatak èini glavnu svrhu crkve. Poput 

Kanta, Fihte smatra, da duhovna zajednica, pre nego što se ostvari 

u realnosti, mora biti, zamišljena kao nevidljiva moralna crkva – 

crkva u ideji. Drugim reèima: prvi korak u Fihteovoj teoriji univerzalnog 

vaspitanja predstavlja uzdizanje pojedinca iznad ogranièenih 

dogmi razlièitih religija. Prema Fihteovom shvatanju religije, moderni 

individuum ne treba da bude èovek koji ima veru i koji je zarobljen 

tom verom, veæ treba da postane èovek koji je naprosto te vere. 

Drugu va�nu taèku Fihteove pedagoške doktrine èini njegovo 

odreðenje èoveèanstva kao jedinstvene pravne dr�ave u kojoj su odnosi 

meðu ljudima ureðeni prema veènom zakonu uma. U ovoj taèki 

Fihte definiše svoje shvatanje kosmopolitizma. Sadr�inu tog pojma 


65


66 

èini, s jedne strane svetskograðanska nastrojenost pojedinaca u mišljenju, 

a s druge njihova ljubav i slu�enje svojoj domovini. Ili, ako 

ovu istu ideju pokušama da shvatimo u obliku zahteva, onda bi se 

moglo reæi da, Fihte smatra da, patriotizam treba da bude èovekovo 

delo, a njegova misao treba da bude svetskograðanski usmerena 32 . 

Treæa taèka, definiše odnos èoveka prema prirodi. Fihteovo 

uèenje o nauci shvaæeno kao teorija èovekovog aktivnog samooslobaðanja 

sadr�i u sebi i zahtev, da èovek kao umno biæe treba potpuno 

da ovlada nerazumnom prirodom. Fihte smatra da taj zadatak svaki 

èovek treba da prihvati s jasnom svešæu da i najneugledniji rad ima 

dostojanstvo i da doprinosi ostvarenju opšte ljudske svrhe. Ove tri 

partikularne svrhe èine glavne elemente pogleda na svet Fihteovog 

svestranog èoveka. Izgradnja i sinteza tih elemenata u jedinstven pogled 

na svet predstavlja najva�niji zadatak masonskog reda i svih 

posebnih društava. 

Kada se razmatra Fihteova teorija vaspitanja ne mo�e se nikako 

zaobiæi analiza postupaka, metoda i sredstava koje je nemaèki filozof 

smatrao legitimnim elementima moderne pedagoške prakse. 

Na prvi pogled, deluje paradoksalno, da, mo�da najveæi govornik 

meðu filozofima modernog doba, nije u periodu pre 1800. godine 

verovao da je ljude moguæe popravljati uzvišenim govorima, èemu 

su inaèe, u njegovo vreme bili skloni javni govornici u Nemaèkoj. 

Odgovor na pitanje zbog èega je pisac èuvenih Govora nemaèkoj 

naciji u prvom periodu svoje filozofske delatnosti odbacivao 

korišæenje retorièkih sredstava u vaspitanju ljudi, treba tra�iti u njegovom 

ambivalentnom odnosu prema funkciji jezika i govora u 

ljudskom mišljenju. 

32 Optu�ujuæi Fihtea za navodno teorijsko i politièko konvertitstvo i izdaju 

„graðanskog kosmopolitizma“, neki domaæi autori tvrde da „pruska reforma obrazovanja, 

koju je zaista majstorski izvršio Humbolt ...nema u sebi ... ništa od Fihteovih 

ideja.,“ A. Molnar, Od graðanskog kosmopolitizma do nemaèkog nacionalizma: Johan 

Gotlib Fihte 1806-1813., Srpska politièka misao, br.2-3/1995, str. 243. Meðutim, 

o Fihteovoj ulozi u izgradnji modernog pojma obrazovanja i nemaèkih modernih 

obrazovnih institucija, istorijske èinjenice nam govore nešto sasvim suprotno. Naime, 

upravo je liberal Humbolt kao ministar prosvete predlo�io „nacionalistu“ Fihtea 

za prvog rektora novoosnovanog Berlinskog univerziteta. Takoðe, treba imati na 

umu da tzv. Humboltovu koncepciju univerziteta nije stvorio sam Humbolt, veæ je 

ona nastala kao plodna sinteza Kantove, Fihteove, Geteove, Šilerove i Šlajermaherove 

ideje obrazovanja. Pogledati o tome u izvrsnoj knjizi: Ursule Krautkrämer, 

Staat und Erziehung (Begründung öffentlicher Erziehung bei Humboldt, Kant, Fichte, 

Hegel und Schleiermacher), München, 1979.

U svojim ranim spisima Fihte je jezik odredio kao puki instrument 

za izra�avanje naših misli. Jedan od kljuènih problema s 

kojim se Fihte susreo, još prilikom izlaganja svog Uèenja o nauci, 

jeste nemoguænost jezika da na primeren naèin izrazi natèulne 

pojmove. Fihteovo rano filozofsko iskustvo s jezikom govori da je 

apsolutni �ivot potpuno odvojen od jezièke delatnosti objektivnih 

pojmova. Pouèen tim saznanjem on je verovao da najviše što mo- 

�emo od govora oèekivati jeste to da æe neko mo�da malo smekšati 

srce i proliti suze. Meðutim, kada ga proðe taj duševni zanos, èovek 

ostaje nepromenjen. Fihte je tragao za efikasnijim sredstvima koja bi 

pomogla da se èovek promeni i oplemeni. U ranom periodu svoje filozofske 

delatnosti on je prednost davao obrazovanju, verujuæi da je 

to najefikasniji naèini oblikovanja ljudske liènosti. 

Nastojeæi da svojoj teoriji javnog vaspitanja da filozofsko 

utemeljenjenje koje bi odgovaralo zahtevima modernog graðanskog 

društva, Fihte je, nasuprot uobièajenim shvatanjima, negirao moguænost 

postojanja nekog posebnog masonskog obrazovanja za moralnost. 

Postojanje takvih slobodnozidarskih doktrina on je smatrao 

dokazom o izopaèenosti svoga doba, koje je �ivelo u uverenju, da još 

nije poznata istinska moralnost. Fihte moralno postupanje definiše 

na kantovski naèin: kao delanje s apsolutnom unutrašnjom slobodom, 

koje je nezavisno od spoljašnjih uzroka. Izvršavati svoju 

spoznatu du�nost, i to jednostavno zato što je to du�nost, u tome je, 

po Fihteu, suština slobode. Moralnu odluku èovek preuzima samostalno 

i ona se ne mo�e dokazati niti iznuditi sredstvima spoljašnje 

prinude. Kod Fihtea kao i kod njegovog duhovnog uèitelja Kanta, 

moralnost èini suštinu ljudskog biæa. Njen temelj nalazi se u dobroj 

volji, koja se ne mo�e nièim uveæati niti umanjiti. Iz èinjenice da 

volja ne podle�e nikakvoj promeni pod uticajem spoljašnjih okolnosti 

Fihte zakljuèuje da ne postoji nikakva posebna masonska moralnost, 

iako postoje posebne masonske du�nosti i poseban masonski 

pogled na religiju. 

Kao i Lesing, u svojim Razgovorima,iFihtejeusvojimPredavanjima 

posvetio posebnu pa�nju problemu verske tolerancije. 

Glavni uzrok sukoba izmeðu razlièitih religija Fihte je video u njihovoj 

pretenziji za totalnim va�enjem, odnosno nastojanju da nametnu 

svoje teološke doktrine kao jedino ispravne. Da bi u što veæoj meri 

ogranièio takve pretenzije religije Fihte u svojoj koncepciji mason- 


67


68 

stva religiji ne daje neko izuzetno mesto, veæ je smatrao samo jednim 

znakom ljudskosti. Po njegovom mišljenju, mason treba da te�i da 

putem obrazovanja spozna i napusti skuèene okvire svoje vere. Sa 

stanovišta svoje filozofije delatnog aktivizma, Fihte indirektno kritikuje 

i kontemplativni religijski naèin borbe za bla�enstvo po sebi, 

koje ironièno naziva pokušajem da se nauèi plivati, a da se ne ulazi u 

vodu. Nasuprot religioznoj te�nji ka transcendenciji, Fihte u svojoj 

koncepciji masonstva prednost daje èovekovim zemaljskim ciljevima. 

On ne priznaje postojanje nikakvih veènih ciljeva, osim stalnog i 

svesnog unapreðivanja onog vremenitog, i to iz èiste ljubavi prema 

du�nosti. U tom smislu treba razumeti i Fihteovu tvrdnju da pravi 

mason uvek te�i zemaljskom cilju koji mu je postavljen, s pouzdanim 

uverenjem da æe mu nebeski cilj postati dostupan tek kad dostigne 

onaj zemaljski. 

U Fihteovoj Filozofiji masonstva religija nema status vrednosti 

po sebi, veæ èini samo jedan elemenat celokupnog masonskog 

vaspitanja. Govoreæi o osobenom karakteru i funkciji religioznosti 

kod masona, Fihte istièe da mason ustvari i nije religiozan, on samo 

misli i dela na religiozan naèin. Drugim reèima: religija za slobodnog 

zidara predstavlja samo medijum u kojem se njemu pojavljuju 

svi predmeti njegovog delanja. Meðutim, upravo zbog religioznog 

karaktera njihove posveæenosti, èesto se stièe pogrešan utisak da ta 

delatnost kod masona zaokuplja sve njihove fizièke i umne snage i 

da im je samo stalo do postizanja tog zemaljskog cilja. �eleæi da raskrinka 

tu zabludu, Fihte naglašava da masoni u svojoj delatnosti 

uvek te�e nevidljivom i nepojmljivom, onom veènom koje je skriveno 

iza zemaljskog mnoštva. Njihova je misao, veli Fihte, uvek pri 

veènosti, a njihove snage su uvek pri vremenu. 

Fihteova teorija univerzalnog vaspitanja, ne podrazumeva 

samo oslobaðanje pojedinca od onog partikularnog, veæ i otklanjanje 

iz njegovog odgoja svega onog što bi takvog èoveka moglo zbog karaktera 

njegovog univerzalnog vaspitanja istrgnuti iz zajednice i izruèiti 

ga, kako on ka�e, „hladnom kosmopolitizmu“. 33 Nasuprot tome, 

Fihte je smatrao da masonu upravo njegovo univerzalno vaspitanje, 

treba da omoguæi da postane, ne samo najsavršeniji, veæ i najkorisniji 

èlan dr�ave. Naime, isto onako kao što je u pogledu crkve sva njegova 

snaga posveæena zemaljskom �ivotu, iako mu je um usmeren 


prema veènosti, isto tako je u pogledu du�nosti sva njegova snaga 

posveæena njegovoj dr�avi, njegovom gradu, njegovom pozivu, 

sasvim odreðenom delu zemaljske kugle na kojem �ivi. Time se pokazuje 

da se u Fihteovoj koncepciji vaspitanja, pojmovi kosmopolitizma, 

kao jedne vrste epohalnog svetsko-graðanskog štimunga, i 

patriotizma, kao ljubavi prema domovini, nalaze u bliskoj vezi i nisu 

suprotstavljeni. Ubla�avanje napetosti izmeðu ovih pojmova Fihte je 

pokušao da postigne postavljajuæi ih u subordinirani odnos. Subordiniranost 

tog odnosa sastoji se u tome što se kod obrazovanog masona 

ljubav prema domovini pokazuje u njegovom delu, a svetskograðansko 

raspolo�enje u njegovom naèinu mišljenja. Ono prvo, Fihte naziva 

pojavom, a ono drugo unutrašnjim duhom te pojave, ili, kako on to 

sasvim slikovito ka�e, „nevidljivo u vidljivom“. 34 

Svestan dubine razdora koji postoji izmeðu njegovog ideala 

�ivota, i sveta u kojem je �iveo, Fihte svoja predavanja završava pozivom 

Konstanu, izmišljenoj ili stvarnoj liènosti, kojoj su ova 

razmatranja posveæena, da ako se sla�e s njegovom filozofijom slobodnog 

zidarstva ne bude samo puki posednik znanja, veæ da deluje i 

to utoliko usrdnije što više bude uveren da stvarnost zaostaje za tim 

idealom. Ovaj Fihteov apel temelji se na njegovom filozofskom 

uverenju, da „onaj ko pri uoèavanju nedostataka ljudskih odnosa 

di�e ruke i odlazi �aleæi se na zla vremena“, taj po njemu „nije nikakv 

mu�.“ 35 Ostajuæi dosledan svom filozofskom uverenju u praktiènu 

moæ filozofskog mišljenja, Fihte se ne obraæa, toliko onima 

koji su sposobni samo da steknu teorijski uvid u ljudsku nesavršenost, 

veæ pre svega onima koji su spremni da preuzmu tešku i odgovornu 

du�nost njihovog oplemenjivanja. 




69


70 

Marinko Loliæ 

THE PHILOSOPHER IN A FREEMASONS’ LODGE 

Summary 

Fichte’s Philosophy of Freemasonry took as its object the culture of a secret 

society, quite influential and widespread but no less obscure in times of Enlightenment 

and early Romanticism. He tried clarify it from the perspective of classical German 

idealism, and to use it for his own purposes: through it, Fichte sought to realize 

the idea of man as citizen of the world and thus to influence the so-called or public society, 

as well as politics. 

Key words: philosophy, classical German idealism, education, upbringing, 

scientist, freemason, ethos, formation, religion, morality, law, cosmopolitanism, patriotism.

FILOZOF U MASONSKOJ LO I* - DOI Serbia

Transform your PDFs into Flipbooks and boost your revenue!

Delete template?

Save as template ?