BROJ 105 (.pdf) - Taboo

taboomagazine.org

BROJ 105 (.pdf) - Taboo

www.taboomagazine.org

nedeljnik marketinške misli - kreativna sloboda

29.03.2010. br.105

Poslovne vesti

Sednica

„zamenila”

redovnu

skupštinu

Izabrano novo predstavništvo i

promenjen naziv dosadašnje

GMA.

strana 3

Događaj

Zbunjeni stranci

Održani No Limit i The Cup u

Sarajevu.

strana 8

Posmatrač scene

Novinarska

tumačenja

i zaključci

Zanimljivi pogledi novinara

dnevnih listova na srpsko tržište

marketinških usluga.

strana 19

Javna aukcija TABOO-a

Pristigle prve

ponude

Prošle nedelje Redakcija časopisa

TABOO pokrenula je

javnu aukciju za ukoričeni

komplet prvih sto brojeva

TABOO NEDELJNIKA.

strana 23

strana 14


Poslovne vesti

Jelena Ivanović

glavna i odgovorna urednica TABOO IZDANJA

(Ne)regularno

Sednica „zamenila”

redovnu skupštinu

Kako javlja Tanjug a prenosi Privredni pregled u svom trobroju (19-21. mart), za novog

predsednika Grupacije marketinških agencija PKS-GMA izabran je gospodin Marin Šimurina,

generalni direktor Agencije Grey iz Beograda.

Za zamenicu predsednika izabrana je gospođa Vera Lloyd-Thomas, vlasnica i direktorka Agencije

Kreativa New Formula, dok su novi članovi Predsedništva dr Tatjana Mamula, generalna

direktorka Agencije Masmi, gospodin Viktor Nikolić, suvlasnik i generalni direktor Specijalizovanog

preduzeća Beoexpo, i direktorka Blumen Group gospođa Nataša Pavlović-Bujas.

Na sednici je jednoglasno odlučeno da dosadašnji naziv grupacije bude promenjen u GRU-

PACIJA AGENCIJA ZA TRŽIŠNE KOMUNIKACIJE. Tanjug se ne upušta u problem regularnosti

održane sednice, da li donete odluke po prirodi stvari pripadaju skupštinskom zasedanju

(koje nije održano a i ne zna se da li će, imajući u vidu da su izabrani novi organi – što bi trebalo

da pripada isključivo Skupštini GMA, promena imena takođe, pogotovu program rada).

U „diplomatski“ sročenom saopštenju, što je uvek bila karakteristika stare dobre škole Tanjuga,

nema ni slova o tome da li je održana sednica sednica kontinuiteta Grupacije osnovane

aprila 2004. godine, da li je doneti Pravilnik o pičevima važeći ili ne, da li je usvojena

Deklaracija o odgovornom tržišnom ponašanju ukinuta, imajući u vidu da iz njenog teksta

rezultira obaveznost donošenja Pravilnika o radu Etičkog komiteta.

U objavljenoj vesti nema (čak) ni mesta ni datuma održavanja sednice, niti po kom osnovu

je sednica sazvana.

Pod pretpostavkom da je Privredna komora Srbije nestranačka organizacija, u funkciji

njenih članica – privrednika Srbije, bilo bi dobro kada bi neko objasnio da li je u pitanju

bezvlašće, odluka višestranačkog dogovaranja vladajućih partija ili je samo u pitanju

kreativno tumačenje Statuta PKS, osnivačkih akata PKS-GMA ili nešto drugo, piscu ovih redova

nerazumljivo.

U svakom slučaju, stranice Taboo nedeljnika i ubuduće će biti posvećene aktivnostima ove

privredne asocijacije, bez obzira na to kako je nastala i na koji način donosi odluke, pogotovu

ako su one progresivne

Očekujem(o) deset

miliona evra

Prema časopisu Biznis magazin, ekskluzivnog

medijskog partnera Srpske asocijacije

menadžera SAM (u 50. broju od

marta ove godine), gradonačelnik Beograda

Dragan Đilas, odgovarajući

na pitanje učesnika Prvog velikog

foruma menadžera da li se planira efikasnije

izdavanje dozvola za spoljno oglašavanje (u Beogradu), odgovorio je da će ove godine

biti raspisani tenderi za sve bilborde u Beogradu. (Verovatno je reč „bilbord“ postala

sinonim za sva sredstva spoljnog oglašavanja jer je „bilbord“ pojam za geometrijski omeđen

prostor, sa rasvetom ili bez nje. Tu spadaju i: „pizze“, giganti, displeji, islikavanje fasada,

zidova i slično. Ili je gradonačelnik stvarno mislio samo na „bilborde” – primedba Redakcije.)

To će biti nov sistem izdavanja dozvola od koga se očekuje da grad prihoduje ove godine

deset miliona evra (što je više od 50 odsto poslovnog prihoda svih registrovanih

specijalizovanih preduzeća za spoljno oglašavanje ostvarenog u 2008. godini – primedba

Redakcije)

Urednički ugao

Zašto treba voleti

rođendane

Zato što vas oni podsećaju da je jednog

dana nešto započeto.

Zato što vas započeto obavezuje na nastavak

i istrajavanje.

Zato što godinu dana čekate taj jedan dan,

a iščekivanje uvek greje srca.

Zato što vam na slavlje dolaze dragi ljudi

(tako bi, barem, trebalo da bude. Dolaze

oni koji se raduju stvaranju).

Časopis Taboo 27. marta obeležava svoj

osmi rođendan. Rođendanski party zakazan

je za 9. april u Galeriji New Moment

(Beograd), sa početkom u 20.20 časova.

Velika „torta” biće novi broj kvartalnog časopisa

TABOO, 39. po redu. Mala će biti

TABOO NEDELJNIK broj 106.

Tokom godina napisano je mnogo tekstova,

pokrenuto dosta pitanja, bilo je i prilika,

još više neprilika, dobrih vesti i onih

ne tako dobrih, pohvala i kritika, zastajanja

i pokretanja. Odavno smo shvatili ono o

čemu je Platon govorio: „Ne poznajem nijedan

pouzdan put do uspeha, ali znam

samo jedan koji nas sigurno vodi do neuspeha

– kada želiš svima da ugodiš!” Reklo

bi se da smo takvim stavom u velikoj meri

odredili svoju sudbinu, odnosno težinu rada

i opstanka na srpskom tržištu marketinških

usluga. Ne žalimo se, to je bila naša

odluka, svako mora da ponese svoj krst,

naročito u zemlji u kojoj je najbolje misliti

onako kako vlast „zapoveda” i u kojoj je

mnogo više onih koji održavaju svet od

onih koji ga pokreću i vode ka cilju.

Pred TABOO-om je još mnogo važnih odluka.

I rođendana, verujem. Da ne mislim

da će doći deveti, deseti, jedanaesti, ovaj

osmi ne bi bio važan. Hvala svima onima

koji su podržavali Taboo, i još uvek to čine,

onima koji znaju da je najteže biti drugačiji,

i još teže menjati svet oko sebe.

Hvala Žozefu, Đorđu, Ceci, Petru, Dušanu,

Ljubomiru, Miroslavu, Tamari, Željki, Mići,

Veri, Tanji, Svetlani, Prvoslavu, Čehu, Saši,

Daliborki, Mirjani i Alimpiju. Ovog rođendana

ne bi bilo bez vas.

3


Poslovne vesti

Izabran stari (novi)

predsednik UO UEPS-a

Planovi i zadaci u 2010. godini

Nakon trideset i sedme izborne skupštine UEPS-a, koja je održana 22. februara, na

kojoj su izabrana radna tela Skupštine, podnet izveštaj o radu i finansijskom poslovanju

udruženja u prošloj godini, izabrani članovi Upravnog i Nadzornog odbora kao i Suda časti

(pogledati Taboo nedeljnik broj 103), novi Upravni odbor održao je 17. marta svoju prvu

konstitutivnu sednicu. Tom prilikom jednoglasno su izabrani: Nikola Vujanić za predsednika

UEPS-a, a za potpredsednike mr Edin Ljušković, rukovodilac službe za korporativni

marketing, JP PTT saobraćaja Srbija (iz redova oglašivača), Svetlana Blagojević, generalna

direktorka Cross Communications (iz redova agencija), i Boban Mitić, direktor RTV PI Canal

(mediji). Pomoćnik predsednika za programske aktivnosti biće Mugdim Šehalić, market

menadžer Beogradskog sajma. Usvojen je plan i program rada za 2010. godinu, koji objavljujemo

u celosti.

Plan rada i aktivnosti UEPS-a

Sistemski poslovi:

• promena Statuta, odnosno usklađivanje

sa novim Zakonom o udruženjima

• promena naziva UEPS-a

• Kodeks ekonomskih propagandista Srbije

• Samoregulatorni kodeks

(kodeks lojalnosti u odnosima agencija–

oglašivač–mediji)

• izrada ostalih pravnih i poslovnih akata

ako se za to ukaže potreba da bi se

uskladili sa novim Zakonom

o udruženjima

Saradnje:

• sa Vladom Republike Srbije oko

poštovanja novog Zakona o udruženjima

i ostalih akata vezanih za struku

• sa resornim ministarstvom

(Ministarstvo trgovine i usluga)

i ostalim ministarstvima,

po pitanjima vezanim za struku

• sa Privrednom komorom Srbije i

ostalim komorama iz zemlje i okruženja

• sa ostalim vladinim i nevladinim

organizacijama

• sa Ekonomskim fakultetom,

Fakultetom organizacionih nauka,

univerzitetima Megatrend i Singidunum,

visokoškolskim ustanovama i

poslovnim školama koje se bave

našom strukom

• sa strukovnim međunarodnim

organizacijama i udruženjima

• sa drugim udruženjima u zemlji

Unapređenje UEPS-a

kao jedinog strukovnog udruženja

ove vrste u našoj zemlji

• repozicioniranje i redizajniranje UEPS-a

• marketing i pi-ar UEPS-a

• status članova – svi članovi mogu da

4

ostvaruju svoja prava za penziono i

socijalno osiguranje preko UEPS-a

Unapređenje struke

• organizovanje stručnih skupova,

seminara i prezentacija

• TV emisija o marketingu

• pokroviteljstvo i suorganizacija

ostalih stručnih skupova i festivala

• pokretanje UEPS-ovog glasila –

elektronskog

• stručna literatura (izdavaštvo

i pokroviteljstvo)

• organizovanje poseta stručnim

seminarima i prezentacijama

po gradovima Srbije

• organizovanje poseta međunarodnim

festivalima za članove

• godišnja UEPS-ova priznanja i nagrade

Redovne aktivnosti

• organizovanje Dana propagandista

i proslave 50 godina postojanja

• prezentacije na svim većim

priredbama Beogradskog sajma

• žiriranje i dodela priznanja za

promotivni nastup na

priredbama Beogradskog sajma

i Novosadskog sajma

• izrada i realizacija autorskih honorara

za Beogradski sajam po Ugovoru

o poslovno-tehničkoj saradnji, kao i sa

ostalim pravnim licima

• svakodnevni kontakti sa članovima

i servisne usluge za njih

• ažuriranje baze podataka oglašivača,

agencija i medija

• kontinuirani rad radnih grupa i sekcija

• proširivanje članstva i tima sponzora

• saradnja sa stručnim časopisima

• organizovanje Skupštine UEPS-a

• administrativni poslovi UEPS-a

kao pravnog lica

Realna

istraživanja

za prave ljude(!)

Udruženje ekonomskih propagandista

Srbije (UEPS), u saradnji sa Udruženjem za

unapređenje tržišnih istraživanja (UUTI), 22.

marta u svečanoj sali Beogradskog sajma

organizovalo je tribinu o najnovijim trendovima

u oblasti istraživanja, koji se javljaju

kao posledica ekonomske krize, promena u

ponašanju kompanija i promena na relaciji

korisnik–istraživač, pod nazivom Real Research

for Real People (Realna istraživanja

za prave ljude).

Uvodničar i moderator tribine Miloslav Šutić,

predsednik Udruženja za unapređenje tržišnih

istraživanja, izneo je svoja zapažanja o

konceptu, kako ga je nazvao, „realnog marketinga”

koji je poslednjih godina počeo da

se razvija na Zapadu. Prema Šutićevim rečima,

ovim konceptom prodaja se ponovo

stavlja u prvi plan i postaje glavno ishodište

marketinga; ljudi iz sektora marketinga i

istraživači fokusiraju se na kratke rokove, a

dugoročno planiranje i dugoročne strategije

bivaju derogirane.

U uslovima privredne nesigurnosti, preduzetnici

traže brza istraživanja (sa malim brojem

parametara, ciljeva i sa pojednostavljenim

tehnikama) koja daju brze rezultate,

pa su istraživači prinuđeni da redefinišu sadržaj

istraživačkih usluga, ističe Šutić.

„U marketinškom sektoru, elastičnost i brzina

postaju presudniji za uspeh od preciznosti”,

navodi Šutić.

Prema rečima Marijane Agić-Molnar, direktorke

agencije GfK i jedne od učesnica na

tribini, ekonomska kriza je pored negativnih

imala i određene pozitivne efekte. Ona je potrošače,

stimulisane da prekomerno troše,


Poslovne vesti

naučila da se vrate pravim vrednostima, a

ljude iz sektora marketinga, koji su veštački

kreirali potrebe potrošača, naterala da se

prilagode novonastalim okolnostima. „Povraćaj

investicija jeste ključno pitanje današnjice.

Klijenti u borbi za opstanak

zanemaruju sofisticirana rešenja, a strategije

revidiraju kvartalno”, ističe Molnarova.

U izjavi za Taboo nedeljnik, Miroslav Šutić

napominje: „Firme sve više, zbog smanjenih

budžeta, samostalno ulaze u mikroistraživanja,

čiji su dometi vrlo ograničeni. Rezultati

ovih istraživanja mogu biti tačni a, u isto

vreme, neupotrebljivi. Što se više napušta

standardna forma istraživanja, potrebno je

više istraživačkog iskustva, veštine i spretnosti

da bi se iz malog broja podataka izvukao

adekvatan zaključak.”

„Velike kompanije, naročito one strane, vrlo

ozbiljno koriste rezultate istraživanja, ali se,

čak i kod njih, otvara prostor za sitne intervencije

koje nisu u godišnjem planu istraživanja

i koje dovode do pogrešnih rešenja.

Istraživačke agencije u Srbiji većinom su filijale

stranih agencija koje rade po relativno

strogim pravilima, primenjuju najnovije tehnologije

u istraživanjima i ne može se staviti

ozbiljna primedba na njihov rad. Glavni problem

je u tome što se agencijska ponuda

razvija znatno brže od same tražnje korisnika

istraživanja. Ljudi iz sektora marketinga

i istraživači još uvek su nedovojno

shvaćeni i najčešće ne raspolažu značajnim

budžetima za njihove poslovne aktivnosti.

To je slika značaja koji preduzetnici pridaju

istraživanjima koja nastaje kao odraz njihove

nedovoljne pripremljenosti za tržišnu

utakmicu”, zaključio je Šutić.

Srpski spot

za MTV

OM, reklamna agencija iz Beograda,

osvojila je dve nagrade na međunarodnom

takmičenju David Awards 2010, svojevrsnom

takmičenju među agencijama Ogilvy u Evropi,

i to zlato i gran pri za najbolji TV spot koji su

osmislili za MTV Adria.

Spot je urađen u modernom pop maniru

MTV-a, a prikazuje paralelne svetove ruralne

i urbane Srbije, koji egzistiraju i prepliću se

kroz različite generacije, materijalni i socijalni

status. Bez obzira na generacijski jaz,

tinejdžer, u ambijentu tipičnog srpskog sela,

prevodi baki i deki tekstove najpopularnijih

hitova koji se u tom momentu emituju – 50

Cent, Black Eyed Peas, Lady Gaga, da bi

spot kulminirao sloganom „Sada se razumemo”.

Autorski tim činili su: Dragana

Stanković, vođa projekta, Aleksandar

Dmitrović, kreativni direktor, Milan Đurišić,

art direktor, i teksteri Biljana Stajić i Dušan

Žica. Bez obzira na to koliko se razlikuju svakodnevni

životi, da li živite na beogradskom

Dorćolu ili u Vranju, svi dele istu ljubav

prema muzici, poruka je nagrađenog spota.

Opširnije o takmičenju, kao i o svim nagrađenim

radovima, na:

www.davidawards.eu

Nova direktorka

agencije Hochegger

U prošlom broju Taboo nedeljnika objavljena

je vest o personalnoj promeni u agenciji

Hochegger. Bivša direktorka Tamara Milenković-Bekčić

sada

je na čelu agencije

Chapter 4 koja je registrovana

20. januara

ove godine pod

šifrom 74130 – usluge

istraživanje tržišta

i ispitivanja javnog

mnjenja (podaci

Agencije za privredne

registre). Bekčićeva

je suvlasnica

Tamara Milenković

Bekčić, Chapter 4

agencije Chapter 4, a Milena Avramović-

Bjelica njena punopravna partnerka i

obavlja funkciju zamenice direktora.

Na čelu agencije Hochegger

sada je Tatjana

Antić-Drča, koja

se pre dolaska na

ovo radno mesto bavila

poslovima specijaliste

za medije

u agenciji Executive

Group, a bila je i producentkinja

CNN-a

za Srbiju

Tatjana Antić Drča,

Hochegger

5


Poslovne vesti

SEEMO raspisao konkurse

Medijska organizacija za Jugoistočnu

Evropu (SEEMO) raspisala je konkurs za nagradu

Dr Erhard Busek za novinare, urednike,

izvršne direktore u medijima i

medijske eksperte koji su svojim radom doprineli

boljem razumevanju u regionu Jugoistočne

Evrope. Krajnji rok za prijavljivanje

jeste 15. maj, a svi materijali koji su poslati

poštom treba da stignu najkasnije do 25.

maja. Nagrada će biti dodeljena 15. oktobra

u Beču. Prijava za ovu nagradu treba da

sadrži objašnjenje nominacije, biografske

podatke kandidata, relevantne prateće materijale,

kao i kontakt podatke nominovanog,

ali i onoga ko nominuje. Prateći

materijal (CD, DVD, kopije članaka, priznanja,

preporuka) treba poslati poštom, u

vidu kopija, jer organizator trajno zadržava

konkursnu dokumentaciju. Reportaže i ostali

poslati prilozi treba da budu prevedeni

na engleski jezik. Ukoliko je reč o nominovanju

neke medijske kuće ili organizacije,

potrebno je dostaviti podatke o osobi koja

ih predstavlja jer nagrada može biti uručena

samo pojedincima.

Takođe, SEEMO po treći put za redom dodeljuje

nagradu za najbolju fotografiju godine

u oblasti ljudskih prava, u okviru

konkursa Betina fotografija godine 2010.

Novinska agencija Beta raspisala je sedmi

konkurs pod nazivom Betina fotografija godine,

na kojem mogu da učestvuju profesionalni

fotoreporteri iz zemalja Jugoistočne

Evrope.

Nagrađena fotografija i svi odabrani radovi

za nagradu koju će dodeliti SEEMO, kao i

nagrađeni radovi sa konkursa Bete, biće

predstavljeni u katalogu te organizacije za

2010. (SEEMO South East and Central Europe

Media Handbook – edition 2010) i u

časopisu te organizacije De Scripto.

Više o konkursima kao i o dosadašnjim dobitnicima

na: www.seemo.org

Vizuelno obeležje

Memorijalnog

centra „Sajmište”

Idejno rešenje, čiji su autori

Milton Glejzer i Mirko Ilić, u vidu

stilizovane suze vizuelno je obeležje

budućeg Memorijalnog centra

na starom sajmištu.

6

Na prostoru Starog sajmišta, koje

je 1987. godine proglašeno kulturnim dobrom,

otvoriće se Memorijalni centar „Sajmište”

čiji obrazovno-kulturni programi će

podsećati generacije na užase Drugog svetskog

rata i represije kojima su ljudi bili izloženi.

Samo tokom Drugog svetskog rata

na Starom sajmištu ubijeno je na desetine

hiljada Srba, Jevreja i drugih naroda u istoimenom

logoru. U početku je bio samo

logor za Jevreje, da bi se kasnije proširio i

na druge antifašističke borce u Jugoslaviji.

Logor je bio otvoren od oktobra 1941. do

1944. godine. Smatra se da je to jedno od

glavnih mesta holokausta u okupiranoj Srbiji

za vreme Drugog svetskog rata. Osnovala

ga je krajem 1941. nacistička Nemačka.

Jevrejski logor na Sajmištu bio je jedan

od prvih koncentracionih logora u Evropi,

namenski izrađen za internaciju Jevreja.

Logor se nalazio na levoj obali reke Save,

pored železničkog mosta. U dokumentima iz

devedesetih godina, o Sajmištu se često

govori kao lokaciji budućeg Muzeja žrtava

genocida. Godine 1992. je objavljen i Detaljan

urbanistički plan spomeničkog kompleksa

„Staro sajmište”, koji predviđa rekonstrukciju

originalnih objekata i izgradnju

spomen obeležja. Tri godine kasnije, tačnije

22. aprila 1995. godine, na obali Save

otkriven je spomenik, gde se svake godine

održava komemoracija žrtvama logora na

Sajmištu.

Od tada gotovo se ništa nije dešavalo na

ovom prostoru do skupa u Kulturnom centru

Beograda gde je predstavljeno vizuelno

obeležje Memorijalnog centra „Sajmišta”,

rad američkog dizajnera Miltona Glejzera i

Mirka Ilić, uz pomoć mlade dizajnerke Jane

Oršolić koja je dizajnirala posebna slova iz

kojih je sačinjen logotip obeležja. Znak je u

vidu stilizovane suze, oblikovan u crvenoj,

beloj i plavoj boji. Obeležje bi se moglo nazvati

i „goruća” suza.

„Ideja je počela sa tim da smo mi uvek u

sredini između dve vatre. Ostao je simbol

koji se ne menja, a to su veoma snažne boje

crvena, plava i bela. Ti kontrasti koje predstavljaju

voda i vatra ovde se često dešavaju,

a bela boja je tu da ih, kao praznina,

razdvaja. Obeležje mora imati u sebi tu

snagu da se, bez obzira odakle ste, možete

prepoznavati”, kaže dizajner Mirko Ilić na

čiju inicijativu se u celu akciju uključio američki

dizajner i teoretičar Milton Glejzer, čija

velika izložba od 180 radova se održava u

Robnoj kući „Beograd”. Tim povodom u Beogradu

je boravio još jedan američki dizajner

i teoretičar Stiven Heler koji je istakao da se

mesta poput logora na Sajmištu lako zaboravljaju

i da su zato potrebni ovakvi centri.

Svetilišta. Heler je kazao da između groblja

i memorijalnog centra nema razlike, jer oba

mesta služe za sećanje, kao i da je sve to

deo našeg obrazovanja i saznanja.

U ovu „dizajnersku” akciju se uključila i medijska

kuća, B92. Na promociji je prikazala

deo iz dokumentarnog filma „Sajmište-istorija

jednog logora”. Tim povodom Veran

Matić, direktor B92 je ukazao da Memorijalni

centar „Sajmište” treba da bude mesto

na kome će svako moći da se upozna sa

dokumentima koji obuhvataju faktografiju

vezanu za tragične događaje od 1941. do

1999. godine

Miroslav A. Mušić


Poslovne vesti

Moja kućica,

moja slobodica

Sredinom decembra prošle godine,

Ministarstvo životne sredine i prostornog

planiranja pokrenulo je kampanju pod nazivom

„Moja kućica, moja slobodica”, u nameri

da što veći broj izgrađenih objekata na

teritoriji Republike Srbije bude legalizovan.

Akcija je trajala do 11. marta 2010, kada je

i istekao rok za podnošenje prijava za legalizaciju

objekata. Agencija Orange studio

autor je oglasnog rešenja za pomenutu

kampanju. U razgovoru za Taboo nedeljnik,

Momčilo Arbutina, specijalni savetnik ministra

životne sredine i prostornog planiranja,

ističe da je kampanja imala vrlo široku ciljnu

grupu i da su njome bili obuhvaćeni svi

građani Srbije koji poseduju nelegalno podignute

objekte. „Nažalost, takvih je mnogo.

Radi se o stotinama hiljada, možda i o

milion ljudi. Naša namera je bila da svima

njima objasnimo da u vrlo jednostavnoj

proceduri i uz značajne popuste mogu da

legalizuju svoj stan ili kuću”, objasnio je

Arbutina. O rezultatima kampanje, koja je

prema njegovim rečima promovisana na

najuticajnijim nacionalnim TV stanicama, u

najčitanijim dnevnim listovima i na pojedinim

radio-stanicama, Momčilo Arbutina kaže:

„Prezadovoljni smo rezultatima kampanje,

budući da će skoro 90 procenata

nelegalno podignutih objekata ući u proces

legalizacije.”

„Ubeđen sam da bi bez snažne kampanje u

medijima taj procenat bio znatno niži. Očigledno

je da smo uspeli da objasnimo ljudima

koje sve beneficije stiču nakon legalizacije

objekta u kome žive i šta ih očekuje

ukoliko ne podnesu prijavu”, zaključio

je Arbutina

7


Događaji

Održani No Limit i The Cup festival

Zbunjeni

stranci

Agencija godine u BiH Aquarius Ogilvy. Pobednik

Advertising Cup festivala Agencija Almap BBDO

iz Brazila. Neiskorišćeno prisustvo svetskih

marketinških stručnjaka.

Prošlog četvrtka u Sarajevu je održan

nacio-nalni festival oglašavanja No Limit zajedno

sa ceremonijom proglašenja pobednika

međunarodnog festivala Intercontinental

Advertising Cup. No Limit Sarajevo

festivalu pri-pala je čast da ugosti ovaj međunarodni

festival koji je 18. marta trebalo

da bude održan u Pataji na Tajlandu, u okviru

azijsko-pacifičkog festivala AdFest, koji

je otkazan zbog političkih nemira.

The Cup su osnovala 2007. godine tri velika

regionalna svetska festivala oglašavanja:

azijsko-pacifički festival AdFest, ibero-američki

festival FIAP i Golden Drum festival

„Nove Evrope”, a jedan od osnivača i učesnika

jeste i Art Director Club of Europe

(ADC*E). Na ovom festivalu takmiče se isključivo

finalisti prethodno nabrojanih manifestacija.

Spoj No Limita i Cupa trebalo je da bude

dobar mamac za marketinške profesionalce

Bosne i Hercegovine. Međutim, na iznenađenje

organizatora, interesovanje gostiju iz

agencija i kompanija bilo je znatno veće za

nacionalni festival, dok je drugi prošao prilično

nezapaženo. Organizator je možda pogrešio

kada je održavanje nacionalnog festivala

smestio u prvi deo večernje svečanosti

jer se sala nakon muzičke pauze, a

pred početak dodele Cup nagrada gotovo

potpuno ispraznila. Renomirani članovi žirija

interkontinentalnog festivala ostali su u čudu

jer sigurno nisu slutili da ljude iz oglašivačke

industrije BiH tako malo zanima šta

se događa u svetu. Zvuči poznato, zar ne?

Šta to beše bonton?

8

Sa izuzetkom Slovenije, bivše republike

SFRJ još uvek nemaju razvijeno tržište marketinških

usluga. Kada se ovo kaže, ne misli

se na postojanje agencija za oglašavanje,

zakup oglasnog prostora, pi-ar itd, već na

želju i naviku ljudi koji se bave ovim poslom

da se dalje usavršavaju prateći neke svetske

trendove i dešavanja u ovoj oblasti.

Kako objasniti to da prisustvo nekih vodećih

ljudi globalnih agencija kao što su

McCann, Leo Burnett, Dentsu itd. nijedna od

filijala tih agencija u Sarajevu nije iskoristila

za lično upoznavanje? Nijedna agencija nije

pozvala nekoga od članova žirija (koji su u

Sarajevu proveli gotovo nedelju dana) u

goste iako su im to organizatori No Limit festivala

ponudili. Dakle, kao i u Srbiji, za ljude

koji rade u agencijama totalno je „in” govoriti

o tome kako svakoga dana čitaju knjige

o marketingu, prate najnovija dešavanja u

svetu oglašavanja putem Interneta, redovno

posećuju seminare koji se bave ovakvim temama,

ali u realnosti to ni izbliza nije tako.

Primera radi, pobednici ovogodišnjeg No

Limit festivala, koji su proglašeni za agenciju

godine u BiH, Aquarius Ogilvy, nisu bili

dovoljno strpljivi da sačekaju kraj celokupne

manifestacije, već su otišli da proslave pobedu.

Nekorektno prema organizatoru i dokaz

da o poslovnom bontonu marketingaši

bivše jugoslovenske republike moraju još

mnogo da uče. Slično kao i u Srbiji, zbunjena

lica stranaca koji se pitaju zbog čega su

ljudi iz sveta marketinga sa ovih prostora toliko

nezainteresovani, mogla bi se navesti

kao glavni utisak dva udružena festivala u

Sarajevu.

Inače dobro zamišljen, nacionalni festival

oglašavanja No Limit prvi put je organizovan

u BiH 2003. godine po uzoru na ostale festivale

koji su se sastojali od nekoliko dana

predavanja, edukacije i na kraju dodele nagrada

za najbolje kampanje. Prema rečima

Ekrema Dupanovića, organizatora ovog festivala

i glavnog urednika časopisa Media

Marketing, od tog edukativnog dela odustalo

se 2005. godine iz dva razloga. Naime,

iako mu je polazilo za rukom da na festival

dovede svetsku elitu iz oblasti marketinga,

ljudi u BiH nisu zainteresovani za praćenje

njihovih predavanja. Prema njegovim rečima,

oni ne vole da uče i dalje se usavršavaju

tako da troškovi dolaska ovakvih profesionalaca

nisu bili isplativi. Dupanović dodaje

da situacija u bivšim SFRJ republikama nije

ništa bolja i da tu mnogo zaostajemo za svetom,

osim Slovenije koja se može smatrati

izuzetkom.

Kotizacija za prijavu rada na No Limit festival

iznosila je 75 evra. Prema Dupanovićevim

rečima, to za agencije ne predstavlja

veliki novac ali je ove godine, u odnosu na

prošlu, ipak bilo manje prijava za nekih 20

odsto. On kaže da mu nije jasno zbog čega

su i klijenti agencija relativno nezainteresovani

za ovakve manifestacije.

– Klijenti moraju da pitaju svoje agencije

zbog čega ne učestvuju na festivalima. Znači

li to da agencije smatraju da njihovi radovi

nisu vredni javnog ocenjivanja? Agencija

koja nije u stanju da prijavi svoje radove jednom

godišnje, na svom nacionalnom festivalu,

nema razloga da postoji – rekao je

Dupanović.

Za No Limit Sarajevo Advertising festival bilo

je prijavljeno preko 180 radova koji su se

takmičili u 11 grupa i u više od 20 kategorija.

Žiri je bio sačinjen od osam predstavnika

najkreativnijih agencija u BiH

(agencija koje su već nagrađivane na prethodnim

No Limit festivalima). Ocenjivala se

kreativna ideja i produkcijski kvalitet prijavljenih

oglasa.


Događaji

Aplauz za Aquarius Ogilvy

Nagrade No Limit festivala uručene su sledećim

agencijama:

• U kategoriji „Video”, glavnu nagradu

kao sveukupni pobednik dobio je spot

Kvizolog, banjalučke agencije Aquarius

Ogilvy. Dve zlatne nagrade u ovoj

kategoriji osvojila je agencija

Fabrika za korporativni video-spot

Bosnalijeka i za „quicku” kroasan.

• U kategoriji štampanih oglasa Velika

nagrada pripala je agenciji Prime

Communications za klijenta Euroblic –

oglas Kolač.

• Agencija Communis osvojila je Veliku

nagradu u kategoriji „Plakat” za plakat

13. Jazz Festa Sarajevo. Dve zlatne

nagrade u ovoj kategoriji osvojila je

agencija Aquarius iz Banjaluke za dva

plakata Demo Fest Kluba – Rambo i

Tanker.

• Sveukupni pobednik u kategoriji

„Direktni marketing” jeste banjalučka

agencija Prime Communications za

pozivnicu Balon.

• Dve zlatne nagrade dobila je agencija

Communis za CD Zumra i ambalažu

Raiffeisen banke u kampanji „Banka

bez peglanja”.

• Jedno zlato otišlo je mostarskoj agenciji

Smart za etikete vina „barique žilavka”.

• Velika nagrada u kategoriji

„Korporativna oglasna sredstva”

pripala je agenciji Smart za vizuelni

identitet Sveučilišnog kliničkog centra

u Mostaru. Zlatnu nagradu u ovoj

kategoriji osvojila je agencija Fabrika

za logo Jupiter Adria.

• U kategoriji „Interaktivno oglašavanje”

Velika nagrada pripala je agenciji

Fabrika za veb-stranicu Gorana

Bregovića.

• U kategoriji „Inovativni oblici

oglašavanja” Veliku nagradu osvojila je

banjalučka agencija Aeon za Svečanu

akademiju organizovanu za

Predsedništvo Republike Srpske.

• Agenciji Communis pripala je Velika

nagrada u kategoriji „Celovite oglasne

kampanje” za projekat „Banka bez

peglanja” klijenta Raiffeisen bank, a

dve zlatne nagrade u ovoj kategoriji do

bila je agencija Aquarius Ogilvy za

kampanje Blacbarry i Demo Fest.

• Ukupni pobednik u kategoriji „Odnosi

s javnošću” jeste sarajevska agencija

MITA Group za kampanju Argeta

pašteta, a zlatne nagrade u ovoj

kategoriji osvojili su: agencija Platform

CMC za Olimpijski komitet BiH,

agencija McCann Erickson za Bosnia

Coca-Cola Club, agencija Via Media za

koncert Ricarda Muttija „Od Sarajeva

do Sarajeva”, m:tel za saradnju sa

Unicefom i kampanju „Uložite u sebe,

pomozite drugima”, dve Aquarius Ogilvy

za m:teatar i Ytong korporativni prijem i

agencija MITA Group Publicis za

kampanju „Učimo kroz igru, sretno

prvačići” koja je rađena za Dukat.

• I, na kraju, u kategoriji „Odbijeni

radovi”, ukupni pobednik je agencija

Aquarius Ogilvy s radom WWF kalendar.

No Limit Sarajevo Advertising Festival dodelio

je i tri specijalna priznanja za razvoj

struke. Priznanja su dobili: dr Zoran Tomić

s Mostarskog sveučilišta za razvoj odnosa s

javnošću, dr Nenad Brkić sa Ekonomskog

fakulteta u Sarajevu za razvoj marketinga i

Bojan Hadžihalilović, profesor na Odseku za

grafički dizajn Likovne akademije u Sarajevu,

za razvoj kreativnosti.

Aplauz i za

Almap BBDO

Nakon dodele nagrada za najuspešnije kreativne

ideje u BiH, desetoročlani žiri The Intercontinental

Cupa, koji je takođe prisustvovao

svečanosti, proglasio je pobednike

The Cupa. Agencija godine u svetu jeste

Almap BBDO iz Brazila. Spisak nagrađenih

agencija u različitim kategorijama možete

pogledati na adresi: www.thecupawards.com

Petar Stakić


Događaji

Intervju: Ekrem Dupanović, osnivač No Limit festivala

i urednik časopisa Media Marketing

Klasične agencije

će izumreti

Agencije u BiH najkreativnije su kada rade neprofitne kampanje ■ Ekspanziju

oglašivačke industrije nije pratila ekspanzija kadrova ■ Mnogo je više

glasnogovornika nego pravih PR menadžera.

Pored No Limit festivala, u Bosni i Hercegovini ne postoji nijedan

sličan festival. Organizovanje ovakve manifestacije iziskuje velike

napore naročito kada je reč o još uvek nerazvijenim tržištima kakva

su naša (republike bivše SFRJ). Sa Ekremom Dupanovićem razgovarali

smo o ovogodišnjem No Limit festivalu, ali i o situaciji u BiH

kada je reč o oglašavanju, odnosima sa javnošću, medijima i Internetu.

Kao što se moglo i očekivati, neki od problema sa kojima se

susreću naše komšije i nama su dobro poznati.

Petar Stakić: Kako biste ocenili kvalitet radova koji su se ove godine

takmičili na No Limit festivalu?

Ekrem Dupanović: S obzirom na to da je tržište oglašavanja u BiH

palo za 40 odsto, bili su dobri. Najbolji radovi potiču odande gde

nije bilo budžeta, što znači da agencije kada rade za sebe, npr. neprofitne

kampanje, onda to rade najbolje. Ovde se najbolja kreativnost

ispoljava kada se rade projekti za kulturu. Mislim da je

budućnost agencija u tome da imaju vlastite brendove jer tek kada

radiš vlastiti brend, razumeš probleme sa kojima se kompanije

suočavaju prilikom kreiranja svog brenda.

Da li je bilo prijavljeno onoliko radova koliko ste očekivali?

Ne. Iako je bilo nekih novih agencija, imali smo 20 odsto manje prijavljenih

radova nego prošle godine. Bilo ih je 167, što za jedno nacionalno

tržište oglašivačke industrije nije mnogo.

Ko je bio u sastavu žirija No Limit festivala?

Držimo se pravila koja uglavnom važe na svim nacionalnim festivalima

u svetu, a to je da žiri čine kreativni direktori najnagrađivanijih

agencija iz prethodne godine. Oni imaju kredibilitet da

žiriraju jer je njihova kreativnost priznata osvojenim nagradama. Ne

bi bilo logično da dovodimo ljude iz Zagreba ili Beograda jer oni ipak

nisu upoznati sa radovima sa ovog prostora.

Deca vode klijente

10

Kakvo je stanje u marketinškoj profesiji u BiH? Da li i ovde mnogi

iz te oblasti govore kako čitaju mnogo stručnih knjiga, citiraju

često svetske marketinške i pi-ar stručnjake, a onda, kada ti svetski

stručnjaci dođu da održe predavanje, domaćih stručnjaka

nema među slušaocima?

Agencije, generalno, vrlo malo rade na sebi. Došlo je do jedne

ekspanzije oglašivačke industrije koju nije pratila ekspanzija

kadrova. Pogledajte ko su danas akaunti u agencijama! Ovde u

Bosni i Hercegovini, a verujem da je to i kod vas slučaj, uglavnom

su deca ta koja vode klijente. Mislim da je prosečna starost osobe

koja radi posao akaunta u Bosni oko 27 godina. Pitanje je da li

osoba tih godina ima dovoljno iskustva za taj posao. U Bosni su

otvoreni agencijski lanci da bi servisirali svoje strane klijente i tu

nažalost nema mnogo kreativnosti. Najčešće se urade adaptacije

stranih spotova i to je to. Pratim kako se u BiH svi bore za što veći

deo istog kolača. Borba je velika jer tržište kod nas ne raste. U

takvoj situaciji niko neće da se posveti bosanskom klijentu i, po

mom mišljenju, jednom strašno zapostavljenom tržištu malih i srednjih

preduzeća. A ne zaboravimo, i kompanija Proctor & Gamble

nekada je bila malo preduzeće. Dakle, ne uči se, ne radi se na sebi,

na profesionalnom usavršavanju, organizacionoj strukturi. Mnogi

još uvek nisu svesni promena koje su zadesile oglašivačku industriju

i ne pokušavaju da im se prilagode, a posle krize će postojati

sasvim drugačije agencije. Klasične agencije će izumreti. One ne

rade na svojoj promociji i na promociji struke, što nije dobro. Mnoge

od njih klijentima dolaze sa rukama u džepovima, a pauer point

prezentacija za njih je vrhunac marketinške promocije. Nijedna

agencija u Bosni nije do sada uradila svoj portfolio za prošlu godinu

koji bi mogla da pokaže potencijalnom klijentu. Za vreme ovog festivala

nudili smo našim agencijama da ih poseti neko od članova

Advertising Cup žirija. Pitali smo ih da li hoće da im dovedemo čelne

ljude Dentsua, Leo Burnetta, McCanna da jedno prepodne provedu

u njihovoj agenciji kada su već tu u Sarajevu. Niko nije reagovao.

Dakle, nisam zadovoljan situacijom, ali to nije slučaj samo u BiH

već i u celom regionu. Prosek godina ljudi koji pokušavaju nešto drugačije

da naprave u svetu marketinga na prostoru bivše SFRJ jeste

preko 60 godina. U Sloveniji su to dva čoveka, Jure Apih i Jernej Repovš,

u Srbiji su to Žozef Lončar i Dragan Sakan, u Hrvatskoj su to

Ivica Vidović i Marko Pekica, u Bosni sam jedino ja. Ja sam verovatno

među svim nabrojanim najmlađi, a 60 mi je godina. Ne znam šta

novije generacije očekuju i da li uopšte znaju da su zaposleni u

kreativno najuzbudljivijem biznisu u svetu i da im ova profesija


može pružiti veoma mnogo ukoliko

nešto učine za njen razvoj.

Da li se danas razmišlja samo o

tome na koji način što pre zaraditi

novac, ne vodeći pri tom računa o

uređenju tržišta marketinga i uspostavljanju

nekih pravila tržišnog

ponašanja?

Mislim da je tako. Svi u oglašivačkoj

industriji BiH znaju da tržište

stagnira i da poslednjih pet-šest

godina nema značajnijih pomaka u

ovoj oblasti. Kao što sam već rekao,

svi pokušavaju da osvoje što

veći komad istog kolača, što dovodi

do antagonizma među agencijama,

netrpeljivosti, nezdrave konkurencije

i slično.

Ove godine uvrstili ste i pi-ar kategoriju u festival.

Prijavljeno je petnaest sjajnih kampanja i tu smo podelili najviše

nagrada, jer su one bile zaista dobre. Želeli smo da na ovaj način

stimulišemo tu profesiju. Na festivalu smo inače podelili 78

nagrada. Da je bila neka grublja selekcija, podelili bismo manje, ali

želeli smo da stimulišemo agencije da razvijaju kreativnost i da se

prijavljuju na festival. Razmišljamo, i o tome smo već započeli neke

pregovore, da se iduće godine festival organizuje u saradnji sa

nekim pi-ar i ivent agencijama. To će i njima biti prilika da se promovišu

i uključe u samu suštinu projekta.

Šta se u Bosni nikada nije dogodilo

Kakva je situacija u Bosni kada je reč o profesiji odnosi sa

javnošću? Da li je ona možda naprednija od oglašavanja?

Nažalost, nije. Pre nekoliko godina pokušao sam da osnujem pi-ar

udruženje i video da je tu mnogo gora situacija nego što je u oglašavanju.

Ovde ima mnogo više glasnogovornika nego pravih pi-ar

menadžera. U Bosni i Hercegovini još uvek nijedan direktor nije

shvatio da je njemu pi-ar menadžer i leva i desna ruka. On je njemu

tu samo kad treba organizovati pres-konferenciju, kada treba

poslati neko saopštenje za medije ili kada ga neko počne ogovarati

po medijima. Onda ga se seti i traži od njega da reaguje. Tada je

kasno, ali oni to ne shvataju. Postoji problem medija koji se prema

pi-ar saopštenjima odnose kao prema nečemu što treba platiti da

bi se objavilo. Ovde nije dobra vest da je neka kompanija ostvarila

profit od deset miliona evra, ovde je dobra vest ako je kompanija u

gubitku, ako ima štrajkova, itd. Drugi problem je na strani pi-ar

struke. Mi imamo dosta edukacije o pi-aru, više nego o oglašavanju,

međutim, stalno se polazi od toga šta je pi-ar. Kad god neko organizuje

nešto o ovoj oblasti, polazi se od osnovne definicije. Lično

mislim da bi trebalo govoriti o tome kako se raspisuju pičevi za piar

agencije, kako se rade brifovi. Prvo bi trebalo krenuti od onoga

što se u Bosni nikada nije dogodilo, a to je da o pi-aru govorimo na

jednoj konferenciji na kojoj će biti prisutni isključivo predsednici

kompanija i generalni direktori. Kod njih je problem jer oni često

nisu svesni šta za njih znači pi-ar, i ne znaju definisati javnosti sa kojima

kompanija komunicira. Jernej Repovš je sjajno napisao u jednoj

svojoj knjizi da, ako se iz organizacije čuje samo tišina, onda

organizacija daje svim javnostima iz svog okruženja da o njoj

stvaraju onu sliku koja im odgovara, a to najčešće nije realna slika.

Kompanije moraju komunicirati, pi-ar menadžere direktori moraju

držati kao najbliže savetnike. Mediji i pi-ar agencije ne razumeju

jedni druge. Odnose sa medijima treba negovati a ne samo sarađivati

sa njima kada želite da ih iskoristite jer su vam u datom momentu

potrebni. Zatim, potrebno je vršiti selekciju informacija. Kao

urednik Media Marketinga, a verujem i vi u Taboou, na mejling listi

sam svih agencija i velikog broja kompanija. Dobijam sva njihova

pi-ar saopštenja, a 90 odsto toga nije za Media Marketing. Dakle,

neselektivan pristup. Pravi se jedna baza podataka i po njoj se šalje

sve. To nije profesionalno. Sa druge strane, često su saopštenja

koja šalju agencije nepismena.

Kada mi je nelagodno

Urednik ste B2B časopisa koji ima specifičnu ciljnu grupu. Koliko

je teško voditi takav časopis?

Jeste teško voditi ovakav reginalni magazin, zato što nema mnogo

ljudi koji su danas u stanju da pišu o struci. Takođe, tržište je malo,

mali je broj pretplatnika. Mi vrlo lako prikupimo informacije, problem

je sa oglašavanjem jer ne možemo egzistirati bez oglasa. Sa druge

strane, agencije ne osećaju potrebu da se oglašavaju, klijenti isto

tako. Mislim da bi Taboo, Media Marketing i slovenački Marketing

magazin trebalo da naprave saradnju kojom bi ojačali svoje pozicije.

Eto, Epoha u Zagrebu se ugasila jer nije imala podršku hrvatske

oglašivačke industrije. Mislim da bi saradnja naša tri navedena lista

bila dobro rešenje. Teško je izdavati ovu vrstu magazina. Osećam se

vrlo nelagodno kada vidim neka izdanja o marketingu koja izlaze u

svetu, koliko su ona čitana i koliko su krcata oglasima.

Koliko Internet stvara probleme časopisima ovakvog profila? Na

njemu je mnogo sajtova koji govore o marketingu, oglašavanju,

pi-aru itd.

Postalo je moderno pričati o tome. Međutim, radio je preživeo pojavu

televizije, a svi su predviđali da će umreti. Radio se prestrukturirao

i odredio šta je njegova uloga u odnosu na televiziju. Štampa

takođe treba da se prilagodi trenutnoj situaciji i da pronađe svoju

ulogu i mesto u medijskom svetu

11


Događaji

Konferencija

Moć uvjeravanja

Najbolji govornik na konferenciji

po oceni učesnika: Kamilo Antolović

Moć ili nemoć

„Kriza će proći, ali bez dobre komunikacije,

kvalitetnog javnog govora i poslovnog umrežavanja,

ne možemo. To su prošlost i budućnost čoveka.”

Ovim rečima je Mirela Španjol-Marković, direktorka

firme Ciceron, organizatora konferencije

posvećene retorici i kulturi komuniciranja, otvorila

dvodnevni skup u Zagrebu (18. i 19. mart). Konferencija

je ambiciozno nazvana „međunarodnom”

iako je među dvesta učesnika bilo samo nekoliko

predstavnika zemalja regiona bivše Jugoslavije.

12

Simpatične teme

Prvog dana konferencije dvadesetominutne

prezentacije održali su: glumac Zijah Sokolović

(Trema je trema), Ivan Tanta, profesor

komunikologije na Dubrovačkom univerzitetu

(Komunikacijska megalomanija),

dr Saša Petar, poslovni savetnik i trener,

član Hrvatske udruge za odnose sa javnošću

i Udruge hrvatskih menadžera sigurnosti

(UHMS) – Menadžeri na rubu živčanog

sloma, Branka Kos-Pintar, konsultantkinja u

firmi Ciceron (Ljubim ruke, milostiva! Bonton

i umjeće uvjeravanja), Ljubica Uvodić-

-Vranić, psihološkinja koja vodi nevladino

udruženje Petkom u 5 (Kako se dobro posvađati),

Marko Košiček, naučni radnik u Institutu

Ruđer Bošković (Znaju li naši naučnici

prezentovati?), Vitomira Lončar, direktorka

pozorišta Mala scena u Zagrebu (Kako

se dobro predstaviti pred kamerom).

Budući da je koncept održavanja konferencije

podrazumevao, kao što je već pomenuto,

prezentacije u trajanju od dvadeset

minuta, teško da bi se bilo kome mogao

pripisati brilijantan nastup koji podrazumeva

ozbiljnu strukturu izvođenja prezentacije.

Sve ono što se događalo u toku dva dana u

Hotelu Antunović u Zagrebu, ličilo je na „lajt”

varijantu konferencije posvećene retorici,

loš pokušaj da se govorništvo, debata, javni

na-stup i druge srodne teme sagledaju iz

više uglova vodeći računa o potrebama

okruženja, odnosno vremena u kome živimo.

Dinamičnost izlaganja je uvek poželjna

kada se radi o konferencijama koje traju

jedan ili dva dana. Ipak, ovaj zahtev ne bi

smeo uticati na kvalitet prezentacija, naročito

ne u slučajevima kada prezenteri obrađuju

teme poput javnog govora, nastupa,

interne komunikacije, filozofije prodaje, itd.

To se dogodilo u Zagrebu.

Ipak, nekoliko prezentera zaslužilo je poseban

osvrt na ono o čemu su govorili. Neki su

to zaslužili zahvaljujući atraktivnosti nastupa,

a neki, priznajemo, i zbog toga što

dolaze iz zemlje izveštača sa ovog događaja.

Prodaja je služenje,

a ne gospodarenje!

Kamilo Antolović, direktor agencije K&K Promotion

i donedavno predsednik Hrvatske

udruge reklamnih agencija (HURA), a sada

član njenog Suda časti, održao je predavanje

pod nazivom Prodaj me nežno, ali kako? –

uspešna prodajna prezentacija. Antolović je

učesnicima konferencije govorio o savremenom

sagledavanju prodaje, sa posebnim

akcentom na stanje u Hrvatskoj: „Prodaja je

finansijsko-emotivni odnos među ljudima,

ali pre svega uspostavljanje odnosa među

ljudima i pomaganje drugima u rešavanju


Događaji

njihovih problema, odnosno potreba i želja. Zato je prodaja služenje,

a ne gospodarenje! U Hrvatskoj još nisam sreo prodavca koji me je

oduševio. Mislim da su oni podeljeni u dve grupe: u prvoj su oni koji

pokušavaju da pomognu drugima da reše problem, a u drugoj oni

kolebljivi koji ne mogu da reše ni sopstvene, a kamoli tuđe probleme.”

Antolović je prisutne podsetio na činjenicu da postoje

racionalni i emotivni motivi za kupovinu, ali i da se kupoprodajni

proces, ma koliko detalja sadržao, može posmatrati kroz određene

faze prodaje. „U prodaji nema pravila, već mnogo detalja. Što ih više

znate, lakše ćete je sprovesti. Na primer, u Hrvatskoj dve trećine

prodavaca ne zna da se pozdravi, a prvi kontakt,

pozdrav, upoznavanje i te kako utiču na

formiranje stavova o drugoj osobi, odnosno o

prodavcu u ovom slučaju. Preko 55 odsto

poruka primamo vizuelnim putem, a 35 auditivnim.

Ljudi više veruju očima nego ušima,

sklad verbalnog i neverbalnog mora postojati.

Ipak, srdačnost je teško naučiti.”

Kamila Antolovića su, drugog dana konferencije,

učesnici koji su nakon završetka prezentacija

popunjavali obrasce na kojima su

navedena imena svih predavača, proglasili

najboljim predavačem.

Sećanja na Zagreb

Bez Latina

„Moja karijera pijaniste počela je u Zagrebu.

Imao sam dvanaest godina kada sam nastupao

sa orkestrom Zagrebačke filharmonije u

Hali Lisinski. Pored tog nastupa, tada sam

doživeo i svoje prvo pijanstvo jer sam posle

koncerta „zbrisao” roditeljima i otišao da popijem

pivo. I, nije mi trebalo mnogo da se napijem.

Ja sam jedini čovek koji kada čuje

Mocartovu muziku prva mu asocijacija bude mamurluk. Siguran

sam da me organizator, ipak, nije zbog toga pozvao na konferenciju.”

Ovako je Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, započeo

svoju prezentaciju u Zagrebu posvećenu komunikaciji

institucije kulture, imajući u vidu njene specifičnosti, odnosno podneblje

u kojem živimo. Tasovac je govorio o svojim iskustvima u

rukovođenju Filharmonijom, o preprekama u komunikaciji sa administracijom,

orkestrom, dirigentom. „Ko uspe da iskomunicira unutar

same institucije, posao koji sledi je neuporedivo lakši.

Kvalifikovali ste se da vodite bilo koju psihijatrijsku ustanovu.”

Po Tasovčevom mišljenju, marketing i odnosi sa javnostima nastali

su kao pomoć određenim proizvodima i uslugama, a vremenom su

postali sami sebi cilj: „To je, možda, najvidljivije u politici gde

odsustvo suštinskog proizvoda nadomešćuju marketing i pi-ar. Zato

smatram da mi, pre svega, moramo da se bavimo kvalitetom samog

proizvoda.” On je učesnicima konferencije prezentovao oglase

Beogradske filharmonije za sezonu 2006/07. u kojima su pojedinim

koncertima dati posebni nazivi i naglasio da ova institucija uvek

sama osmišljava sopstvene kampanje, kao i da uspevaju da ih

sprovode jedino zahvaljujući medijskim sponzorima. „Negde sam

pročitao da, ako želite da privučete pažnju, obavezno uzmete u obzir

seks, male životinje i decu. Molim vas samo da ne kombinujete te

tri stvari.” Takođe, Tasovac je ispričao kako je u martu prošle godine

podneo ostavku na mesto direktora Filharmonije zbog nezadovoljstva

statusom muzičara: „U tom trenutku pred nama su bila dva

načina da iskomuniciramo tu situaciju – da idem po medijima i

Za drugi dan konferencije zakazan je

okrugli sto posvećen moderiranju u

kojem je trebalo da učestvuju: Saša

Zalepugin, Denis Latin, Sonja Šarunić,

Danijela Trbović, poznati hrvatski

novinari, Aleksander Čolnik iz Slovenije

i Zoran Stanojević sa Radiotelevizije

Srbije. Latin, Čolnik i Trbovićeva

nisu se pojavili, ali su

prisutni novinari vodili zanimljiv razgovor

o tome kako komuniciraju sa

svojim gostima, na koji način se

pripremaju za intervjue, kako usmeravaju

ili obuzdavaju sagovornike od

preopširne eksplikacije teme ili suvišnih

digresija. Naglašene su razlike

koje postoje u moderiranju radijskih i

televizijskih emisija, važnost pripreme,

opasnosti koje sa sobom nosi

Gugl pretraga, itd.

pričam tužnu priču o neshvaćenosti muzičara, ili da kreiramo oglas

pod nazivom: Otkrijte zašto više nismo samo tamo.”

Direktor Beogradske filharmonije poručio je da moramo biti sigurni

u ono što radimo i da moramo ubediti dovoljan broj ljudi da je ono

što radimo dobro. „Naša ovogodišnja koncertna sezona zove se „U

inat svima” i uprkos svemu. Ona , na neki način, predstavlja parodiju

na brojne političke kampanje čiji smo svedoci svi mi u regionu

u vremenu kada su marketing i pi-ar postali glavni proizvodi. Trenutak

kada prepoznamo vrednost sadržaja koje želimo da pružimo

drugima, mnogi odgovori koji se tiču komunikacije dolaze sami.”

Govori srpski

da te ceo svet razume

Prvog dana konferencije Moć uvjeravanja

prezentaciju je održao i direktor agencije Mc-

Cann Erickson Public Relations dr Borislav

Miljanović na temu „Javni govor u Srbiji –

mediji, biznis, politika”.

Miljanović je na početku svoje prezentacije

ukazao na frazu koja je u Srbiji postala gotovo

mit: „Govori srpski da te ceo svet razume” i

na posledice koje ona sa sobom nosi. „Kada

pročitamo ovu rečenicu, smejemo se, ali kada

sam pre nekoliko godina putovao Srbijom za

vreme sprovođenja jedne kampanje, iznenadio

sam se koliko ljudi veruje u to. Srbija je u

ovom trenutku ni na nebu ni na zemlji, država

u tranziciji u kojoj su tradicionalističke snage

još uvek jake, a moderne dolaze i bore se. To

se vidi u političkom životu, u svakodnevnom,

ali i u medijima.”

Kao dokaz promene stila ponašanja i javnog

govora u Srbiji od pre 2000. do 2010. godine, direktor McCann PRa

iz Srbije je prikazao snimke dvojice predsednika – Miloševića i

Tadića. Za primer promena koje se događaju u sferi javnih nastupa,

ali i za narodnu izreku „Kako daješ, tako ti se vraća”, Miljanović je

izabrao slučaj predsednika Nove Srbije Velimira Ilića koji je svojevremeno

nasrnuo na novinara televizijske emisije, a onda mu se

nedavno dogodio nasrtaj u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu. Čini se

da je Miljanovićevo (nespretno) poređenje ilustrovalo nešto drugo,

a ne ono što se činilo da je bila namera autora prezentacije. Ako je

trebalo pokazati da je nastup srpskih političara napredovao (kao

kod prethodnog emitovanja), nije jasno zašto je izabrano nasilje kao

lajtmotiv. Jer, nasilje je ista kategorija uvek, bez obzira na vreme u

kojem se dešava i njegove vinovnike.

„U srpskom jeziku, prema podacima kojima raspolažem, ima oko

četiri hiljade psovki. Taj narodni jezik i čvrsti patrijarhalni koren

mogu da se iskoriste u novim vidovima komunikacije, kao što je

urađeno u TV spotu za „lav“ pivo – To, kume!”

U delu prezentacije posvećenom dnevnoj komunikaciji u štampanim

medijima, Miljanović je rekao:„Za razliku od prošlih vremena

kada se dobro znalo koje novine zastupaju stavove vlade a koje

opozicije, danas je stanje znatno drugačije. Osim Pravde koja je minoran

dnevni list koji zastupa interese Srpske radikalne stranke,

odnosno sada Narodne stranke, među drugim novinama nema onih

koji zastupaju samo interese vlasti, niti onih koji je oštro napadaju.

Politička dimenzija je izbledela, ali se pojačala jedna druga – žuta.

Lepo je što mi govorimo o standardima, bontonu, ali nažalost, u

13


Događaji

Tarik Filipović i Zijah Sokolović

medijima vladaju neka druga pravila.” Miljanović

je dodao da je u srpskim medijima

situacija veoma teška, ali da ostaje pitanje

da li je to tako zato što ima mnogo medija,

a ekonomija nam je slaba, ili je stanje takvo

zato što u medije nisu ušli ozbiljni igrači:

„Imate Fox koji je bukvalno morao da se

proda jer je loše radio. Slično je i sa novinama.

Blic je u vlasništvu Ringiera koji na

globalnom nivou nije baš veliki igrač, ali je

iskoristio domaću pamet i napravio dobar

biznis. Televizijski formati su se modernizovali,

ali je sadržaj i dalje problematičan.

Problem je i to što Srbija ima sedam nacionalnih

televizija na jednom mršavom

marketinškom tržištu i zato je sada nastupila

faza preživljavanja, a nikako razvoja i

investiranja.”

Miljanović je učesnicima predočio i ranglistu

najgledanijih televizijskih emisija u Srbiji,

istakavši da se radi o fenomenu, budući

da najveći deo tih sadržaja emituje nacionalna

televizija. „Fenomen Selo gori, a

baba se češlja je, verovali ili ne, istorijski. Tu

seriju radi Radoš Bajić, čovek koga pre ove

serije nije bilo dvadeset godina na televiziji,

a ova serija već dve godine postiže rekorde

u gledanosti. Srbija je zemlja suprotnosti, u

njoj je million i trista pedeset hiljada Fejsbuk

naloga, sto trideset hiljada ljudi poseti

Sajam knjiga, u njoj se održava čuveni muzički

festival Exit, ali tri miliona ljudi i dalje voli

da gleda „seljačke serije” (?!), svi političari

hoće u Evropsku uniju, a odbijaju da prijave

imovinu, mnogo ljudi retko ili nikad ne ide

kod zubara.“

toriku usmerio na podsticanje boljeg funkcionisanja

pravnih institucija. Mesića je

publika oduševljeno pozdravila ustajanjem

i aplauzom (iako već nekoliko meseci nije

predsednik države). On je objasnio da je

kroz svoje javne nastupe nastojao da ljudi o

njemu misle kao o osobi koja se bavi

odrđenim poslom za koji je izabrana, ali je

čovek kao svaki drugi: „Ako je tužan, onda

se to vidi, ako je veseo, to pokazuje.”

Macanovu konstataciju da je tokom predsedničkog

mandata često čitao svoje govore,

što nije naročito poželjno, Mesić je

prokomentarisao:„To mi je uvek teško

padalo i zato sam često improvizovao i dodavao

neke stvari. Nekada mora da se čita,

kada je vreme ograničeno, kada morate biti

decidirani, itd.” Macan je zatražio od Mesića

da prokomentariše svoju reakciju na pitanja

koja mu je u nedavnom intervjuu postavila

novinarka RTL-a: „Ja sam taj poziv za intervju

shvatio kao poziv za razgovor o ozbiljnim

temama budući da je trebalo da razgovaramo

o deset godina mog predsedničkog

mandata. Međutim, brzo sam shvatio da

novinarka pokušava da vodi razgovor na

neuobičajen način. Inače, nikada pre toga

nisam davao intervju za ovu televiziju. Kada

mi je treći put zaredom postavila isto pitanje,

rekao sam da je intervju završen i da

mogu da koriste ono što sam već ispričao.

Ustao sam i krenuo, ali je ona pošla za

mnom, nastojeći da me ubedi da nastavimo

razgovor. Tada sam izgovorio: ,Dosta mi je

tih sranja.’ Nisam računao da se razgovor i

dalje snima. Sada mi je žao što je sve tako

ispalo. Ali, i nije baš previše… (smeh)”

Jelena Ivanović

Najbolji govornici

Agencija GfK u Hrvatskoj sprovela je

istraživanje javnog mnjenja (anketa)

tokom februara ove godine na

uzorku od hiljadu ispitanika – Ko je

najbolji govornik u politici, a ko u

medijima. U kategoriji najboljih govornika

u politici prvoplasirani, predsednik

Hrvatske Ivo Josipović, dobio

je 20,8 odsto glasova, a premijerka

Jadranka Kosor (19,2 odsto). Voditelj

Tarik Filipović proglašen je najboljim

u kategoriji govornika u

medijima (9,7 odsto), ali je specijalno

priznanje, staklena statua dizajnirana

za ovu priliku, dodeljeno i

drugoplasiranom Zoranu Šprajcu

(9,6 odsto) i trećeplasiranom Goranu

Miliću (8,6 odsto). Mirela Španjol-Marković,

direktorka firme Ciceron,

interpretirala je rezultate istraživanja

na sledeći način: „Hrvati

ne znaju da razlikuju dobro govorništvo

od učestalosti pojavljivanja

u medijima. Iz činjenice da je ovo istraživanje

pokazalo i kako Hrvatima

najviše smetaju laž i neiskrenost,

može se zaključiti da su moralni

kvaliteti novog hrvatskog predsednika

presudili u izboru. Josipovićev

izbor pokazuje da su ljudi zasićeni

harizmaticima kao što je bivši premijer

Sanader. Josipović najavljuje

novu komunikacijsku eru koja u prvi

plan stavlja verodostojnost, a u drugi

plan stil, dikciju i ostale kvalitete dobrog

govornika.”

Objašnjenja bivšeg

predsednika

Drugi dan konferencije prošao je u znaku intervjua

Krešimira Macana, poznatog stručnjaka

za odnose sa javnošću u Hrvatskoj, i

bivšeg predsednika države – Stjepana

Mesića. „Mojih deset komunikacijskih godina”

– retorika u politici bila je tema o kojoj

je Mesić govorio, istakavši da je svojom retorikom

u prvom mandatu pokušao da

Hrvatsku približi Evropskoj uniji i zemljama

regije, dok je u drugom mandatu svoju re-

14

Stjepan Mesić, Mirela Španjol-Marković i Krešimir Macan


Tri pitanja – tri odgovora

Bitka za deo kolača od oglašavanja

Legalno i...

Sredinom decembra prošle godine,

gospodin Dragoljub Žarković

dao je javnu izjavu TV B92,

pozivajući se na stavove Asocijacije

štampanih medija.

Redakcija časopisa

Taboo ocenila je da su ovo pitanja od izuzetnog

interesa za tržište oglašavanja u

Srbiji, pri tome imajući u vidu izmenjen sastav

Radne grupe za izradu dopuna i predloga

Zakona o oglašavanju, odnosno saznanja

koja upozoravaju na moguće pritiske pojedinih

interesnih sfera da snagom zakona i

propisa utiču na lociranje sredstava oglašivača!

Imajući u vidu i neka druga saznanja,

uputili smo molbe Aleksandru Tijaniću, generalnom

direktoru Javnog servisa RTS, i samom

Dragoljubu Žarkoviću, glavnom uredniku

nedeljnika Vreme, autoru citirane izjave.

Gospodin Tijanić je odmah prihvatio da

odgovori na pitanja. Do gospodina Žarkovića,

i pored uloženog napora, nismo uspeli

da dođemo. Čak ni „uz pomoć” sekretarice

g. Žarkovića i više puta ponovljenog slanja

pitanja. Uredništvo je došlo do zaključka da

g. Žarković ne želi da odgovori na postavljena

pitanja. Ne ulazeći u razloge kojima se

rukovodio, Redakcija Taboo izdanja donela

je odluku da upozna svoje čitaoce sa postavljenim

pitanjima.

1. Asocijacija štampanih medija, kako javlja

B92 na svom sajtu od 12. decembra prošle

godine, želi da tokom izrade novog Zakona o

oglašavanju zahteva da se ukine oglašavanje

na Javnom servisu RTS. Šta mislite, zbog čega

im smeta oglašavanje privrede na JS RTS?

Zahtev za ukidanje marketinga Medijskom

javnom servisu Srbije, koji donosi oko 40

16

Aleksandar Tijanić

procenata ukupnog prihoda RTS-a, predstavlja

zahtev za ukidanje Javnog servisa. Mi

smo još u fazi obnove porušenog, čeka nas

digitalizacija, još uvek je oko hiljadu radnika

višak. Ekonomska kriza je dovela do pada

pretplate (sada je na tačno 50 odsto od moguće

naplate), pa sledeće četiri godine država

svojim zakonima mora da – ukoliko želi

da ima Javni servis – pomaže RTS-u a ne da

mu odmaže. Naravno, osnovni problem je u

faktu da je RTS četiri godine najgledanija

srpska televizija i da je to postigla nekomercijalnim

sadržajima. Naše najgledanije emisije

su: Dnevnik, Slagalica, Jutarnji i Beogradski

program, Oko, Svedok, Upitnik, Da. Možda.

Ne, Kvadratura kruga, Sasvim prirodno,

Visoki napon, Jedna pesma, jedna želja,

Žikina šarenica, domaće serije.

2. Pošto nema ni teorijske šanse da privrednici

sredstva namenjena za oglašavanje na

JS RTS automatski preusmere na štampane

medije jer ne postoji običaj da se ulaže u

nešto i u nekoga ko o svojim prodajnim tiražima

i o strukturi njihovih čitalaca nema ni

osnovne a ne relevatne informacije, nije li

uloga Asocijacije štampanih medija, svesno

ili nesvesno (što ne bi trebalo da liči na njih),

uloga trojanskog konja u korist postojećih

komercijalnih TV stanica kako bi one pokušale

da povećaju svoje učešće u ukupnom

oglasnom kolaču?

Akcija Asocijacije štampanih medija, verujem,

predstavlja inicijativu koja je potekla iz

neprirodnog udruživanja Verana Matića,

vlasnika B92, i Željka Mitrovića, vlasnika

Pinka. To je njihova stara ideja da se, u

nemoći da nadmaše RTS, srpski Javni servis

slomi političkim lobiranjem i zakonom koji

će ukinuti pravo na marketing. Budući da

smo sve većom gledanošću doveli u krizu

komercijalne medije, ne samo da smo postali

najgledaniji i najugledniji srpski medij,

time i televizija od najvećeg poverenja srpske

publike, već smo sa prihodima između

devedeset i sto miliona evra postali jedno

od najvećih srpskih preduzeća. Sa druge

strane, primorali smo konkurenciju da svoj

program pretvori u Farmu ili Velikog Brata,

što će im se dodatno osvetiti na duže staze.

Uključujući se u ovu uličnu tuču, Asocijacija

štampanih medija može samo da izgubi.

Nema načina da njima pripadne, čak i ako

se ukine pravo na marketing RTS-u, nijedan

delić kolača. Samo bi Željko Mitrović kupio

još jedan avion ili duži brod, a Veran Matić bi

osnovao još jedan informativni program.

Francuska je svojevremeno obavezala oglašivače,

velike kompanije, da se sredstva za

marketing prinudno dele na televizije i

štampane medije. Ali, koja će institucija

štampane medije da podeli na tabloide i

ozbiljne novine i kako se zakonom mogu

primorati strane i domaće kompanije da

ulažu u marketing iz „viših interesa”?

3. Po Vašem mišljenju, čak i da dođe do

ispunjenja njihovih zahteva (jer smo naučeni

da je u Srbiji sve moguće!), kako vidite

moguće razrešenje finansijskih problema

da bi JS RTS nadoknadio ne beznačajan

iznos od komercijalnih aktivnosti kako bi

uopšte mogao da funkcioniše?

Javni medijski servis Srbije košta između devedeset

i sto miliona evra godišnje. Po evropskoj

praksi, država mora da obezbedi stabilan

izvor finansiranja RTS-u. Ne isključuje se

mogućnost da u slučaju još dublje krize procenat

pretplate i zarada marketinga padnu

ispod nivoa za normalno funkcionisanje Javnog

servisa. Država će u tom slučaju morati

da finansijski pomogne Javnom servisu, a ne

da mu uskraćuje mogućnost tržišnog poslovanja.

Što se mene tiče, a ne isključujem

mogućnost zakonodavnog ludila, mogu da

ukinu i pretplatu i marketing. No, u tom slučaju,

srpska Vlada treba da izdvoji sto miliona

evra i da za taj novac ne traži uređivačke

ustupke. Da li je to realno i moguće?

Pitanja koja

nisu dobila odgovor

Dragoljub Žarković

1. Prema B92 od 12. decembra, komentarisali

ste, u TV nastupu, da će Asocijacija

štampanih medija, tokom izrade predloga

novog Zakona o oglašavanju, tražiti da se

ukine oglašavanje na Javnom servisu RTS.

Da li ste to učinili po nalogu Asocijacije (čiji

ste, možda, član) ili je to Vaša inicijativa da

prihvatite poziv Redakcije B92 da budete

njihov gost u emisiji i da pojasnite tu inicijativu?


Tri pitanja – tri odgovora

2. Da li, po informacijama koje imate, članovi

Asocijacije i Vi lično, verujete da je tu

rešenje vaših finansijskih problema: da ćete

privrednike, na taj način, silom ili milom,

„uterati” da svoj novac ulažu, kroz oglašavanje,

u štampane medije o kojima se često

ništa ne zna: krijete svoje prodate tiraže

(štampani tiraži, i kada istinu saopštavate,

što je prava retkost!, finansijerima oglašavanja

ama baš ništa ne znače), generalno,

ne poznajete kanale distribucije i prodajne

tiraže po određenim prodajnim mestima; ne

poznajete socio-demografske karakteristike

svojih čitalaca – ni redovnih a pogotovu ne

onih drugih, ne poznajete rejting pojedinih

rubrika i/ili autora pojedinih kolumni, sami

ne znate zbog čega vas čitalac kupuje, ne

znate toliko toga o sebi da bi ozbiljan privrednik

koji oglašavanje posmatra kao investiciju

radi ostvarivanja svojih tržišnih

ciljeva (ambicija) tek tako preusmerio svoje

teško zarađene novce. To se ne rešava dekretima

već partnerstvom koje bi trebalo da

predstavlja obostrani interes. Napokon, toliko

je malo redakcija koje imaju kvalifikovane

novinare koji, autoritativno, prate dešavanja

na domaćem i međunarodom ekonomskom

tržištu (osim kada su afere u pitanju!)

da je prosto neverovatno očekivati da

će privrednici imati razumevanja za finansijske

probleme novinskih izdavača. Na osnovu

čega stvarno mislite da će privrednici

svoje oglasne poruke preusmeriti sa Javnog

servisa RTS na štampane medije, bilo na

dnevnu ili na periodičnu štampu?

3. Pitanje koje sledi nije usmereno na Asocijaciju

štampanih medija, bili Vi njen član

ili ne. Obraćam Vam se kao uglednom novinaru

– uredniku od ugleda, poštovanom

posleniku javne reči. Prihodi od oglašavanja

i drugih komercijalnih aktivnosti, po određenim

saznanjima, kod JS RTS učestvuju sa

preko 40 odsto u ukupnom prihodu na godišnjem

nivou (na primer, u 2008. godini).

Oduzimanje prava na taj izvor prihoda pretpostavlja

da bi tada neko drugi, kroz povećani

iznos mesečne pretplate na TV ili kroz

povećano zahvatanje iz budžeta Republike

Srbije, trebalo taj novac da nadoknadi kako

bi JS RTS mogao da obavlja svoju osnovnu

ulogu.

Gospodine Žarkoviću, pitanje svih pitanja

koje nije sadržano u prethodna tri: Ne krije

li Vaša interpretacija pokrenute inicijative

navođenje privrednika da preusmeravaju

svoje naloge na druge komercijalne TV stanice,

koje bi tako želele povećanje svog

učešća u tržišnom kolaču oglašavanja koji

je, činjenično, iz godinu u godinu, sve veći?

Agencija Strawberry u Hrvatskoj

Startovanje

u vreme krize

Julija Jerleković

Agencija Strawberry nedavno je registrovana

u Hrvatskoj, kao treći ofis u nizu u regionu

bivše Jugoslavije. Julija Jerleković, partnerka

u agenciji, govori o planovima, uslugama

koje će pružati klijentima, podršci koju

im omogućava članstvo u svetskoj mreži

i partnerstvo sa velikim kompanijama.

1. Kada je osnovana agencija Strawberry u

Hrvatskoj i kakvi su njeni planovi?

Agencija Strawberry I&S 2008. godine je

definisala strategiju poslovanja koja je, između

ostalog, obuhvatala i osnivanje agencije

u Hrvatskoj, odnosno proširenje poslovanja

na novim tržištima u regionu. Registrovali

smo se sredinom ovog meseca kao

marketinška agencija koja pruža usluge u

oblasti integrisanih komunikacija. Svakako,

cilj nam je da kvalitetno pozicioniramo klijente

na tržištu korišćenjem novih medijskih

kanala i marketinških rešenja. Trenutno se

nalazimo u fazi traženja ljudi koji će raditi u

agenciji. To će biti ljudi sa kojima sam već

sarađivala u agencijama u kojima sam ranije

radila, kao i oni koje beogradski Strawberry

poznaje.

2. Počinjete sa radom u vreme koje je puno

neizvesnosti i ne baš optimističnih predviđanja

kada je privreda u pitanju. Hrabra odluka,

zar ne?

To je mnogo ljudi u mojoj okolini tako prokomentarisalo.

Međutim, kada bi se uzimalo u

obzir stanje u ovoj državi, nikada ne bi došla

prava prilika za otpočinjanje posla. Pored

objektivnih uslova, mediji u Hrvatskoj dodatno

doprinose stvaranju nepovoljne klime

i straha od ulaganja. Mediji ne prestaju da

šire pesimizam i dolazak sve težih vremena.

Zato i klijenti režu budžete, pa čak i oni koji

imaju novca, ne ulažu ga u marketing, već

čekaju šta će se dogoditi. Ja verujem da će

biti bolje. Smatram da imamo šta da ponudimo

klijentima i da ćemo zbog toga biti

uspešni. To je širok spektar usluga, od kreative,

pi-ara, digitalnog marketinga. Strawberry

je članica svetske mreže nezavisnih

agencija Worldwide Partners Inc, i partner

Double Clicka, jednog od globalnih lidera u

domenu digitalnog marketinga i onlajn oglašavanja,

kao i kompanije Acceleration koja

je poznata po uslugama digitalnog marketinškog

konsaltinga. Osim toga, Strawberry

već ima svoje ofise u Srbiji i Crnoj Gori koji

uspešno posluju sa velikim brojem klijenata.

Vremena nisu idealna, ali baš zbog toga klijenti

traže nov i jeftiniji način zadovoljavanja

svojih potreba.

3. Svoje usluge prilagodićete potrebama

tržišta u Hrvatskoj. Kakve su, zapravo, potrebe

tržišta i trendovi u ovom trenutku?

U Hrvatskoj danas, približno polovina građana

starijih od petnaest godina koristi Internet,

a to je oko milion i sedamsto hiljada

ljudi. Njima je korišćenje ovog medija

postao integralni deo života. Gotovo milion i

trista hiljada ljudi oslanja se na pretraživanje,

korišćenje elektronske pošte, a njih

oko osamsto pedeset hiljada koristi

društvene mreže. Dok je u 2008. godini oko

56 odsto korisnika svakodnevno odlazilo na

Internet, danas ih je oko 70 odsto, pokazuju

relevantna istraživanja. Priključak na Internet

ima oko 57 odsto domaćinstava u

Hrvatskoj. Hoću da istaknem da, kada je reč

o Internetu, postoji problem jer većina klijenata,

ali i agencija, traži samo tzv. „rich”, ne

baveći se analizom navika korisnika, odnosno

nisu upoznati sa realnim oglašivačkim

potencijalima veb-sajtova. Zato on

ima mali udeo u oglašivačkom prihodu u

Hrvatskoj, svega tri odsto. Prošle godine je

zabeležen porast od 15 do 20 odsto, a

očekuje se da će do 2011. stopa rasta

iznositi oko 17 odsto. To je malo u odnosu

na udeo televizijskog i radijskog oglašavanja,

kao i štampe. Ipak, sve će biti jasnije

koliko je Internet koristan medijski kanal

budući da pruža mogućnost fragmentiranog

oglašavanja i zbog merljivosti svoje efikasnosti.

Agencije bi morale da klijente upućuju

u sve njegove mogućnosti.

17


Sportski marketing

Zoran Avramović, direktor agencije

Crvena Zvezda marketing

Poruka iz limenke

nema očuvanja snage brenda. Tokom čitave

godine navija se i razmišlja i govori ponajviše

o klubovima i o pripadnosti klubu, a podrška

pivare je samo čvrst i veliki dokaz o

respektu koji se pokazuje prema ova dva velika

kluba koji igraju u ne baš tako jakoj ligi.

Da su učesnici Old firma superiorni u škotskom

fudbalu, najbolje svedoči podatak da

je njihovu dominaciju uspeo da prekine Aberdin

1986. godine, kada je na njegovoj

klupi sedeo ser Aleks Ferguson. Menadžer

Mančester junajteda sada je jedan od

zagovornika nekoliko puta obnavljane ideje

da Seltik i Rendžers uključe u englesku Premijer

ligu. Onih koji žele da ih vide na stadionima

Liverpula, Londona i Birmingema

sve je više, ali za sada nedovoljno da bi FA

Engleske poklekla pod pritiskom.

Podrška pivare Wellpark Brewery, inteligentan

i značajan pristup očuvanju brenda, velikih

imena i tradicije koji se razvijaju preko

100 godina, na ivici rata, opredeljuje čak i

u najtežim ekonomskim momentima proizvode

kao što je pivo da sad više nego ikad

pomognu i podrže i Rendžers i Seltik u njihovom

jednostavnom funkcionisanju. Veliki

derbiji moraju trajati

(odlomak iz knjige „Fudbal na prvom mestu”

Mečevi proirskog katoličkog Seltika

i proengleskog protestantskog Rendžersa

uvek su više bili religijski, politički, pa tek

onda fudbalski događaj koji je eruptivnom

snagom strasti 386 puta zaljuljao Britansko

ostrvo. Kako onda naći žižnu tačku ta dva

sveta različita, koji u „Celtic parku” i „lbrox

stadiumu” vidi svoje hramove, i od nje

napraviti svoju marketinšku platformu?

Jedinstvo totalnih suprotnosti, svakako inspirisano

najboljim interesima, ostvarila je

pre 18 godina pivara Wellpark Brewery, osnovana

1740. godine, sa svojim najpoznatijim

brendom „tennent lager”. Ta saradnja

podignuta na nivo partnerstva dobija nove

sadržaje.

Pre nekoliko dana, ovaj čuveni proizvođač

piva objavio je potpisivanje ugovora po

kome će u naredne tri sezone Seltik i

Rendžers dobijati po milion i po funti

godišnje. To jeste nastavak još većeg ulaganja

pivare Wellpark Brewery u fudbal, ali

i podizanje komunikacije između brenda

kakav je pivo„tennent” i navijača.

Posle Old firma, derbija glazgovskih velikih

rivala, koji datira od sezone 1990/91,

fanovi „kelta” i „policajaca” slaviće i tugovati

uz limenku s istim logom – „tennent”.

Opredeljenje ove pivare da sponzoriše s

istim iznosom i jedne i druge, i da svoje

sponzorstvo objavi šest meseci pre isteka

ugovora s Karlingom, u godini kada se

očekuje oporavak od recesije, osim što

predstavlja finansijsku podršku klubovima,

svakako je dobar poslovni potez. Menadžment

pivare sponzora nacionalnog kupa, a

od 2006. takođe i zvaničnog sponzora

reprezentacije Škotske, ipak je došao do zaključka

da bez direktne podrške klubovima

18

Najbolji britanski sponzori

ESA (Evropska asocijacija sponzora) pohvalila je svoje članove, dobitnike prestižne

Holisove sponzorske nagrade koja je nedavno dodeljena u Londonu. Kompanija Synergy je

osvojila prestižnu nagradu za najboljeg konsultanta, dok je SBI dobio godišnju nagradu za

sponzorstvo Džona Smita.

Među dobitnicima priznanja su i drugi članovi ESA: Octagon, MEC Access, Capitalize kao i

HSBC koji je dobio dve nagrade: Holisovu nagradu za umeće sponzorisanja kao i nagradu

za korporativno sponzorstvo.

Barrie Gill nagrada za uspešno sponzorstvo koje vode mladi ljudi pripala je Niku Marsdenu

koji je predstavljao Royal Albert Hall. Nagrada koju sponzoriše ESA služi za prepoznavanje

zvezda u usponu mlađih od 25 godina čiji se rad na raznolikosti u sponzorskoj

industriji lako prepoznaje.

„Raspoloženi smo da podržimo mlade talente u sponzorstvu jer mi uvek radimo na

podizanju standarda i na promovisanju dobre prakse. Ovo činimo kroz naš ESA program i

kroz unapređenje prakse”, izjavio je Karen Erl, predsedavajući ESA.

Holisove nagrade uživaju ugled u sponzorskoj industriji Velike Britanije. Detalji vezani za dodelu

ESA nagrada na evropskom nivou biće uskoro objavljeni na zvaničnom veb-sajtu ove

asocijacije


posmatrač scene

Kalendar

marketinških

događanja u Srbiji

i regionu

● Forum marketinških lidera

Mesto održavanja: Beč, Austrija

Vreme održavanja: 20. i 21. maj 2010.

● FESTO

Mesto održavanja: Opatija, Hrvatska

Vreme održavanja: 20-23. maja 2010.

Dobar marketing može prodati i

proizvod koji ne postoji!

Trebalo bi zapamtiti ovu izjavu. Nije je izrekao bilo ko. U pitanju je ugledni novinar,

diplomirani ekonomista, poslenik za kojeg se otimaju medijske kuće i čije su kolumne

rado čitane i nastupi pažljivo saslušani. Evo tog bisera: „Kriza koja je oplevila belosvetsku

boraniju, nije u svetu promenila ništa: i dalje se uz dobar marketing može prodati i proizvod

koji ne postoji. Tako ja tumačim činjenicu da su sa ovogodišnjeg zimskog savetovanja

ekonomista na Kopaoniku iscrpno izveštavali i mediji čiji su se novinari, moje kolege, nezvanično

podsmevali toj polit-ekonomskoj predstavi. Posle koje ništa ne bude kao pre, a

bude – sve.”

Plakati! Ili se smejati? Birajte, prema svom saznanju ili osećaju

● IAA Kongres

Mesto održavanja: Moskva, Rusija

Vreme održavanja: 12-14. maja 2010.

CANNES LIONS

Mesto održavanja: Kan, Francuska

Vreme održavanja: 20-26. juna 2010.

TV gubitnici

Dnevnik Danas, u broju od 22.

marta, u okviru kolumne „Moj izbor” koju

„neguje” Ruža Ćirković, između ostalog posvećuje

pažnju i TV stanicama sa nacionalnim

frekvencijama. Po njenim izvorima, sve

osim TV Pink u 2008. godini poslovale su sa

značajnim gubicima (čija je dobit u 2008. u

odnosu na 2006. godinu skoro prepolovljena!).

Prema informacijama koje ona ima, TV Avala

je poslovnu 2008. godinu završila sa gubitkom

od 499.000.000 dinara, TV Fox sa

441.300.000 dinara, B92 sa 248.300.000

a TV Košava sa 213.800.000 dinara.

Sledi zanimljiv komentar gospođe Ćirković:

„Neki stručnjaci za marketing tvrde da se

ukupan iznos sredstava koje su firme namenile

oglašavanju nije bitno smanjio a da

su prihodi televizija pali usled njihove opšte

nesposobnosti da prepoznaju svoga gledaoca

i za njega prave program. Neki funkcioneri

RRA su, međutim, pre skloni da veruju

da je šest nacionalnih frekvencija za naše

tržište bilo previše. Tri bi bilo puna kapa. Ali

zakon je zakon.”

Sledi večita tema. Ako je program ovakav

kakav je (i blizu je oceni drage nam Ruže

Ćirković) i ako AGB prati (uz pomoć piplmetara)

gledanost pojedinih emisija uz

stalno upozorenje da se rejting ne odnosi na

EPP priloge u okviru dobijenog rejtinga

emisije, čije interese štite tzv. medija bajing

kuće, odnosno trgovačke kuće za zakup i

preprodaju oglasnog prostora i vremena:

medija ili njihovih klijenata – oglašivača?

Kada bi sledile interese svojih oglašivača,

možemo pretpostaviti da bi mnoge TV kuće

trebalo da zaključaju svoja vrata, da bankrotiraju

jer nisu uspele da stvore proizvod –

– u ovom slučaju potrebnu publiku sa kojom

se može, snagom i sadržajem dobrih oglasnih

poruka, uspostaviti interaktivni odnos

koji bi, samo u tom slučaju, trebalo da bude

dobitak za sve: i za oglašivače, i za medije,

i za agencije za medija bajing (mrzim tu reč!)

19


Galerija kreativnosti

Piše: Miroslav A. Mušić

Tihomir Laćarac,

osnivač i kreativni direktor

novosadskog brending

dizajn studija Aspect

Nove tehnologije su zapravo alat,

savršeno prilagođen korisniku

Kada razmišljamo o stvaralaštvu, onda

nam se u glavi pojavljuju slike izuzetnih

umetnika i naučnika, kao što je

rad Leonarda da Vinčija. Međutim, retki su

ovako visoko kreativni pojedinci i njihovo

proučavanje ograničilo bi istraživanje stvaralaštva,

ističe se u prilogu O kreativnosti

(www.psihologijaonline.com). U daljoj raspravi

saznajemo da je američki psiholog

J. P. Gilford predložio da se stvaralaštvo

proučava na običnim ispitanicima i to preko

psihometrijskog pristupa, koristeći zadatke

tipa papir i olovka. Jedan od takvih instrumenata

bio je i Test neobičnih upotreba (Unusual

Uses Test), u okviru kojeg se od

ispitanika tražilo da smisli što više upotreba

za neki običan predmet (kao što je cigla).

Mnogi istraživači su prihvatili Gilfordov predlog

i zadaci „divergentnog mišljenja” ubrzo

su postali glavni instrument za merenje

stvaralačkog mišljenja. Testovi su bili odgovarajuće

sredstvo kojim su se ljudi mogli

porediti na osnovu jedne standardne skale

„kreativnosti”(Sternberg & Lubart, 1995).

Poseban doprinos istraživanju na polju

kreativnosti predstavlja Gilfordov rad na divergentnim

sposobnostima. Kao bitnu razliku

on podvlači da konvergentno mišljenje

podrazumeva isticanje samo jednog, najtačnijeg

rešenja datog problema, dok divergentno

mišljenje predstavlja kreativno

izvođenje višestrukih rešenja jednog problema.

Upravo zbog toga Gilford je divergentnu

produkciju vezivao za kreativnost.

On je fluentnost ideja kao posebnu vrstu

sposobnosti „proširio” sa verbalnih na ostale

vrste sadržaja i napravio čitavu kolekciju

raznovrsnih testova. U kojoj meri bismo

došli do pouzdanih rezultata „merenja”

kreativnosti, nije teško zaključiti. Tim pre što

su promene u našem informacijsko-komunikacijskom

dobu takve da ih je teško

pratiti. Jedno od otvorenih pitanja odnosi se

na pojam slike u digitalnom okruženju

savremene kulture da bismo došli do odgovora

da li je ta „nova slika” uopšte još slika

ili nešto posve drukčije.

Tihomir Laćarac (1974, Novi Sad), naš

sagovornik, našao se u središtu novog pristupa

fenomenu vizuelnosti. Na koledžu za

dizajn i digitalnu umetnost u Johanesburgu

RSA stiče neophodna znanja o programima

informacionih tehnologija koji će mu omogućiti

da u doba medijske prisutnosti osvaja

„nove medije”. Po povratku u Srbiju, osniva

veb-dizajn studio WebLab, gde uspešno

deluje kao veb-dizajner i tvorac novih programa

i komunikacija. Godine 2004. dolazi

u novosadsku Agenciju Markons kao grafički

dizajner, a posle izvesnog vremena

postaje akaunt direktor i stariji konsultant

informacionih tehnologija. Uspešno sarađuje

sa Hemofarmom, DDOR Novi Sad, NISom,

Turističkom organizacijom Vojvodine.

Slede projekti za „minakvu”, Srbijagas,

Hotel Park i desetine drugih. Godine 2007.

započinje novo poglavlje u svojoj profesionalnoj

karijeri. Zajedno sa suprugom Danicom,

arhitekticom, osniva brending dizajn

studio Aspect Brand Design u Novom Sadu,

kao mesto za stvaranje robnih marki, vizuelnih

identiteta i niza drugih sredstava koja se

reprodukuju. Specijalnost im je veb-dizajn i

razvoj interaktivnih veb-komunikacija. I

uspeh nije izostao. Nedavno su za višelisni

kalendar Naftne industrije Srbije dobili i priznanje.


Galerija kreativnosti

Miroslav A. Mušić: Da li je nagrada na

Izložbi najlepših kalendara u Novom Sadu

za višelisni kalendar Naftne industrije

Srbije za Vas bila iznenađenje?

Tihomir Laćarac: Definitivno da, jer nismo

znali da smo u konkurenciji. Lep potez od

strane NIS-a. Da ironija bude veća, prethodnih

godina smo želeli da učestvujemo ali,

igrom slučaja, nismo stupili u kontakt sa

organizatorom izložbe, doduše ni klijent nije

bio ovog kalibra. Energija koju smo uložili u

ovaj posao morala je pokazati rezultat.

Zaista, to se i dogodilo, tako da svakako

predstavlja iznenađenje, uspešan finiš i

tačku na jednu prilično dizbalansiranu godinu.

Koliko nagrade i priznanja mogu da

pomognu jednom studiju kakav je Vaš?

Znači li to više klijenata, više posla i više

novca?

Prvo, saopštenje o pobedi na NIS-ovom konkursu

zvučalo je neverovatno, no činjenica

jeste, i vetar u leđa mladim studijima, da

nisu svi konkursi unapred rešeni i da šansa

postoji i za mlade agencije. Možemo da se

pozovemo na „srpsku” priču i kažemo da,

kada bi priznanja i nagrade bili praćeni

određenim finansijskim stimulansom, odnosno

kada bi postojali pristojni budžeti za

organizovanje ovakvih manifestacija, takva

situacija obezbedila bi određenu medijsku

vidljivost i tek tada bi efekat mogao da se

izmeri. Inače sve ostaje u krugu branše, što

samo po sebi nije beznačajno. Kako su

veoma suženi kanali proboja do velikih

kompanija, novim igračima ne preostaje

ništa drugo do konkursa kao što je ovaj u

NIS-u. U svetu je odavno trend raditi sa

manjim studijima a ne sa velikim brend

nejm agencijama. Firme kao što su: Nike,

MTV, Puma, Adobe i druge velike kompanije,

rade sa manje poznatim studijima u potrazi

za novim idejama. Cene rada manjih studija

daleko su niže od cena velikih agencija, a

ideje ne zavise od broja zaposlenih. Ta

matematika kod nas još nije usvojena.

Specijalizovali ste se za razvoj trgovačkih

marki, dizajn vizuelnih identiteta i vebdizajn?

Veb-dizajn je moja prva ljubav, on je

predstavljao izlet u budućnost i nove

tehnologije. Veb je održiva forma; kada ga

završiš, on tek počinje da živi, što ga više

razvijaš, on je sve bolji, stalno nešto dodaješ

i nema kraja. Kod grafičkog dizajna to nije

slučaj, njegove posledice brzo stare, veb ne.

Naravno, štampano ima svoje draži, svoj

miris, svoju tradiciju koja stalno dolazi do

izražaja. Vrlo brzo ove oblasti će biti deo

jedne ponude, odnosno vizuelnih formata

koje danas kreiramo svojim klijentima.

Imajući u vidu Vaše obrazovanje kao i

stručnost, možemo očekivati veći prodor u

područje novih medija, odnosno

komunikativnih aktivnosti vaših klijenata?

Trudimo se da stavimo akcenat na taj deo,

ali neke stvari jednostavno ne zavise od vas.

U našoj zemlji je prisutna velika lenjost u

praćenju, a pogotovo u implementaciji,

novih trendova i novih tehnologija. Prednost

Internetu dajemo od samog početka rada;

ako bih bio potpuno iskren, veći deo naših

klijenata koristi veb kao osnovni alat u

poslovanju. U ovoj oblasti imamo najviše

iskustva, do skoro najveći problem je bio

pronaći klijente koji prepoznaju značaj veba.

Godine 2008. realizovali smo onlajn buking

sajt za Exit tim. Taj posao nosio je sa sobom

veliku odgovornost koju smo, naravno,

opravdali. Posle Exita, novi izazov predstavljao

je veb-portal opštine Bar (CG) kroz koji

21


Galerija kreativnosti

pored muzike rade sa strane, tada sam

okačio gitaru o klin. Svirao sam u grupi koja

je snimila dva albuma a objavila jedan,

pobedili smo svojevremeno na gitarijadi u

Zaječaru, a PGP nas je ispalio i nisu nam

objavili album. Tada sam prvi put proživeo

svojih pet minuta slave jer je Zaječarska

gitarijada 1996. godine još uvek značila

nešto. U potrazi za novom „muzikom”,

otišao sam u Južnu Afriku i upisao se na

koledž za dizajn i nove tehnologije. U Johanesburgu

sam proveo šest godina i upoznao

kapitalizam iz prve ruke.

smo detaljno upoznali jedan deo Jadrana.

Draž u kreiranju sajtova predstavlja činjenica

da nijedan veb-sajt ne može da se

napravi a da se dobro ne upoznaš sa strukturom

i načinom rada kompanije za koju

radiš. Često su to vrlo zanimljive oblasti.

Danas klijentima nudimo više od dinamičkih

veb-sajtova, nudimo im aktivnu prisutnost i

veb život.

Često možemo da pročitamo ili čujemo da

je budućnost u komunikacionim

tehnologijama, da će mnogi „klasični”

mediji, poput štampe, biti napušteni.

Nema napuštanja, ponuda ostaje kompletna.

Stari proizvodi ostaju, novi se dodaju.

Komunikacija jeste jednako informacija. Do

juče je informacija bila najtraženija, ali

danas više nije. Danas je vreme najskuplje.

Šta predstavljaju nove tehnologije?! Brze i

kvalitetne informacije. Ali šta je sa vremenom,

njega ne čine informacije, ono mora

da se ispuni nečim drugim. Tu opstaje štampa,

uz espreso na sunčanoj terasi. Tu opstaje

vreme, tu su i informacije, i svi su

zadovoljni. Sve što stari, postaje retro, a

retro je uvek u modi.

Svetska ekonomska kriza je bila povod da

ti procesi započnu pre nego što smo ih i

očekivali. Kako se uključiti?

22

Više sarađivati. Biti neposredniji. Ne smemo

trošiti vreme na taktiziranje. U Srbiji se niko

ne usuđuje da pita ukoliko nešto ne zna.

Prividno, sve se zna. Opasna stvar. Jedan

moj prijatelj u Južnoj Africi je antikvar, 1943.

godište. Možete zamisliti koliko je to dinamičan

posao. Mali ljudi iz njegovog radioaparata

kažu mu da je vreme za promene,

kompjutere, Internet, manje TV-a više Interneta

i sl. I čovek počne sam polako da se

prebacuje onlajn, pa sve više i više. I danas

mu se kompletan posao bazira na internet

licitacijama i prodaji antikviteta preko vebsajta.

Nove tehnologije su zapravo alat,

danas savršeno prilagođen korisniku, za

realizaciju ideja koje nijedna kriza ne može

da ugrozi, niti prekine.

Šta za Vas predstavlja kreativnost:

pronalaženje novog logičnog rešenja ili

nešto drugo?

Kreativnost je jedna od najlepših ljudskih

osobina. Kreativnost je dobar osmeh posle

dobre ideje. Dobra ideja mora da bude nagrađena

mnogobrojnim osmesima. Kreativnost

je za mene nešto vrlo lično. Kada

mislimo o kreativnosti, mislimo zapravo o

emocijama. Kako ćemo nekoga da pomerimo

i u kom pravcu provozamo. Gledam je,

gajim je, zalivam je, sve joj radim da dobro

rodi. Danas je kreativnost industrija. U svetu

marketinga, reč industrija upućuje na masprodukciju,

koja nema pozitivnu konotaciju,

a kreativnost je isključivo pozitivna stvar.

Upoređujući kreativnosti, dolazimo do tržišta.

Tada kreativnost gleda druge kako

rade, šminka se, radi na sebi i izlazi da se

pokaže. Jedna kreativnost ostavi utisak,

mnogi je vide, mnogi je zapamte, neki se

zaljube, i tako polako šeta, šeta i odšeta.

Zatim izađe druga, ali ovog puta u novom

odelu, sa više išlera, sa dubljim izrezom i sa

pratnjom lepom.

Prošli ste put od vođe projekta do

kreativnog direktora. Bili ste i dizajner. Na

kojim poslovima biste se najradije

zadržali?

Pre svega, bio sam muzičar. Kada sam

saznao da najuspešniji muzičari u Srbiji

Na kom projektu trenutno radite?

Radim na pronalaženju načina da sa što

manje začina zakuvam odličnu čorbu. Da

sebi obezbedim više slobodnog vremena.

Da svaki proces rada bude deo velike igre.

Ugrađujemo akvarijum u studio, a naša

kobila Maza treba da se oždrebi. Svaki dan

iščekujemo prinovu, veoma sam uzbuđen

zbog toga. O tekućim projektima možete

saznati nešto na našem blogu:

www.aspect.rs/blog


Namenjeno isključivo onima koji cene prošlost.

Da bi prošlošću merili sadašnjost.

Sa većom sigurnošću projektovali budućnost!

Povodom osmog rođendana

stručnog periodičnog časopisa

TABOO – u i o svetu marketinških komunikacija

(27. marta 2002. godine),

častimo: prvih stotinu brojeva

TABOO NEDELJNIKA,

u kožnom povezu, u četiri toma

onima koji budu najbrži

u iskazivanju svoje zainteresovanosti.

Predmet:

TABOO NEDELJNIK, brojevi od 1 do 100,

ukoričeno, tvrd povez, u četiri toma,

obima 1.586 strana. Deset kompleta

Mesto održavanja aukcije:

Galerija NEW MOMENT, Beograd,

Ulica Hilandarska broj 14.

Vreme održavanja aukcije:

09. april 2010. godine. Početak: 20.20 časova.

Početna cena:

100.000 dinara, neto. PDV 8%.

Isporuka:

Odmah po okončanju administrativnih poslova.

Bonus:

Javna

aukcija

Prvih petoro nagrađuju se broširanim kompletom

od trinaest brojeva izdanja u okviru „Priručne

biblioteke marketinškog poslenika“.

Do sada prijavljeni učesnici aukcije:

Agencija GREY WORLDWIDE, 120.000 dinara

(prvobitno ponuđena cena 105.555 dinara).

PRIVREDNA BANKA BEOGAD, 106.666 dinara.

Agencija NEW DRAGAN SAKAN, 111.111 dinara.

Osoba za kontakt:

Gospođica Tamara Stojanović, asistent direktora,

fiksni telefon: 013/30 00 93;

mobilni: 060/33 03 25

e-mail: tabooredakcija@nadlanu.com

Osnovne propozicije:

Aukcija se smatra uspešnom ako u licitaciji

učestvuje najmanje dvanaest „igrača”. Prvih

desetoro, sa najvećim izlicitiranim iznosima,

pobednici su aukcije.

Učesnici aukcije, sa ponuđenim iznosom, svoju

najavu vrše zaključno sa 09. aprilom 2010. godine.

Na aukciji mogu učestvovati i igrači koji se, do

datog trenutka, nisu prijavili, pod uslovom da

rukovodiocu aukcije, pre samog početka, dostave

pismeno ovlašćenje svoje firme, da su ovlašćeni

„igrači” u korist i za račun firme koju predstavljaju.

Prijave se zaključuju 09. aprila u 20.20 časova.

Aukcija započinje 09. aprila u 20.20 časova.

Licitacioni korak je po 10.000 dinara.

Po zaključenju licitacije, aukcija se smatra

uspešnom ako je na listi igrača ostalo njih desetoro

koji su ponudili 100.000 i više hiljada dinara. Prvih

desetoro sa najvećim ponuđenim iznosom

pobednici su aukcije.

Vrlo važna informacija

Druga po redu aukcija zakazana je za 20/21. jun 2010.

godine.

Predmet aukcije:

Deset kompleta časopisa TABOO, brojevi od 1 do 40.

Lična biblioteka Žozefa-Ivana Lončara iz marketinga i

srodnih disciplina. Ogroman broj rariteta. Preko šest

stotina naslova.Veći broj knjiga i udžbenika sa ličnim

posvetama autora. Kompleti stručnih časopisa sa

prostora bivše Jugoslavije. Komplet „Ekonomske

propagande”, glasila UEPS od broja l zakjučno sa

33. brojem, sa brojevima „naslednicima”. Filmoteka

TV oglasnih poruka produkcije od 1980. godine domaće

i inostrane produkcije, među njima i sa mnogih uglednih

svetskih festivala.

Specifikacija će biti saopštena tokom maja ove godine.


Vesti iz sveta

kvalitetnijoj konkurentnosti hrvatskih proizvoda i usluga na domaćem

i međunarodnom tržištu.“

Art Directors Club of Europe (ADC*E) osnovan je 1990. godine sa

ciljem da promoviše najuspešnije u evropskom dizajnu i oglašavanju.

Radi se o neprofitnoj organizaciji koja okuplja kreativce iz devetnaest

evropskih zemalja

Mnogo kruna za pič

Prva velika izložba Art Directors Cluba

Hrvatska i Centra za dizajn HGK-a

Evropska izložba u Zagrebu

Art Directors Club Croatia i Centar za dizajn Hrvatske

gospodarske komore organizovali su i otvorili 19. marta u Zagrebu

prvu veliku izložbu najboljih evropskih kreativnih radova koje je Klub

art direktora Evrope (ADC*E) nagradio prošle godine. Na izložbi,

koja će trajati od 19. marta do 10. aprila, izloženi su svi nagrađeni

radovi za 2009. godinu kao i radovi članica koji su osvojili zlatne

medalje na nacionalnim ADC festivalima. Oko sto pedeset radova

žiriralo je pedeset vodećih evropskih kreativaca. Njima su dodeljena

priznanja Najbolje od najboljeg, što znači da su izabrani od

910 radova prethodno već nagrađenih u dvadesetak evropskih zemalja

poput: Nemačke, Španije, Švajcarske, Portugala, Islanda,

Poljske, Italije, Francuske, Danske, Austrije i Mađarske. Svi izloženi

radovi podeljeni su u šest osnovnih kategorija: film (TV propaganda,

filmska propaganda, TV grafika), oglašavanje u štampanim medijima

(plakati, novinsko oglašavanje), veb i alternativna upotreba

medija (veb-sajtovi i DVD), dizajn (grafički, knjige, ambalaža, ilustracija

i fotografija), evropski student godine i evropski mladi kreativac.

Otvarajući izložbu, Ivica Vidović, osnivač i predsednik Art Directors

Cluba Croatia i predsednik Uprave McCann Ericksona Hrvatska, zahvalio

je predsednicima i članovima art direktors klubova iz susednih

zemalja, kao i priznatim hrvatskim kreativcima i uglednim

osobama iz domaćeg kulturnog i političkog života na podršci ovom

projektu: „Kreativnost nema granica i kreativne industrije mogu

značajno pridoneti preoblikovanju domaće privrede, odnosno

24

Oglasne agencije u Danskoj misle da pozivi za tzv. „pičeve”

postaju obimniji i kvalitetniji, ali i dalje ostaju problemi kao što je

broj učesnika na konkursu i zahtev za obimnim materijalima od

strane klijenata.

Istraživanje obavljeno među članovima Danske asocijacije agencija

(DRRB) baziralo se na specifičnom tenderu koji je pokrivao dvogodišnji

period sa budžetom od pet do deset miliona kruna po godini

(1DKK=0,13 evra).

Istraživanje pokazuje da agencije u ovoj zemlji troše ukupno sedam

miliona kruna za pripremu „pičeva”.

Bjorn Karsholt, direktor DRRB-a, ističe da oni imaju jasnu želju da

optimiziraju sam proces koji se odnosi na „pič”, kako za agencije

tako i za oglašivače, ističući da se u dosadašnjoj praksi nepotrebno

trošila velika količina resursa, kao i da oglašivači ne olakšavaju ovaj

proces jer pritiskaju agencije da dostave zamalo gotove projekte.

Preporučuje se da na konkursu učestvuje četiri do šest agencija,

ukoliko tender nije veliki.

Istraživanje spovedeno među članovima DRRB-a bavilo se okvirnim

ugovorom u vrednosti od pet do deset miliona kruna po godini, u

okviru dvogodišnjeg perioda. Trideset četiri kompanije učestvovale

su u „prekvalifikacijama” u nadmetanju, a onda je taj broj redukovan

na njih deset.

Istraživanje je pokazalo da, u proseku, agencije potroše približno

trideset hiljada kruna u toku „prekvalifikacione faze”, a nekoliko

agencija potroši preko pedeset hiljada, što ukupno iznosi milion i

dvadeset hiljada kruna. Uzimajući u obzir troškove koje podrazumeva

sam „pič”, DRRB procenjuje da agencije potroše ukupno

oko petsto hiljada kruna, dok nekolicina potroši gotovo šesto četrdeset

hiljada. Za tzv. mini-konkurse, četiri „pobedničke” agencije

očekuju troškovi od oko dvesta hiljada kruna na godišnjem nivou, a

to onda znači da agencije koje učestvuju na konkursu ukupno

potroše skoro milion kruna, a da pri tom nisu sigurne da će pobediti

na „piču”


Vesti iz sveta

Svetska konferencija oglašivača

Potrebne su nam promene

Žiriranje Davora

Brukete

Prošlog vikenda u Njujorku je

održano žiriranje za 89. dodelu nagrada Art

Directors Club New York (ADC). Jedini predstavnik

agencija sa prostora bivše Jugoslavije

koji je ocenjivao radove bio je Davor

Bruketa, suosnivač i kreativni direktor agencije

Bruketa & Žinić OM. Osim Brukete, kada

je reč o ovim prostorima, član ovog žirija bio

je i dizajner Mirko Ilić koji danas živi i radi u

Sjedinjenim Američkim Državama.

Dag Jeger, predsednik ADC, izjavio je, nakon

što je žiriranje završeno, da se na ovom

konkursu ocenjuju radovi u pet kategorija:

oglašavanje, dizajn, interaktivna rešenja, hybrid

(inovativnost) i design sphere (komunikacioni

program realizovan u nekoliko

godina). „Davora Bruketu pozvali smo u žiri

„ADC design sphere” zbog njegovog raznolikog

iskustva u uspešnom dizajnu i oglašavanju,

zbog izvrsnosti u radu i zbog toga šta

je prepoznat kao jedan od najboljih u ovoj

industriji”, objasnio je Jeger.

Pored Brukete, ove godine ocenjivali su:

Karen Velman iz londonskog Pearlfishera,

Kris Kambel iz Interbranda, Omar Vulpinari

iz Fabrice (Benetton Group social communication

research center), Šon Sejlor iz MTV-a,

Čak Co iz DDB Njujork, Džejms Kluni iz

BBDO Njujork i Feh Tarti iz Wieden+Kennedy

London.

Dodela priznanja ADC održaće se krajem

meseca u Njujorku

Svetska konferencija oglašivača ove godine održaće se 31. marta u Istanbulu pod

sloganom Promene su nam potrebne.

Ogranizatori ovog događaja jesu Međunarodno udruženje glašivača (WFA) i tursko

udruženje oglašivača (RVD).

„Poslujemo u posebnom trenutku, u svojevrsnom prelaznom periodu: nesigurno ekonomsko

okruženje, promenljive okolnosti u oblasti marketinških komunikacija i promene u

domenu marketinških investicija”, kaže se u pozivnici za konferenciju u Istanbulu.

Ovaj događaj bi trebalo da obezbedi jedinstvenu perspektivu globalnih lidera, u smislu pomoći

marketinškim stručnjacima, tj. ukazivanja na to gde su promene neophodne.

Uvodnu reč na skupu održaće Stephan Loerke, direktor Međunarodnog udruženja oglašivača.

Predavači Pekka Rantala (SVP & CMO, Nokia) i Blejk Čendli, potpredsednik Fejsbuka

za Evropu, govoriće o „izlasku iz borbe”, odnosno o tome na koji način marketinški profesionalci

mogu da izvuku korist iz perioda ekonomskog oporavka. Dejvid Wajldon, globalni

brend direktor Vodafon grupe, i Fernardo Rodes Vila, izvršni direktor Havas grupe, govoriće

na temu „Digitalni preokret za agencijske partnere”.U okviru ovog obraćanja biće reči o

modelu klijent–agencija, odnosno o tome da je taj model bio zadovoljavajući za oglašivače,

ali s obzirom na „rastuće digitalno ostrvo”, preispitaće se njegova funkcionalnost i kako ga

poboljšati. Završnu reč na Svetskoj konferenciji oglašivača imaće predsednik RVD-a

Slogani u konkurenciji za 2010. godinu

K a n d i d a t i

● Za vaše dobro, Dunav osiguranje

● Radno vreme: Od jutra do sutra, Roda, Cash&Carry

● Mi ne prodajemo osiguranje. Mi kupujemo

vaš rizik, Uniqa

● Auto iz zemlje u koju je budućnost već stigla, Chery

● Dajemo vam razlog za osmeh pod sopstvenim

krovom, Eurobanka EFG

● Automobili se razlikuju... Baš kao i njihovo

osiguranje. Izaberite najbolje, Milenijum osiguranje


Rekli su...

Naša je snaga u kreativnosti

Snaga kreativnosti naziv je marketinške manifestacije održane 1. marta u prostorijama

Galerije New Moment, na kojoj su dodeljene nagrade za najbolje zidne kalendare, čestitke,

TV spotove, za seriju TV spotova, a dodeljena je i nagrada kreativcu godine. Ovom prilikom

prenosimo izjave i komentare nagrađenih koji nisu objavljeni u prethodnom broju Taboo

nedeljnika.

nicima nagrade Snaga kreativnosti. Moj

pokojni prijatelj Tirke napisao je da u Beogradu

postoji život, tj. politika i ljudi, tj. zvezdano

nebo iznad nas. Čestitam svim dobitnicima

koji još veruju da snagom ideje,

znanja i kreativnosti mogu da stvaraju to

zvezdano nebo iznad nas. Na tom zvezdanom

nebu ostaće i Ivan (možda i Žozef)

Lončar i, bez obzira na naša nerazumevanja,

veoma cenim što se već 50 godina bavi

samo profesijom.

Želeo bih da zahvalim EPICA timu, prijateljima

kreativnosti, svim učesnicima koji su

kreirali, po rečima i diplomi predsednika

EPICA festivala, „najbolji šou u istoriji”. Do

sada smo bili dva puta šampioni Evrope,

agencija godine „Nove Evrope”, ali još, za razliku

od Crvene zvezde, nismo bili šampioni

sveta. To je novi cilj koji sam postavio pred

svoj novi New Moment tim. I, na kraju,

SNAŽNO hvala Žozefu Ivanu Lončaru za nagradu

Snaga kreativnosti.”

Dragoslav Ilić, predsednik agencije Ovation

BBDO koja je kreirala spot „Dobar tim –

tvoje reči vrede više” za Vip Mobile, ističe:

„Ova manifestacija plod je entuzijasta i

značajna je iz razloga što nema nikakve kotizacije.

Potpuno je neprofitnog karaktera i

zasnovana je na dobroj volji i stručnom mišljenju

kompetentnih ljudi. Time i ova nagrada

ima veću vrednost.”

„Veoma sam zadovoljan što je serija spotova

pod nazivom „Ogrebao sam audi” za klijenta

Državna lutrija Srbije, od strane cenjenog

žirija prepoznata kao inovativna i vredna

priznanja. Zadovoljstvo je utoliko veće što ga

delimo sa zadovoljnim klijentom. Koristim

ovu priliku da još jednom zahvalim Državnoj

lutriji Srbije na ukazanom poverenju i da

čestitam produkcionom i kreativnom timu

agencije Idea Plus Communications na

odlično obavljenom poslu”, istakao je Jozo

Laurenčić, direktor agencije Idea Plus

Communications koja je dobila nagradu za

seriju TV spotova.

Nagradu za seriju TV spotova pod nazivom

„U vezi sa vama”, koja je dodeljena kompaniji

Telekom Srbija, Miroslava Tešin-Popović, iz

sektora za pi-ar ove kompanije, komentariše:

„ Manifestacija je veoma prestižna, kao

i nagrada koju je kompanija Telekom Srbija

dobila. Drago mi je da smo imali priliku da u

zaista oštroj konkurenciji osvojimo ovu nagradu.

Zahvaljujem organizatoru i žiriju, kao

i agenciji Profile koja je uradila spot decenije

za Telekom.”

26

Dragan Sakan, predsednik agencije New

Moment New Ideas Company, kome je

uručeno specijalno priznanje „Kreativac godine”,

rekao je: „Pre nego što zahvalim

Žozefu Lončaru i magazinu Taboo na nagradi,

želeo bih da čestitam svim pobed-

Mirko Mandić, direktor agencije SVA, sledećim

rečima objašnjava proces kreiranja

čestitke pod nazivom „Ni Deda Mrazu nije

lako” za koju su dobili nagradu Snaga

kreativnosti: „Kreativni tim mi je pokazao

nekoliko zanimljivih ideja za čestitku. Jedna

mi se strašno svidela, a jedna je bila potpuno

„insajderska” i neinteresantna. Razgovarali

smo i ubeđivali se. No, na kraju je

kreativna direktorka odlučila. To joj je i

posao. Da budem iskren, da sam ja odlučivao,

ne bi bilo ni ove čestitke, pa verovatno

ni ove nagrade. Pokazalo se da nisam bio u

pravu, odnosno da jesam bio u pravu kada

nisam smetao drugima da rade svoj posao.

Prva priznanja su počela da stižu istog dana

kada smo čestitku poslali. Izazivala je

neskriveno srdačne i ushićene komentare.

Govorila je jezikom koji su mnogi razumeli,

pričala je priču u kojoj su se mnogi pronašli.

Hvala vam za Snagu kreativnosti. Veliki je

podstrek za sve nas.”


Rekli su...

Dragana Roter-Crkvenjakov, direktorka korporativnih

komunikacija kompanije Vip Mobile

čiji je spot pod nazivom „Dobar tim –

– tvoje reči vrede više” proglašen najboljim

u prošloj godini, kaže: „Dobili smo nagradu

za televizijski spot godine koji je specifičan

po tome što su glavni junaci članovi Odbojkaške

reprezentacije Srbije. Spot ima vrlo

jednostavnu poruku: da se sa dobrim timskim

radom i dobrom komunikacijom može

postići uspeh i u sportu i u životu. Ovaj spot

je originalan, ima jednostavnu poruku koju

smo pokušali da ispričamo na jedan drugačiji

način. Mislimo da je našu iskrenu komunikaciju

prepoznala, pre svega, publika,

a zatim i žiri, i da smo zbog toga dobili ovo

priznanje.”

TABOO NEDELJNIK

Stručni časopis. U elektronskoj formi

emituje se svakog drugog petka a

štampano izdanje se distribuira

ponedeljkom.

Izdavač

MARK-PLANETAK d.o.o.

Časopis je upisan u Registar javnih

glasila, pod registarskim brojem

NV000311, od 11. januara 2010. godine

ISSN 1451-2068; COBISS 185018375

Osnivač i vlasnik

ŽOZEF-IVAN LONČAR

Glavni i odgovorni urednik TABOO izdanja

JELENA IVANOVIĆ

Urednik TABOO NEDELJNIKA

DUŠAN ŠUNJKA

Pisma čitalaca

Reagovanja

Miljenko Dereta, Taboo nedeljnik broj 104

U prošlom broju Taboo nedeljnika objavili

smo pismo Miljenka Derete, uglednog TV

reditelja, u ovom slučaju, što je bitnije, visokopozicioniranog

i uvažavanog delatnika

nevladinih organizacija u Srbiji.

Saglasni smo sa primedbom da je naš komentar:

„...to je ona televizija koja svima i

svakodnevno drži razne lekcije” bio nepotreban,

pogotovu u odnosu na problem na koji

se odnosilo naše reagovanje.

Ali ni Miljenko Dereta se ne izjašnjava o

mogućoj zloupotrebi dobrih poslovnih običaja

od strane B92 kao radio i televizijske

kuće što, u isto vreme i u istom bloku, emituje

i poslovnu vest i oglasnu TV poruku

istog privrednog subjekta.

Ako je našu kritiku ipak u svetu nedopuštenog

ponašanja bilo kog medija, pogotovu

uglednog i autoritativnog, shvatio kao naše

moguće mešanje u njihovu uređivačku politiku,

onda je on u pravu. U svim industrijski

razvijenim zemljama postavljenim na

demokratskim tekovinama, etički komiteti

koji funkcionišu na tržištima marketinških

i oglasnih usluga osudili bi ovakvo kombinovanje

poslovnih vesti i komercijalnih

poruka.

Nije, ipak, a i na sreću, sve dopušteno da

bi se stekao finansijski prihod, uvažavajući

njegov značaj s aspekta opstanka, pa

i samog normalnog poslovanja.

U osnovne postavke uređivačke politike se

ne mešamo, niti ćemo to ikada činiti. Odnosno,

i kada bismo hteli, to ne bismo mogli

jer nemamo ni moć, ni položaj, ni

instrumente prisile.

Veoma bismo poštovali moguću reakciju

M. Derete na ponašanje RRA i njenog zamenika

predsednika gospodina Gorana

Karadžića koji, verovatno „kopirajući”

predsednika u slanju poruka pojedinim

„nevaljanim” ministrima, javno priznaje da

ne primenjuje Zakon o oglašavanju pa,

primera radi, ne šalje onoliko prijava protiv

TV stanica sa nacionalnom frekvencijom

koliko je ko učinio prekršaja, već

svima, ravnomerno, po jednu, po sistemu

„no, no, pratimo vas, nemojte više!” Kada

bi gospodin Karadžić savesno radio ono

zbog čega je plaćen, tada bi na dnevni red

stigla i RTS.

Inače, i nadalje, verovatno sve dok budemo

postojali, pa i izdržavali pritiske, dotle

da bi bilo bolje da ne postojimo ili da korenito

„promenimo ploču” – što nećemo,

ukazivaćemo na sve što ne valja kada je

tržište marketinških i pi-ar (ove druge su u

značajnom usponu po broju moralnih, pa

i uređivačkih prekršaja) usluga u Srbiji u

pitanju.

Redakcija Taboo izdanja

Novinari

PETAR STAKIĆ

ŽELJKA MILETIĆ

Grafički dizajn

ĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktor i ATELJE

DUART: VERA JARAKOVIĆ i MIODRAG

MLADENOVIĆ

VD direktora

SVETLANA LONČAR

Sedište izdavača i Redakcija

MARK-PLANETAK d.o.o.

Izdavačko-edukativni centar u i o svetu

marketinških komunikacija

26000 Pančevo,

Ulica Stevana Šupljikca broj 71

Telefoni/fax: 013-30-00-93 i 30--00-94

www.taboomagazine.org

E-mail: nedeljnik@taboomagazine.org

tabooredakcija@nadlanu.com

PRETPLATA

1. Godišnja pretplata na časopis TABOO

(4 broja godišnje) u štampanoj formi

obima do 100 strana, sa 23 broja

TABOO NEDELJNIKA u štampanoj

formi obima do 28 strana (isporuka

poštanskim putem), iznosi 12.000,00

dinara, neto. PDV 8%*.

2. Godišnja pretplata na časopis TABOO

(4 broja godišnje) u štampanoj formi

obima do 100 strana, sa 23 broja

TABOO NEDELJNIKA u elektronskoj

formi obima do 28 strana, iznosi

9.000,00 dinara, neto. PDV 8%*.

3. Godišnja pretplata na TABOO

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u

štampanoj formi, 23 broja godišnje,

iznosi 6.000,00 dinara, neto. PDV 8%.

4. Godišnja pretplata na TABOO

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u

elektronskoj formi, 23 broja godišnje,

iznosi 3.000,00 dinara, neto. PDV 8% .

* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je

pravo naručioca da dostavi do deset

elektronskih adresa, svojih zaposlenih ili

poslovnih prijatelja na koje će se dostavljati

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj

formi.

Taboo & Jovšić Printing Centar

27


Bez teme nema ni dileme

„60 minuta nade, koji traju godinama...”

Upalite svetlo...

videćete šta se sve

skriva u mraku...

Piše: Ljubomir Ratković

„Da je Tesla živ, sigurno bi se setio

da ugasi svetlo na sat vremena,

jednom godišnje.”

Priznajem da mi sve više ponestaje tema. Bar ozbiljnih.

Samim tim, sve manje imam i dilema. Ozbiljno sam zabrinut nad

tom činjenicom, a saznanje da mi procesi, ljudi i odnosi postaju sve

jasniji, ne čini me preterano mirnim. Iako ništa nije crno-belo (osim

partizana – ne mislim na jedan sportski klub, već na određene

vojne formacije i njihovo poimanje procesa, ljudi i odnosa), izgleda

da je sve postalo „igra” svetla i tame...

Rasvetljavanjem nekih od afera i slučajeva, mrak postaje sve gušći,

a samim tim „malo toga se može videti u tami”.

U pozivu koji mi je dostavljen elektronskom poštom, moj iskreni prijatelj

me poziva da 27. marta od 20.30 do 21.30 ugasim svetlo i da

time što ću jedan sat provesti u mraku dam svoj doprinos spasu

naše planete. Nadnaslov i podnaslov su deo tog dramatičnog apela,

veoma sličnog jednom drugom apelu, takođe dvadesetsedmomartovskom,

„Bolje grob, nego rob, bolje rat nego pakt”.

Ispostavilo se da je taj apel imao efekta i stvarno je došlo do rata i,

nažalost, grobova... Što se želelo, to se i dobilo i potvrdila se stara

narodna mudrost: „Ko rat želeo, dabogda mu u kući bio.”

Nažalost!

I dok se „zagrevam” pripremajući petrolejsku, proveravajući baterijsku

lampu i nabavljajući mirisne sveće da se uključim u protest

protiv globalnog zagrevanja, razmišljam kako bi izgledao svet da

mali Nikola nije pomazio mačka... i tako čovečanstvu skinuo mrak!

Podnaslov ovog teksta identičan je samouverenosti onih koji sve

baziraju na istraživanjima, tvrdeći da „kad bismo sad uradili istraživanje,

ono bi sigurno pokazalo da...”... recimo, Tesla nije živ. Ali,

šta da se radi? Moramo spasavati planetu jer rezervnu nemamo.

U jednom tekstu negde 2003. godine ili 2004, Vladimir Čeh, na sebi

svojstven „čehovski“ način, pisao je: „Ako nas sa svakog drugog bilborda

gleda (polu)gola devojka, koju prate tekstovi kao što su: „Skinite

mrak”, „Lizing po želji”, ili „Smotaš, kresneš, zapališ – tipično

muški”. Ako nas omladina na bilbordima uči u kojim se sve pozama

može koristiti kondom, ako na TV ekranima učiteljicama padaju

suknje pred osnovcima, to je onda zbog toga što smo zaslužili...”

I, taj tekst MR Čeh završava „... nažalost, ništa se nije promenilo ni

u ovoj godini. Potvrdu mi je dala oglasna tabla na putu ka Višnjičkoj

banji: „Napuni do vrha, stigli smo do dna”.

A gorivo u međuvremenu, pa čak i nedavno, poskupelo, i toliko guvernera,

pa čak i pre par dana, se smenilo!

Dobro, to su prolazne pojave. Zbog čega i zašto izaći će jednom na

svetlo dana. Postoje važnije stvari. Naša planeta je u pitanju i moramo

je spasavati. Jer, ponavljam – rezervne nemamo! Atmosfera

je uzavrela i potrebno je hladne glave prihvatiti činjenicu da je „spas

u mraku”...

Jer, globalno zagrevanje menja sve boje na planeti. Ono neće promeniti

samo tonove cveća i bilborda, već će početi da menja boje

svekolike istorije umetnosti. Uskoro ćemo izgubiti svetle žute boje

Van Gogove „mrtve prirode”, pre nego što izgubimo njegovu vlažnu

zemlju. Hoće li veštačke planine od smeća stvorene za skejtbording

moći da spasu EU od osvete prirode? Mogu li nam savremene molitve

pomoći da ostvarimo svoje postkomunističke novokapitalističke

snove? Ili se sve „topi“ kao i svaka druga privremena utopija?

(Gendžo Gulan).

Utopija je da „mračna vremena mogu biti od opšte dobrobiti”. Mračno

vreme isključivo i jedino odgovara onima koji sve podređuju ličnom

interesu. Čak i opstanak planete, na primer!

Godine nade su iza i ispred nas. Dokle smo stigli? Kako ko! Neko do

vrha, neko do dna...

Mada, kad si na vrhu, tek vidiš provaliju ispod sebe. Kad si na dnu,

tvoje uspinjanje tek počinje. To već spada u teoriju relativiteta...

Ostaviću ja ipak ovu petrolejsku za neka druga vremena... jer, traje

godinama. Zlu ne trebalo!!!

Ostaviću ja svetla upaljena. Ionako plaćam struju, i pretplatu Javnom

servisu, uz to. To je moje pravo da saznam i moje vlasništvo...

Razmišljajmo drugačije: ako bismo dvadeset sedmog marta svi ugasili

svetlo, onda bi zavladao medijski mrak i nastupilo bi vreme slobode

štampe. Opet sam pogrešio: baš u to vreme se štampaju

novine...

More magazines by this user
Similar magazines