Овде можете да преузмете документацију

pancevo.rs

Овде можете да преузмете документацију

Op[tina Pan;evo

Mere ja;awa kapaciteta za[tite \ivotne sredine u Srbiji, program 2002.

Program finansira Evropska unija preko Evropske agencije za rekonstrukciju


LOKALNI EKOLO{KI AKCIONI PLAN

PAN:EVO

KWIGA 1

SUMARNI IZVE{TAJ


MERE JA:AWA KAPACITETA ZA{TITE |IVOTNE SREDINE U

SRBIJI, PROGRAM 2002.

EVROPSKA AGENCIJA ZA REKONSTRUKCIJU

Vasina 2-4

11000 Beograd

Telefon` 011/ 30 26 618

COWI A/S

Parallelvej 2

DK- 2800 Kongens Lyngby

Danska

Telefon` +45 45 97 22 11

Faks` +45 45 97 22 12

OP{TINA PAN:EVO

Trg Kraqa Petra 2-4

26000 Pan;evo

Telefon` 013/ 34 44 22

LEAP EKSPERT

mr Nikola Ille

OP{TINSKI KOORDINATOR

Milan Borna

DIZAJN

Goran An]eli>

FOTOGRAFIJE

Zoltan Totka, NIS-Rafinerija nafte Pan;evo, |eqko Ivkovi>,

dokumentacija S.O. Pan;evo, Nikola Ille

LEKTOR

Biqana Rackovi>

{TAMPA

Vojna [tamparija, Beograd

TIRA|

300 primeraka

Pan;evo, 2004.


SADR|AJ

Predgovor ................................................................................................................... 4

Spisak akronima i skra>enica ............................................................................. 6

1 METODOLOGIJA ................................................................................................... 7

1.1 Identifikacija glavnih u;esnika ........................................................................ 7

1.2 Formirawe radne grupe i koordinacionog tela ................................................ 8

1.3 Izrada u;esni;ke procene stawa \ivotne sredine i vizije razvoja .............. 8

1.4 Odre]ivawe prioritetnih oblasti rada u okviru LEAP-a ............................. 8

1.5 Ekspertska procena stawa \ivotne sredine ....................................................... 9

1.6 Izrada akcionog plana za prioritetne oblasti ................................................ 10

1.7 Odre]ivawe prioriteta u realizaciji akcionog plana ................................... 10

1.8 Ostale aktivnosti .................................................................................................... 10

2 OP{TI USLOVI .................................................................................................. 13

2.1 Prirodni ;inioci ................................................................................................... 13

2.2 Stanovni[tvo ........................................................................................................... 23

2.3 Naseqa i urbanizam .................................................................................................. 25

2.4 Privreda ..................................................................................................................... 31

2.5 Glavni ekolo[ki problemi .................................................................................... 33

3 KVALITET VAZDUHA ........................................................................................... 37

3.1 Prikaz stawa ............................................................................................................. 39

3.2 Procena uticaja ........................................................................................................ 47

3.3 Zakqu;na razmatrawa ............................................................................................... 48

4 KVALITET I KOLI:INE VODE ZA PIe ............................ 96

10.3 Akcioni plan za oblast Otpadne vode ................................................................. 97

10.4 Akcioni plan za oblast Komunalni ;vrsti otpad............................................. 99

10.5 Akcioni plan za oblast Opasan otpad................................................................. 99

10.6 Akcioni plan za oblast Zelenilo ......................................................................... 102

10.7 Akcioni plan za oblast Strategija \ivotne sredine i javnost...................... 103

U;esnici u izradi LEAP-a za Pan;evo ................................................................ 104

3


PREDGOVOR

Za[tita i unapre]ewe stawa \ivotne sredine od najve>eg je zna;aja za

stanovnike svake lokalne zajednice, jer su oni ti koji u slu;aju wenog

ugro\avawa trpe posledice lo[ijeg standarda \ivota i ugro\enog zdravqa.

Zbog toga se podr[ka Evropske unije, koju preko programa za obnovu lokalnih

zajednica u Srbiji sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju, bazira na

potrebi da se \ivotna sredina oslobodi negativnih uticaja uzrokovanih potrebama

ekonomskog razvoja i potpomogne takav ekonomski razvoj koji ne>e

ugro\avati zravqe i kvalitet \ivota, kako sada[we, tako i budu>ih generacija.

U;e[>e svih sektora lokalne zajednice u radu na izradi planova za za[titu

\ivotne sredine i ekonomski razvoj od presudnog su zna;aja za wihovu kasniju

primenu. U tom smislu projekti koji poma\u za[titi \ivotne sredine u

Srbiji, kao [to je izrada Lokalnog ekolo[kog akcionog plana za Pan;evo,

imaju zna;ajno mesto u programima koje sprovodi Evropska agencija za rekonstrukciju.

Wout Soer

Evropska agencija za rekonstrukciju

4


Kompleksna problematika potrebe za[tite \ivotne sredine na teritoriji

op[tine, prouzrokovana istorijskim nasle]em i nedovoqno osmi[qenim

industrijskim razvojem u drugoj polovini 20. veka, dramati;no je eskalirala

bombardovawem hemijske industrije u toku 1999. godine, rezultiraju>i

progla[avawem Pan;eva za jednu od ekolo[ki najugro\enijih op[tina u

Republici Srbiji.

Razumevaju>i i prihvataju>i potrebu da se sagleda stawe u oblasti \ivotne sredine

na teritorji op[tine, napravi kvalifikovana lista prioriteta i

odrede konkretne aktivnosti lokalne zajednice u ciqu wihovog ostvarivawa,

u godini kada je Pan;evo proslavilo 850 godina svog postojawa, zapo;eta je

izrada Lokalnog ekolo[kog akcionog plana (LEAP).

Danas se nalazimo na kraju faze izrade LEAP-a. Koriste>i savremene svetske

metodologije i ekspertsku pomo> doma>ih i stranih stru;waka, definisane su

prioritene oblasti i akcije koje poma\u re[avawu nekih od na[ih

najzna;ajnijih ekolo[kih problema. Dokument koje se nalazi pred Vama predstavqa

sumarni prikaz i daje glavne aktivnosti LEAP-a, dok se u posebnim

dokumentima nalaze tehni;ki detaqi sprovo]ewa svake identifikovane

aktivnosti i wena cena, kao i tehni;ki izve[taji koji su predstavqali osnovu

LEAP-a.

Kao predsednik Skup[tine op[tine Pan;evo i predsednik Kordinacionog

tela za izradu LEAP-a, \elim da se zahvalim svim u;esnicima u wegovoj izradi,

a naro;ito Evropskoj agenciji za rekonstrukciju koja je finasnijski

pomogla wegovu izradu i danskoj firmi COWI koja je svojim ekspertskim

uslugama omogu>ila da LEAP op[tine Pan;evo bude izra]en kvalitentno i u

skladu sa svetski priznatim metodologijama.

Veliki posao na izradi LEAP-a je ura]en, ali jo[ ve>i deo posla tek predstoji.

Na zadatku implementacije LEAP-a vide>e se koliko smo sposobni da

pomognemo sami sebi, koliko smo jedinstveni u re[avawu problema koji su

stvarani decenijama, ali i koliko su na[e dr\avne institucije i me]unarodna

zajednica spremne na saradwu u re[avawu problema kojima su i same

doprinele.

Na nama kao organima lokalne uprave i najneposrednijim predstavnicima

gra]ana je da obezbedimo svekoliku podr[ku za ostvarewe navedenih aktivnosti

kako bi dosegli ciqeve zacrtane u viziji razvoja Na[e zajednice.

Borislava Kru[ka,

predsednik S.O. Pan;evo

5


SPISAK AKRONIMA I SKRAe

Javno preduze>e

Lokalni ekolo[ki akcioni plan

Maksimalna dozvoqena koncentracija

Metara nad morem

Mesna zajednica

Amonijak

Azot-dioksid

Nevladina organizacija

Pre nove ere

Policikli;ni aromati;ni ugqovodonici

Polihlorovani bifenili

Polietilen

Hemijska industrija Pan;evo - Petrohemija Pan;evo

Prostorni plan op[tine

Postrojewe za pre;i[>avawe otpadnih voda

Postrojewe za pre;i[>avawe pitke vode

Polivinil-hlorid

Naftna industrija Srbije - Rafinerija nafte Pan;evo

Skup[tina op[tine

Sumpor-dioksid

Savezna Republika Jugoslavija

Vinil-hlorid-monomer

6


1 METODOLOGIJA

1

Metodologija

Izrada Lokalnog ekolo[kog akcionog plana za op[tinu Pan;evo (u daqem tekstu

LEAP) izvr[ena je uz pomo> metodologije koju je odobrila Evropska agencija

za rekonstrukciju, u okviru projekta Mere ja;awa kapaciteta za[tite

\ivotne sredine u Srbiji, program 2002. Metodologija, koja se bazira na principu

postupnosti u radu, koji je prvi razvio Institut za odr\ive zajednice iz

Vermonta (SAD), u skladu je sa me]unarodnim zahtevima organizacija teritorijalne

uprave za izradu akcionih planova, a u posledwih 10 godina jedna je

od naj[ire primewivanih u svetu. Primena ove metodologije u izradi LEAP-a

ima za ciq da obezbedi finalni dokument koji je istovremeno realni planskorazvojni

dokument sa kojim op[tina Pan;evo mo\e daqe unaprediti proces

za[tite \ivotne sredine na svojoj teritoriji, ali i dokument sa kojim se

mo\e direktno konkurisati za sredstva u okviru programa me]unarodne saradwe

i pomo>i u ovoj oblasti.

Pan;evac, 5.12.2002, str.2

Osnovni proces izrade LEAP-a Pan;eva podeqen je u vi[e faza, od kojih su

najzna;ajnije`

• identifikacija glavnih u;esnika~

• formirawe Koordinacionog tela i Radne grupe~

• izrada u;esni;ke procene stawa \ivotne sredine i vizije razvoja~

• odre]ivawe prioritetnih oblasti rada u okviru LEAP-a~

• ekspertska procena stawa \ivotne sredine za prioritetne oblasti~

• izrada akcionog plana za prioritetne oblasti~

• odre]ivawe prioriteta u realizaciji akcionog plana.

1.1 IDENTIFIKACIJA GLAVNIH U:ESNIKA

Prva aktivnost u izradi LEAP-a obuhvatala je identifikaciju glavnih

u;esnika u radu i po;etne razgovore sa wima. Identifikovan je veliki broj

potencijalnih u;esnika, koji su grupisani u pet kategorija`

• op[tinska i lokalna uprava, javna preduze>a koja je osnovala op[tinska i

lokalna uprava - 23 u;esnika~

• zna;ajne industrijske organizacije (preduze>a, firme) i organizacije sa

potencijalno velikim uticajem na \ivotnu sredinu na teritoriji op[tine -

20 u;esnika~

• republi;ke, pokrajinske, regionalne i op[tinske organizacije u oblasti

urbanizma, prirodnih resursa, zdravqa, za[tite kulturnih dobara i sli;no -

10 u;esnika~

• stanovni[tvo, obrazovne organizacije, nevladin sektor, druge organizacije

aktivne na poqu za[tite \ivotne sredine - devet u;esnika~

• lokalna sredstva informisawa - [est u;esnika.

7


1Metodologija

1.2 FORMIRAWE RADNE GRUPE I KOORDINACIONOG TELA

Deo ;lanova Radne grupe

Ovako veliki broj potencijalnih u;esnika u radu nametnuo je zahtev za formirawe

dva posebna tela - Radne grupe i Koordinacionog tela. Osnovni zadatak

Radne grupe (koja je brojala 42 ;lana) bio je da aktivno u;estvuje u svim

poslovima vezanim za izradu LEAP-a, dok su zadaci Koordinacionog tela

(devet ;lanova) bili da Radnoj grupi za wene aktivnosti obezbedi politi;ki

mandat, kao i da pomogne u obezbe]ivawu adekvatne koordinacije izme]u

LEAP-a i razli;itih op[tinskih i drugih slu\bi. Funkcija Koordinacionog

tela je bila i da, u slu;aju potrebe, iznosi stavove op[tine kao upravne

celine u odnosu na pojedina pitawa od zna;aja za wen daqi razvoj.

1.3 IZRADA U:ESNI:KE PROCENE STAWA |IVOTNE SRE-

DINE I VIZIJE RAZVOJA

Izrada u;esni;ke procene sada[weg stawa \ivotne sredine ura]ena je na

osnovu diskusija ;lanova Radne grupe i posebnih formulara koji su dali sliku

o tome gde su najve>i problemi i opasnosti za zajednicu, koji su

ograni;avaju>i faktori u wihovom re[avawu i koje od wih treba hitno

re[avati. Ona je identifikovala kako negativne tako i pozitivne pojave koje

se de[avaju na teritoriji op[tine Pan;evo u slede>im oblastima` prirodno

okru\ewe i prirodna ba[tina~ kori[>ewe zemqi[ta i demografija~ kulturna

ba[tina, urbanizam i standard \ivqewa~ infrastruktura~ lokalna

ekonomija~ socijalne slu\be, obrazovawe i rekreacija~ u;e[>e gra]ana i

lokalnih zajednica u odlu;ivawu.

Petrohemija info, broj 3, str.14, $## 2003.

Koriste>i navedeni princip, vizija razvoja ura]ena je za iste oblasti kao i

u;esni;ka procena sada[weg stawa \ivotne sredine. U ovoj fazi izrade

LEAP-a poseban akcenat stavqen je na to da vizijom zajednice budu obuhva>ene

sve prethodne i sada[we razvojne aktivnosti, kao i budu>e potrebe razli;itih

u;esnika. Svi ;lanovi Radne grupe su maksimalno vodili ra;una da vizija

razvoja predstavqa ne samo \eqenu sliku budu>nosti, ve> i realnu sliku

mogu>eg i ostvarqivog u narednom periodu.

1.4 ODRE}IVAWE PRIORITETNIH OBLASTI RADA U

OKVIRU LEAP-A

U;esni;ka procena stawa \ivotne sredine i vizija razvoja, do kojih se do[lo

u dotada[wem radu na izradi LEAP-a, poslu\ile su Radnoj grupi kao osnova za

grupisawe svih pomenutih pitawa u 15 tematskih celina. U idealnim uslovima,

za svaku od ovih tematskih celina bio bi formiran poseban tehni;ki tim,

koji bi izvr[io ekspertsku procenu stawa i predlo\io akcione planove koji

bi se koristili u daqoj izradi LEAP-a. Me]utim, postoje>a ograni;ewa u radu

(kako materijalna, tako vremenska i kadrovska) zahtevala su da se od identifikovanih

tematskih celina izvr[i odabir onih koje Radna grupa smatra

prioritetnim, i da se u ovoj fazi rada tehni;ki timovi obrazuju samo za te

8


oblasti. Preostale tematske celine ostaju da budu obra]ene do potrebnog nivoa

detaqnosti u budu>nosti, kako bi u[le u razmatrawe pri izradi narednog

LEAP-a.

1

Metodologija

U ciqu [to objektivnijeg izbora prioritetnih oblasti ;lanovi Radne grupe

su, posle detaqne diskusije, odluke o wima doneli pismeno - popuwavawem

upitnika koji je identifikovao najzna;ajnije aktivnosti, oblasti i tematske

celine.

Radna grupa za izradu LEAP-a za op[tinu Pan;evo odredila je slede>e prioritetne

tematske oblasti, koje su ovde navedene po redosledu zna;aja kako ga vidi

Radna grupa`

• kvalitet vazduha~

• otpadne vode~

• strategija za[tite i unapre]ewa \ivotne sredine i javnost~

• opasni otpad~

• kvalitet i koli;ine vode za pi>e~

• ;vrsti komunalni otpad~

• zelenilo i parkovi.

LEAP info

1.5 EKSPERTSKA PROCENA STAWA |IVOTNE SREDINE

U skladu sa napred navedenim, tehni;ki timovi su formirani za prioritetne

tematske oblasti. Zadatak tehni;kih timova bio je da, u skladu sa uputstvom

dobijenim od strane koordinatora LEAP-a, daju ekspertsku analizu stawa za

svaku prioritetnu tematsku oblast. Ove analize izme]u ostalog sadr\e` pregled

situacije u pro[losti sa detaqnim osvrtom na posledwih deset godina~

analizu tendencija i trendova u skoroj budu>nosti~ procenu pro[log,

sada[weg i budu>eg uticaja na \ivotnu sredinu, zdravqe qudi i standard

\ivota.

Pan;evac, br.4000, str.14, 5.9.2003.

Pored prihvatawa obaveze da ekspertska procena stawa \ivotne sredine bude

ura]ena profesionalno i objektivno, osnovni zahtevi postavqeni pri

odabiru rukovodilaca tehni;kih timova bili su (uz odgovaraju>e stru;no

obrazovawe) minimalno radno iskustvo od 10 godina u oblasti rada tehni;kog

tima, dobro poznavawe lokalne situacije, nepostojawe konflikta interesa za

rad u tehni;kom timu, znawe me]unarodnih standarda za relevantnu prioritetnu

oblast, poznavawe procedura faznog planirawa i izrade akcionih

planova, kao i realan pristup u radu. Iako je na rukovodiocima tehni;kih

timova bila odgovornost za pripremu i prezentaciju tehni;kih izve[taja,

wima su u radu pomagali i ;lanovi Radne grupe, op[tinska administracija,

javna komunalna preduze>a, nevladine i druge organizacije relevantne za pojedine

tematske celine.

Rezultat rada svakog tehni;kog tima je tehni;ki izve[taj obima izme]u 40 i 70

strana, koji je predstavqen, prodiskutovan i usvojen na sastancima Radne

grupe.

9


1Metodologija

1.6 IZRADA AKCIONOG PLANA ZA PRIORITETNE OBLASTI

Zna;aj ekspertskih procena stawa \ivotne sredine je izme]u ostalog bio i u

tome [to su one predstavqale kvalitetnu tehni;ku osnovu za prikaz aktivnosti

koje je u odre]enoj oblasti neophodno sprovesti kako bi se sada[wa

situacija u prioritetnim oblastima popravila i po mogu>nosti dovela do

standarda prikazanih u viziji zajednice. Sve aktivnosti koje su tehni;ki timovi

sugerisali podeqene su u tri osnovne grupe, koje obuhvataju`

• zakonodavno-politi;ke aktivnosti~

• administrativne i inspekcijske aktivnosti~

• tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti.

Za svaku aktivnost predlo\eni su rokovi izvr[ewa, procena tro[kova,

nadle\na organizacija za izvr[ewe aktivnosti, kao i na;in kontrole i verifikacije

rezultata.

Skup svih predvi]enih aktivnosti za sedam prioritetnih tematskih oblasti

predstavqa predlog Lokalnog ekolo[kog akcionog plana (LEAP-a) za teritoriju

op[tine Pan;evo.

1.7 ODRE}IVAWE PRIORITETA U REALIZACIJI AKCI-

ONOG PLANA

Prihvataju>i realnost sada[we situacije, koja u velikoj meri dostupnim

materijalnim sredstvima uslovqava primenu LEAP-a, izvr[eno je odre-

]ivawe prioriteta u realizaciji LEAP-a, kako bi se omogu>ilo da

raspolo\iva sredstva budu najsvrsishodnije utro[ena. U ciqu obezbe]ivawa

nepristrasnosti u procesu odre]ivawa prioriteta predlo\enih aktivnosti,

Radna grupa je pre izrade akcionih planova za prioritetne oblasti upoznata

sa razli;itim metodologijama rangirawa i usvojila je metodologiju bodovawa

kao odgovaraju>u za izradu LEAP-a op[tine Pan;evo.

1.8 OSTALE AKTIVNOSTI

Pan;evac, 9.5.2003, str 9

Pored svojih osnovnih aktivnosti u procesu izrade LEAP-a, Radna grupa je

pokrenula i niz drugih, op[tih aktivnosti koje su sprovedene paralelno sa

wima. Neke od najva\nijih aktivnosti bile su fokusirane na`

• Edukaciju i obrazovne aktivnosti, u okviru kojih su izra]eni priru;nici

za nastavnike osnovnih i sredwih [kola iz oblasti za[tite \ivotne sredine.

Na pripremi priru;nika u;estvovali su u;iteqi i nastavnici osnovnih

[kola „Branko Radi;evi>“ iz Pan;eva i „Aksentije Maksimovi>“ iz Dolova,

kao i profesori Gimnazije „Uro[ Predi>“ i Ma[inske [kole, Pan;evo. U

testirawu priru;nika u;estvovalo je oko 70 nastavnika i preko 800 u;enika

starosti od 6 do 17 godina, koji su radionice obra]ene u priru;nicima ocenili

kao veoma dobre i interesantne.

• Podizawe nivoa svesti javnosti~ u tom ciqu su publikovana tri informa-

10


tivna letka i pru\ena podr[ka odgovaraju>im aktivnostima javnih komunalnih

preduze>a i pojedinim organizacijama iz nevladinog sektora. U okviru

programa Zelena emisija na TV Pan;evu emitovane su i ;etiri polu;asovne

emisije posve>ene LEAP-u, a realizovano je i preko petnaest informativnih

priloga.

• Organizaciju deset tematskih sastanaka i seminara, terenski obilazak

nekih od ekolo[ki najugro\enijih podru;ja na teritoriji op[tine, ali i

mesta koja mogu poslu\iti kao primer dobrog re[avawa ekolo[kih problema.

• Kontakte sa javno[>u i lokalnim informativnim medijima, koji su na

odgovaraju>i na;in propratili najva\nije aktivnosti u toku izrade LEAP-a.

1

Metodologija

Priru;nik za nastavnike osnovnih [kola

Priru;nik za profesore sredwih [kola

11


1Metodologija

12


2 OP{TI USLOVI

2

Op[ti uslovi

Op[tina Pan;evo se nalazi u Republici Srbiji, na jugu Autonomne

Pokrajine Vojvodine, a zahvata teritoriju jugozapadnog Banata u pore;ju

Dunava, Tami[a i Nadele. Ona se na severu grani;i sa op[tinama Opovo i

Kova;ica, na severoistoku sa op[tinom Alibunar, a na istoku sa op[tinom

Kovin. Ju\nu i zapadnu granicu ;ine reke Tami[ i Dunav, koji je istovremeno

i granica sa u\om Srbijom.

Polo\aj op[tine Pan;evo

Op[tina Pan;evo je nepravilnog oblika, sa du\om osom u pravcu sever-jug, a

zauzima prostor izme]u 44° 39“ i 45° 02“ severne geografske [irine i 20° 32“

i 20° 55“ isto;ne geografske du\ine. Teritorija op[tine zauzima 755 km 2 [to

;ini 3,51% povr[ine Vojvodine. Prema rezultatima popisa iz 2002. godine u

woj \ivi 127.162 stanovnika (6,25% stanovni[tva Vojvodine), odnosno 168

stanovnika po kilometru kvadratnom, [to je svrstava u red jedne od najgu[>e

naseqenih op[tina u Vojvodini.

Iako op[tina ima periferni geografski polo\aj u Vojvodini, wen geografski

polo\aj je izuzetno dobar jer se nalazi na 17 kilometara od Beograda. Pored

toga [to ima direktan izlaz na Dunav i Tami[, kroz wu prolazi vi[e glavnih

magistralnih puteva (Beograd-Zrewanin~ Beograd-Vr[ac~ Pan;evo-Kovin) i

dve zna;ajne \elezni;ke linije (Beograd-Kikinda i Beograd-Bukure[t).

2.1 PRIRODNI :INIOCI

2.1.1 Klima

Najva\niji klimatski faktori koji uti;u na karakteristike op[tine

Pan;evo su geografska [irina, udaqenost od Sredozemnog mora i Atlantskog

okeana, kao i izolovanost Panonskog basena okru\enog planinama Alpa,

Karpata, Dinarida i Rodopida. Bitan klimatski faktor predstavqaju i

aktivni centri vazdu[nog pritiska stalnog i sezonskog karaktera, azorski

anticiklon, azijski zimski anticiklon i atlantska i sredozemna depresija -

ciklon. Dejstvo azorskog anticiklona se manifestuje povi[enim vazdu[nim

pritiskom koji uslovqava du\e stabilno vreme, intenzivno zagrevawe podloge

i vazduha, kao i izra\eno ascedentno kretawa vazduha.

Lokacija Pan;eva

U klimatske faktore ;iji je uticaj na klimu ovog prostora mawi spadaju nadmorska

visina i reqef, reke, razli;iti tipovi tla i biqni svet. Male apsolutne

nadmorske visine terena u pan;eva;koj op[tini, slabo izra\eni reqefni

oblici, vode Dunava i Tami[a, galerijske [ume locirane u priobaqu Dunava,

u\i [umski pojas oko Tami[a, [ume Banatske pe[;are u neposrednoj blizini

granice op[tine i druga niska vegetacija mogu da uti;u iskqu;ivo na stvarawe

mikroklimatskih razlika, koje nisu zna;ajne za teritoriju op[tine kao celine.

13


2Op[ti uslovi

Prikaz klimatskih elemenata bazira se na podacima meteorolo[ke stanice

Pan;evo u periodu 1948. do 1970. godine, a tamo gde podaci nisu bili kompletni

ili dostupni kori[>eni su podaci meteorolo[ke stanice u Zrewaninu,

koja ima istu apsolutnu visinu i sli;ne geomorfolo[ke odlike okoline kao i

meteorolo[ka stanica u Pan;evu.

Godi[wi tok temperatura

Temperatura

Temperatura predstavqa jedan od najva\nijih klimatskih elemenata, po[to od

we zavise aktivnosti organskog sveta. Ona je i va\an modifikator klime,

po[to direktno uti;e na intenzitet isparavawa, vla\nost vazduha, obla;nost

i padavine.

Godi[wi tok temperature vazduha prikazan je u narednoj tabeli.

Tabela 2.1 - Neke od karakteristi;nih vrednosti temperature vazduha (°S) za Pan;evo

J F M A M J J A S O N D God.

Sredwe mese;ne/ god. -1,1 1,3 5,3 12,0 16,8 20,2 21,8 21,5 17,6 11,9 6,6 1,8 11,3

Sredwi mese;ni / god. maksimumi 2,6 4,8 10,6 17,9 22,8 26,2 28,0 28,3 24,8 18,6 11,3 5,5 16,8

Sredwi mese;ni / god. minimumi -4,8 -3,2 0,6 6,0 10,8 13,9 14,9 14,5 11,2 6,0 2,9 -1,4 6,0

Apsolutni mese;ni / god. maksimumi 17,5 22,0 29,2 30,0 35,5 37,4 40,5 39,6 35,5 31,0 26,0 20,4 40,5

Apsolutni mese;ni / god. minimumi -29,5 -27,8 -14,5 -8,2 0,4 5,2 8,5 4,5 0,0 -6,0 -8,5 -18,2 -29,5

Sredwi broj mraznih dana 25,3 19,8 12,9 1,6 - - - - - 1,6 7,6 18,2 87,0

Sredwi broj ledenih dana 9,4 6,4 1,1 - - - - - - - 0,2 4,2 21,3

Sredwi broj letwih dana - - 0,2 3,5 10,7 19,3 24,4 24,0 14,8 2,8 0,1 - 99,8

Sredwi broj tropskih dana - - - - 2,5 6,7 10,9 10,6 4,1 - - - 34,8

Izvor` Prirodno-matemati;ki fakultet, Op[tina Pan;evo, Novi Sad, 1996.

Godi[wi tok insolacije

Napomene`

• mrazni dan je onaj dan u kome je minimalna temperatura vazduha ni\a od 0,0 °S~

• ledeni dan je onaj dan u kome je maksimalna temperatura vazduha ni\a od 0,0 °S~

• letwi dan je onaj dan u kome je maksimalna temperatura vazduha jednaka ili vi[a od 25,0 °S~

• tropski dan je onaj dan u kome je minimalna temperatura vazduha jednaka ili vi[a od 30,0 °S.

Teritorija op[tine Pan;evo spada u toplije delove Vojvodine. Pan;evo ima

od 0,1°S do 0,5°S vi[e sredwe mese;ne temperature u 11 meseci, dok je sredwa

temperatura novembra ista kao i za Vojvodinu. Sredwa godi[wa temperatura

Pan;eva je za 0,3°S vi[a od proseka za Vojvodinu.

Vetrovi

Vetrovi imaju izuzetan uticaj na odlike klime teritorije op[tine Pan;evo, a

samim tim na organski svet i glavne qudske aktivnosti.

Analiza prose;nih godi[wih ;estina vetrova pokazuje da je dominantan vetar

iz jugoisto;nog pravca - ko[ava, koja ima najve>u u;estalost pojavqivawa u

oktobru, novembru, februaru i martu. U odnosu na godi[wa doba, ona naj;e[>e

duva tokom jeseni i zime, ne[to re]e u prole>e a najre]e leti. Na drugom mestu

po u;estalosti su severozapadni vetrovi, a slede ju\ni, zapadni i severni.

14


Najmawu u;estalost imaju vetrovi koji duvaju iz pravca severoistoka, istoka i

jugozapada. U;estalost ti[ina (vreme bez vetra) je mala. Najvi[e vremena bez

vetra ima leto, a zatim jesen, prole>e i zima.

2

Op[ti uslovi

Tabela 2.2 - Sredwa u;estalost vetrova i tihog vremena (‰)

Smer vetra S SI I JI J JZ Z SZ Bez vetra

Zima 105 82 55 212 161 55 136 128 66

Prole>e 140 81 47 202 133 68 116 142 71

Leto 131 91 48 148 96 61 136 177 112

Jesen 91 84 64 264 145 59 105 112 76

Godina 117 84 53 207 134 61 123 140 81

Izvor` Prirodno-matemati;ki fakultet, Op[tina Pan;evo, Novi Sad, 1996.

Ru\a vetrova za Pan;evo

Analiza sredwih brzina vetrova iz pojedinih pravaca pokazuje da vetrovi iz

jugoisto;nog i ju\nog pravca posti\u najve>e brzine, kako za godinu dana, tako

i po godi[wim dobima. Ipak, najve>e sredwe brzine oni posti\u u prole>nim

i zimskim mesecima. Sredwi broj dana sa jakim vetrom (kada vetrovi imaju

ja;ine vi[e od 12,3 m/s, odnosno 44,3 km/;), za godinu dana iznosi 45,3. Takvih

dana je najvi[e u periodu oktobar-april. Gledaju>i po mesecima, dana sa jakim

vetrom najvi[e je u novembru (5,8) i martu (5,7), a najmawe u avgustu (2,1).

Tabela 2.3 - Sredwe brzine vetrova (m/s)

Smer vetra S SI I JI J JZ Z SZ

Zima 2,82 1,96 1,80 4,87 3,38 1,91 2,29 2,95

Prole>e 3,48 2,48 2,26 5,28 3,62 2,52 2,83 3,38

Leto 3,03 2,21 1,88 3,19 3,03 2,57 2,78 3,26

Jesen 2,91 2,01 1,69 4,67 3,48 2,01 2,45 3,82

Godina 3,10 2,17 1,88 4,58 3,40 2,27 2,59 3,13

Izvor` Prirodno-matemati;ki fakultet, Op[tina Pan;evo, Novi Sad, 1996.

Relativna vla\nost vazduha

Najve>e sredwe mese;ne vrednosti relativne vla\nosti vazduha imaju meseci

sa najni\im teperaturama vazduha, a to su decembar (90%), januar (87%), februar

(86%) i novembar (84%). Juli i avgust mesec imaju najmawe sredwe vrednosti

(70%). Sredwa godi[wa vrednost vla\nosti vazduha iznosi 77%, a

godi[wa amplituda 20%.

Obla;nost

Obla;nost je zna;ajan klimatski modifikator koji uti;e na intenzitet

sun;evog zra;ewa, du\inu trajawa sun;evog sjaja, izra;ivawe, temperaturu podloge

i vazduha iznad we. Najve>a obla;nost na podru;ju pan;eva;ke op[tine je

u decembru (73%), januaru (70%), februaru (67%) i novembru (66%). Najmawu

sredwu mese;nu obla;nost imaju avgust (34%), septembar (37%) i juli (38%).

Ostali meseci imaju prose;nu obla;nost u rasponu od 44 do 59%. Godi[we

kolebawe obla;nosti je izuzetno veliko i iznosi 39%.

15


2Op[ti uslovi

Slika 2.1 - Sredwe mese;ne visine padavina

(mm/mesec)

Padavine

Pluviometrijski re\im Pan;eva karakteri[e (sli;no teritoriji cele

Vojvodine) prili;na neravnomernost, odnosno smewivawe vla\nijih i

su[nijih perioda. Tokom godine javqaju se dva vla\nija i dva su[nija perioda.

Glavni (primarni) maksimum padavina u Pan;evu nastupa krajem prole>a i

po;etkom leta, dok se sporedni javqa krajem jeseni i po;etkom zime. Primarni

minimum padavina javqa se po;etkom avgusta i u prva dva jesewa meseca, a

sekundarni minimum je vezan za dva zimska meseca (januar i februar) i prvi

prole>ni mesec (mart).

Godi[we kolebawe padavina u Pan;evu je znatno i iznosi 58 mm, [to je vi[e

od prose;nih mese;nih padavina za sedam meseci u toku godine. Analogno

ovome, i kolebawa izme]u sredwih godi[wih koli;ina padavina su velika i

iznose vi[e od 100% (najsu[nija godina 481 mm a najvla\nija 980 mm). Neke od

karakteristi;nih vrednosti padavina za teritoriju Pan;eva date su u narednoj

tabeli.

Tabela 2.4 - Karakteristi;ne vrednosti padavina za Pan;evo (mm/mesec)

J F M A M J J A S O N D God.

Sredwe mes./god. 45 42 41 48 73 93 62 40 45 35 59 60 643

Apsolutni mes./god. maksimumi 101 112 95 105 180 195 153 108 94 86 127 103 -

Apsolutni mes./god. minimumi 4 5 1 12 12 25 21 6 4 0 17 5 -

Sredwi mes./god. broj dana sa padavinama 11,8 12,3 10,9 10,6 11,7 11,9 9,0 7,0 6,3 6,8 12,4 15,2 125,9

Sredwi mes./god. broj dana sa padavinama vi[im od 1,0 mm 7,8 8,4 7,4 8,1 9,4 9,5 7,2 5,8 4,7 5,2 9,6 10,4 93,5

Sredwi mes./god. broj dana sa padavinama vi[im od 10,0 mm 1,3 1,0 1,0 1,2 2,4 2,5 1,6 1,3 1,3 1,0 1,7 1,7 18,0

Sredwi mes./god. broj dana sa padawem snega 7,2 6,6 3,8 0,5 - - - - - - 0,8 4,9 23,8

Sredwi mes./god. broj dana sa trajawem sne\nog pokriva;a 15,9 12,3 3,6 - - - - - - - 0,4 6,2 38,4

Izvor` Prirodno-matemati;ki fakultet, Op[tina Pan;evo, Novi Sad, 1996.

Pan;evo prose;no godi[we ima 32 mm padavina vi[e od Vojvodine. Vrednost

ki[nog faktora (po Langu) za Pan;evo iznosi 56,9 - [to ukazuje na humidni

karakter klime. Indeks su[e je 30,2 [to, prema Martonsovoj klasifikaciji,

govori da se Pan;evo nalazi u oblasti koja pripada egzorei;nom tipu koji

karakteri[e stalno oticawe vode.

2.1.2 Geologija i geomorfologija

Osnovna odlika geolo[ke gra]e povr[inskog dela teritorije pan;eva;ke

op[tine je zastupqenost formacija kvartarne starosti. Ispod naslaga posledwe

geolo[ke periode le\e mo>ni sedimenti neogena, a ispod wih dubqe delove

geolo[kog stuba ;ine petrogeni predstavnici sredweg i starog doba zemqinog

razvoja. Ovakva situacija ukazuje na veoma dugo i dinami;ko geolo[ko vreme

morfolo[ke evolucije.

Najstarije utvr]ene geolo[ke formacije su kristalasti [kriqci paleozojske

starosti, na dubinama ve>im od 400 m. Gorwekredni kre;waci, laporci i

pe[;ari javqaju se u povlati paleozojskih stena, preko kojih se nalaze kenozojski

sedimenti sa odre]enim koli;inama zemnog gasa i nafte. Miocen pokazu-

16


je potpuno razvi>e, a predstavqen je sedimentima mo>nosti od 300 do 400 m.

Teritoriju op[tine u potpunosti prekrivaju kvartarni sedimenti, koji se

javqaju u vidu holpecenih peskova, suglina, [qunkova, aluvijalnih suglina,

barskih glina, peskova, recentnog muqa, eolskih peskova, peskovitog lesa i lesa.

Teritorija op[tine predstavqa integralni deo Panonskog basena sa osnovnim

odlikama koje su karakteristi;ne za najve>i prostor ove morfostrukturne

celine reqefa. Prete\no ravni;arski izgled topografske povr[ine, blago

nagnute od severoistoka ka jugozapadu i u pravcu oticawa Tami[a i Dunava, sa

malim visinskim razlikama i pro\imawima mlade geolo[ke gra]e

povr[inskog dela, na prvi pogled odaje utisak jednostavnosti morfogeneze

ovog prostora i monogenetskog karaktera procesa i oblika.

2

Op[ti uslovi

Geolo[ka karta op[tine Pan;evo

Prema prou;avawima akademika Bukurova, u ovom delu banatskog Podunavqa

izdvajaju se tri reqefne celine, i to` aluvijalne ravni, lesna terasa i lesna

zaravan.

Najni\i geomorfolo[ki ;lan pan;eva;ke teritorije su aluvijalne ravni

Tami[a i Dunava, koje su formirane du\ ovih reka i pru\aju se u pravcu

wihovog oticawa sa prose;nom nadmorskom visinom od 70 do 73 mnm.

Aluvijalna ravan Dunava sastoji se od dve morfolo[ke celine - aluvijalne

terase i inundacione ravni. Ona nije kontinualna i na teritoriji pan;eva;ke

op[tine o;uvana je izme]u Omoqice, Ivanova i Banatskog Brestovca. Na zapadu

je ograni;ena kanalisanim koritom doweg toka Nadele, a na jugu kanalisanim

tokom Badrike. Severnu granicu predstavqaju lesni odseci visine ;etiri do

pet metara. Na konveksnim delovima lesne terase izgra]ena su naseqa Pan;evo,

Star;evo i Omoqica, a na aluvijalnoj terasi Ivanovo. Posle izgradwe brane na

}erdapu ovaj inundacioni teren ;esto ugro\avaju podzemne vode izazvane

visokim nivoom ve[ta;kog jezera, ;iji se uticaj ose>a sve od Slankamena.

Geomorfolo[ka karta op[tine Pan;evo

Aluvijalna ravan Tami[a prati re;ni tok sve do linije :enta-Baranda, gde

se spaja sa aluvijalnom ravni Dunava, tako da se prema Pan;evu pru\a lanac dve

paralelne ravni. {irina aluvijalne ravni Tami[a je nekoliko stotina

metara, a naju\a je kod naseqa Jabuka i Pan;evo, gde iznosi samo nekoliko

metara, jer se odsek lesne terase izdi\e iznad samog korita reke, [to je stvorilo

povoqne prirodne uslove za izgradwu naseqa. U aluvijalnoj ravni

Tami[a su brojni mali meandri, a ima i dosta odse;enih mrtvaja.

Banatska lesna terasa prostire se pored Dunava i Tise, uz Begej i sa obe

strane Tami[a. Podeqena je na ;etiri terase` novokne\eva;ku, novobe;ejsku,

zrewaninsku i pan;eva;ku. Pan;eva;ka lesna terasa je blago zatalasana ravnica

nagnuta prema jugoistoku, sa prose;nom nadmorskom visinom od 75 do 83

mnm i povr[inom od 382 km 2 na podru;ju op[tine Pan;evo. Uglavnom je sastavqena

od suvozemnog i barskog lesa, sa fosilnim ostacima faune iz

razli;itih perioda. Debqina lesa na terasi se kre>e od jednog do tri metra.

Konveksni lukovi terasa su veoma pogodni tereni za izgradwu naseqa, pa je na

wima izgra]eno vi[e wih, od kojih op[tini Pan;evo pripadaju Glogow,

Jabuka, Pan;evo, Star;evo, Omoqica i Banatski Brestovac.

17


2Op[ti uslovi

Ju\nobanatska lesna zaravan jednim svojim delom prostire se u severozapadnom

delu pan;eva;ke op[tine. Atari sela Dolovo i Banatsko Novo Selo

pripadaju ovoj geomorfolo[koj formaciji sa povr[inom od oko 191 km 2 . Ovo

je relativno niska zaravan (100 do 150 mnm), koju su vodeni tokovi Tami[a na

severu i zapadu i Dunava na zapadu i jugu reducirali na wen dana[wi oblik.

Granice lesne zaravni su jasno izra\ene. Lesna zaravan se odlikuje zatalasanim

zemqi[tem sa prisustvom karakteristi;nih morfolo[kih oblika`

lesnih dina, lesnih vrta;a i lesnih dolina.

2.1.3 Hidrologija

Hidrolo[ka karta op[tine Pan;evo

Podru;je pan;eva;ke op[tine obiluje vodama, kako povr[inskim tako i podzemnim.

Podzemne vode se mogu podeliti na plitke (freatske) i duboke (arte[ke)

izdani. Povr[inske vode mogu se posmatrati kao prirodne (Dunav, Tami[,

Nadela i Powavica) i ve[ta;ke (meliorativni kanali i ve[ta;ka jezera).

Podzemne vode

Vodoprivredno podru;je op[tine Pan;evo

Freatska izdan predstavqa gorwi, najpli>i vodonosni horizont formiran u

sedimentima iznad prvog, glinovitog sloja. Ova izdan se prostire kontinuirano

na ;itavoj teritoriji op[tine. Ispitivawa pokazuju da na re\im

freatske izdani najsna\niji uticaj ima re\im reke. Ovaj uticaj je najja;i u

zoni neposrednog uticaja reke (za Dunav je to 700 do 800 m), a zatim opada u

prelaznoj zoni (do 1.500 m), dok je zanemarqiv u slede>oj zoni (2.200 m i vi[e).

Dubina freatske izdani najmawa je u aluvijalnim ravnima i ritovima, gde su

uobi;ajene dubine jedan do dva metra, dok najdubqe zale\e na lesnoj zaravni (15

do 20 m, na nekim lokalitetima i do 30 m). Najve>e povr[ine op[tine imaju

freatsku izdan na dubini od tri do ;etiri metra. U pogledu re\ima izdvajaju

se dva tipa - jedan u aluvijalnim ravnima, gde on odgovara re\imu vodostaja u

reci, i drugi na vi[im lesnim povr[inama, koji je uslovqen re\imom

padavina i temperaturnim prilikama.

Arte[ka izdan obuhvata podzemne vode koje se nalaze ispod freatskih. One se

tako]e nalaze u rastresitim sedimentima, ali za razliku od freatskih, u

povlati imaju vodonepropusni sloj, tako da su oivi;ene sa dva glinovita sloja.

Pritisci u ovim vodonosnim horizontima su razli;iti, te tako stvaraju

arte[ke (sa pozitivnim pijezometarskim pritiskom) i subarte[ke (sa negativnim

pijezometarskim pritiskom) izdani. Na podru;ju op[tine zastupqene

su uglavnom subarte[ke izdani kod kojih povlatni vodonepropusni sloj ;ine

gline kvartara, a podinski gline pliocena. Procewene rezerve subarte[kih

voda su velike, ali su im pritisci mali. Rezultati hemijskih analiza ukazuju

na to da je kvalitet vode u ve>em broju slu;ajeva takav da ona nije za pi>e jer ima

velike koli;ine gvo\]a i pove>anu tvrdo>u, [to ukazuje na velike koli;ine

rastvorenih soli kalcijuma i magnezijuma.

Prave, kvalitetne izdani arte[ke vode povoqne za eksploataciju na teritoriji

op[tine nisu prona]ene. Arte[ke vode su prona]ene na ne[to ve>im dubi-

18


nama, zbog ;ega im je u znatnoj meri pove>an stepen mineralizacije, dok su na

jo[ ve>im dubinama prona]ene termalne, odnosno termo-mineralne vode.

Mawe rezerve kvalitetnih arte[kih voda na]ene su jedino po obodu lesne zaravni

i pe[;are.

2

Op[ti uslovi

Povr[inske vode

Dunav du\inom od 30 km ;ini jugozapadnu granicu op[tine Pan;evo. Na

podru;je op[tine on ulazi u blizini u[>a Tami[a, a napu[ta je na podru;ju

Banatskog Brestovca, pet kilometara nizvodno od Grocke. Na samom ulazu u

op[tinu on gradi izraziti meandar prema severu. Tu postoje dva ve>a i dva

mawa paralelna toka i izme]u wih re;na ostrva Forkontumac, {tefanac i

:akqanac. Oko dva kilometra nizvodno od u[>a Tami[a nalazi se uz levu

obalu Star;eva;ka Ada, koja je sa isto;ne strane ome]ena rukavcem na ;ijem

ulazu se nalazi kamena pregrada podignuta 1907. godine. Kod Ivanova se nalazi

drugi rukavac Dunava, koji opkoqava istoimeno ostrvo. U ovaj rukavac se uliva

Nadela. Nizvodno od Pan;eva prose;na [irina Dunava je 600 do 700 m. Pri

sredwem i visokom vodostaju dubina se pove>a za dva do sedam metara, a [irina

i do 50 m.

Powavica

Tabela 2.5 - Karaktersti;ni vodostaji Dunava kod Pan;eva (cm)

Vodostaj J F M A M J J A S O N D God.

Niski 153 198 242 334 304 273 215 145 108 81 100 157 193

Sredwi 254 291 350 414 384 336 283 211 178 174 202 252 277

Visoki 343 390 442 485 453 388 352 289 236 212 286 341 351

Izvor` podaci vodomerne stanice Pan;evo u periodu od 1946. do 1980.

Dunav ima slo\en kombinovani hidrografski re\im, koji se mewa u zavisnosti

od klimatskih prilika koje vladaju na uzvodnom delu sliva. Zna;ajan

uticaj na odre]ivawe re;nog re\ima Dunava, naro;ito u dowem delu sliva

kome pripada i teritorija op[tine Pan;evo, izvr[en je putem regulacionih

radova.

Povr[inski tokovi Dunava i Tami[a imaju dvojak uticaj na priobalno

podru;je. U vreme malih voda reke imaju ulogu drena\e i prema wima gravitiraju

podzemne vode koje tada imaju najni\i nivo. U vreme visokog vodostaja

nivo reka je vi[i od nivoa priobaqa, [to izaziva inverzno kretawe podzemne

vode. Imaju>i u vidu da visoki vodostaji Dunava prema[uju nadmorsku visinu

od 74 mnm a visina velikih povr[ina obradive zemqe iznosi od 70 do 72 mnm,

dolazi do sistematskog zasoqavawa velikih povr[ina obradive zemqe.

Pan;evo

Temperatura dunavske vode je relativno visoka, sa godi[wim prosekom od

12,3°S (minimum u januaru 1,6 °S, maksimum u julu 22,4 °S). Tokom zimskih

meseci na Dunavu se javqa led koji u sektoru Pan;eva prose;no traje 6,7 dana

godi[we. Voda Dunava je veoma zaga]ena, [to je posledica ispu[tawa otpadnih

voda velikih naseqa i gradova, kao i industrijskih kompleksa. Relativno ;esta

su i zaga]ewa naftom, pojava pene i razli;ita bakteriolo[ka zaga]ewa.

19


2Op[ti uslovi

Tami[ kod Pan;eva

Tami[ posle Tise predstavqa najzna;ajniji tok u Banatu. On izvire u

Rumuniji na planini Semenik (kota izvora 1.145 mnm), a uliva se u Dunav kod

Pan;eva (kota u[>a 66 mnm). U svom toku kroz Vojvodinu Tami[ je use;en u

lesnom materijalu do :ente i Barande, gde se spu[ta u aluvijalnu ravan Dunava.

Tami[ karakteri[e prisustvo velikog broja meandara, [to je posledica

izuzetno malog pada korita u dowem toku reke i neotpornih sedimenata u koje

je korito use;eno. {irina Tami[a u dowem toku iznosi 70 do 100 metara, mada

u znatnoj meri zavisi (kao i dubina) od vodostaja. Re\im Tami[a uslovqen je

klimatskim prilikama i izvedenim hidrotehni;kim radovima.

Najvi[a sredwa mese;na temperatura vode Tami[a javqa se u julu (23 °S), najni\a

u januaru (0,7 °S), dok je sredwa godi[wa 12,1 °S . Led se javqa u proseku svake druge

godine i traje 13,5 dana, iako postoje velike godi[we varijacije (najdu\e trajawe

leda iznosilo je 63 dana). Kvalitet vode Tami[a pokazuje sklonost ka stalnom

pogor[awu. Posle 1984. godine nije bilo nijednog uzorka koji bi svrstao Tami[

u kategoriju iznad ;etvrte. Novonastali re\im Tami[a smawio je wegovu transportnu

mo>, tako da se pove>anim talo\ewem suspendovanih ;estica korito

zamuquje i reka postaje sve pli>a. Ovaj proces daqe pogor[ava fizi;ko-hemijske

osobine vode i pove>ava eurtofizaciju, [to opet dovodi do br\e sedimentacije.

Nadela izvire na ju\noj banatskoj terasi isto;no od Crepaje i te;e u pravcu

juga sa dva izrazita meandra - kod Jabuke i isto;no od Pan;eva do u[>a u Dunav.

Du\ina toka iznosi 36 km. Nadela te;e jednim od napu[tenih tokova Tami[a,

a wena dolina, u proseku [iroka 200 metara, sli;na je lesnim dolovima.

Najve>a dubina je kod Star;eva i iznosi 2,5 m. Najvi[i vodostaji javqaju se u

prole>e (april) zbog ki[a i otopqenog snega. Sekundarni maksimum, kao

posledica jesewih ki[a, javqa se krajem jeseni dok su najni\i vodostaji

prisutni krajem leta kao posledica intenzivnog isparavawa.

Nisko priobaqe pan;eva;ke op[tine oduvek je bilo ugro\eno plitkim

podzemnim vodama. Ovo je naro;ito do[lo do izra\aja podizawem nivoa

Dunava posle izgradwe hidroelektrane }erdap. U ciqu spre;avawa negativnog

dejstva podzemne vode izgra]en je sistem meliorativnih kanala koji su spojeni

sa Glavnim kanalom koji se severno od Ivanova uliva u Nadelu. Na u[>u kanala

nalaze se tri crpne stanice ukupnog kapaciteta 3,5 m 3 /s.

2.1.4 Zemqi[te, vegetacija, \ivotiwski svet i za[ti>ene

prirodne vrednosti i vrste

Zemqi[te

Sastav zemqi[ta na teritoriji op[tine Pan;evo obele\ava prisustvo vi[e

razli;itih pedolo[kih ;lanova, od kojih su najva\niji`

• karbonatni i peskoviti ;ernozem,

• livadska crnica,

• ritska crnica,

• aluvijalna zemqi[ta,

• slatinasta zemqi[ta.

20


:ernozem je najrasprostraweniji tip zemqi[ta, koji sa svojim podtipovima

zahvata oko 70% teritorije op[tine. Wega karakteri[u veoma dobre fizi;kohemijske

osobine, koje ga svrstavaju u red najkvalitetnijih zemqi[ta visokih

proizvodnih potencijala. Odlikuje se mo>nim humusnim horizontom, dobro

izme[anim sa mineralnim ;esticama zemqi[ta. Ovaj tip zemqi[ta karakteri[e

veoma velika mikrobiolo[ka aktivnost koja je izuzetno intenzivna u

prvoj polovini vegetacionog perioda. U pan;eva;koj op[tini najrasprostraweniji

je karbonatni ;ernozem, koji dominira atarima Ka;areva, Jabuke,

Glogowa, Pan;eva i Omoqice. Peskoviti ;ernozem prostire se na znatno

mawim povr[inama u vi[im delovima lesne zaravni, u atarima Dolova i

Banatskog Novog Sela.

2

Op[ti uslovi

Livadska crnica pripada grupi intrazonalnih zemqi[ta u ;ijem je

stvarawu bitnu ulogu imao reqef. Ovaj tip zemqi[ta zauzima prostor izme]u

Banatskog Novog Sela i Dolova. Livadska crnica ima povoqne fizi;ke

osobine, kao i vodni, vazdu[ni i mikrobiolo[ki re\im. Dopunskim

vla\ewem iz podzemnih voda ovaj tip zemqi[ta dobija dobre uslove za razvoj

specifi;ne livadske vegetacije.

Ritska crnica predstavqa hidrogeno zemqi[te koje je proizvod

povr[inskih i podzemnih voda u predelima obraslim barskom vegetacijom.

Spada u mineralno-barska zemqi[ta sa nepovoqnim fizi;kim osobinama i

neutralnom do slabo alkalnom hemijskom reakcijom. I pored toga ova

zemqi[ta su potencijalno plodna i najvi[e pogodna za uzgoj kukuruza, suncokreta

i [e>erne repe. U op[tini Pan;evo izdvajaju se tri varijeteta - lake,

te[ke i zaslawene crnice. Rasprostrawene su najvi[e na inundacionim

terenima pored Dunava, Tami[a, Nadele i drugih reka.

Pedolo[ka karta op[tine Pan;evo

Aluvijalna zemqi[ta nastala su talo\ewem re;nog nanosa tokom aluvijuma,

a stvaraju se i sada deponovawem re;nog nanosa. Udaqavawem od re;nog korita

ova zemqi[ta se mewaju pod uticajem uslova reqefa i hidrografije. Po morfolo[koj

strukturi su veoma heterogena, razli;ite boje i fizi;kih osobina.

Iako sadr\aj humusa u wima veoma varira, aluvijalna zemqi[ta imaju veliku

proizvodnu mogu>nost. Aluvijalna zemqi[ta zauzimaju relativno velike

povr[ine u [irem pojasu pored Dunava i u\oj priobalnoj zoni pored Tami[a

i Nadele.

Slatine su zemqi[ta nastala pod uticajima semi-aridne klime Panonske

nizije, u uslovima periodi;nog prekomernog vla\ewa zemqi[ta i sa nepropustqivim

podzemnim slojem kroz koji soli natrijuma ne mogu pro>i, ve> se

kapilarno podi\u do povr[ine zemqi[ta i tamo nagomilavaju. Ovaj tip

zemqi[ta karakteri[e lako prepoznatqiva beli;asta povr[ina. Na podru;ju

op[tine slatine se nalaze na prostoru od naseqa Jabuka do Glogowa i u priobalnom

delu reke Tami[. Vegetacija na ovom zemqi[tu u toku prole>a ozeleni,

dok je za vreme leta usled su[e spr\ena.

21


2Op[ti uslovi

Park prirode Powavica

Vegetacija i \ivotiwski svet

Biqni i \ivotiwski svet na teritoriji op[tine Pan;evo je u velikoj meri

degradiran i izmewen pod uticajem antropogenog faktora. Nekada[wu

prirodnu vegetaciju zamenile su poqoprivredne kulture koje su stvorile nove

ekolo[ke uslove. To je dovelo i do smawewa ukupnih povr[ina pod [umama,

tako da po posledwim podacima Republi;kog zavoda za statistiku (mart 2003.

godine) one obuhvataju oko 5,5%, a livade i pa[waci oko 4,9% povr[ine

op[tine.

Prirodna vegetacija zadr\ala se samo na malim povr[inama, pored reka i

kanala, du\ puteva i po mo;varama. Tu su najvi[e zastupqene ritske [ume

autohtonog i ve[ta;kog porekla. Izme]u drve>a je gusto [ibqe, a na otvorenim

prostorima su livade i pa[waci. Neke od slatina su tokom 80-tih

po[umqene brzorastu>om kanadskom topolom. Velike povr[ine poqoprivrednog

zemqi[ta su izgradwom hidroelektrane }erdap ugro\ene i

podizawem nivoa podzemnih voda i periodi;nim plavqewem.

{umovitost op[tine Pan;evo u odnosu na ukupnu povr[inu je veoma mala,

uz nepovoqnu koncentraciju u uskom inundacionom podru;ju uz re;ne tokove. U

strukturi [uma dominiraju monokulture topole, dok su me[ovite [ume lo[e,

[to dodatno nepovoqno uti;e na celu situaciju. Osnovne vrste drve>a koje se

javqaju na teritoriji op[tine su hibridne evroameri;ke topole, bela vrba,

ameri;ki jasen, bela topola, crna topola, hrast lu\wak i brest. {ume na

podru;ju op[tine izlo\ene su pove>anoj aridizaciji i destrukciji ekosistema

uticajem eolske erozije. U mo;varnim i barskim terenima javqaju se` trska,

sita, rogoz, lokvaw i drezga, dok su na suvqoj lesnoj zaravni predstavnici vegetacije`

zuba;a, poponac, ;i;ak, [tir, goru[ica, masla;ak i hajdu;ka trava.

|ivotiwski svet se ne razlikuje mnogo od onog koji je zastupqen u ostalim

ravni;arskim delovima Vojvodine. Od riba koje \ive u rekama glavni predstavnici

su re;ni [aran, smu], som, [tuka i bela riba. Obiqe insekata i drugih

sitnih \ivotiwa pru\a bogatu hranu za \abe, zmije, korwa;e, [koqke, pu\eve i

druge, koji su osnov ishrane brojnih barskih ptica i ptica selica (divqe patke,

guske, bele i crne rode, gwurci, sive i bele ;apqe i fazani). U [umama na teritoriji

Pan;eva nalaze se jeleni, srne, divqe sviwe, lisice, a retko i vuk. Od sitnijih

\ivotiwa mo\e se videti jazavac, hr;ak, vidra, bizamski pacov - nutrija

(koja se uzgaja ve[ta;ki), zec, tvor, je\, krtica i dr. Od ptica na teritoriji

op[tine \ive kobac, jastreb, eja, mrka luwa, vrana, jarebica, prepelica, kao i

kolonije ga;aca, vrabaca, lastavica, ;voraka, detli>a i dr.

22


Za[ti>ene prirodne vrednosti i vrste

2

Op[ti uslovi

Na teritoriji op[tine Pan;evo se nalaze slede>a za[ti>ena prirodna dobra`

Park prirode Powavica, povr[ine 193,6 ha, progla[en 1994. godine. Park

prirode obuhvata tok Powavice (7,2 km) sa za[titnom zonom od 60,8 ha koja

;ini sastavni deo prirodnog dobra. Za[titna zona po;iwe kod omoqi;ke

ustave i prati obalu toka Powavice ukqu;uju>i i priobalni pojas levo i desno

od wega u rasponu od pet do 50 metara u zavisnosti od konfiguracije terena.

Starawe o Parku prirode Powavica povereno je Dru[tvenom vodoprivrednom

preduze>u Tami[-Dunav iz Pan;eva.

Spomenik prirode Tri stabla belog jasena kod Dolova, ustanovqen 1999.

godine. Spomenik prirode obuhvata ostatke nekada[weg drvoreda na ulazu u

Dolovo iz pravca Pan;eva, starosti stabala izme]u 200 i 250 godina.

Povr[ina Spomenika prirode je 1.050 m 2 . Ustanovqena je i za[titna zona u

[irini od pet metara od ivice projektovanih kro[wi, ukupne povr[ine

2.035m 2 . Starawe o Spomeniku prirode povereno je Javnom komunalnom preduze>u

Dolovi iz Dolova.

Podru;je Powavice

Sa aspekta prirodnih vrednosti veoma su zna;ajna i`

• dunavska ostrva kod Pan;eva (Forkontumac, {tefanac i :akqanac),

• Ivanova;ka i Brestova;ka ada,

• dowi tok Tami[a sa ostacima Jabu;kog i Glogowskog rita.

Od za[ti>enih vrsta na teritoriji op[tine, na lokalitetu Gradska [uma,

nalazi se jedna od najve>ih me[ovitih kolonija ;apqi i kormorana u Srbiji,

koja broji oko 800 parova. Tamo se nalaze tri vrste za[ti>ene kao prirodne

retkosti` siva ;apqa (Ardea cinerea), gak (Nycticorax nycticorax) i mala bela

;apqa (Egretta garzetta).

Na teritoriji op[tine Pan;evo nalaze se i slede>e za[ti>ene vrste`

• veliki kormoran (Phalacrocorax carbo),

• bela roda (Ciconia ciconia),

• crna roda (Ciconia nigra),

• orao belorepan (Haliaeetus albicilla).

Tri stabla belog jasena

2.2 STANOVNI{TVO

Geografska pozicija Banata i Pan;eva, kao i istorijske prilike u 18. i 19. veku

znatno su uticale na sastav i brojnost stanovnika op[tine. Migratorne struje

su dolazile iz razli;itih pravaca` sa severozapada i severa (Nemci, Slovaci,

Ma]ari), severoistoka i istoka (Rumuni, Bugari), i juga (Srbi, Grci, Romi).

Pored toga, na teritoriji op[tine bilo je i vi[e unutra[wih preseqavawa.

Teritorija pan;eva;ke op[tine bila je i ostala gusto naseqena za vojvo]anske

prilike. Ubrzaniji rast op[tine rezultirao je i znatnim pove>awem razlike

u op[toj gustini stanovni[tva izme]u pokrajine i op[tine, pa danas na woj

\ivi prose;no 1,8 puta vi[e stanovnika po km 2 nego u pokrajini.

23


2Op[ti uslovi

Tabela 2.6 - Pregled najzna;ajnijih migracija na teritoriju op[tine Pan;evo od 1700. do 1920.

Godina Migracija iz pravca / sa teritorije Glavni migracioni narod

oko 1720. Austrija Nemci

1760-70. Austrougarska (Banija i Lika) Hrvati

1764-66. Austrija, {vajcarska Nemci

1765- 68. Pan;evo Srbi

1765-68. Rumunija Rumuni

1773-74. Sredwi Banat Srbi

1783-84. Rumunija Rumuni

1787 Srbija (Ko;ina krajina) Srbi

1788 Srbija Srbi

1790-1810. Austrougarska, Nema;ka, {vajcarska Nemci, Ma]ari, Slovaci

1810 Austrougarska Slovaci

1813 Srbija Srbi

1869 Rumunija Bugari

1883 Austrougarska Ma]ari

1918- 21. Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca - dinarske oblasti Srbi

Tabela 2.7 - Promena broja i gustine stanovni[tva na teritoriji op[tine Pan;evo

Godina popisa

Br. stanovnika

% udela

stanovni[tva

Pan;eva u

Vojvodini

Gustina

stanovni[tva

Pan;eva

Izvor` Istorijski arhiv Pan;eva, podaci Republi;kog zavoda za statistiku

Gustina

stanovni[tva

Vojvodine

(po km 2 ) (po km 2 )

1828 33.489 4,4 44,5 35,8

1869 49.565 4,3 65,9 53,5

1890 56.777 4,2 75,5 63,6

1910 61.855 4,1 82,3 70,0

1921 60.582 3,9 80,6 71,5

1931 63.158 3,9 84,0 75,5

1948 70.943 4,3 94,3 76,3

1953 76.283 4,5 101,4 79,0

1971 110.78 5,7 147,3 90,8

1991 125.261 6,2 166,6 93,6

2002 127.162 6,3 168,4 94,5

Podaci prikazani u tabeli 2.7 jasno ukazuju na odsustvo kontinuiteta u

demografskom razvoju i postojawe dva perioda` prvog od 1828. godine do kraja

Prvog svetskog rata i drugog koji traje do danas. Ovakvo stawe je potvrda svih

mana perifernog geografskog polo\aja op[tine za vreme trajawa Austrougarske

monarhije (do 1918. godine) i prednosti razvoja op[tine locirane u

blizini dr\avne prestonice (od 1918. godine). Ove prednosti izrazitije su

posle Drugog svetskog rata, a naro;ito u periodu ubrzane industrijalizacije

zemqe (od 1953. do 1971. godine).

Savremeni prirodni prira[taj u op[tini ve>i je od pokrajinskog proseka,

kako zbog ve>eg nataliteta tako i zbog maweg mortaliteta u op[tini. Dok u

Vojvodini prirodni prira[taj opada prete\no zbog pove>anog mortaliteta, u

Pan;evu do toga dolazi zbog brzog opadawa nataliteta. Podaci o starosnim

grupama i karakteristi;nim slojevima stanovni[tva ukazuju na starewe

stanovni[tva, [to je odlika cele zemqe. Podaci za period od 1948. do 1991.

godine ukazuju na konstantno pove>awe prose;ne starosti kod mu[kog

stanovni[tva sa 28,6 na 35,3 godine, a kod \enskog sa 30,7 na 37,2 godine.

24


Savremene migracije u op[tini u toku 20. veka uti;u na usporavawe

demografskog rasta, iako su upravo velika doseqavawa u periodu posle 1920.

godine formirala savremeno stanovni[tvo op[tine. To se naro;ito odnosi

na period kolonizacije, kada je odlazak Nemaca (pod uticajem optu\be za

kolaboraciju sa neprijateqskim snagama u Drugom svetskom ratu) stvorio

prazan prostor i materijalnu osnovu za masovna doseqavawa koja su usledila u

periodu od 1945. do 1948. godine. Tada je pan;eva;ka op[tina primila vi[e od

2.500 doma>instava sa 15.275 kolonista, [to iznosi 21,5% wenog tada[weg

stanovni[tva. Najzna;ajniju grupu doseqenika predstavqali su Makedonci (sa

oko 7.100 stanovnika), koji su se naselili u velikim grupama u naseqima

Jabuka, Ka;arevo i Glogow. Brojne su bile i grupe sa teritorije centralne

Srbije (3.920 ;lanova), dok su ostale brojale izme]u 100 i 500 ;lanova.

2

Op[ti uslovi

Stanovni[tvo op[tine je bilo ukqu;eno i u me]unarodne migracione

tokove iseqavawa, koji su se naro;ito osetili u periodu izme]u dva svetska

rata, tokom 60-tih i u periodu od 1970. do 1980. godine. Iseqavawe je, usled

promene politike zna;ajnih imigracionih destinacija, bitno smaweno tokom

80-tih, da bi usled krize i ratnog okru\ewa opet poraslo u toku posledwe

decenije dvadesetog veka.

2.3 NASEQA I URBANIZAM

Teritorija op[tine Pan;evo je zbog svog geografskog polo\aja bila

privla;na za naseqavawe jo[ u preistorijskom periodu. Najstariji tragovi

naseqa na teritoriji op[tine nalaze se na lokalitetima Grad i Sedlar u

okolini dana[weg Star;eva, kao i Humka u Vojlovici. Ovi nalazi oslikavaju

prirodne uslove, na;in \ivota i skloni[ta koja pripadaju takozvanoj

star;eva;koj kulturi iz sredine [estog milenijuma p. n. e, koja po nekim od

svojih odlika odgovara i kod nas znatno poznatijoj vin;anskoj kulturi. Od tog

perioda mogu>e je pratiti razvoj qudskih naseobina na teritoriji dana[we

op[tine od mla]eg kamenog doba, preko neolita, bronzanog, a zatim gvozdenog

doba, anti;kog perioda, sredweg veka, pa sve do dana[wih dana.

Crkva u Dolovu

Danas se na teritoriji op[tine nalazi 10 naseqa, a wihovi osnovni podaci

prikazani su u narednoj tabeli.

Pan;evo

Trg kraqa Petra # po;etkom HH veka

25


2Op[ti uslovi

Tabela 2.8 - Osnovni podaci o naseqima na teritoriji op[tine Pan;evo

Naseqe Godina osnivawa Prvobitni naziv Povr[ina (ha) Br. stanovnika

Udeo u

stanovni[tvu

op[tine (%)

Udeo u povr[ini

op[tine (%)

Pan;evo 1153 Bansif - Pancsal 13.202 77.087 60,6 17,4

Star;evo 1690 Grad 7.639 7.615 6,0 10,1

Omoqica 1459 Movice 10.018 6.518 5,1 13,2

Ivanovo 1868 Ivanovo 4.816 1.131 0,9 6,4

Banatski Brestovac 1717 Banatski Brestovac 5.522 3.517 2,8 7,3

Glogow 1586 Glokansna 4.292 3.178 2,5 5,7

Jabuka 1718 Jabuka 5.252 6.312 4,9 6,9

Ka;arevo 1792 Franzfeld 3.910 7.624 6,0 5,2

Banatasko Novo Selo 1765 Banatsko Novo Selo 9.902 7.345 5,8 13,1

Dolovo 1660 Dolovi 11.043 6.835 5,4 14,6

Izvor` Republi;ki zavod za statistiku, rezultati popisa stanovni[tva iz 2002. godine

Na dana[woj teritoriji op[tine Pan;evo postojala su i slede>a naseqa, koja

su u pro[losti nestala ili su napu[tena i vi[e nisu obnovqena`

• Tornista - u ataru Omoqice ili Star;eva~

• Marijenfeld - u ritu jugozapadno od Star;eva~

• Naritak - u ataru Pan;eva~

• Ola - u ataru Pan;eva~

• Regestovo - izme]u Vojlovice i Omoqice~

• Govedarovac - izme]u Jabuke i Pan;eva.

Pan;evo

Panorama Pan;eva

Pan;evo sa tami[ke strane

U periodu od dolaska Slovena do 15. veka postoji samo bleda slika o postojawu

i razvoju grada. Nailaskom Turaka situacija se mewa, jer Pan;evo postaje

granica ili upori[te velikih sila koje se oko wega bore, pri tom ga nebrojeno

puta pale>i, robe>i, osvajaju>i i uni[tavaju>i. Prema opisu turskog Pan;eva

iz 1660. godine, tu se nalazila drvena tvr]ava pre;nika 100 koraka, sa posadom

od 50 vojnika, jednom xamijom, gostionicom i bazarom.

Krajem 17. i po;etkom 18. veka nastaje period grada-tvr]ave, u urbanisti;kom

smislu zna;ajan po tome [to uspostavqa deo gradske matrice iz koje se razvio

dana[wi oblik grada. Istra\ivawa ukazuju na to da su postojale barem dve

razli;ite tvr]ave - mawa, na [iroj lokaciji oko Minoritskog samostana i

dana[we Gimnazije, i druga, znatno ve>a, koja je obuhvatala prostor [ireg centra

grada 1720. godine, a koja je po odredbama Po\areva;kog mira iz 1742.

26


godine morala biti poru[ena. U tom periodu Srbi naseqavaju Gorwi grad

(danas severno od centra), a nema;ki kolonisti Dowi grad (ju\ni deo grada),

[to se i danas mo\e zapaziti po imenima ulica, izgledu zgrada i

urbanisti;koj regulaciji. Krajem 18. veka dolazi do spajawa srpske i nema;ke

op[tine i dobijawa statusa grada, koji prati izgradwa ulica u centru, a zatim,

u toku 19. veka i izgradwa parka Narodna ba[ta, kaldrmisanih ulica, uvo]ewa

javnog osvetqewa i drugih zna;ajnih objekata koji Pan;evo formiraju u gradsko

naseqe sa regulisanim gra]evinskim blokovima i [irokim ulicama.

Izgradwa grada, posle pauze krajem 19. i po;etkom 20. veka, ponovo dobija zamah

posle Prvog svetskog rata. Po;etkom 30-tih godina podi\u se i prve velike

fabrike (sijalica, stakla, name[taja, aviona, kudeqe), ali je razvoj grada zaustavqen

Drugim svetskim ratom i wegovim posledicama.

Podru;je op[tine Pan;evo

2

Op[ti uslovi

Kulminaciju svog razvoja Pan;evo do\ivqava u periodu od 1955. do 1980.

godine, kao rezultat procesa nagle urbanizacije i industrijalizacije, u ;emu

najve>u ulogu imaju podizawe fabrike ve[ta;kih ]ubriva, a zatim izgradwa

Rafinerije nafte, Petrohemije i Luke Dunav. Ovaj period karakteri[e

izgradwa nekoliko hiqada stanova - vi[e nego u celom proteklom periodu

wegove istorije. Ne\eqene posledice procesa nagle urbanizacije su spontana

naseqa migrantskog stanovni[tva, preoptere>ewe svih komunalnih instalacija

i infrastrukture, kao i pove>ano aerozaga]ewe kao najvidqivije

nasle]e industrijskog kompleksa. Ova faza, uz znatno smawewe intenziteta,

traje do kraja 20. veka, mada period od 1980. do danas karakteri[e i po;etak

intenzivnih radova na sanaciji komunalnog stawa i ure]ewe centra grada -

koji je i pored svih faza razvoja uspeo da zadr\i svoje osobine i karakteristike.

Star;evo

Naseqe je poznato i po iskopinama na Gradu, mestu dana[we ciglane, gde su

na]eni ostaci naseqa iz mla]eg kamenog doba (dve do pet hiqada godina p. n. e.).

Prvi pisani podatak o nasequ na ovom mestu datira iz 1717. godine, kada je

zabele\eno naseqe sa 50 ku>a. Godine 1776. selo je sedi[te vojne jedinice, a od

1772. ima status op[tine. Osnivawem banatske vojne granice po;iwe kolonizacija

u Star;evu, sa naseqavawem Srba, a zatim Hrvata i Nemaca, uz mawi

broj :eha i Slovaka. Najve>e migracije zabele\ene su posle Drugog svetskog

rata, kada se iseqavaju Nemci, a doseqavaju Srbi iz Srbije (okolina Pirota,

Lazarevca i Barajeva).

Karta naseqa Star;evo

Dana[we Star;evo je naseqe panonskog tipa, planski podignuto u austrijskom

periodu. Ulice se uglavnom seku pod pravim uglom, a najzna;ajniju

saobra>ajnicu predstavqa glavna ulica, koja ;ini deo puta Pan;evo-Star;evo-

Omoqica. Ku>e su uglavnom prizemne, gra]ene od cigle i prekrivene crepom.

Osnovna [kola datira iz 18. veka. Glavna grana privrede je poqoprivreda, i to

ratarstvo.

27


2Op[ti uslovi

Karta naseqa Omoqica

Omoqica

Omoqica predstavqa sekundarni centar ju\nog dela pan;eva;ke op[tine. Jo[ od

osnivawa Vojne granice (1764. godine) i uvo]ewa skele preko Dunava, omogu>eno je

da se ovim putem obavqa trgovina sa Turskom i kasnije Srbijom. Da u wenom susedstvu

nisu formirana dva gradska naseqa (Pan;evo i Kovin), Omoqica bi se sigurno

pro[irila i transformisala u gradsko naseqe. Omoqica je i pre ovog perioda

bila sedi[te op[tine, da bi 1899. godine bila progla[ena velikom

op[tinom sa pravom da se u woj odr\avaju va[ari. Broj stanovnika bele\i stalni

porast do 1910. godine, a pad je zabele\en za vreme Prvog svetskog rata. Do 1971.

rast broja stanovni[tva je skoro uniforman, dok se u periodu od 1971. do 1991.

godine bele\i nagli rast. U Omoqici su bile ;este migracije, a najzna;ajnije su

one iz 1764. i 1788. godine. Po iseqavawu Nemaca 1945. godine u Omoqicu se doseqava

1.795 kolonista iz Srbije. Nagli porast broja stanovnika u periodu od 1971.

do 1991. rezultat je doseqavawa, a samo u maloj meri prirodnog prira[taja.

Selo je danas naseqe panonskog tipa, nepravilnog latini;nog L oblika, uslovqeno

re;icama Nadelom i Powavicom. Ve>ina ulica je kaldrmisana, dok je glavna ulica

pokrivena asfaltom. Ve>ina ku>a je panonskog tipa, sa nekim elementima koje su

pridodali kasniji kolonisti. Tipovi novosazidanih ku>a nisu uniformni.

Naseqe ima vodovodnu, ali ne i kanalizacionu mre\u. Javne zgrade se uglavnom

nalaze u centru naseqa. Glavna grana privrede je poqoprivreda, i to ratarstvo.

Ivanovo

Karta naseqa Ivanovo

Ivanovo je tipi;no podunavsko naseqe kome reka daje karakteristi;nu

fizionomiju. Ima izudu\eno-jajasti oblik, koji je uslovqen tokovima

(Nadela, rukavac Dunava) i nasipima koji ga okru\uju. Relativno mlado naseqe,

podizano je planski za odre]eni kapacitet stanovni[tva, [to danas predstavqa

ograni;avaju>i faktor. Ve>ina ku>a je dosta stara, gra]ena uglavnom na

brazdu, du\om stranom okrenuta ka dvori[tu. U Ivanovu je podignuto znatno

mawe novih ku>a u pore]ewu sa ostalim naseqima pan;eva;ke op[tine. Ulice

se uglavnom seku pod pravim uglom, [irine su oko 30 metara.

Ivanovo nisu zaobi[le velike migracije, iako su one bile specifi;ne u odnosu

na druga naseqena mesta op[tine. Najzna;ajnije migracije su bile 1869.

(Bugari), 1883. (Ma]ari) i 1890. godine (Nemci). Kolonizaciju u nema;ke ku>e

posle 1945. izvr[ilo je uglavnom lokalno, siroma[no stanovni[tvo Ivanova,

dok je zemqi[te pre[lo u dru[tveni sektor. Najve>i problem dana[weg

Ivanova je wegov izolovan geografski polo\aj, nerazvijena infrastruktura i

brza depopulacija stanovni[tva.

Banatski Brestovac

Banatski Brestovac se nalazi u jugoisto;nom delu op[tine, na ivici lesne terase

pored vodotoka Powavice. Prvobitno naseqe je podignuto na tom lokalitetu jer

su se u zale]u nalazile plodne povr[ine, dok se rit koristio za sklawawe

28


stanovni[tva u nemirnim vremenima. Naseqe ima nepravilan oblik koji odstupa

od panonskih tipova sela podizanih u austrijskom periodu, [to je uzrokovano

lokalnom topografijom. Banatski Brestovac je poqoprivredno naseqe.

Stanovni[tvo bele\i stalni (iako neravnoimeran) porast, uz prisustvo

nekoliko velikih migracija - od kojih je posledwa bila 1945. godine, kada se u

atar sela doseqava stanovni[tvo iz Bosne, Sanxaka, okoline Vrawa i Vaqeva.

2

Op[ti uslovi

Karta naseqa Banatski Brestovac

Ve>ina javnih zgrada nalazi se u centru sela. Ulice su uglavnom kaldrmisane.

Selo je povezano na pan;eva;ki vodovod. Me]utim, razvoj vodovoda nije pratilo

postavqawe kanalizacione mre\e, pa otpadne i fekalne vode zaga]uju postoje>u

vodonosnu izdan i bunare, ;ime oni postaju neupotrebqivi.

Glogow

Glogow spada u grupu potami[kih naseqa panonskog tipa, sa pravilnim

topografskim povr[inama. Naseqe ima pravougaoni oblik sa pravolinijskim

i unakrsno postavqenim ulicama. Tokom dugogodi[weg perioda broj

stanovnika je varirao. Uzroci za to su bili epidemija kolere (krajem 19. veka),

Prvi svetski rat i emigracija u Ameriku izme]u 1920. i 1931. godine. Od kraja

Drugog svetskog rata broj stanovnika se uglavnom pove>avao, izme]u ostalog i

usled kolonizacije iz Makedonije.

Karta naseqa Glogow

Na teritoriji Glogowa najzna;ajnija privredna aktivnost je poqoprivreda, uz

74% povr[ina pod wivama, 8% pod pa[wacima i 13% pod [umama. U setvenoj

strukturi preovla]uju ratarske kulture, dok se od povrtarskih gaje krompir,

pasuq, crni luk, paradajz i paprika.

Naseqe ima sve primarne komunalne objekte, a sprovodena je i gasifikacija sela.

Jabuka

Jabuka spada u grupu potami[kih naseqa panonskog tipa, ;iji su oblici

odre]eni lokalnim morfolo[kim i hidrolo[kim uslovima. Ulice su

pravolinijske i [iroke od 20 do 40 metara, a seku se pod pravim uglom. Brojno

kretawe stanovni[tva Jabuke je vrlo neujedna;eno. Glavni uzroci za takva

kretawa bili su kolera u 19. veku i Prvi svetski rat, ali i kolonizacija

stanovni[tva od 1921. do 1931. godine i posle 1945, kada su naseqavani doseqenici

iz Makedonije.

Karta naseqa Jabuka

Primarnu privrednu delatnost u Jabuci predstavqa poqoprivreda, sa 70%

povr[ina pod wivama, 14% pod pa[wacima i 8% pod [umama. Pored poqoprivrede

u Jabuci se nalaze i dva zna;ajna industrijska objekta - Industrija

skroba Jabuka i fabrika sto;ne hrane Jedinstvo.

Naseqe ima sve primarne komunalne objekte. U nasequ se nalazi i specijalni

dom za psihi;ki zaostalu decu i omladinu.

29


2Op[ti uslovi

Karta naseqa Ka;arevo

Ka;arevo

Ka;arevo je izgra]eno kao nema;ko naseqe 1790. godine, doseqavawem 120

nema;kih porodica iz Badena, Virtenberga i {vajcarske. Topografska

povr[ina sela, polo\aj i pravac ulica odaju jak uticaj prvobitnih naseqenika.

Naseqe ima oblik kvadrata, sa dugim pravolinijskim ulicama koje se seku

pod pravim uglom.

Od 1869. do danas Ka;arevo bele\i stalan porast broja stanovnika, uz neznatno

smawewe ukupnog broja u popisima od 1910. i 1991. godine. Ekonomski

napredak sela je bio prili;no ujedna;en sve do pred Drugi svetski rat, kada je

do[lo do zna;ajne investicije nema;kog kapitala. Posle Drugog svetskog rata

doma>e nema;ko stanovni[tvo se povuklo sa nema;kom vojskom, pa su u

napu[tene ku>e organizovano naseqavani stanovnici iz razli;itih krajeva

zemqe, a najvi[e iz Makedonije.

Najva\niju privrednu granu u selu ;ini poqoprivreda, i to ratarstvo. Mawe

su zastupqene proizvodwa industrijskog biqa i povr>a, dok vo>arstvo,

vinogradarstvo i sto;arstvo nemaju neki zna;aj. Naseqe ima ve>inu komunalnih

objekata, a izvr[ena je kompletna gasifikacija sela.

Dolovo

Karta naseqa Dolovo

Tri stabla belog jasena

Dolovo je po svojim obele\jima specifi;no naseqe u pan;eva;koj op[tini.

Wegov atar obuhvata tri ekolo[ke celine (lesnu terasu, lesnu zaravan i

pe[;aru), a nalazi se na nadmorskoj visini od 111 mnm. Na mestu gde se danas

nalazi naseqe use;en je u lesnoj zaravni ceo niz dolova dubokih po 20 i vi[e

metara. Iako se nastojalo da naseqe dobije pravilne crte, to naj;e[>e nije bilo

mogu>e, pa su danas blokovi zgrada nejednakog i nepravilnog oblika. Dolovo je

najudaqenije naseqe od op[tinskog centra (21 km). U glavnoj ulici nalaze se

upravne, kulturne, prosvetne i privredne ustanove. Ku>e su uglavnom prizemne

i jednospratne, sa prostranim dvori[tima, ekonomskim zgradama i ba[tama.

Od samog osnivawa selo je bilo naseqeno uglavnom Srbima, a sa wima su u isto

vreme do[li i Rumuni. Broj i nacionalni sastav stanovni[tva Dolova je izuzetno

stabilna nacionalna me[avina, koja se jako sporo mewa. Primer za to je u;e[>e

Srba, koje je od 1880. do 1991. godine poraslo sa 67% na 79%, dok je u;e[>e Rumuna

od 26% opalo na 16%. Izuzetak ;ine samo Nemci, kojih je 1900. godine bilo 2,3%,

a kojih danas nema, jer su se evakuisali sa nema;kom vojskom 1944. godine.

Najva\nija privredna grana u selu je poqoprivreda, sa 95% povr[ina pod

wivama, 2% pod livadama i 2% pod pa[wacima. U setvenoj strukturi dominiraju

p[enica, kukuruz, [e>erna repa, suncokret i soja. Od povrtarskih kultura

najvi[e se gaji krompir. Vinograda i vo>waka ima zanemarqivo malo.

Dve pravoslavne crkve, iz 1811. i 1888. godine, nalaze se pod za[titom dr\ave

kao objekti od velike umetni;ke vrednosti. Na ulazu u selo iz pravca Pan;eva

nalazi se spomenik prirode Tri stabla belog jasena.

30


Banatsko Novo Selo

Banatsko Novo Selo se nalazi u severoisto;nom delu pan;eva;ke op[tine, na

nadmorskoj visini od 104 mnm. Osnovano je neposredno po stvarawu banatske

vojne krajine, kao detaqno planirano naseqe, sa ulicama koje se seku pod pravim

uglom. Blokovi izme]u ulica su veliki, po[to svaka ku>a ima prostrano

ekonomsko dvori[te i vrtove. Po du\oj osi naseqe se prostire u pravcu

severoistok-jugozapad.

2

Op[ti uslovi

Karta naseqa Banatsko Novo Selo

Po broju stanovnika selo je tre>e po veli;ini u op[tini. Broj stanovnika u

periodu od 1869. godine do danas varirao je u skladu sa op[tim prilikama i

kretawima na ovom delu teritorije, a selo je u 19. veku postalo zna;ajan

privredni centar.

Najva\nija privredna grana je poqoprivreda, sa 92% povr[ina pod wivama i

samo 6% neobradivog zemqi[ta. U setvenoj strukturi dominiraju \ita, suncokret,

soja i [e>erna repa. Povrtarske kulture gaje se uglavnom za sopstvene

potrebe stanovnika.

Naseqe poseduje sve komunalne objekte.

2.4 PRIVREDA

Dostignuti stepen razvoja privrede na teritoriji op[tine Pan;evo u uskoj je

vezi sa razvojem samog Pan;eva kao wenog centralnog mesta, ne samo u okvirima

op[tinske mre\e nego i celog jugoisto;nog Banata.

Savremena privreda Pan;eva vu;e svoje korene iz 18. i 19. veka, perioda kada je

ono bilo u okviru Austrougarske monarhije. Ovaj period karakteri[e po;etak

industrijalizacije Pan;eva, ali mnogo vi[e intenzivni razvoj trgovine i

zanatstva. Zna;ajni faktori oblikovali su razvoj privrede i u me]uratnom

periodu (od 1918. do 1941. godine), kada se privreda jugoisto;nog Banata sve

vi[e orijenti[e ka Beogradu kao velikom i lako dostupnom tr\i[tu.

Vajfertova pivara, H#H vek

U drugoj polovini 20. veka dolazi do nagle industrijalizacije i zna;ajnog

opadawa udela svih ostalih privrednih grana, naro;ito poqoprivrede. Iako

se situacija od 1990. godine donekle promenila, posledice ovoga trenda i

danas su vidqive na teritoriji cele op[tine.

2.4.1 Poqoprivreda

Poqoprivreda je danas jedna od zna;ajnijih privrednih grana op[tine.

Poqoprivredne povr[ine pokrivaju 84% teritorije, od ;ega obradive ;ine

93,6% poqoprivrednih povr[ina, a od wih 96,9% pripada oranicama i

ba[tama.

31


2Op[ti uslovi

U okviru poqoprivrede, ratarstvo predstavqa wenu najva\niju granu. Na teritoriji

op[tine najvi[e se gaje \ita (p[enica, je;am i kukuruz), industrijsko

biqe (suncokret, soja i [e>erna repa), razne povrtarske kulture i krmno

biqe (lucerka i detelina).

Tabela 2.9 - Struktura poqoprivrednih povr[ina op[tine Pan;evo

Godina

1987

1992 2002

Struktura povr[ina Povr[ina (ha) % Povr[ina (ha) % Povr[ina (ha) %

Poqoprivredne povr[ine 63.273 83,6 64.024 84,6 63.82 84,5

Obradive povr[ine 60.389 95,4 60.272 94,1 59.757 93,6

Oranice i ba[te 59.275 98,2 58.977 97,8 57.996 96,9

Vo>waci 391 0,6 423 0,7 438 0,8

Vinogradi 126 0,2 283 0,5 202 0,4

Livade 597 1,0 589 1,0 1.121 1,9

Pa[waci 1.965 3,1 3.134 4,9 2.189 3,6

Bare i trstici 919 1,5 618 1,0 1.874 3,1

Izvor` Republi;ki zavod za statistiku, 2003.

Pod vo>wacima na teritoriji op[tine nalazi se 438 ha, [to je svega 0,8%

obradivih povr[ina. Najvi[e se gaje jabuka i [qiva. Pod vinogradima se

nalazi samo 202 ha i to uglavnom u individualnom vlasni[tvu. Razlozi ovako

slabog u;e[>a vo>arstva i vinogradarstva u poqoprivredi nalaze se u neodgovaraju>oj

pedolo[koj strukturi koja je potrebna za uzgoj vo>a i vinove loze.

Po zna;aju, obimu i vrednosti proizvodwe sto;arstvo zauzima drugo mesto

me]u granama poqoprivrede. Na teritoriji op[tine zastupqene su sve wegove

grane - govedarstvo, sviwogojstvo i \ivinarstvo, dok su ov;arstvo i kowarstvo

u znatnom opadawu. Na teritoriji op[tine preovla]uje intenzivni

na;in sto;arewa.

2.4.2 Industrija

Industrija na postorima Pan;eva;ke op[tine ima dugu tradiciju. Prvi industrijski

pogon (Pivara) izgra]en je jo[ daleke 1722. godine. Tokom 19. veka u

Pan;evu su postojale fabrika likera, uqara, pilana, tka;nice svile, vetrewa;e,

ciglane, mlinovi, [tirkara, a krajem veka i gradska plinara i livnica.

U periodu izme]u dva svetska rata teritoriju op[tine je zahvatio sna\an proces

industrijalizacije, uz otvarawe velikih preduze>a koja i danas postoje, a

najzna;ajnija su` fabrika stakla, fabrika aviona, fabrika pamu;nog prediva i

fabrika name[taja. Neposredno posle Drugog svetskog rata oformqena je metalna

industrija u Ka;arevu, kao i pogoni za proizvodwu obu>e, proizvodwu i

preradu ko\e i razli;iti proizvodni kapaciteti prehrambene industrije.

Do nagle ekspanzije industrije do[lo je u periodu od 1959. do 1980. godine, kada

su podignuti pogoni Rafinerije, Azotare i Petrohemije, danas najve>ih preduze>a

u op[tini.

Razvoj industrije u periodu posle 1970. godine karakteri[e intenzivna

32


izgradwa proizvodnih objekata u okviru postoje>ih kompleksa i znatno mawa

izgradwa novih industrijskih objekata. U kompleksu Industrije stakla

Pan;evo izgra]ena je nova fabrika po „pitsburg“ tehnologiji, a u okviru

prehrambene industrije dovr[en objekat nove pivare. Posle 1981. godine

najizrazitije pove>awe povr[ina proizvodnih pogona izvr[eno je u okviru

metalne i prehrambene industrije.

2

Op[ti uslovi

Razvoj industrije Pan;eva odvijao se planski u okvirima radnih zona, [to

predstavqa pozitivnu tendenciju u organizaciji prostora. Disproporcija

koja postoji u prostornoj organizaciji industrije javila se kao posledica

pogre[nog locirawa industrijskih pogona u prethodnom periodu, kada su

posebno vrednovani lokacioni faktori, kao [to su sme[tawe industrije u

gradu kao potro[a;kom centru, blizina reke ili postojawe razvijene mre\e

infrastrukture.

Karakteristika industrije op[tine Pan;evo je locirawe wenog najve>eg dela

u podru;je grada, dok se samo ;etiri proizvodna pogona nalaze u podru;ju van

gradske aglomeracije. U samom nasequ Pan;evo skoncentrisano je ;ak 97,7%

svih povr[ina pod industrijskim objektima, kao i 97,4% svih povr[ina

industrijskih kompleksa. Ostali industrijski objekti nalaze se u Ka;arevu,

Banatskom Novom Selu, Jabuci i Omoqici.

2.5 GLAVNI EKOLO{KI PROBLEMI

Ekolo[ki problemi na teritoriji op[tine Pan;evo nastaju u vreme wene

nagle industrijalizacije, koja po;iwe od 1960. godine. Intenzivna proizvodwa

u oblasti naftne, hemijske i petrohemijske industrije, industrije skroba,

prerade ko\e i prehrambene industrije, uz upotrebu zastarelih tehnologija i

neodgovoraju>ih re[ewa u pogledu za[tite \ivotne sredine, dovela je do niza

problema koji su postali glavna ko;nica daqem razvoju op[tine. Danas se na

teritoriji op[tine isti;u slede>i zna;ajni faktori i problemi`

• velika koncentracija bazne i hemijske industrijske proizvodwe na jednom

mestu~

• velika blizina najve>e industrijske zone u odnosu na naseqena mesta

Pan;evo i Star;evo~

• industrijski kompleksi NIS Rafinerija nafte Pan;evo, DP Hemijska

industrija Pan;evo - Petrohemija i DP Hemijska industrija Pan;evo - Azotara,

locirani su na pravcu dominantnih vetrova prema naseqima~

• upotreba zastarelih tehnologija sa postrojewima koja su stara preko dvadeset

godina~

• stalna opasnost od mogu>ih hemijskih udesa ve>ih razmera~

nepo[tovawe zakonske regultive iz oblasti za[tite \ivotne sredine~

• zna;ajan negativan uticaj kao posledica NATO bombardovawa 1999. godine.

NATO bombardovawe 1999. godine

Na osnovu ovakvog ;iweni;nog stawa Pan;evo je klasifikovano kao jedna od

crnih ekolo[kih ta;aka u Republici Srbiji.

33


2Op[ti uslovi

Ju\na industrijska zona Pan;eva

Aero zaga]ewe u urbanoj sredini Pan;eva nastaje u znatnoj meri kao rezultat

proizvodno-tehnolo[kih aktivnosti u fabrikama naftnog, hemijskog i petrohemijskog

kompleksa. Negativan uticaj na stawe i kvalitet vazduha ima i upotreba

fosilnih goriva za zagrevawe prostora u zimskom periodu, kao i neadekvatna

saobra>ajna re[ewa. Glavni zaga]iva;i (polutanti) su sumporni oksidi, azotni

oksidi, ugqen-dioksid, organska jediwewa, lebde>e ;vrste i te;ne ;estice.

Zaga]ewe voda na teritoriji op[tine Pan;evo nastaje usled ispu[tawa

velikih koli;ina amonijaka, nafte i naftnih derivata, etilen-dihlorida i

\ive u freatsku oblast podzemnih voda i u reku Dunav. Primetno je zaga]ewe

tokova Nadele i Tami[a otpadnim vodama iz proizvodnih pogona u wihovoj

blizini. Nijedno naseqeno mesto na teritoriji op[tine Pan;evo nema

izgra]ene sisteme za sakupqawe i tretman komunalnih otpadnih voda, koje se

direktno ispu[taju u okolne vodotoke - recipijente.

Industrija Pan;eva

Rafinerija nafte Pan;avo

Na teritoriji op[tine Pan;evo se tokom svakodnevih aktivnosti i redovne

proizvodwe stvaraju velike koli;ine raznih vrsta komunalnog i industrijskog

otpada koji zaga]uju \ivotnu sredinu i predstavqaju opasnost za

zdravqe qudi. Najve>i generatori industrijskog i opasnog otpada, koji se

„privremeno“ ve> decenijama skladi[ti u krugu fabrika su naftna, hemijska

i petrohemijska industrija, ali i aktivnosti vezane za transport sirovina,

poluproizvoda i proizvoda, pomo>nog i energetskog materijala.

Ispravnost dono[ewa odluka pri planirawu i ure]ewu lokalne zajednice u

velikoj meri zavise od kvaliteta i pouzdanosti informacija o stawu \ivotne

sredine kojima raspola\u donosioci odluka. U op[tini Pan;evo trenutno ne

postoji organizovan i efikasan informacioni sistem koji bi bio u funkciji

unapre]ewa i za[tite \ivotne sredine, dok je rad na izradi katastara

zaga]iva;a (voda, vazduh, zemqi[te) jo[ uvek u po;etnoj fazi.

Op[tina Pan;evo nema izgra]enu strategiju unapre]ewa \ivotne sredine

saglasno smernicama Agende 21.

Imaju>i u vidu ovakvo stawe \ivotne sredine na teritoriji op[tine,

Skup[tina op[tine Pan;evo, na svojoj redovnoj sednici odr\anoj 1. juna

2001. godine, donela je Deklaraciju o politici za[tite \ivotne sredine (dok.

br. I-01-06-52/2001) u ;ijem je sastavu i slede>i

NATO bombardovawe 1999. godine

APEL

1. Zabrawuje se do daqeg izgradwa „prqavih“ (ekolo[ki neprihvatqivih) pogona

na teritoriji op[tine Pan;evo, a u svim vidovima postoje>e industrijske

proizvodwe neophodno je postepeno uvo]ewe tzv. „;istih“ odnosno malootpadnih

tehnologija.

2. Obustavqa se, do daqeg, izgradwa bilo kog dodatnog postrojewa naftne,

hemijske ili petrohemijske industrije na postoje>oj lokaciji „ju\ne industrijske

zone“ ili drugog pogona koji bi u toku redovne proizvodwe ili u

slu;aju udesa mogao jo[ vi[e ugroziti \ivotnu sredinu i stanovni[tvo (osim

ure]aja i opreme koja doprinosi smawewu zaga]ewa).

34


3. Obavezuju se fabrike „ju\ne industrijske zone“ da defini[u slede>e`

• sistem ekolo[ke politike,

• razviju ekolo[ki menaxment,

• informi[u sve zaposlene i obaveste javnost [ta je namera tog preduze>a u

oblasti za[tite \ivotne sredine.

2

Op[ti uslovi

4. Obavezuju se fabrike „ju\ne industrijske zone“ da u roku koji im odredi

nadle\no ministarstvo tj. uprava, urade kvalitativnu i kvantitativnu analizu

preduze>a u vezi sa za[titom \ivotne sredine.

5. Obavezuju se fabrike „ju\ne industrijske zone“ da u roku koji im odredi

nadle\no ministarstvo tj. uprava defini[u poslovnu strategiju i urade

planove sanacije za svoja postrojewa.

Deponija komunalnog otpada

6. Daqi razvoj naftne, hemijske i petrohemijske industrije tj. novih investicija

„;istih“ tehnologija usmeravati na nove, odgovaraju>e lokacije uz primenu

zona za[tite, u zavisnosti od vrste i mogu>eg obima zaga]ewa.

7. Na teritoriji op[tine Pan;evo neophodno je intenzivirati izgradwu

objekata komunalne infrastrukture koji su u funkciji za[tite \ivotne sredine,

zdravqa i standarda stanovni[tva (vodovod, kanalizacija, saobra-

>ajnice, zelene povr[ine, gasifikacija, higijena naseqa, tretman otpadnih

voda i drugo).

8. Zahteva se od Savezne Vlade, Vlade Republike Srbije i Izvr[nog ve>a AP

Vojvodine da finansijski podr\e planove sanacije preduze>a.

9. Zahteva se od Savezne Vlade, Vlade Republike Srbije i Izvr[nog ve>a AP

Vojvodine da obezbede zakonsku regulativu kojom bi se omogu>ilo ostvarivawe

gore navedenih ciqeva.

10. Zahteva se od Savezne Vlade, Vlade Republike Srbije i Izvr[nog ve>a AP

Vojvodine da striktno primewuju kaznene mere koje se propisuju sada[wom

ili budu>om zakonskom regulativom u vezi sa pitawem za[tite \ivotne sredine.

11. Zahteva se od Savezne Vlade, Vlade Republike Srbije i Izvr[nog ve>a AP

Vojvodine da se Pan;evo proglasi za ekolo[ki ugro\eno podru;je i da se na

osnovu toga obezbedi poseban status u smislu fiskalne i poreske politike i na

drugi na;in, kako bi se obezbedili finansijski uslovi za re[avawe nagomilanih

ekolo[kih problema i u smislu po[tovawa ovih zakqu;aka.

35


2Op[ti uslovi

36


3 KVALITET VAZDUHA

3

Kvalitet vazduha

Za izradu izve[taja o kvalitetu vazduha i procenu rizika po \ivotnu sredinu

i zdravqe qudi kori[>ene su metode date u preporukama i uputstvima Svetske

zdravstvene organizacije (SZO) i Agencije za za[titu \ivotne sredine SAD-a

(EPA-USA)`

• Environmental Health Impact Assessment of Urban Development Project,

Guidelines and Recommendations, WHO, 1985

• The Risk Assessment Guidelines, EPA, Washington DC, 1986.

Kao osnov za izradu izve[taja kori[>en je i ve>i broj dokumenata, izve[taja i

zapisnika koji su relevantni za ovu problematiku, a nalaze se u dr\avnim institucijama,

industrijskim postrojewima, stru;nim institutima i zavodima.

Na osnovu podataka o klimi, izvorima emisije i dispoziciji naseqenih mesta,

utvr]eno je da analiza stawa zaga]enosti vazduha treba da obuhvati podru;je

naseqenih mesta Pan;evo, Star;evo i Ka;arevo. Ostala naseqa na teritoriji

op[tine nisu obuhva>ena jer je proceweno da se nalaze na udaqenosti koja nije

pod direktnim uticajem glavnih izvora emisije.

Tuma;ewe rezultata analiza dobijenih u vidu izve[taja stru;nih institucija

izvr[eno je u skladu sa doma>om zakonskom regulativom, i to`

• Pravilnikom o grani;nim vrednostima, metodama merewa imisije, kriterijumima

za uspostavqawe mernih mesta i evidenciji podataka,

• Pravilnikom o grani;nim vrednostima emisije, na;inu i rokovima

merewa i evidentirawa podataka,

• Pravilnikom o analizi uticaja objekata odnosno radova na \ivotnu sredinu.

U ciqu [to objektivnijeg sagledavawa stawa kvaliteta vazduha u pro[losti,

zaga]ivawe vazduha u Pan;evu podeqeno je u nekoliko karakteristi;nih perioda`

1. period izgradwe industrijske zone i rada objekata punim, ako ne u potpunosti

projektovanim kapacitetom (od 1965. do 1990. godine)~

2. period u kojem su industrijski objekti radili odr\avaju>i svoju proizvodwu

bez naro;itih poboq[awa procesa i brige za zaga]ivawe vazduha, sa tendencijom

opadawa proizvodnih kapaciteta, [to je bilo uslovqeno primenom

sankcija i ekonomskim padom (od 1990. do 1999. godine)~

NATO bombardovawe 1999. godine

3. period NATO bombardovawa (1999. godine)~

4. period koji predstavqa obnavqawe rada u pojedinim ili ve>em broju tehnolo[kih

procesa uz sopstvena sredstva i donacije (od 2000. do 2003. godine).

37


3Kvalitet vazduha

Izvori zaga]ivawa vazduha u Pan;evu su`

• industrijski kapaciteti,

• objekti u procesima zagrevawa prostora (toplane, kotlarnice i individualna

lo\i[ta) i

• saobra>aj.

Industrija kao izvor zaga]ewa vazduha

Na osnovu identifikovanih izvora koji zaga]uju vazduh izdvojene su dominantne

zaga]uju>e materije. Podru;je ju\ne industrijske zone, u kojoj su

sme[tena tri najve>a industrijska kompleksa (Azotara, Rafinerija nafte

Pan;evo i Petrohemija), predstavqa lokaciju sa koje se istovremeno emituju

mnoge zaga]uju>e materije. Neke od najzna;ajnijih hemijskih materija koje se

javqaju tokom rada ovih industrija prikazane su u narednoj tabeli.

Tabela 3.1 - Hemijske materije koje se javqaju tokom rada industrija lociranih u ju\noj industrijskoj

zoni Pan;eva

Rafinerija nafte Pan;evo Petrohemija Azotara

VOC Etilen-dihlorid (EDC) Prirodan gas

Aromati;ni ugqovodonici Vinil-hlorid monomer (VCM) Sintezni gas

Policikli;ni aromati;ni ugqovodonici (PAU) Hlor Amonijak (gas, para, aerosol)

:a] Hlorovodonik Azotni oksidi

Ugqen-monoksid |iva Mazut

Sumpor-dioksid Sumpor-dioksid Urea

Vodonik-sulfid :a] Azotna kiselina

Merkaptani Vodonik-sulfid Mineralna uqa

Tetraetil-olovo Merkaptani Amonijum nitrat

Mikro;estice metala, kataliti;ka pra[ina Mikro;estice kataliti;ke pra[ine koja sadr\i metale Azot nitrat

U slu;aju po\ara

Fosfat

Polihlorovani bifenili (PCB)

NPK fertilizati

Dioksini

Fozgen

Lo\i[ta kao izvor zaga]ewa vazduha

Daqinski sistem grejawa u Pan;evu pokriva oko 30 do 35% stambenog i

poslovnog prostora, dok preostalih 65-70% koristi individualne na;ine

zagrevawa.

JKP Grejawe proizvodwom i distribucijom toplote i tople vode zagreva oko

11.000 stanova, 10 de;ijih vrti>a, [est [kola, ;etiri zdravstvene stanice,

dom starih, centralnu apoteku, kao i mnogobrojne ustanove i poslovni prostor

u privatnoj svojini, [to ;ini pribli\no 700.000 m 2 . U stambenim zonama

Pan;eva ono upravqa sa 31 kotlarnicom i 200 podstanica. Prema vrsti goriva

u upotrebi su sve ;etiri vrste energenata, s tim [to je upotreba prirodnog

gasa najzastupqenija. Ukupna instalisana snaga sistema iznosi 161,47 MW, a

sistem je veoma razu]en [to podrazumeva da se u radu koristi veliki broj kotlova

i gorionika. Ugra]ena oprema u proseku je stara preko 20 godina, [to

zna;i da joj je radni vek istro[en.

38


Tabela 3.2 - JKP Grejawe, upotreba energenata i broj prikqu;enih objekata

3

Kvalitet vazduha

Energent

Broj toplana (t) i Broj prikqu;enih stanova /

kotlarnica (k)

poslovnih objekata

Prirodni gas 2 (t) 9 (k) 6.947

Mazut 17 (k) 3.666

Lo\ - uqe 6 (k) 145

Ugaq 1 (k) 37

Saobra>aj kao izvor zaga]ewa vazduha

Saobra>aj u urbanim sredinama predstavqa jedan od zna;ajnih izvora

zaga]uju>ih materija i to` ugqen-monoksida, mikro;estica (posebno iz dizel

motora), olova, azotovih oksida, sumpor-dioksida i ugqovodonika. Posebno

pra>ewe zaga]enosti vazduha od saobra>aja nije bilo organizovano na teritoriji

Pan;eva. Prema dostupnim podacima, na teritoriji SO Pan;evo registrovano

je 56.865 putni;kih automobila, 391 autobus i 4.737 teretnih vozila.

Iz motornih vozila u vazduh gradova prose;no se oslobodi slede>a

koli;ina [tetnih materija` oko 80% ugqen-monoksida, 55-75% formaldehida,

55-75% acetil-aldehida, 44% azotovih oksida, 10% ;vrstih materija i 80%

olova. Od zna;aja je i to da u Pan;evo dnevno dolazi oko 450 te[kih kamiona,

cisterni i specijalnih vozila, koji dovoze i odvoze gotove proizvode,

poluproizvode i sirovine.

Novi nadvo\wak u Pan;evu

3.1 PRIKAZ STAWA

3.1.1 Pregled podataka o emisiji, imisiji i koncentracijama

zaga]uju>ih materija

Azotara

Interna merewa emisije na ispustima Azotare obavqana su redovno od po;etka

proizvodwe. U periodu od 1990. do 1998. godine po pogonima su mereni azotovi

oksidi kao azot-dioksid, amonijak i pra[ina (granulat). Do dono[ewa

doma>eg Pravilnika o GVE (Sl. glasnik RS, br. 30/97), rezultati merewa

upore]ivani su sa grani;nim vrednostima EFMA(European Fertilizer

Manufactures Association). Godine 1990. iz upotrebe je iskqu;eno postrojewe

Amonijak #, a 1998. i Amonijak ##, [to je doprinelo zna;ajnom smawewu emisije.

U periodu od 2000. do 2003. godine merewa emisije obavqana su povremeno na

pojedinim ispustima i u vreme rada industrije.

Azotara Pan;evo

Merewa imisije obavqana su na granici kompleksa Azotare, na dva merna mesta

u 24-;asovnim uzorcima na pravcima dominantnih vetrova. Mereni su amonijak

i azot-dioksid. Dobijeni rezultati upore]ivani su sa normativima za

radnu sredinu.

39


3Kvalitet vazduha

Postrojewe VCM - Petrohemija Pan;evo

Petrohemija

Merewa emisije u Petrohemiji obavqana su svakodnevno, interno i

sprovo]ena su samo na osetqivim mestima, kao [to je bila emisija VCM-a i

PVC-a. Dobijeni rezultati emisije upore]ivani su sa normativima iz TA-Luft.

Povremeno su registrovana prekora;ewa emisije.

U periodu od 1992. do 1996. Petrohemija je bila u stawu mirovawa. Tokom agresije

NATO dve vitalne hlorne linije VCM-a su uni[tene. U periodu od 2000.

do jula 2003. godine radni kapacitet bio je oko 60%. Postrojewe za preradu

otpadnih voda je uglavnom bilo u funkciji, mada je u situacijama kada ono nije

u radilo dolazilo do emisije merkaptana, uglavnom kao posledica delovawa

qudskog faktora.

Rafinerija nafte Pan;evo

Rafinerija nafte Pan;evo

Merewa emisije obavqaju ovla[>ene organizacije u skladu sa zakonskom regulativom

o kontroli grani;ne vrednosti emisije. Mere se sumpor-dioksid, azotovi

oksidi, ugqen-monoksid i ;vrste ;estice (pra[ina). Podaci o merewima

imisije na granici kompleksa ne postoje, odnosno nisu bili dostupni. U

industrijskom kompleksu Rafinerije nafte Pan;evo postoji Program o organizaciji

i realizaciji Fence line monitoringa.

Urbana sredina

Merewa zaga]enosti vazduha u periodu od 1981. do 1990. godine obavqao je Zavod

za za[titu zdravqa Pan;evo. Koncentracije ispitivanih materija utvr]ivane

su u 24-;asovnim uzorcima vazduha na tri merna mesta za sumpor-dioksid, ;a],

azot-dioksid i amonijak. Talo\ne materije merene su na 12 mernih mesta.

U periodu od 1991. do 2002. godine obavqena su merewa na dva merna mesta`

Rafinerija nafte Pan;evo

• merno mesto broj 1 (m. m. 1), u Vatrogasnom domu, nalazi se na pravcu dominantnog

vetra koji duva iz industrijske zone prema nasequ Sodara,

• merno mesto broj 2 (m. m. 2), u Zavodu za za[titu zdravqa, nalazi se u

sredi[woj gradskoj zoni.

Merewima su obuhva>ene`

• osnovne zaga]uju>e materije` sumpor-dioksid, ;a], azot-dioksid i talo\ne

materije,

• specifi;ne zaga]uju>e materije` amonijak, benzen, toluen, 1,2 dihloretan,

• zaga]uju>e materije koje u;estvuju u obrazovawu fotohemijskog (letweg)

smoga, azot-dioksid i formaldehid.

Od 1997. godine vr[e se i organolepti;ka merewa u petnaestominutnim intervalima

u jutarwim (8 h ) i popodnevnim (16 h ) satima.

40


Ostvarewe broja merewa bilo je u skladu sa propisanim Pravilnikom, odnosno

iznad 75% ukupnih godi[wih merewa. Metode merewa i oprema bili su u

skladu sa Pravilnikom i me]unarodno prihva>enim metodama.

3

Kvalitet vazduha

3.1.2 Neki pokazateqi stawa zaga]enosti vazduha u periodu

od 1981. do 1990. i od 1991. do 1999. godine

Period od 1981. do 1990. godine

U periodu od 1980. do 1990. godine uzorkovano je 6.313 uzoraka vazduha za ispitivawe

sumpor-dioksida. U periodu do 1987. godine svaki drugi uzorak SO 2 bio

je preko 150 µg/m 3 . Od 1987. do 1989. godine registruje se mawi pad broja merewa

preko GVI, da bi od 1989. ponovo bio registrovan porast koncentracija

preko 150 µg/m 3 . Najve>i broj merewa preko GVI registrovan je u periodu juniseptembar,

[to ukazuje da zaga]ewe sumpor-dioksidom ne poti;e dominantno

od zagrevawa, ve> od industrije i saobra>aja.

Postrojewe Karbamida - Azotara Pan;evo

U ovom periodu uzorkovano je 6.858 uzoraka vazduha za analizu na prisustvo

amonijaka. Prekora;ewa dozvoqenih koncentracija amonijaka bila su u

rasponu od 0,2% do 6,2% i zabele\ena su uglavnom u industrijskoj zoni.

Merewa azot-dioksida bila su prekinuta od 1983. do 1986. godine. Uzorkovano

je 3.069 uzoraka za analizu. Broj merewa preko GVI iznosio je 15,6%, a u periodu

od 1987. do 1990. najvi[e prekora;ewa bilo je na mernom mestu Sodara.

Prva merewa koncentracija hlora zapo;eta su 1987. godine. Uzeto je 1.852 uzorka

i u tim merewima nije zabele\ena nijedna koncentracija preko dozvoqene

vrednosti.

Mikro;estice ;a]i uzorkovane su istovremeno sa uzorcima vazduha za SO 2 .

Broj merewa preko GVI kretao se od 0,2 do 21,2%. U grejnoj sezoni zabele\ene

su ve>e koncentracije i serije dana sa prisustvom ;a]i preko GVI.

U periodu od 1983. do 1990. godine ukupne talo\ne materije kao sredwi

godi[wi prosek kretale su se u rasponu od 209 µg/m 3 na dan do 421 µg/m 3 na dan.

Na svim mernim mestima bilo je registrovano prekora;ewe GVI za godinu za

nastawena mesta.

Period od 1991. do 1999. godine

Na mernom mestu Vatrogasni dom u periodu od 1991. do 1999. godine sredwe

godi[we vrednosti sumpor-dioksida, ;a]i i azot-dioksida nisu bile preko

GVI za godinu (50 µg/m 3 ). Amonijak kao specifi;na zaga]uju>a materija bio je

preko GVI 1992. i 1993. godine u pojedina;nim merewima. Ukupan broj merewa

preko GVI posmatrano zbirno za SO 2 , ;a], NO 2 i NH 3 kretao se od 15 merewa

preko GVI u 1998. do 122 merewa u 1992. godini.

41


3Kvalitet vazduha

Na mernom mestu Zavod u periodu od 1991. do 1999. godine sredwe godi[we

vrednosti sumpor-dioksida, ;a]i, azot-dioksida nisu bile preko dozvoqenih

vrednosti GVI na godi[wem nivou. Na ovom mernom mestu nisu zabele\ena

prekora;ewa GVI za amonijak. Ukupan broj merewa preko GVI posmatrano

zbirno za SO 2 , ;a], NO 2 i NH 3 kretao se od 20 merewa preko GVI u 1999. do 48

merewa preko GVI u 1991. godini.

Zaga]uju>e materije specifi;ne za industrijske procese

Postrojewe Etilena - Petrohemija Pan;evo

Merewa specifi;nih zaga]uju>ih materija u periodu kada su objekti u ju\noj

industrijskoj zoni radili punim kapacitetom nisu uvek bila redovna.

U narednim tabelama prikazane su pojedina;ne maksimalno zabele\ene koncentracije

i procenti merewa koja su prelazila dozvoqene vrednosti.

Navedeni statisti;ki pokazateqi odabrani su da bi se dobila slika stawa

zaga]enosti vazduha, iako nisu sprovo]ena sistematska merewa.

Iz industrijske zone ;esto se registruje prisustvo amonijaka i azot-dioksida,

a povremeno vodonik-sulfida i merkaptana. Za ostale, takozvane specifi;ne

zaga]uju>e materije, u koje spadaju i te[ki metali, a koje se mogu o;ekivati u

vazduhu - podaci ne postoje jer se wihova merewa ne vr[e.

Tabela 3.3 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za hlorovodonik u vazduhu

Hlorovodonik 1 ;as (µg/m 3 )

Godina

Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija

1989 Sodara 233 0,8 692

Sodara 419 2,6 2

1990

Zavod za za[titu zdravqa 235 4,6 691

Tabela 3.4 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za amonijak u vazduhu

Godina

Amonijak 24 ;asa (µg/m 3 )

Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija

1988

Sodara 200 1 1.372

Zavod za za[titu zdravqa 200 0,5 274

1989 Sodara 200 0,6 370

Sodara 230 2,6 545

1990 Zavod za za[titu zdravqa 235 243

Vojlovica 2.768

1997 Sodara 365 5,5 289

Zavod za za[titu zdravqa 361 1,4 141

1999 Sodara 352 1,7 227

Zavod za za[titu zdravqa 361 0,5 315

42


Tabela 3.5 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za 1,2 dihloretan EDC u vazduhu

3

Kvalitet vazduha

Godina

1997. januar-jun

1990

1,2 dihloretan EDC 24 ;asa (µg/m 3 )

Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija

Sodara 124 0 297

Zavod za za[titu zdravqa 281 0 239

Sodara 340 0 163

Zavod za za[titu zdravqa 342 0 179

Tabela 3.6 - Odabrani statisti;ki pokazateqi za benzen u vazduhu

Godina

Benzen 24 ;asa (µg/m 3 )

Merno mesto Broj merewa % preko GVI Maks. koncentracija

1998. januar-jun

Sodara 124 0 112

Zavod za za[titu zdravqa 281 0 130

Tabela 3.7 - Maksimalno zabele\ene koncentracije vinil-hlorid monomera u vazduhu

Godina

VCM (ng/m 3 )

Broj merewa Maks. koncentracija

1988 509 825.000,0

1990 734 487.500,0

Napomena` Podaci o broju merewa preko GVI nisu bili dostupni.

Izvor` Laboratorija HIP Petrohemije

Tabela 3.8 - Maksimalno zabele\ene koncentracije etilen-dihlorida u vazduhu

Godina

EDC (mg/m 3 )

Broj merewa Maks. koncentracija

1988 509 171,0

1990 734 1,9

Napomena` Podaci o broju merewa preko GVI nisu bili dostupni.

Izvor` Laboratorija HIP Petrohemije

3.1.3 Podaci o zaga]enosti vazduha za vreme i neposredno

nakon bombardovawa 1999. godine

Rafinerija nafte Pan;evo

NATO bombardovawe 1999. godine

Merewa imisije u vreme bombardovawa obuhvatila su osnovne zaga]uju>e

materije (sumpor-dioksid, ;a] i azot-dioksid) i specifi;ne zaga]uju>e materije

- amonijak, 1,2 dihloretan, benzen i toluen. Uzimani su i 24-;asovni i 8-

;asovni uzorci za ispitivawe formaldehida, azotovih oksida i prizemnog

ozona. Ciqana merewa odmah nakon vazdu[nih udara obuhvatala su tro;asovna

i jedno;asovna merewa 1,2 dihloretana, benzena, toluena, ukupnih ugqovodonika,

VCM-a.

Kao primer zaga]enosti vazduha ilustrativni su podaci o analizi uticaja

oblaka nakon udara od 18. aprila 1999. godine, kada su izmerene slede>e koncentracije`

ugqen-monoksid (CO) 35-60 mg/m 3 (GVI 10 mg/m 3 ), fozgen 0,2-0,4

mg/m 3 , VCM 50-100 µg/m 3 (GVI 0,05 µg/m 3 ), NO 2 3-10 mg/m 3 (GVI 24 h - 85 µg/m 3 ,

GVI 1 h - 150 µg/m 3 ), HCl < 0,05 mg/m 3 i NH 3 2-3 mg/m 3 .

43


3Kvalitet vazduha

U periodu od 5. aprila do 10. juna 1999. godine ukupno su uzeta 52 uzorka

talo\nih materija u Pan;evu i okolini. GVI od 450 mg/m 2 /dan bila je prekora;ena

u 30 merewa. Maksimalno zabele\ena vrednost iznosila je 3.499,3 mg/m 2

dan. Sadr\aj kadmijuma bio je pove>an u 12 merewa, a cinka u [est merewa.

Ukupne suspendovane ;estice u zna;ajnoj meri bile su preko GVI od 120 µg/m 3

i kretale su se od 682,0 do 787,1 µg/m 3 . U suspendovanim ;esticama utvr]eno je

pove>ano prisustvo hroma i PAU (3,4 benzo(a)pirena).

3.1.4 Neki pokazateqi stawa zaga]enosti vazduha u periodu

od 2000. do 2002. godine

Osnovne zaga]uju>e materije

Stawe zaga]enosti vazduha osnovnim zaga]uju>im materijama dato je u tabeli

3.9, uz prikaz odabranih statisti;kih pokazateqa.

Tabela 3.9 - Stawe zaga]enosti vazduha u Pan;evu 2000 - 2002 - osnovne zaga]uju>e materije

Statisti;ki pokazateqi

Sredwa godi[wa vrednost

98 percentil

Broj merewa > GVI

Parametri 2000 2001

2002

(µg/m 3 ) m.m. 1 m.m. 2 m.m. 1 m.m. 2 m.m. 1 m.m. 2

SO 2 9 6 12 12 13 12

:a] 17 18 22 24 34 29

NO 2 11 12 9 10 18 20

SO 2 33 27 39 46 49 54

:a] 59 64 74 83 123 99

NO 2 39 70 35 39 50 48

SO 2 Ø Ø Ø Ø Ø Ø

:a] 12 13 39 35 69 48

NO 2 Ø 5 Ø 1 Ø 1

Napomena`

• Sredwa godi[wa vrednost za SO 2 i ;a] GVI = 50 µg/m 3

• GVI za NO 2 = 60 µg/m 3

Sredwa godi[wa vrednost sumpor-dioksida, ;a]i i azot-dioksida bila je

ispod GVI za godinu. Me]utim, broj merewa koji u toku godine prelazi

grani;nu vrednost imisije za 24-;asovna merewa ;a]i pokazuje rastu>i trend.

Uvidom u 24-;asovne koncentracije ;a]i jasno se uo;ava da se najve>i broj dana

sa prekora;ewem GVI javqa u oktobru, novembru, decembru, smawuje u januaru

([to je verovatno uslovqeno klimatskim faktorom vetra) da bi ostalih meseci

bile znatno ni\e (april, maj, juni). Tokom jula, avgusta i septembra koncentracije

;a]i se kre>u oko polovine dozvoqene vrednosti.

Talo\ne materije

Merewe talo\nih materija obavqa se na [est mernih mesta u Pan;evu (u ulicama`

Proleterska, Maksima Gorkog, Matije Gupca, Gorwa;ka, Jano[ikova i

Gunduli>eva). Grani;na vrednost imisije za godinu (200 mg/m 2 /dan za nastawena

podru;ja) prekora;ena je na jednom mestu u 2000. godini (Maksima Gorkog),

na ;etiri merna mesta u 2001. godini (osim u Proleterskoj i Gunduli>evoj) i

na jednom mestu u 2002. godini (Maksima Gorkog).

44


Specifi;ne zaga]uju>e materije

3

Kvalitet vazduha

Tokom 2000. godine registrovana su prekora;ewa GVI za amonijak u 14 merewa od

ukupno 362. Ostale zaga]uju>e materije kretale su se u dozvoqenim granicama.

U 2001. godini registrovana su prekora;ewa GVI za amonijak u dva merewa` u

martu i aprilu kada je registrovana koncentracija od 806 µg/m 3 (Vatrogasni

dom) i kod Zavoda sa jednim prekora;ewem od 159 µg/m 3 , tako]e u martu.

Benzen, toluen i 1,2 dihloretan ni u jednom merewu nisu pre[li GVI.

Tokom 2002. godine amonijak je na lokaciji Vatrogasni dom u 10 merewa bio

preko GVI sa maksimalnom vrednosti (C max ) od 224,0 µg/m 3 . Na lokaciji Zavod

amonijak je dva puta bio preko GVI sa C max 204 µg/m 3 u novembru.

Benzen, toluen i 1,2 dihloretan ni u jednom uzorku nisu bili preko GVI.

Rezultati merewa automatskog monitoringa SO 2

Automatski monitoring imisije sumpor-dioksida na tri merna mesta u

Pan;evu (Vojlovica, Vatrogasni dom i Cara Du[ana) zapo;et je decembra 2002.

godine u organizaciji S.O. Pan;evo. Registrovane sredwe dnevne vrednosti

sumpor-dioksida u periodu od decembra 2002. do maja 2003. godine na tri merna

mesta nijednom nisu bile preko GVI od 150 µg/m 3 .

Automatski monitoring

Ova merewa su programirana tako da, pored sredwe vrednosti za 24-;asovna

merewa, daju minimalnu i maksimalnu zabele\enu satnu vrednost izmerenog

parametra. Satne vrednosti nisu ni u jednom merewu bile preko 350 µg/m 3 .

Iako dobijene maksimalne vrednosti ne mo\emo porediti sa postoje>om regulativom,

va\no je navesti broj merewa koja su bila preko 100 µg/m 3 (ova vrednost

se prema podacima epidemiolo[kih studija smatra za grani;nu vrednost

za dugotrajnu izlo\enost dece do [est godina).

Iz Tabele 3.10 mo\e se videti da su maksimalne zabele\ene koncentracije

sumpor-dioksida bile u rasponu od 120,64 µg/m 3 u decembru 2002. kod

Vatrogasnog doma do 320,85 µg/m 3 u januaru 2003. godine kod Vojlovice. Najve>i

broj merewa koncentracije sumpor-dioksida preko 100 µg/m 3 (66) zabele\en je

na mernom mestu u ulici Cara Du[ana.

Tabela 3.10 - Rezultati automatskog monitoringa sumpor-dioksida za period decembar 2002 - maj

2003. godine

Broj merewa SO 2 >100 µg/m 3

Dec. 2002. Jan. 2003. Feb. 2003. Mar. 2003. Apr. 2003. Maj 2003. Ukupno

Vojlovica

Broj merewa 5 13 11 7 6 5

Maks. vrednost 160,16 320,85 223,82 289,28 188,46 166,95

47

Vatrogasni dom

Broj merewa 3 4 9 7 4 6

Maks. vrednost 120,64 167,10 141,14 216,41 190,72 150,87

33

Cara Du[ana

Broj merewa 13 13 16 19 3 2

Maks. vrednost 297,30 225,51 282,52 240,59 159,22 147,67

66

45


3Kvalitet vazduha

3.1.5 Vanredna merewa zaga]enosti vazduha

Vanredna merewa zaga]enosti vazduha u Pan;evu obavqana su uglavnom u

situacijama kada su se gra]ani u ve>em broju javqali Centru za obave[tavawe.

Vanredna merewa su sprovodile mobilne ekotoksikolo[ke ekipe zadu\ene za

vanredna merewa.

Tokom 2001. godine obavqena su tri vanredna merewa zaga]enosti vazduha (27-

28. aprila, 1-2. maja, 3-4. oktobra i 18-20. oktobra 2001. godine). Registrovane

su pove>ane koncentracije sumpor-dioksida i amonijaka usled ispada u radu

linije za kisele gasove u Rafineriji.

U 2002. godini obavqena su tri vanredna merewa zaga]enosti vazduha (29. januara,

2. februara i 16. novembra), kada su registrovane pove>ane koncentracija

amonijaka usled problema u radu Azotare.

U 2003. godini vanredna merewa obavqena su u periodu od 24. aprila do 3. juna.

U toku ovih merewa povremeno su registrovane kratkotrajne visoke vrednosti

vodonik-sulfida, sumpor-dioksida i azotovih oksida.

3.1.6 Analiza tendencija i trendova

U narednom periodu mo\e se o;ekivati porast saobra>aja kao izvora zaga]ewa

vazduha i to kako lokalnog tako i tranzitnog. Starost automobila i voznog

parka, vrsta goriva koja se koristi, ali i neadekvatna urbanisti;kosaobra>ajna

re[ewa uti;u na to da se stepen zaga]enosti vazduha iz saobra>aja

kao emitera pove>a i da doprinosi ukupnoj izlo\enosti stanovni[tva, flore

i faune.

Individualna lo\i[ta, koja sada pokrivaju 65 do 70% ukupnog grejnog prostora,

u narednom periodu (ve> unutar dve godine) ima>e tendenciju ka smawewu

udela u zaga]ivawu vazduha Pan;eva. Operativni planovi JKP Grejawe ukazuju

da >e se pove>avati procenat objekata prikqu;enih na daqinski sistem grejawa

s jedne strane, a s druge strane planira se i promena kori[>ewa energenata

u korist prikqu;ivawa na prirodni gas. U JKP Grejawe postoje pripremqeni

planovi toplifikacije i gasifikacije stambenih naseqa (Centar,

Streli[te, Tesla). Osnovni operativni planovi su toplifikacija i gasifikacija.

Ukoliko se odmah bude pristupilo realizaciji ovih aktivnosti, u

narednih pet godina mogao bi odnos da bude promewen u korist daqinskog grejawa

i upotrebe ;istijeg energenta (prirodni gas), [to bi kao posledicu

imalo poboq[awe kvaliteta vazduha u toku [est meseci godi[we.

Sva tri glavna industrijska kompleksa ju\ne industrijske zone (Azotara,

Petrohemija i Rafinerija nafte Pan;evo) u okviru svoje poslovne strukture

imaju slu\be za za[titu \ivotne sredine. Ove slu\be vode stru;waci koji

poseduju savremena saznawa o merama i na;inima kojima se mo\e umawiti negativan

uticaj industrijskih postrojewa na \ivotnu sredinu. U sve tri industrije

ura]eni su predlozi planova i aktivnosti koje treba preduzeti sa ciqem

46


da se smawi zaga]ewe \ivotne sredine i da se prate i kontroli[u redovni

procesi rada u skladu sa postoje>om doma>om i me]unarodnom zakonskom regulativom.

Od izuzetnog zna;aja je da realizacija postoje>ih planova zapo;ne

[to pre i da se po[tuju definisani termini izvr[avawa. Me]utim, veoma je

te[ko pretpostaviti u kojoj meri >e u narednom periodu ekonomski uslovi

omogu>iti realizaciju ovih programa.

3

Kvalitet vazduha

Pri proceni budu>eg uticaja ne treba zanemariti ni mogu>e dugotrajne

posledice NATO bombardovawa na \ivotnu sredinu. One pre svega mogu nastati

usled pojave spororazgradqivih opasnih materija, kao [to su organohlorna

jediwewa (polihlorovani bifenili, polihlorovani dibenzo-dioksini,

polihlorovani dibenzo-furani, 1,2 dihloretan), i te[kih metala (olovo,

\iva) koji imaju dokazan kancerogeni, mutageni i teratogeni uticaj.

3.2 PROCENA UTICAJA

U vazduhu Pan;eva prisutan je ve>i broj zaga]uju>ih materija koje ispoqavaju

pojedina;no i/ili sinergetsko dejstvo na \ivotnu sredinu. Na osnovu

fizi;ko-hemijskih i ekotoksikolo[kih karakteristika tih materija, dugotrajnosti

wihovog prisustva, kao i emitovanih koncentracija sa sigurno[>u

se mo\e zakqu;iti da postoji merqivi stepen degradiranosti \ivotne sredine.

Merqivost posledica mogu>e je potvrditi u onim resursima \ivotne sredine

koji mogu da sa;uvaju „zapis“ o starom zaga]ewu. Podaci o [tetnim efektima

na \ivotnu sredinu ovog podru;ja u pro[losti nisu dokumentovani. Podaci o

zaga]ewu tj. degradiranosti \ivotne sredine na podru;ju Pan;eva dokumentovani

su jedino ispitivawima vazduha, sedimenta kanala, zemqi[ta i flore u

vreme i neposredno nakon bombardovawa 1999. godine.

Zaga]ewima iz vazduha izlo\ena je celokupna populacija naseqa Pan;evo,

Star;evo i Ka;arevo, a naro;ito su ugro\ene osetqive grupe - deca, stare osobe

i razli;ite kategorije hroni;nih bolesnika.

Procena rizika po zdravqe qudi usled zaga]ewa vazduha na teritoriji naseqenih

mesta Pan;evo, Star;evo i Ka;arevo u posledwih 20 godina nije ra]ena.

Efekti zaga]enog vazduha iz pro[losti te[ko da mogu biti sagledani kroz registar

morbiditeta koji vodi zdravstvena slu\ba. Me]utim, on mo\e poslu-

\iti kao orijentir u epidemiolo[ko-ekolo[kom pristupu.

47


3Kvalitet vazduha

3.3 ZAKQU:NA RAZMATRAWA

Meteorolo[ki parametri koji su zna;ajni za distribuciju i razre]ewe

zaga]uju>ih materija u vazduhu na teritoriji Pan;eva uglavnom su nepovoqni.

Podatak da sredwa godi[wa relativna vla\nost vazduha za podru;je Pan;eva

iznosi 76,8% veoma je zna;ajan, posebno u hladnim mesecima zbog stvarawa

toksi;nog aerosola i wegovog negativnog uticaja na respiratorni trakt kod

qudi, ali i na \ivotiwe i biqke. Prilikom duvawa dominantnog vetra dolazi

do nano[ewa zaga]uju>ih materija iz industrijske zone ka stambenim naseqima.

Identifikovani izvori zaga]ewa vazduha u Pan;evu su` industrija, objekti za

zagrevawe (toplane, kotlarnice i individualna lo\i[ta) i saobra>aj.

Dominantne zaga]uju>e materije iz identifikovanih izvora zaga]ewa emituju

se u toku svakodnevnih aktivnosti kada su u pitawu industrijska zona i saobra>aj,

dok se iz lo\i[ta emisija registruje tokom grejnog perioda.

Kontrola emisije iz ispusta u industrijskoj zoni (HIP Petrohemija i HIP

Azotara) je internog tipa i nije uskla]ena sa Pravilnikom o grani;nim vrednostima

emisije (Sl. glasnik RS, br. 30/97). Merewa emisije u Rafineriji

nafte Pan;evo obavqa ovla[>ena stru;na organizacija, ali naj;e[>e na

osnovu naloga nadle\nog inspektora. Merewa emisije iz kotlarnica, energana,

toplana i individualnih lo\i[ta ne obavqaju se u skladu sa Pravilnikom.

Merewa imisije unutar granice (u zoni uticaja) industrijskih objekata

obavqaju se povremeno, a dobijeni rezultati merewa se upore]uju sa normativima

za radnu sredinu. Merewe imisije u urbanim zonama (lokalna urbana mre\a)

pod uticajem dominantnog vetra iz pravca industrijske zone obavqa se dugi

niz godina. Na osnovu ovih merewa uo;ava se pove>ano zaga]ewe vazduha

mikro;esticama ;a]i u vreme grejne sezone tj. u periodu oktobar, novembar i

decembar mesec. Automatski monitoring imisije sumpor-dioksida u periodu

od decembra 2002. do maja 2003. godine pokazuje da je najve>i broj merewa (66) sa

;asovnom koncentracijom sumpor-dioksida preko 100 mikrograma po metru

kubnom zabele\en u ulici Cara Du[ana. Maksimalno zabele\ena ;asovna koncentracija

sumpor-dioksida iznosila je 320,85 µg/m 3 na mernom mestu

Vojlovica.

U periodu od 2001. do 2003. godine obavqeno je osam vanrednih merewa

zaga]enosti vazduha. U toku ovih merewa bile su registrovane pove>ane koncentracije

sumpor-dioksida, amonijaka, azot-dioksida i vodonik-sulfida.

Uzroci su uglavnom bili pove>ana emisija iz industrijske zone. Ostale, takozvane

specifi;ne zaga]uju>e materije, u koje se mogu ubrojati i te[ki metali,

nisu registrovane jer se wihova merewa ne vr[e.

Uzimaju>i u obzir fizi;ko-hemijske i ekotoksikolo[ke karakteristike

zaga]uju>ih materija prisutnih u vazduhu na podru;ju Pan;eva, dugotrajnosti

wihovog prisustva, emitovanih koncentracija, sa sigurno[>u se mo\e re>i da

postoji merqiv stepen degradiranosti \ivotne sredine.

48


U pogledu uticaja prisutnih zaga]uju>ih materija na zdravqe stanovnika

neophodno je ciqano izdvojiti grupe u populaciji, zdravstvene indikatore i

koriste>i ekolo[ko-epidemiolo[ke metode postaviti istra\ivawa koja bi

omogu>ila sagledavawe uticaja u pro[losti, sada[wosti i procenu za

budu>nost.

3

Kvalitet vazduha

Kontinuiranost problema vezanih za negativan uticaj na kvalitet vazduha na

podru;ju Pan;eva prouzrokovan je`

• koncentracijom bazne industrijske proizvodwe na jednom mestu koja je

naslowena na urbanu rezidencijalnu zonu,

• polo\ajem izgra]enih hemijskih postrojewa na pravcu dominantnih

vetrova,

• zastarelom tehnologijom, sa nedovoqno ulagawa u poboq[awa i

usavr[avawa procesa proizvodwe koja bi omogu>ila smawewe emisije i boqu

energetsku efikasnost,

• stalnom opasno[>u od mogu>ih hemijskih udesa zbog zastarele tehnologije,

amortizovane opreme i slabe tehnolo[ke discipline,

• nepo[tovawem zakonske regulative iz oblasti za[tite \ivotne sredine.

Uz navedeno, dodatni problem predstavqa i to [to nijedan od tri najve>a

industrijska kompleksa ne zadovoqava standarde u pogledu udaqenosti od naseqa

(stambene zone), koja bi morala da bude najmawe 3.500 m.

Upravqawe rizikom od daqe degradiranosti \ivotne sredine treba da bude

strate[ko opredeqewe svih planova vezanih za razvoj op[tine. Mere koje je

realno sprovesti u postoje>im uslovima definisane su u okviru Akcionog

plana.

Akcioni plan za oblast kvaliteta vazduha sadr\i vi[e od 20 aktivnosti, koje

obuhvataju zakonodavno-politi;ke, administrativno-inspekcijske i tehni-

;ko-tehnolo[ke mere. Neke od wih (kao npr. zakonodavno-politi;ke, koje se

odnose na po[tovawe zakonske regulative iz oblasti za[tite \ivotne sredine,

ili na dono[ewe pojedinih odluka u oblasti kontrole emisije), ne zahtevaju

zna;ajnija finansijska sredstva, pa ih treba sprovesti [to je pre mogu>e.

Predlog mera za dopunu automatskog i stacionarnog monitoringa pra>ewem

koncentracija amonijaka, vodonik-sulfida, azot-dioksida i suspendovanih

;estica od 2,5 i 10 mikrona predstavqa realnu potrebu. Ostvarewe ove mere

ima za ciq da obezbedi validne podatke o stepenu zaga]enosti vazduha, a samim

tim i boqu procenu izlo\enosti vulnerabilnih grupa stanovni[tva, ali i

celokupne populacije na teritoriji op[tine.

Jednu od va\nih tehni;kih mera predstavqa usvajawe i sprovo]ewe plana postupne

zamene ;vrstih i te;nih fosilnih goriva prirodnim gasom. U okviru

tehni;ko-tehnolo[kih mera potrebno je aktivno raditi i na pro[irewu sistema

daqinskog grejawa, poboq[awu voznog parka JKP Autotransport

Pan;evo, ali i na obaveznom merewu emisije u skladu sa pravilnikom o GVE.

49


3Kvalitet vazduha

{to se ti;e najve>ih industrijskih emitera, neophodno je striktno primewivati

postoje>e mere inspekcijskog nadzora, osigurati po[tovawe zakonske

regulative i poja;ati tehnolo[ku disciplinu. U okviru svih industrijskih

postrojewa, a u skladu sa finansijskim mogu>nostima, potrebno je ubrzati

proces zamene zastarele tehnologije i pove>ati energetsku efikasnost.

50


4 KVALITET I KOLI:INE VODE ZA

PIe

Na teritoriji op[tine Pan;evo u tri gradska naseqa (Pan;evo, Ka;arevo i

Star;evo) i sedam seoskih naseqa (Banatski Brestovac, Banatsko Novo Selo,

Glogow, Dolovo, Ivanovo, Jabuka i Omoqica), prema podacima popisa iz 2002.

godine, \ivi 127.162 stanovnika. Organizovano javno snabdevawe vodom za

pi>e vr[i se iskqu;ivo zahvatawem podzemnih voda iz vodonosnih sredina

osnovnog vodonosnog kompleksa i iz vodonosnih sredina pliocena. Ukupna

prose;na eksploatacija podzemnih voda na podru;ju op[tine iznosi oko

Q=620 l/s.

Vodozahvatni objekti su iskqu;ivo bu[eni vertikalni bunari, kojih

aktivnih na izvori[tima za javno vodosnabdevawe ima oko 106. Od tri gradska

naseqa, Pan;evo i Ka;arevo imaju svoja izvori[ta, dok se vodosnabdevawe

Star;eva vr[i sa izvori[ta Pan;eva. Eksploatacija podzemnih voda za sva

naseqa na teritoriji op[tine Pan;evo procewena je na osnovu broja vodozahvatnih

objekata, fakturisanih koli;ina isporu;ene vode korisnicima, vremena

rada crpnih agregata, karakteristika kaptirane vodonosne sredine, broja

stanovnika, potreba u vodi privrednih subjekata i procewenih gubitaka u

mre\i, a na osnovu postoje>e dokumentacije i procene tehni;kih lica u JKP

Vodovod i kanalizacija u Pan;evu, kao i u javnim komunalnim preduze>ima

koja su nadle\na za vodosnabdevawe seoskih naseqa.

Pan;eva;ki vodovodni sistem

Vodovodni sistemi na teritoriji op[tine generalno se mogu podeliti u dve

grupe`

• prvu grupu (celinu) predstavqa Pan;eva;ki vodovodni sistem koji

snabdeva vodom Pan;evo, Star;evo, Omoqicu, Banatski Brestovac i Ivanovo~

• drugu grupu ;ine autonomni vodovodni sistemi pet seoskih naseqa`

Dolovo, Ka;arevo, Banatsko Novo Selo, Jabuka i Glogow.

4.1 PRIKAZ STAWA

4.1.1 Pan;eva;ki vodovodni sistem

Postrojewe za preradu vode "Filter" kod

Pan;eva

Prvi javni vodovod na teritoriji op[tine formiran je 1962. godine u

Pan;evu, izgradwom dela mre\e i otvarawem izvori[ta Sibnica koje je i

danas u radu. Sa razvojem gradskog naseqa i industrije, [irio se i Pan;eva;ki

vodovodni sistem` 1986. godine pu[ten je u rad PPV (slika 4.3) i izvori[te

Filter, a 1998. godine je otvoreno izvori[te Gradska [uma. Vremenom je na

izvori[tu Sibnica (najve>em izvori[tu Pan;eva;kog vodovoda sa sredwim

godi[wim kapacitetom od pribli\no 300 l/s) do[lo do ubrzawa procesa

starewa bunara, tako da se zbog odr\awa potrebnog kapaciteta vr[e ;este

51


4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e

Slika 4.2 - Sredwa mese;na potro[wa

vode u Pan;evu u periodu 1995-2002 godine

- stanovni[tvo i industrija.

regeneracije vodozahvatnih objekata i bu[ewe novih. Krajem osamdesetih godina

na vodovodni sistem se prikqu;uje gradsko naseqe Ka;arevo, koje pre toga

nije imalo sopstveni vodovod (snabdevalo se vodom iz plitkih bunara). Krajem

devedestih na sistem se prikqu;uju naseqa Omoqica i Banatski Brestovac, a 2000.

godine selo Ivanovo, posledwe naseqe koje nije imalo javno vodosnabdevawe.

Na osnovu podataka o potro[wi vode u proteklom periodu (slika 4.2) vidi se da

se specifi;na potro[wa vode kre>e izme]u 270 i 300 litara po stanovniku na dan.

Izvor` Tehni;ka slu\ba Vodovoda Pan;evo, 2003.

Osnovni parametri kvaliteta podzemne vode na izvori[tu Sibnica i tehnolo[ka

[ema postrojewa za pre;i[>avawe pitke vode prikazani su u tabeli 4.1

i na slici 4.3.

Slika 4.3 - Tehnolo[ka [ema postrojewa

za pre;i[>avawe Pan;eva;kog vodovoda

Tabela 4.1 - Vrednosti parametara karakteristi;nih za kvalitet podzemne vode na izvori[tu

Sibnica

l

Mesto Dubina

Suvi Utro[ak

Tvrdo>a Sulfati Hloridi Gvo\]e Natrijum i

ostatak KMnO 4 kalijum

Boja

(m) (mg/l) (mg/l) (°dH) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (mg/l) (°Pt/Co)

Pan;evo 56-72 416-453 3,4-12,7 18,7-22 16,7-30,7 19 0,18-2,2 16,6-33,8 bez

Izvor` Tehni;ka slu\ba Vodovoda Pan;evo, 2003.

Procenat bakteriolo[ki neispravnih uzoraka vode iz distributivne mre\e

(koja sti\e do potro[a;a) je do 5% i u okviru je preporuka Svetske zdravstvene

organizacije (tabela 4.2). Bakteriolo[ka neispravnost poti;e od pove>anog

broja aerobnih mezofilnih bakterija.

U tabeli 4.2 prikazani su rezultati bakteriolo[kih analiza svih uzetih uzoraka

(iz bunara, sa postrojewa za tretman i iz distributivne mre\e) i samo iz

distributivne mre\e Pan;eva;kog vodovodnog sistema u 2002. godini.

Tabela 4.2 - Rezultati bakteriolo[kih analiza uzoraka vode

Meseci

Uk. br. uzoraka

Uk. br.

neispravnih

uzoraka

Uk. % neispravnih

uzoraka

% neispravnih uzoraka

iz distributivne mre\e

Januar 129 5 3,8 3,5

Februar 129 5 3,8 0,8

Mart 129 2 1,5 0,8

April 129 2 1,5 1,7

Maj 159 4 2,6 0,8

Juni 129 1 0,7 0

Juli 129 10 7,7 7,8

Avgust 135 11 8,5 9,1

Septembar 171 14 8,2 1,7

Oktobar 150 10 6,6 1,7

Novembar 129 0 0 0

Decembar 129 0 0 0

Ukupno` 1.647 64 Sr. vred. = 3,8% Sr. vred. = 2,4%

Izvor` Izve[taj o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi>e u Op[tini Pan;evo za period 01. 01. do

31. 12. 2002. godine - Zavod za za[titu zdravqa Pan;evo

52


4

Kvalitet i koli;ine vode za pi>e

Procenat hemijski neispravnih uzoraka iz distributivne mre\e je u proseku

oko 28% ([to je vi[e od preporu;enih 20%). Hemijska neispravnost uzoraka u

distributivnoj mre\i je uzrokovana organolepti;kim osobinama (boja i

mutno>a), koje su se javqale u ne[to ve>im vrednostima od onih propisanih

Pravilnikom. U tabeli 4.3 prikazani su rezultati hemijskih analiza svih uzetih

uzoraka (iz bunara, sa postrojewa za tretman i iz distributivne mre\e) i samo

iz distributivne mre\e Pan;eva;kog vodovodnog sistema u 2002. godini.

Tabela 4.3 - Rezultati hemijskih analiza uzoraka vode

Meseci

Uk. br. uzoraka

Uk. br.

neispravnih

uzoraka

Uk. % neispravnih

uzoraka

% neispravnih uzoraka

iz distributivne mre\e

Januar 58 14 24,1 19,1

Februar 58 9 15,5 4,2

Mart 58 18 31,0 74,5

April 58 25 43,1 59,6

Maj 88 51 57,9 29,8

Juni 58 25 43,1 38,3

Juli 58 13 22,4 12,7

Avgust 59 23 38,9 35,4

Septembar 99 60 60,6 27,6

Oktobar 79 44 55,6 34,0

Novembar 58 30 51,7 53,2

Decembar 58 16 27,5 21,3

Ukupno` 789 328 Sr. vred. = 41,6% Sr. vred. = 27,9%

Izvor` Izve[taj o zdravstvenoj ispravnosti vode za pi>e u Op[tini Pan;evo za period 01. 01. do

31. 12. 2002. godine - Zavod za za[titu zdravqa Pan;evo

U 2002. godini prisustvo rezidualnog hlora je ustanovqeno 466 puta (~85%).

Prose;na vrednost koncentracije rezidualnog hlora iznosila je oko 0,2 mg/l

[to je u okvirima dozvoqenih vrednosti (0,2-0,5 mg/l). Propisane koncentracije

rezidualnog hlora u mre\i su svakako doprinele malom procentu bakteriolo[ki

neispravnih uzoraka.

Osnovni problem distributivnog sistema Pan;eva;kog vodovoda predstavqa to

[to wegov razvoj ne prati razvoj grada. Od 180 km cevovoda pre;nika 80mm-

300mm, oko 45% ;ine azbest-cementne cevi koje zbog svoje starosti (preko 25 godina)

uzrokuju velike gubitke (oko 25%). Broj defekata na cevovodu kre>e se oko

700 godi[we. Veliki deo mre\e ;ine cevi malih pre;nika koje predstavqaju uska

grla i prouzrokuju niske pritiske u pojedinim delovima naseqa. Prikqu;ewe

tri seoska naseqa na vodovodni sistem (u periodu od 1998. do 2000. godine) dovelo

je i do pove>awa neracionalne potro[we, pre svega u letwim mesecima kao

posledica kori[>ewa vode za zalivawe. Postoje>i rezervoarski prostor od

13.000 m 3 predstavqa samo 20% od maksimalne dnevne potro[we, [to nije dovoqno

da pokrije dnevne neravnomernosti potro[we, pogotovu u letwem periodu.

Izvori[ta vodosnabdevawa Pan;eva;kog vodovoda su, sa aspekta za[tite od

zaga]ewa, potencijalno ugro\ena pre svega pojavom nelegalne gradwe u wihovoj

blizini (Sibnica i Filter) ali i saobra>ajnicama koje prolaze u wihovom

neposrednom okru\ewu (stari i novi put Beograd-Pan;evo). Tako]e je izra\ena

pojava starewa vodozahvatnih objekata - bunara, tako da se javqa konstantno

53


4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e

opadawe wihovog kapaciteta koje se kompenzuje regeneracijom objekata ili

bu[ewem novih bunara u ciqu odr\avawa potrebnih kapaciteta izvori[ta.

4.1.2 Vodovodni sistemi pet seoskih naseqa

Slika 4.4 - {ematski prikaz vodovodnih

sistema seoskih naseqa

Vodovodni sistemi pet seoskih naseqa (Dolovo, Ka;arevo, Banatsko Novo

Selo, Jabuka i Glogow) formirani su u periodu od 1972. do 1977. godine,

bu[ewem prvih bunara i izgradwom distributivne mre\e. Ove sisteme karakteri[e

sli;na struktura` podzemna voda se kaptira cevastim bunarima na

izvori[tu, odakle se preko hidrofora (za odr\avawe pritiska) direktno

[aqe u mre\u (slika 4.4). Pre slawa u mre\u vr[i se dezinfekcija natrijumhipohloritom

na hlorinatoru.

Distributivne mre\e su, po pravilu, prstenaste, sa velikom zastupqeno[>u

malih pre;nika (oko 90% pre;nici 80-100 mm). Prilikom izgradwe mre\e

kori[>ene su iskqu;ivo azbest-cementne cevi zbog niske cene (osim u Jabuci

gde su prisutne plasti;ne cevi), ;ija je osnovna mana [to vremenom postaju

krte i lako pucaju, prouzrokuju>i velike gubitke i prekide u snabdevawu

(tabela 4.4).

Tabela 4.4 - Osnovni podaci o vodovodnim sistemima Dolova, Ka;areva, Banatskog Novog Sela,

Jabuke i Glogowa

Ka;arevo

Banatsko

Novo Selo

Glogow Dolovo Jabuka

Broj stanovnika 7.624 7.416 3.178 6.835 6.312

Broj bunara 5 7 5 4 5

Kaptirani interval (m) 30-95 47-75 10-60 70-80 38-60 73-100

Broj prikqu;aka 2.05 2.4 1.05 2.15 1.7

Potr. stanovni[tva (m 3 /god.) 360 500 210 435 480

Potr. privrede (m 3 /god.) 150 200 40

Pros. spec. potro[wa (l/st. na dan) 180 230 210 180 210

Kapacitet (l/s) 20 20 8 14 14

1. zona, pritisak u zoni (MPa) 2,5-5,5 2,0-5,0 2,5-4 3,2-5,5 1,8-4

Broj crpnih stanica - - - - -

Broj rezervoara - - - - -

Zapremina rezervoara (m 3 ) - - - - -

Du\ina vod. mre\e pre;nika 80-800 mm (km) 22 50 17,3 34 27

Azbest-cementne cevi (%) ¬100 ¬100 ¬100 ¬100 -

Plasti;ne cevi( %) - - - - ¬100

Starost mre\e 25-50 godina (%) 100 100 100 100 100

Koeficijent izgra]enosti mre\e (m/stan) 3 6 5 5 4

Izvor` Dokumentacija JKP-a, 2003.

U periodu od izgradwe seoskih vodovoda do danas gotovo da nije vr[ena rekonstrukcija

mre\e niti planska zamena „uskih grla“ u sistemu. Zatvara;i na mre\i

ne funkcioni[u tako da prilikom remonta zbog havarija na cevovodu mora da se

iskqu;i ;itavo naseqe. S obzirom na nepostojawe rezervoarskog prostora u sistemu

za izravnavawe dnevnih neravnomernosti potro[we, pove>ana potra\wa za

vodom se kompenzuje ve>om proizvodwom na bunarima [to nepovoqno uti;e na

wihov radni vek (svakih 4-5 godina izvode se novi bunari).

54


4

Kvalitet i koli;ine vode za pi>e

Proizvodwa i potro[wa vode se ne mere` mera;i protoka na bunarima ne

funkcioni[u a ku>ni vodomeri su naj;e[>e neispravni tako da se potro[wa Vodovodni sistem naseqa Ka;arevo

po selima napla>uje uglavnom pau[alno. Cena vode razlikuje se od naseqa do

naseqa` najmawa cena vode je u Pan;eva;kom vodovodu (8 dinara po m 3 ) dok je po

selima 140-150 dinara po doma>instvu (do 8 m 3 , tamo gde postoje vodomeri).

Procenat naplate se kre>e od 60 do 90%.

Gradsko naseqe Ka;arevo snabdeva se vodom iz izvori[ta na ju\noj periferiji

grada. Za upravqawe i odr\avawe vodovodnog sistema zadu\eno je JKP

Ka;arevo. Najve>i problemi koji se javqaju u distributivnom sistemu su

nepostojawe rezervoarskog prostora, velika zastupqenost cevi malih

pre;nika i starost cevi. Neispravnost zatvara;a na mre\i onemogu>ava

lokalne intervencije na cevovodu.

Naseqe Banatsko Novo Selo organizovano se snabdeva vodom sa sedam bunara

(izvori[te u centru naseqa sa tri bunara i ;etiri bunara locirana na

razli;itim lokacijama). Upravqawe vodosnabdevawem vr[i JKP B.N.S.

Gubici u mre\i se javqaju usled starosti cevi i neispravnosti zatvara;a a

nedostatak rezervoarskog prostora se kompenzuje pove>anom eksploatacijom

bunara. Kako su bunari locirani u samom nasequ, zone sanitarne za[tite ne

postoje.

Vodovodni sistem naseqa Ban. Novo Selo

Vodovodni sistem naseqa Glogow

Naseqe Glogow od 1972. godine ima izvori[te koje je locirano u centru naseqa

- u parku. Upravqawe i odr\avawe vodovodnog sistema vr[i JKP Glogow.

Vi[e od 95% mre\e ;ine cevi malih pre;nika koje uzrokuju velike

hidrauli;ke gubitke i niske pritiske u pojedinim delovima naseqa, naro;ito

u letwim mesecima. Nefunkcionisawe zatvara;a na mre\i dovodi do toga da

se prilikom intervencija usled havarija mora iskqu;iti celo naseqe.

Rezervoarski prostor ne postoji pa se neravnomernosti potro[we moraju

kompenzovati pove>anom proizvodwom vode na bunarima, [to uti;e na wihov

vek trajawa. Ne postoje zone sanitarne za[tite.

Naseqe Dolovo je organizovano po;elo da se snabdeva vodom od 1971. godine,

otvarawem izvori[ta u centru sela. Upravqawe vodosnabdevawem vr[i JKP

Dolovi. Kao i ostalim naseqima, najve>i problemi koji se javqaju u distributivnom

sistemu su nepostojawe rezervoarskog prostora, velika zastupqenost

cevi malih pre;nika i starost cevi. Neispravnost zatvara;a na mre\i

onemogu>ava lokalne intervencije na cevovodu. Pove>ana eksploatacija vode

sa bunara u letwim mesecima negativno uti;e na wihov radni vek.

Naseqe Jabuka je po;elo sa organizovanim vodosnabdevawem 1978. godine.

Upravqawe i odr\avawe vodovoda vr[i JKP Vod-kom. Za razliku od ostalih

naseqa u vodovodnoj mre\i su 100% zastupqene PE cevi. Gubici na mre\i

javqaju se pre svega na prikqu;cima i na zatvara;ima. Ne postoji rezervoarski

prostor za izravnavawe dnevnih neravnomernosti potro[we. Mre\a zatvara;a

delimi;no funkcioni[e. Bunari su locirani na izvori[tu u centru

sela (tri bunara) i na jo[ dve lokacije u selu. Zone sanitarne za[tite ne postoje.

Vodovodni sistem naseqa Dolovo

Vodovodni sistem naseqa Jabuka

55


4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e

Kvalitet podzemnih voda na podru;ju op[tine Pan;evo je karakteristi;an za

podru;je ju\nog Banata` podzemna voda je umereno tvrda i karakteri[e je nizak

organski sadr\aj i prirodno povi[en sadr\aj gvo\]a, mangana i amonijum

jona. Osnovni parametri po kojima kvalitet vode odstupa od sadr\aja

propisanih Pravilnikom o kvalitetu vode za pi>e su pove>an sadr\aj gvo\]a

i mangana (tabela 4.5).

Tabela 4.5 - Vrednosti karakteristi;nih parametara kvaliteta podzemne vode u naseqima

Dolovo, Ka;arevo, Banatsko Novo Selo, Jabuka i Glogow

Ka;arevo

Banatsko

Novo Selo

Glogow Dolovo Jabuka MDK

Gvo\]e (mg/l) 0,62 0,56 0,85 0,56 0,55 0,3

Mangan (mg/l) 0,3 0,29 0,92 0,37 0,43 0,1

Amonijum-jon (mg/l) 0,16 0,2 0,1 0,2 0,1 0,05

Mikrobiolo[ki neispravni uzorci (%) 27,5 34,7 24,4 12,3 41 -

Izvor` Generalni projekat snabdevawa vodom naseqa Banatsko Novo Selo, Ka;arevo, Dolovo,

Jabuka i Glogow, Energoplan 2003.

Zabriwavaju>a je ;iwenica da je voda u velikom broju uzoraka uzetih iz

vodovodne mre\e bakteriolo[ki neispravna, tj. ne zadovoqava kvalitet vode

za pi>e sa higijenskog aspekta. Bakteriolo[ka neispravnost poti;e od

pove>anog broja aerobnih mezofilnih bakterija. Analizama Zavoda za za[titu

zdravqa Pan;evo na terenu utvr]eno je da se procenat uzoraka u kojima je

prona]en rezidualni hlor u distributivnoj mre\i kretao od 0 do 25%, [to je

nedovoqno da bi se voda odr\ala u bakteriolo[ki ispravnom stawu.

Koncentracija rezidualnog hlora u vodi mre\e prema Pravilniku treba da se

kre>e od 0,2 do 0,5 mg/l. Problem predstavqa to [to su izvori[ta locirana u

centrima naseqa (ili u wihovoj blizini) pa zbog blizine prvih potro[a;a u

sistemu nije mogu>e koristiti dovoqne koli;ine natrijum-hipohlorita, jer

ne postoji dovoqno vreme za wegovu potro[wu. S obzirom na mali procenat

uzoraka u kojima je identifikovan rezidualni hlor diskutabilno je i da li se

dozirawe hipohlorita vr[i na pravi na;in tokom celog dana.

4.2 PROCENA UTICAJA

Do po;etka organizovanog vodosnabdevawa stanovni[tva i industrije pre 30-

tak godina nivoi podzemnih voda bili su prakti;no neporeme>eni ve>om

eksploatacijom tako da nije bilo uticaja na \ivotnu sredinu. Bunari locirani

u selima bli\e obodu Deliblatske pe[;are (Dolovo, Banatsko Novo Selo)

imali su arteske pijezometarske nivoe. U Dolovu su pritisci na bunarima bili

do ;etiri, a u Banatskom Novom Selu oko jednog metra. U proteklih 30 godina

vodosnabdevawa na podru;ju op[tine Pan;evo do[lo je do znatnog sni\ewa

nivoa podzemnih voda usled eksploatacije, tako da se danas pozitivni (arteski)

pritisci javqaju samo na bunarima u Dolovu. Ni na jednom izvori[tu (osim

pan;eva;kih izvori[ta) ne postoje osmatra;ki objekti - pijezometri, kao ni

kontinualno pra>ewe efekata eksploatacije. Obzirom na to da podzemne vode

predstavqaju jedini resurs vodosnabdevawa stanovni[tva i industrije,

neophodno je uspostaviti stalan monitoring kojim bi se prikupqali podaci na

osnovu kojih bi bilo mogu>e izvr[iti evaluaciju efekata eksploatacije.

56


4

Kvalitet i koli;ine vode za pi>e

Uticaj na zdravqe qudi ogleda se u kvalitetu vode koji generalno ne odstupa od

kvaliteta koji karakteri[e vode ju\nog Banata. Osnovni parametri po kojima

kvalitet vode odstupa od sadr\aja propisanih Pravilnikom o kvalitetu vode

za pi>e su pove>an sadr\aj gvo\]a i mangana. Naseqa prikqu;ena na

Pan;eva;ki vodovodni sistem koriste vodu koja je tretirana na PPV, gde se

vr[i uklawawe vi[ka gvo\]a i mangana. Za naseqa koja nemaju tretman vode za

pi>e, relativnim pore]ewem kvaliteta vode vidi se da je najve>e optere>ewe

gvo\]em i amonijakom zabele\eno na izvori[tu naseqa Glogow, dok se najve>e

optere>ewe manganom nalazi na izvori[tu naseqa Banatsko Novo Selo i

Dolovo. Veliki procenat bakteriolo[ki neispravnih uzoraka vode uzetih iz

vodovodnih mre\a ovih pet naseqa, posledica je nepravilnog dozirawa dezinfekcionog

sredstva.

Problem hemijskog kvaliteta vode za pi>e za naseqa koja nisu prikqu;ena na

vodovodni sistem Pan;eva (tj. nemaju tretman vode) svakako nije mogu>e

re[avati zasebno za svako naseqe. Op[tina Pan;evo je po;ela s re[avawem

ovog problema izradom Generalnog projekta snabdevawa vodom naseqa

Banatsko Novo Selo, Ka;arevo, Dolovo, Jabuka i Glogow, (Energoplan-Beograd,

2003). Prema ovom Projektu, najekonomi;nija bi bila izgradwa izvori[ta i

postrojewa za preradu vode u Ka;arevu, kojim bi se snabdevali Jabuka, Glogow,

Ka;arevo i Banatsko Novo Selo, a naseqe Dolovo bi se snabdevalo sa sopstvenog

izvori[ta.

Kvalitetno re[avawe komunalnih problema (vodovoda, kanalizacije, putne

infrastrukture, zdravstva, [kolstva...) predstavqa bitan elemenat koji

odre]uje standard \ivota stanovni[tva. Do pojave prvih vodovoda u gradskim

i seoskim naseqima na teritoriji op[tine Pan;evo snabdevawe vodom bilo je

iskqu;ivo iz nehigijenskih plitko kopanih bunara, [to je ;esto prouzrokovalo

zaraze i crevna oboqewa. Izgradwa prvih vodovoda po selima predstavqala

je veliki kvalitativan pomak na poqu vodosnabdevawa koji je uticao na boqi

standard \ivota gra]ana. Jedino naseqe koje nije imalo vodovodni sistem do

2000. godine bilo je Ivanovo, koje se u periodu od 20 godina (1981-2002) „prepolovilo“

po broju stanovnika. Nesumwivo je da su uslovi \ivota (nedostatak

vodovoda i kanalizacije), neprimereni 20. veku doprineli tome, naro;ito

imaju>i u vidu blizinu urbanih sredina kao [to su Pan;evo i Beograd.

Bunari izvori[ta Gradska [uma u Pan;evu

4.3 ZAKQU:NA RAZMATRAWA

Pan;eva;ki vodovodni sistem sa svojim postoje>im kapacitetima izvori[ta

i postrojewem za pre;i[>avawe vode mo\e da zadovoqi sada[we potrebe

stanovni[tva i industrije za kvalitetnom vodom. Za odr\awe ovih kapaciteta

neophodno je da se na izvori[tu Sibnica (najve>em izvori[tu Pan;eva;kog

vodovoda) zbog starewa bunara vr[i regeneracija i bu[ewe novih bunara svake

godine. U narednom periodu neophodno je da se izvr[i sistematska rekonstrukcija

distributivne mre\e Pan;eva i prikqu;enih naseqa u ciqu smawewa

gubitaka i uklawawa uskih grla u sistemu.

Procena je da >e potrebe za vodom u periodu do 2006. godine zahtevati

57


4Kvalitet i koli;ine vode za pi>e

pro[irewe kapaciteta sa 700 l/s na 900-1.000 l/s. Ovo zahteva pro[irewe

izvori[nih kapaciteta i kapaciteta prerade. Budu>i da je za sva izvori[ta

ura]en Projekat celovite sanitarne za[tite, kojim su definisane oblasti u\e

i [ire sanitarne za[tite, neophodno je da se nastavi sa daqim administrativnim

i tehni;kim aktivnostima na wihovoj realizaciji.

Za vodovodne sisteme ostalih pet naseqa mo\e se zakqu;iti da ne zadovoqavaju

potrebe ni po koli;inama ni po kvalitetu vode koju isporu;uju. Koli;ine

vode ograni;ene su eksploatacionim karakteristikama bunara i uskim grlima

u mre\i (ne postoji rezervoarski prostor). Kvalitet vode ne zadovoqava normative

za vodu za pi>e zbog pove>anog sadr\aja gvo\]a, mangana i amonijaka

(tretman vode ne postoji). S obzirom na to da je kvalitet vode sli;an u svim

naseqima, problem treba re[avati integralno, otvarawem zajedni;kog

izvori[ta i postrojewa za preradu vode koje bi bilo zajedni;ko za sva (ili

ve>inu) naseqa. U tom smislu treba nastaviti sa izradom projektne dokumentacije

koju je zapo;ela Op[tina Pan;evo u ciqu re[avawa ovog problema.

Do prelaska na centralizovan sistem vodosnabdevawa treba u svim naseqima

obezbediti dovoqne koli;ine vode za pi>e pro[irewem postoje>ih kapaciteta.

Vodovodna mre\a u svim naseqima je stara preko 25 godina, najve>im delom

na;iwena od azbest-cementnih cevi koje su krte i prouzrokuju velike gubitke

na mre\i. Zatvara;i na mre\i nisu u funkciji. Nephodno je izvr[iti wihovu

postepenu rekonstrukciju (zamenu) u ciqu smawewa gubitaka. Proizvodwa i

potro[wa vode se ne mere tako da je neophodno da se osposobe mera;i protoka

i vodomeri. Na nivou cele op[tine potrebno je zapo;eti kampawu za

racionalizaciju potro[we vode u ciqu smawewa nenamenske potro[we

kvalitetne vode kod stanovni[tva i u industriji.

58


5 OTPADNE VODE

5

Otpadne vode

Analiza i prikaz postoje>eg stawa sistema za prikupqawe otpadnih voda u

naseqima op[tine Pan;evo data je na osnovu analize raspolo\ive relevantne

dokumentacije dobijene od nadle\nih komunalnih i drugih organizacija

zadu\enih za vodosnabdevawe i kanalisawe gradskih i seoskih naseqa. U naseqima

u kojima ne postoje izgra]eni kanalizacioni sistemi a postoje javna

komunalna preduze>a, izvr[en je obilazak terena i u razgovoru sa stru;nim

licima prikupqene su informacije o problematici produkcije i evakuacije

otpadnih voda. Fond raspolo\ive tehni;ke dokumentacije koja analizira

problematiku otpadnih voda je veoma skroman. Mo\e se konstatovati da u

op[tini Pan;evo od kraja 70-tih godina, kada je izra]ena studija otpadnih

voda, nisu sprovo]ene sistematske aktivnosti na evidenciji zaga]iva;a i

merewu kvaliteta i kvantiteta otpadnih voda, bilo da se iste evakui[u u

kanalizacioni sistem, u vodotoke ili u meliorativne kanale.

Zaga]ewe otpadnom vodom

Organizovano prikupqawe i odvo]ewe otpadnih voda sa izgra]enom kanalizacionom

mre\om postoji samo u delu naseqenog mesta Pan;evo i u ju\noj industrijskoj

zoni. Izgradwa kanalizacionog sistema, uz zna;ajno zaostajawe, samo

delimi;no je pratila razvoj i izgradwu sistema za vodosnabdevawe grada. Kao

posledica toga, veliki deo Pan;eva i daqe nema kompletiranu kanalizacionu

infrastrukturu, ve> se problematika evakuacije otpadnih voda re[ava individualno

putem vodopropusnih septi;kih jama i upojnih bunara.

Sa aspekta sistema za prikupqawe otpadnih voda ova situacija je daleko

lo[ija u ostalim naseqima op[tine, gde ne postoje izgra]eni kanalizacioni

sistemi. U ve>ini naseqa na teritoriji op[tine, izuzev Pan;eva i Star;eva,

ne postoje ni planovi ni tehni;ka dokumentacija koja na bilo koji na;in analizira

problematiku otpadnih voda. Shodno tome, pristup problematici

otpadnih voda ostalih naseqa op[tine Pan;evo dat je na osnovu dostupne relevantne

tehni;ke dokumentacije, teorijskih saznawa i problematike otpadnih

voda naseqa sli;nog tipa u Vojvodini.

Pregledna situacija postoje>eg kanalizacionog

sistema upotrebqenih voda grada Pan;eva

5.1 PRIKAZ STAWA

5.1.1 Naseqeno mesto Pan;evo

Postoje>i kanalizacioni sistem Pan;eva je koncipiran kao separacioni sistem sa

odvojenim mre\ama za evakuaciju upotrebqenih i atmosferskih voda. Sve upotrebqene

vode prikupqene kanalizacionom mre\om se preko glavne crpne stanice

Luka Dunav bez ikakvog tretmana prepumpavaju i ispu[taju u Dunav. Lokacija

ispusta nalazi se neposredno nizvodno od u[>a reke Tami[ u Dunav. Prikupqene

ki[ne vode se preko vi[e izliva ispu[taju u okolne vodotokove i kanale, odakle

gravitiraju ka reci Dunav. U delovima grada bez kanalizacione mre\e problem

59


5Otpadne vode

Havarija kanalizacionog kolektora u

Kara]or]evoj ulici 1999.

evakuacije otpadnih voda re[ava se individualno ili upu[tawem u vodopropusne

septi;ke jame ili ispu[tawem bez pre;i[>avawa u okolne vodotoke i kanale.

U prethodnih 20 godina nisu vr[ena sistematska merewa koli;ina i kvaliteta

otpadnih voda. Procena je da se u proseku oko 6 miliona m 3 /god. evakui[e postoje>im

kanalizacionim sistemom, dok se oko 4 miliona m 3 /god. iz delova grada

koji nisu pokriveni kanalizacionom mre\om izliva i zaga]uje podzemqe, Mali

rit i Nadel. Kvalitet komunalnih otpadnih voda je uglavnom konstantnan i

odgovara stepenu urbanizacije, dok je sastav industrijskih otpadnih voda neujedna;en

i zavisi od vrste i re\ima proizvodwe. Od svih industrijskih objekata

lociranih u gradu samo je mawi deo prikqu;en na kanalizacioni sistem, i to

uglavnom bez predtretmana. U Mali rit se bez pre;i[>avawa evakui[u otpadne

vode iz fabrike vozila Utva, Industrije stakla i Krznare, dok se u kanal Nadel

(tako]e bez prethodnog tretmana) ispu[taju otpadne vode iz mlekare i

Industrije skroba Jabuka. Trenutna situacija je takva da ve>i deo industrije

radi sa veoma smawenim kapacitetom, sa izuzetkom prehrambene industrije.

Tabela 5.1 - Glavne karakteristike otpadnih voda Pan;eva (stawe iz 1976.)

F. aviona Utva

Klanica

F. sijalica Tesla

Pivara - fla[ara

Pekara

Ustanove

Stanovni[tvo

Industrija stakla

Mlekara

Pivara - proizvodwa

Krznara

Fabrika aviona Utva

Ukupno

Gradski kolektor

Zaga]iva;

Koli;ina vode

BPK 5 (kg/dan)

ES

m 3 /dan Talo\ena Netalo\ena

min. maks. sr. min. maks. sr. min. maks. sr. min. maks. sr.

4.674 7 5.894 676 1.389 962 1.014 2.083 1.47 6.9 34.725 24.5

295 2.624 649 15 71 15 23 107 50 375 1.775 250

210 353 270 95 655 270 143 980 405 2.375 16.375 6.75

12 172 80 1 190 58 12 285 87 25 4.75 1.45

60 158 237 60 240 3.95

686 1.26 1 22 142 74 33 213 111 550 3.55 1.85

5.877 11.409 7.953 809 2.447 1.537 1.215 3.668 2.36 20.231 64.415 38.75

Izvor` Studija o otpadnim vodama Pan;eva, 1976.

Crpna stanica FCS 2 - Narodna ba[ta

Me]utim, kako navedeni podaci datiraju jo[ iz 70-tih godina, a u me]uvremenu

je do[lo do [irewa kanalizacionog sistema i do promena u industrijskoj

proizvodwi (tehnologija, kapaciteti i dr.), pouzdanost i relevantnost navedenih

podataka je veoma mala. Prema podacima iz Nacionalne studije za SRJ u

izdawu Saveznog ministarstva za nauku, razvoj i \ivotnu sredinu (1998.),

ukupno komunalno i biorazgradqivo organsko optere>ewe koje dospeva u reku

Dunav iz naseqenog mesta Pan;evo iznosi 168.000 ES.

U kanalizacioni sistem Pan;eva u proteklom periodu se nisu ulagala

zna;ajnija finansijska sredstva. Obzirom na tu ;iwenicu, sistem se nije

razvijao prema planovima, pa je zna;ajan deo grada ostao nepokriven kanalizacionom

infrastrukturom. Nelegalno prikqu;ivawe na kanalizacionu mre\u

je dovelo do promene osnovne namene separacione mre\e, pa u sistemu atmosferske

kanalizacije postoje prikqu;ci upotrebqenih voda i obrnuto, u sistemu

upotrebqenih voda postoje prikqu;ci za odvo]ewe atmosferskih voda.

60


Ovakva situacija je neodr\iva kako sa aspekta funkcionalne namene kanalizacionih

mre\a tako i sa aspekta koncipirawa i funkcionisawa budu>eg PPOV-a.

Neadekvatno odr\avawe kanalizacione mre\e za posledicu ima i ;este havarije

uzrokovane zna;ajnom infiltracijom podzemnih voda sa pojavom sufozije. Stawe

fekalne deponije (mesta za pra\wewe sadr\aja septi;kih jama), koja se nalazi na

lokaciji [ahta na glavnom kolektoru ispred Glavne crpne stanice Luka Dunav,

veoma je lo[e zbog neadekvatnog odr\avawa i kori[>ewa, pa ga u narednom periodu

treba tehni;ki adekvatno re[iti.

5

Otpadne vode

Glavna crpna stanica FCS 6 - Luka Dunav

Naseqeno mesto Pan;evo predstavqa zna;ajan koncentrisan izvor zaga]ewa reke

Dunav. Po svojoj veli;ini Pan;evo ulazi u grupu prvog stepena prioriteta

(>15.000 ES) u smislu izgradwe postrojewa za pre;i[>avawe gradskih otpadnih

voda. Pri tom re[ewe postrojewa treba da se bazira na konceptu zajedni;kog

pre;i[>avawa komunalnih i biorazgradqivih industrijskih otpadnih voda, uz

obavezan predtretman industrijskih otpadnih voda. Tehnolo[ki koncept

pre;i[>avawa podrazumeva obavezan sekundarni biolo[ki tretman otpadnih voda

i re[eno pitawe dispozicije muqa.

Havarija kanalizacionog kolektora u

Kozara;koj ulici 1999.

Saglasno ranijim urbanisti;kim planovima razvoja Pan;eva, lokacija postrojewa

za pre;i[>avawe gradskih voda predvi]ena je u neposrednoj blizini postoje>eg

postrojewa sekundarnog tretmana otpadnih voda industrijske zone. Izradom novog

GUP-a grada i izradom projektne dokumentacije otpadnih voda potrebno je

preispitati postoje>u predvi]enu lokaciju PPOV-a.

Razvoj atmosferske (ki[ne) kanalizacije se koncipira razvojem postoje>e mre\e,

putem izgradwe nove sekundarne mre\e i povezivawa podslivova sa glavnim kolektorima.

Tamo gde je to mogu>e treba predvideti odvo]ewe i ispu[tawe prikupqenih

atmosferskih voda direktno u Tami[ i kanal industrijske zone.

5.1.2 Industrijska zona Pan;eva

Sve otpadne vode industrijske zone Pan;eva ispu[taju se u namenski kanal za

otpadne vode koji je u direktnoj vezi sa Dunavom. Otpadne vode iz Azotare se bez

ikakvog tretmana upu[taju u kanal, dok se otpadne vode Rafinerije i Petrohemije

tretiraju na primarnim i sekundarnim ure]ajima za pre;i[>avawe. Ure]aj za

sekundarni tretman otpadih voda Rafinerije i Petrohemije zajedni;ki je za

otpadne vode oba komleksa.

Sve tri fabrike u industrijskoj zoni su imale vi[e ili mawe definisane planove

daqeg razvoja. Dugoro;ni planovi za period od 1990. do 2000. godine su se uglavnom

parcijalno sprovodili zbog ekonomskih sankcija, a nakon bombardovawa 1999.

godine ustupili su mesto hitnim intervencijama i rehabilitaciji o[te>enih pogona.

U okviru industrijske zone konstatovan je proces zna;ajnog zaga]ewa, koji i

sada traje, a glavni polutanti su azot, \iva, merkaptani i uqe (naftni derivati).

Najve>e koli;ine otpadnih voda ispu[ta fabrika ve[ta;kih ]ubriva, pri

;emu treba konstatovati da 88% predstavqa rashladnu vodu koja nosi termi;ko

zaga]ewe (temperatura oko 40 °C). Na osnovu najnovijih informacija,

Tabela 5.2 - Procewene koli;ine otpadnih

voda koje se ispu[taju iz industrijske

zone Pan;eva

Postrojewe Godina (m 3 /;as) (m 3 /god.)

DP HIP

Azotara

DP HIP

Petrohemija

NIS RNP

Pan;evo

1998 6.012,2 40.947.223

1996 116,6 923.593

1997 398,3 3.154.684

1998 335,9 2.660.000

1996 328,4 2.524.025

1997 319,7 2.532.339

1998 318,1 2.520.000

Izvor` Studija produkcije, prikupqawa i

tretmana otpadnih voda iz industrijskog

kompleksa Pan;eva, 2002.

61


5Otpadne vode

koli;ine otpadnih voda koje se sada ispu[taju iz Azotare su za 25 % mawe u

odnosu na vrednosti date u tabeli. Do ovog smawewa do[lo je usled izbacivawa

linije za proizvodwu NPK ]ubriva.

Podaci o kvalitetu otpadnih voda koje se ispu[taju iz industrijske zone

prikazani su u narednim tabelama.

Tabela 5.3 - Prose;no optere>ewe otpadne

vode iz Azotare (1998.)

Parametar

(kg/dan)

Metanol 368,900

Suspendovane materije 1.933,100

Amonijak - kao azot (N) 7.908,600

Nitrati - kao azot (N) 3.151,300

Nitriti - kao azot (N) 15,500

Ukupno - azot (N) 11.065,800

Fosfor 6,110

Cink 94,870

Kadmijum 0,342

Uqe 0,960

Izvor` Studija produkcije, prikupqawa i

tretmana otpadnih voda iz industrijskog

kompleksa Pan;eva, 2002.

Tabela 5.4 - Kvalitet otpadne vode sa postrojewa za tretman otpadnih voda - Petrohemija i

Rafinerija nafte (1996-1998)

Parametar

Jedinica

Osredwena

vrednost

Izvor` Studija produkcije, prikupqawa

i tretmana otpadnih

voda iz industrijskog kompleksa

Pan;eva 2002.

pH - 8,760

Uqe (/) 11,600

Fenoli (/) 0,670

Sulfidi (/) 0,000

Slobodan hlor (Cl 2 ) (/) 0,000

|iva (/) 0,098

Suspendovane materije (/) 85,00

Rastvorene materije (/) 1.392,000

BPK 5 (/) 66,330

HPK (/) 159,660

Miris - 1,660

Boja (°Pt-Co) 6,000

Mutno>a () 10,600

Mikrobiolo[ki parametri (1/) 27,534

Ukupni hlorovani ugqovodonici (/) 5,000

Nakon 1999. godine do[lo je

samo do delimi;nog obnavqawa

proizvodwe u industrijskoj

zoni. U narednim

tabelama prikazane su procewene

koli;ine otpadnih

voda i prose;ne godi[we

vrednosti kvaliteta otpadnih

voda za period od 1999.

do 2001. godine.

Tabela 5.5 - Procewene koli;ine otpadnih

voda koje se ispu[taju iz industrijske

zone Pan;eva (1999-2001.)

Izvor` Studija produkcije, prikupqawa i

tretmana otpadnih voda iz industrijskog

kompleksa Pan;eva, 2002.

Postrojewe Godina (m 3 /;as) (m 3 /god.)

DP HIP Azotara 1998 6.012,2 40.947.223

1999 97,0 212.447

DP HIP Petrohemija

2000 111,0 975.009

2001 117,0 1.022.902

1999 - -

NIS RNP Pan;evo

2000 - -

2001 450 3.942.000

Razmatraju>i problematiku

kvaliteta otpadnih

voda izindustrijskih

postrojewa, mo\e

se zakqu;iti da u odnosu

na doma>e zakonodavstvo

efluent zadovoqava

propisane kriterijume,

jer se u proceni

ra;una razbla-

Tabela 5.6 - Prose;ne godi[we vrednosti

kvaliteta otpadnih voda koje se ispu[taju

u kanal industrijske zone Pan;eva

(1999-2001.)

Parametar Jedinica 1999 2000 2001

pH - 8,6 9,1 8,9

Uqe (/) 4 5 3

Fenoli (/) - 0,00 0,00

Sulfidi (/) 1 0,00 0,00

Slobodan hlor (Cl 2 ) (/) - 0,00 0,00

|iva (/) 0,07 0,08 0,03

Suspendovane materije (/) 110 86 89

Rastvorene materije (/) 900 987 1.125

BPK 5 (/) 42 34 20

HPK (/) 100 107 97

Miris - 1 1 1

Boja (°Pt-Co) 6 6 6

Mutno>a () 5 5 3

Mikrobiolo[ki parametri (1/) 50 40.111 43

Ukupni hlorovani ugqovodonici (/) 74 15 9

62


\ewe u recipijentu (reci Dunav), osim u slu;ajevima kada se u Dunav ispusti

slobodna faza uqa. Sam kanal industrijske zone (prijemnik otpadnih voda) ne

razmatra se kao recipijent, jer nema prirodan tok. Me]utim, u odnosu na

evropsku regulativu konstatuje se da ekolo[ki problemi postoje, kako po

pitawu prekora;ewa grani;nih vrednosti emisije tako i po pitawu nedostatka

primene savremenih tehnologija.

5

Otpadne vode

5.1.3 Ostala naseqa op[tine Pan;evo

Situacija u naseqima sa aspekta evakuacije otpadnih voda je slo\ena. Obzirom

na postoje>e stawe kori[>ewa uglavnom vodopropusnih septi;kih jama i upojnih

bunara, usled permanentne produkcije i evakuacije otpadnih voda dolazi

do lokalnog izdizawa nivoa prve izdani podzemnih voda. Ovo kao posledicu

ima zaga]ewe prve izdani i mogu>i pronos zaga]ewa do osnovnog vodonosnog

kompleksa, koji predstavqa glavni resurs za vodosnabdevawe regiona.

Problematika evakuacije atmosfreskih voda identi;na je u svim seoskim naseqima

op[tine Pan;evo. Po pravilu du\ glavnih saobra>ajnica u naseqima

postoje kanali za prihvatawe i evakuaciju atmosferskih voda. U nekim naseqima

(npr. Star;evo) postoji i razgranata mre\a sekundarnih kanala kojom je

pokriveno gotovo celo naseqe. Me]utim, usled neadekvatnog odr\avawa i

neplanske izgradwe tokom koje se nije razmi[qalo o funkcionalnosti ovih

kanala, oni su izgubili svoju namenu. U mnogim naseqima kanali su delimi;no

zatrpani, prese;eni su glavni pravci evakuacije atmosferskih voda, a ;esti su

i prelazi preko kanala sa neadekvatim propustima. Ovakva situacija dovodi

do pojave lokalnih poplava delova naseqa dva do tri puta godi[we.

5.2 PROCENA UTICAJA

Detaqnu procenu uticaja otpadnih voda na teritoriji op[tine Pan;evo nije

mogu>e utvrditi s obzirom na neadekvatna ili nepostoje>a merewa kvaliteta i

re\ima otpadnih voda i voda recipijenta. Evidentan negativan uticaj konstatuje

se na osnovu analiza kvaliteta vode u vodotocima Dunava, Tami[a,

Powavice i Nadele, kao i analizama kvaliteta vode u kanalu otpadnih voda u

okviru industrijske zone.

Havarija kanalizacionog kolektora u

Radni;koj ulici

Do osetnog poboq[awa kvaliteta vode vodoprijemnika i smawewa negativnog

uticaja otpadnih voda na \ivotnu sredinu, zdravqe i standard \ivota mo\e

do>i tek nakon izgradwe kanalizacionih sistema i po;etka rada ure]aja za

pre;i[>avawe otpadnih voda naseqenih mesta, uz dostizawa zahtevanog

kvaliteta efluenta na postrojewu za tretman otpadnih voda u krugu

Petrohemije Pan;evo.

63


5Otpadne vode

Crpna stanica FCS 4 - Misa

5.3 ZAKQU:NA RAZMATRAWA

Na osnovu iznetog mo\e se zakqu;iti da u proteklom periodu u op[tini

Pan;evo problematici otpadnih voda nije dat adekvatan zna;aj. U narednom

periodu potrebno je sistematski pri>i re[avawu problema produkcije i

evakuacije otpadnih voda. To pre svega podrazumeva organizovawe adekvatnih

merewa kvaliteta i kvantiteta otpadnih voda koje se evakui[u kanalizacionim

sistemom. Ovim merewima moraju biti obuhva>eni svi evidentirani zaga]iva;i

na teritoriji op[tine.

Paralelno sa ovim programom potrebno je uraditi detaqnu studiju stawa otpadnih

voda u op[tini sa predlogom mera za sanaciju postoje>eg stawa i predlogom

stalnog monitoringa otpadnih voda na karakteristi;nim lokacijama. Izradom

namenske dokumentacije treba preispitati, potvrditi ili modifikovati postoje>e

koncepte i pravce izgradwe glavnih kolektora, kao i datu lokaciju i

tehnologiju budu>eg gradskog PPOV-a.

Neophodno je pristupiti radovima na izgradwi sekundarne kanalizacione

mre\e, radovima na inspekciji i sanaciji postoje>ih kolektora, kao i radovima

na iznala\ewu adekvatnog tehni;kog re[ewa za postoje>u fekalnu deponiju

Pan;eva. Paralelno sa ovim, potrebno je uraditi katastar zaga]iva;a, analizirati

stawe wihovih otpadnih voda i propisati mere za sanaciju postoje>eg

stawa u skladu sa zakonskim propisima.

Ispust ki[ne kanalizacije u reku Tami[

Koncept re[avawa problema otpadnih voda industrijske zone je veoma slo\en i

razli;it za svaku proizvodnu celinu. S obzirom na to, neophodno je napraviti

detaqan akcioni plan koji bi obuhvatio iskqu;ivo otpadne vode industrijskog

kompleksa. Ovaj plan treba da obuhvati rekonstrukciju i dogradwu kanalizacione

mre\e i objekata na mre\i, kao i rekonstrukciju i dogradwu postoje>ih

ure]aja za predtretman i zajedni;ki tretman otpadnih voda. U Azotari je potrebno

uvesti sistem recirkulacije rashladnih voda, analizirati mogu>nost izgradwe

nove separacione kanalizacione mre\e, i obezbediti pre;i[>avawe otpadnih

voda na posebnom ili novom gradskom postrojewu za tretman otpadnih voda.

U Petrohemiji su u toku aktivnosti na uspostavqawu optimalnog fukcionisawa

zajedni;kog PPOV-a, pri ;emu se razmatraju i mogu>nosti uvo]ewa nove

tehnologije u predtretmanima, pa ;ak i novih „;istih“ tehnologija u proizvodwi.

U izradu ovog plana potrebno je ukqu;iti sve relevantne faktore iz industrijske

zone, op[tine, pokrajine i republike. Me]utim, rad na pripremi i realizaciji

ovog plana nije mogu>e po;eti bez jasnog odgovora na pitawe o svojinskoj

transformaciji industrija lociranih u okviru ju\ne industrijske zone, koji do

danas jo[ uvek nije definisan.

U svim seoskim naseqima op[tine Pan;evo neophodno je pre svega uraditi projektnu

dokumentaciju i definisati faze i pravce budu>e izgradwe kanalizacionih

sistema i PPOV-a. U me]uvremenu potrebno je hitno definisati i urediti

lokacije za pra\wewe septi;kih jama.

64


6 KOMUNALNI :VRSTI OTPAD

6

Komunalni ;vrsti otpad

Analiza i prikaz na;ina upravqawa komunalnim ;vrstim otpadom u op[tini

Pan;evo podeqena je u tri faze`

1. teorijski pristup i prikaz upravqawa komunalnim otpadom kojim se

uspostavqa regulativni, stru;ni i prostorni okvir istra\ivawa~

2. istra\ivawe na;ina postupawa u upravqawu komunalnim otpadom u

op[tini Pan;evo koje obuhvata utvr]ivawe stawa po prostorno funkcionalnim

celinama, ocenu stawa i procenu tendencija razvoja situacije i procenu

uticaja na \ivotnu sredinu, zdravqe stanovni[tva i standard stanovni[tva~

3. zakqu;na razmatrawa u kojima su na osnovu istra\enog stawa predlo\ene

aktivnosti koje treba preduzeti u narednom periodu.

6.1 PRIKAZ STAWA

6.1.1 Zakonodavna osnova

Rudimentarno upravqawe komunalnim ;vrstim otpadom na teritoriji

op[tine Pan;evo svedeno je na sakupqawe i odlagawe otpada na smetli[ta, u

najve>oj meri neure]ena ili delimi;no ure]ena. Ovaj proces se realizuje preko

lokalnih komunalnih preduze>a koja se nalaze u svakom nasequ u op[tini,

izuzev Ivanova. U Ivanovu ne postoji komunalno preduze>e, ve> o javnoj higijeni

vodi ra;una mesna zajednica. Ovakav institucionalni pristup re[avawu

prikupqawa i odlagawa komunalnog ;vrstog otpada ima svoju regulativnu predistoriju,

koja dose\e u 1987. godinu, kada je donet Prostorni plan op[tine

Pan;evo u kome su postavqeni regulativni temeqi organizacije prikupqawa

i odlagawa otpada u op[tini (slika 6.1).

Slika 6.1 - Polo\aj naseqa i smetli[ta u

op[tini Pan;evo

Daqa regulativna operacionalizacija ideje iz PPO Pan;evo „(da) svako naseqe

(ima) svoje komunalno preduze>e i svoju deponiju“ sprovedena je kroz Odluku

Skup[tine op[tine Pan;evo iz 1992. godine, o poveravawu organizovawa

komunalnih delatnosti mesnim zajednicama naseqenih mesta. Istovremeno je

doneta i Odluka o uslovima za obavqawe komunalnih delatnosti, koja i danas

va\i za sva javna komunalna preduze>a u op[tini.

Na;in postupawa sa komunalnim ;vrstim otpadom je baziran, sa jedne strane,

na odre]enom broju odluka i planova, a sa druge strane, na realnim mogu>nostima

primene regulativnih i institucionalnih okvira koji su definisani u

planovima i odlukama. Jo[ 1987. godine, stavom iz Prostornog plana op[tine

Pan;evo odre]eno je usmerewe da se svako naseqe u op[tini opremi odgovaraju>im

nivoom komunalnih slu\bi sa prate>im objektima i kompleksima, s tim

65


6Komunalni ;vrsti otpad

da u naseqenom mestu Pan;evo bude, izme]u ostalih, zastupqena i javna slu\ba

;isto>e sa pripadaju>im kompleksom deponije.

U okolnostima kada u op[tini Pan;evo svaka mesna zajednica, odnosno naseqe

ima svoje samostalno komunalno preduze>e i svoju deponiju, u kontekstu

upravqawa komunalnim ;vrstim otpadom te[ko je govoriti o op[tini kao

celini. Za wu va\i stav da svako naseqe brine o svom otpadu i jedina veza

op[tine i naseqa o;ituje se u Odluci o odr\avawu ;isto>e iz 2003. godine,

koja va\i podjednako za sva naseqena mesta u op[tini. Uzrok nezadovoqavaju>em

stawu u svim naseqima pojedina;no, a sledstveno tome i u op[tini kao

celini, le\i upravo u opredeqewu izra\enom u PPO Pan;evo iz 1987. godine,

kada je planirano da svako naseqe ima svoju deponiju. Odmah zatim usledila je

i odluka da se briga o otpadu (koja je zakonski dodeqena op[tini) prebaci na

lokalna komunalna preduze>a u pojedinim naseqima.

6.1.2 Sakupqawe i transport

Selekcija otpada (Pan;evo)

Od cele grupe aktivnosti koje obuhvata pojam upravqawe otpadom, u op[tini

Pan;evo primewuje se samo segment koji se odnosi na sakupqawe, transport i

odlagawe otpada. Ove aktivnosti predstavqaju samo posledwu fazu u

upravqawu otpadom, koju bi trebalo sprovesti tek posle primene ostalih mera

u funkciji smawewa koli;ine otpada, izdvajawa korisnih komponenti iz

otpada i racionalne organizacije prikupqawa i odlagawa otpada. Pored toga,

savremeno upravqawe komunalnim ;vrstim otpadom podrazumeva i

sprovo]ewe mera koje su u funkciji za[tite \ivotne sredine, kao i smawewa

rizika od opasnosti po \ivotnu sredinu i zdravqe qudi. Sprovo]ewe ovih

mera doprinosi ne samo kratkoro;nom poboq[awu \ivotnih uslova i

dugoro;noj za[titi \ivotne sredine, ve> i racionalnom ulagawu i tro[ewu

sredstava namewenih upravqawu komunalnim ;vrstim otpadom.

Selekcija otpada (Glogow)

Tabela 6.1 - Dnevna koli;ina i na;in sakupqawa komunalnog ;vrstog otpada

61

Redni

broj

Naseqa i op[tina

Broj

stanovnika

Koli;ina

otpada (m 3 )

Kontejneri

1.100 l

(kom.)

Kontejneri

5 m 3

(kom.)

Improvizovane

posude

1 Pan;evo 77.087 140 800 270 80%

2 Banatski Brestovac 3.517 4 - - 100%

3 Banatsko Novo Selo 7.345 9 - - 100%

4 Glogow 3.718 - - - 100%

5 Dolovo 6.835 6 - - 100%

6 Ivanovo 1.131 - - - 100%

7 Jabuka 6.312 0,5 - - 100%

8 Ka;arevo 7.624 33 - - 100%

9 Omoqica 6.518 4 20 5 80%

10 Star;evo 7.615 6 9 - 80%

Ukupno Op[tina Pan;evo 127.162 202,5 829 275

Pri analizi procesa i aktivnosti koji se odnose na sakupqawe, transport i

odlagawe komunalnog otpada u op[tini Pan;evo zapa\aju se mnogi nedostaci

i postupci koji su u suprotnosti sa savremenim shvatawima i praksom u pos-

66


tupawu sa komunalnim otpadom. Ilustrativan primer je na;in sakupqawa

otpada koji se samo delimi;no u Pan;evu i delimi;no u Star;evu sprovodi uz

primenu tipiziranih kontejnera (za po 20% doma>instava iz naseqa), dok svi

ostali sakupqaju i iznose otpad u improvizovanim posudama ili vre>ama

(tabela 6.1). U nekim naseqima uop[te ne postoji organizovano prikupqawe

otpada, ve> je stanovnicima ostavqeno da iznose otpad na smetli[te kada i

kako to ho>e i mogu.

6

Komunalni ;vrsti otpad

Pristupni put (Ivanovo)

Kada je u pitawu transport otpada, nedostatak odgovaraju>ih vozila, odnosno

nedostatak bilo kakvih vozila u pojedinim naseqima dodatno ote\ava

trasport komunalnog otpada, i samo se nadovezuje na postoje>i neodgovaraju>i

sistem sakupqawa i odlagawa otpada (tabela 6.2).

Tabela 6.2 - Vrste i broj transportnih sredstava za komunalni otpad

Redni

broj

Naseqa i op[tina

Broj Auto Auto Kamioni

stanovnika podiza;i sme>ari sandu;ari

1 Pan;evo 77.087 7 15 5 3

2 Banatski Brestovac 3.517 - - 1 -

3 Banatsko Novo Selo 7.345 - - - 1

4 Glogow 3.718 - - - 1

5 Dolovo 6.835 - - - 3

6 Ivanovo 1.131 - - - -

7 Jabuka 6.312 - - - 1

8 Ka;arevo 7.624 - - 1 -

Traktori sa

prikolicom

9 Omoqica 6.518

Uslugu vr[i JKP Higijena iz Pan;eva

10 Star;evo 7.615 - 1 - -

Ukupno Op[tina Pan;evo 127.162 7 16 7 9

Informativna tabla (Ka;arevo)

6.1.3 Smetli[ta i deponije

Obilaskom terena ustanovqeno je da ni u jednom mestu na teritoriji op[tine

ne postoji sanitarna deponija, ve> se otpad odla\e na smetli[tima, uglavnom

bez mera za[tite \ivotne sredine. Pojedina smetli[ta delimi;no su

ogra]ena, a povremeno se vr[i razastirawe i ravnawe otpada, kao i prekrivawe

otpada inertnim materijalom. Smetli[ta zauzimaju zna;ajne povr[ine u

neposrednoj blizini naseqenih mesta (tabela 6.3). Uvidom u stawe i organizaciju

smetli[ta i deponija, jasno se uo;ava nedostatak sistema selekcije,

prikupqawa i daqeg plasirawa sekundarnih sirovina iz ku>nog otpada. Na

teritoriji op[tine Pan;evo ne postoji program ili sistem smawewa otpada

na izvoru nastajawa.

Stawe na smetli[tu (Banatsko Novo Selo)

Konstantan problem u svim sredinama u op[tini predstavqa nedostatak elementarnih

i egzaktnih podataka o koli;inama, vrstama i sastavu otpada koji se

produkuje u pojedinim naseqima i odla\e na smetli[ta. Ovaj otpad ukqu;uje i

medicinski otpad, konfiskate i klani;ki otpad, fekalije i sl. U okviru svih

naseqa izra\en je mali stepen poznavawa savremenih na;ina postupawa sa

otpadom, bilo da se to odnosi na tehni;ke, regulativne, organizacione ili

institucionalne mere. Proces postupawa sa otpadom prepu[ten je

„samosnala\ewu“ onih koji su za to zadu\eni, od koga se, u uslovima veoma

67


6Komunalni ;vrsti otpad

ograni;enih materijalnih mogu>nosti, i pored velikog truda i entuzijazma, ne

mo\e mnogo o;ekivati.

Tabela 6.3 - Broj zaposlenih na radu sa otpadom i povr[ine smetli[ta u op[tini Pan;evo

Redni

broj

Broj

stanovnika

Broj

zaposlenih

Povr[ina smetli[ta (ha)

Naseqa i op[tina

Popuweno Slobodno Ukupno

1 Pan;evo 77.087 56 10,0 2,0 12,0

2 Banatski Brestovac 3.517 3 0,5 1,5 2,0

3 Banatsko Novo Selo 7.345 3 0,5 2,0 2,5

4 Glogow 3.718 1 2,0 0,3 2,3

5 Dolovo 6.835 7 0,8 0,2 1,0

6 Ivanovo 1.131 2 1,0 5,0 6,0

7 Jabuka 6.312 4 5,0 5,0 10

8 Ka;arevo 7.624 7 3,0 14,0 17,0

9 Omoqica 6.518 1 2,0 1,0 3,0

10 Star;evo 7.615 4 0,4 0,6 1,0

Ukupno Op[tina Pan;evo 127.162 88 25,2 31,6 56,8

Stawe na smetli[tu (Banatski Brestovac)

Pristupni put (Omoqica)

Za teritoriju op[tine kao celine, karakteristi;no je`

• da su komunalna preduze>a u svim mestima u op[tini samostalna i da je u

wihovu iskqu;ivu nadle\nost stavqena briga o komunalnom otpadu~

• da su u PPO-u na;elno odre]ene lokacije deponija u svim naseqima, koje su

kasnijom urbanisti;kom razradom potvr]ene, ali koje ne ispuwavaju

savremene elementarne kriterijume za locirawe deponija~

• da je normativno (regulativno) odgovaraju>im op[tinskim odlukama odre-

]en na;in postupawa sa otpadom, ali da nisu obezbe]ena sredstva za sprovo-

]ewe stavova zacrtanih u tim odlukama.

U svim naseqima u op[tini Pan;evo upravqawe komunalnim ;vrstim

otpadom se nalazi na sli;nom nivou, sa minimalnim razlikama. Postoje>e

stawe je ne[to boqe jedino u samom Pan;evu dok za sve ostale va\i da`

• komunalna preduze>a jedva uspevaju da anga\uju od jednog do [est radnika

na radu sa otpadom (tabela br. 6.3)~

• otpad se sakupqa na neodgovaraju>i na;in~

• otpad se do smetli[ta transportuje neadekvatnim prevoznim sredstvima,

a u nekim mestima je prepu[teno stanovnicima da se sami snalaze~

• ne postoji ni osnovna dokumentacija koja bi dala smernice o na;inu odlagawa

otpada na smetli[tima i primeni mera za[tite \ivotne sredine~

• otpad se odla\e neplanski i ne prekriva redovno, a na smetli[tima postoji

samo izgra]en pristupni put i delimi;no ograda (uglavnom prema putu),

dok se selekcija sekundarnih sirovina obavqa direktno na smetli[tima na

primitivan i nehigijenski na;in.

6.2 PROCENA UTICAJA

Deponije, smetli[ta i druge vrste odlagali[ta komunalnog otpada svojim

sadr\ajima i delatno[>u mogu da ugroze \ivotnu sredinu po raznim aspektima

i na razne na;ine.

68


Ugro\avawe vazduha`

• zaga]ewe usled izdvajawa deponijskog gasa (sme[a gasova sa zapreminskim

sadr\ajem metana i ugqen-dioksida od 90%)~

• [irewe pra[ine i neprijatnih mirisa.

Ugro\avawe zemqi[ta`

• zaga]ewe usled prodirawa procednog filtrata iz tela odlagali[ta~

• zaga]ewe usled prodirawa metana i ugqen-dioksida, odnosno mogu>e

uni[tavawe zemqi[nog sloja flore i faune~

• ugro\avawe okoline od otpada raznesenog vetrom.

6

Komunalni ;vrsti otpad

Stawe na smetli[tu (Jabuka)

Ugro\avawe podzemnih i povr[inskih voda`

• zaga]ewe procednim filtratom iz tela odlagali[ta~

• zaga]ewe fekalnim i tehni;kim vodama iz objekata i sa manipulativnoopslu\nog

platoa.

Ugro\avawe bukom`

• nastajawe buke pri izvo]ewu gra]evinskih radova~

• nastajawe buke ve>eg intenziteta pri radu opreme za ravnawe i sabijawe

otpada.

Negativan uticaj klimatskih faktora u blizini deponija, smetli[ta i odlagali[ta

komunalnog otpada manifestuju se i`

Stawe na smetli[tu (Glogow)

• pri ekstremno visokim temperaturama u letwem periodu, kada mo\e do>i

do podizawa velike pra[ine, pucawa povr[inskih slojeva ;vrstog otpada,

nemogu>nosti postizawa odre]ene gustine sabijawa i stvarawa uslova za pojavu

po\ara~

• pri ekstremno niskim temperaturama, kada mo\e do>i do zamrzavawa

lagune, talo\nika i instalacija i nemogu>nosti odvijawa procesa pre;i[>avawa

otpadnih voda (ukoliko takve instalacije postoje u okviru deponije)~

• pri velikim i u;estalim padavinama mo\e do>i do nekontrolisanog

priliva voda sa okolnog terena koje mogu da ugroze stabilnost odlagali[ta

otpada i da pove>aju koli;inu procednog filtrata ili mo\e do>i do nekontrolisanog

razlivawa zaga]ene vode sa tela odlagali[ta otpada na okolni

teren~

• pod uticajem vetrova mo\e do>i do razvejavawa lakog otpada, [irewa gasova,

[irewa neprijatnih mirisa i dima (u slu;aju po\ara)~

• u periodu sa ti[inama (bez vetra), mo\e do>i do pove>ane koncentracije

zaga]uju>ih materija u vazduhu u okviru i u okolini odlagali[ta otpada.

Usled ovakvog stawa postoje>ih smetli[ta u naseqima na teritoriji op[tine

Pan;evo dolazi do pojave negativnih uticaja na \ivotnu sredinu po svim gore

navedenim aspektima. Stepen ugro\enosti \ivotne sredine nije mogu>e kvantifikovati

budu>i da nema egzaktih podataka, jer ne postoje bilo kakva merewa,

kao ni sistem monitoringa. U skoroj budu>nosti realno je o;ekivati da se

negativni uticaji smetli[ta na \ivotnu sredinu pove>avaju svakim danom, s

obzirom na permanentno pove>awe koli;ina komunalnog otpada i pove>awe

povr[ina pod smetli[tima. {to se ti;e na;ina postupawa sa otpadom, ne

69


6Komunalni ;vrsti otpad

Stawe na smetli[tu (Star;evo)

postoje nagove[taji da bi se tu ne[to promenilo u narednih nekoliko godina,

izuzev [to >e se ve>a pa\wa posvetiti ure]ivawu smetli[ta u smislu ravnawa

i prekrivawa otpada inertnim materijalom. Verovatno je da >e biti produ-

\eno ogra]ivawe smetli[ta.

Sve navedeno va\i i za smetli[te u Pan;evu. Me]utim, potrebno je napomenuti

da su aktivnosti oko izgradwe nove sanitarne deponije za Pan;evo (locirane

na putu ka Dolovu, slika 6.1) trenutno u toku. Uvidom u projektnu dokumentaciju

za ovu deponiju, mo\e se zakqu;iti da su predvi]ene sve za[titne

mere po pitawu \ivotne sredine, pa je realno o;ekivati da >e one biti i realizovane

prilikom izgradwe. Po[tovawe ovih mera prilikom eksploatacije

nove deponije, kao i primena odgovaraju>e procedure zatvarawa postoje>eg

smetli[ta za Pan;evo, doprine>e znatnom smawewu negativnog uticaja koji se

ose>a u samom Pan;evu.

Za sada nema nagove[taja da >e se u skoroj budu>nosti proces upravqawa komunalnim

otpadom razvijati u pravcu objediwavawa upravqawa na nivou cele

op[tine ili na me]uop[tinskom nivou. U tom smislu ne mogu se o;ekivati

zna;ajniji pomaci u pravcu smawewa koli;ine otpada na izvorima nastajawa,

kao ni u pravcu uvo]ewa sistema izdvajawa reciklabilnih materijala iz otpada

ili kompostirawa organskog otpada koga na ovim prostorima ima u ve>im

koli;inama.

6.3 ZAKQU:NA RAZMATRAWA

Analiza stawa u oblasti upravqawa komunalnim ;vrstim otpadom u op[tini

Pan;evo pokazuje da se u ovoj oblasti u praksi primewuju samo neki elementi iz

savremenog sistema upravqawa otpadom, odnosno da se primewuje samo

sakupqawe, transport i odlagawe otpada, uz minimalno i neorganizovano izdvajawe

reciklabilnih materijala iz otpada. I u tako rudimentiranom obliku

upravqawa otpadom konstatovano je nezadovoqavaju>e stawe po najve>em broju

aspekata i aktivnosti u procesu postupawa sa komunalnim otpadom.

Interna saobra>ajnica (Ka;arevo)

Tako]e je konstatovano da uzrok ovakvog stawa u oblasti upravqawa komunalnim

otpadom, prvenstveno le\i u „rascepkanosti“ ili „razbijenosti“ sistema,

odnosno u nepostojawu sistema upravqawa otpadom u op[tini kao celini,

po[to je briga o otpadu preneta na svaku mesnu zajednicu pojedina;no.

Analiziraju>i sada[we stawe i planirane kratkoro;ne aktivnosti, mo\e se

o;ekivati izvestan napredak. Poboq[awe stawa se o;ekuje pre svega zato [to

je pokrenut proces izgradwe sanitarne deponije za Pan;evo, ;ime se za du\i

vremenski period re[ava pitawe odlagawa komunalnog ;vrstog otpada iz

Pan;eva i Dolova.

Tako]e se mo\e o;ekivati da >e smetli[te u Pan;evu biti sanirano, kako bi

bilo zatvoreno u momentu zavr[etka radova na prvoj fazi izgradwe i po;etka

eksploatacije nove deponije. Potom bi trebalo da usledi i rekultivacija prostora

postoje>eg smetli[ta.

70


Popravqawe stawa u pravcu primene savremenih sanitarnih i bezbednih

na;ina postupawa sa komunalnim otpadom iziskuje zna;ajna materijalna sredstva

koja nije mogu>e obezbediti ukoliko se istraje na praksi da svako naseqe

ima svoju deponiju. Savremeni procesi i postupci upravqawa komunalnim

otpadom usmeravaju aktivnosti ka koncentraciji i sa\imawu stru;nih, organizacionih

i institucionalnih potencijala na daleko ve>im prostorima

nego [to je jedna op[tina. U tom smislu i Strategija upravqawa otpadom za

Srbiju sugeri[e usmerewe ka izgradwi regionalnih deponija za vi[e

op[tina i planirawe upravqawa otpadom za [ira podru;ja koja obuhvataju

teritorije vi[e op[tina.

6

Komunalni ;vrsti otpad

Stawe na smetli[tu (Pan;evo)

Svakako da problem upravqawa komunalnim otpadom nije jednako i ravnomerno

izra\en u svim mestima u op[tini i da se sada[we aktivnosti ne odvijaju

istim intenzitetom. One prvenstveno zavise od finansijskih i organizacionih

mogu>nosti pojedinih mesnih zajednica, odnosno komunalnih preduze>a

u wima.

Prvi korak u realizaciji namere da se primeni integralni pristup treba da

bude postizawe sporazuma i potpisivawe ugovora ovla[>enih predstavnika

zainteresovanih organizacija o zajedni;kom re[avawu pitawa upravqawa

komunalnim otpadom na teritoriji cele op[tini.

U narednom koraku trebalo bi pristupiti pripremi celovitog programa

upravqawa komunalnim ;vrstim otpadom u op[tini kako bi se obezbedio

usagla[en sadr\aj, obim i redosled poteza i aktivnosti u narednom periodu.

Jedan od va\nih zadataka koji treba razraditi programom upravqawa komunalnim

;vrstim otpadom predstavqa racionalizacija mre\e deponija u op[tini,

[to podrazumeva promene u na;inu sakupqawa i transporta otpada do deponije

i uvo]ewe transfer stanica na pogodnim lokacijama.

U ciqu sanirawa postoje>e situacije na teritoriji op[tine Pan;evo

neophodno je preduzeti i slede>e hitne mere i aktivnosti`

Mali „recikleri“ (Dolovo)

1. Potrebno je spre;iti daqe prekomerno zaga]ewe \ivotne sredine i otkloniti

opasnosti koje ono sa sobom nosi. U tom smislu neophodno je hitno

sanirawe postoje>ih otvorenih smetli[ta, bez obzira na koji se period mo\e

produ\iti wihov vek eksploatacije, kao i rekultivacija saniranih i

zatvorenih delova smetli[ta.

2. Proces izgradwe nove sanitarne deponije na putu ka Dolovu treba intenzivirati,

kako bi se [to pre stvorili uslovi za zatvarawe postoje>ih

smetli[ta i pristupilo odlagawu otpada na sanitaran na;in.

3. Da bi upravqawe komunalnim otpadom u op[tini bilo podignuto na vi[i

nivo, neophodno je pripremiti i sprovesti odgovaraju>i program edukacije i

obuke javnosti.

4. U skladu sa zakqu;cima iz programa upravqawa komunalnim otpadom,

Skup[tina op[tine treba da donese niz odluka kojima >e se na regulativnom

71


6Komunalni ;vrsti otpad

nivou omogu>iti delovawe u ovoj oblasti, u koje spada i preduzimawe

aktivnosti na izradi i/ili izmeni i dono[ewu urbanisti;ke dokumantacije

neophodne za primenu mera i aktivnosti u oblasti upravqawa komunalnim

otpadom u op[tini.

5. Otpo;eti proces uskla]ivawa lokalnih propisa i procedura sa propisima

EU iz oblasti upravqawa otpadom, naro;ito u delovima koji nisu u suprotnosti

sa va\e>im doma>im propisima.

Pored navedenih hitnih mera i aktivnosti, programom upravqawa komunalnim

;vrstim otpadom u op[tini Pan;evo, treba definisati i niz sredworo;nih

i dugoro;nih mera i aktivnosti sa ciqem unapre]ewa procesa

upravqawa komunalnim otpadom ka integralnom upravqawu.

Mali „recikleri“ (Banatsko Novo Selo)

Deponija u Pan;evu

72


7 OPASAN OTPAD

7

Opasan otpad

Opasan otpad, a posebno industrijski otpad, predstavqa danas jedan od

najozbiqnijih ekolo[kih problema u svetskim razmerama. Razvijene industrijske

zemqe intenzivno rade na usavr[avawu sistema nacionalnog

upravqawa industrijskim opasnim otpadom, koriste>i pri tom sva dostupna

pozitivna iskustva. U svetu, me]utim, ne postoji jedan op[teprihva>eni koncept

upravqawa industrijskim otpadom, ve> svaka zemqa, shodno svom zakonodavnom

i politi;kom sistemu, planovima industrijskog i tehnolo[kog razvoja,

razra]uje i primewuje specifi;ni nacionalni sistem upravqawa opasnim

otpadom.

Opasni otpaci, prema Pravilniku o na;inu postupawa sa otpacima koji imaju

svojstva opasnih materija (Sl. glasnik RS br.12/95), jesu svi otpaci u te;nom

ili ;vrstom agregatnom stawu koji nastaju obavqawem delatnosti, a sadr\e

materije, odnosno hemijske elemente i wihova jediwewa koja svojim osobinama

i hemijskim reakcijama ugro\avaju \ivotnu sredinu, \ivot i zdravqe qudi.

Skladi[tewe opasnog otpada

U Srbiji je problem opasnog otpada veoma izra\en, pre svega zbog primene

zastarelih tehnologija, ali i usled neefikasnosti nadle\nih organa u primeni

zakonodavnih, inspekcijskih i kaznenih mera.

Problematiku upravqawa opasnim otpadom u Srbiji karakteri[e`

• Nizak nivo znawa stanovni[tva o opasnom otpadu i na;inu postupawa sa

wim. To prouzrokuje izra\ene strahove javnosti od opasnog otpada i postupawa

sa wim.

• Nepostojawe definisane strategije upravqawa opasnim otpadom.

• Nepostojawe utvr]enih dozvoqenih tehnolo[kih postupaka za tretman i

preradu opasnog otpada.

• Nepostojawe jasnih sistema kaznenih mera za generatore opasnog otpada u

slu;aju neadekvatnog postupawa i neblagovremenog obave[tavawa nadle\nih

organa o stawu opasnog otpada.

• Postoje>a skladi[ta i deponije opasnog otpada u okvirima fabrika su

privremenog karaktera, bez gra]evinske i upotrebne dozvole.

• Nepostojawe zvani;no odobrenih lokacija za deponije opasnog otpada.

• U institucijama i organizacijama koje stvaraju opasan otpad naj;e[>e ne

postoje lica ili slu\be zadu\ene za wegovo evidentirawe.

• Ne postoji evidencija vrsta i koli;ina opasnog otpada za najve>i broj

privrednih subjekata koji ga stvaraju.

• Ne postoji evidencija o opasnom otpadu komunalnog porekla.

7.1 PRIKAZ STAWA

Teritorija op[tine Pan;evo spada u mesta sa najrazvijenijom hemijskom i

73


7Opasan otpad

naftnom industrijom u Srbiji. Pored problema karakteristi;nih za celu

Srbiju, wu karakteri[e i problem izlivawa velikih koli;ina opasnog otpada

kao posledica NATO bombardovawa 1999. godine, kada je razoren veliki deo

postoje>ih industrijskih pogona i skladi[ta opasnih materija.

7.1.1 Produkcija opasnog otpada

Na teritoriji op[tine Pan;evo dolazi do stvarawa nekoliko kategorija

opasnog otpada`

• opasan otpad komunalnog porekla` otpadna uqa i masti, stara vozila, akumulatorske

baterije, sprejovi, lakovi itd~

• industrijski opasan otpad` na teritoriji op[tine nalaze se industrijska

postrojewa koja proizvode preko 40 razli;itih vrsta opasnog otpada~

• medicinski opasan otpad, koji poti;e iz deset domova zdravqa i

Klini;kog centra za ju\ni Banat` to je heterogena me[avina klasi;nog komunalnog

otpada, infektivnog, patolo[kog i laboratorijskog otpada, ambala\e,

lekova, dezinficijenasa, a povremeno i nisko radioaktivnog i opasnog hemijskog

otpada~

• upotreba znatnih koli;ina poqoprivrednih sredstava iz grupe opasnog

otpada (pesticidi, biocidi)~

• \ivotna sredina optere>ena je velikom koli;inom opasnog otpada koji je

rezultat havarijskog izlivawa kao posledica bombardovawa 1999. godine.

7.1.2 Vrste i koli;ine opasnog otpada

Skladi[tewe opasnog otpada

Analizom stawa evidencije, vrsta i koli;ina opasnog otpada u Pan;evu

utvr]eno je`

• Ne vodi se evidencija o opasnom otpadu komunalnog porekla. Ne postoji

wegovo organizovano prikupqawe i odlagawe. Ovaj otpad zavr[ava na

lokalnim smetli[tima komunalnog otpada.

• Ne postoje podaci o koli;inama i vrstama opasnog medicinskog otpada,

kao ni o na;inu wegovog prikupqawa i kona;nog tretmana.

• Ne postoje potpuni podaci o koli;inama i vrstama opasnog otpada industrijskog

porekla. Prema dostupnim informacijama, prijavu koli;ina i vrsta

opasnog otpada nadle\nim institucijama vr[e samo tri od preko 30 identifikovanih

generatora opasnog industrijskog otpada koji se nalaze na teritoriji

op[tine. Opasan otpad redovno prijavquju samo Petrohemija, Azotara

i Rafinerija nafte Pan;evo.

• Ne postoji nijedno ure]eno skladi[te (deponija) opasnog otpada na teritoriji

op[tine.

• Evidentirano je postojawe privremenih skladi[ta opasnog otpada u pojedina;nim

proizvodnim kompleksima.

• Ne postoje tehni;ki podaci o stawu, opremqenosti i zapuwenosti privremenih

skladi[ta opasnog otpada u krugu pojedinih proizvodnih kompleksa~

• Uvidom u dostupne podatke, registrovano je 45 vrsta opasnih materija koje

se koriste u procesima proizvodwe u proizvodnim kompleksima kao sirovine

ili kao energenti. Ove materije su tako]e potencijalni zaga]iva;i. U

74


proizvodnim kompleksima koji prijavquju opasan otpad identifikovano je i

evidentirano sedam razli;itih vrsta otpada u slede>im godi[wim ili

zaostalim uskladi[tenim koli;inama`

- stara piralenska uqa (Azotara)` 1,97 t uskladi[tene koli;ine~

- mineralna uqa (Azotara)` 4.650 t na godi[wem nivou~

- otpadna lu\ina (Rafinerija nafte)` 1.500 t~

- muq od ;i[>ewa API separatora i rezervoara (Rafinerija nafte)`

1.700 t uskladi[tene koli;ine~

- otpadni hromni katalizator (Petrohemija)` 9,5 t na godi[wem nivou~

- kori[>eno uqe - (Petrohemija)` 4,7 t uskladi[tene koli;ine~

- muq sa primesama \ive (Petrohemija)` 26,3 t na godi[wem nivou.

NATO bombardovawe 1999.

Rafinerija nafte Pan;evo

7

Opasan otpad

7.1.3 Havarijska izlivawa opasnog otpada u toku 1999. god.

Havarijskim izlivawem opasnog otpada usled razarawa pogona i rezervoara u

toku NATO bombardovawa 1999. godine, u \ivotnu sredinu oslobo]eno je`

• Iz Petrohemije izlilo se u zemqi[te i u kanal za otpadne vode 2.100 t

etilen-dihlorida (EDC). EDC je otrovan za kopnene i vodene organizme.

• Iz Petrohemije se izlilo 8 t metalne \ive, od ;ega je oko 200 kg stiglo u

kanal otpadnih voda. Kada se izlije u \ivotnu sredinu, metalna \iva se pretvara

u organsku formu metil-\iva, koja je toksi;na i ugra]uje se u lanac

ishrane.

• 460 t vinih-hlorid-monomera (VCM) izgorelo je u fabrici Petrohemije.

Ovaj po\ar je za posledicu imao osloba]awe u vazduh dioksina (koji su veoma

toksi;ni), hlorovodoni;ne kiseline, ugqen-monoksida, PAU, a verovatno i

fosgena.

• Vazdu[ni napadi na Rafineriju su izazvali sagorevawe oko 80.000 tona

nafte i naftnih proizvoda, [to je za posledicu imalo osloba]awe u vazduh

velike koli;ine otrovnih supstanci kao [to su sumpor-dioksid, azot-dioksid,

ugqen-monoksid, PAU i olovo.

• Kako bi spre;ili nekontrolisano incidentno osloba]awe velike koli;ine

amonijaka usled bombardovawa, [to bi verovatno izazvalo smrt velikog broja

qudi, iz Azotare je u kanal otpadnih voda ispu[teno 250 t te;nog amonijaka. U

Azotarinom kompleksu su zabele\ene niske koncentracije PCB i nije bilo

indikacija o drugoj kontaminaciji kao posledici vazdu[nih napada.

NATO bombardovawe 1999.

Rafinerija nafte Pan;evo

Proceweno je da je u zemqi[te i vodu na teritoriji Pan;eva, kao posledica

bombardovawa 1999. godine, dospelo`

- 62.000 tona naftnih derivata~

- 8 tona \ive~

- 460 tona vinil-hlorid monomera~

- 700 tona NPK ]ubriva~

- 45 tona sirovina za NPK ]ubrivo~

- 200 tona amonijaka i amonija;nih voda~

- 2.300 tona etilen-dihlorida~

- 600 tona hlorovodoni;ne kiseline~

- 3.000 tona 40%-natrijum-hidroksida~

- 40 tona natrijum-hipohlorida.

75


7Opasan otpad

Analize koje su izvr[ene u toku 2003. godine pokazuju da se u kanalu otpadnih

voda industrijske zone jo[ uvek nalazi sediment zapremine 43.000 m 3

koji

sadr\i 260 kg \ive, 150 kg EDC, 549 tona naftnog muqa i 426 kg policikli;nih

aromati;nih ugqovodonika.

7.2 PROCENA UTICAJA

Pregledom materija koje su nekontrolisano dospele u \ivotnu sredinu, transformacija

kojima su bile izlo\ene, kao i uvidom u dostupne rezultate analiza

pojedinih segmenata \ivotne sredine (vazduh, voda, zemqi[te, biqni i \ivotiwski

svet), izvedeni su zakqu;ci o osnovnim materijama kojima je ugro\eno

\ivotno okru\ewe, kao i o osnovnim negativnim dejstvima ovih materija.

Kao osnovne materije koje ;ine opasnost po \ivi svet i wegovo okru\ewe na

teritoriji Pan;eva evidentirano je prisustvo hlora (Cl 2 ), etilen-dihlorida

(EDC), vinil-hlorid-monomera (VCM), natrijum-hidroksida (NaOH),

hlorovodoni;ne kiseline (HCl), natrijum-hipohlorita (NaOCl), sumporne

kiseline (H 2 SO 4 ), \ive (Hg), amonijaka (NH 3 ), piralena, stirena, kao i produkata

sagorevawa nafte i naftnih derivata.

Pored ugro\avawa \ivog sveta preko lanca ishrane (\iva), ugro\avawa normalnog

razvoja ploda i uzroka degenerativnih promena (piralen), najve>a

o[te>ewa koja izazivaju ostale navedene materije manifestuju se na respiratornom

i digestivnom traktu kod qudi i \ivotiwa.

7.3 ZAKQU:NA RAZMATRAWA

Re[avawe problematike opasnog otpada na teritoriji op[tine Pan;evo je

kompleksno pitawe koje podrazumeva planirawe i realizaciju ve>eg broja

organizacionih, zakonskih i tehni;kih mera koje su u nadle\nosti vi[e

institucija i organizacija. Nedovoqna ili neadekvatna koordinacija u realizaciji

mera iz delokruga rada svake od ovih institucija mo\e predstavqati

nesavladivu prepreku ka realizaciji daqih aktivnosti i procesa u ciqu

upravqawa opasnim otpadom. Zbog toga su predlo\ene mere u akcionom planu

podeqene u vi[e mawih celina, koje je mogu>e lak[e pratiti, koordinirati i

usmeravati.

U ciqu za[tite \ivotne sredine na nivou op[tine kao jedinice lokalne

uprave, predla\e se`

• formirawe stru;nog savetodavnog tela za problematiku za[tite \ivotne

sredine i

• formirawe centra za pra>ewe i kontrolu kvaliteta \ivotne sredine.

Stru;no savetodavno telo bi imalo zadatak da, izme]u ostalog, vr[i i slede>e`

- informi[e gra]ane, putem informativnog biltena ili posebnog medijskog

programa, o rezultatima analiza i stawu kvaliteta \ivotne sredine na

teritoriji op[tine~

76


- donosi zakqu;ke o kriti;nom stawu kvaliteta \ivotne sredine na teritoriji

op[tine ili u pojedinim wenim delovima~

- donosi predloge o interventnim merama radi sanirawa kriti;nog stawa

\ivotne sredine.

7

Opasan otpad

Centar za pra>ewe i kontrolu kvaliteta \ivotne sredine, kao operativna

stru;na slu\ba, imao bi zadatak da`

- anga\uje stru;ne slu\be za merewa i utvr]ivawa stawa predmetne problematike~

- prikupqa podatke o merewima i analizama i vr[i wihovu obradu~

- informi[e stru;no telo o rezultatima merewa i tehni;kih analiza.

U okviru napred navedenog, neophodno je`

• u;initi informacije o stvarawu i postupawu sa opasnim otpadom, na teritoriji

op[tine i po pojedina;nim generatorima, dostupnim [iroj javnosti~

• izraditi plan za[tite stanovni[tva u slu;aju havarije ili hemijskog

udesa.

U okviru svakog pojedina;nog generatora opasnog otpada neophodno je primeniti

savremeni pristup re[avawa problema koji obuhvata`

• minimizirawe stvarawa opasnog otpada~

• recikla\u i ponovnu upotrebu odre]enih materija iz industrijskog otpada~

• tretman i uklawawe opasnog otpada~

• deponovawe preostalog opasnog otpada na odgovaraju>i na;in.

Pored primene savremenog pristupa, za pojedine komplekse koji stvaraju

opasan otpad predvi]en je i niz konkretnih tehni;kih mera. U ovom momentu

prioritetom se mo\e smatrati sanirawe posledica nastalih nekontrolisanim

izlivawem velikih koli;ina opasnih materija usled razarawa iz 1999.

godine. Ovo se pre svega odnosi na`

• rekonstrukciju razorenih objekata, skladi[ta i drugih ure]aja koji su u

funkciji za[tite \ivotne sredine~

• re[avawe problema kontaminiranog zemqi[ta na svim lokacijama u

okviru industrijskih postrojewa~

• ;i[>ewe i tretman kontaminiranog sedimenta iz kanala za otpadne vode

ju\ne industrijske zone.

U ciqu spre;avawa daqeg zaga]ivawa u toku normalnog rada industrijskih

objekata pre svega treba re[iti problem nedostatka ta;ne evidencije generatora

opasnog otpada, kao i pitawe ta;nih i pravovremenih informacija o

koli;inama i vrstama opasnog otpada koje se stvaraju na teritoriji op[tine.

U tom ciqu, obzirom na veliku raznolikost opasnog otpada i heterogenost

wegovog sastava, neophodno je`

• izraditi integralni katastar zaga]iva;a \ivotne sredine (odnosno katastar

opasnog otpada) za teritoriju op[tine Pan;evo~

• svako postrojewe koje stvara opasan otpad treba da izradi katalog otpada

koji treba da sadr\i vrste, koli;ine, mesta nastajawa i periodiku nastajawa

otpada~

77


7Opasan otpad

• u skladu sa katalogom otpada i zakonskom regulativom potrebno je uraditi

detaqnu identifikaciju i karakterizaciju otpada u ciqu izbora odgovaraju>eg

tretmana~

• da svaki identifikovani generator opasnog otpada izradi i primewuje

definisanu proceduru postupawa sa opasnim otpadom (na;in i lokacija skladi[tewa).

Pri odlagawu opasnog otpada na postoje>im deponijama izuzetna pa\wa se

mora obratiti na kompatibilnost otpada. Samo kompatibilni otpaci mogu se

odlagati zajedno. Da bi se to ostvarilo, u okviru svake deponije potrebno je

predvideti i obezbediti zasebne prostore ili >elije. Za pravilno odlagawe

komunalnog opasnog otpada neophodno je u vidu internog propisa doneti

tehni;ke preporuke za postupawe sa svakom vrstom ovog otpada, kao i drugim

vrstama opasnog otpada koje dospevaju na komunalne deponije.

78


8 ZELENILO

8

Zelenilo

Danas se zelene povr[ine smatraju infrastrukturnom komponentom urbanih i

ruralnih prostora i osnovni su \ivi elemenat u sklopu strukturalne celine

naseqa. U koncepciji ure]ewa i ozelewavawa prostora u svim naseqima, a pre

svega javnih zelenih povr[ina, biqke se javqaju u nekoliko vidova`

• Grupacije biqaka, koje ;ine odre]ene vrste drve>a i \buwa. One imaju

estetsko-dekorativnu i sanitarno-higijensku funkciju tokom cele godine.

Nalaze su u za[titnim pojasevima, parkovima, blokovskom zelenilu itd. Mogu

biti oformqene od iste ili vi[e vrsta drve>a i \buwa.

• Drvoredi, ;ija je osnovna funkcija za[tita od vetra, insolacije, buke,

pra[ine i drugih zaga]ewa. Ove biqne vrste su visoko adaptibilne na lokalni

biotop. Stabla su raspore]ena tako da ne ometaju pravilan razvoj kro[we, ne

o[te>uju arhitektonske objekte, isti;u prostorne vizure, sni\avaju udare

vetra. Prisutna su u ve>ini ulica svih naseqa i u mawoj meri du\ saobra>ajnica.

Mogu biti oformqeni od jedne ili vi[e biqnih vrsta.

• Biqke soliteri, koje svojim izgledom, oblikom i bojom listova, cvetova,

plodova ili kore stabla dolaze do posebnog izra\aja na travnatom ili

sne\nom pokriva;u.

• |iva ograda, koja uz dekorativnu funkciju ima i ulogu za[tite od buke,

pra[ine, blata i pogleda.

• Cvetwaci, koji oplemewuju najatraktivnije povr[ine i prostore u naseqima

(neposredna okolina spomenika, ulazi u javne i poslovne objekte,

parkovi, itd.).

• Travwaci, koji ;ine osnovu svih zelenih povr[ina.

Trg kraqa Petra # - Pan;evo

8.1 PRIKAZ STAWA

Vegetaciju na teritoriji op[tine Pan;evo karakteri[u one vrste koje pripadaju

stani[tu mo;varnih podru;ja, aluvijalnih terena i ;ernozema. Weni

predstavnici su autohtone vrste vrbe (Salix sp.), topole (Populus sp.), jove

(Alnus sp.), jasena (Fraxinus sp.), javora (Acer sp.), brestova (Ulmus sp.), hrastova

(Quercus sp.), gloga (Crategus sp.), drena (Cornus sp.), zove (Sambucus sp.),

bagrenca (Amorpha sp.), kupina (Rubus sp.) i mnogih drugih, mahom hidrofilnih

vrsta.

Ove prostore su od davnina naseqavali razni narodi koji su dali svoj doprinos

kulturi i hortikulturi potowih generacija, donose>i nove i oplemewuju>i

postoje>e vrste drve>a i \buwa, vinove loze, vo>aka, povrtarskih i

ratarskih biqnih vrsta i lekovitog biqa.

Sve do 1784. godine, kada je ura]en prvi regulacioni plan Pan;eva, ozelewavawe

i ure]ewe javnih i drugih povr[ina vr[eno je neplanski, po \eqi,

potrebi i ukusu pojedinaca. Kasnijim planovima predvi]eni su prostori za

79


8Zelenilo

Slika 8.1 - Narodna ba[ta, 1829.

parkove, trgove, trase uli;nih drvoreda i dudara, kao i biqne vrste i na;in

wihove nabavke, sadwe i odr\avawa. U 18. i 19. veku dud je bio i okosnica vegetacije

du\ puteva izme]u naseqa, [to je logi;no ako se ima u vidu da je

Pan;evo tada bilo centar prerade svile na Balkanu. Ipod dudova su rasle

divqe ru\e. Vi[estruka namena ovih drvoreda ogledala se u tome [to je dud

davao dovoqnu koli;inu li[>a – osnovne hrane za svilene bube, od wega su se

pravile ba;ve i burad, kori[>en je kao drvna gra]a i ogrev, dok su wegov plod

(dudiwe) koristili za ishranu stoke i \ivine, ali i za spravqawe rakije

„dudova;e“. Divqa ru\a imala je funkciju da ulep[a prostor, zadr\i p;ele,

stoku, vetar, sne\ne smetove i sunce, obezbedi med, ;aj i pekmez od [ipka.

Stanovnici Pan;eva i drugih naseqenih mesta na teritoriji op[tine su svoje

ba[te, vrtove i povr[ine ispred ku>a ozelewavali sami, shodno svojim

mogu>nostima i ukusu. Javne povr[ine su ozelewavali Magistrat i mesne zajednice,

tako]e shodno finansijskim mogu>nostima i samodoprinosima, sa

planovima (koji ;esto nisu po[tovani pri realizaciji) ili bez wih.

Slobodne povr[ine poslovnih prostora ustanova i industrijskih objekata

ozelewavali su iskqu;ivo korisnici i vlasnici, shodno svojim mogu>nostima,

potrebama, prinudi ili \eqi.

Prema delimi;nim podacima Katastra zelenih povr[ina (;ija je izrada za

Pan;evo u toku), osnovu svih kategorija javnih zelenih povr[ina op[tine

;ini 10 vrsta ;etinarskog drve>a, 20 vrsta listopadnog drve>a, ;etiri vrste

;etinarskog \buwa, 10 vrsta zimzelenog \buwa i 22 vrste listopadnog \buwa.

Tabela 8.1 - Prikaz namena povr[ina na teritoriji op[tine Pan;evo

Slika 8.2 - Park Narodna ba[ta, {tand

doma>ih proizvoda, 1905.

Namena Povr[ina (ha) %

Poqoprivredno zemqi[te 58.859 77,8

{umsko zemqi[te 4.032 5,3

Gra]evinska podru;ja naseqa 9.638 12,8

Radne zone i drugi objekti u ataru 300 0,4

Podru;ja vikend zona i vinograda 313 0,4

Saobra>ajnice 292 0,4

Vodene povr[ine 2.231 2,9

Izvor` PPO Pan;evo, 1987.

8.1.1 Parkovi

Slika 8.3 - Park Narodna ba[ta, {tand

poqoprivrednih proizvoda, 1905.

Jedina prava parkovska povr[ina na teritoriji op[tine je park Narodna

ba[ta, koji se nalazi u Pan;evu. Park je oformqen 1829. godine za potrebe

me[tana, a posebno ”Varo[ke mlade\i zarad wine razonode, igrawa, [etwi,

u\ivawa, razbibrige i pouka”.

Tokom 19. veka u vi[e navrata je vr[ena postepena usadwa novih, u to vreme

„op[te Evropskih pomodarskih parkovskih vrsta“ drve>a, \buwa i cve>a.

:itav prostor se postepeno pro[irivao i dobijao niz novih sadr\aja, da bi se

uo;i odr\avawa velike „Industrijsko-poqoprivredne izlo\be“ 1905. godine

pristupilo ure]ewu i pro[irewu ve> postoje>eg parka. Te godine park dobija

svoj kona;ni oblik i prostire se na ukupnoj povr[ini od 16 jutara (10 ha).

80


Posle Prvog svetskog rata malo se preduzimalo na daqem odr\avawu ovog

parka. Kada je 1965. godine konstatovano da je on zapu[ten, pristupilo se kompletnoj

rekonstrukciji i on je u celini izmenio svoj dotada[wi ambijent i

funkcije. Rekonstrukcijom zapo;etom 1965. godine park je, po nekim

mi[qewima, obezvre]en do uni[tewa.

Da bi se ovakvo stawe popravilo, ve> 1969. godine izvr[eni su neki radovi

kako bi se prostori parka oplemenili hortikulturnim formama drve>a,

\buwa i druge vegetacije. Godine 1977. ura]en je DUP parka Narodna ba[ta, a

par godina kasnije i Plan hortikulture, ali nijedan od wih nije realizovan. U

okviru AUP-e Pan;evo tokom 2002. godine tematski je obra]en ovaj park. Tada

je odabran prvonagra]eni rad, koji slu\i kao osnova za izradu Plana detaqne

regulacije. JKP Zelenilo iz Pan;eva prihvatilo je obavezu realizacije Plana.

8

Zelenilo

Slika 8.4 - Park Narodna ba[ta, lokalitet

pre rekonstrukcije – Voliera

Tabela 8.2 - Prikaz namena povr[ina parka Narodna ba[ta

Opis povr[ine (m 2 )

Povr[ina pod travwacima 88.209

Povr[ina pod sezonskim cve>em 140

Povr[ina pod perenama 110

Povr[ina pod glavnim stazama 3.599

Povr[ina pod [etnim stazama 4.563

Povr[ina pod de;ijim igrali[tem 4.268

Povr[ina fontane 277

Povr[ina kompleksa crpne stanice 600

Ukupna povr[ina 102.166

Izvor` JKP Zelenilo, Pan;evo

Slika 8.5 - Park Narodna ba[ta, lokalitet

posle rekonstrukcije – Fontana

8.1.2 Trgovi i skverovi

Pan;evo ima petnaestak trgova i skverova, od kojih neke stanovnici nazivaju

parkovima, iako oni po svojim tehni;kim osobinama to nisu. Najreprezentativniji

je Trg Kraqa Petra I, dok su neki od zna;ajnijih i ve>ih trgova i

skverova` Trg slobode, Vojlova;ki park, |elezni;ki park, Trg }ure Jak[i>a,

Masarikov trg i Gimnazijski trg. O zelenilu svih trgova i skverova u Pan;evu

brine JKP Zelenilo.

Trg u Pan;evu

U svim ostalim naseqenim mestima na teritoriji op[tine postoji odre]en

broj trgova i skverova (uglavnom izme]u tri i pet), za ;ije ure]ewe i

odr\avawe su nadle\na seoska javna komunalna preduze>a.

8.1.3 Drvoredi i za[titni pojasevi

Drvoredi po naseqenim mestima predstavqaju najzastupqeniju kategoriju

javnih zelenih povr[ina.

Pan;evo danas ima 199 ulica, a ve>ina je ozelewena jednorednim monolitnim

ili me[ovitim drvoredima, a preovla]uju slede>e vrste drve>a` divqi kesten,

lipa, javor, jasen, platan, sofora, breza, topola i ko[>ela. U drvoredima se

samo izuzetno, u ponekim ulicama (M. Trebiwca, Svetog Save, Cara Du[ana)

81


8Zelenilo

sre>u kompozicije \buwa i cve>a, kao i \iva ograda. Ve>i broj ulica u

Pan;evu karakteri[u degradirani drvoredi i veliko [arenilo biqnih vrsta.

Prema prvim podacima Katastra zelenih povr[ina (usvajaju>i obra]ene

podatke kao reprezentativni uzorak) potrebno je zameniti oko 20% stabala u

postoje>im drvoredima, ali i popuniti (ozeleniti/urediti) oko 40% raspolo\ivih

trasa.

Naseqeno mesto Pan;evo ima dva za[titna zelena pojasa u okviru javnih

zelenih povr[ina. Prvi, poznatiji pod nazivom Hipodrom, nalazi se u zapadnom

delu naseqa du\ puta za Kovin, i u potpunosti ispuwava sve projektovane

funkcije. Drugi za[titni pojas lociran je na jugu, a prostire se izme]u

Rafinerije nafte i naseqa Vojlovica, odnosno Tehnogasa i naseqa Topola.

Prema planu namena povr[ina u okviru postoje>eg GUP-a, kao i DUP-a

za[titnog pojasa Vojlovica, ovaj prostor je predvi]en za kontinualni

za[titni zeleni pojas. Me]utim, osim delimi;no i neadekvatno ozelewenih

mawih povr[ina, danas se ovaj prostor koristi za potrebe divqih ba[ti i

divqih deponija otpada.

Drvoredi po ostalim naseqenim mestima na teritoriji op[tine uglavnom

nisu planski podizani u posledwih 30 godina. Tamo gde su odre]ene planske

mere sprovo]ene u okviru naseqa, one su bile koncentrisane na popunu ve>

postoje>ih drvoreda (uglavnom u glavnim ulicama), na izgradwu drvoreda u

funkciji za[tite od vetra i snega (na pravcima izme]u naseqenih mesta) ili

za[tite pojedinih objekata (deponije, grobqa itd). Ve>ina seoskih naseqa na

teritoriji op[tine nema za[titne pojaseve oko naseqa, zbog ;ega je ;esta

situacija direktnog prelaska iz izgra]enog podru;ja u ba[te i wive.

8.1.4 Ostale javne povr[ine

Na\alost, skoro nijedna zelena povr[ina oko stambenih blokova u naseqima

nije u potpunosti izvedena prema urbanisti;kim i izvo]a;kim planovima.

Razloga ima vi[e` neke biqne vrste su na terenu zamewene drugim vrstama, broj

predvi]enih sadnica je drasti;no smawen, neke nisu ni usa]ene, a za neke

povr[ine planova nije ni bilo.

Spomenika, spomen-obele\ja, grobaqa, spomenika kulture, [kola, domova

zdravqa i drugih javnih objekata na teritoriji op[tine ima vi[e od 200. Prema

prvim procenama na osnovu rada na Katastru zelenih pov[ina, kao i samo delimi;nim

uvidom u stawe na terenu, neophodno je ove prostore oplemeniti sa

preko hiqadu sadnica drve>a i \buwa, kao i vi[e od 500 m 2 cvetwaka.

U posledwih par godina glavne aktivnosti po pitawu ozelewavawa ostalih

naseqenih mesta na teritoriji op[tine obuhvatale su`

• sadwu ru\a u crkvenoj porti u Dolovu~

• sadwu 100 topola oko grobqa, sadwu 100 ru\a i maweg broja srebrnih jela u

centru Banatskog Novog Sela~

• izgradwu malog parka oko grobqa i sadwu lipa oko deponije otpada u Ka;arevu~

• popunu vegetacije u centralnom parku u Jabuci~

82


• sadwu 20 tuja i 20 platana u Star;evu~

• ozelewavawe povr[ina oko crkvene porte u Omoqici,

• formirawe drvoreda na grobqu i sadwu 50 topola na deponiji u Banatskom

Brestovcu.

8

Zelenilo

8.2 PROCENA UTICAJA

Zbirni prikaz stawa zelenih povr[ina na teritoriji op[tine Pan;evo i

wihov uticaj nije mogu>e dati zbog nepostojawa katastra javnih zelenih

povr[ina ni za jedno naseqeno mesto. To zna;i da ne postoje sistematizovani

podaci koji se odnose na ta;an broj drve>a i \buwa po svim kategorijama

javnih zelenih povr[ina, niti se zna wihova pojedina;na ili ukupna

povr[ina. Iako postoje podaci o biqnim vrstama prisutnim na najve>em

broju javnih zelenih povr[ina, ne zna se ta;an broj, u kakvom su stawu, koje su

starosti, koje su planski sa]ene, a koje zamewene.

Fontana

Trg kraqa Petra # - Pan;evo

Kao pokazateq ekolo[ko-biolo[ke efektivnosti sistema zelenih povr[ina

na teritoriji Pan;eva mo\e se koristiti nivo ozelewenosti grada, koji iznosi

N=19,6%. Ova vrednost pokazuje da situacija nije zadovoqavaju>a, jer nije ni

blizu preporu;ene prose;ne vrednosti nivoa ozelewenosti gradova Srbije, koja

iznosi 30%. To zna;i da sistem gradskih zelenih povr[ina nije funkcionalan.

Iako podaci za ostala naseqena mesta na teritoriji op[tine ne postoje, obilazak

terena ukazuje da je i tamo stawe veoma sli;no onom u Pan;evu.

Pregled stawa [umskih povr[ina, kako onih u privatnom posedu tako i onih

kojima upravqa JP Vojvodina[ume, nije tema ovog izve[taja. Me]utim, ako se

ima u vidu preporuka iz Zakona o po[umqavawu da je na nivou AP Vojvodine

potrebno dosti>i nivo prose;ne po[umqenosti od 12 % ukupne povr[ine,

mo\e se zakqu;iti da je postoje>i nivo po[umqenosti op[tine Pan;evo od

5,8% veoma mali. Ovaj podatak je tim alarmantniji zbog specifi;nih uslova

\ivotne sredine i ;iwenice da je op[tina va\an poqoprivredno-industrijski

centar.

8.3 ZAKQU:NA RAZMATRAWA

Izgled naseqa, odnosno, izgled zelenih povr[ina u nasequ pre svega je odraz

vo]ewa dugotrajne komunalne politike op[tine, ali i aktivnosti u okviru

svih naseqenih mesta pojedina;no. Stawe javnih zelenih povr[ina predstavqa

rezultat celokupnog sistema mera, od planirawa i obezbe]ivawa

potrebnih sredstava do anga\ovawa nadle\nih organa i organizacija i op[te

kulture stanovni[tva.

Obala Tami[a

Kao osnovna ograni;ewa u poboq[awu funkcionalnosti zelenih povr[ina na

teritoriji op[tine javqaju se prostorni faktori, namena zemqi[ta, slaba

realizacija planova i spora reakcija nadle\nih na stalno rastu>e potrebe za

anga\ovawem u ovoj oblasti.

83


8Zelenilo

Da bi se postoje>a situacija unapredila, neophodno je hitno usvajawe normativa

vezanih za ure]ewe i ozelewavawe suburbanih i urbanih podru;ja, ali i

izrada neophodne dokumentacije usagla[ene sa realnom situacijom na terenu.

Veoma je zna;ajno obezbediti kontinuitet u akcijama realizacije programa

ozelewavawa svih naseqenih mesta, po prioritetima i fazama, kako bi se

omogu>ilo racionalno kori[>ewe dostupnih sredstava.

Da bi ovo moglo da se ostvari, kao prvi korak neophodno je intenzivirati

aktivnosti na izradi Katastra javnih zelenih povr[ina za Pan;evo (u digitalnom

obliku) i zapo;eti sa izradom katastara javnih zelenih povr[ina svih

naseqenih mesta u op[tini.

Paralelno sa ovim potrebno je osmisliti i sprovesti niz aktivnosti na

edukaciji stanovni[tva o potrebi, funkcijama i koristima zelenih

povr[ina, uz postepeno uvo]ewe i adekvatnu primenu inspekcijskih i kaznenih

mera koje su u nadle\nosti organa lokalne uprave.

{ume na teritoriji op[tine

84


9 STRATEGIJA ZA{TITE |IVOTNE

SREDINE I JAVNOST

9

Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

Informisawe i u;e[>e javnosti u procesima za[tite \ivotne sredine mo\e

zna;ajno doprineti budu>em razvoju lokalne zajednice po meri gra]ana koji u

woj \ive. Stavqawe na uvid svih informacija je obaveza javnih vlasti koja

omogu>ava zainteresovanoj javnosti pregledawe i preispitivawe svih informacija,

odnosno weno aktivno u;e[>e u procesu dono[ewa odluka iz domena

za[tite \ivotne sredine.

U me]unarodnoj literaturi i praksi ekolo[ka informacija definisana je kao

„informacija koja se odnosi na \ivotnu sredinu u pisanoj, vizuelnoj, audio

ili u formi baze podataka“, dok se pod pojmom javna vlast podrazumevaju „svi

organi uprave na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou koji raspola\u

relevantnim informacijama i druge ustanove koje se bave \ivotnom

sredinom“.

9.1 PRIKAZ STAWA

Najzna;ajniji me]unarodni dokument, koji pravo na ekolo[ko informisawe

tretira kao element prava na adekvatnu \ivotnu sredinu je Konvencija o dostupnosti

informacija, u;e[>u javnosti u dono[ewu odluka i dostupnosti

pravosu]a u vezi sa pitawima koja se ti;u \ivotne sredine, usvojena juna 1998.

godine na :etvrtoj ministarskoj konferenciji „|ivotna sredina u Evropi“.

Dr\ave potpisnice ove Konvencije su se obavezale da >e omogu>iti prikupqawe

i pru\awe ekolo[kih informacija, da >e obave[tavati javnost o

mogu>nostima koje postoje za ekolo[ko informisawe, da >e podsticati rad

organizacija koje se bave za[titom \ivotne sredine uop[te a posebno

ekolo[kim informisawem, kao i da >e podsticati ekolo[ku edukaciju

stanovni[tva. Potpisnice Konvencije tako]e su obavezne da javnosti omogu>e

pristup ekolo[kim informacijama kojima raspola\u wene javne vlasti.

Na;in pru\awa informacija javnih vlasti treba da bude transparentan,

uspostavqawem npr. javno dostupnih baza podataka, registara, lista i sl.

Srbija i Crna Gora nije potpisnica Konvencije o dostupnosti informacija,

u;e[>u javnosti u dono[ewu odluka i dostupnosti pravosu]a u vezi sa pitawima

koja se ti;u \ivotne sredine, ali je novembra 2001. godine objavqeno da >e

biti spremna da joj pristupi u prvoj polovini 2003. godine.

85


9Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

9.2 ZAKONODAVNI OKVIR

Pravo ;oveka na zdravu \ivotnu sredinu i blagovremeno obave[tavawe o

wenom stawu utvr]eno je u Ustavu SRJ.

Pravo na slobodan pristup informacijama o stawu \ivotne sredine, utvr]eno

kroz obavezu nadle\nih dr\avnih organa da blagovremeno i objektivno

obave[tavaju javnost o stawu \ivotne sredine i o zaga]ewima koja mogu predstavqati

opasnost po \ivot i zdravqe qudi i \ivotnu sredinu, propisano je

u okviru ;etiri zakona`

Zgrada Magistrata u Pan;evu

1. Zakon o za[titi \ivotne sredine Republike Srbije, koji obezbe]uje

pravo pristupa informacijama o stawu i pojavama koje se odnose na kvalitet

\ivotne sredine. Wime se utvr]ujuje da svako ;ija je \ivotna sredina

ugro\ena mora o tome da bude obave[ten, te da se ne mogu smatrati poverqivim

informacije koje su neophodne za procenu opasnosti po \ivotnu sredinu, za

postupawe i preduzimawe mera radi za[tite \ivota i zdravqa qudi.

2. Zakon o javnom informisawu, koji obavezuje sve dr\avne organe i organizacije,

organe teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javne slu\be

i javna preduze>a da informacije o svom radu u;ine dostupnim za javnost.

3. Zakon o utvr]ivawu odre]enih nadle\nosti Autonomne Pokrajine,

koji bli\e odre]uje wene nadle\nosti u odnosu na Republiku, i to u oblastima

u kojima Republika ure]uje sistem. Autonomna Pokrajina u oblasti za[tite

i unapre]ewa \ivotne sredine`

• donosi program za[tite i razvoja \ivotne sredine na teritoriji

Autonomne Pokrajine i utvr]uje mere za wegovo sprovo]ewe u skladu sa

osnovnim ciqevima i pravcima utvr]enim na nivou Republike~

• obezbe]uje pra>ewe stawa ;inilaca \ivotne sredine na svojoj teritoriji,

obrazuje informacioni podsistem za za[titu i unapre]ewe \ivotne sredine,

kao deo jedinstvenog informacionog sistema Republike.

4. Zakon o lokalnoj samoupravi, koji u oblasti za[tite \ivotne sredine

utvr]uje odgovornost op[tine, kao osnovne teritorijalne jedinice u kojoj se

ostvaruje lokalna samouprava, da se preko svojih organa, u skladu sa Ustavom i

zakonom`

• stara o o;uvawu prirodnih vrednosti na svojoj teritoriji~

• donosi programe razvoja za[tite prirodne sredine~

• utvr]uje visinu naknade za za[titu i unapre]ewe \ivotne sredine~

• obezbe]uje javno informisawe od lokalnog zna;aja.

86


9

Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

9.3 ORGANIZACIONI OKVIR OP{TINSKE UPRAVE PAN:EVO

Op[tina Pan;evo se, kao teritorijalna jedinica u kojoj gra]ani ostvaruju

lokalnu samoupravu preko svojih organa, stara o zadovoqavawu odre]enih

potreba u oblasti javnog obave[tavawa, kao i o za[titi \ivotne sredine,

kori[>ewu i unapre]ewu prirodnih dobara i podru;ja sa lekovitim prirodnim

svojstvima. Organi Op[tine su` Skup[tina op[tine, Izvr[ni odbor

Skup[tine op[tine i Op[tinska uprava.

Skup[tina op[tine, na osnovu zakona i svog statuta, u oblasti za[tite

\ivotne sredine`

• ure]uje grani;ne vrednosti emisije za pojedine [tetne i opasne materije u

slu;ajevima utvr]enim zakonom~

• objavquje podatke o stawu kvaliteta vazduha~

• stara se o poboq[awu kvaliteta vazduha i sanaciji za podru;je sa ugro\enim

kvalitetom vazduha~

• preduzima odgovaraju>e mere za za[titu od buke i obezbe]uje weno sistematsko

merewe~

• donosi akt o stavqawu pod za[titu odre]enog prirodnog dobra i

• osniva ustanove, preduze>a i javne slu\be od neposrednog interesa za gra-

]ane u op[tini.

Za razmatrawe i re[avawe pojedinih pitawa iz nadle\nosti Skup[tine i

predlagawe akata u okviru Skup[tine kao stalna radna savetodavna tela deluju`

• Savet za informisawe i

• Savet za urbanizam, komunalne delatnosti i za[titu \ivotne sredine.

Izvr[ni odbor Skup[tine op[tine Pan;evo izvr[ava odluke i druge akte

Skup[tine i stara se o wihovom izvr[ewu. On broji 11 ;lanova koji su

zadu\eni za pojedine resore lokalne samouprave. U okviru Izvr[nog odbora

nalaze se dva ;lana, od kojih jedan pokriva oblast za[tite \ivotne sredine, a

drugi oblast informisawa.

Op[tinska uprava neposredno izvr[ava propise i druge akte Skup[tine

op[tine i Izvr[nog odbora, obavqa stru;ne i druge poslove koje utvr]uju

Skup[tina i Izvr[ni odbor, izvr[ava republi;ke zakone i druge propise

;ije je izvr[avawe povereno Op[tini, priprema nacrte odluka i drugih akata

koje donose Skup[tina i Izvr[ni odbor. Op[tinska uprava vr[i i druge

stru;ne poslove koje joj povere Skup[tina i Izvr[ni odbor.

Op[tinska uprava du\na je da vr[ewe poslova organizuje na na;in kojim se

gra]anima omogu>ava da [to lak[e i u [to kra>em postupku ostvaruju svoja

prava i izvr[avaju obaveze, kao i da im se pru\i pomo> u ostvarivawu i

za[titi wihovih prava i obaveza. Javnost svog rada Op[tinska uprava

obezbe]uje davawem informacija sredstvima javnog informisawa, ali i

obezbe]ivawem uslova za nesmetano obave[tavawe javnosti o obavqawu poslova

iz svog delokruga. Sekretar Op[tinske uprave i wegov zamenik ovla[>eni

su za davawe pomenutih informacija. Oni svoja ovla[>ewa mogu preneti i na

druga zaposlena lica.

87


9Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

9.4 REGULATORNI OKVIR OP{TINSKE UPRAVE PAN:EVO

Prema Zakonu o za[titi \ivotne sredine, Op[tina je nadle\na za obavqawe

slede>ih izvornih i poverenih poslova.

Izvorni poslovi`

1. Za[tita vazduha od zaga]ivawa, koja obuhvata`

• obezbe]ivawe pra>ewa imisije u naseqima preko ovla[>enih stru;nih

organizacija u slu;ajevima kada podaci o emisiji ukazuju da je to neophodno~

• dono[ewe Programa kontrole kvaliteta vazduha uskla]enog sa dvogodi[wim

Programom kontrole kvaliteta vazduha Vlade Republike Srbije~

• dono[ewe Plana za poboq[awe kvaliteta vazduha~

• dono[ewe Programa sanacije za odre]eno podru;je u slu;aju imisije upozorewa

i

• odre]ivawe zone za[tite u postupku odre]ivawa namene prostora, na

osnovu kriterijuma koje odre]uje Ministarstvo.

2. Za[tita \ivotiwa.

3. Za[tita od buke, u koju spada`

• preduzimawe mera za za[titu od buke,

• odre]ivawe zona naseqa i

• obezbe]ivawe sistematskog merewa buke.

Povereni poslovi, iz okvira prava i du\nosti Republike obuhvataju`

1. Za[titu vazduha od zaga]ivawa, koja obuhvata`

• propisivawe stro\ijih grani;nih vrednosti emisije za pojedine [tetne

materije, uz saglasnost Ministarstva~

• dono[ewe akta o uvo]ewu mera na ugro\enom podru;ju u slu;aju da postoji

opasnost od trovawa qudi i \ivotiwa, radi smawewa emisije i imisije~

• vr[ewe inspekcijskog nadzora nad primenom mera za[tite vazduha od

zaga]ivawa u objektima za koje dozvolu za gra]ewe izdaje nadle\ni op[tinski

organ~

• dostavqawe rezultata merewa imisije Ministarstvu za[tite \ivotne sredine,

• objavqivawe podataka o stawu zaga]ewa vazduha preko sredstava informisawa

ili na drugi na;in.

2. Za[titu prirode, koja obuhvata`

• stavqawe pod za[titu prirodnih dobara na teritoriji op[tine, odnosno

grada i

• dono[ewe akta o stavqawu prirodnog dobra pod za[titu.

3. Za[titu od buke, koja obuhvata vr[ewe inspekcijskog nadzora nad primenom

mera za[tite od buke u stambenim, zanatskim i komunalnim objektima.

88


9.5 NADLE|NOSTI DRUGIH INSTITUCIJA

9

Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

Ministarstvo za za[titu prirodnih bogatstava i \ivotne sredine

Republike Srbije nadle\no je za`

• dono[ewe nacionalnog ekolo[kog akcionog plana (NEAP) za Republiku

Srbiju~

• formirawe sistema pra>ewa kvaliteta \ivotne sredine u Republici

(monitoring)~

• formirawe baze podataka i informacionog sistema Republike~

• davawe saglasnosti na analizu uticaja objekta i radova na \ivotnu sredinu

za objekte za koje odobrewe za izgradwu izdaje Ministarstvo nadle\no za

poslove gra]evinarstva (NIS Rafinerija nafte Pan;evo, DP HIP -

Petrohemija i DP HIP - Azotara)~

• upravqawe otpadom, otpadnim vodama i opasnim otpadom~

• vr[ewe inspekcijskog nadzora za objekte za koje odobrewe za izgradwu

izdaje ministarstvo nadle\no za poslove gra]evinarstva, i

• za[ti>ene oblasti, biodivezitet i za[titu prirode.

Pokrajinski sekretarijat za za[titu \ivotne sredine i odr\ivi

razvoj, u skladu sa podelom nadle\nosti utvr]enom u „Memorandumu o operativnom

preuzimawu nadle\nosti Autonomne Pokrajine Vojvodine u oblasti

za[tite \ivotne sredine“, obavqa slede>e poslove`

• donosi program za[tite i razvoja \ivotne sredine, u skladu sa osnovnim

ciqevima i pravcima utvr]enim na nivou Republike. Na osnovu ovog programa

treba da bude donet pokrajinski akcioni plan u oblasti za[tite \ivotne

sredine, kao funkcionalna kompilacija lokalnih akcionih planova. Ovaj

plan treba da ;ini sastavni deo nacionalnog akcionog plana~

• formira sopstveni sistem pra>ewa kvaliteta \ivotne sredine i saglasno

tome daje ovla[>ewa stru;nim institucijama za obavqawe tih poslova na teritoriji

Pokrajine~

• vr[i inspekcijski nadzor na teritoriji Pokrajine u oblasti kontrole

opasnih materija, osim za objekte za koje je potrebna procena opasnosti od

udesa~

• vr[i inspekcijski nadzor u oblasti za[tite prirode i za[ti>enih

prirodnih dobara na svojoj teritoriji.

9.6 AKTIVNOSTI DRUGIH ORGANIZACIJA NA TERITORIJI

OP{TINE

Na teritoriji op[tine Pan;evo postoji vi[e organizacija koje, u okviru svojih

redovnih aktivnosti, sakupqaju ili distribuiraju ekolo[ke informacije.

To su`

• Zavod za za[titu zdravqa Pan;evo, koji kontroli[e kvalitet vazduha u

Pan;evu, prati nivo komunalne buke, higijensku ispravnost vode za pi>e, kao

i ispravnost namirnica i predmeta op[te upotrebe.

• JP Direkcija za izgradwu i ure]ewe Pan;eva, koja je nadle\na za realizaciju

izrade prostornog plana op[tine, urbanisti;ko planirawe, ure]ewe

89


9Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

i kori[>ewe gra]evinskog zemqi[ta i izgradwu objekata.

• JKP Vodovod i kanalizacija, koja vr[i analize kvaliteta sirove vode

dobijene crpqewem iz bunara sa izvori[ta, analize vode nakon potpunog tretmana,

kao i za[titu izvori[ta.

• JKP Higijena, koja obezbe]uje sakupqawe, preradu i odlagawe komunalnog

otpada sa teritorije naseqenog mesta Pan;evo.

• JKP Grejawe, koje brine o radu toplana i kotlarnica, kao i snabdevawu

toplom sanitarnom vodom.

• Javna komunalna preduze>a na teritoriji seoskih mesnih zajednica, koja

vode brigu o celokupnoj lokalnoj infrastrukturi na teritoriji mesnih zajednica.

• Sredstva javnog informisawa, koja ekolo[ke informacije primaju od

Zavoda za za[titu zdravqa Pan;evo, predstavnika industrije, javnih i javnih

komunalnih preduze>a, Odeqewa za za[titu \ivotne sredine Op[tine

Pan;evo, Centra za uzbuwivawe i obave[tavawe, republi;ke ili op[tinske

inspekcije i gra]ana. Ona po pravilu nemaju ekolo[ke redakcije ni novinare

specijalizovane za pra>ewe ekolo[kih tema. Izuzetak je jedino TV Pan;evo, u

kome dva novinara prate oblast za[tite \ivotne sredine. Na programu TV

Pan;evo su putem specijalizovanih emisija „Dosije Eko“ i „Kontejner“ javnosti

dostupne relevantne informacije o problematici i stawu \ivotne sredine.

{tampani mediji, od kojih su najzna;ajniji „Pan;evac“ i „Pan;eva;ke

novine“, informacije o ekolo[kim temama plasiraju kroz izve[taje sa konferencija

za [tampu, izjave stru;waka ili portparola gore navedenih organizacija.

• U Op[tini Pan;evo registrovano je 28 nevladinih organizacija, od kojih

se vi[e wih ozbiqno i veoma aktivno bavi problematikom za[tite \ivotne

sredine.

9.7 SISTEM OBAVE{TAVAWA JAVNOSTI

U okviru rada tehni;kog tima izvr[ena je analiza procedura za obave[tavawe

javnosti u skladu sa nadle\nostima razli;itih organizacija i institucija,

kao i analiza sprovo]ewa procesa me]usobne komunikacije, koordinacije i

obave[tavawa javnosti o ekolo[kim informacijama. Kao posebne celine

analizirani su `

• komunikacija sa republi;kim i pokrajinskim institucijama~

• komunikacija u okviru organizacija na teritoriji op[tine, ukqu;uju>i i

lokalne medije~

• op[tinski ekolo[ki informacioni sistem.

9.7.1 Komunikacija sa republi;kim i pokrajinskim institucijama

Procedure komunikacije Op[tine sa Ministarstvom za za[titu prirodnih

bogatstava i za[titu \ivotne sredine Republike Srbije po pitawu me]usobne

informisanosti i izgradwe integralnog ekolo[kog informacionog sistema

nisu definisane. Naj;e[>i vid komunikacije sa Ministarstvom (po pitaw-

90


9

Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

ima koja su u nadle\nosti Op[tine), sastoji se od dostavqawa dopisa, cirkularnih

pisama ili upitnika koje treba u odre]enom roku proslediti

Ministarstvu. Op[tinskoj upravi Pan;evo se ne dostavqa Izve[taj o stawu

za[tite \ivotne sredine koji Ministarstvo svake godine podnosi Vladi.

U vezi sa inspekcijskim nadzorom, Op[tinska uprava Pan;evo nema sistematskog

uvida u rad inspektora nadle\nih za fabrike ju\ne industrijske zone.

Woj se ne dostavqaju planovi rada inspekcije, nalazi, re[ewa ili zakqu;ci iz

kojih bi se videlo [ta je nadle\na republi;ka, odnosno pokrajinska

inspekcija u odre]enom periodu preduzela. Informacije koje Op[tinska

uprava povremeno dobija od Ministarstva svedene su na li;ne kontakte pojedinaca

i sakupqawe informacija iz razli;itih nezvani;nih izvora.

Procedura komunikacije sa Ministarstvom za slu;aj epizodnih zaga]ewa ili

incidenata nije prona]ena u pismenom obliku. Uvid u dokumentaciju

potvr]uje da ne postoje definsane obaveze inspekcije da svoje izve[taje

dostave Op[tinskoj upravi, kao ni postupak izve[tavawa javnosti o

inspekcijskom nalazu, rezultatima merewa zaga]ewa ili aktivnostima koje su

planirane i preduzete da bi se situacija sanirala ili spre;ilo weno ponavqawe

u budu>nosti.

Stawe u oblasti komunikacije sa Pokrajinskim sekretarijatom za za[titu

\ivotne sredine Autonomne Pokrajine Vojvodine identi;no je stawu karakteristi;nom

za komunikaciju sa Ministarstvom za za[titu prirodnih bogatstava

i za[titu \ivotne sredine Republike Srbije.

9.7.2 Komunikacija u okviru organizacija na teritoriji

op[tine

Komunikacija izme]u organizacija koje sakupqaju ili distribuiraju ekolo[ke

informacije na teritoriji op[tine Pan;evo odvijaju se pismenim putem,

preko odgovornih lica. Ve>ina institucija povremeno organizuje konferencije

za novinare, dok javna komunalna i javna preduze>a daju lokalnim sredstvima

informisawa dnevne servisne informacije iz delokruga svog rada.

Na teritoriji op[tine ne postoji formalna procedura ili ustaqena praksa

koja bi definisala vreme, na;in, obim i razmenu ekolo[kih informacija.

Me]utim, postoji neformalna praksa koja se sastoji od me]usobnih konsultacija

osoba zadu\enih za ekolo[ko informisawe u slu;ajevima kada je

potrebno definisati neke od najva\nijih parametara budu>ih aktivnosti. U

ovim aktivnostima u;estvuje najve>i broj organizacija sa teritorije op[tine.

Procedura komunikacije Op[tinske uprave u okviru informisawa javnosti o

pitawima \ivotne sredine ne postoji u pisanoj formi. Obra>awe razli;itih

predstavnika organa Op[tine dogovara se direktno sa urednicima javnih

informativnih medija, bez me]usobne koordinacije ili uz nedovoqnu koordinaciju.

91


9Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

9.7.3 Op[tinski ekolo[ki informacioni sistem

Na inicijativu Slu\be za za[titu \ivotne sredine op[tine Pan;evo, 2001.

godine je zajedno sa fabrikama iz ju\ne industrijske zone zapo;eta realizacija

projekta dogradwe postoje>e meteorolo[ke stanice sa procenom opasnosti

od hemijskog udesa. Ovaj projekat ujedno predstavqa za;etak lokalnog

ekolo[kog informacionog sistema. Do sada je instalirana automatska meteorolo[ka

stanica koja obuhvata automatsko merewe temperature, pritiska,

pravca i brzine vetra, relativne vla\nosti, koli;ine padavina, bilansa

zra;ewa i globalnog sun;evog zra;ewa. Projektom je predvi]eno da se podaci o

merewima sa meteorolo[ke stanice (sme[tene na zgradi Op[tinske uprave

Pan;evo) automatizuju i da, zajedno uz osnovne podatke o emisijama svih

zna;ajnijih emitera, budu posredstvom interneta dostupni javnosti.

9.8 ZAKQU:NA RAZMATRAWA

Ispravnost dono[ewa odluka pri planirawu i ure]ewu \ivotne sredine u

velikoj meri zavisi od znawa, kvaliteta i zna;aja informacija kojima donosioci

odluka raspola\u. Jedan od osnovnih preduslova za dobro planirawe,

upravqawe i odlu;ivawe u oblasti za[tite \ivotne sredine je raspolagawe

dobrim i pravovremenim informacijama.

Broj organizacija i pojedinaca koji na teritoriji op[tine Pan;evo u;estvuju

u distribuciji ekolo[kih informacija i obave[tavawu javnosti je velik.

Wihov rad se uglavnom sprovodi bez me]usobne koordinacije ili je ona

nedovoqna. Nepostojawe pisanih procedura u ovoj oblasti onemogu>ava

efikasaniji rad, blagovremeno i sveobuhvatno informisawe javnosti o stawu

\ivotne sredine na teritoriji op[tine. Zbog toga gra]ani ekolo[ko

informisawe do\ivqavaju kao nedovoqno, sporo i neefikasno.

Dosada[wa iskustva u Pan;evu su pokazala da obim i kvalitet rada, koji u

oblasti za[tite \ivotne sredine nosi lokalna samouprava, pored zakonskih

okvira zavise u zna;ajnoj meri od podr[ke lokalnih predstavnika vlasti, kao

i od znawa, organizovanosti, tehni;ke opremqenosti i zalagawa osoba koje

direktno rade na ovim poslovima.

U ciqu popravqawa sada[we situacije neophodno je dono[ewe posebnog

pravilnika kojim bi se utvrdile nadle\nosti i procedure informisawa

javnosti o radu i poslovima iz delokruga Op[tinske uprave Pan;evo. Ovaj

pravilnik bi trebalo, izme]u ostalog, detaqno da defini[e proceduru

obave[tavawa javnosti iz oblasti za[tite \ivotne sredine. To podrazumeva

utvr]ivawe jasnih procedura i planova za obezbe]ivawe podataka, za razmenu

informacija, za odnose sa javno[>u i za obezbe]ivawe javnosti rada. Pravni

osnov za dono[ewe ovog pravilnika nalazi se u ;lanu 10 Zakona o javnom

informisawu, kao i ;lanovima 10 i 62 Statuta Op[tine.

Ekolo[ki informacioni sistem op[tine Pan;evo treba projektovati tako da

on bude kompatibilan sa ekolo[kim informacionim sistemom AP Vojvodine

92


9

Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

i Republike Srbije. Da bi se ekolo[ki informacioni sistem na nivou

op[tine Pan;evo izgradio na pravi na;in, neophodno je obezbediti`

• prikupqawe verodostojih podataka i wihovu obradu po odgovaraju>oj

metodologiji~

• realizaciju neophodnih merewa - monitoring~

• opremu i drugu infrastrukturu (hardver i softver) i

• obu;eni kadar koji je sposoban da odr\ava, a\urira i koristi informacioni

sistem.

Obala Tami[a

93


9Strategija za[tite \ivotne sredine i javnost

94


10 AKCIONI PLAN

10

Akcioni plan

10.1

AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET VAZDUHA

Zakonodavno-politi;ke aktivnosti (Z)

. / /

1




2

,



-




3

, -







4

, ,





5

6









Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

. / /

1

. . .

, . .

. ,





2 /

3

-


4

5






.



:

, H 2 S, NO 2










6

,

. . . ,

. . .







7

,






8

,

,







9

,

. . . ,

. . .






95


10

Akcioni plan

Tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti (T)

. / /

1

, ,


.


-



2


2 ( )



3

,

. . .

,

( )

.



4

,






5




( .. 30/97)


10.2

AKCIONI PLAN ZA OBLAST KVALITET I KOLI:INE VODE ZA PI


Tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti (T)

10

Akcioni plan

. / /

1 , -

2 , -

3 ,

4 , V=5.000 3

5 ,

6 ,




7





8 ,

,


,

9 ,

10 ,

11 ,

,




,


,


,

12 ,

,


,

13

, ,

,


,


,


10.3

AKCIONI PLAN ZA OBLAST OTPADNE VODE

Zakonodavno-politi;ke aktivnosti (Z)

. / /

1






2

/

,





97


10

Akcioni plan

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

. / /

1


--

2





--

Tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti (T)

. / /

1

,



-




-

2

,


3

4

5

6

7

8

9

10

11

12




-




























.




















13

,






14

,





98


10

Akcioni plan

10.4

AKCIONI PLAN ZA OBLAST KOMUNALNI :VRSTI OTPAD

Zakonodavno-politi;ke aktivnosti (Z)

. / /

1






Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

. / /

1





2



.



Tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti (T)

. / /

1 /

2 /

3













10.5

AKCIONI PLAN ZA OBLAST OPASAN OTPAD

Zakonodavno-politi;ke aktivnosti (Z)

. / /

1

,

, - ,



( )



2

3

4

5




/










/


-



99


10

Akcioni plan

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

. / /

1

2

3

4















5



-


-

6

,





,


7

,






8

9



,




.


.



10

11









100


10

Akcioni plan

Tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti (T)

. / /

1

2



3







4

, ,



5

6

7












8



,



9

-


10



,





11 -

12





13






14

15

16

17

/


/


/


18

19






















101


10

Akcioni plan

10.6

AKCIONI PLAN ZA OBLAST ZELENILO

Zakonodavno-politi;ke aktivnosti (Z)

. / /

1 -




2

Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

. / /

1 ,

2

, -










3



4





Tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti (T)

. / /

1 ,

2 ,



-




3 ,

4 ,

5 ,

6 ,

. ,

, ,

, , .


7 ,



8 ,

9 ,

10

, ,

,

11


""



/


12 ,




--







13

102


10

Akcioni plan

10.7

AKCIONI PLAN ZA OBLAST STRATEGIJA |IVOTNE SREDINE I JAVNOST

Zakonodavno-politi;ke aktivnosti (Z)

. / /

1




2





Administrativne i inspekcijske aktivnosti (A)

. / /

1


,




2




3

,

. . . ,

. . .





,


4




,


Tehni;ko-tehnolo[ke aktivnosti (T)

. / /

1 ,

2

3

4







,




,


103


U:ESNICI U IZRADI LEAP-A ZA PAN:EVO

Koordinaciono telo`

Borislava Kru[ka - predsednik S.O. Pan;evo~ Slobodan Axi> - predsednik

Izvr[nog odbora S.O. Pan;evo~ Gordana Lon;ar - odbornik S.O. i predsednik

Saveta za ekologiju~ Jovan Stankovi> - Direkcija za izgradwu i ure]ewe

Pan;eva~ Dragana Grbi> - Zavod za za[titu zdravqa Pan;evo~ Savo Bogojevi> -

NIS-Rafinerija nafte Pan;evo~ {imon Ban;ov - ;lan Izvr[nog odbora S.O.

Pan;evo za oblast za[tite \ivotne sredine~ }or]e Abramovi> - predstavnik

NVO~ Milan Borna - koordinator projekta ispred op[tine Pan;evo.

Rukovodioci tehni;kih timova`

Sne\ana Mati> Besarabi>~ Du[an Buri>~ Miodrag Popovi>~ Aleksandar

Mladenovi>~ Milica Sovrli>~ Zagorka Lovri>~ Sr]an Srdanov.

Radna grupa`

Bor]o Gaji> - MZ Banatsko Novo Selo~ Biqana Miladinovi> - op[tinska

uprava~ Jasmina Vladisavqevi> - Regionalna privredna komora~ Milan Ga>e[a

- MZ Ivanovo~ Gojko Opa;i> - op[tinska uprava~ Milica Radovanovi> - JKP

Vodovod i kanalizacija~ Gordana Rasuli>~ Sa[a Haxi-Peri> - Rafinerija

nafte Pan;evo~ Milan Borna - op[tinska uprava~ Lazar Tepi> - NVO HOC~

Nevenka Spasojevi> - Azotara~ Faketa Kai> - NVO Panucea~ Miodrag Rendi> -

JKP Zelenilo~ Du[anka Antonijev Staji> - Direkcija za izgradwu i ure]ewe

Pan;eva~ Spomenka Petrovi> - Istorijski arhiv Pan;eva~ Mica Sari>

Tanaskovi> - Zavod za za[titu zdravqa Pan;evo~ Maja Malixan - NVO Grupa~

Sima Raka[>an - MZ Dolovo~ Sreten Cvetanovi> - MZ Glogow~ Sreten

Mihailovi> - MZ Banatski Brestovac~ }ura Milo[ev - MZ Omoqica~ Sava

Mijatovi>- MZ Omoqica~ Lidija Kana;ki~ Miroslav Svilar - JKP Higijena~

Dejan Tucovi> - JKP Grejawe~ Vladimir Stoicov - MZ Ka;arevo~ Radomir

An]elkovski - MZ Jabuka~ Milan Ba;ujkov-MZ Star;evo~ Bo[ko Tomi> -

Industrija skroba Jabuka~ Stevan |ivkovi> - Mlekara Pan;evo~ Aleksandar

Obrenov - Pivara Pan;evo~ Dragica Krsti> Virc - Krznara Pan;evo~

Vladislav Brankov~ Bojana Beki>~ Ivan Nedeqov~ Miroqub Novakovi> -

op[tinska uprava~ Du[an Be; - Vojvodinaput A.D~ Branislav Gavri> -

Petrohemija~ Violeta Markovi> - Direkcija za izgradwu i ure]ewe Pan;eva.

104

More magazines by this user
Similar magazines