NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 68 (.pdf)

Priznanje našem uredniku 

Udarna vest 

Nagrada za životno delo ULUPUDS-a Mušiću 

Našem uredniku Miroslavu Mušiću uručena 

je Nagrada za životno delo na sednici 

Skupštine Udruženja likovnih umetnika 

primenjenih umetnosti i dizajnera 

Srbije. Priznanje mu je dodeljeno za celokupno 

stvaralaštvo i doprinos razvoju primenjenih 

umetnosti i dizajna. 

Vest o dodeli nagrade nas je obradovala jer 

je ovaj stvaralac, teoretičar umetnosti i dizajna, 

art direktor i kritičar, na stranicama časopisa 

Taboo i Taboo nedeljnika ispisao veliki 

broj priloga iz sveta dizajna, teorije i prakse 

oglašavanja. Učinio je i doprineo da ovo stvaralaštvo 

bude razumljivije i bliže svima nama. 

Zato ovu nagradu doživljavamo i kao priznanje 

našoj uređivačkoj politici u kojoj teorijska 

misao i praksa dizajna imaju svoje dostojno 

mesto. Njoj se radujemo upravo kao i naš slavodobitnik, 

kolega i prijatelj koji duže od tri 

decenije kao samostalni umetnik, inicijator i 

pokretač brojnih akcija i događaja, ispisuje 

stranice svog dela. Poslednjih godina to čini 

uz našu podršku i – podsticaj. 

Počeo je kao kritičar u časopisu Industrijsko 

oblikovanje, u redakciji na čijem čelu je bio 

doajen jugoslovenske teorije dizajna dr Miroslav 

Fruht. Ubrzo na stranicama Privrednog 

pregleda i IT novina pokreće priloge o dizajnu. 

Afirmiše i unapređuje ovo stvaralaštvo. Potom 

dolaze časopisi Dizajn i Likovni život, 

Jugoslovenski konkurs za najbolji grafički dizajn (Grifon), Dizajn u Srbiji, serijal autorskih izložbi (Design 7+3, 

Dizajn u Srbiji, Dizajn i tržišno komuniciranje, Novosadski kulturni plakat, Jugoslovenski turistički plakat) i 

selekcija u okviru beogradskog Oktobarskog salona kao i čitav niz stručnih priloga, eseja i posebnih izdanja. 

Miroslav Mušić je u časopisu Taboo od prvog broja. Na početku kao saradnik, potom urednik rubrike Svet dizajna 

i operativac uz čiju pomoć smo sadržajno i vizuelno bogatili ovo stručno glasilo. Ubrzo su i rubrike Skica za 

portret stvaraoca, Dobri primeri i Naopaka strana, sadržajnije i – značajnije, dobile prepoznatljivi pečat njegovog 

kritičkog sagledavanja. Slično je i sa rubrikom Očima stručnjaka na stranicama Taboo nedeljnika gde stručno i 

zanimljivo govori o oglasnoj praksi. Znalački afirmiše stvaralački i kreativni rad, struku i profesiju, etiku i moral, 

za šta ima podršku i podsticaj svih nas u redakciji časopisa Taboo. Tako skoro punih sedam godina. Zato se i 

radujemo priznanju koje je dodeljeno našem prijatelju, kolegi i saradniku. 

I želimo da ga podelimo sa vama - našim čitaocima 

Redakcija

Poslovne vesti 

Nacionalna izložba Srbije u Krasnodaru 

Čuvajmo prijateljstvo, gradimo budućnost 

Izložbu pod sloganom Čuvajmo prijateljstvo, 

gradimo budućnost, koja će se 

održati od 5. do 7. novembra u Krasnodaru, 

otvoriće Mirko Cvetković, predsednik 

Vlade Republike Srbije. 

Na 1.500 m2 atraktivnog izložbenog 

prostora, u hali koja će biti montirana 

specijalno za ovu namenu na centralnom 

gradskom trgu Krasnodara, predstaviće 

se vodeća srpska preduzeća iz oblasti 

građevinarstva i industrije građevinskog 

materijala, industrije nameštaja, poljoprivredno-prehrambene, 

farmaceutske i 

tekstilne industrije, industrije dečije odeće 

i obuće, kao i robe široke potrošnje. 

Sama manifestacija biće obogaćena i 

adekvatnim kulturnim programom. 

Organizatori izložbe bili su vođeni potrebom 

da se predstave mogućnosti izvozne 

ponude srpske privrede i da se intenziviraju 

aktivnosti srpskih preduzeća 

u Rusiji, a pre svega u krasnodarskoj 

oblasti, u kojoj je i Soči, domaćin zimske 

Olimpijade 2014. godine. 

Diskobolos 2008. 

Sklapanje obostrano korisnih poslova 

Želimo da izložbom srpske privrede u Krasnodaru 

predstavimo svoje proizvode, usluge 

i preduzeća zainteresovana za poslove pripreme 

Olimpijade u Sočiju 2014. Bili bismo 

srećni da dobijemo jedan procenat ukupnog 

budžeta od 20 milijardi dolara. 

Rusija je naš strateški partner. Vlada 

Republike Srbije i Privredna komora Srbije 

identifikovale su kompanije koje će nas predstavljati 

na Nacionalnoj izložbi Srbije u Krasnodaru, 

a ovo je prvi put da Vlada iz budžeta 

za promovisanje nacionalnog brenda Srbije 

finansira učešće na ovakvoj manifestaciji. 

Dr Slobodan Milosavljević, 

ministar trgovine i usluga 

Međunarodno priznanje za savremenu primenu ICT-a 

Jedinstveni informatički savez Srbije (JISA) u saradnji sa Evropskom skupštinom 

ICT asocijacija, Evropskom privrednom komorom, kao i privrednim komorama 

i ICT asocijacijama sa prostora zapadnog Balkana, tradicionalno dodeljuje 

priznanje Diskobolos za najuspešnije primene savremenih tehnologija u svakodnevnom 

poslovanju. 

Priznanja Diskobolos i ove godine biće dodeljena u više kategorija: proizvodnja, 

projektovanje, upravljanje, društvene delatnosti, finansije, zdravstvo, obrazovanje, 

usluge, stručni skupovi, RTV emisije, izdavaštvo i strani partneri. 

Kandidaturu sa kratkim opisom rešenja i materijalima možete dostaviti kancelariji 

JISA, Zmaj Jovina broj 4, 11000 Beograd ili putem mejla: jisa@jisa.rs. 

Konkurs je otvoren do 21. novembra. Svečano uručenje priznanja obaviće se 18. 

decembra u hotelu Interkontinental Beograd. 

Predstavljanje jeste 

svojevrsno brendiranje 

Dnevni list Biznis, od 22. oktobra, objavio 

je intervju sa profesorom Merlinom Stounom, 

jednim od vodećih stručnjaka iz oblasti 

CRM-a (upravljanje odnosima sa klijentima) 

u finansijskom sektoru. Profesor 

Stoun bio je predavač na konferenciji Vrednost 

korporativnog brenda u sektoru finansijskih 

usluga koja je, u organizaciji agencije 

Profile, sredinom oktobra održana u Beogradu. 

Budući da smo u prethodnim bojevima 

NTV-a pisali o ovoj temi, prenosimo samo 

deo intervjua koji se odnosi na brendiranje 

Srbije i ulogu marketinga u tom procesu. 

Kako od Srbije stvoriti uspešan 

brend? 

Situacija je u tom smislu prilično teška jer 

većina ljudi u svetu ne zna ni gde se Srbija 

nalazi. Važno je da investitori znaju da je to 

moderna država sa modernim biznisom. A 

upravo to predstavljanje i jeste svojevrsno 

brendiranje. Teško je promeniti već usvojeno 

mišljenje ljudi. To je veoma dug proces. Teško 

da bilo šta može da izmeni mišljenje 

Amerikanaca o Srbiji. Zato na to i ne treba 

rasipati resurse. Srbija treba da se okrene 

EU – Francuskoj, Nemačkoj, Britaniji, Italiji 

i Španiji, da omogući da političari i privrednici 

iz ovih zemalja dođu u Srbiju i uvere se 

da je reč o najcivilizovanijoj zemlji u ovom 

regionu. To je dugoročna, ali i najpouzdanija 

strategija. S druge strane, da bi opstala na 

svetskom tržištu, mala država mora da se fokusira 

na određeni segment privrede, za čiji 

razvoj ima najpovoljnije uslove i s kojim će 

najbolje proći na svetskom tržištu. A i to je 

svojevrsno brendiranje jer će zemlja na taj 

način postati poznata po određenim proizvodima, 

kao što je Češka poznata po „škodi”, 

Novi Zeland po poljoprivredi... 

Koliko marketing može da pomogne 

Srbiji u privlačenju stranih investicija? 

Investitorima, pre svega, treba poslati poruku 

da je Srbija prevazišla probleme iz 

prošlosti, da je ona danas moderna zemlja 

sa izuzetno obrazovanim stanovništvom. Treba 

uspostaviti dobru komunikaciju sa velikim 

investitorima – Nemcima, Francuzima, 

Italijanima... 

NTV 2


Džej Konrad Levinson u Beogradu 

Džej Konrad Levinson, 

autor knjige 

Gerila marketing, 

održaće 19. 

novembra u Ekspo 

XXI centru u 

Beogradu predavanje 

pod nazivom 

Gerila marketing 

i prodaja – minimalnim budžetom do maksimalnog profita. Organizator ovog predavanja 

trening centar Triple S Learning iz Beograda naveo je, da je cilj ovog skupa, 

da se doprinese iniciranju pozitivne promene i razvoja ljudi, njihovih kompanija i 

kvaliteta života, kroz prenošenje gerila pristupa u marketingu i prodaji. Na predavanju 

će biti predočene metode koje koriste Marlboro, Visa, Johnson & Johnson, 

Carnegie Mellon, Pacific Bell i mnoge druge kompanije. 

Džej Konrad Levinson radio je kao potpredsednik i kreativni direktor u marketinškim 

agencijama JWT i Leo Burnett. Danas ima svoju korporaciju koja pruža 

konsultantske usluge najvećim svetskim brendovima.Više od 20 miliona knjiga 

Džeja Konrada Levinsona prodato je širom sveta i prevedeno na 54 jezika. 

Gerila marketing predstavlja najdirektniju vrstu tržišne komunikacije za koju 

savremeni biznis uopšte zna i jedna je od pet najprimenljivijih formi tržišne promocije. 

Najjednostavnije rečeno, gerila marketing svodi se na lični kontakt sa potencijalnim 

kupcima i na isti način dizajniranu distribuciju marketinških poruka i 

poziva na željenu akciju. 

Rudari na poslu ne gledaju TV 

Nakon zabrane rada i prekršajnih postupaka protiv 35 radija i četiri televizije, 

koji su emitovali program bez dozvole, rešenja o zabrani posle izveštaja Kontrolnomernog 

centra RATEL-a doneta su za još 31 emitera. Za 12 su gotove sve zakonske 

procedure pa se, uz asistenciju policije i bez najave, kreće u prinudno gašenje signala 

i pečaćenje prostorija, izjavio je za dnevni list Dnevnik predsednik Saveta 

RRA Goran Karadžić. 

Frekvencije koje su nelegalno koristili emiteri, neće biti ,,oslobođene” za nove 

stanice već će biti dodeljene policiji, hitnoj pomoći, vojsci, vatrogascima. 

Već postoji elaborat da se Drugi program RTV Vojvodina iskoristi kao eksperimentalni 

kanal za digitalizaciju. Gotovo sve države u našem okruženju imaju praksu 

da se jedna regija odredi za to, a Vojvodina je zbog svoje konfiguracije veoma 

pogodna. Tako bi se broj frekvencija uvećao i mogli bismo podmiriti realne potrebe 

manjinskih nacionalnih zajednica. No, za digitalizaciju prethodno moramo zakonski 

rešiti celokupnu proceduru. Srećom da u tome kasnimo za svetom, pa ćemo se 

učiti na dobrim i lošim iskustvima Italije, Engleske ili Francuske i pokušati da 

nađemo model koji odgovara našim specifičnostima, objašnjava Karadžić . 

Planirana je i kontrola rada svih emitera koji su dobili licence. 

Ima onih koji su, samo da bi dobili dozvolu, naveli kako će zaposliti 40 ljudi, 

imati dečiji, obrazovni i dokumentarni program, a naše monitoring ekipe ustanovile 

su da ništa od toga nemaju. Svi koji se ne pridržavaju programskih šema i standarda, 

izgubiće dozvole, navodi Karadžić. 

Medijski stručnjaci imaju mnogo primedbi i na postojeći zakon kojim se uređuje 

naplata RTV pretplate. Prema Karadžićevim rečima, treba menjati propise koji 

važe za pretplatu za pravna lica. 

Sigurno da oko 1.000 rudara Kolubare ne gleda TV program, a zakon ih obavezuje 

da 50 puta plate ovu dažbinu. Tu treba odrediti neki razuman obim, zaključuje 

zamenik predsednika Saveta RRA. 

Uništeni piratski diskovi 

U prisustvu ministra trgovine i usluga, Slobodana Milosavljevića, u Pančevu je 

prošle nedelje uništeno 280.000 piratskih kompakt diskova. Radi se o falsifikovanoj 

robi koju je Tržišna inspekcija zaplenila tokom kontrole firmi i uličnih prodavaca. 

Piratski muzički i video diskovi uništeni su u prostorijama preduzeća Božić i sinovi 

u prisustvu velikog broja predstavnika medija. 

Vrhovni sud poništio 

rešenje o ukidanju 

BK televizije 

Presudom Vrhovnog suda Srbije poništeno 

je Rešenje Saveta Republičke radiodifuzne 

agencije o izdavanju dozvola za 

emitovanje programa na nacionalnoj mreži 

iz 2006. godine, kojim je, praktično, ukinuta 

BK televizija, jer tim rešenjem nije 

dobila dozvolu za rad, izjavila je dr Zlata 

Lončar-Ćetković, predsednica Odbora za 

pravosuđe Pokreta Snaga Srbije. 

Ona je pri tome objasnila da je naša najviša 

pravosudna instanca ocenila da je to 

rešenje doneto paušalno, bez dokaza, i da 

se pri donošenju rešenja nisu uvažavale 

činjenice i dokumentacija koja daje garancije 

za kvalitet, raznovrsnost programa i 

programskih sadržaja. Dr Zlata Lončar- 

Ćetković je pri tome ukazala na to da se 

ovakvom odlukom Vrhovnog suda Srbije 

otvara mogućnost za donošenje nekakve 

nove i pravičnije odluke, ali se postavlja 

pitanje po čijem zahtevu. 

Stečajni upravnik ima mogućnost da u 

ime BK Telekoma u stečaju, pored ostalog, 

zatraži nemalu nadoknadu štete od Vlade 

Srbije, ali je jasno da tu štetu neće platiti 

oni koji su uništili BK televiziju, već građani, 

odnosno poreski obveznici Srbije koji 

su u velikoj većini bili i protiv njenog ukidanja 

– napominje ona i skreće pažnju na 

obavezu da odluka Vrhovnog suda bude ispoštovana 

i sprovedena zakonska procedura 

u ponovnom odlučivanju. Ona traži i 

to da, iz moralnih razloga, istovremeno u 

medijima budu objavljena imena članova 

RRA koji su doneli odluku koju je sada 

poništio Vrhovni sud i praktično time uništili 

jednu dobru i gledanu televiziju. 

Preporuka 

Žozefa Lončara, 

glavnog i odgovornog 

urednika časopisa Taboo, 

marketinškim 

poslenicima 

Čitajte! 

Časopise 

Market 

Progressive 

Wine style 

GM-Business&Lifestyle 

Caffe&Bar 

Novine 

Biznis 

NTV 3


Ništa nije nemoguće! 

Najbolji srpski 

teniser Novak Đoković 

pojavljuje se 

u novoj oglasnoj 

kampanji kompanije 

Adidas, kao promoter 

nove linije opreme 

,,techfit powerweb”. 

Adidas je u saradnji 

sa španskim 

sportskim dnevnikom 

Marka pokrenuo 

kampanju za 

svoju poslednju liniju. 

Pored našeg 

tenisera, na listi 

sportskih manekena 

su i fudbaleri Kaka, David Silva i Kevin Kuranji, NBA zvezda Dvajt Hauard, 

atletičari Tajson Gej i Mehdi Bala i rukometaš Nikola Karabatić. 

Svaki od sportista predstavlja posebnu liniju dizajniranu za sport kojim se bavi, 

a Đoković je obučen u crnu opremu prošaranu belim linijama. Srpski teniser izgleda 

kao panter spreman za skok, a u komentaru za novu opremu, Novak je napisao 

sledeće: Biti brži znači da moj domet postaje veći a teren manji. Ništa nije nemoguće. 

Zanimljivo je da su testovi pokazali da sportisti u ovoj opremi mogu da računaju 

na to da će dobiti 1,1 odsto na ubrzanju, da će moći da skoče četiri odsto više nego 

inače i da će biti znatno eksplozivniji. 

Ana Ivanović najviše zarađuje od sponzora 

Ukoliko Ana Ivanović prihvati ponudu jednog kineskog proizvođača sportske 

opreme vrednu sto miliona dolara, o kojoj je pre nekoliko dana pisao dnevni list 

Pres, ona bi mogla da postane najbogatiji srpski sportista u istoriji. Prema nezvaničnim 

procenama, Ana bi u tom slučaju tokom aktivne karijere od rezultata i 

sponzora zaradila više od 200 miliona dolara, što nije uspelo ni do sada neprikosnovenom 

Vladi Divcu. 

Ivanovićeva je samo od uspeha na turnirima zaradila 5.630.000 dolara, i to za 

dve-tri godine igranja na vrhunskom nivou, što znači da bi do kraja karijere mogla 

da zaradi još tri puta toliko. 

Početkom godine, nekoliko dana pre Australijan opena, Ana je promenila svog 

snabdevača reketima, zamenivši Vilsona japanskom kompanijom Joneks. Nagrada 

je stigla u vidu četvorogodišnjeg ugovora teškog 70 miliona dolara. Posebna klauzula 

u ugovoru glasila je da će Ivanovićeva, u slučaju dolaska na presto WTA liste, 

zaraditi dodatnih deset miliona, što se i dogodilo. 

Svoj interes u sponzorisanju prepoznao je i lider u proizvodnji časovnika Roleks, 

ponudivši Ani ugovor vredan 1,5 miliona dolara. Tome treba dodati i najveći sponzorski 

ugovor u istoriji srpskog sporta (oko tri miliona evra), koji je potpisan s Verano 

motorsom. Dakle, bez ugovora s kineskom kompanijom, Ana Ivanović je već 

inkasirala 90 miliona dolara, a sa novcem od Kineza i dvadesetak miliona dolara 

zarade od turnira nadmašila bi legendarnog košarkaša Vladu Divca, koji je, prema 

grubim procenama, u karijeri kroz igračke i sponzorske ugovore zaradio oko 200 

miliona dolara. 

Takođe, Novak Đoković i Jelena Janković pripadaju vrhu srpskih sportista po 

zaradama. Novak je naš sportista sa najvećim brojem sponzorskih ugovora. On je 

zaštitno lice Vilsona, Adidasa, ,,gala’’ vode, Hipo-Alpe-Adrija banke, a još mnogi poznati 

svetski brendovi pokušavaju da pridobiju njegovo poverenje. Najbolji srpski 

teniser u istoriji od nagrada na turnirima zaradio je oko 8.000.000 dolara. 

Jelena Janković takođe se može pohvaliti dobrom saradnjom sa svetskim kompanijama. 

Najbolja igračica sveta zaštitno je lice Hjundaija, a osim novca, od južnokorejskog 

proizvođača dobila je na poklon i najnovijeg terenca. Jankovićeva je u 

karijeri do sada zaradila oko 5.000.000 dolara. 

NTV 4 

Čavić promoter 

novog ,,forda” 

Na Auto Showu Novi Sad 2008. zvanično 

je predstavljen novi Fordov model ,,kuga”, 

kojim će u narednih godinu dana upravljati 

naš plivački as Milorad Čavić. 

Na promociji novog modela, generalni 

direktor Grand Motorsa Stanko Radić uručio 

je ključeve Miloradu Čaviću, koji je tim 

činom postao novo zaštitno lice ovog Fordovog 

vozila. 

Privatizacija klubova 

preduslov za veliki biznis 

Privatizacija klubova ključ je profitabilnog 

poslovanja i ekonomskog razvoja fudbala 

koji, svuda u svetu, predstavlja veliki 

biznis. Ova konstatacija izrečena je na konferenciji 

Budućnost fudbala u Srbiji koju 

je prošle nedelje organizovao list Danas. 

Učesnici ovog skupa ukazali su na različite 

modele privatizacije i kao jedan od primera 

naveli su Veliku Britaniju gde svi klubovi 

funkcionišu kao akcionarska društva 

kojima upravlja preduzeće ili pojedinac koji 

ima 51 odsto akcija. I Španija je prihvatila 

model transformacije klubova u akcionarska 

društva, pri čemu su samo Barselona i 

Real Madrid organizovani kao udruženja 

građana s posebnim ovlašćenjima. U Italiji 

je većina klubova u privatnom vlasništvu, 

odnosno u rukama jednog „gazde”. 

U Evropskoj uniji od fudbala živi 5,4 odsto 

radne snage dok je prošle godine 20 najvećih 

evropskih klubova ostvarilo prihod 

od čak 3,7 milijardi evra. 

Poseban problem koji prati privatizaciju 

jeste pitanje da li fudbalski stadioni treba 

da pripadnu klubovima ili lokalnim samoupravama. 

Direktor stadiona Crvene zvezde 

Milorad Ćorović okarakterisao je najveće 

sportske objekte kao „rupe bez dna”. 

On tvrdi da stadioni donose profit samo 30 

dana u godini, dok je njihovo održavanje u 

preostalom delu godine čist trošak. Primeri 

privatizacije u zemljama iz okruženja 

(Bugarska, Hrvatska, Rumunija...) pokazali 

su da su se klubovi najpre otimali o 

stadione, a potom su molili lokalne samouprave 

da preuzmu brigu o njima. 

Generalni sekretar Partizana Darko Grubor 

ukazao je na činjenicu da bi dobar marketing 

od Srbije mogao da napravi sportski 

brend. 

Privatizacija je još u magli, ali se nadam 

da će se ta magla uskoro razići. Nijedan 

model privatizacije ne sme da ugrozi ugled, 

tradiciju i sve ono što pojedini klubovi znače 

društvu u marketinškom i psihološkom 

smislu. Klubovi moraju postati profitabilni 

što pre, a to je moguće samo kroz ozbiljnu i 

efikasnu privatizaciju – smatra Grubor

Sajamske aktivnosti 

Promocija investicionog 

potencijala Srbije 

Sajam Investekspo, koji predstavlja 

svojevrsni putokaz u kojem se pravcu 

kreću privreda i investicije u zemlji i regionu, 

održaće se od 4. do 7. novembra 

na Novosadskom sajmu. U saradnji sa 

republičkim i pokrajinskim organima, 

tokom četiri sajamska dana, gradovi i 

lokalne samouprave iz Srbije predstaviće 

domaćim i stranim investitorima 

aktivnosti, projekte i resurse svojih sredina. 

U izlagačkom delu i na stručno-naučnim 

skupovima okupiće se predstavnici 

državnih i pokrajinskih organa, 

fondova, lokalnih samouprava, finansijskih 

institucija i agencija, kao i proizvođači 

iz oblasti energetike, elektronike 

i telekomunikacija, logistike, transporta 

i građevinarstva. 

Kreativnost iznad svega – 

Blumen group 

Zanimljivost 

Dugogodišnja saradnica agencije Blumen 

group Milena Bogavac, dramska spisateljica, 

dobitnica je jedne od najprestižnijih nagrada, 

nagrade za dramsko stvaralaštvo Borislav 

Mihajlović Mihiz za 2008. godinu. 

Milena je dramski pisac i autorka pozorišnih 

predstava Tesla – bajka o elektricitetu i 

Planeta Zemlja i doktor Vreme, koji su izvedeni 

u koprodukciji agencije Blumen group i 

kulturnog Fonda Zrak. Predstave je do sada 

videlo preko 20.000 učenika osnovnih škola 

širom Srbije. 

Žiri Mihizove nagrade, koju počev od 2005. 

godine dodeljuju Fond Borislav Mihajlović 

Mihiz i Srpska čitaonica Irig, u sastavu Ferenc 

Deak, književnik, Kokan Mladenović, 

reditelj i Svetislav Jovanov, teatrolog, dodelili 

su nagradu Mileni Bogavac uz obrazloženje da u dinamičnom pejzažu savremene srpske 

dramaturgije njen dramski opus se markantno izdvaja izuzetno bogatim senzibilitetom, 

koji odražava duh vremena. 

Pored ove nagrade Milena je dobitnica nagrade Josip Kulundžić za „izuzetan uspeh 

u oblasti pozorišta” na Fakultetu dramskih umetnosti, a 2003. godine komad Dragi tata 

(Jugoslovensko Dramsko Pozorište, režija: Boris Liješević) nagrađen je prvom nagradom 

na konkursu JDP-a i Gorenja za najbolji savremeni dramski tekst. 

Milenini dramski tekstovi su prevedeni na više jezika, uvršteni u antologije i predstavljeni 

na festivalima u Avinjonu, Njujorku, Londonu, Visbadenu...

TV spot meseca - SEPTEMBAR 

1. 

2. 3. 

Pazi ovo: miš u ormanu pojeo 50.000 evra! 

E ko li je ta budala što drži tolike pare u kući? 

4. 

5. 6. 

Di odoše ovi? Znaš, ovde kod nas ima puno miševa... Do kraja oktobra oročena štednja sa kamatnom 

stopom do čak osam posto. Hypo Alpe Adria 

Bank, i pare i život. 

7. 8. 

Izvini i ja žurim... 

Autorski tim 

Tekst: Aleksandar Kothaj 

Muzika: Aleksandar Lošić 

Ilustracije: Danilo Dereta 

Reditelj: Ivan Živković 

Snimatelj slike: Goran Volarević 

Snimatelj zvuka: Dragan Stojković 

Izvođač: Dragan Bjelogrlić 

Spiker: Toma Grujić 

Rekli su o pobedničkom TV spotu Hypo Alpe Adria Bank - Miševi (Cobra film) 

Dr Tatjana Mamula 

Izbor za TV spot septembra nimalo nije 

bio jednostavan, kao što i sami rezultati 

bodovanja i izbora pobednika govore. 

Od četiri spota svaki od njih je, po mom 

mišljenju, bio izvrstan (najbolji) u jednoj 

od kategorija koje se ocenjuju (od estetike, 

kvaliteta realizacije, preko efikasnosti 

poruke pa do inventivnosti tehničkih 

efekata). 

Moj prioritet u ocenjivanju bio je efikasnost 

poruke tako da sam maksimum 

poena dala spotu Telefon. Pobednički 

spot Miševi je, ipak, najbolje sublimirao 

marketinški pristup redovnom gledaocu 

TV i izvukao maksimum iz kombinacije 

više formi TV prisutnosti (kontinuiteta). 

Dr Svetlana Logar 

Poruka je realistična, jasna i uverljiva. 

Priča je duhovita, deluje prirodno i 

primereno našem mentalitetu. Očekivala 

bih visok motivacioni efekat. 

Miljenko Dereta 

Ovog puta ponuda je bila veoma izjednačena 

i moram reći u svakom pogledu 

veoma kvalitetna. Iako su veoma duhoviti 

i odlično realizovani Miševi nisu moj prvi 

izbor zato što je efekat spota/poruke u direktnoj 

vezi sa odnosom gledaoca prema 

TV seriji iz koje su likovi „pozajmljeni”. Možda 

treba da protekne još vremena da se 

Rode upiju u kolektivno sećanje da bi ovakva 

poruka postigla puni efekat. 

Prvoslav S. Plavšić 

Veoma funkcionalan spot koji diže na 

noge jednu ciljnu grupu i direktno je upućuje 

u banku, ispričavši svima jasnu, klasičnu 

priču na duhovit način, što je postala 

retkost na ovim prostorima. Novinska vest 

je pokrenula dijalog koji ostali u krčmi, po 

običaju, prisluškuju, a miševi koji nagrizaju 

slamarice motivišu naše ljude više nego 

svetska finansijska kriza. Nadamo se 

da će akcija uspeti i da će se i konobar i njegovi 

gosti vratiti već u sledećoj epizodi. 

Miroslav A. Mušić 

TV spot Hypo Alpe Adria Bank – Miševi 

nije dobio moju podršku. Kod mene je 

na trećem mestu po zbiru bodova, ali zbrajanjem 

pojedinačnih ocena svih članova žirija 

donele su mu titulu TV spot meseca septembra 

2008. Spot sam doživeo kao pokušaj 

da se na tematici jedne TV serije uspostavi 

nova komunikacija. Nastavi serijal 

uspešnog delovanja ove banke, sponzora 

TV serije. Kako je serija završena, izostala je 

i veza koja je spotovima davala kvalitet više. 

Efekat je postignut. Za nastavak se moraju 

tražiti novi sadržaji. Svakako, ne u ambijentu 

i likovima TV serije Vratiće se rode. 

Vladimir Čeh 

Odlično napisano, odlično režirano, odlično 

odigrano. Duhovit slogan je tačka na 

„i” u ovom duhovitom spotu. Siguran sam 

da prosečan štediša (u Srbiji) izgleda kao u 

ovom, a ne kao u „fancy” spotovima drugih 

banaka. U ovakvim likovima i situacijama 

veoma je lako prepoznati sebe. A to i jeste 

cilj bankarske poruke. 

NTV 6

Ljubomir Ratković 

TV spot meseca - SEPTEMBAR 

Najveću ocenu dodelio sam TV spotu 

za KBC banku. Konačno neko ko je svestan 

značaja korporativnog komuniciranja. 

Izvedeno po matrici: reputacija – 

ko smo; percepcija – kako nas doživljavaju; 

verodostojnost – kako to radimo. 

Emocija koja provejava kroz sadržaj, sugestivno 

naglašena tekstom koji u interpretaciji 

Gorana Sultanovića ostavlja 

upečatljiv utisak. 

Nakon sabiranja svih ocena članova 

Žirija, titulu pobednika poneo je TV spot 

za Hypo banku, nazvan Miševi. Ocenio 

sam ga visoko zbog dosetke i dobre „fore”. 

Ali, ja koliko znam, Hypo banka ima 

nilskog konja za zaštitni lik. Takođe 

znam da je prilikom konverzije marke u 

evro jako puno novca ostalo u slamaricama. 

Proveren mehanizam koji je patentirao 

Dragan Bjelogrlić još od Vojvođanske 

banke (setite se Zubara, Obućara...) 

ukazuje da dosetka i fora ne 

funkcionišu uvek baš najbolje. Moj kriterijum 

isključivo i jedino je da karakter 

poruke mora odgovarati karakteru medija 

i da komunikacioni efekat treba da 

ima kontinuitet. Uostalom, proverite 

koliko su kamate u proteklom periodu 

bile stabilne, da li su se menjale, ili... 

I ponavljam, filmadžijama svaka čast, 

ali promotivni funkcionalni TV spotovi 

ipak treba da budu sastavni deo integralne 

marketinške komunikacije. Ako 

je sastavni deo sponzorstva za seriju ili 

film da se uzvrati snimljenim TV spotom, 

šta mi da radimo? 

Žozef Lončar 

Sjajan spot, jedan od najboljih u poslednje 

vreme. Nema dominacije jednog 

učesnika nad drugim. Ne može se reći da 

je reditelj jači od koncepcionera, njih dvojica 

jača od tekstera, oni od drugih učesnika 

u proizvodnji TV spota, itd. Spot je 

duhovit, ima jasnu poruku i jasnu ciljnu 

grupu. Korišćeni su motivi iz jedne regije 

Banata (Lale), sa kojom i drugi mogu da 

se identifikuju. Sjajna gluma Dragana 

Bjelogrlića 

Kandidati za TV spot oktobra 

Raiffeisen Bank 

ProCredit Bank 

Doncafe Moment 

Tetrapak, bez konzervansa 

Kalendar marketinških 

dešavanja za XI 2008. 

1. Naziv događaja: 

Predavanje prof. Harvardskog 

univerziteta Roberta Kaplana 

na temu Poslovna strategija 

i balanced scorecard 

Vreme održavanja: 

12. novembar 2008. 

Mesto održavanja: 

Sava centar, Beograd 

Organizator: 

Fakultet za ekonomiju, finansije 

i administraciju i Internacionalni 

centar za profesionalnu edukaciju 

www.kaplanubeogradu.com 


Marketinški događaj godine - 

proglašenje najboljih 

i najuspešnijih firmi i pojedinaca 




Privredna komora Srbije, 

Beograd 

Organizator: 

Mark-planetak, Pančevo 

www.taboomagazine.org 


Sarajevo PR Open 




Hotel Radon Plaza, Sarajevo 

Organizator: 

Prime Communications 

www.sarajevopropen.ba 


Guerrilla marketing & selling, 

minimalnim budžetom 

do maksimalnog profita. 

Predavač: Džej Konrad Levinston 




EXPO XXI, Beograd 

Organizator: 

Triple S Learning 

www.gerilamarketing.rs 


Međunarodna konferencija 

PR Week Belgrade 


Od 24. do 28. novembra 2008. 


Beograd 

Organizator: 

Fakultet za medije i komunikacije 

i agencija Attache 

NTV 7

Putopis sa konferencije Kreativnost i regulacija u Bratislavi 

Drugi dan EASA konferencije 

Popularnost crvenih kartona 

U prošlom broju Taboo nedeljnika objavljen je prvi deo mog ,,putopisa” koji se poklopio sa prvim 

danom boravka u Bratislavi, a sadržao je izveštaje sa predavanja ključnih ljudi iz Evropske 

alijanse za standardizaciju oglašavanja, Svetskog udruženja oglašivača, izjave predstavnika nacionalnih 

SRO-a, utiske o prvom sastanku Radne grupe za Centralnu i Istočnu Evropu, kao i intervju 

sa direktorom EASA-e dr Grejom. 

Popodnevne sate drugog dana konferencije učesnici su sa nestrpljenjem iščekivali i sve vreme 

mi objašnjavali da je to najkonstruktivniji deo, najkorisniji i, kako oni rekoše, najzabavniji. I, bili 

su u pravu. Mahanje crvenim, zelenim i žutim kartonima, kao reakcija na određena oglasna rešenja, 

jeste bilo i zabavno i korisno. Dolazim iz zemlje gde je glasanje, izglasavanje i preglasavanje 

nešto kao ,,dobar dan”, prirodno stanje stvari, beskrajni ciklus… 

EASA-in izveštaj o prigovorima na oglase za 2008. godinu 

Najviše obmanjivanja 

Jelena Ivanović, novinarka časopisa 

Taboo i Taboo nedeljnika, oficijelni 

posmatrač konferencije EASA 

Na zahtev Svetskog udruženja oglašivača (WFA), EASA je i ove godine sprovela tzv. monitoring oglasa za hranu i bezalkoholna 

pića. O rezultatima monitoringa, kao i o izvedenim zaključcima, učesnicima radionice govorio je Lisjen Bui (Lucien Bouis), nezavisni 

analitičar. Uzorak za ovogodišnje ispitivanje predstavljalo je 2.957 oglasnih rešenja koja su objavljivana (emitovana) u periodu od 

januara do aprila ove godine u osam evropskih država (Italija, Holandija, Grčka, Mađarska, Slovačka, Španija i Velika Britanija). 

Kako su pokazali rezultati istraživanja, u odnosu na prošlu godinu, smanjen 

je broj prigovora u ovoj oblasti oglašavanja, ali je uočen porast prihvaćenih prigovora 

(27 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 12 odsto). Najveći broj žalbi potrošača 

(51 odsto) odnosio se na obmanjujući sadržaj oglasa, 27 odsto na uvredljiv 

i 14 odsto na opasan ili neodgovoran sadržaj. Prema kategorijama proizvoda, po 

rečima Buija, najviše žalbi odnosilo se na oglašavanje prehrambenih proizvoda 

za dnevnu upotrebu, zatim na čokolade i poslastice, mineralne vode, voćne sokove 

i pahuljice. Podaci su istovetni i kada je reč o odlukama SRO-a, odnosno o njihovim 

procenama da je, u datim slučajevima, prekršen kodeks o samoregulaciji 

(ili Kodeks Međunarodne trgovinske komore, ili oba). 

Najveći broj prigovora potrošača u navedenim državama odnosio se na TV oglase 

(63,8 odsto). SRO-i su, prema rezultatima monitoringa, samo u četiri odsto 

oglasa na koje su stigli prigovori potrošača utvrdili da se radi o prekršajima kodeksa, 

bilo da se radi o nacionalnim kodeksima ili o Kodeksu ICC-a. 

U novim medijima, pre svih na Internetu, kao najveći problem nameće se identifikacija 

oglasa (jasno obeležavanje), dok je u štampanim medijima, na radiju i 

televiziji najveći problem obmanjivanje potrošača. 

Bui je nakon iznošenja ovih podataka konstatovao da se u oglasima sve ređe 

mogu naći flagrantni prekršaji kodeksa, ali i da su potrošači u ovim zemljama sve 

bolje edukovani i informisani. 

EASA radionica 

Za ili protiv 

Nakon objavljivanja rezultata monitoringa, usledio je, po mišljenju većine učesnika, najzanimljiviji deo konferencije u Bratislavi 

– radionica tokom koje su prikazivana oglasna rešenja iz čitave Evrope o čijoj (ne)ispravnosti su se prisutni izjašnjavali, kako 

predstavnici SRO-a, tako i drugih evropskih organizacija uključenih u regulaciju oglašavanja, gosti i posmatrači. 

Zašto kažem da je to bio najzanimljiviji deo? Izjašnjavanje o oglasu uz pomoć zelenog, crvenog i žutog kartona (dozvola i zabrana 

emitovanja, odnosno objavljivanja oglasa uz mogućnost da se ostane neutralan) pretpostavlja izvesno uzbuđenje, zagledanje 

u „komšijski sto” kada neko nije siguran u sopstvenu odluku, komentare, opaske upućene predstavnicima SRO-a država odakle 

dolazi oglas koji je na „EASA ispitu” - sve su to razlozi. Osim toga, to je pravi način da se vidi koliko je samoregulatorni sistem 

moćan u praksi. Drugo, interesantno je pratiti glasanje i izlaganje stavova predstavnika nacionalnih tela o prikazanim oglasnim 

rešenjima, a onda uočavati neke konstante, zakonomernosti i tražiti racionalna objašnjenja za svako od njih. Treće, možda najbitnije 

za nas, kao tržište koje još uvek nije postalo deo EASA mreže, jeste mesto srpske marketinške industrije u celoj toj priči, 

odnosno njeni potencijali, prednosti i slabosti kada je samoregulacija u pitanju. 

Već posle nekoliko oglasa uočila sam da se u delu sale u kojem su se nalazili predstavnici britanskog SRO-a, najstarijeg na 

svetu, i holandskog često ili gotovo uvek pojavljuju crveni kartoni. Oni zaista ništa ne praštaju. U slučaju Velike Britanije, budući 

da se radi o dugoj tradiciji samoregulacije, situacija je bila jasna - SRO poseduje najfinije instrumente za regulaciju, potrošači 

su dobro informisani i edukovani, a čitava oglasna industrija posvećena je kreiranju odgovornog oglašavanja. Kod Holanđana 

čvrst stav je bio posledica sastava SRO-a u kojem, kako sam kasnije čula, najveći deo čine pravnici. 

Nisam uspela da odolim razmišljanju o nekim srpskim oglasima koji bi, bez ikakve sumnje, kod nekih učesnika radionice izazvali 

ozbiljne kardiovaskularne probleme. 

NTV 8


Razbij šećer. Maksimalno uživanje bez šećera. To je tekst koji prati TV spot urađen za „pepsi”, prikazivan na grčkoj TV stanici. 

U njemu konzerva ovog pića razbija zid od šećera. Većina učesnika se složila da se radi o kreativnom rešenju koje zadovoljava 

kriterijume SRO-a, ali je bilo nekoliko njih (naročito Francuzi) koji su smatrali da je u ovom spotu ozbiljno ugrožen imidž šećera, 

jer je predstavljen, kako je rečeno, kao da treba da se borimo protiv njega, da ga porazimo. Asocijacija proizvođača slatkiša kod 

nas pobunila se zbog ovakvog oglasa, objasnili su predstavnici francuskog SRO-a. 

U maju, u italijanskom listu La Repubblica objavljen je oglas u kojem Mila Benesere (Mila Benessere), sportistkinja, drži čašu 

jogurta i kaže: Šampioni znaju kako da se oslobode viška kilograma. Prigovor koji je stigao na adresu italijanskog SRO-a odnosio 

se na obmanjujući sadržaj. Velika većina učesnika složila se sa tim da jedna sportistkinja ne zna baš mnogo o smanjenju težine 

uz pomoć jogurta i da je najviše što je ona smela da izgovori: Ja volim ovaj jogurt. Oni smatraju da bi oglašivač morao da dokaže 

da je Mila oslabila uz pomoć jogurta, a to bi, prema mišljenju većine učesnika radionice, bilo veoma teško. 

Najviše smeha, ali i kontroverznih komentara, izazvalo je prikazivanje TV spota urađenog za potrebe restorana New York 

pizza. U spotu se pojavljuje glavni akter popularne serije o gangsterima Sopranovi, koji zajedno sa svojim ljudima razbija boce 

sa crvenim sadržajem i sa naglašenim italijanskim akcentom viče na čoveka koji, prestravljen, leži na zemlji, na prvi pogled kao 

prekriven krvlju. Onda Soprano izgovara: I ti ovo nazivaš kečapom?! Na kraju spota kaže se da je ova pica đavolski ukusna (uz 

psovku koja se, zapravo, u nekim zemljama više smatra uzrečicom). Inače, emitovan je samo u terminima posle 20 časova. U prigovoru 

koji je dobio holandski SRO navedeno je da je sadržaj agresivan i nepristojan. Rezultat glasanja gotovo da je bio jednoglasan 

– u vazduhu se našlo mnoštvo crvenih kartona i tri žuta. Nevolja je bila što je jedan od ta tri žuta bio moj, a „olakšavajuća 

okolnost” to što su neodlučni bili i Rene Brotigam (Renee Brautigam), pi-ar EASA, i Malte Lohan, direktor Odeljenja za odnose 

sa javnošću WFA. Naša obrazloženja su bila slična: Poruka oglasa je jasna, izaziva reakcije. Istina, oglas sadrži elemente 

agresivnosti koje bi poštovaoci ove serije, doduše teško, okarakterisali kao takve. Što se tiče kvazipsovke koja se čuje na kraju oglasa, 

stav nam je bio isti: Možda jeste neprikladno, ali spot je emitovan posle 20 časova. Uostalom, nijedno od nas troje nije zastupalo 

stav da se prigovor na oglas odmah odbije, već da samo treba uzeti u obzir još neke elemente, kao što je ciljna grupa (mladi su ti 

koji najčešće naručuju picu telefonom), korišćeni motivi iz serije, vreme emitovanja, itd. Ipak, niko nije mogao a da ne primeti 

kako i ove surove profesionalce samoregulacije neko oglasno rešenje može da zabavi i nasmeje. 

Glasanje u toku radionice potvrdilo je ono na čemu ljudi iz EASA, naročito njen predsednik dr Oliver Grej (Belgijanac, inače 

Britanac po rođenju), insistiraju, a to je da nacionalna organizacija za samoregulaciju oglašavanja mora oslikavati kulturološke, 

tradicionalne, vrednosne, političke i pravne karakteristike određene države. Jer, ono što je za jedan vrednosni sistem sasvim neprihvatljivo, 

nekulturno, u drugima ostaje nezapaženo ili se ne smatra nepristojnim. Takođe, prema reakcijama i komentarima 

učesnika, primećuje se da nam je nečiji način razmišljanja, naročito smisao za humor, bliži u odnosu na druge. To se, po mome 

osećaju, kada su naši oglasi u pitanju, naročito odnosi na susednu Bugarsku, ali i Grčku i Italiju. 

Posle prikazivanja i glasanja o sedamnaest oglasnih rešenja, predstavnici svih SRO-a govorili su o tome šta je u njihovim 

zemljama urađeno na polju oglašavanja hrane i bezalkoholnih pića: da li su otvorena neka nova pitanja, diskusije sa nutricionistima, 

da li je bilo dopuna zakona o oglašavanju ili nacionalnih kodeksa za samoregulaciju, kakvi su odnosi sa asocijacijama 

proizvođača hrane, da li sprovode neka istraživanja u ovoj oblasti, itd. Zaključak dr Greja bio je da u oglašavanju hrane postoje 

novi trendovi, kao što je sve više tvrdnji 

koje se odnose na zaštitu životne sredine, 

ali i da najveći problem, kao što je već rečeno 

prilikom predstavljanja rezultata 

monitoringa oglašavanja hrane i bezalkoholnih 

pića, i dalje predstavljaju obmanjujući 

oglasi. 

Moj zaključak je da članice EASA sa 

velikom pažnjom pristupaju ovoj oblasti 

oglašavanja, kao i da su u njoj vrlo rigidne, 

naročito kada su u pitanju slatkiši i 

uopšte proizvodi koji se mogu dovesti u 

vezu sa problemom gojaznosti koja je u 

ovom trenutku tema nad temama u svetu. 

Ništa manje nisu osetljivi ni na pojavljivanje 

dece u oglasnim rešenjima, ali i 

na prikazivanje žena, odnosno ženskog 

tela. To je deo u kojem bi neki srpski oglasi 

zaradili najniže ocene, da ne kažem zabrane. 

Fotografija sa radionice na temu monitoringa oglašavanja hrane i bezalkoholnih pića 

Radni dan koji je, uz kraće pauze, trajao više od dvanaest sati, završen je pošto smo, na poziv domaćina - Monike Korkošove, 

otišli na večeru u Tempus Fugit, renesansni restoran neobičnog i poučnog naziva. Korkošova je zahvalila svim učesnicima konferencije 

na dolasku i doprinosu koji su dali da konferencija bude uspešna: Želim vam lep provod večeras, i sigurna sam da će 

tako i biti. Mi smo Sloveni, pokazujemo svoje emocije, radujemo se gostima, volimo da budemo bliski jedni sa drugima, da se grlimo. 

To je jednostavno tako kod Slovena. Čašom našeg nacionalnog pića nazdravljam vam: Živeli! 

U narednom broju Taboo nedeljnika biće reči o sastanku Odbora EASA-a i o glavnim tačkama dnevnog reda, različitim komitetima 

unutar nje. Ipak, najveća pažnja biće poklonjena intervjuima sa Džefrijem Drofom, konsultantom EASA i nekadašnjim 

članom tima koji je radio na pisanju Kodeksa o marketingu i oglašavanju ICC-a, i Monikom Korkošovom, direktorkom slovačkog 

SRO-a i predsednicom Radne grupe za Centralnu i Istočnu Evropu 

NTV 9


Intervju - Dejvid Mehon, izvršni direktor FAEP-a 

Četiri razloga 

Kako biste ukratko objasnili šta je FAEP i koji su njegovi 

ciljevi? 

FAEP (francuski akronim), predstavlja udruženje izdavača 

periodične štampe, ne samo magazina kao što su Elle, Cosmopolitan, 

Spiegel. Predstavljamo 50.000 različitih periodičnih 

izdanja, odnosno njihove interese u telima EU, ali i u drugim 

organizacijama, kako bi se čuo i njihov glas i kako se ne bi donosili 

zakoni, odnosno direktive koje su suprotne interesima 

izdavača časopisa. Slično je i sa EASA-om, budući da se radi 

o medijima kojih se oblast oglašavanja i njegova regulacija i 

te kako tiču. 

Da li FAEP ima odnose sa izdavačima periodične 

štampe u državama Centralne i Istočne Evrope, novim 

članicama EU, i državama u regionu Balkana i kakva 

je priroda tih odnosa? 

Odgovor na Vaše pitanje glasio bi: I da, i ne. Trenutno imamo 

24 člana iz 18 zemalja ovog dela Evrope. Kada kažem 

članovi, mislim na nacionalne organizacije, odnosno udruženja 

izdavača periodične štampe. Neke zemlje imaju i po nekoliko 

ovakvih asocijacija jer neke okupljaju velike magazine 

koje viđamo u kioscima, druge izdavače specijalizovanih časopisa, 

kao što su oni iz oblasti medicine, medija, itd. Postoje 

i države u kojima postoje udruženja izdavača dnevnih novina 

i časopisa (kao jedno udruženje), i one u kojima uporedo postoje 

i jedna i druga. Kada govorimo o ovom delu Evrope, naši 

članovi su udruženja iz Poljske, Česke i Mađarske. Izdavača 

iz regiona Balkana, nažalost, nema među članovima FAEP-a. 

Da li sam dobro razumela da među članovima FAEP-a 

nema nijednog udruženja sa teritorije bivše Jugoslavije? 

Ni slovenačkih? 

Da, dobro ste razumeli. Među našim članovima nema udruženja 

izdavača periodične štampe iz bivše Jugoslavije. 

Da li to znači da takve asocijacije ne postoje u ovim 

državama, ne funkcionišu ili nisu prepoznale koristi 

od članstva u FAEP-u? 

To je dobro mada teško pitanje. Mislim da postoje najmanje 

četiri razloga zbog čega je to tako. Jedan od njih je to što u 

mnogim zemljama postoji jedna zajednička asocijacija koja 

okuplja izdavače dnevnih novina i magazina, i koja je, u većini 

slučajeva, već član Evropske asocijacije dnevnih novina – 

ENPA čije je sedište u Briselu. Drugi važan razlog nalazi se 

kod nas u FAEP-u, jer mi, za sada, ne raspolažemo dovoljnom 

količinom sredstava koja bi nam omogućila da dođemo do 

svih asocijacija izdavača periodične štampe u Evropi. Srbija 

i Hrvatska su dobar primer za to. Glavni razlog zašto nema 

više članova iz regiona Centralne i Istočne Evrope i sa Balkana, 

jeste taj što smo mi uglavnom fokusirani na zemlje članice 

Evropske unije. 

Ali, verovatno mislite da je i asocijacijama iz država 

koje nisu članice EU mesto u FAEP-u? 

Naravno, kao i predstavnicima izdavača iz Turske, Rusije… 

Zemljama Balkanskog regiona je, svakako, mesto tu. Nažalost, 

dosad nismo imali dovoljno ni finansijskih, a ni ljudskih 

resursa da dođemo u ove zemlje i sastanemo se sa ljudima 

sa kojima bismo započeli proces približavanja, a onda i učlanjenja 

u FAEP. 

Zaboravili smo na četvrti razlog zbog kojeg nema 

asocijacija izdavača periodične štampe sa prostora 

bivše Jugoslavije u članstvu FAEP-a… 

Da, zamalo da Vam ostanem dužan… Znate, u državama 

kao što su Srbija i Hrvatska na primer, ne postoji odgovarajuća 

struktura u ovoj oblasti. Događa se da ili ima previše predstavnika 

izdavača, ili ih nema uopšte. Postoji nekoliko udruženja 

novinara, različitih medija, itd. 

Ipak, primećujem da ste dobro informisani o prilikama 

u ovim zemljama iako, kako kažete, nemate 

kontakte sa izdavačima u ovim državama… 

Zapravo, to o čemu pričam više se odnosi na Bugarsku i Rumuniju, 

ali pretpostavljam da je slična situacija i u Vašoj zemlji. 

Tu značajnu ulogu ima komunističko nasleđe kada je 

zakonodavstvo u oblasti izdavaštva i štampe u pitanju. Mislim 

da je to čak najizraženije u ove dve zemlje, više nego u Srbiji i 

Hrvatskoj. 

Na koji deo Evrope ste trenutno usredsređeni, tj. 

gde imate najviše posla? 

Sada najviše radimo sa novim članicama EU, kao što su 

Rumunija i Bugarska, ali i sa baltičkim državama. Mislim 

da ćemo se onda posvetiti državama bivše Jugoslavije. Oprostite 

mi, ne znam nazive svih njih. Svakako, to je deo naših ambicija 

i planova. Voleo bih da izdavačima u Srbiji poručim da, 

ako postoji interes za to ili potreba, kontaktiraju FAEP. Možemo 

im pomoći kada su u pitanju saveti, preporuke… 

Koje su to pogodnosti koje pruža članstvo u FAEP-u? 

To je, pre svega, sprečavanje stupanja na snagu zakona koji 

su štetni za izdavače štampe, bilo da se radi o oglašavanju, 

kontroli, zaštiti životne sredine. FAEP im može pružiti neku 

vrstu zaštite. Druga pogodnost su sastanci sa članovima koji 

su odlična prilika za povezivanje asocijacija i izdavača periodične 

štampe iz različitih država, za razmenu iskustva, raspravu 

o odlukama donesenim u EU. Sastanke organizujemo 

četiri puta godišnje, najčešće u Briselu, ali organizovano je i 

nekoliko u Češkoj, Poljskoj, itd. 

Završetak putopisa u narednom broju TN-a 

NTV 10

SPORTO 2008 - Međunarodni kongres za sport i biznis 

Sponzorstvo u sportu – najunosniji biznis na svitu 

Zašto Hrvati negoduju zbog izgradnje velikih hala? Kako odavno završeni rat utiče na 

sportski biznis na ovim prostorima? Da li ideja da se u Splitu održi svetski festival fudbalskih 

navijačkih pesama može postati brend ovog grada? Sve ovo i mnogo toga još moglo 

se čuti na konferenciji Sporto 2008. 

U prijatnom ambijentu hotela La Meridien Lav u Splitu, 23. i 24. oktobra održan je SPORTO 

2008 - međunarodni kongres za sport i biznis. Agencija Sporto iz Zagreba, organizator ovog događaja, 

smestila je ovogodišnju manifestaciju upravo u Split zbog toga što je ovaj grad, kako tamo 

kažu, najsportskiji grad u Hrvatskoj, a bogami i u svitu. Nažalost, to nije dokazano posetom koja 

je sigurno manja nego što je to organizator očekivao, ali treba imati na umu i to da im situacija u 

zemlji u tom momentu nije išla na ruku. Naime, baš u vreme trajanja konferencije u Zagrebu je 

ubijen novinar Ivo Pukanić, što je uznemirilo celokupnu hrvatsku javnost. Zbog toga su i neki predavači, 

mahom iz državnih institucija, otkazali dolazak, ali je konferencija ipak uspela da održi 

kvalitet. 

Ljubazni domaćini u ovom dalmatinskom gradu rekli su nam da je prisustvo ekavice na konferenciji 

čista egzotika, budući da je novinar časopisa Taboo i Taboo nedeljnika (moja malenkost), bio jedini učesnik iz Srbije. Nije 

neiskreno reći i to da su nas se uželeli, ali ne u smislu jugonostalgije i starih dobrih vremena, već im je interesantno da iz prve 

ruke čuju šta se to tamo dešava sa Crvenom zvezdom, Džajom, Univerzijadom, Novakom Đokovićem, nacionalnom teniskom 

euforijom, itd. 

Kada se pogledaju teme o kojima se govorilo, nemoguće je ne zapitati se kako to da mnogo iskusniji ljudi iz Srbije iz sveta sportskog 

marketinga i sporta uopšte, nisu došli da čuju interesantne sadržaje koji bi im svakako bili od koristi. A teme su bile nama toliko 

poznate i srodne. Zapravo, postavljala su se identična pitanja kao i kod nas: Kako privatizovati fudbalski klub? Kako upravljati 

velikim sportskim objektima i kakva je korist od njih? Zašto su vrhunski sportisti primamljivi sponzorima? Da li male zemlje treba 

da organizuju velika takmičenja? Sport i socijalna odgovornost. Šta treba da uradi klub kako bi privukao investitore? Koji je najbolji 

vid oglašavanja na sportskim manifestacijama? Kako se brendira jedan grad (u ovom slučaju Split kao grad sporta)? itd. 

Nažalost, iako smo najveće tržište u bivšoj SFRJ sa možda i najvećim sportskim uspesima i potencijalom, u Srbiji se ne održava 

niti jedna konferencija ovakvog tipa. U Hrvatskoj i Sloveniji one se održavaju već godinama. 

Prema rečima Sanje Pole-Katavić, direktorke agencije Sporto, biznis kao izvor finansiranja sporta, odnosno sport kao vrlo 

efikasna promocija biznisa, sve su upućeniji na saradnju. Čak i u vreme ove velike svetske krize, ulaganja u sport mogu biti 

efikasnija nego što su to u mirnim vremenima rasta. Sada postaje još značajnije koga prezentuju neke sportske zvezde. 

Malim državama nisu isplativa velika takmičenja 

Petar Stakić, novinar časopisa 

Taboo i Taboo nedeljnika 

Svesni uzajamne povezanosti ove dve oblasti (biznisa i sporta), 

na prvom panelu govorilo se o izgradnji sportskih objekata 

i njihovoj finansijskoj isplativosti. Naime, u Zagrebu i Splitu 

uporedo se grade, za potrebe Svetskog prvenstva u rukometu 

koje će biti održano 2009. godine, dve velike hale koje po kapacitetu 

mogu parirati Beogradskoj areni. Osnovna dilema i najčešće 

postavljeno pitanje učesnika konferencije bilo je šta će Hrvatskoj 

toliko hala tako velikih kapaciteta. Mišljenja su bila podeljena. 

Karl Martin, savetnik pri gradnji splitske arene i jedan 

od najiskusnijih svetskih stručnjaka u oblasti izgradnje sportskih 

objekata, objasnio je da njihova isplativost ne može da se 

dovede u pitanje ukoliko njima upravlja kvalitetan menadžment. 

Takve hale ne moraju se koristiti samo za sportske manifestacije 

već i za koncerte, tematske večeri, sajmove, političke 

skupove, odnosno za sve ono dokle dopire mašta upravitelja i organizatora. 

On je naveo nekoliko dobrih primera koji mogu po- 

Učesnici panela Tržišni potencijali sportskih objekata 

služiti kao uzor, poput Amsterdamske arene, ali se složio i sa konstatacijom da male države neće u budućnosti moći da orga-nizuju 

velika sportska takmičenja poput Olimpijade ili Svetskog prvenstva u fudbalu, jer za njih to ne može biti ekonomski isplativo. 

Sa njim se složio i Slavko Šimunović, vlasnik više građevinskih kompanija koje su specijalizovane za sportske objekte, i jedan 

od direktora kompanije Stadianet koja je gradila objekte za Olimpijadu u Grčkoj i Kini, a kod nas je opremila sportski centar Teleoptik 

(koji inače spada u red najboljih trening centara u ovom delu Evrope). On je rekao da sportski objekti nakon Olimpijade u 

Grčkoj zvrje prazni pošto ih niko ne upotrebljava. Zbog toga privreda Grčke trpi veliku štetu jer su izdvojena ogromna sredstva 

za njihovu gradnju. Sada se vrši njihova prenamena kako bi se ponovo stavili u upotrebu pa se razmišlja o tome šta uraditi sa 

stadionima za npr. bejzbol ili hokej na travi. Zbog toga male države više ne smeju dozvoliti sebi luksuz i ući u organizovanje takmičenja 

koja ne samo da nisu isplativa, već im i posle toga mogu donositi gubitke. U ovom kontekstu pominjana je i Univerzijada 

koja će iduće godine biti održana u Beogradu o čemu ćemo više pisati u narednom broju Taboo nedeljnika. 

Interesantan je bio i panel o osnivanju regionalnih liga, pri čemu je poseban akcenat stavljen na fudbalsku ligu. Iako u drugim 

sportovima ovakva vrsta takmičenja već postoji, sa fudbalom će biti malo teže bez obzira na to koliko su finansijski aspekti takve 

lige u perspektivi dobri. Naime, sami klubovi bi se međusobno nekako i dogovorili, ali prisutan je njihov strah od najtvrđeg jezgra 

navijača kojima se ta ideja nikako ne dopada. To je potvrdio i jedan od vođa Torcide (navijačke grupe splitskog Hajduka), koji je 

NTV 11


učestvovao na panelu na ovu temu i koji je decidirano rekao da 

ne treba igrati fudbal sa onima sa kojima se ratovalo. Tu svaka 

priča o sportu i finansijskim prednostima pada u vodu, te stoga 

nije vredno o njoj u ovom tekstu ni pisati. 

Nazivanje stadiona 

po imenima sponzora najisplativije 

Kada je reč o sportu i sponzorstvu, tu je priča mnogo racionalnija. 

Veliki broj interesantnih podataka ne bi mogao stati u ovo 

izdanje, tako da ćemo u narednom broju Taboo nedeljnika pisati 

opširnije o ovoj temi. Do tada samo valja reći da je danas ovo jedan 

od najunosnijih biznisa na svetu. To je i jedan od zaključaka 

konferencije na temu sport i sponzorstvo. Naime, sportska sponzorstva 

samo u Evropi poslednjih godina porasla su za 30 odsto. 

Prošle godine dostigla su 6,7 milijardi evra, a najveći evropski 

sponzor bio je Deutsche Telekom, koji je potrošio oko 90 miliona 

evra na sport. Kompanije vole sportska sponzorstva zbog toga 

što ona podižu svest o brendu, jačaju korporativni imidž, poboljšavaju 

odnos sa potrošačima, podstiču osećaj lojalnosti i ponosa 

kod zaposlenih i poručuju zajednici da je kompaniji stalo do 

neke sportske institucije. Sve je češći slučaj da fudbalski klubovi 

nazivaju svoje stadione imenima sponzora, pa je tako Bajern iz 

Minhena dobio ogroman novac da se u narednih nekoliko godina 

njihov stadion zove Allianz arena. 

I agencija Sportfive kupila je ekskluzivno petnaestogodišnje 

pravo da na novi stadion Juventusa, koji je trenutno u izgradnji 

i biće završen 2011. godine, stavi svoje ime. Ne treba sumnjati 

u to koliko se to Juventusu isplatilo, ali i kakvu će korist imati 

i Sportfive od toga. Davanje imena stadionima po sponzorima 

postao je izgleda najunosniji model zarade fudbalskih klubova. 

Do narednog broja Taboo nedeljnika razmislite i o ovome... 

Šta mislite na kom mestu na stadionu je ime sponzora najvidljivije? 

Viđamo ga svaki put kada gledamo neki fudbalski meč. 

Nemoguće je u jednom broju Taboo nedeljnika pisati o svim 

predavanjima i panelima jer se oni ne bi mogli prepričati ni u 

nekoliko ovakvih tekstova. Međutim, na kraju valja pomenuti 

poslednji panel koji se ticao brendiranja grada Splita. Upravo od 

ovog panela najviše se očekivalo ali je on najviše i podbacio. Bio 

je slabije posećen od ostalih, a na njemu se uglavnom pričalo o 

nekim opštim stvarima, koje se često govore i kod nas kada se 

priča o projektu brendiranja Srbije, bez opšte predstave kako te 

silne ideje sprovesti u delo. Zbog toga je i Siko van Gelder, direktor 

globalne kompanije Placebrands koja je specijalizovana za 

brendiranje destinacija, bio najkonkretniji, pružajući nekoliko 

saveta o kojima bi mogli razmisliti i stručnjaci koji će činiti Savet 

za promociju Srbije. 

Međutim, sticajem okolnosti na pauzi između predavanja čuo 

sam jednu interesantnu ideju po kojoj bi, ukoliko bi bila realizovana, 

Split sigurno postao nadaleko poznat. Naime, Željko Erceg, 

direktor splitske marketinške agencije Artur Erceg, predlaže da se 

na Poljudu (stadion Hajduka u Splitu) održi svetski festival 

fudbalskih navijačkih pesama. Prema njegovim rečima, stadion bi 

grmeo od navijača, a sam događaj imao bi sigurno veliki odjek u 

svetu. Ideja je nesumnjivo dobra i nadasve atraktivna. Možda 

malo teža za realizaciju, ali ukoliko se u tome uspe, njen svetski 

publicitet je zagarantovan i eto Splita u svetskim medijima. To je 

i cilj brendiranja gradova, zar ne? 

Konferencija Sporto završena je takmičenjem u boćanju na 

Splitskoj rivi koje je direktno prenosila televizija RTL. Ljubazni 

domaćini ispratili su me pitanjem kada ćemo se videti sličnim 

povodom u Beogradu. Ne sećam se tačno šta sam im odgovorio jer 

kod nas ovakva konferencija još uvek nije ni u perspektivi. 

Ipak, dobro se sećam da me je miris mora otpratio u Srbiju. 

Domaćini su zaista izabrali dobru lokaciju 

City branding i brendiranje država – 

da, ali ne po svaku cenu 

Jedno od najzapaženijih 

predavanja 

na Sporto konferenciji 

održao je 

Siko van Gelder (Sicco 

van Gelder), direktor 

globalne kompanije 

Placebrands 

koja je specijalizovana 

za brendiranje 

destinacija. On 

je učestvovao i na 

panelu koji je privukao 

najviše pažnje 

na celoj konferenciji 

a tiče se brendiranja 

grada Splita. 

Strani ekspert 

imao je mnogo toga 

Siko van Gelder – Placebrands poručiti našim komšijama 

koji, poput 

nas, imaju pregršt ideja i želja, ali i veliki problem sa realizacijom 

jer nisu upoznati sa pravom metodom brendiranja. 

Njihove želje uglavnom su vezane za sportske uspehe 

žitelja ovog grada koji bi se mogli posmatrati kao 

jedna od glavnih odlika Splita. Van Gelder međutim 

poručuje da je za promociju ovog grada, kao i svih drugih 

gradova, potrebno pružiti i obezbediti mnogo više. 

Prema njegovim rečima, svaki grad bori se za pažnju, 

uticaj, turiste, investicije, talente i organizovanje događaja. 

Globalizacija vodi ka sve većoj borbi između svetskih 

metropola, a poznati i uspešni gradovi predstavljaju 

nešto čime se hvali njihova populacija, institucije, 

poslovne kompanije i investitori. 

Ono što je neophodno za city branding, jeste zajednička 

vizija i uspešno vođstvo koje će definisati i realizovati 

proces brendiranja. Potrebno je znati koje su 

prednosti grada, kakve su njegove mogućnosti, kako je 

pozicioniran i kako je formiran. Važno je da svi „akcionari” 

budu uključeni u ovaj proces a akcionari su: vlada, 

privatni sektor, turističke organizacije, kulturne i sportske 

ustanove, investitori i dijaspora. 

Takođe, potrebna je i zajednička vizija o tome kako 

grad treba da izgleda za pet, 10 ili 20 godina, šta će ljudi 

moći da vide i dožive u njemu i šta je uopšte cilj brendiranja 

jednog grada. 

Po Van Gelderovim rečima, najbitnija su četiri segmenta 

brendiranja: osmišljavanje marketing strategije 

(kreiranje brend politike, planiranje aktivnosti, investicija, 

različitih događaja, i interna i eksterna komunikacija). 

Zatim sledi implementacija programa (detaljan 

raspored akcija i pregled neophodnih troškova koje je 

potrebno izmiriti kako bi se brendirao grad). Zatim je 

bitan brend menadžment (podrazumeva uspostavljanje 

odgovarajućih formi oraganizacije, finansiranja i ljudstva), 

i na kraju monitoring i evaluacija (određivanje i 

praćenje ključnih indikatora brenda i rad na njima). 

Budući da je i u Srbiji sve intenzivnija rasprava o brendiranju 

države, Siko van Gelder je u intervjuu za Taboo 

nedeljnik izneo svoje mišljenje na ovu temu. 

NTV 12


Da li postoje neke bitne razlike između brendiranja 

gradova i brendiranja država? 

Postoje. Ne u načinu pristupa zadatku, koji je u principu 

isti, ali postoji velika razlika u tome koga ćete uzeti za partnere 

prilikom brendiranja i ko će biti učesnici u ovom poslu. 

Prilikom brendiranja države, mnogo više učesnika mora biti 

uključeno u taj posao i to se mora činiti na mnogo višem nivou. 

Druga bitna razlika jeste da kada brendirate državu, vaša 

ciljna grupa nalazi se izvan granica zemlje što, kada su gradovi 

u pitanju, ne mora biti slučaj. 

U Srbiji je nedavno osnovan Savet za promociju 

Srbije koji je u nadležnosti Ministarstva trgovine i 

usluga. Njegov osnovni zadatak jeste da osmisli najbolji 

način prezentovanja Srbije svetu. Da li je po 

Vašem mišljenju osnivanje takvog tela koristan potez 

i da li postoje neki slični saveti u Evropi? 

Da, postoji na primer u Španiji. Španija ima sličan savet 

već dosta dugo. U njemu su okupljeni takozvani „akcionari”, 

odnosno sastavljen je od predstavnika vlade, biznisa, kulture, 

sporta i turizma. Svi zajedno rade na brendiranju Španije. 

Veoma su u tome uspešni. 

Setite se da je Španija sedamdesetih godina bila jedna od 

najsiromašnijih država Evrope. Kada je Franko umro, počeli su 

sa reformama, ušli su u Evropsku uniju i sada su jedna od najpoštovanijih 

zemalja na našem kontinentu koju ljudi ne posećuju 

samo zbog lepe prirode, već i zbog kulture i biznisa. Značajnu 

ulogu za afirmaciju Španije u svetu ima upravo i taj savet. 

Zbog toga možemo reći da je osnivanje takvog saveta u Srbiji 

značajan prvi korak ka njenoj promociji. Prva stvar koju 

po mom mišljenju Srbija mora da uradi jeste da uspostavi 

dobre odnose sa svojim susedima. To naravno nije lako, ali to 

je jedini način da ponovo postane najznačajnija zemlja u 

ovom regionu i glavna veza između istoka i zapada. 

Sledeće pitanje postavio sam još nekim marketinškim 

stručnjacima poput Vas, ali odgovori na njega 

uvek su bili različiti. Zbog toga me zanima i Vaše mišljenje 

o promotivnim TV spotovima kojima se države 

oglašavaju na CNN-u, BBC-ju i ostalim televizijama. 

Da li oni mogu da budu korisni ukoliko su ti glamurozni 

spotovi u suprotnosti sa realnim stanjem i vestima 

koje svakodnevno stižu iz te zemlje? 

Promotivni spotovi nažalost ne mogu da promene realnu sliku 

zemlje. Oglašavanje je dobro samo za dve stvari: za predstavljanje 

novog proizvoda dobrom kampanjom, ili za pojačavanje 

svesti o nečemu sa čime smo već upoznati ili u šta već verujemo. 

Problem sa takvim TV spotovima jeste u tome što oni glamurozno 

izgledaju, i pomereni su od prave slike koju ljudi 

imaju o Srbiji. Oni zbog toga nisu efektni, neće promeniti mišljenje 

ljudi, a nažalost, onda tako nešto može izgledati smešno. 

Problem sa takvim spotovima jeste što oni imaju za cilj 

da pojačaju svest o onome što već znamo a ne verujem da želite 

da podsećate na sliku o Srbiji kakvu mnogi imaju. 

Te TV spotove možete koristiti samo da biste pokazali nešto novo. 

Da pošaljete poruku da se nešto dešava, da se Srbija menja, da 

sepojavljujeneštonovoizbogtogapozivateljudedatovideiiskuse. 

Zbog svega navedenog ja često klijentima savetujem da ne 

rade takve TV spotove. Na primer, u Ugandi smo savetovali 

vladi da ne čine tako nešto, međutim oni su ipak snimili TV 

spot. Rekli smo im da on neće bitnije promeniti stvari a da će 

na njega potrošiti milione dolara. Spotovi su se emitovali na 

CNN-u veoma dugo ali nisu imali nikakav efekat. Slična je 

situacija bila i sa Nigerijom. Snimili su spot u kome su prikazane 

moderne zgrade, lepe banke, predstavljena je sjajna 

poslovna klima, priroda, međutim, kada odete tamo, vidite 

da spotovi nemaju apsolutno veze sa realnošću i onda se prilično 

razočarate. 

Poenta je u ovome: ne možete samo da govorite o brendu, morate 

i da ga demonstrirate pa tek onda da o njemu pričate. Stvari 

koje radite i primenjujete, izbori koje činite, način na koji se 

ponašate, to su sve stvari o kojima možete govoriti jer su realne. 

Spotovi na televiziji to ne rade. Oni vam ne pokazuju realnost, 

oni vam pružaju fantaziju. Problem nastaje ako ljudi poveruju 

u tu fantaziju, odu tamo i saznaju da to nije istina, razočaranje 

je veliko i oni se neće vratiti. 

Još jedan dobar primer jeste Indija. Oni su imali predivnu 

kampanju kojom su promovisali zemlju. Međutim, tamo nije 

sve tako idealno. Naprotiv, kada odete tamo, to može biti prilično 

grubo iskustvo jer ste verovali u ono što ste videli u TV spotu. 

Zbog toga nisam ljubitelj takvih TV spotova. Po mom mišljenju, 

važnije je generisati dobre vesti koje dolaze iz zemlje. 

One vam omogućavaju besplatan publicitet, koji još više dobija 

na značaju u međusobnoj komunikaciji više osoba (word 

of mouth) što je mnogo jeftinije i efektnije jer ljudi veruju 

svojim prijateljima i njihovim rečima. 

Vaše mišljenje suprotno je od mišljenja gospodina 

Kevina Kelera koji mi je na isto pitanje odgovorio potvrdno 

i izneo nekoliko razloga zbog kojih su promotivni 

TV spotovi dobri za državu. 

To verovatno nije jedino područje u kojem se gospodin Kevin 

Keler i ja ne slažemo. Uz sve dužno poštovanje, on ipak nije 

stručnjak za placebranding (brendiranje destinacija), i ne zna 

kako on funkcioniše. On je sjajan marketing ekspert za poslovanje 

velikih kompanija i brendiranje njihovih proizvoda. 

Na kraju razgovora, ljubazni Siko van Gelder poklonio je 

našoj redakciji knjigu Brendiranje gradova – kako se gradovi 

takmiče u 21. veku. Eto literature za nova saznanja. 

Nastavak u narednom broju TN-a 

NTV 13

Očima stručnjaka 

Piše: Miroslav A. Mušić 

Teško razumljivo 

Oglasi Naftne industrije Srbije i IGK Polet primeri su 

gde se možemo zapitati: Šta to stratezi i kreativci ovih 

kompanija žele da nam poruče? Da li se oglašavaju da bi 

se oglašavali ili žele nešto više? Pokušali smo da ih razumemo! 

Komunikacija se najčešće predstavlja kao slanje poruke – ili 

informacije – od nekog pošiljaoca do nekog primaoca, što bi bila 

samo tzv. jednosmerna komunikacija. Njen najčešći prihvaćeni 

oblik podrazumeva da se od jednog subjekta do drugog prenese 

identitet označenog predmeta ili smisla, kao i samih mehanizama 

prenosa, kodova, protokola i sistema znakova. Pojedini teoretičari 

smatraju da komunikacija nije samo saopštavanje, 

informisanje i poručivanje. Ona je prenos, kao što je i više od samog 

prenosa. U medijskom prostoru, koji je preokupiran mnoštvom 

informacija, dopreti do korisnika informacija nije lako niti 

jednostavno. Dominacija trgovine informacijama stvorila je drugačije 

pretpostavke o tržištu unutar kojeg se semantičke vrednosti 

moraju saopštavati tako da budu razumljive što većem 

broju korisnika. Tako pitanje razumljivosti postaje imperativ u 

komunikacijama kompanija, preduzeća ili bilo kog pravnog subjekta 

u javnosti. U oglašavanju, kao jedan od vidova komunikacije, 

vizuelnim mehanizmima i verbalnim stilskim figurama kreira 

se označitelj sa ciljem ulančavanja označitelja i označenog uz 

pomoć kojeg označitelj trajno utiče na označeno. Prema tome, 

oglas u bilo kojoj formi ne interpretira ništa. On slikom i tekstom 

upućuje na mehanizme potrošnje. Tako ga treba i prihvatati jer 

će u svim ostalim varijantama biti manje razumljiv i – prihvatljiv. 

Oglasna poruka isto očekuje ostvarenje dvosmerne komunikacije, između ostalog i izazivanjem interaktivnog odnosa 

između kodera i dekodera poruke. Ako se to ostvari, onda može da se kaže da je u pitanju uspešna poruka. 

Svakodnevno smo u prilici da se suočimo sa oglasnim rešenjima 

koja to nisu. Interpretiraju se teme iz svakodnevnog života 

na ne baš jasan, pogotovu ne na uverljiv način. Nejasni su motivi 

zbog kojih se pokreću i troše sredstva za njihovu objavu a 

da se pri tom ne unapređuju mehanizmi potrošnje na način i u 

meri koja je projektovana poslovnom politikom i marketinškom 

strategijom. Kako shvatiti oglas Naftne industrije Srbije koji se 

pojavljuje u dnevnoj i ilustrovanoj štampi u različitim veličinama, 

bez posebnih prilagođavanja, kada nije razumljiv ni u celostranoj 

objavi (Status magazin, broj 68, 2008). Kolažna fotografija 

na kojoj jedva razaznajemo automobilski točak, nejasna je ilustracija 

poruke: Snaga je u nama. Pitamo se šta li to stratezi i 

kreativci NIS-a žele da nam poruče. Da su bolji od drugih, da 

toče bolje i – jevtinije gorivo, ili da su toliko jaki da im niko i 

ništa ne može? 

Ništa jasniji nisu ni kreativci iz IGK Polet iz Novog Bečeja. U 

oglasu (Blic žena, 13–19. oktobra 2008) našem pogledu se uspostavlja 

fotografija mlade žene potopljene u sapunici. Cvet u 

kosi i grafički motiv, kao i bademasta forma fotografije, asociraju 

na Daleki istok, verujemo Japan. Iz teksta saznajemo da se radi 

o keramičkim pločicama „frend line”, novoj kolekciji „kreiranoj 

da zadovolji i najzahtevnije ukuse”. Pogledom ih tražimo ne bismo 

li našli proizvod čija „eksplozija boja miluje čula”. Na oglasu 

ih nema. Nema ni kombinacije pločica koja će nam omogućiti „da 

uživamo u svakom danu”. Sve je prepušteno našoj recepciji i 

sposobnostima da dočaramo ono što je trebalo da nam naznače i 

– poruče iz Poleta. Na jedno su zaboravili. Da bi uspostavili harmoniju 

uživanja, moraju u oglašavanju biti razumljivi. Tada će 

ostvariti ciljeve zbog kojih su se oglasili, inače su promašili 

temu, a to može, na tržištu, biti sankcionisano. U stvari, već su 

sami sebe kaznili. Bacili su novac u nepovrat! 

NTV 14

Energija Beogradskog sajma 

Drugi o nama 

Dnevni list Danas od 27. oktobra objavio je, pod 

naslovom Sajam knjiga razglednica Beograda, intervju 

sa Anđelkom Trpkovićem, generalnim direktorom 

Beogradskog sajma. 

Svi stranci koji dođu ovde i vide, recimo, ovaj Sajam 

knjiga, kažu da je to fantastično i da tako nešto 

nisu očekivali, kaže Trpković i dodaje da je za jedan 

sajam najvažnije da ima događaj i energiju: Možete 

imati odličan sajam koji prema numeričkim pokazateljima 

ima sve odlične rezultate, ali nema energije 

i znate da prisustvujete njegovom kraju. 

On je istakao da pored Sajma knjiga, koji je ove 

godine održan 53. put, takvu energiju imaju i Sajam 

građevine (po Trpkovićevim rečima, najbolji u Jugoistočnoj 

Evropi) i Sajam turizma. 

Generalni direktior Beogradskog sajma navodi da 

je opštepoznata stvar da se Sajam nalazi u procesu 

privatizacije i da se u skoroj budućnosti očekuje otvaranje 

tendera za ponude potencijalnih kupaca. Obaveza 

budućeg vlasnika Sajma biće da investira minimum 

35 do 70 miliona evra u nove objekte i mislim 

da će to onda biti ono što mi želimo – Beograd kao centar 

sajamske industrije regiona, izjavio je Trpković 

Tvrdnja 

Odgovorno tvrdim da je Beogradski sajam 

najuredniji i najuređeniji sajam Jugoistočne 

Evrope. 

Crtica 

Sa konferencije o brendingu 

Tamnija slika od očekivane 

Prosečna starost je 41 godina, a očekivana 

stopa dužine života je 71-72 godine 

(mnogo manje od Evrope), što znači 

da je 65 plus svaki peti ili šesti građanin 

Srbije, 65 plus je svaki peti građanin 

koji može i svaki treći koji uvek glasa i 

65 plus je svaki četvrti građanin koji 

kupuje bar nešto, izjavio je Srđan Bogosavljević, 

direktor Stratedžik marketinga. 

Potrošač u Srbiji ima dosta godina i 

retko ima bebu, nema veliku platu, ali 

ima prihode dovoljne da izdržava sve 

one lepe radnje koje samo niču, ima više 

deviza nego dinara, teško živi, još teže 

štedi, ali se lako zadužuje, pokazuje izveštaj 

Stratedžik marketinga. Srpski 

potrošač nije baš obrazovan (čak i kada 

je edukovan), ima računar ali ne koristi 

Internet prečesto, ima mobilni telefon, 

ali broj funkcija koje koristi je obrnuto 

proporcionalan godinama, i najvažnije 

– voli brendiranu robu. Većinu svog slobodnog 

vremena stanovnici provode gledajući 

televiziju. Po tome koliko gledamo 

televiziju, spadamo u sam vrh evropskih 

zemalja, izjavio je Darko Broćić, 

direktor AGB Nielsen Media Research 

ICC 

BASCAP 

Direktno obaveštenje za predsednika 

U Sjedinjenim Američkim Državama 

usvojen je predlog tzv. Antipiratskog zakona 

koji propisuje, između ostalog, i formiranje 

organa koji će direktno obaveštavati 

predsednika i predlagati mu šta 

treba preduzimati u cilju što bolje zaštite 

intelektualne svojine. 

Prema izveštaju Programa za suzbijanje piraterije i krijumčarenja Međunarodne trgovinske komore u Parizu (BASCAP), 

prošle nedelje u Velikoj Britaniji oduzeti su piratski DVD-i u vrednosti od 200.000 funti i falsifikovana odeća u vrednosti od 

60.000 funti. U istom periodu indijska policija oduzela je više od 135.000 piratskih diskova. 

U izveštaju se dalje navodi da je Britanac, za koga je utvrđeno da je bio deo međunarodne kriminalne grupe koja je falsifikovala 

lekove, osuđen na tri godine zatvora, kao i da je u Singapuru na 15 meseci zatvora osuđen prodavac piratskih diskova 

U elektronskoj formi emituje se petkom u 15.15 sati, a štampano se distribuira ponedeljkom Časopis TABOO izlazi četiri puta 

godišnje Godišnja pretplata iznosi 12.000 dinara/neto, PDV 8% Pretplatnici časopisa TABOO besplatno dobijaju 48 brojeva 

NEDELJNIH TABOO VESTI u elektronskom izdanju Godišnja pretplata na NEDELJNE TABOO VESTI (48 brojeva 

godišnje) iznosi 3.000 dinara neto na elektronsko i 6.000 dinara neto na štampano izdanje. Pretplatnici na časopis TABOO 

uživaju popust od 20% Urednici i novinari privrednih rubrika u srpskim medijima kao i nastavno osoblje sa svih univerziteta 

koji predaju marketing i srodne predmete na spisku su počasnih primalaca Glavni i odgovorni urednik: Žozef-Ivan LončarO 

urednik: Dušan Šunjka grafički dizajn: Đorđo Ivanišević i Marija Komanov novinari: Jelena Ivanović i Petar Stakić 0 osnivač 

i izdavač: MARK-PLANETAK d.o.o. časopis je upisan u Registar sredstava javnog informisanja u Pokrajinskom sekretarijatu 

za informisanje Izvršnog veća AP Vojvodine, pod rednim brojem 1, 27. marta 2002. godine, ISSN 1451-2068 Taboo je i glasilo 

Grupacije marketinških agencija (PKS-GMA) Privredne komore Srbije a:Stevana Šupljikca broj 71, 26000 PančevoO 

t/f:013/300-093, 300-094 e:nedeljnik@taboomagazine.org w:taboomagazine.org štampa: Jovšić Printing Centar, BeogradO 

Taboo & Grafika Jovšić 

NTV 15

O s v r t 

Piše: Žozef-Ivan Lončar 

Da li je moguće da svi veruju da su (svi) drugi naivni? 

O nagradama i priznanjima koja to nisu je reč 

E v r o i z a m 

Izlazak iz pustinje je na vidiku. 

Već smo uložili u nove fatamorgane. 

Petar Lazić 

Fenomen svetskih i inih nagrada kojima je bila obasuta 

jugoslovenska, a posebno se isticala srpska privreda, među 

prvima je zapazio (pokojni) Nikola Jovanović, pravnik po profesiji 

a ondašnji novinar Sporta i sveta, nedeljnika zavidnog 

tiraža i uticaja u društvu. 

Verovatno pogađate, i onda su bile u pitanju razne španske 

nagrade (a u izdanju jedne firme pod različitim imenima i 

kategorijama). 

U to vreme bio sam glavni i odgovorni urednik Privredne 

propagande, snažno podržavanog časopisa jugoslovenske 

oglasne industrije, naročito iz Slovenije i Hrvatske. 

I tako smo se Nikola Jovanović i ja dogovorili o elementima 

istraživačkog novinarstva. Uključili smo komore (naše i 

njihove), međunarodne profesionalne organizacije (tada sam 

već bio član Svetskog saveta IAA i to se veoma respektovalo), 

ambasade (naše i njihove), pošte... 

Odgovori su bili od upozoravajućih do neverovatnih – ne 

postoje takve firme na označenim adresama. Pored španskih, 

zanimale su nas i belgijske (naročito Mond seleksion) pa i 

neke američke. 

Mnogi od njih upoznali su nas sa mehanizmom koji se odnosio, 

uglavnom, na zemlje istočne Evrope. Afrike i Azije (bez 

Japana). Jedino nikada, a to važi i sada, nismo uspeli da otkrijemo 

jugoslovenske a sada ni sprske agente koji „vrbuju” 

naše firme da za zavidan finansijski iznos otputuju u neki 

evropski ili američki grad i preuzmu kupljenu nagradu 

(avionska karta i troškovi boravka nisu uračunati). 

Na stranicama časopisa TABOO pisao sam o ovome u više 

navrata. Lično sam (do sada) dobio šest puta obaveštenje od 

Kluba lidera španskih izdavača da sam nagrađen, samo da 

im napišem ko sam i šta sam! Jasno, i da prihvatim da platim 

nekoliko hiljada evra. Objavljivao sam i faksimile tih pisama, 

kao i preglede nagrađenih (na spiskovima niti jedne ugledne 

evropske ili svetske firme!). 

Slao sam pisma mnogim glavnim urednicima sa molbom 

da ne publikuju te gluposti. Generalno, bila je to inicijativa sa 

poražavajućim efektima. Vesti o nagrađenima sustizale su 

jedna drugu – u pitanju je prodor naših firmi na međunarodna 

tržišta, treba ih podržati, u pitanju je naš veliki oglašivač... 

Bar do sada, najveći pretplatnik tih priznanja bile su Apatinska 

pivara (za medalje Mond seleksiona) i Beogradska 

elektrana, žrtva španskih nagrada. Čovek ih je uredno preuzimao. 

Mučio se i putovao po svetu samo da bi ih preuzeo. 

Čak su ga i naši ambasadori pratili na tim (nameštenim) 

ceremonijama. Tri puta! Džabe, smenjen je u poslednjoj preraspodeli 

političkih snaga. 

Novine sredinom ovog meseca objavljuju vest o „novoj žrtvi”: 

Ugostiteljsko-privredno društvo Stari grad, članica 

Poslovnog sistema Invej iz Beograda, najnoviji je dobitnik 

Editorial Office i Trade leaders Cluba. Pogađate? Obe su 

španske. Obrazloženje nagrade nije vredno prenošenja. Drugi 

izdavači tako ne misle, pogotovu ako je dobar i značajan oglašivač 

u pitanju. 

Ima tu i jedna „caka”. Dobijete pismo da ste izabrani za 

nagradu. O tome odmah obavestite medije. Mediji odrade 

svoje, objave: Nagrađeni su... 

Ne otputujete 28. januara naredne godine u Madrid gde će 

biti dodeljene nagrade. Ne platite traženu kotizaciju. Ne dobijete 

priznanje, ali je vest objavljena. Cilj je ostvaren. Nijedan 

novinar neće 29. januara konstatovati ko je a ko nije 

primio nagradu. Srbi su i ovde pronašli „rešenje”. Rupu. 

Publicitet bez rashoda, ali nije ni neistinit! 

I kod nas su brzo nikli mnogi organizatori raznih nagrada. 

Lideri, Biznis partneri i razni drugi zvučni nazivi. Uglavnom, 

uvek isti organizatori. 

Vrhunac je poslednji Brandfair. Najomiljeniji proizvod 

dnevne potrošnje srpskih potrošača je, ako niste znali, Messer 

Tehnogas. Trljate oči? Čitate ponovo? Dobro ste pročitali. 

Tako je odlučio onaj koji je to umeo da proda. A drugi da kupi. 

I tako godinama unazad. Zanimljiv je bio odgovor ministara 

koji su zdušno podržavali tu sajamsku priredbu. Nismo u 

tome učestvovali, nismo o tome obavešteni, nismo bili pitani... 

Zapravo, mislio sam da je to ovogodišnji vrhunac. Prevario 

sam se. Desio se ovih dana na Šapićevoj konferenciji o brendiranju. 

Prijatelji konferencije (ušao ko je platio) bili su i jedini 

koji su se „borili” za laskavo priznanje. 

Iskreno, nije mi jasna uloga članova žirija, osoba časnih 

imena, sjajne prošlosti i danas zavidnih autoriteta. Svi do 

jednoga. 

Da li su bili svesni da su, možda, zloupotrebljeni? Da im je 

to, možda, drugačije predstavljeno. Da je neko nešto pre njih 

izabrao (one koji su to hteli da plate!). Znam da kao članovi 

žirija nisu bili plaćeni. 

Šta im je bio motiv da stave svoja imena u nešto što nije 

bilo čisto? Valjalo bi to spoznati. 

Vratimo se naslovu. 

Ko kupuje a ko prodaje nagrade? 

Da nema kupaca, ne bi bilo prodavaca! 

Da li su prodavci dobro spoznali da kod mnogih ne postoje 

granice kada je slava u pitanju? (A slave nemaju cenu, zar 

ne? A možda i imaju, samo se ne zna granica!) 

Da li je moguće da nagrađeni, zahvaljujući i ovakvim nagradama 

(a „poklonu” se u zube ne gleda!), očekuju da će biti 

bolje pozicionirani u vlastitoj firmi? 

Da li nagrađeni znaju da potrošači imaju skoro formirane 

stavove o „nagradama” i nagradama? Da nagrađeni proizvod 

baš i nema neku posebnu tržišnu prednost? 

Lično, zanima me kako i jedni i drugi to knjiže. Voleo bih 

da vidim opis tih računa (pa i ugovora koji bi trebalo da 

prethode računima). Bilo bi to, uveren sam, vrlo zanimljivo 

štivo. Verujem i poučno. 

Mnoge nagrade u Srbiji uručuju, u ime „žirija”, univerzitetski 

profesori. Kako se oni osećaju u tom kolu? 

NTV 16

NEDELJNE TABOO VESTI - BROJ 68 (.pdf)

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?