You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
U OVOM BROJU<br />
BRANISLAV MITROVI]<br />
Zastra{uju}a je ~iwenica<br />
da u protekle ~etiri godine<br />
u U`icu nije otvoreno<br />
ni jedno novo radno mesto,<br />
ako izuzmemo poneko u javnim<br />
preduze}ima<br />
str. 6.<br />
6<br />
9<br />
10<br />
12<br />
17<br />
19<br />
20<br />
22<br />
25<br />
27<br />
BRANISLAV MITROVI]<br />
Kriza tra`i odgovor<br />
SLOBODNA ZONA<br />
Novi korisnici<br />
MILE VUKOJ^I]<br />
Po{tewe je najve}i kapital<br />
DR BIQANA MIJOVI]<br />
Rano otkrivawe bolesti<br />
GRADSKA GALERIJA<br />
Mawe para, vi{e izlo`bi<br />
BORBA PROTIV PU[EWA<br />
Zakon i kampawa<br />
[KOLSKA SLAVA<br />
^istota du{e<br />
SUSRET<br />
Stojanka Dimitrijevi} Coka<br />
24 SVETOSAVSKI BAL<br />
Sredstva dobrim |acima<br />
DRAGOSLAVA RODAQEVI]<br />
Bibliote~ki resursi<br />
POLARNA ZIMA NA PE[TERU<br />
^eka}u te do minus 39<br />
28 FK SLOBODA POINT<br />
Sve te~e po planu<br />
DR BIQANA MIJOVI]<br />
Nikada nisam hteo da<br />
kora~am po dve, ve} po<br />
jednu stepenicu. Znao sam<br />
da je samo tako jedino<br />
sigurno, a oni koji mnogo<br />
steknu za kratko vreme,<br />
preko no}i, tako sve i<br />
izgube<br />
Na vrhu smo lestvice po<br />
umirawu od raka grli}a<br />
materice, a i `ene sa<br />
rakom dojke dolaze u<br />
najve}em broju kada je ve}<br />
metastazirao na limfne<br />
`lezde<br />
str. 10.<br />
str. 12.<br />
MILE VUKOJ^I]<br />
Nade`da To{i}<br />
Zorica \okovi}<br />
UPRAVNI ODBOR: Milanko Gordi}, Sne`ana Mati}, Qubica \uki} Pavlovi}<br />
REDAKCIJA: Zoran Jeremi} (zamenik glavnog urednika), Radojka Popovi},<br />
@anka Eri}, Dragica Cvijovi}, Nela Tomi} - Bogdanovi}<br />
PRIPREMA: Miodrag Markovi} (tehni~ki urednik)<br />
KONTAKT: redakcija 513-256, oglasno 513-261, direktor 513-128,<br />
marketing 513-124, faks 511-941<br />
3. februar 2012.
SEKTOR ZA VANREDNE SITUACIJE<br />
ne`ne padavine koje su<br />
Szadesile proteklih dana<br />
na{e podru~je zahtevaju stalno<br />
anga`ovawe qudi i mehanizacije<br />
kako bi se obezbedilo normalno<br />
odvijawe saobra}aja, snabdevavawe<br />
vodom, elekti~nom i<br />
toplotnom energijom, `ivotnim<br />
namirnicama. A lokalne samouprave<br />
treba da funkcioni{u<br />
u skladu sa zakonom koji precizira<br />
ovu oblast. Sneg i niske<br />
temperature stvaraju brojne<br />
probleme a Sektor za vanredne<br />
situacije je nadle`ni dr`avni<br />
organ koji vr{i koordinaciju<br />
rada [taba za vanredne situacije<br />
Zlatiborskog upravnog<br />
okruga i {tabova lokalnih samouprava<br />
isti~u na{i sagovornici<br />
Zoran Milojevi}, na~elnik<br />
Odeqewa za vanredne situacije<br />
i Miroslav Stefanovi},<br />
{ef odseka civilne za{tite i<br />
upravqawe licima.Kako su naveli<br />
Grad U`ice nije proglasio<br />
vanrednu situaciju ali je gradski<br />
{tab u stawu pripravnosti.<br />
Nadle`nim preduze}ima izdata<br />
su odre|ena nare|ewa po<br />
kojima oni postupaju u ovakvim<br />
okolnostima.Gradske ulice su<br />
pro~i{}ene i osposobqene za<br />
saobra}aj ali problem predstavqaju<br />
niske temperature i<br />
nemogu}nost topqewa leda na<br />
pojedinim ulicama sa visokim<br />
nagibom.<br />
-Izvr{ioci su javna komunalna<br />
preduze}a, zaposleni<br />
i mehanizacija kao i privatna<br />
preduze}a sa svojom mehanizacijom,<br />
isti~e Zoran Milojevi},<br />
na~elnik Odeqewa za vanredne<br />
situacije. On navodi da postoje<br />
problemi sa funkcionisawem<br />
mehanizacije zbog niskih temperatura<br />
i kasni se sa upotrebom<br />
ma{ina i mehanizacije u<br />
kojima se ledi gorivo i mewa<br />
viskozitet uqa. [to se ti~e<br />
Zlatiborskog okruga u Bajinoj<br />
Ba{ti na delu teritorije, Novoj<br />
Naro{i, Prijepoqu i Sjenici na<br />
snazi je vanredna situacija.<br />
-Predsednici tih op{tina<br />
su proglasili vanredno<br />
stawe na predlog {tabova za<br />
vanredne situacije. Problemi<br />
su slo`eniji i sa puno napora<br />
je normalizovano snabdevawe<br />
elektri~nom energijom u Bajinoj<br />
Ba{ti i na podru~ju Pe{terske<br />
visoravni.Veoma je ote`ano odvijawe<br />
saobra}aja i prohodnost<br />
nekategorisanih lokalnih puteva<br />
u seoskim mesnim zajednica,<br />
navodi Milojevi}. Prioritete<br />
актуелно<br />
Ванредно у четири општине<br />
U Novoj Varo{i, Prijepoqu, Sjenici i na delu teritorije Bajine Ba{te progla{eno vanredno<br />
stawe. Uklawawe sne`nih padavina obaveza je komunalnih preduze}a i zaposlenih na<br />
osnovu naredbi, sugestija i preporuka {tabova lokalnih samouprava. U U`icu gradski {tab<br />
u stawu pripravnosti<br />
Bajina Ba{ta<br />
Zoran Milojevi},<br />
na~elnik odeqewa za<br />
vanredne situacije Ovo je<br />
veoma odgovoran i slo`en<br />
posao koji iziskuje velike<br />
napore, dobro poznavawe<br />
teritorije, poznavawe<br />
karakteristika mehani~kih<br />
ma{ina i mehanizacije, dobru<br />
saradwu sa vlastima u<br />
lokalnim samoupravama<br />
u ~i{}ewu nekategorisanih<br />
puteva tako|e odre|uju {tabovi<br />
za vanredne situacije lokalnih<br />
samouprava i [tab za Zlatiborski<br />
upravni okrug koji procenu<br />
vre{e na osnovu geografskog<br />
polo`aja seoskih mesnih zajednica<br />
i lica kojima je neophodno<br />
ukazati medicinsku pomo}.<br />
- U slu~ajevima kada nismo<br />
bili u mogu}nosti da o~istimo<br />
puteve radi pru`awa pomo}i<br />
morali smo pored anga`ovawa<br />
mehanizacije da pe{a~ewem<br />
vr{imo evakuaciju iz zavejanih<br />
naseqa uz pomo} na{ih vatrogasaca<br />
spasilaca, isti~e na~elnik<br />
Milojevi}.Najte`a situacija<br />
bila je na podru~ju novovaro{ke<br />
i iz pravca ~ajetinske op{tine<br />
kada je u uz koordinaciji<br />
[taba Zlatiborskog okruga uz<br />
anga`ovawe pripadnika vatrogasno<br />
spasila~kog bataqona<br />
U`ice evakuisan je Sre}ko<br />
Vitorovi} i omogu}ena mu je<br />
dijaliza u zdravstvenoj ustanovi<br />
u Prijepoqu. U kosjeri}koj<br />
op{tini u~estvovali smo i na<br />
pro~i{}avawu puteva radi<br />
zbriwavawa trudnice, navode<br />
na{i sagovornici.<br />
[to se ti~e Ariqa,<br />
Kosjeri}a i Po`ege u wima je<br />
sli~na situacija kao u U`icu.<br />
Dodajmo, da su svi regionalni i<br />
magistralni putevi na podru~ju<br />
okruga prohodni ali da za sada<br />
probleme stvaraju niske temperature<br />
i poledica.<br />
D.Cvijovi}<br />
Preporuke<br />
Na osnovu dugoro~ne<br />
prognoze Hidrometeolo-<br />
{kog zavoda upu}ujemo<br />
starijim gra|anima preporuke<br />
da bez preke potrebe<br />
ne napu{taju domove i da<br />
izbegavaju posete ro|acima<br />
na selu, da smawe putovawa<br />
na najmawe mogu}u meru u<br />
planinskim podru~jima i<br />
u seoskim mesnim zajednicama.<br />
A privrednim subjektima<br />
da pre|u na re`im<br />
rada u kome }e mo}i da<br />
pretpostave {ta mo`e da se<br />
dogodi usled veoma niskih<br />
temperatura.<br />
Ariqe<br />
Nova Varo{<br />
3. februar 2012.
PISMA ^ITALACA<br />
Заслужни људи Ужица<br />
Inicijativa da jedna ulica u gradu dobije<br />
ime Milana Nikitovi}a, potvrda je da se<br />
qudi i qudska dela ne zaboravqaju. To je<br />
minimum koji gra|ani mogu uzvratiti ~oveku<br />
koga se dobro se}aju, sa kojim su `iveli<br />
dele}i dobro i zlo<br />
U`ice je po slovu zakona dobilo<br />
status grada, a samim<br />
tim wegovi `iteqi su postali<br />
jo{ ve}i gra|ani. A kakvi smo<br />
gra|ani na po~etku 21. veka,<br />
neka svako od nas prosudi,<br />
najpre svako o sebi. Uostalom,<br />
qudski i civilizacijski je da<br />
stalno preispitujemo sebe, svoja<br />
dela, svoje po{tewe i svoj odnos<br />
prema precima i prema savremenicima.<br />
Ovaj grad se ponosi<br />
istorijom od dubrova~kih spisa<br />
do u`i~kih zlatnih sportista.<br />
Qudska istorija je ogromno<br />
popri{te bitaka koje traju. Tu<br />
nema zaklona ni za koga. Sve {to<br />
uradite ili ne uradite, neko }e<br />
oceniti. Vremenske distance<br />
nisu prepreka. Sve je kratko i<br />
dostupno u civilizacijskim dimenzijama.<br />
A kakva je uloga U`i~ana u<br />
istoriji ovog grada?<br />
Znali su U`i~ani da<br />
ovekove~e svoje pretke i svoje<br />
savremenike, bilo da su:<br />
dr`avnici, vojskovo|e, vojnici,<br />
duhovni oci, trgovci, zanatlije,<br />
umetnici, revolucionari...<br />
Da li smo dostojni na{ih<br />
prethodnika?<br />
Sigurno da jesmo i moramo<br />
biti.<br />
Moramo i mi ovekove~iti<br />
svoje pretke i savremenike,<br />
koji su svojim radom, znawem,<br />
humano{}u, po`rtvovano{}u i<br />
dobro~instvom zadu`ili ovaj<br />
grad.<br />
To je uput za savremenike,<br />
da slede}i primere svojih ~asnih<br />
predaka, slu`e}i gradu i<br />
narodu, jednog dana i sami stanu<br />
u red priznatih i zna~ajnih.<br />
Inicijativa da jedna ulica<br />
u gradu dobije ime Milana<br />
Nikitovi}a, potvrda je da se<br />
qudi i qudska dela ne zaboravqaju.<br />
To je minimum koji gra-<br />
|ani mogu uzvratiti ~oveku<br />
koga se dobro se}aju, sa kojim su<br />
`iveli dele}i dobro i zlo.<br />
Atribute koje su o ovom<br />
velikom ~oveku izrekli Rade<br />
Jovanovi}, Slobodan Simi},<br />
wegovi strana~ki drugovi i poznanici,<br />
treba stalno ponavqati,<br />
kako bi druge opomiwali i<br />
obavezivali.<br />
Brojne su li~nosti kojima<br />
mo`emo bar malo da se<br />
odu`imo kroz imena ulica,<br />
trgova, ustanova, sokaka i prolaza.<br />
Tako }e mnoge znamenite<br />
li~nosti ostati sa~uvane od<br />
zaborava, ne samo u srcima rodbine<br />
i prijateqa, ve} i onih koji<br />
tu `ive, rade, prolaze...<br />
Ne zaboravimo da u spomen<br />
zna~ajnim qudima ovog grada<br />
moramo napraviti nove ulice,<br />
trgove i ustanove koji }e nositi<br />
wihova imena.<br />
Ulica Milana Nikitovi}a<br />
neka bude primer zahvalnosti<br />
zaslu`nim qudima iz novije istorije<br />
grada U`ica.<br />
Dr Dragi} Jezdi}<br />
хроника<br />
Sredom uve~e<br />
Путовање<br />
или грејање<br />
Uspeh sportista i nevoqe<br />
sa snegom, svakako, da<br />
su obele`ili dane iza nas.<br />
Jo{ su nam vreli dlanovi<br />
od aplauza mladim qudima<br />
koji su sportskim uspesima<br />
proneli ime Srbije {irom<br />
sveta, a sa druge strane niske<br />
temperature prete ne<br />
Pi{e: Milica Turudi}<br />
samo da nas rashlade nego i<br />
da okuju pa nam ne padaju na pamet neke zimske radosti, ve}<br />
jednostavno samo briga kako sti}i do nekog odredi{ta, kako<br />
pregurati dan na minus 10.<br />
I pored i jedne i druge teme, moju pa`wu je istinski zaokupirala<br />
jedna druga ~iwenica , odnosno izjava , koju sam<br />
pro~itala u ovom na{em nedeqniku.<br />
Naime, penzioneri, koji su tako velikodu{no pro{le<br />
godine u`ivali u besplatnoj vo`wi, u lokalnom prevozu,<br />
ove godine to mogu ~initi samo na jednoj relaciji. Taman pomislim<br />
da se moja cewena penzionerska populacija zaista<br />
previ{e gurala i vozila u lokalnom prevozu obavqaju}i<br />
brojne poslove u gradu i oko wega, kad ono obrazlo`ewe<br />
vlasnika „Zlatan prevoza“ Zlatana Mojsilovi}a glasi<br />
ovako:<br />
-Mi nemamo ra~una da radimo kao do sada, jer, mnogi<br />
su po ceo dan provodili u autobusu. Voza~i i kondukteri<br />
mi ka`u da su im takvi sugra|ani sami govorili da se tako<br />
pona{aju jer onda mawe vremena provode kod ku}e i mogu da<br />
u{tede na gorivu.<br />
Ova konstatacija , u najmawu ruku, deluje {okantno, da<br />
li je mogu}e da smo do{li i na ovako niske grane?<br />
Znamo da su penzije male, to vi{e ne treba ponavqati,<br />
da je penzionerski standard sve ugro`eniji, da se nekada<br />
jedva i kraj sa krajem sastavqa. Ali, da se ne{to mo`e<br />
u{tedeti i time da po ceo dan sedite u autobusu prosto je<br />
tu`na i neverovatna ~iwenica.<br />
Pa zar dvoje staraca ujutru, ka`em dvoje, jer ako jedno<br />
ode onda ono drugo mora ipak zagrejati prostoriju u kojoj<br />
ostaje, a ako bi se ne{to u{tedelo i ako ne bi bilo grejawa<br />
onda oboje ujutru se spakuju, sednu u autobus, zauzmu malo<br />
boqa mesta i krenu u kru`nu vo`wu. Kru`nu i tu`nu penzionersku<br />
vo`wu. I tako ~itav dan. Da li jo{ ponesu i u`inu,<br />
kako da se voze gladni? Pa bi nekome moglo pasti na pamet<br />
da zabrani uno{ewe hrane u autobus.<br />
Me|utim, da li je u pitawu samo penzionerska gu`va<br />
ili podatak da }e gradski prevoznik i daqe od Grada dobijati<br />
takvu mese~nu dotaciju koja nije dovoqna da besplatno<br />
vozi oko {est hiqada sugra|ana starijih od 65 godina.<br />
Tu ve} dolazimo i do jedne nove ~iwenice koja malo mewa<br />
sliku o na{im penzionerima. Nije ba{ da na{i najstariji<br />
sugra|ani toliko vole vo`wu i kroz wu ostvaruju neke<br />
u{tede.<br />
Jednostavno , sve je vezano za vi{e para, boqe re~eno<br />
koliko para toliko i vo`we.<br />
Da je tako potvr|uje ~iwenica beogradskih penzionera<br />
koji nemaju takav problem, niti koliko se voze niti kojim<br />
prevozom, niti sa grejawem u gradskom prevozu.<br />
Malo mi je lak{e kad shvatih da su ipak u pitawu neke<br />
druge stvari a ne vo`wa radi grejawa, jer strepim da za<br />
neku godinu kad krenem u autobus da me neko ne upita da li<br />
putuje{ ili se greje{?<br />
3. februar 2012.
Kao narodni poslanik zastupate<br />
ideju decentralizacije<br />
i evropskog puta<br />
Srbije. Koliko su ove<br />
ideje prisutne u praksi<br />
u kraju ~ije gra|ane predstavqate<br />
u republi~kom<br />
parlamentu? ^esto ste<br />
isticali podatak da je<br />
peticiju za decentralizaciju<br />
podr`alo blizu<br />
10.000 U`i~ana.<br />
- U novijoj istoriji na{eg<br />
grada nijedna inicijativa nije<br />
dobila ovoliku podr{ku gra|ana<br />
. Preko 10 000 U`i~ana je svojim<br />
potpisom podr`alo URS-ovu<br />
narodnu peticiju za decentralizaciju<br />
Srbije. I nije taj svaki<br />
potpis samo `eqa da na{em<br />
gradu ostaje vi{e novca koji su<br />
U`i~ani zaradili, to nije samo<br />
`eqa da se imovina kona~no<br />
vrati lokalnim upravama , to<br />
je pre svega glas kojim se jasno<br />
poru~uje centralnoj vlasti, bez<br />
obzira koje partije je ~ine, da<br />
U`i~ani ne pristaju da budu<br />
gra|ani drugog reda. I kao retko<br />
gde taj glas je jasan i glasan. U<br />
ovom gradu su uvek `iveli slobodoumni<br />
qudi spremni da se<br />
bore i izbore za svoje ideje i spremni da<br />
brane ponos U`ica .Zbog toga sam jako ponosan<br />
na svoj grad i na svoje sugra|ane i ogromna<br />
je ~ast biti predstavnik ovakvih qudi<br />
u parlamentu. Siguran sam da je uspeh koji<br />
smo zajedno postigli ovom peticijom samo<br />
po~etak kojim se U`icu vra}a nekada{wi<br />
ponos.<br />
Koje su kqu~ne ta~ke ekonomskog<br />
programa URS?<br />
- Nema danas pre~eg posla i za<br />
republi~ku, ali i za lokalnu vlast nego da<br />
na sve na~ine pomogne privredne subjekte,<br />
bez obzira da li zapo{qavaju jednog ili<br />
mnogo vi{e radnika. ^iwenica je da ovakvu<br />
ekonomsku krizu ne pamte ni na{i stariji<br />
sugra|ani, ali to svakako ne sme biti<br />
izgovor za qude na vlasti. Na svaku krizu<br />
se mora tra`iti odgovor. Da li je lako na}i<br />
odgovor? Svakako da nije, ali to je razlog<br />
vi{e da gra|ani biraju najboqe. URS u svojoj<br />
ekonomskoj platformi, koju smo pisali zajedno<br />
sa privrednicima, stavqa akcenat na<br />
tri ta~ke: smawewe birokratije i ukidawe<br />
nepotrebnih procedura, poreska reforma i<br />
podr{ka malim i sredwim preduze}ima i<br />
intezivniji i ravnomeran razvoj saobra}ajne<br />
infrastrukture (koridor 11).<br />
Ekonomska kriza i nezaposlenost<br />
goru}i su problemi i ovog dela<br />
Srbije. Nedostaju investitori koji<br />
bi otvorili nova radna mesta, a<br />
jedno od obja{wewa zbog ~ega nas<br />
investitori zaobilaze jeste i autoput.<br />
Postoji li rok do kada bi autoput<br />
trebalo da stigne do Po`ege?<br />
- Zastra{uju}a je ~iwenica da u protekle<br />
~etiri godine u U`icu nije otvoreno<br />
ni jedno novo radno mesto ( ako izuzmemo<br />
poneko u javnim preduze}ima). Da li je jedini<br />
razlog tome nepostojawe moderne<br />
saobra}ajnice ka prestonici, mislim na<br />
auto-put Beograd- Ju`ni Jadran (koridor<br />
интервју<br />
BRANISLAV MITROVI], NARODNI POSLANIK<br />
Криза тражи одговор<br />
11)? Svakako da su Jura, Falke, Fiat, Beneton,<br />
Kalcedonia, Mekaplast, Bo{ svoje pogone<br />
gradili oko auto-puta (koridor 10), ali<br />
sa druge strane to {to je Gorewe i neki drugi<br />
svoje pogone gradili u Vaqevu i Zaje~aru<br />
mo`e se pripisati sposobosti lokalnih<br />
lidera i wihovom dobrom pozicionirawu<br />
kod republi~ke vlade. Kao i ve}ina na{ih<br />
sugra|ana imao sam nadu da }e nakon putovawa<br />
predstavnika na{e lokalne vlasti<br />
u Italiju, SAD, Austriju, Norve{ku, Gr~ku,<br />
Rusiju, Nema~ku neki investitor do}i u<br />
na{ grad, ali na`alost ni{ta od toga. Za<br />
to {to izgradwa auto puta ka U`icu nije<br />
odmakla od samog po~etka, ako izuzmemo<br />
par marketin{kih slikawa, direktno je odgovoran<br />
premijer Srbije Mirko Cvetkovi}<br />
~ime je jasno pokazao svoj i stav svoje partije<br />
prema Zapadnoj Srbiji i U`icu. Svima<br />
Nismo za trule<br />
kompromise<br />
URS nikada nije bio<br />
spreman na trule kompromise.<br />
Bez obzira da li smo<br />
u vlasti ili smo opozicija<br />
mi ukazujemo na negativne<br />
stvari. Nikada nismo }utali,<br />
a da bi zauzvrat bili<br />
deo vlasti. Tako }e biti i<br />
ubudu}e.<br />
je jasno da se ovaj kapitalni projekt jedino<br />
mo`e izgraditi iz kredita, a svedoci smo<br />
da se dr`ava prili~no zadu`ivala prethodnih<br />
godina, ali ne i za na{ koridor.<br />
Mnogo puta sam za govornicom republi~kog<br />
parlamenta ukazivao na zna~aj ovog puta,<br />
ali na`alost moj glas nije bio dovoqan.<br />
Taj glas mora biti mnogo ja~i. I nije dovoqan<br />
glas jednog Narodnog poslanika. I<br />
- Zastra{uju}a je ~iwenica da u<br />
protekle ~etiri godine u U`icu<br />
nije otvoreno ni jedno novo radno<br />
mesto ( ako izuzmemo poneko u javnim<br />
preduze}ima). Da li je jedini<br />
razlog tome nepostojawe moderne<br />
saobra}ajnice ka prestonici, mislim<br />
na auto-put Beograd- Ju`ni<br />
Jadran (koridor 11) – navodi za<br />
„Vesti“ narodni poslanik iz redova<br />
URS Branislav Mitrovi}.<br />
upravo svesni da u`i~ki politi~ari sami<br />
ne mogu da izvr{e pritisak na Vladu, ali i<br />
~iwenice da su nam vi{e nego ikad potrebni<br />
qudi od akcije, sa ogromnim iskustvom<br />
i rezultatima, URS u U`icu na slede}e izbore<br />
pred gra|ane U`ica izlazi sa novim<br />
konceptom, sa novom politikom koja }e biti<br />
realna, konkretna, sa jasnim prioritetima,<br />
prepoznata od republi~ke Vlade, a koju }e<br />
zajedno sa nama kreirati i sprovoditi istaknuti<br />
privrednici kao {to je npr, gdin<br />
Dragan Suboti}, zdravstveni radnici ,kao<br />
{to je Dr Milo{ Bo`ovi}, ali i mnogi drugi<br />
koji su spremni da podr`e ovakvu politiku.<br />
Sigurni smo da }e ovakva politika dati<br />
konkretne rezultate pa i izradwu autoputa,<br />
ali i dovo|ewe investitora. Mi od<br />
toga ne}emo odustati.<br />
Kakav je stav URS o odr`avawu izbora<br />
na svim nivoima?<br />
- U nekim drugim ure|enijim demokratijama<br />
parlamentarni i lokalni izbori<br />
se odr`avaju u razli~ito vreme kako<br />
bi se na polovini mandata proverila ispravnost<br />
trenutne politike. I to svakako<br />
ima smisla. Istovremeno odr`avawe<br />
republi~kih i lokalnih izbora kod nas<br />
pravdaju ekonomskim u{tedama, {to tako|e<br />
podr`avam, ali nisam siguran da se donosilac<br />
odluke time rukovodio. Pre }e biti da<br />
je neki ekspert za srpske izbore na{ao neku<br />
svoju strana~ku kalkulaciju, isto kao {to je<br />
na{ao ra~unici da }e izbori na \ur|evdan<br />
biti dobri za wegov tabor.<br />
Izbori }e biti u maju, sude}i prema<br />
najavama predsednice republi~kog<br />
parlamenta. Kako procewujete<br />
{anse URS na lokalnim izborima<br />
i koga vidite kao potencijalne koalicione<br />
partnere, odnosno da li<br />
je iskqu~ena mogu}nost saradwe i<br />
dogovora sa DS-om u U`icu?<br />
- Gra|ani su danas jako pragmati~ni,<br />
nisu spremni da kupuju ideolo{ke pakete<br />
3. februar 2012.
ili isprobane strana~ke brendove, ve}<br />
se umesto toga okupqaju oko re{avawa<br />
konkretnih problema i podr`a}e pojedince<br />
koji ne zagovaraju ideologije, nerealna- isprazna<br />
obe}awa. Zato mi najpre izlazimo<br />
pred U`i~ane sa onim {ta smo uradili<br />
u prethodnom periodu. Ponosni smo na<br />
odli~nu saradwu sa republi~kim ministarstvima,<br />
najpre sa onim koja su vodili<br />
ministri iz URS-a: zavr{en je istorijski<br />
arhiv, ura|ena detaqwna rekonstrukcija<br />
14 putnih pravaca, zavr{en ski centar<br />
Tornik, obezbe|ena sredstva za prvu fazu<br />
vrti}a na Pori, hale u Kr~agovu, 50 miliona<br />
dinara za bazen na Carini, preme{ten je<br />
AOF-i iz Beograd u U`ice, ura|eno je vi{e<br />
sportskih igrali{ta, teren sa ve{ta~kom<br />
travom na pla`i, zamewen je parket u Hali<br />
u Velikom parku, obezbe|en novac za Lapidarium,<br />
podr{ka pozori{nom festivalu i<br />
niz drugih pozitivnih stvari. Kao neko ko je<br />
bio mawi partner u vlasti smatramo da su<br />
U`icu potrebne promene, i kada to ka`em<br />
ne mislimo samo na nova kadrovska re{ewa<br />
ve} na potpuno novu politiku, koja }e dati<br />
konkretne rezultate. Zbog nakaradne politike<br />
sitnih lokalnih politi~ara vi{e<br />
od 20 godina U`ice nema predstavnike u<br />
Republi~koj Vladi, {to se i odrazilo u realnom<br />
`ivotu. Upravo je to deo na{eg koncepta.<br />
Mi }emo iznedriti qude koji }e biti<br />
u izvr{noj vlasti u Beogradu. Bez toga nema<br />
ozbiqne politike. U`ice ima takve qude,<br />
ali su oni danas na`alost van politike.<br />
URS je spreman da se bori za to. Kao {to<br />
sam rekao neki na{i istaknuti sugra|ani<br />
su prepoznali ovaj koncept i zdu{no ga<br />
podr`avaju. Tako|e svakim danom sve ve}i<br />
broj U`i~ana podr`ava na{ pokret i na{u<br />
politiku . O~ekujem veliku podr{ku. Mi<br />
smo spremni da vodimo ovaj grad, a tu zrelost<br />
i uspe{nost smo pokazali u prethodnom<br />
periodu. O koalicijama je svakako rano<br />
govoriti. Sara|iva}emo sa svima koji su<br />
spremni da podr`e na{u politiku i na{<br />
koncept.<br />
Posle poznatih doga|aja URS je u<br />
U`icu opozicija. Kako ocewujete<br />
konstruktivnost u`i~ke opozicije<br />
i kakvi su trenutno odnosi sa gradskom<br />
vla{}u kada je URS u pitawu?<br />
- URS nikada nije bio spreman na<br />
trule kompromise. Bez obzira da li smo u<br />
Nakaradna politika<br />
Kao neko ko je bio mawi<br />
partner u vlasti smatramo da<br />
su U`icu potrebne promene,<br />
i kada to ka`em ne mislimo<br />
samo na nova kadrovska<br />
re{ewa ve} na potpuno<br />
novu politiku, koja }e dati<br />
konkretne rezultate. Zbog<br />
nakaradne politike sitnih<br />
lokalnih politi~ara vi{e<br />
od 20 godina U`ice nema<br />
predstavnike u Republi~koj<br />
Vladi, {to se i odrazilo u<br />
realnom `ivotu.<br />
интервју<br />
vlasti ili smo opozicija mi ukazujemo na<br />
negativne stvari. Nikada nismo }utali,<br />
a da bi zauzvrat bili deo vlasti. Tako }e<br />
biti i ubudu}e. Na`alost nekima ne prija<br />
istina, pa su spremni da se opredele za<br />
one koji ih tap{u po ramenu, govore im da<br />
Ekonomska platforma<br />
URS u svojoj ekonomskoj<br />
platformi, koju smo<br />
pisali zajedno sa privrednicima,<br />
stavqa akcenat<br />
na tri ta~ke: smawewe birokratije<br />
i ukidawe nepotrebnih<br />
procedura, poreska<br />
reforma i podr{ka malim<br />
i sredwim preduze}ima i<br />
intezivniji i ravnomeran<br />
razvoj saobra}ajne infrastrukture<br />
(koridor 11).<br />
su najboqi i ako grad od tih tap{a~a nema<br />
nikakve koristi. Na`alost takvi ~ine<br />
sada{wu ve}inu. Politi~are nikada nisam<br />
delio ni prema ~emu nego samo po tome {ta<br />
su uradili za svoj grad i koliko novca je<br />
stiglo u na{ grad zahvaquju}i wima. Tu`no<br />
je da neki qudi godinama sede u vlasti, a<br />
da grad od wih ima samo {tetu.<br />
URS je istakao va{u kandidaturu za<br />
gradona~elnika U`ica. Koji bi to<br />
bili va{i prvi potezi na ovoj funkciji?<br />
- Prvog radnog dana bih raskinuo ugovor<br />
sa marketin{kom agencijom koja prati i<br />
promovi{e rad sada{weg gradona~elnika<br />
i wegovih saradnika o tro{ku U`i~ana i<br />
poslao poruku gra|anima da nisam tu zbog<br />
slikawa. Sastavio bih tim u kome bi bili<br />
qudi koji nisu optere}eni li~nim koristima,<br />
partijskom pripadno{}u, ve} oni koji su<br />
stru~ni, hrabri, odlu~ni, lokalpatriote. I<br />
zasukao rukave.<br />
Ocenite budxet U`ica i planiranu<br />
raspodelu budxetskog novca u ovoj<br />
godini? Koji su po vama prioriteti<br />
za ulagawa u U`icu i {ta hitno treba<br />
planirati?<br />
- Ako bi jednom re~ju `eleo da opi{em<br />
politiku URS-a, onda bi ta re~ bila<br />
konkretno. Konkretno je to {to je peticiju<br />
za decentralizaciju Srbije potpisalo, kao<br />
{to rekoh, preko 10 000 U`i~ana i preko<br />
pola miliona gra|ana Srbije. Kao posledica<br />
toga je izmena Zakona o finansirawu<br />
lokalnih samouprava, a kao posledica te<br />
izmene je da je grad U`ice u buxetu za 2012<br />
ima preko 400 miliona dinara vi{e nego<br />
pre, ili oko 1,2 miliona dnevno .Uprkos<br />
~iwenici da je u`i~ka vlast jedina u Srbiji<br />
bila protiv toga. Ta~no je da smo na ovaj<br />
na~in uspeli da onemogu}imo ministre da<br />
se bave sitnim lokalnim projektima i da im<br />
na taj na~in uskratimo deo politi~ke mo}i.<br />
Me|utim, sada u`i~ka lokalna vlast, zadovoqna<br />
{to je novac stigao nije spremna da<br />
se odrekne dela svoje politi~ke mo}i ve}<br />
`eli da odlu~uje za {ta }e se novac tro{iti.<br />
Licemerno, nema {ta. URS insistira da se<br />
decentralizuje i gradska vlast, da se od<br />
gradskog buxeta najmawe 5 odsto opredeli<br />
mesnim zajednicama, a u wima gra|ani da<br />
donose odluku {ta je prioritet. Tako|e smo<br />
prilikom izglasavawa buxeta predlagali<br />
da se odre|ena suma opredeli kao pomo}<br />
preduzetnicima, nezaposlenim trudnicama,<br />
mladima i poqoprivrednicima. Na`alost<br />
nisu nas razumeli. Ali moraju biti svesni<br />
da to~ak decentralizacije koji smo pokrenli<br />
ne mo`e niko zaustaviti. Ali nije to jedini<br />
problem. Kreatori u`i~kog buxeta su<br />
predvideli da }e nenamenski transferi<br />
od strane republi~kog buxeta biti 272 miliona<br />
dinara, me|utima ta cifra je 228 miliona<br />
dinara, tako da tek nakon {to su ga usvojili<br />
gradski odbornici buxet ima „rupu“<br />
od preko 40 miliona dinara. Verovatno uskoro<br />
sledi rebalans. Sigurno je da }e nova<br />
lokalna vlast morati da se ozbiqnije pozabaviti<br />
ovim najva`nijim gradskim finansijskim<br />
aktom. Iskreno se nadam da }e to<br />
raditi neki drugi qudi.<br />
Koliko se razmimoila`ewa u<br />
politici URS sa gradskim rukovodstvom<br />
i gradona~elnikom odrazilo<br />
na funkcionisawe grada i realizaciju<br />
projekata?<br />
- Demokratska stranka kao najve}i<br />
partner u ovoj vlasti na lokalu je izabrala<br />
svoje partnere i to je wihovo pravo. Na<br />
gra|anima je da procene da li su izabrali<br />
prave i da li grad i gra|ani imaju od wih<br />
neku korist ili su bitni samo zbog toga {to<br />
podignu ruku i daju ve}inu.<br />
Mladi i daqe odlaze iz zemqe.<br />
URS je isticao da se samo dva-tri<br />
odsto mladih vra}a u U`ice posle<br />
zavr{etka studija. Da li ste optimista<br />
da }e se na ovom planu ne{to<br />
promeniti?<br />
- Ro|en sam u U`icu, tu sam odrastao,<br />
zaposlio se , gradio porodicu i ne nameravam<br />
da se negde selim . To isto `elim i<br />
svom kao i ostaloj deci ovog grada, ali da<br />
bi se to desilo svakako moramo neke stvari<br />
u na{em gradu promeniti. Ja u politici<br />
nebi bio ni dana da ne verujem da se stvari<br />
ne mogu mewati na boqe. MORAMO VERO-<br />
VATI DA MO@E I DA ]E BITI BOQE.<br />
@anka Eri}<br />
3. februar 2012.
lobodna zona „U`ice“<br />
Spodnela je zahtev za<br />
proveru ispuwewenosti uslova<br />
za po~etak rada podru~ja<br />
pro{irewa krajem pro{le<br />
godine. Po re~ima Milana<br />
Risti}a, direktora Uprave<br />
za slobodne zone, ceo postupak<br />
pro{irewa Slobodne zone<br />
„U`ice“ sproveden je brzo ~emu<br />
je doprinelo anga`ovawe predstavnika<br />
Grada U`ica koje je adekvatno<br />
propra}eno od strane<br />
dr`avne administracije.<br />
Pojedini strani investitori<br />
ve} su zainteresovani za<br />
zajedni~ka ulagawa sa „Atlasom“<br />
i „Koperkomom“ u okviru<br />
Zone {to otvara mogu}nosti i<br />
novog zapo{qavawa.<br />
-Rad u re`imu slobodne<br />
zone sada je jo{ povoqniji<br />
jer su krajem pro{le godine<br />
donete nove dve odluke o poreskim<br />
olak{icama, tako da }e<br />
proizvo|a~i u slobodnim zonama<br />
u Srbiji uz sve olak{ice koje<br />
su imali, sada biti oslobo|eni<br />
od pla}awa PDV-a na energente<br />
i pla}awa poreza na dobit.<br />
To je veliki stimulans i za<br />
preduze}a koja rade u re`imu<br />
slobodne zone, ali i za nove<br />
investitore koji `ele da do|u,<br />
- rekao je izme|u ostalog pro{le<br />
sedmice u U`icu Milan Risti}.<br />
On je podsetio da su olak{ice<br />
u slobodnim zonama posebno<br />
vezane za rad proizvo|a~a koji<br />
su izvozno orjentisani, odnosno<br />
uvoze repromaterijal, a izvoze<br />
gotov proizvod. U tom slu~aju ne<br />
pla}aju carine i PDV na uvoz<br />
repromaterijala, na uvoz nove<br />
opreme, ali imaju i olak{ice<br />
prilikom izvoza gotovih proizvoda,<br />
kao i prilikom plasmana<br />
na doma}em tr`i{tu. Svaka<br />
slobodna zona ima i carinsku<br />
ispostavu, zato nema zastoja<br />
niti ~ekawa {to je za svakog izvoznika<br />
veoma bitno.<br />
U Srbiji bi trebalo, po<br />
re~ima Risti}a, da postoji<br />
najvi{e 12 slobodnih zona, a<br />
trenutno ih radi sedam, u Subotici,<br />
Novom Sadu, Zrewaninu,<br />
[apcu, Kragujevcu, Pirotu i<br />
U`icu. U planu je da tokom ove<br />
godine budu otvorene slobodne<br />
zone u Smederevu, Kru{evcu i<br />
u Ni{u.<br />
-Ne mo`emo celu Srbiju<br />
pretvoriti u slobodne zone, ali<br />
gradovi u kojima se one nalaze<br />
su u prednostri, jer su svi strani<br />
investitori zainteresovani<br />
da rade u wima. Oni se onda<br />
prema svojoj izvoznoj orjentaciji<br />
opredequju za neku od zona<br />
koje funkcioni{u. U`ice ima<br />
dobre predispozicije za dolazak<br />
novih investitora koji bi<br />
organizovali proizvodwu ovde,<br />
- rekao je Risti}. Po wegovim<br />
re~ima do ekspanzije slobodnih<br />
zona kod nas posebno je do{lo u<br />
posledwe dve godine i u okviru<br />
wih rade danas najve}i izvoznici<br />
u Srbiji, a u Slobodnoj zoni<br />
„U`ice“, Vaqaonica bakra i Impol<br />
Seval.<br />
Rezultati rada slobodnih<br />
zona za pro{lu godinu zna}e se<br />
krajem marta kada }e Uprava slobodne<br />
zone podneti izver{taj<br />
Vladi. Po re~ima Risti}a, podaci<br />
iz 2010. godine bili su<br />
obe}avaju}i, jer je ukupni promet<br />
u wima bio oko milijardu evra,<br />
a za pro{lu godinu se o~ekuje da<br />
on bude i do 30 posto ve}i.<br />
Mihailo Trnav~evi}, direktor<br />
Slobodne zone „U`ice“,<br />
podsetio je da su u oktobru 2010.<br />
godine, Vaqaonica bakra, Impol<br />
Seval i Grad U`ice osnovali<br />
ovu slobodnu zonu.<br />
-Poslovawem u re`imu slobodne<br />
zone, firme pove}avaju<br />
svoju likvidnost i dolaze u<br />
poziciju da slobodna sredstva<br />
mogu ili da investiraju ili da<br />
im ona pomognu na neki na~in da<br />
opstanu u te{kim vremenima. Po<br />
na{im saznawima, po~etak rada<br />
dve nove firme u slobodnoj zoni,<br />
привреда<br />
SLOBODNA ZONA „U@ICE“<br />
Нови корисници<br />
Slobodna zona „U`ice“ dobila je saglasnost<br />
od Komisije za utvr|ivawe ispuwenosti uslova<br />
za po~etak rada podru~ja pro{irewa,<br />
tako da }e u re`imu Slobodne zone narednih<br />
dana po~eti da rade jo{ dve u`i~ke firme,<br />
preduze}e za proizvodwu name{taja „Atlas“ i<br />
„Koperkom“ koji se bavi trgovinom bakra i<br />
proizvoda od bakra.<br />
Milan Risti}<br />
@ivorad Jovovi}<br />
zna~i i po~etak wihovog novog<br />
investirawa. „Koperkom“ je ve}<br />
podneo zahtev za izgradwu jo{<br />
jedne hale u kojoj }e se odvijati<br />
proizvodwa vezana za Vaqaonicu<br />
bakra, odnosno, za doradu<br />
proizvoda Vaqaonice bakra. Tu<br />
o~ekujemo zapo{qavawe novih<br />
radnika i pove}awe izvoza. A<br />
„Atlas“ je po~eo da radi sa ruskim<br />
tr`i{tem. Znamo da Srbija<br />
jedina u regionu ima ugovor sa<br />
ATLAS: Prva isporuka name{taja na rusko tr`i{te bi}e sredinom<br />
februara<br />
Ruskom federacijom da u ovu<br />
zemqu ulazi deo robe iz Srbije<br />
bez carine. Ovo je jedan od<br />
najve}ih aduta rada i u Srbiji,<br />
ali u slobodnim zonama,- rekao<br />
je Trnav~evi} izra`avaju}i nadu<br />
da }e ove dve nove ~lanice slobodne<br />
zone u narednom periodu<br />
jo{ uspe{nije poslovati.<br />
@arko Radosavqevi}, pomo}nik<br />
gradona~elnika za<br />
privredu, koji je bio i ~lan<br />
komisije za utvr|ivawe ispuwenosti<br />
uslova za po~etak<br />
rada pro{irewa Slobodne zone<br />
„U`ice“, istakao je da je ceo<br />
proces pro{irewa zone ura|en<br />
efikasno. Po wegovim re~ima<br />
Slobodna zona ima slobodnih<br />
kapaciteta i prostornih i infrastrukturno<br />
opremqenih<br />
tako da u narednom periodu<br />
treba o~ekivati u woj nove investicije<br />
i realizaciju novih<br />
programa.<br />
@ivorad Jovovi}, vlasnik<br />
preduze}a „Atlas“ koje se<br />
bavi proizvodwom tapaciranog<br />
name{taja prvenstveno od<br />
ko`e, ovim povodom je podsetio<br />
da je preduze}e prete`ni<br />
izvoznik, jer preko 80 odsto<br />
ukupne proizvodwe plasira na<br />
tr`i{tima EU i biv{ih jugoslovenskih<br />
republika. Vrednost<br />
pro{logodi{weg izvoza bila je<br />
oko 2,3 miliona evra.<br />
-Ulazak u Slobodnu zonu<br />
}e nam omogu}iti daqi razvoj<br />
i pove}awe kapaciteta,<br />
a olak{ice koje }emo imati,<br />
omogu}i}e nam da na zapadnom,<br />
vrlo probirqivom tr`i{tu<br />
budemo konkurentniji i jo{<br />
prisutniji nego {to smo to bili<br />
do sada. Pre 15 dana po~eli smo<br />
da radimo za rusko tr`i{te tako<br />
da }emo poku{ati da iskoristimo<br />
i preferencijale koje Srbija<br />
kao dr`ava ima u odnosu sa Ruskom<br />
federacijom, jer je od sredine<br />
novembra pro{le godine<br />
i name{taj oslobo|en carina<br />
prilikom isporuka iz Srbije u<br />
ovu zemqu. Prva isporuka bi}e<br />
sredinom februara. Vreme nije<br />
lako, ali se nadamo da }emo<br />
uspeti da u~inimo pomake i u<br />
kvalitetu i u koli~inama, ali<br />
i u osvajawu novih tr`i{ta,-<br />
rekao je izme|u ostalog Jovovi}<br />
koji smatra da }e ulazak u Slobodnu<br />
zonu omogu}iti „Atlas“-u<br />
da privu~e potencijale investitore<br />
i partnere. On je ve} u<br />
pregovorima sa jednom velikom<br />
italijanskom kompanijom koja<br />
radi izvozne poslove za Rusiju<br />
kako bi se dogovorio sa wenim<br />
predstavnicima da iskoristi<br />
prednosti koje Zona nudi i da<br />
na deo tog tr`i{ta izvoze kao<br />
partneri. Rusija je ina~e potpuno<br />
novo tr`i{te za „Atlas“ i<br />
treba}e mu najmawe godinu dana<br />
priprema da bi po~eo da izvozi<br />
ve}e koli~ine.<br />
- Imamo dve hale koje su<br />
slobodne i u koje planiramo,<br />
ako bude bilo potrebno, da instaliramo<br />
ma{ine za proizvodwu.<br />
Uostalom, vide}emo kako }e<br />
se sve odvijati,- ka`e Jovovi} i<br />
podse}a da je „Atlas“ nastao pre<br />
18 godina na temeqima zanatske<br />
radionice. Sada zapo{qava<br />
140 radnika.<br />
-Firma je danak ubrzanog<br />
razvoja platila velikim kreditima<br />
koji joj ote`avaju poslovawe,<br />
ali se nadam da }emo<br />
se, iako su vremena te{ka, izboriti<br />
i sa tim,- ka`e Jovovi}.<br />
Rada Popovi}<br />
3. februar 2012.
иницијативе<br />
^ETIRI OP[TINE POKRE]U POSTUPAK ZA OCENU USTAVNOSTI<br />
Владина уредба на провери<br />
Predsednici op{tina Po`ega, Ariqe, Kosjeri} i Lu~ani ocenili da je Uredba Vlade Republike<br />
Srbije o izmenama i dopunama koeficijenata za obra~un li~nih dohodaka u dr`avnim<br />
organima - protivustavna i protivzakonita<br />
rvi gra|ani iz ~etiri<br />
Pop{tine zapadne Srbije<br />
najavili su da }e pokrenuti<br />
postupak za ocenu ustavnosti<br />
i zakonitosti vladine Uredbe<br />
o novom na~inu obra~una plata<br />
slu`benika u op{tinskim upravama,<br />
jer smatraju da je diskriminatorska.<br />
Zato je iz Po`ege,<br />
Ariqa, Kosjeri}a i Lu~ana<br />
apelovano i na druge op{tine<br />
u Srbiji da im se pridru`e u<br />
tome.<br />
Naime, predsednici ~etiri<br />
op{tine iz Zlatiborskog i<br />
Moravi~kog upravnog okruga<br />
odlu~ili su da pokrenu postupak<br />
za ocenu ustavnosti i zakonitosti<br />
Uredbe o izmenama i<br />
dopunama u vezi sa koeficijentima<br />
prilikom obra~una plata,<br />
odnosno o visinama li~nih<br />
dohodaka slu`benika zaposlenih<br />
u op{tinskim upravama.<br />
U pitawu je Uredba koju je Vlada<br />
Republike Srbije usvojila 30.<br />
decembra pro{le godine.<br />
^elnici op{tina smatraju<br />
nedopustivim i neodr`ivim da<br />
se obavqawe istog posla u organima<br />
uprave, sa istom stru~nom<br />
spremom, u Beogradu pla}a vi{e<br />
nego u drugim op{tinama. Novom<br />
vladinom Uredbom, regulisano<br />
je da se za isti posao u organima<br />
uprave i sa istom stru~nom spremom,<br />
u Beogradu i drugim ve}im<br />
gradovima pla}a i po 20.000 dinara<br />
vi{e nego u op{tinama.<br />
Tako bi, na primer, po<br />
novoj vladinoj Uredbi voza~<br />
u op{tinama koje imaju mawe<br />
od 50.000 stanovnika, primao<br />
oko 19.000 dinara, a plata<br />
slu`benika sa sredwom<br />
stru~nom spremom bila bi oko<br />
23.000 dinara. U glavnom gradu<br />
Srbije i ostalim ve}im gradovima<br />
taj iznos bio bi pribli`no<br />
duplo ve}i.<br />
Prema re~ima Slobodana<br />
Jolovi}a, predsednika lu~anske<br />
op{tine, sasvim je sigurno da<br />
}e nova Uredba Vlade Republike<br />
Srbije, koja je osporena<br />
od ~etiri op{tine, uticati na<br />
osle nekoliko neuspelih<br />
Pprivatizacija, u kojima su se<br />
kupci i preprodavci otimali oko<br />
imovine, pre pet godina stavqen<br />
je katanac na kapiju fabri~kog<br />
kruga „Slobode – Tara“ u Bajinoj<br />
Ba{ti, proizvo|a~a mini-{tedwaka,<br />
nekada najve}eg izvoznika<br />
elektri~nih re{oa u biv{oj<br />
Jugoslaviji. Proizvodwa je<br />
uga{ena, a vi{e od stotinu radnika,<br />
ostalo je bez posla, zarada,<br />
radnog sta`a, otpremnina, bez<br />
izvr{ewa ranijih sudskih presuda.<br />
Neki su, u me|uvremenu, na<br />
Tr`i{tu rada dobili status nezaposlenih<br />
po najgorim mogu}im<br />
uslovima: primorani su da se<br />
odreknu otpremnina koje im po<br />
zakonu pripadaju. Onda je uveden<br />
ste~ajni postupak, koji je za<br />
oja|ene, poni`ene i opqa~kane<br />
biv{e zaposlene, predstavqao<br />
tra~ak nade jer su o~ekivali da<br />
iz ste~ajne mase naplate barem<br />
deo svojih potra`ivawa.<br />
Iako sam mu predao dokumentaciju<br />
u kojoj je, u tri sudska<br />
re{ewa, jasno i poimeni~no<br />
nabrojano sve {to je od nepokretnosti<br />
i dela ma{ina imovina<br />
biv{eg vlasnika, ste~ajni upravnik<br />
Budimir Avramovi} je<br />
ovom dopustio sve da rasproda.<br />
Me|u „kupcima“ su bili i neki<br />
~lanovi popisne komisije, {to<br />
govori o tome kako je izvr{en<br />
popis. Poskidani su radijatori,<br />
25 kalorifera, sve cevi, tri<br />
velika trafoa, razvodi, ormari<br />
za struju, uni{tena je kotlarnica,<br />
ise~eni tankovi za lo`uqe,<br />
poskidani elektromotori.<br />
Parkirani su kamioni i traktori,<br />
pa se seklo i tovarilo do<br />
no}i, a novac je uzimao pomenuti<br />
„vlasnik“ - iz ruke u ruku - ka`e<br />
Vladislav Biqi}, do uvo|ewa<br />
ste~aja, zastupnik „Slobodinog“<br />
kapitala. On dodaje da ste~ajni<br />
upravnik ni{ta nije preduzeo<br />
da za{titi imovinu „Slobode“<br />
jo{ ve}i i br`i odliv mladog<br />
stanovni{tva u gradove, posebno<br />
perspektivnih kadrova. To }e<br />
neminovno dovesti do jo{ ve}eg<br />
raslojavawa u na{em dru{tvu i<br />
Zgrada Op{tinske uprave u Po`egi<br />
Posle nekoliko neuspelih privatizacija i<br />
ste^ajnog postupka<br />
Черупање „Слободе”<br />
OSTALO STARO<br />
GVO@\E<br />
- Avramovi} je fakti-<br />
~ki ostavio bez nade radnike<br />
da }e do~ekati i{ta<br />
od svojih potra`ivawa,<br />
jer {to je preostalo, sada<br />
je samo za staro gvo`|e, a<br />
bez upotrebne vrednosti.<br />
U sve izneto mo`ete se<br />
uveriti pregledom dokumentacije,<br />
uzimawem izjava<br />
od Avramovi}a, ~lanova<br />
komisije (Slobodan Spirovski<br />
i Milija Biqi}),<br />
osoba koja su u~estvovala<br />
u „kupovini“ (poznati<br />
komisiji),i uvidom na licu<br />
mesta, u pogonima „Slobode“<br />
– napisao je u prijavi<br />
Biqi}.<br />
”Sloboda – Tara”<br />
do jo{ ve}eg zaostajawa u razvoju<br />
malih sredina, u odnosu na<br />
Beograd i ostale gradove.<br />
M. Pavlovi}<br />
ili ono {to je od we ostalo.<br />
– Zakqu~ao je pogone i magacine,<br />
ali su „lopovi” nesmetano<br />
upadali, razbijali vrata i<br />
prozore te danima razvla~ili<br />
ono {to jo{ vredi. Alati i delovi<br />
alata, koji su jo{ bili u<br />
funkciji i za koje je bilo interesovawa<br />
potencijalnih kupaca,<br />
zavr{avali su na otpadima.<br />
Te{ko je, bez detaqnije istrage,<br />
i pretpostaviti {ta je sve<br />
pokradeno. Na sve to ste~ajni<br />
upravnik je blagovremeno upozoravan,<br />
ali ni{ta nije preduzimao<br />
– ka`e Biqi} koji je Vi{em<br />
javnom tu`ila{tuvu u U`icu<br />
protiv Budimira Avramovi}a<br />
podneo krivi~nu prijavu zbog,<br />
kako je naveo ”nesavesnog rada,<br />
namernih propusta u popisu<br />
imovine preduze}a u ste~aju,<br />
nepreduzimawu mera za za{titu<br />
popisane imovine preduze}a, te<br />
nano{ewa {tete poveriocima, u<br />
prvom redu biv{im radnicima”.<br />
R.Blanu{a<br />
3. februar 2012.
u{tvo na veliko i malo „Prehra-<br />
d.o.o. u Po`egi, vlasnika Mila<br />
Dna“<br />
Vukoji~i}a, dobitnik je nagrade Regionalne<br />
privredne komore U`ice za rezultate koje<br />
je postiglo u radu tokom pro{le godine. Ostvaren<br />
je ukupan promet preduze}a od oko<br />
700 miliona dinara, {to je za preko 42 posto<br />
vi{e nego u prethodnoj godini, a broj zaposlenih<br />
je pove}an za 20 procenata i sada<br />
ih je 70. Od kada je osnovano 1990. godine,<br />
preduze}e je imalo stalni rast i razvoj do<br />
dana{wih dana. U po~etku, to je bila samo<br />
veleprodaja koju je radilo desetak radnika,<br />
a danas su u okviru preduze}a i dva maloprodajna<br />
objekta, market u Po`egi, od nedavno<br />
i u Ivawici.<br />
„Prehrana“ je nastala u vreme kada<br />
za osnivawe preduze}a ove vrste nije bio<br />
potreban veliki osniva~ki kapital, ali<br />
je bilo konkurencije u zna~ajnim doma}im<br />
trgovinskim lancima. Me|utim, ve}inu<br />
od wih, ovo preduze}e je nad`ivelo, kao<br />
i mnoge duge koji su kasnije nastajali. Izraslo<br />
je u postojanu firmu na tr`i{tu pa<br />
tako je na wemu sada prisutno nekoliko velikih,<br />
mo}nih trgovinskih lanaca, bele`i<br />
kontinuirano pove}awe prometa i razvoj<br />
i usavr{avawe korektnog odnosa prema<br />
zaposlenima koji se retko sre}e. Ovo su<br />
bili dovoqno veliki razlozi da posetimo<br />
„Prehranu“.<br />
Prvo {to smo ovom prilikom zapazili,<br />
bio je crkveni kalendar na Milovom radnom<br />
разговор с поводом<br />
MILE VUKOJI^I] VLASNIK TRGOVINSKOG PREDUZE]A „PREHRANA“ U PO@EGI<br />
Поштење је највећи капитал<br />
stolu.<br />
- U nabavci robe rukovodim se datumima<br />
kada su praznici. To je u ovom poslu<br />
veoma va`no i zato je neke stvari potrebno<br />
znati. Eto, sada idu Zadu{nice i potrebno<br />
je da imam dovoqno da ponudim grickalica,<br />
kvalitetno ju`no vo}e, naranxe posebno, ne<br />
krupne, ve} sitnije. Kada je vreme slava,<br />
onda moram imati u dovoqnim koli~inama<br />
nekih drugih namirnica i onih koje su bitne<br />
za pripremawe, ali i onih koje se naj~e{}e<br />
nose na slavu. Na primer, za Nikoqdan<br />
moram bar dvadesetak dana ranije da<br />
napravim lager pojedinih roba, kao {to je<br />
riba, - napomiwe Mile.<br />
Oba marketa „Prehrane“ su u centru<br />
grada i u Ivawici i Po`egi.<br />
-Mogao bih da organizujem kako treba<br />
jo{ takvih marketa i u nekim drugim gradovima<br />
u na{em kraju. Tvrdim, da bi i oni,<br />
kao ova dva, bili najboqi u svojim sredinama.<br />
Me|utim, nisam ba{ zadovoqan<br />
kako nam dr`ava poma`e, ustvari, ona nas<br />
vi{e sapli}e. Eto, pet godina sam tra`io<br />
gra|evinsku dozvolu da u svom dvori{tu<br />
sagradim magacinski prostor koji mi je veoma<br />
potreban i nisam je do dana{weg dana<br />
dobio. Sada o~ekujem i nadam se da }u ovaj<br />
problem re{iti, ali na drugi na~in,- ka`e<br />
Mile ukazuju}i na zna~aj magacinskog prostora<br />
za jedno sredwe trgovinsko preduze}e<br />
kakvo je wegovo i koje sada na lageru ima<br />
robe u vrednosti od oko 15 miliona dinara.<br />
Market u Po`egi je sme{ten u prizemqu<br />
zgrade nekada{weg hotela „Jadran“ koju je<br />
kupio. Po Milovim re~ima zgrada je stara<br />
100 godina i prilikom priprema za weno<br />
kori{}ewe, zadr`ana je autenti~nost.<br />
Sprat je izdao Kinezima, jer kako ka`e, da<br />
bi mogao da ga koristi, morao bi da obezbedi<br />
odre|ene uslove za mu{terije, od kojih<br />
je najzna~ajniji parking.<br />
-Kada bih dobio dozvolu za gradwu u<br />
dvori{tu, re{io bih i pitawe parkinga,<br />
pro{irio bi market i zaposlio sigurno jo{<br />
pa, skoro, dvadesetak radnika, ali za sada<br />
je tako kako je,- ka`e Vukoji~i}.<br />
Mile je, pre nego {to je osnovao svoje<br />
preduze}e, radio kao komercijalni direktor<br />
u fabrici name{taja „Napredak“ u<br />
Po`egi i tada je izgradio svoj imix koji se<br />
zansnivao na korektnom i po{etenom radu<br />
i odnosu prema svojim saradnicima i partnerima.<br />
Smatra da je to bio najve}i kapital<br />
koji je imao kada je po~iwao sopstveni biznis.<br />
I tada, ali i danas osnovni princip<br />
u wegovom radu, jeste „da nikada nikoga ne<br />
sme prevariti“, ali i to, da ni u poslu, kao<br />
i u `ivotu ne treba biti nezaja`qiv.<br />
-Nikada nisam hteo da kora~am po dve,<br />
ve} po jednu stepenicu. Znao sam da je samo<br />
tako jedino sigurno, a oni koji mnogo steknu<br />
za kratko vreme, preko no}i, tako sve i<br />
izgube. Nastavi}u oprezno da radim i daqe,<br />
ba{ onako kako sam radio celog `ivota.<br />
Moram na vreme videti neke stvari kako<br />
bi ih preduhitrio,- ka`e Mile. Ne krije,<br />
da mu je rad u „Napretku“ omogu}io da u|e u<br />
- Nikada nisam hteo da kora~am po dve, ve} po jednu stepenicu. Znao sam da je samo tako<br />
jedino sigurno, a oni koji mnogo steknu za kratko vreme, preko no}i, tako sve i izgube.<br />
Nastavi}u oprezno da radim i daqe, ba{ onako kako sam radio celog `ivota,- ka`e Mile<br />
Vukoji~i} vlasnik „Prehrane“ d.o.o. u Po`egi<br />
su{tinu trgovine, koju po wegovim re~ima,<br />
~ini nekoliko zna~ajnih elemenata.<br />
-Po mom mi{qewu, najzna~ajnije je<br />
qubazno osobqe. Kada sam otvarao markete,<br />
od 144 prijavqenih, odabrao sam petnaestak<br />
kandidata za trgovce. A meni je<br />
dovoqno tri, do ~etiri minuta da porazgovaram<br />
sa osobom i da vidim da li ju je bog<br />
za taj posao stvorio ili ne, - isti~e Mile.<br />
Drugi elemenat koji je veoma va`an u trgovini,<br />
po re~ima Vukoji~i}a, jeste kvalitet<br />
robe koji ide ruku pod ruku sa korektnim<br />
odnosom prema partnerima i kupcima. A<br />
takav odnos koji je Mile izgradio i neguje,<br />
Pomogli su dobri qudi<br />
- Kada sam po~iwao pomogli su<br />
mi dobri qudi u Bratuncu od kojih<br />
sam kupovao robu, me|u wima su bili<br />
i Srbi, ali i [iptari, tako {to bi<br />
mi odmah platili robu koju su uzeli<br />
da bih imao ~ime da radim. Kasnije<br />
su do{la vremena kada sam im delom<br />
uzvratio na ovo wihovo dobro delo.<br />
Me|utim, ima i onih kojima sam pomogao,<br />
a oni me prevarili. Ali {ta<br />
da radim, i to se doga|a,- pri~a Mile<br />
~iji je doprinos u brojnim humanitarnim<br />
akcijama pomo}i za svoj narod<br />
veoma zna~ajan.<br />
10 3. februar 2012.
- Na vreme sam shvatio da neumitno dolaze dani kada se<br />
~ovek mora sam snalaziti. Zato sam se i odlu~io da osnujem<br />
svoje preduze}e. Nikada nisam sumwao u sebe, bio sam potpuno<br />
siguran da }u uspeti.<br />
znaju veoma da cene oni sa kojima sara|uje,<br />
ne samo doma}i ve} i makedonski, gr~ki i<br />
drugi dobavqa~i.<br />
-Po{ten i korektan odnos se prepoznaje,<br />
opstaje i po{tuje bilo prema dobavqa~ima,<br />
bilo prema kupcima. To ni~im ne mo`e da se<br />
plati, a samo tako se mo`e uspeti u svakom<br />
poslu. Na primer, ukoliko vidim da ne mogu<br />
da nabavim kvalitetnu, sve`u robu, kao<br />
{to je meso za markete, radije tog dana ostajem<br />
bez wega, nego da nabavim ono koje bi<br />
moglo delimi~no da zadovoqi po kvalitetu,<br />
- ka`e Mile i nagla{ava, da svaku robu<br />
nabavqa od pouzdanih dobavqa~a. Povr}e,<br />
Market „Prehrane“ u Po`egi nalazi se u zgradi<br />
staroj 100 godina kojoj je vlasnik sa~uvao<br />
autenti~nost<br />
osim iz Makedonije dobavi i sa podru~ja<br />
Leskovca, ali kad po~ne leto, rod sti`e<br />
i od lokalnih proizvo|a~a iz Je`evice,<br />
Pilatovi}a. Pojedini , koli~inu uzgoja<br />
povr}a planiraju izme|u ostalog i prema<br />
mogu}nostima otkupa „Prehrane“.<br />
-Nikada nisam voleo da ostanem du`an,<br />
niti ima tih para koje bi me podstakle da<br />
nekome podvalim. Na primer, tokom proteklog<br />
rata kada je prestao da funkcioni{e<br />
platni promet sa Slovenijom, desilo se<br />
3. februar 2012.<br />
разговор с поводом<br />
da nisam sve isplatio<br />
slovena~kim<br />
dobavqa~ima. Bio<br />
sam re{io, ukoliko<br />
zajedni~ki ne na|emo<br />
re{ewe, da odem<br />
autobusom i dam im<br />
novac, da ne ostanem<br />
du`an kao mnogi u to<br />
vreme. Na obostrano<br />
zadovoqstvo, na{li<br />
smo na~in da platim<br />
dug,- prise}a se<br />
Mile.<br />
Vukoji~i} se<br />
veoma mudro odnosi<br />
prema svojim<br />
radnicima koji su<br />
wegov stav prema<br />
radu i sami prihvatili.<br />
Ka`e da je<br />
potpuno siguran, da<br />
wegovi trgovci nikada<br />
ne bi podvalili<br />
kupcu. I uop{te,<br />
s ponosom isti~e,<br />
da celo preduze}e<br />
funkcioni{e kao porodica.<br />
Plate su od kada je preduze}e osnovano,<br />
redovne i nikada ne kasne. Prose~na<br />
je oko 31.000 dinara {to je vi{e od proseka<br />
u ovoj oblasti u Srbiji. Ispla}uje i jubilarne<br />
nagrade za svakih pet navr{enih godina<br />
radnog sta`a u wegovom preduze}u, a<br />
na kraju godine je i trinaesta plata. Od<br />
pro{le godine, uveo je praksu da po jedno<br />
od zaposlenih iz sve tri celine nagradi<br />
letovawem na moru.<br />
-Ne mogu garantovati da svako od zaposlenih<br />
radi bez ijedne gre{ke, ali je sigurno<br />
da celo preduze}e zaista funkcioni{e<br />
kao porodica. Ja sam to tako zamislio i<br />
tako i jeste. Tu mi rade i supruga, sin je direktor,<br />
}erka i zet,- ka`e Mile.<br />
Zahvaquju}i ovakvom na~inu rada, dobroj<br />
ekipi, smawenim mar`ama koje nadomesti<br />
ve}im prometom, brojnim kupcima<br />
u veleprodaji kojih je sada preko 100 u<br />
u`i~kom kraju, „Prehrana“ je pre`ivela sve<br />
turbulencije u zemqi u protekle dve decenije,<br />
i inflaciju, sankcije, rat, bombardovawe,<br />
politi~ke promene.<br />
Mile nije ~lan nijedne politi~ke<br />
stranke, ali je svestan uticaja politike<br />
koji ona ima u svim oblastima `ivota i<br />
rada.<br />
-Bez obzira na sve, trudim se da radim<br />
kvalitetno, da moja firma bude zdrava<br />
i da se mnogo ne {irim, nemam razloga za<br />
tim. Zato su i planovi skromni i u skladu<br />
sa mojim mogu}nostima. @elim da nastavim<br />
zapo~eti posao u Ivawici, a to je da otvorim<br />
jo{ jedan objekat za maloprodaju. Dobro<br />
bi bilo da uradim i ovde u Po`egi to<br />
{to mislim da bi trebalo, a to je da re{im<br />
i pitawe magacina i parkinga. Me|utim, pre<br />
svega `elim da moji radnici budu zadovoqni,-<br />
isti~e Vukoji~i} koji mnogo ne veruje<br />
u opstanak evra i evrozone. Ka`e, uvek je<br />
bilo da kada se udru`uju mali i veliki,<br />
mali uvek stradaju vi{e.<br />
-Ova godina bi}e veoma te{ka naro~ito<br />
za sitne trgovce, a veliki }e se me|usobno<br />
podaviti. Najsigurniji su oni koji su sredwe<br />
veli~ine, samim tim su fleksibilniji<br />
od drugih i sve mo`e lak{e da se dr`i<br />
pod kontrolom. Za „Prehranu“ ova godina<br />
po prometu mora biti boqa od pro{le.<br />
Kriza jeste, ali ona na nas ne}e uticati, -<br />
zakqu~uje Mile Vukoji~i}.<br />
Rada Popovi}<br />
SAVETOVAWE AGRONOMA<br />
NA ZLATIBORU<br />
Биће довољно<br />
хране<br />
Izvoz poqoprivrede u pro{loj<br />
godini 2,7 milijardi dolara<br />
{to je rekord, re~eno na skupu<br />
na Zlatiboru koji traje do<br />
subote 4. februara.<br />
Srpski agrar }e ove godine obezbediti<br />
dovoqno kvalitetne hrane za doma}e potrebe<br />
i izvoz proizvoda vi{e faze prerade, istaknuto<br />
je na 46. Savetovawu agronoma Srbije na<br />
Zlatiboru.<br />
Pomo}nik ministra poqoprivrede i<br />
trgovine u Vladi Srbije Milo{ Milovanovi}<br />
naglasio je da se sve ~ini kako bi poqoprivreda<br />
bila privla~na privredna grana od koje<br />
se mo`e `iveti, dok je najboqi dokaz za to<br />
~iwenica da je u 2012. agrarni buxet zna~ajno<br />
pove}an, ~ak za 50 odsto, {to iznosi ~etiri<br />
odsto buxeta Srbije.<br />
- Sve ~inimo kako bi se pove}ala proizvodwa<br />
za boqe i kvalitetnije snabdevawe<br />
doma}eg tr`i{a, ali i za ve}i izvoz roba iz<br />
vi{ih faza prerade. U pro{loj godini smo<br />
imali izvoz poqoprivrede u vrednosti od oko<br />
2,7 milijardi dolara, {to je rekord-, kazao je<br />
Milovanovi}.<br />
Prema wegovim re~ima, moramo na}i<br />
nova tr`i{ta, {to je mogu}e vi{e koristiti<br />
podru~ja i zemqe gde Srbija ima potpisane<br />
sporazume o izvozu bez carina, a otvaraju<br />
se i nova tr`i{ta kojima je potrebna hrana,<br />
kao {to je Afrika. Kako je istaknuto na<br />
Zlatiboru, i u izuzetno te{koj pro{loj godini<br />
poqopriveda je postigla veoma dobre<br />
rezultate i obezbe|eno je dovoqno hrane za<br />
doma}e tr`i{te i izvoz, objavqeno je na sajtu<br />
Privredne komore Srbije (PKS).<br />
Direktor novosadskog Instituta za<br />
ratarstvo i povrtarstvo, koje je i organizator<br />
savetovawa, Borislav Kobiqski je istakao<br />
da ova nau~na institucija izvozi znawe<br />
i semena u 31 zemqu sa ciqem da se taj broj<br />
pove}a. Izvoz je pro{le godine iznosio vi{e<br />
od 13 miliona dolara, a i ove godine }e biti<br />
zna~ajno pove}an. Prema wegovim re~ima, za<br />
vi{e od sedam decenija postojawa u ovom institutu<br />
je stvoreno oko 1.000 raznih sorti semena<br />
i hibrida. Hibrid suncokreta stvoren u<br />
ovom institutu, u svetu se seje na tri miliona<br />
hektara, a u Srbiji zauzima 130.000 hektara.<br />
Pomo}nik ministra prosvete i nauke u Vladi<br />
Srbije Tibor Sabor je istakao da se u Srbiji<br />
sve vi{e izdvaja novca za nauku s ciqem dobijawa<br />
kadrova koji su potrebni doma}oj privredi,<br />
dok je dekan Novosadskog poqoprivrednog<br />
fakutleta Milan Krajinovi} istakao da je<br />
srpska agrarna nauka danas najsna`nija na<br />
Balkanu i uspe{no se nosi sa svetskim institucijama.<br />
R.V.<br />
11
U toku ove godine Zavod<br />
}e raditi veliki posao<br />
pripreme za skrining<br />
grli}a materice, dojke i<br />
debelog creva. [ta to podrazumeva?<br />
Na{a dr`ava je jo{<br />
2008.godine donela uredbu o<br />
sprovo|ewu skrining programa<br />
na rak grli}a materice, dojke<br />
kao i uredbu „Srbija protiv<br />
raka“ na osnovu kojih je Ministarstvo<br />
zdravqa zdravstvenim<br />
ustanovama i zavodima zadalo<br />
veoma ozbiqan zadatak. Dakle,<br />
dono{ewe uredbi je po~etak<br />
jednog organizovanog posla koji<br />
je u svetu dao dobre rezultate<br />
kod ranog otkrivawa bolesti i<br />
smawewa smrtnosti.<br />
разговор с поводом<br />
DR BIQANA MIJOVI], DIREKTOR ZAVODA ZA JAVNO<br />
ZDRAVQE U@ICE<br />
Koji su to primeri?<br />
U Finskoj je odli~no sproveden<br />
program skrininga na rak<br />
grli}a materice i odjednom je<br />
pala smrtnost. U~estalost umirawa<br />
i oboqevawa od raka su<br />
i kod nas razlozi za dono{ewa<br />
ovakvih uredbi.<br />
Gde se nalazimo po broju<br />
oboqevawa?<br />
Na vrhu smo lestvice po<br />
umirawu od raka grli}a materice,<br />
a i `ene sa rakom dojke<br />
dolaze u najve}em broju kada je<br />
ve} metastazirao na limfne<br />
`lezde.<br />
[ta je su{tina?<br />
Da se ove bolesti otkriju<br />
{to je mogu}e ranije kako bi se<br />
spasili `ivoti qudi.<br />
[ta je do sada ura|eno<br />
u okviru po~etnih aktivnosti?<br />
Dr`ava je uspela<br />
zahvaquju}i donacijama Evropske<br />
unije iz IPA fonda i<br />
donacijama Japana da obezbedi<br />
odli~ne mamografe koji<br />
}e se koristiti ne samo za<br />
sprovo|ewe skrininga nego i za<br />
redovne preglede na rak dojke<br />
kod `ena. U toku je nabavka i<br />
odre|ene opreme za otkrivawe<br />
raka grli}a materice i debelog<br />
creva. Istovremeno ra|ena je<br />
obuka Zavoda koji }e sada pokrenuti<br />
celokupnu pri~u.<br />
Kakav je plan za ovu godinu?<br />
U toku 2012. godine Zavodi<br />
treba da obu~e zdravstvene radnike<br />
iz primarne i sekundarne<br />
zdravstvene za{tite o zna~aju<br />
skrininga, na~inu organizacije,<br />
tuma~ewu rezultata, upoznaju<br />
ih sa svetskim rezultatima i<br />
o efektima skrininga na javno<br />
zdravqe na{eg stanovni{tva.<br />
Pored toga zdravstveni radnici<br />
u primarnoj zdravstvenoj za{titi<br />
odnosno domovima zdravqa<br />
i bolnicama bi}e obu~eni i za<br />
Рано откривање<br />
болести за спас живота<br />
Skrining raka grli}a materice, dojke i debelog creva<br />
je nu`nost jer su podaci pora`avaju}i i na vrhu<br />
smo lestvice za ove bolesti, rekla je dr Mijovi}<br />
najavquju}i brojne aktivnosti koje }e raditi u`i~ki<br />
Zavod za javno zdravqe u saradwi sa zdravstvenim<br />
ustanovama u Zlatiborskom okrugu<br />
~itawe testova. U drugoj polovini<br />
godine animira}emo sve<br />
gra|ane o zna~aju skrininga jer<br />
je on nu`nost u ovom trenutku.<br />
Za{to to nije ra|eno ranije?<br />
I ranije smo mi imali dobre<br />
pravilnike ali oni nisu<br />
doneli rezultate. Na primer<br />
prema Pravilniku i sadr`aju<br />
usluga u primarnoj zdravstvenoj<br />
za{titi svi gra|ani koji su<br />
stariji od 50 godina imaju pravo<br />
jedanput godi{we da kod svog<br />
izabranog lekara urade test<br />
na okultno krvarewe. Kada se<br />
[ta je skrining?<br />
To je organizovani pregled i svi pacijenti<br />
od naredne godine odre|enog uzrasta<br />
dobi}e poziv na ku}nu adresu. Na pozivu<br />
}e biti ta~no nazna~ena adresa gde treba<br />
da odu na pregled. Skrining nije dijagnoza<br />
ve} samo preliminarni rezultat. Ako je<br />
pozitivan skrining test onda se pacijent<br />
upu}uju na dodatne preglede da bi se utvrdilo<br />
ima li ili nema tu bolest.<br />
12 3. februar 2012.
Poziv na ku]nu<br />
adresu<br />
- Skrining na rak<br />
grli}a materice<br />
obuhvati}e sve<br />
`ene od 25 do 69<br />
godina `ivota uz<br />
obavezu da se odazovu<br />
na pregled u<br />
domove zdravqa.<br />
I bolni~ki<br />
ginekolozi }e biti<br />
ukqu~eni ako bude<br />
potrebno zbog kapaciteta.<br />
-Pregled na rak<br />
dojke bi}e za sve<br />
`ene uzrasta od 45<br />
do 69 godina.<br />
-Za pregled na<br />
rak debelog creva<br />
pozive na ku}ne adrese<br />
dobi}e stariji<br />
od 50 godina<br />
mu{karci i `ene.<br />
pogleda na godi{wem nivou u<br />
2008. godini procenat ura|enog<br />
testa u centralnoj Srbiji iznosio<br />
je samo ~etiri odsto, u Vojvodini<br />
sedam a na nivou Srbije<br />
prosek je oko {est odsto, {to je<br />
pora`avaju}e.<br />
Koji su razlozi za ovako<br />
mali odziv?<br />
To govori s jedne strane<br />
da izabrani lekar nije upoznao<br />
svog pacijenta da on ima pravo<br />
na tu uslugu ili s druge strane<br />
pacijent koga je lekar obavestio<br />
ne `eli da uradi tu uslugu. A<br />
posledica je kasno otkrivawe<br />
raka i umirawe i mu{karaca i<br />
`ena.<br />
Da li je takva situacija<br />
i sa rakom grli}a materice?<br />
Ako kod nas na nivou<br />
Srbije godi{we oko 1400 `ena<br />
oboli a 500 godi{we umre i<br />
ako smo pri vrhu lestvice to<br />
zna~i da one jako kasno dolaze<br />
kod ginekologa. Jer Papanikolau<br />
test je savr{en i ako `ene<br />
jedanput godi{we odlaze na taj<br />
pregled prakti~no rak ne bi<br />
trebao uop{te da se pojavi. Ovaj<br />
test omogu}ava da se promene na<br />
sluznici grli}a otkriju u predmalignoj<br />
fazi i da se te }elije<br />
otklone. [to prakti~no zna~i<br />
da nijedna `ena ne dobije rak<br />
grli}a materice a kamoli da od<br />
wega umre.<br />
[ta je va`no za zdravstvene<br />
radnike?<br />
Veoma je va`no da svi koji<br />
budu u~estvovali u skriningu<br />
mogu ta~no da ~itaju testove<br />
bilo da je mamografski snimak,<br />
Papanikolau test ili test<br />
na okultno krvarewe kod raka<br />
debelog creva. Tek kada se u<br />
toku ove godine dobro savlada<br />
~itawe testova i organizacija<br />
onda }e mo}i da krene organizovan<br />
skrining koji }e dati vidqive<br />
rezultate.<br />
Da li je takva procedura<br />
bila i u drugim zemqama?<br />
Da i one su prvo donele<br />
uredbe, nabavqale opremu,<br />
izvr{ile obuku a onda su krenule<br />
u ovaj veliki i ozbiqan<br />
posao.<br />
разговор с поводом<br />
Dr Biqana Mijovi},<br />
direktor Zavoda za javno zdravqe U`ice<br />
Ciq je rano otkrivawe i smawewe smrtnosti<br />
od bolesti koje su sve u~estalije. Ovo je<br />
na~in da se otkriju bolesti u ranoj fazi i<br />
da se le~e. A sve radi poboq{awa zdravqa<br />
na{ih gra|ana.<br />
Koliko lica treba da<br />
bude obuhva}eno prvim<br />
skriningom?<br />
U prvoj seriji skrininga<br />
od naredne godine za grli} materice<br />
po pozivu treba da bude<br />
pregledano 2.267 031 `ena i to<br />
uzrasta od 25 do 69 godina starosti.<br />
Ovi pregledi bi}e svake<br />
tre}e godine ali pored toga ostaju<br />
i redovni pregleda jedanput<br />
godi{we. Za dojku od 45 do 69 godina<br />
a skrining interval je dve<br />
godine i to po pozivu za 1.305<br />
000 `ena. A za debelo crevo po<br />
pozivu za 2 775 442 stanovnika<br />
starijih od 50 godina `ena i<br />
mu{karca.<br />
Evropska nedeqa prevencije raka<br />
grli}a materice<br />
Rak grli}a materice ozbiqan je zdravstveni<br />
problem. Dijagnoza raka grli}a materice<br />
godi{we se postavi kod 1400 , dok<br />
vi{e od 500 `ena umre od ove vrste malignog<br />
tumora. Zato se intenziviraju aktivnosti<br />
na promociji prevencije i zna~aja<br />
ranog otkrivawa bolesti.<br />
[ta }e biti ako se gra|ani<br />
ne odazovu na pregled?<br />
U startu }emo da odvojimo<br />
dve stvari, dakle po pravilniku<br />
o sadr`aju usluga ostaje i<br />
daqe da se radi kontinuirano<br />
za pacijenta koji dolazi na<br />
pregled samoinicijativno ili<br />
da jednom godi{we uradi sistematski<br />
pregled. A skrining je organizovani<br />
pregled za odre|enu<br />
populaciju i on nije dijagnoza.<br />
Primera radi ako je rezultat<br />
pozitivan za rak dojke to ne<br />
mora uvek da zna~i da je u pitawu<br />
bolest jer postoje i la`no pozitivni<br />
i la`no negativni rezultati.<br />
Ali pozitivan skrining<br />
test je razlog za upu}ivawe na<br />
dodatni pregled gde }e se ta~no<br />
odrediti da li pacijent ima ili<br />
nema tu bolest. Za one koji se ne<br />
odazovu mi za sada ne mo`emo<br />
da damo ta~ne informacije {ta<br />
}e biti preduzeto. Dok u razvijenim<br />
zemqama ne odazivawe<br />
na organizovani pregled koji<br />
je dr`ava obezbedila takav<br />
pacijent kasnije nema podr{ku<br />
fonda zdravstvenog osigurawa<br />
i sam snosi tro{kove le~ewa.<br />
Koje podru~je }e pokrivati<br />
u`i~ki Zavod za javno<br />
zdravqe?<br />
Zavod za javno zdravqe<br />
U`ice }e pokrivati svih 10<br />
op{tina Zlatiborskog okruga<br />
bez obzira da li }e se skring raditi<br />
i u domu zdravqa i u bolnici.<br />
Za mamografiju }e sigurno<br />
biti ukqu~ene obe zdravstvene<br />
ustanove sa ciqem da se {to<br />
br`e i vi{e uradi pregleda.<br />
Ali bez obzira gde }e se raditi<br />
podaci }e se slivati u jednu<br />
centralnu bazu ovde u Zavodu.<br />
A posle analiza i rezultata<br />
podaci }e se prosle|ivati u Institut<br />
za javno zdravqe Srbije<br />
gde }e se raditi statistika za<br />
celu zemqu.<br />
Da li o~ekujete pote{ko}e<br />
iz udaqenih krajeva ?<br />
Mi }emo se boriti za<br />
svakog ~oveka i nastoja}emo<br />
na sve mogu}e na~ine i preko<br />
patrona`nih slu`bi, poznanika<br />
da sve to odradimo jer ima<br />
i onih koji nisu odabrali svog<br />
lekara. Zato }emo koristite<br />
baze bira~kih spiskova i popisa<br />
stanovni{tva jer je bitno da<br />
se obuhvati ciqana populacija<br />
gradskog i seoskog podru~ja.<br />
Kako }e biti organizovano<br />
dostavqawe podataka?<br />
Mi }emo se organizovati<br />
da nam dnevno budu dostavqani<br />
podaci jer smo mi ve} uhodani<br />
kroz razne aktivnosti i projekte.<br />
U toku je izrada softvera za<br />
potrebe sprovo|ewa skrininga<br />
a i obuka za rad }e biti u ovoj<br />
godini.<br />
Dragica Cvijovi}<br />
3. februar 2012.<br />
13
ahvaquju}i Ivanki Soldatovi} i<br />
Zadvokatu Du{anki Suboti}- Homen<br />
iz Beograda, koje su oktobra pro{le godine<br />
Vi{em sudu u U`icu podnele zahtev za rehabilitaciju,<br />
posle 54 godine starije generacije<br />
u Srbiji su se podsetile, a mla|e<br />
generacije saznale za „slu~aj direktora<br />
FAP-a Radmila Lavren~i}a“, kome je jula<br />
i avgusta 1957. godine odr`ano su|ewe u<br />
u`i~kom Okru`nom sudu. Bila je to prva<br />
posleratna velika afera i su|ewe koje je<br />
izazvalo interesovawe celokupne javnosti<br />
tada{we Jugoslavije, o kome je pisala i inostrana<br />
{tampa.<br />
Ko je bio Radmilo Lavren~i}?’<br />
MENAXERSKI DUH<br />
Ro|en je u Batajnici 1922. godine, od oca<br />
Alojzija, Slovenca iz Ilirske Bistrice, i<br />
majke Melanije, Srpkiwe iz Batajnice. Gimnaziju<br />
je zavr{io u Kraqevu 1941. godine,<br />
bio u~esnik NOP-a (oca su mu okupatori<br />
streqali 1943. godine), a odmah posle rata<br />
upisao je studije na Ma{inskom fakultetu<br />
u Beogradu, na kome }e diplomirati tek<br />
1963. godine. Marta 1949. godine zaposlio<br />
se u Ministarstvu te{ke industrije<br />
FNRJ. Privredni savet NR<br />
Srbije postavqa Lavren~i}a 17.<br />
jula 1952. godine za direktora<br />
FAP-a i na tom polo`aju bio<br />
je sve do wegovog hap{ewa 14.<br />
februara 1957. godine, da bi po<br />
sili zakona bio razre{en 19.<br />
marta 1958. godine.<br />
U jednoj od prvih objavqenih<br />
monografija pribojskog<br />
giganta, za direktora Radmila<br />
Lavren~i}a, izme|u ostalog,<br />
navodi se:<br />
досије<br />
SLU^AJ LAVREN^I]<br />
Није био жртва политичког прогона<br />
● ^etrnaestog februara 1957. godine, uz saglasnost Slobodana<br />
Penezi}a Krcuna i Voja Lekovi}a, uhap{en je direktor<br />
Radmilo Lavren~i} ● Izostala sudska rehabilitacija, ali<br />
je Lavren~i}a pro{le godine „rehabilitovala“ Skup{tina<br />
op{tine Priboj daju}i jednoj ulici wegovo ime<br />
Godina 1953. Prva proba i ispitivawe vozila FAP 6G. Na slici su<br />
voza~ i tehni~ar FAP-a i tada{wi generalni direktor Radmilo<br />
Lavren~i} (drugi s leva)<br />
„Apsolvent ma{inskog<br />
fakulteta pod ~ijim je rukovodstvom<br />
zapo~ela proizvodwa kamiona<br />
u FAP-u. Temperamentne<br />
prirode, neposredan, emotivan,<br />
sa vanrednim smislom za organizaciju<br />
i menaxerskog duha.<br />
Radmilo Lavren~i} je od Fabrike<br />
automobilskih delova<br />
formirao veoma brzo Fabriku<br />
za proizvodwu kamiona. Pod<br />
wegovim rukovodstvom zapo~eta<br />
je planska izgradwa fabrike…<br />
Iako je direktor relativno<br />
kratko vreme, od 1952. do 1957.<br />
godine, uspeo je da veoma brzo da<br />
pripremi stru~ni kadar za osvajawe<br />
projektovane tehnologije i<br />
pro{irewe kapaciteta proizvodwe…“<br />
Pedesetih i {ezdesetih<br />
godina pro{log veka,<br />
zahvaquju}i FAP-u, Priboj<br />
je imao najve}i prira{taj<br />
stanovni{tva u Srbiji.<br />
Sedmog septembra 1953. godine<br />
Radmilo Lavren~i} uspeo je da sa<br />
poznatom austrijskom firmom „Sauer“ u<br />
Be~u potpi{e ugovor o ustupawu licence<br />
FAP-u za proizvodwu i prodaju te{kih<br />
vozila. Od tada po~iwe nagli razvoj FAPa,<br />
ali i varo{ice Priboj. Prva vozila montirana<br />
u FAP-u pojavila su se na Velesajmu<br />
u Zagrebu 1954. godine kada je ugovorena<br />
prodaja 700 kamiona, a prvih 100 kamiona<br />
prodato je Turskoj.<br />
Ubrzo se sa mnogih strana ~ule<br />
dileme: da li uop{te FAP treba da bude<br />
u nekoj nedo|iji, u Sanxaku, u Priboju, do<br />
predloga da Priboju treba ostaviti samo<br />
monta`u, a celokupnu proizvodwu agregata<br />
dati u druga mesta. U igru su bile ukqu~ene<br />
i neke hrvatske i slovena~ke firme, ali<br />
i kragujeva~ka „Crvena zastava“. Po~ele<br />
su da defiluju i defiluju razne komisije<br />
u FAP-u. Posledwa komisija, koja je 1957.<br />
godine formirana od strane Saveznog<br />
izvr{nog ve}a, nakon dva uvida u kojoj je<br />
fazi izgradwa fabrike, ugovorena oprema<br />
iz uvoza i na{e zemqe, i izgradwa naseqa,<br />
predlo`ila je da se nastavi sa izgradwom<br />
i SIV donosi re{ewe o odobrewu programa<br />
FAP-a.<br />
Jo{ 1953. godine, kada je fabriku tre-<br />
Radmilo Lavren~i}<br />
balo sve~ano otvoriti da bi po~ela sa radom,<br />
iskrsao je problem. Desetak dana pre<br />
sve~anog po~etka rada, direktor Lavren~i}<br />
dobija pismo od Izvr{nog ve}a Srbije „da<br />
ne otpo~iwe sa radom, jer se ne zna ho}e li<br />
FAP ostati u Priboju ili }e pre}i u Kragujevac“.<br />
Lavren~i} odmah odlazi u Beograd,<br />
obija razne pragove i interveni{e, pa je<br />
pismo Izvr{nog ve}a stavqeno van snage i<br />
30. oktobra 1953. godine fabrika je sve~ano<br />
pu{tena u rad i po~ela redovna<br />
proizvodwa. Naredne godine<br />
FAP je posetio ~uveni Franc<br />
Lesko{ek, koji je poku{ao da vrbuje<br />
Lavren~i}a da napusti Priboj<br />
i pre|e u mariborski „TAM“,<br />
{to je ovaj glatko odbio. Igre su<br />
nastavqene , ukqu~ena je i UDBa,<br />
prvo preko nekoliko wenih<br />
biv{ih slu`benika koji su po<br />
direktivi zaposleni u FAP-u.<br />
Zbog svih tih igara Lavren~i}<br />
je bio prinu|en tri puta – 1953,<br />
1954. i 1955. godine da podnosi<br />
pisane ostavke na du`nost direktora,<br />
ali mu nisu usvajane.<br />
HAP[EWE I SU\EWE<br />
Na osnovu materijala koje<br />
je prikupila UDB-a Srbije, 14.<br />
februara 1957. godine, bez konsultacija<br />
sa javnim tu`iocem<br />
Srbije ili okru`nog javnog<br />
tu`ioca u U`icu, uhap{en je<br />
direktor Radmilo Lavren~i}.<br />
Dva dana kasnije u Okru`nom<br />
javnom tu`ila{tvu , u prisustvu<br />
na~elnika SUP-a Luke<br />
Dragojlovi}a, predstavnik UDBe<br />
Srbije Lili} izjavquje „da je<br />
hap{ewe izvr{eno po nalogu<br />
najvi{ih organa UDB-e Srbije,<br />
da su sa materijalom upoznati<br />
i saglasili se sa hap{ewem<br />
Slobodan Penezi} Krcun i<br />
Voja Lekovi} i da su sa radwama<br />
Lavren~i}a upoznati i na{i<br />
najvi{i rukovodioci“.<br />
14 3. februar 2012.
досије<br />
Okru`no javno tu`ila{tvo u U`icu<br />
18. juna 1957. godine podi`e optu`nicu<br />
protiv direktora Radmila Lavren~i}a,<br />
komercijalnog direktora Marka Baldi}a i<br />
slu`benika FAP-a Julija Milberga. Pred<br />
Ve}em petorice Okru`nog suda, kojim<br />
predsedava predsednik Suda Miodrag Stevovi},<br />
17. jula je po~eo glavni pretres. Javnu<br />
tu`bu nije zastupao u`i~ki javni tu`ilac<br />
ve} zamenik javnog tu`ioca Srbije Sreten @<br />
ivkovi}. Optu`enog Lavren~i}a branila su<br />
dvojica poznatih beogradskih advokata Slobodan<br />
Suboti} i Veqko Kova~evi}. Su|ewe<br />
je odr`avano u sali Vi{e gimnazije, kome je<br />
prisustvovao veliki broj gra|ana, koji su sa<br />
interesovawem pratili tok su|ewa. Kada<br />
je podignuta optu`nica, o ovoj aferi uveliko<br />
je pisala sva srpska i jugoslovenska<br />
{tampa, a kad je po~elo su|ewe najbu~nija<br />
je bila zagreba~ka {tampa, jer je iz U`ica<br />
izve{tavalo nekoliko hrvatskih novinara.<br />
U u`i~kim „Vestima“ 18. jula objavqena<br />
je kra}a informacija, bez potpisa,<br />
da je po~elo su|ewe rukovodiocima FAPa,<br />
uz najavu da }e u narednom broju lista<br />
doneti op{irniji izve{taj.Tada{wi<br />
saradnik lista Qubomir Simovi} na celoj<br />
strani izve{tavao je o prvom danu su|ewa<br />
pod naslovom „FAP tra`i obe{te}ewe<br />
od 158.000.000 dinara“ i podnaslovom<br />
„Optu`eni Lavren~i} odgovara za najte`e<br />
krivi~no delo iz oblasti privrednog<br />
kriminala“. Pomiwu se tajni fond koji je<br />
Lavren~i} otvorio kod be~ke firme „Sauer“,<br />
pla}eni „pokloni“, zatim da je jedan<br />
xip „landover“ poklonio Sreskom narodnom<br />
odboru u Priboju i jedan radio aparat<br />
na baterije Osnovnoj {koli u selu Kratovu.<br />
Optu`nica je teretila Lavren~i}a i<br />
za novac koji potro{io na lumpovawima i<br />
kockawu u Be~u, Baden Badenu i Visbadenu,<br />
zatim jednom u Italiji, kao i da je u jednom<br />
be~kom baru „preuzeo ulogu barmena,<br />
slu`io goste koktelima i te no}i je zadovoqio<br />
jedan be~ki obi~aj: pio je {ampawac iz<br />
cipele Nade`de Popovi}“.<br />
KORENI ZABLUDE<br />
Prvog avgusta „Vesti“ objavquju da je<br />
su|ewe prekinuto i da }e biti nastavqeno<br />
12. avgusta, jer su branioci Lavren~i}a<br />
zatra`ili izuze}e Okru`nog suda U`ice,<br />
posebno predsednika Miodraga Stevovi}a,<br />
ali i izuze}e ostalih ~lanova ve}a – sudije<br />
Milorada Cicvari}a i sudija – porotnika<br />
Vasilija Brkovi}a, Vidoja Vajovi}a i Milana<br />
\oki}a. Prema o~ekivawu predsednik<br />
Vrhovnog suda Srbije Svetolik Lazarevi}<br />
Laza, ina~e Ariqac, iz sela Bjelu{e, koji je<br />
1946. godine rukovodio operacijom hvatawa<br />
~etni~kog vo|e Dra`e Mihailovi}a, odbio<br />
je zahtev za izuze}e Stevovi}a, a Stevovi}<br />
je kao predsednik Okru`nog suda odbio<br />
zahtev za izuze}e ostalih ~lanova ve}a.<br />
Direktor i odgovorni urednik Stojadin<br />
Obradovi} objavio je 15. avgusta u<br />
„Vestima“ izve{taj da je su|ewe biv{im rukovodiocima<br />
FAP-a zavr{eno, da je direktor<br />
Radmilo Lavren~i} osu|en na 15 godina<br />
strogog zatvora, Marko Baldi} dve godine<br />
3. februar 2012.<br />
a Julije Milberg {est meseci strogog zatvora.<br />
Za pona{awe Lavren~i}a u be~kim<br />
barovima, iako je tvrdio da je tro{io svoj<br />
novac a ne preduze}a, u presudi Vrhovnog<br />
suda Srbije navodi se da je takvo pona{awe<br />
„vrlo ozbiqno {tetilo ugledu na{e dr`ave<br />
i na{ih privrednih rukovodilaca koji poslom<br />
odlaze u inostranstvo“.<br />
Zanimqivo je ista}i da se u „Vestima“<br />
pojavila informacija da je omladinska<br />
organizacija Op{te bolnice na svom sastanku<br />
„jednodu{no osudila neke omladince<br />
koji su pratili su|ewe, a koji u razgovoru<br />
sa`aqevaju biv{eg direktora FAP-a<br />
Lavren~i}a“. Tako|e, objavqen je i komentar<br />
sudije Milosava Krstoni}a Tr{a „Javno<br />
su|ewe i publika – koreni jedne zablude“.<br />
Izme|u ostalog, u<br />
ovom podu`em komentaru,<br />
sudija Krstoni}<br />
pi{e da su<br />
se mnogi prisutni „<br />
nasla|ivali pikanterijama<br />
iz barova,<br />
u`ivali u varqivoj<br />
hazardnoj sre}i i<br />
odu{evqavali se<br />
glumom optu`enog…<br />
“Tako|e, navodi da<br />
su izvestan broj publike<br />
sa~iwavale<br />
`ene „koje su podstaknute<br />
uzbudqivim<br />
glasovima,<br />
navra}ale da vide<br />
modernog ritera<br />
koji je ispijao {ampawac<br />
iz cipele dame i da o~igledno impresionirane<br />
fizi~kom li~no{}u i pustolovima<br />
optu`enog nisu obra}ale pa`wu na<br />
~iwenice, sentimentalno sau~estvuju}i sa<br />
„velikomu~enikom koji strada“ i nisu {tedele<br />
glasove da je pred sudom nevinost koju<br />
treba spasti“.<br />
Pored `albe wegovih branilaca<br />
Suboti}a i Kova~evi}a, i osu|eni Radmilo<br />
Lavren~i} uputio je Vrhovnom sudu Srbije<br />
`albu na 248 kucanih stranica bez proreda,<br />
u kojoj je pobijao odre|ene navode optu`nice<br />
i presude. Vrhovni sud, uva`avaju}i<br />
odre|ene dokaze, marta 1958. godine donosi<br />
novu presudu, kojom Lavren~i}a osu|uje na<br />
8 godina strogog zatvora, da bi potom robijao<br />
tri godine, devet meseci i sedamnaest<br />
dana, nakon ~ega je i pomilovan.<br />
Radmilo Lavren~i} je pod ~udnim<br />
okolnostima poginuo u saobra}ajnoj nesre}i<br />
na autoputu Beograd – Ni{ kod Bato~ine<br />
29. maja 1967. godine. Dvadeset dana ranije,<br />
po svedo~ewu Stevana Spari}a, jednog od<br />
biv{ih rukovodilaca FAP-a, u fabrici je<br />
postignut dogovor najodgovornijih qudi da<br />
Lavren~i} ponovo radi u FAP-u, odnosno da<br />
bude savetnik generalnog direktora Branislava<br />
Penezi}a.<br />
BEZ REHABILITACIJE<br />
Na drugoj raspravi u Vi{em sudu u<br />
U`icu, koja je odr`ana 20. decembra pro{le<br />
godine, Ve}e kojim je predsedavala Radmila<br />
Raji}, vr{ilac funkcije predsednika Vi{eg<br />
suda i sudije Dragana Mi}unovi} i Radenko<br />
Ze~evi}, kao ~lanovi ve}a, doneli su<br />
re{ewe kojim se odbija zahtev predlaga~a<br />
Ivanke Soldatovi} – Lavren~i} za rehabilitaciju<br />
Radmila Lavren~i}a. Nedavno<br />
na svom internet-sajtu Vi{i sud je objavio<br />
re{ewe sa kompletnim obrazlo`ewem. U<br />
obrazlo`ewu se. Izme|u ostalog, navodi:<br />
„Optu`enom Lavren~i}u nisu stavqena<br />
na teret krivi~na dela iz grupe<br />
krivi~nih dela protiv naroda<br />
i dr`ave, niti mu je su|eno iz<br />
ideolo{kih razloga, a i sam<br />
predlaga~ u zahtevu navodi da<br />
je Lavren~i} bio u~esnik NOR-a<br />
i da je ideolo{ki bio podoban<br />
i da iz tih razloga nije progawan“.<br />
Advokat Du{anka Homen i Ivanka Lavren~i}<br />
„Izvedenim dokazima<br />
nije utvr|eno da je osu|en iz<br />
politi~kih razloga, jer je u toku krivi~nog<br />
postupka utvr|eno da je krivi~na dela<br />
vezana za slu`beni polo`aj i privredno<br />
poslovawe zbog kojih krivi~nih dela je i<br />
osu|en. U smisli ~lana 1. Zakona o rehabilitaciji<br />
mo`e se neko lice rehabilitovati<br />
koje je li{eno slobode na osnovu sudske odluke<br />
i poni{titi ta sudska odluka ukoliko<br />
se utvrdi da je to lice li{eno slobode<br />
iz politi~kih ili ideolo{kih razloga. U<br />
konkretnom slu~aju – pi{e u obrazlo`ewu<br />
re{ewa - Radmilo Lavren~i} je osu|en<br />
zbog krivi~nih dela protiv privrede<br />
i slu`bene du`nosti, nije osu|en iz<br />
politi~kih i ideolo{kih razloga, pa nisu<br />
ispuweni uslovi za wegovu rehabilitaciju<br />
u smislu navedene zakonske odredbe“.<br />
Protiv re{ewa Vi{eg suda u U`icu<br />
dozvoqena je `alba Apelacionom sudu<br />
u Kragujevcu, a `albu je najavila Ivanka<br />
Soldatovi} – Lavren~i} i wen zastupnik<br />
Du{anka Suboti} – Homen.<br />
U Priboju, u kome je Lavren~i} `iveo<br />
od 1952. do 1957. godine i dao veoma zna~ajan<br />
doprinos razvoju FAP-a i Priboja, doneta<br />
je svojevrsna rehabilitacija. Naime. 14.<br />
marta 2011. godine, na sednici Skup{tine<br />
op{tine, po prvi put, doneta je jednoglasna<br />
odluka svih odbornika, za koju su glasali<br />
i odbornici iz Sanxa~ke demokratske partije,<br />
da se, po{tuju}i delo i lik Radmila<br />
Lavren~i}a, deo Ulice Vuka Karaxi}a, od<br />
mosta na Limu kod Stadiona FAP-a pa do<br />
raskrsnice sa Nemawnom ulicom nosi naziv<br />
– Ulica Radmila Lavren~i}a. Odluka je<br />
nai{la na veliku podr{ku gra|ana pribojske<br />
op{tine, u kojoj mnogi, ne samo stariji,<br />
ve} i mla|i qudi, s ponosom govore o Radmilu<br />
Lavren~i}u.<br />
\or|e Pil~evi}<br />
15
Kosjeri}u su, uz skromnu<br />
U sve~anost, predate na<br />
upotrebu adaptirane prostorije<br />
za dnevni boravak dece i ostalih<br />
mladih osoba sa smetwama<br />
u razvoju, ~ime }e se izbe}i<br />
da mali{ani budu sme{teni<br />
u specijalne ustanove. Nakon<br />
dnevnog {esto~asovnog boravka<br />
deca se vra}aju u svoje porodice.<br />
Projekat je u okviru Klastera<br />
op{tina Kosjeri}, U`ice,<br />
Po`ega, Ivawica i ^ajetina,<br />
~iji je nosilac grad U`ice, pod<br />
zajedni~kim nazivom “Hajde da<br />
rastemo zajedno”. Organizovawe<br />
dnevnog boravka za decu i mlade<br />
sa smetwama u razvoju finansira<br />
delegacija Evropske unije u<br />
Srbiji i op{tinske lokalne samouprave.<br />
Prostorije za dnevni boravak<br />
dece obezbe|ene su u objektu<br />
autobuske stanice, u prostoru<br />
koji koriste Udru`ewe za<br />
de~ju i cerebralnu paralizu i<br />
Udru`ewe slepih i slabovidih.<br />
Sve~anom otvarawu prisustvovali<br />
su direktor i radnici<br />
Centra za socijalni rad, predstavnici<br />
Skup{tine op{tine,<br />
Doma zdravqa, Tehni~ke {kole<br />
i De~jeg vrti}a “Olga Grbi}”.<br />
друштво<br />
U KOSJERI]U NOVI PROSTOR DECI SA SMETWAMA<br />
U RAZVOJU<br />
Хајде да растемо заједно<br />
Nove prostorije za dnevni boravak mali{ana bi}e centar za organizovawe<br />
najraznovrsnijih radionica<br />
- Zaposleni u Centru za socijalni<br />
rad u Kosjeri}u, koji je<br />
pru`alac usluga, ponosni su na<br />
uspe{no ostvarewe ovog projekta,<br />
jer se time omogu}uje da ova<br />
deca vode normalan `ivot, da<br />
se igraju i u`ivaju u svim ~arima<br />
koje on sa sobom nosi, - istakla je<br />
na otvarawu prostorija Nata{a<br />
Radovi}, direktorka centra.<br />
Zamenik predsednika<br />
kosjeri}ke op{tine, Dragan<br />
Vuji}, rekao je da su sredstva<br />
koja su dobijena od Evropske<br />
unije bila skromna, ali sasvim<br />
dovoqna da se ovakav prostor<br />
adaptira i stavi u funkciju.<br />
Ina~e, Skup{tina op{tine<br />
Kosjeri} svake godine izdvaja<br />
zna~ajna sredstva namewena<br />
osobama koje se nalaze u stawu<br />
socijalne potrebe.<br />
U narednom periodu u<br />
novim prostorijama za dnevni<br />
Nove prostorije za mali{ane<br />
boravak predstoji organizovawe<br />
raznovrsnih radionica.<br />
Vredni aktivisti Udru`ewa za<br />
de~ju i cerebralnu paralizu i<br />
Udru`ewa slepih i slabovidih<br />
osoba i radnici Centra za socijalni<br />
rad imaju te`ak, ali human<br />
i zahvalan zadatak. Jer, sve je<br />
ipak lak{e kad je u pitawu humanost<br />
i prava briga o mladim<br />
qudima.<br />
M. Pavlovi}<br />
ARIQE<br />
Шанса за<br />
талентовану<br />
децу<br />
Predsednica op{tine<br />
Ariqe dr Mirjana Avakumovi},<br />
i autor projekta „Triglav osigurawe,<br />
Srbija u ritmu Evrope“,<br />
Igor Karadarevi}, potpisali<br />
su ugovor o saradwi ~ime je<br />
op{tina dala podr{ku mladima.<br />
Tim povodom odr`ana je<br />
multimedijalna prezentacija<br />
projekta u sali ariqskog suda.<br />
Sa direktorima {kola dogovoreno<br />
je da se u svim osnovnim<br />
{kolama, kao i Sredwoj {koli<br />
„Sveti Ahilije“ odr`e audicije<br />
za koje mogu da se prijave deca<br />
koja vole da pevaju, ple{u ili<br />
igraju. Bi}e odabrano 300 dece,<br />
i oni }e dobiti {ansu da se dodatno<br />
edukuju jer }e ih u narednih<br />
nekoliko meseci besplatno<br />
obu~avati profesori iz Beograda.<br />
Planirano je da se u junu na<br />
Gradskom trgu odr`i zavr{na<br />
manifestacija na kojoj }e ta<br />
deca nastupati zajedno sa poznatim<br />
peva~ima zabavne i narodne<br />
muzike. Najboqi }e imati priliku<br />
da nastupe u finalu u Sava<br />
Centru u Beogradu.<br />
„Srbija u ritmu Evrope“ je<br />
najve}a manifestacija u Srbiji<br />
u koju je do sada ukqu~eno 25<br />
gradova i lokalnih samouprava,<br />
me|u kojima i Ariqe. Po{to se<br />
Dr Avakumovi} i Karadarevi} pri<br />
potpisivawu ugovora<br />
projekat delom finansira iz<br />
fondova EU, svaki grad dobija „<br />
zemqu prijateqa“ pa }e po tom<br />
principu u Ariqe doputovati<br />
ambasador Portugalije.<br />
S. Jova{evi}<br />
ZLATIBOR<br />
Ниже цене услуга<br />
Cene sme{taja i usluga na Zlatiboru sada su sni`ene od 10<br />
do 20 posto. Tako na primer, polupansion u dvokrevetnoj sobi u hotelu<br />
„Palisad“ ko{ta od 3.100 do 4.300 dinara, u „Moni“ od 4.700<br />
do 5.800 dinara u „Olimpu“ od 3.800 do 4.400, u „Zelenkadi“ 2.600<br />
dinara, a u kona~i{tu TO „Zlatibor“ 1.900 dinara. Jeftinije je i<br />
iznajmqivawe ski opreme na Torniku i Obudoevici, pa na primer,<br />
za vo`wu sidrom na Obudoevici umesto 1000 potrebno je izdvojiti<br />
800, a ski renta, umesto dosada{wih 1000, sada je 700 dinara.<br />
Iz TO „Zlatibor“ obave{tavaju da su za februar najavqena<br />
dodatna sni`ewa .<br />
R.P.<br />
Bajina Ba{ta<br />
Обновљен Дом у Обајгори<br />
Radovi na obnovi Doma u Obajgori, ruiniranog zdawa iz<br />
1950. godine privode se kraju. Generalna sanacija trajala je<br />
nekoliko meseci, uz veliko anga`ovawe svih ~lanova Saveta<br />
MZ.. - Bilo je krajwe vreme da se spre~i daqe propadawe Doma.<br />
Ura|eno je sve {to je potrebno da se ovaj objekat koristi i narednih<br />
decenija. Promeweni su podovi i spoqna i unutra{wa<br />
stolarija, kao i sve {to je zub vremena uni{tio na krovu. Zahvaqujem<br />
Op{tini, Hidroelektrani i Nacionalnom parku na<br />
nesebi~noj pomo}i – ka`e agilni predsednik MZ Obajgora Stojan<br />
Stameni}.<br />
Vrednost izvedenih radova je oko 500.000 dinara.<br />
R.B.<br />
16 3. februar 2012.
a mawe para nego pro{le<br />
Sgodine relizova}emo vi{e<br />
izlo`bi, zakqu~io je Vladan<br />
Terzi}, direktor u`i~ke Gradske<br />
galerije na konferenciji za<br />
{tampu povodom predstavqawa<br />
ovogodi{weg izlaga~kog<br />
programa. Po wegovim re~ima<br />
Galerija ove godine iz gradskog<br />
buxeta mo`e da ra~una na milion<br />
i dvesta hiqada dinara, {to je<br />
nedovoqno za predvi|en program,<br />
ali se ra~una na pomo} sponzora<br />
i Ministarstva kulture. Pored<br />
tradicionalnih izlo`bi „Oni<br />
koji dolaze“, keramike „Zlakusa“<br />
i U`i~kog regionalnog salona<br />
koji }e ove godine biti revijalnog<br />
karaktera, te samostalnih<br />
izlo`bi dvoje stvaralaca iz<br />
u`i~kog kraja – Dragana Ne{i}a<br />
u februaru i Nata{e Prqevi}<br />
u septembru, u planu je nastavak<br />
zapo~ete saradwe sa organizatorima<br />
me|unarodne izlo`be „Zlatno pero“ iz Beograda<br />
(postavka je predvi|ena za po~etak<br />
marta).<br />
Vladan Terzi} izdvaja dve izlo`be<br />
koje }e posredstvom akademika Qubomira<br />
култура<br />
PREDSTAVQEN IZLAGA^KI PROGRAM GRADSKE GALERIJE ZA 2012. GODINU<br />
Мање пара, више изложби<br />
Kineska umetnost, akademici-umetnici, beogadski studenti, grafike iz Meksika, Petar<br />
Om~ikus, Slavoqub Radoj~i}, Zlatno pero, objekti i instalacije Dragana Ne{i}a, savremeni<br />
crnogorski slikari, Nata{a Prqevi} obele`i}e ovogodi{wi rad u`i~ke Gradske<br />
galerije<br />
Simovi}a biti realizovane u saradwi<br />
sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti.<br />
Izlo`bu koja je ovih dana aktuelna<br />
u Galeriji SANU „Akademici umetnici“<br />
po~etkom aprila vide}e i U`i~ani, dok<br />
Miroslav Vergovi}, urednik likovnog programa i Vladan Terzi},<br />
direktor Gradske galerije na konferenciji za {tampu<br />
}e se za Dan grada iz iste galerije u U`ice<br />
„preseliti“ izlo`ba Petra Om~ikusa (ili<br />
Qube Popovi}a). Urednik likovnog programa<br />
Gradske galerije Miroslav Vergovi}<br />
najavio je jo{ majsku izlo`bu trojice<br />
poznatih savremenih crnogoroskih slikara<br />
– Naoda Zori}a iz Kola{ina, Miodraga<br />
Vemi}a iz Nik{i}a i Qubomira Popadi}a<br />
iz Tivta. Tokom leta u Galeriji }e svoje<br />
skulpture, crte`e i slike predstaviti<br />
Slavoqub Radoj~i}, a kuriozitet vredan<br />
pa`we bi}e izlo`ba grafika<br />
meksi~kog umetnika Vikotra<br />
Fernandeza Kastiqa tokom<br />
aprila u prizemqu Galerije.<br />
Tako|e, jedna od izlo`bi koja }e<br />
svakako obele`iti predstoje}u<br />
godinu u u`i~koj galeriji je<br />
Izlo`ba kineske umetnosti<br />
koja se realizuje tokom marta<br />
zajedno sa ambasadom Kine u<br />
Beogradu. U prizemqu }e izlagati<br />
i beogradski studenti<br />
Fakulteta likovnih umetnosti<br />
i Fakulteta primewenih umetnosti<br />
(odsek fotografija), dok<br />
je junski termin namewen maturantima<br />
Sredwe umetni~ke<br />
{kole u U`icu.<br />
Vladan Terzi} je najavio<br />
i po~etak radova na izgradwi<br />
grafi~ke radionice tokom<br />
prole}a, kao i izlo`bu likovne<br />
sekcije ~lanova ULUS-a u novembru.<br />
Planirana retrospektivna izlo`ba<br />
u`i~kog umetnika Milovana Dagovi}a umesto<br />
ove bi}e otvorena po~etkom naredne godine.<br />
Dagovi} je na konferenciji za {tampu<br />
najavio i obnovu rada Udru`ewa likovnih<br />
umetnika U`ica s ciqem ozbiqnije i kontinuiranije<br />
podr{ke Grada sve ve}em broju<br />
likovnih stvaralaca u U`icu.<br />
Z. J.<br />
NARODNI MUZEJ<br />
Деметрополизација<br />
ликовног стварања<br />
Tradicionalna, {esta po redu, putuju}a<br />
izlo`ba slika „Format mali“ i ove godine<br />
kroz ~etrdesetak gradova {irom Srbije<br />
krenula iz U`ica<br />
3. februar 2012.<br />
Dragutin Milo{evi} Mar{al, akt,<br />
veli~ina 4 h 6 sm<br />
Tradicionalna, {esta po<br />
redu, putuju}a izlo`ba slika<br />
„Format mali“, ~iji je organizator<br />
beogradski „Art centar“, i<br />
ove godine je krenula iz U`ica.<br />
Ova jedinstvena smotra ume}a<br />
56 srpskih slikara da na minijaturnoj<br />
povr{ini, ~ak veli~ine<br />
fotografije za paso{, prika`u<br />
sve slikarske segmente, otvorena<br />
u galerijskom prostoru Narodnog<br />
muzeja u U`icu, u narednih<br />
deset meseci treba da obi|e<br />
~etrdesetak gradova {irom<br />
Srbije. Najzna~ajniji domet ove<br />
izlo`be radova malog formata,<br />
u razli~itim tehnikama,<br />
svakako je na~in na koji se biraju<br />
najboqi: u svakom mestu posetioci<br />
glasaju za sliku koja im<br />
se najvi{e dopada, glasovi se<br />
sabiraju i, na jesen, na zavr{noj<br />
izlo`bi u Beogradu, na osnovu<br />
glasova posetilaca progla{ava<br />
se pobednik.<br />
Kako je na otvarawu u<br />
U`icu istakao Miloje Mandi},<br />
istori~ar metnosti i vi{i muzejski<br />
savetnik, likovni stvaraoci<br />
Srbije po {esti put ulaze u<br />
narod, ali ne sa te`wom da taj<br />
narod, gra|ani Srbije, kreiraju<br />
likovnu poetiku srpskih umetnika,<br />
ve} da prepoznaju likovnost<br />
koja dopire do wihovog poimawa<br />
i razumevawa lepog. Niko<br />
od 56 umetnika izlaga~a ovde<br />
nije posebno izdvojen, ili apostrofiran,<br />
upravo zbog publike<br />
koja treba da glasa i koja sama<br />
treba da prepozna svog favorita,<br />
niti taj favorit mora biti<br />
predstavnik grada u kome se<br />
smotra odr`ava, ka`e Mandi},<br />
ali je ovo ipak, na neki na~in,<br />
demetropolizacija likovnog<br />
stvarawa u Srbiji.<br />
- Treba li posebno<br />
nagla{avati podatak da su me|u<br />
56 izlaga~a 32 `ene, - pita se<br />
Miloje Mandi} i dodaje: - Ovo<br />
je duga~ko pute{estvije kroz<br />
Radomir Vergovi}, Dosije N28<br />
Srbiju na kome }e gra|ani prepoznati<br />
poetiku i likovnost<br />
koja ih nadahwuje. Iako je re~ o<br />
malim formatima, ovim delima<br />
ne mo`e se oduzeti dimenzija<br />
monumentalnosti i u slu~aju<br />
kada se radi o izboru motiva,<br />
tema, izvedbenih tehnika i<br />
promi{qenosti stvaralaca.<br />
R. V.<br />
17
реаговање<br />
SVE^ANI TRG, TRG PARTIZANA —<br />
PRO[LOST, SADA[WOST I BUDU]NOST<br />
izuzetno korisno da se izrade idejni projekti<br />
i sa~ekaju materijalni uslovi i boqe vreme.<br />
Nedovr{ena obrada pe{a~kih staza u<br />
pasa`ima isto~nog i zapadnog bloka nema komentara.Ostala<br />
je nedovr{ena do danas.<br />
O dokumentaciji trajne<br />
vrednosti<br />
Sticajem nekih okolnosti nisam prisustvovao<br />
tom dragocenom skupu, mada sam jako<br />
`eleo, ali sam preko ovih intervjua taj gubitak<br />
nadam se nadoknadio.<br />
Me|utim, upore|uju}i ova izlagawa i<br />
li~na saznawa iz perioda pre po~etka gradwe,<br />
kada je razmatrano nekoliko urbanisti~kotehni~kih<br />
uslova i arhitektonskih re{ewa,<br />
usvajano pa vr{ene promene, o~igledna je<br />
{teta {to dokumntacija o tome nije u celosti<br />
sa~uvana i na raspolagawu, kao danas tako i<br />
budu}im generacijama. Bila bi od uticaja da<br />
ocene i razmimoila`ewa budu pribli`nija, a<br />
neke neta~nosti izbegnute.<br />
Naime, u posledwih nekoliko godina koristio<br />
sam materijale na{eg Istorijskog arhiva<br />
i tako saznao kak smo nedovoqno ~uvali i<br />
sa~uvali tako dragocen arhivski materijal, ne<br />
samo za „Trg partizana“ nego uop{te.<br />
Jer, danas i ubudu}e Istorijski arhiv<br />
nam mo`e staviti na uvid i kori{}ewe samo<br />
ono {to je uspeo do sada da na|e ili ako jo{<br />
negde ne{to prona|e. A trebalo je da ~uvamo i<br />
predajemo Istorijskom arhivu. Taj propust se<br />
ve} ose}a.<br />
Zato i imamo u raznim povodima, da se o<br />
jednoj temi iznose i izuzetno opre~ni podaci.<br />
Tako i o autorstvu na urbanisti~ko-arhitektonsko<br />
delo ostvareno kao „Trg partizana“.<br />
Verujem da malo U`i~ana danas zna da je tim<br />
povodom bio sudski spor, koji je trajao 20 godina.<br />
O krajwem ishodu u U`icu niko nema izvorni<br />
dokument-kona~nu presudu, pa ni Istorijski<br />
arhiv. Posledica je da se i do sada navode tri<br />
razli~ite varijante, {to je nekorektno. Neophodno<br />
je pru`iti svu potrebnu pomo}, da to<br />
realizuje Istorijki arhiv, jer posle okon~awa<br />
spora je pro{lo 30 godina.<br />
Vrlo je interesantna i hronologija u izradi<br />
tih planova, jer je i u woj delimi~no doprinos,<br />
da je kona~no re{ewe dobilo oblik i<br />
kvalitet sa visokim ocenama i u Evropi. Kada<br />
se sve prikupi u Istorijskom arhivu, ima}emo<br />
vrlo interesantne informacije dragocene i<br />
za budu}nost.<br />
Izgraditi neizgra|eno<br />
Ovom prilikom grad je dobio i jednu „opomenu“-<br />
da „Trg partizana“ nije u celini zavr{en<br />
prema urbanisti~kom re{ewu u ono vreme usvojenom.<br />
Nije izgra|ena veza do `elezni~ke<br />
i autobuske stanice. Pri tom je potrebno da<br />
se organizuje druga~iji saobra}aj u Omladinskoj<br />
ulici, a suprotna strana, desna obala<br />
„\etiwe“ i deo priobaqa prikladnije urede.<br />
(Neprihvatqivo je da je „Uremova~ki potok“ i<br />
danas delimi~no kanalizacija, koja se izliva<br />
u reku, pa jo{ i kod hotela „A“ kategorije).<br />
Jasno je da sada ovo nije mogu}e i ne}e biti u<br />
dogledno vreme pristupiti realizaciji, ali je<br />
Kako drugi ~uvaju izgra|eno<br />
Bilo je mnogo ocena i predloga.<br />
Ovom prilikom `elim da iska`em samo<br />
ono {to mi se pru`ila prilika da li~no vidim<br />
kod drugih, gde je tradicija ja~a od na{e.<br />
1968 godine bio sam prvi put van granica<br />
SFRJ - u SSSR. Prvo u Kijevu, gde nam je pored<br />
ostalog vodi~ pokazao i upoznao sa jednim od<br />
velikana, kome je spomenik podignut u centru<br />
grada- Knezu Vladimiru. Za vreme wegove vladavine<br />
Rusi su primili hri}anstvo ( 988 god.)<br />
U Lewingradu-danas Peterburgu, sa<br />
odu{evqewem smo u`ivali samo u jednom delu<br />
od postoje}ih lepota sa~uvanih do dana{wih<br />
dana : Muzej „Ermita`“ (ima vi{e od 2.900.000<br />
eksponata), „Zimski dvorac“-carski), spomenik<br />
Pu{kinu, Muzej i Ve~nu vatru na „Piskarevom<br />
trgu“; spomenik Petru prvom ( ruski car 1682-<br />
1725 god.; osnovao novu rusku prestonicu:<br />
Petrograd), ( Turisti~ki prospekt Lewingrada<br />
Да и у будућности одлично ради<br />
Bilo je zadovoqstvo pratiti i saznati {ta struka i nauka<br />
misli i predla`e na temu “TRG PARTIZANA- PRO[LOST,<br />
SADA[WOST I BUDU]NOST“.<br />
Neznatna razlika u stavovima, realna i o~ekivana, dala je<br />
samo na kvalitetu za budu}i zakqu~ak.<br />
I pristup na{eg lista „Vesti“ dao je najlep{i doprinos<br />
kroz seriju objavqenih inetrvjua, {to je nama ~itaocima<br />
bilo posebno dragoceno.<br />
Ostaje sada da grad U`ice ovaj „poklon“ iskoristi na<br />
najboqi na~in i odr`ava odnos prema „Trgu partizana“ u<br />
pravcu wegove najplemenitije svrhe- kori{}ewe na op{te<br />
zadovoqstvo gra|ana,kao i proteklih 50 godina.<br />
Bio je ponos grada- o~uvajmo ga.<br />
imam i sada).<br />
Napomena: Nemogu}e je sve obi}i i videti<br />
{to je od izuzetnog zna~aja, jer za to niko nema<br />
slobodnog vremena.<br />
U Moskvi nam je pored ostalog pokazan<br />
„Crveni trg“, Univerzitet „Lomonosov“, stari<br />
deo Moskve sa drvenim gra|evinama, Hram<br />
Vasilija Bla`enog (1555-1560), Panoramu<br />
bitke kod „Borodina“ 1812 godine.<br />
1972 godine bio sam u Minhenu na Sajmu<br />
gra|evinarstva i opreme, a posle poslovnog<br />
dela obi{ao sam deo grada i danas su mi nezaboravni<br />
utisci starih o~uvanih i odr`avanih<br />
objekata, kao da su izgra|eni pre 20-30 godina.<br />
1979 godina u Veroni, Milanu i Veneciji<br />
jedinstven i neponovqiv utisak i se}awe:<br />
Neprocewivo je blago o~uvawe starina.<br />
Kada se stekne navika lako se odr`ava.<br />
Kao na primer: manastiri @i~a, Studenica,<br />
Sopo}ani i dr.<br />
Zato nagove{tena priprema odluke o<br />
za{titi kod nas treba da do`ivi nepodeqenu<br />
podr{ku. Da po~nemo da ~uvamo {to se jo{<br />
sa~uvati mo`e. Ulica Nemawina od „Rakijske<br />
pijace“ prema Carini trebalo je da bude<br />
sa~uvana kao deo Starog U`ica ( predlog arh.<br />
Ru`ice Ili}, 1956 godine).<br />
Odr`avawe<br />
Pokrenuto je i pitawe odr`avawa objekata,<br />
odnosno delikatna tema proki{wavawa i<br />
otpadawa plo~a sa fasada i stubova.<br />
Proki{wavawe svakako nije samo akutni<br />
problem na objektima na „Trgu partizana“, s<br />
obzirom da u gradu ima prili~an broj objekata<br />
sa ravnim krovovima. I ja stanujem u jednom<br />
takvom. Ku}ni savet je to re{io u dogovoru sa<br />
JP „Stan“. Nije jednostavno ni tehni~ki ni finansijski<br />
odr`avati objekte, ali to se mora.<br />
Otpadawe plo~a je ve} i pitawe opasnosti<br />
za prolaznike. Tehni~ki postupak za<br />
popravke nije nimalo jednostavan. Napomiwem<br />
da ove radove mogu i moraju da izvode samo za<br />
to stru~na, obu~ena lica i po propisima koji<br />
su kod nas doneti posle izgradwe Trga. (Povod<br />
je bio otpadawe mermernih plo~a sa fasade<br />
Palate „Albanija“ u Beogradu).<br />
Stojan Lazovi}, penzioner<br />
18 3. februar 2012.
хроника<br />
Nacionalni dan borbe protiv pu[ewa<br />
Закон и кампања против пушења<br />
@ene te`e ostavqaju cigarete zbog hormonskog statusa, isti~e dr [arovi}<br />
inistarstvo zdravqa Re-<br />
Srbije pokrenulo<br />
Mpublike<br />
je kampawu „Ugasite cigaretuprodu`ite<br />
`ivot“, povodom<br />
31.januara Nacionalnog dana<br />
borbe protiv pu{ewa. Kampawa<br />
je krenula od Ministarstva sa<br />
ciqem da se pro{iri na sve<br />
zdravstvene ustanove, {kole,<br />
fakultete i institucije u Srbiji.<br />
Kako navodi dr Radosav<br />
[arovi}, na~elnik Dispanzera<br />
za plu}ne bolesti i tuberkulozu<br />
u~estalost pu{ewa u Srbiji<br />
je visoka kako me|u odraslim<br />
stanovni{tvom tako i me|u<br />
mladima. Skoro svaki drugi<br />
odrasli mu{karac (42% i svaka<br />
tre}a `ena 33,6 % ) su pu{a~i, a<br />
me|u decom uzrasta od petog do<br />
osmog razreda osnovne {kole,<br />
svako ~etvrto dete je pu{a~(<br />
23,3%), dok polovinu studenata<br />
~ine pu{a~i. Zbog toga je Ministarstvo<br />
zdravqa zapo~elo sa<br />
sveobuhvatnom kratkoro~nom<br />
kampawom protiv pu{ewa.<br />
Ciq kampawe je skretawe<br />
pa`we stanovni{tva na izrazito<br />
{tetno dejstvo duvana na<br />
organizam i kakva je korist po<br />
organizam prestankom pu{ewa.<br />
Zato dr [arovi} isti~e podatak<br />
- da nema nijednog duvanskog<br />
proizvoda koji nije {tetan<br />
po zdravqe. Duvan sa svojih pet<br />
Dr Radisav [arovi],<br />
na^elnik Dispanzera za<br />
plu}ne bolesti i tuberkulozu<br />
Pravu pomo} i informacije<br />
o prestanku pu{ewa<br />
zainteresovani mogu dobiti<br />
u Dispanzeru za plu}ne<br />
bolesti, gde se primewuje<br />
individualni i grupni<br />
metod za odvikavawe od<br />
pu{ewa. Od 44 individualno<br />
sprovedene metode<br />
14odsto pu{a~a je ostavilo<br />
pu{ewe. U grupnim metodima<br />
odvikavawa od pu{ewa<br />
50 odsto pu{a~a je prestalo<br />
da pu{i.<br />
hiqada {tetnih sastojaka od<br />
kojih su najmawe 30 kancerogeni<br />
, deluje na sve organe i tkiva<br />
i godi{we ubije u svetu oko 4<br />
miliona osoba putem malignih<br />
bolesti, infrakta, {loga,<br />
plu}nih oboqewa. Naro~itu<br />
opasnost pu{ewe predstavqa<br />
za trudnice i malu decu i to<br />
kroz efekte takozvanog pasivnog<br />
pu{ewa. Sat boravka u<br />
prostoriji u kojoj se pu{i u organizam<br />
se unese {tetnih sastojaka<br />
koji odgovaraju koli~ini od<br />
tri popu{ene cigarete-.<br />
Srbija ima veliki broj<br />
pu{a~a i veliku smrtnost od<br />
bolesti povezanih sa pu{ewem.<br />
Zbog toga je neophodno stalno<br />
pu{a~ima ponavqati da }e<br />
prestankom pu{ewa, wihovo<br />
zdravqe imati korist. A pored<br />
toga socijalno - ekonomska situacija<br />
porodice se znatno popravqa.<br />
Po prestanku pu{ewa<br />
veoma brzo dolazi do normalizacije<br />
krvnog pritiska i pulsa,<br />
smawuje se rizik od sr~anog udara<br />
i razvoja obolewa krvnih sudova.<br />
Korist po zdravqe usled<br />
prestanka pu{ewa nastavi}e da<br />
se ispoqava jo{ mnogo godina<br />
po{to se pu{a~ odrekao duvana,<br />
tako da je posle pet godina<br />
rizik od mo`danog udara postaje<br />
prose~an , posle deset godina<br />
rizik od razvoja karcinoma<br />
plu}a smawen je za 30-50%, a posle<br />
15 godina smrtnost biv{ih<br />
pu{a~a i nepu{a~a je jednaka.<br />
Zbog svih ovih ~iwenica<br />
zapo~eta je kampawa protiv<br />
pu{ewa sa ciqem-podizawa<br />
svesti javnosti o {tetnosti<br />
pu{ewa i stvarawa podr{ke<br />
merama za kontrolu i smawivawe<br />
u~estalosti pu{ewa.<br />
Kako dodaje dr [arovi} -<br />
mere za kontrolu i smawivawe<br />
u~estalosti pu{ewa su:<br />
izgradwa institucija bez<br />
duvanskog dima kao i primena<br />
postoje}eg Zakona o zabrani<br />
pu{ewa u zatvorenim prostorijama.<br />
Pu{ewe, odnosno nikotinizam,<br />
pokazuje sve karakteristike<br />
pandemije. Osnovno je delovawe<br />
zdravstvenih radnika i<br />
wihovim anga`ovawem u proteklom<br />
periodu u~estalost pu{ewa<br />
je smawena kod mu{karaca za<br />
pet odsto, kod dece {kolskog<br />
uzrasta sedam odsto ,kod `ena<br />
je ostao isti, dok je za pet odsto<br />
pove}ana svest stanovni{tva o<br />
{tetnosti duvana.<br />
D.Cvijovi}<br />
ARIQE<br />
Обука у лабораторији<br />
Иновационог центра<br />
Laboratorijska oprema vrhunske tehnologije, nabavqena u okviru<br />
projekta “Ariqska malina”, instalirana je krajem decembra<br />
u Inovacionom centru. Trenutno zaposleni prolaze obuku tokom<br />
koje se pa`qivo prou~avaju i razra|uju laboratorijske metode i<br />
obezbe|uje pravilno rukovawe opremom. Ure|aji su posledwe generacije<br />
i to: atomski apsorber namewen prvenstveno merewu malih<br />
koncentracija te{kih metala i drugih hemijskih elemenata u<br />
biqnom materijalu. Tu je i gasni hromatograf na kome }e se raditi<br />
metoda razdvajawa i detekcije organskih jediwewa odnosno<br />
utvr|ivawe postojawa ostataka pesticida u plodu vo}a.<br />
U pitawu je nimalo lak posao ali je neophodan kako bi se<br />
krenulo sa ozbiqnim radom:<br />
– Na{i potencijalni klijenti su prera|iva~i maline, ali<br />
mo`emo da radimo i sa ostalim vrstama vo}a. Kupci u inostranstvu<br />
imaju odre|ene zahteve u pogledu kvaliteta. Zato, iako ovakva<br />
procedura nije obavezna, sigurno je da je za svakog prera|iva~a<br />
dobro da zna da li u svojoj robi ima ostataka pesticida. Rizik je<br />
daleko mawi ali i zbog toga {to mogu preduzeti odre|ene mere<br />
kako ne bi do{li u situaciju da se izvezena roba vrati,- ka`e in`.<br />
Dragana Radovi} i dodaje da ovi ure|aji imaju brojne mogu}nosti<br />
prou~avawa i analize humanog materijala ali }e se zaposleni u<br />
Inovacionom centru fokusirati na biqnu proizvodwu.<br />
I. Pavlovi}<br />
BAJINA BA[TA<br />
БОЈАН ПЕТРОВИЋ НОВИ<br />
ПРЕДСЕДНИК ЛУ „СОКО”<br />
Izme|u dva kandidata, Milana Bo`i}a (dosada{weg<br />
predsednika) i Bojana Petrovi}a, ve}inom glasova za novog<br />
~elnog ~oveka Lova~kog udru`ewa „Soko” u Bajinoj Ba{ti<br />
izabran je Bojan Petrovi}, predstavnik Lova~ke sekcije<br />
Lug. Zamenik predsednika je Milo{ Mandi}, a predsednik<br />
Skup{tine Radovan Stameni}.<br />
R. B.<br />
3. februar 2012.<br />
19
iredbom koju su pripremili<br />
Pu~enici Prve osnovne {kole<br />
Kraq Petar Drugi u potpunosti<br />
su do~arali vreme u kome je<br />
`iveo prvi srpski prosvetiteq<br />
i u~iteq, i time na pravi na~in<br />
obele`ili {kolsku slavu.<br />
Priredbi je prisustvovao i<br />
gradona~elnik Jovan Markovi}<br />
koji je ~estitaju}i slavu rekao:<br />
- @elim i da u narednom<br />
periodu svi zajedno radimo na<br />
tome da deci napravimo {to<br />
boqi ambijent za `ivot i rad,<br />
kako bi wihove ~iste du{e, kako<br />
je ova priredba pokazala, bile<br />
jo{ ~istije. @elim da deca imaju<br />
{to boqe uslove za {kolovawe<br />
i napredovawe. Ova predstava u<br />
Prvoj osnovnoj {koli je pokazala<br />
koliko je pristup nastavnika<br />
iskren, i koliko je ~ist, koliko<br />
su uspeli da uvedu decu u jedan<br />
period koji je jako va`an za<br />
na{u istoriju, za na{e dru{tvo<br />
i zaista `elim da im ~estitam<br />
na trudu i naporu .-<br />
Ilija Mi}evi}, ~lan Gradskog<br />
ve}a zadu`en za omladinu,<br />
kulturu i sport je tako|e ~estitao<br />
Savindan :<br />
- U~enicima, wihovim profesorima,<br />
roditeqima i svim<br />
sugra|anima ~estitam {kolsku<br />
slavu Svetog Savu. U svim<br />
{kolama u gradu, kao i u svim<br />
obrazovnim ustanovama, se ova<br />
slava proslavqa na na~in kako<br />
i dolikuje. Zadovoqan {to sam<br />
u mojoj {koli, {to ovde vidim<br />
sre}nu i zadovoqnu decu<br />
i drago mi je {to su oni svojim<br />
programom pokazali rasko{no<br />
ume}e. Ovo je jedinstvena prilika<br />
gde deca mogu da se iska`u<br />
u pravom svetlu. -<br />
школство<br />
OSNOVNE [KOLE I VRTI]I U GRADU OBELE@ILE [KOLSKU SLAVU<br />
Чистота душе<br />
Vladan ^umi}, direktor<br />
PO[ Kraq Petar Drugi je<br />
rekao:<br />
- Za sve u~enike, roditeqe,<br />
za ~lanove kolektiva, ovo je<br />
izuzetno zna~ajan datum, va`an<br />
Deca vrti}a Bambi<br />
U svim osnovnim {kolama i vrti}ima u U`icu na sve~ani na~in<br />
obele`ena je {kolska slava Savindan. Priredbe koje su organizovane<br />
na pravi na~in su predstavile jedno pro{lo vreme i istoriju<br />
koja se ne zaboravqa<br />
dan. Drago nam je {to smo se okupili<br />
u ovako velikom broju i {to<br />
su nas posetili predstavnici<br />
lokalne samouprave i [kolske<br />
uprave kao i prijateqi {kole.-<br />
Z. \.<br />
Savindan u O[ Nada Mati}<br />
MEDICINSKA [KOLA<br />
U@ICE<br />
Detaq sa priredbe u PO[ Kraq Petar Drugi<br />
У част српског просветитеља<br />
Proslava u Medicinskoj {koli<br />
ve~anom pesmom Uskliknimo<br />
Ss qubavqu Svetitequ Savi<br />
koji je izveo hor Medicinske<br />
{kole odr`ana je svetosavska<br />
priredba sa prigodnim dramskim<br />
prikazon koji do~arava<br />
delovawe prvog srpskog<br />
prosvetiteqa,u~iteqa i uzora<br />
svojih sledbenika kako treba<br />
voleti svoj narod.<br />
- Obratili smo se u ovoj<br />
zajedni~koj molitvi na{em<br />
u~itequ i prosvetitequ Svetom<br />
Savi. Wegovu veli~inu treba<br />
gledati u svetlu toga koliko<br />
je danas te{ko biti doma}in<br />
u ku}i, prvi u jednoj porodici,<br />
koliko je te{ko biti doma}in<br />
u jednoj mesnoj zajednici, ko-<br />
20 3. februar 2012.
ARIQE<br />
Академија и квиз<br />
школство<br />
U [KOLI ZA SLU[NO O[TE]ENU DECU<br />
„MIODRAG V. MATI]“<br />
Поклони за Савиндан<br />
Udru`ewa „Egal“ i „Borci za Slobodu“<br />
uru~ili paketi}e deci ove {kole<br />
kolska slava Savindan<br />
koja se pro-<br />
[<br />
slavqa u ~ast Svetog Save,<br />
utemeqiva~a obrazovawa i<br />
U ~ast Svetog Save, u~enici Osnovne {kole „Sveti<br />
Ahilije“ odr`ali su sve~anu Akademiju u sali Sokolskog<br />
doma. U programu su nastupili ~lanovi hora O[ „Stevan<br />
^olovi}“ i literarne grupe u~enika od petog do osmog<br />
razreda. Akademija je bila je posve}ena podse}awu na<br />
zave{tawa i amanete koje su nam ostavili Sava i wegov<br />
otac Sveti Simeon.<br />
Povodom Savindana, {kolske slave, odr`an je I Svetosavski<br />
kviz u kome su u~enici pokazali veliko znawe o<br />
dinastiji Nemawi}a. Takmi~ile su se dve grupe sastavqene<br />
od u~enika ~etvrtog i {estog razreda iz parne i neparne<br />
smene. U grupi koja je osvojila prvo mesto i 51 bod, bili<br />
su Milica Rangelov, Olga Maslarevi}, Mihajlo Kr~evinac<br />
i Aleksa Jovanovi}.<br />
Obredu se~ewa slavskog kola~a u sali Osnovne {kole,<br />
prisustvovali su ucenici, roditeqi i nastavnici. Molitvu<br />
su slu`ili sve{tenik Milo{ Spasojevi}, |akon Bojan<br />
Milo{evi} i verou~iteqi Stanko A}imovi} i Nenad<br />
Stefanovi}, a potom je sve{tenik sa doma}inom slave ,<br />
Goranom ]irjakovi}em, zamenikom direktora {kole, izlomio<br />
slavski kola~.<br />
S. Jova{evi}<br />
Zorica Vesovi},<br />
direktorka {kole „Miodrag<br />
V. Mati}“<br />
Deca su se radovala<br />
ovom danu i sa puno truda<br />
su pripemala priredbu.<br />
Zahvalni smo navija~ima<br />
Slobode koji su posetili<br />
decu,uru~ili im paketi}e a<br />
kako su najavili omogu}i}e<br />
im i da bezbedno pose}uju<br />
utakmice.<br />
Zahvaqujem se i<br />
udru`ewu „Egal“ koje nas ve}<br />
nekoliko godina pose}uje<br />
i oni su prijateqi na{e<br />
{kole.<br />
u~enicima ove {kole organizovali<br />
su priredbu i poklonili<br />
im paketi}e.“Iako se {kola nalazi<br />
na periferiji grada, oni su<br />
prvog srpskog arhiepiskopa<br />
obele`ena je sve~ano i u [koli<br />
za slu{no o{te}enu decu „Miodrag<br />
V. Mati}“. Uz lomqewe<br />
slavskog kola~a i prigodan program<br />
organizovana je i humanitarna<br />
akcija Udru`ewe gra|ana<br />
„Egal“. Predsednik udru`ewa<br />
Pokloni za decu Udru`ewa „Egal“<br />
liko je te{ko biti direktor i<br />
predsednik upravnog odbora u<br />
jednoj {koli, koliko je te{ko<br />
biti gradona~elnik jednoga<br />
grada, predsednik dr`ave.Vidimo<br />
da na tim mestima nije<br />
lako ni biti ni opstati,uvek<br />
ste izlo`eni razli~itim kritikama,<br />
razli~itim vrstama<br />
podsmeha i potrebi da vas neko<br />
odatle na neki na~in skloni s<br />
verom da je on boqi od vas. Kada<br />
to imamo u vidu onda mo`emo<br />
shvatiti koliko je bilo te{ko<br />
i Svetom Savi da pre osam<br />
vekova zaquqa na{ narod u<br />
kolevci hri{}anskoj i da nas<br />
na taj na~in uvede u red kulturnih<br />
i prosve}enih naroda.<br />
To {to smo opstali kao pravoslavni<br />
hri{}ani uveren sam<br />
da je ozna~ilo poseban temeq<br />
u na{em entitetu-istakao je<br />
3. februar 2012.<br />
izme|u ostalog u besedi protojerej<br />
Mili} Dragovi}, stare{ina<br />
Crkve Svetog Marka koji je blagoslovio<br />
u~enike i profesore<br />
Medicinske {kole.<br />
Medicinska {kola ve}<br />
{esti put slavi u novim prostorijama<br />
i povodom {kolske<br />
slave uru~ene su nagrade<br />
u~enicima koji su ostvarili<br />
zapa`ene rezultate na<br />
republi~kim i me|unarodnim<br />
takmi~ewima. Nagrade su<br />
pripale i profesorima koji<br />
su u~enike spremali za ova<br />
takmi~ewa ali i penzionisanima<br />
u proteklih godinu dana.U<br />
toku kulturno-umetni~kog dela<br />
programa koji su izveli maturanti<br />
ove {kole predstavqen<br />
je i novi broj {kolskog lista<br />
Zdravac.<br />
B.M.<br />
Nikola Veli{a, u~enik<br />
iz Prijepoqa i Stefan<br />
Luki}, iz Fridom fajtersa.<br />
- Drago mi je {to su nas<br />
posetili navija~i Slobode<br />
i uru~ili nam paketi}e za<br />
{kolsku slavu. I ja sam<br />
Vladimir Aksentijevi} rekao je<br />
da su za decu obezbedili pomo}<br />
koja im je potrebna.<br />
A Udru`ewe gra|ana „Borci<br />
za Slobodu“ u saradwi sa<br />
Zajedno sa navija~ima Slobode<br />
navija~ i na slede}oj utakmici<br />
}u biti bubwar - rekao<br />
je Nikola.<br />
u centru srca navija~a Slobode,<br />
rekao je Petar Blagojevi}, iz<br />
Udru`ewa "Borci za slobodu".<br />
D. Cvijovi}<br />
21
STOJANKA DIMITRIJEVI] COKA,<br />
VLASNICA FRIZERSKOG SALONA MIMI<br />
сусрет<br />
sam znala da }u kad<br />
tad biti frizer.<br />
Posle zavr{ene<br />
sredwe Pravno<br />
birotehni~ke<br />
{kole, u potrazi<br />
za poslom zavr{ila<br />
sam i ~etiri godine<br />
trgova~kog smera, i<br />
kona~no posle toga<br />
oti{la u Beograd<br />
da u~im za frizera.<br />
U~ila sam od vrsnih<br />
majstora frizerskog<br />
zanata i do{la<br />
u U`ice gde sam<br />
po~ela da se bavim<br />
ovim poslom. Imala<br />
sam tada ve} dvoje<br />
dece, i bila jedna<br />
zadovoqna majka. Od<br />
dobrih prijateqa<br />
koji `ive u Holandiji<br />
dobila sam<br />
sve potrebno za otvarawe<br />
frizerskog<br />
salona i tako sam<br />
po~ela, te 89. godine.<br />
Najpre u ku}i u<br />
Ratarskoj ulici, gde<br />
smo tada `iveli, a<br />
posle pet godina na<br />
ovoj lokaliciji gde<br />
smo sada u ulici<br />
Kneza Lazara.<br />
Nagrade na<br />
takmi^ewima<br />
Stojanka Dimtirijevi} se deset<br />
godina takmi~ila i osvajala brojne<br />
pehare i diplome. Ipak najdra`i<br />
uspesi su joj prvo mestu 95/96 godine u<br />
Novom Sadu za {i{awe visoki sasun<br />
i nijansirawe kose, kao i peto mesto<br />
za mu{ku frizuru na me|unarodnom<br />
takmi~ewu u Splendidu. Polo`ila<br />
je i za sudiju pa je pet godina bila i<br />
uva`eni ~lan `irija. Svih tih godina,<br />
Coka je nesebi~no pomagala i kolegama<br />
iz U`ica, Ariqa i Po`ege da<br />
se pripremaju za takmi~ewa .<br />
naroda i vojske fenomenalan, a mo`ete li<br />
vi da zamislite scenu u kojoj je sve kao u<br />
filmu. Ja {i{am na poqani, u drugom delu<br />
gledamo kako padaju bombe, ali sve je to bio<br />
`ivot. Nisam imala iz tog perioda nikakva<br />
ru`na iskustva, svi su me po{tovali i<br />
uva`avali zbog tog humanog gesta. Dodu{e,<br />
bilo je od neupu}enih i druga~ijih komentara<br />
„{i{a{ Slobovu vojsku“ i sli~no, ali<br />
se na takve zlurade komentare nisam obazirala.<br />
Samo sam `elela da budem aktivna u<br />
ne~emu za svoju dr`avu. Kada se i to ludilo<br />
zavr{ilo, meni se taj humani gest itekako<br />
dobrim vratio. Kada se vratio mir me|u<br />
nama, qudi su po~eli da pri~aju o toj nekoj<br />
humanoj Coki, i tako bez obzira {to ja nisam<br />
`elela da to bude moja reklama, na kraju je<br />
Фризуре као уметничка дела<br />
Ona je energi~na, samosvesna i sna`na<br />
li~nost koja zna {ta ho}e i kako to da<br />
postigne. Frizerka Stojanka Dimitrijevi}<br />
Coka, vlasnica frizerskog salona Mimi u<br />
U`icu, mo`e biti sinonim za kvalitet koji<br />
traje i uspe{no odoleva promenama. Sa bogatom<br />
karijerom ali i poslovnim izazovima<br />
koje namerava jo{ da ostvari, uz supruga,<br />
dvoje dece i dvoje zlatnih unu~adi, Coka je<br />
uspe{na i ostvarena u `ivotu, i u svom poslu.<br />
Jednostavna, neposredna i veoma prijatna<br />
osoba, privla~i pra`wu stilom i stavom.<br />
Najve}i uspeh za wu su zadovoqne mu{terije<br />
Odakle qubav prema frizerskom<br />
zanatu?<br />
- Ta qubav se javila jo{ u detiwstvu.<br />
Zavolela sam kosu, imalo je ne{to magi~no<br />
u woj {to me je privla~ilo. U mojoj Novoj<br />
Varo{i, igrala sam u KUD-u i ve} tada koristila<br />
priliku da drugaricama iz folklora<br />
i sebi pravim frizure. Plela sam<br />
pletenice, tada nije bilo umetaka, ve} smo<br />
od na{e kose pravili sjajne frizure i ja<br />
sam u`ivala u tome. Dok sam u~ila Pravno<br />
birotehni~ku {kolu, zanimawe referent<br />
za rad i radne odnose, frizirala sam drugarice<br />
i profesorke. Moj otac nije `eleo<br />
da me odvoji od ku}e i po{aqe u Beograd<br />
da u~im frizerski zanat, jer tada to zanimawe<br />
nije bilo na ceni. Zadovoqila sam se<br />
time {to sam svaki slobodan trenutak provodila<br />
kod jedne dobre frizerke koja sada<br />
`ivi i radi u Nema~koj. Gledala kako ona<br />
radi, u~ila, upijala svaki wen pokret jer<br />
Videla sam gde<br />
su moji nedostaci,<br />
i{la na seminare,<br />
na takmi~ewa, forsirala<br />
sebe da sve<br />
{to ne znam pitam<br />
vrsne majstore, i<br />
malo po malo po~ela<br />
sam da napredujem u<br />
mom poslu.<br />
Salon postoji pune<br />
23 godine !?<br />
- Tako je, i<br />
zaista sam ponosna<br />
na svoj salon koji<br />
je dobio ime Mimi,<br />
po mojoj deci Miri<br />
i Miroslavu. Salon<br />
nikad nije bio<br />
zatvaran, pa ~ak ni za vreme one lude inflacije<br />
1993. godine. U to vreme u salonu<br />
smo radili i ne znaju}i za {ta radimo, ali<br />
smo opstali. Pre`iveli smo posle toga i<br />
bombardovawe i evo nas, jo{ uvek radimo sa<br />
istim `arom i intezitetom.<br />
^uli smo o nekom ratnom {i{awu?<br />
- Ja sam osoba od akcije. ^ak i u vreme<br />
bombrdovawa nisam mogla da sedim i ~ekam<br />
{ta }e se dogoditi. Re{ila sam da budem<br />
korisna, jer sam videla da qudi nemaju ni<br />
za hleb a kamoli da plate neko {i{awe.<br />
Zato sam odlu~ila, i dva dana u sedmici<br />
boravila na terenu i besplatno {i{ala vojsku.<br />
Bilo je mawak frizera koje je vojska<br />
mogla da mobili{e, tako da im je moja pomo}<br />
dobro do{la, jer sam se ja dobrovoqno javila<br />
da to radim. To je bilo nezaboravno<br />
iskustvo za mene. Videla sam da je odnos<br />
zaista ispalo za moj salon dobra reklama.<br />
I danas se qudi se}aju izve{taja sa ratnih<br />
podru~ja, ~ak je i novinar Svetislav<br />
Tijani} pisao ~lanke o mom anga`ovawu, a<br />
sve je ostalo zabele`eno i u kwizi \or|a<br />
Pil~evi}a „Krvavo prole}e“. To je deo mog<br />
`ivota koga }u se uvek se}ati.<br />
Iako ve} iza sebe imate ogromno<br />
iskustvo, da li i daqe radite na<br />
svom usavr{avawu. Da li vam internet<br />
koristi u tome ?<br />
- Mogu}nosti interneta su velike. Dosta<br />
toga novog mo`ete da nau~ite. Ali mogu<br />
samo da vam ka`em da nema ni{ta bez one<br />
edukacije kakvu sam ja imala. Postojali su ti<br />
`ivi seminari, da gledate svog kolegu, vrsnog<br />
majstora koji pred vama {i{a. Vi ta~no<br />
vidite kako on dr`i makaze, kako dr`i<br />
kosu, ~ujete ga kako pri~a i obja{wava.<br />
Svaka ~ast internetu, ali da bi bili<br />
dobar majstor smatram da moraju da se vrate<br />
ti `ivi seminari, da qudi od znawa u na{oj<br />
struci dr`e predavawa i prenose svoje<br />
znawe. Sada se na brzinu stvaraju frizeri,<br />
za nekoliko meseci, ali to ne mo`e da da<br />
kvalitet. To su brzi frizeri, na takvim<br />
kursevima se ne ulazi u sr`, a ovaj zanat<br />
je mnogo kompletniji. Zato ja jo{ uvek u~im<br />
i te`im da se usavr{im. A moje mu{terije<br />
mi maksimalno u tome poma`u. Kada su oni<br />
zadovoqni i ja sam, jer znam da sam onda<br />
uradila ne{to dobro.<br />
Za{to danas u Srbiji nema seminara?<br />
- Zato {to vi{e nema ulagawa velikih<br />
svetskih proizvo|a~a. Nema i zbog velike<br />
svetske krize koja je pogodila i na{u struku.<br />
Nekada su te svetske hemijske ku}e ulagale<br />
22 3. februar 2012.
u frizera koji }e da prezentuje taj wihov<br />
proizvod kod nas frizera, da objasni kako<br />
se preparat koristi, kako se nosi itd. Te<br />
velike kompanije su finansirale seminare<br />
a sada se to vi{e ne radi. Posle raspada<br />
Jugoslavije, raspao se i na{ Savez, tako da<br />
se sada nalazimo ba{ u nezavidnoj situaciji.<br />
Ne ka`em da ne mo`e da se nau~i mnogo<br />
toga i preko interneta, ali ja bih volela da<br />
se vrati stari vid prezentacije, gde mladi<br />
mogu da se maksimalno ukqu~e u rad.<br />
Nelojalna konkurencija? Ima li je i<br />
kako se boriti protiv we?<br />
- Na `alost `ivimo u vreme velike<br />
krize. Sve nas je uhvatilo to nekakvo sivilo.<br />
Vi{e se radi „na tobricu“ i po ku}ama.<br />
Mislim da se „na crno“ mnogo vi{e radi<br />
nego {to se ikad radilo. Ali, kad se radi<br />
na crno, ne nudi se neka usluga. Ti u salonu<br />
ta~no zna{ {ta mo`e{ da zahteva{ i {ta<br />
mo`e{ da dobije{. Ve}ina salona ne `eli<br />
da naru{ava svoj ugled. Mi u salonu Mimi<br />
se dr`imo toga da ta~no znamo koliko<br />
mo`emo, {ta mo`emo. Ono {to ne mo`emo<br />
mi to i ne radimo. Jednostavno ne}u da trujem<br />
ni svoj ali ni tu|i organizam. Rad na<br />
crno nije dobar ni za te moje kolege. Oni<br />
nemaju ni penziono, ni socijalno osigurawe,<br />
sutra se razboli{ i niko te ne vidi. - Moj<br />
uspeh je veliki jer evo ve} 23<br />
godine vodim frizerski salon<br />
i ni jednom ga nisam zatvarala,<br />
radnicima uvek upla}ivala<br />
penziono i socijalno, a zarade<br />
su uvek bile na vreme. I porez<br />
pla}am. Mislim da je prednost<br />
imati salon, koliko toliko<br />
zaradi{ neku platu, i mo`e da<br />
se `ivi<br />
Koji su vam najdra`i poslovi<br />
do sada?<br />
- Najvi{e volim da {i{am.<br />
Volim i da nijansiram, farbam,<br />
sve to volim, ali najvi{e<br />
u`ivam u promeni osobe kad<br />
iza|e iz salona. A tu promenu<br />
mogu da uradim samo ako nekog<br />
dobro o{i{am. Nekad i dobro {i{awe<br />
{i{ki mo`e da promeni ne~iju fizionomiju.<br />
Zato najvi{e u`ivam u {i{awu. Ako ne<br />
znate da mu{teriji date liniju, neku frizuru<br />
koja woj odgovara vi niste uspeli.<br />
Na {ta ste najvi{e ponosni do<br />
sada?<br />
- Najvi{e se ponosim svojom decom.<br />
Uprkos svim neda}ama i preprekama, uspela<br />
sam da ih izvedem na pravi put, omogu}ila<br />
im da se {koluju za zanimawa koja vole.<br />
]erka Mira je frizer sa iskustvom od osam<br />
сусрет<br />
godina, gaji sina od tri i po godine i }erku<br />
od dva meseca. Po povratku sa porodiqskog<br />
odsustva nastavi}e rad u na{em salonu<br />
. Potrudi}u se da joj prenesem svo svoje<br />
znawe i ume}e. Sin Miroslav je apsolvent<br />
na VISAN-u (sanitarno ekolo{ki in`ewer),<br />
ali je zavr{io i za stjuarta i sada radu u<br />
na{em nacionalnom avio prevozniku JATu.<br />
Sre}an je i ispuwen jer radi posao koji<br />
voli, a mene kao majku ~ini sre}nom jer<br />
uspe{no izvr{ava sve svoje obaveze u JATu,<br />
i uz to je veoma cewen u kolektivu.<br />
Zaista sam sre}na jer sam ostvarila<br />
ono {to sam volela i `elela. Drago<br />
mi je {to {to sam mnogo ulo`ila u moje<br />
usavr{avawe. Zato sada mogu drugima da<br />
prenesem svoje znawe. Do sada sam imala<br />
mnogo qudi koji su po~eli da u~e zanat kod<br />
mene a sada su postali vlasnici svojih salona.<br />
I uspe{ni su! Drago mi je kad znam da<br />
oni `ive od svog rada.<br />
Znamo da {i{ate dosta na{ih kolega.<br />
Kod vas dolaze i glumice, manekeni,<br />
peva~i… Da li imate nekoga<br />
koga biste posebno izdvojili?<br />
Rad sa Kokanom Mladenovi]em<br />
Frizerka Coka isti~e se i svojim humanitarnim radom.<br />
Bezbroj je akcija u kojima je u~estvovala, ali je posebno<br />
ponosna na svoj rad u Narodnom pozri{tu:<br />
- Radila sam i za Pozori{te ali nisam htela da naplatim<br />
uslugu. Volela sam da upoznam glumce iza scene. Rade}i<br />
sa wima u predstavi „Kako zasmejati gospodara“, imala sam<br />
~ast da upoznam Kokana Mladenovi}a. Bio je veoma zadovoqan<br />
mojim radom, ~ak me je i pohvalio rekav{i mi da sam<br />
sajajn ~ovek i da su frizure koje sam uradila, ono {to je<br />
on zaista hteo u predstavi. Predstava je bila jako gledana,<br />
ose}ala sam se kao deo tima, zbli`ila se sa glumcima, i za<br />
mene je to bilo jo{ jedno lepo iskustvo.<br />
- Imam puno mu{terija koje mi dolaze<br />
ve} dugi niz godina. Svi su mi dragi i zaista<br />
ne bih mogla nekoga da izdvojim. Ima tu<br />
i javnih li~nosti , ali i qudi iz grada i to<br />
su mi sve drage mu{terije. Srodi{ se s tim<br />
qudima tako da ta~no zna{ {ta ona ose}a,<br />
kad ho}e promenu, kad ne}e, tako da zasta<br />
ne bih mogla nikoga da izdvojim. Ve}ina tih<br />
mu{terija su postali ne{to vi{e, jer prosto<br />
su deo mog `ivota.<br />
Koja je tajna va{eg uspeha?<br />
- Da volite posao koji radite. Da se<br />
`rtvujete za wega i da pored svih prepreka<br />
nastavite i verujete da }e biti boqe.<br />
Borite se za svoj posao! Kada radite ono<br />
{to volite to vam je zagarantovan uspeh.<br />
[ta je to {to va{ salon razlikuje<br />
od ostalih ?<br />
- Na{ salon se razlikuje od drugih jer<br />
nemamo praznu pri~u. Iza svega stojimo mi.<br />
Ako ka`em da je ne{to dobro, kvalitetno<br />
za kosu to }u i da uradim. Nikad ne}emo<br />
prevariti mu{teriju. Ako smatram da nekoj<br />
mu{teriji ne{to ne treba da se uradi, mi to<br />
ne}emo uraditi ali }emo i obajsniti za{to.<br />
Iskrenost i profesionalnost su na{e odlike.<br />
^vrsto stojimo na svojim nogama, ne<br />
lebdimo u oblacima. Shvatamo situaciju<br />
oko nas.<br />
Koje su va{e `eqe za budu}nost?<br />
- @elim da se smawi ova nezaposlenost,<br />
da qudi imaju vi{e novca i da budu<br />
zadovoqni. Da ne brinu kad u}u u salon da<br />
li imaju za {i{awe ili ne. @elim svima<br />
da `ivimo u nekom boqem vremenu, i da<br />
`ivimo mawe stresno. Da se qudi bave svojom<br />
porodicom i da se svi potrudimo da nam<br />
bude boqe.<br />
@ene kad `ele ne{to da promene,<br />
one promene frizuru. Da li to va`i<br />
i za ja~i pol?<br />
- Da je ta pri~a ta~na, da kad vam lo{e<br />
ide vi `elite makar da promenite frizuru<br />
, u to sam se uverila te 1993. godine kao i<br />
za vreme bombardovawa. Qudi nisu imali<br />
novca ali su ipak dolazili na {i{awe.<br />
Kako je red bio u Guduri}u za hleb, tako je<br />
bio red i kod mene u salonu. Svi su `eleli<br />
da se o{i{aju, kao da }e tada da stane bombardovawe.<br />
Naravno da nam u salon dolaze i<br />
mu{karci. I oni `ele da imaju lepu frizuru<br />
i negovanu kosu. Nekoga po{aqe supruga<br />
koja se frizira kod nas, zadovoqni su. Imamo<br />
i kompletne porodice koje se friziraju<br />
kod nas i mu` i `ena, i deca i baka i deka.<br />
Prosto upoznaje{ celu porodicu.<br />
[ta biste poru~ili mladim frizerima?<br />
- Poru~ila bih prvo da dobro razmisle<br />
ho}e li da se bave ovim poslom<br />
ili ne. Jer, kad u|u u ove<br />
vode moraju da se odri~u mnogih<br />
stvari. Nema{ slobodne dane,<br />
ne mo`e{ da ide{ na bolovawe,<br />
nema{ dugo porodiqsko odsustvo<br />
… Ne mo`e{ samo otvoriti<br />
salon i da se zove da si ga otovorio.<br />
Morate biti spremni i<br />
na to da gubite mu{terije, ali<br />
morate znati i kako da ih ponovo<br />
vratite. Ne mo`ete se samo<br />
zvati gazdaricom. Morate voditi<br />
poslovawe i dosta ulagati u<br />
svoje usavr{avawe. Nije dovoqno<br />
da neko samo zavr{i obuku od<br />
tri meseca, nazove se frizerom,<br />
i da sa tim radi. Takvi frizeri<br />
brzo zatvaraju salone jer nemaju<br />
dovoqno znawa za ne{to {to }e slede}e<br />
do}i. Moda je ne{to {to se non stop mewa,<br />
i zato morate biti spremni da odgovorite<br />
izazovima i novim trendovima.<br />
Ho}emo li onda da zakqu~imo da je<br />
lepo biti frizer?<br />
- Da. Ne mo`e{ da se obogati{, ali<br />
uvek mo`e{ da zaradi{ za sebe i svoju<br />
porodicu! I da bude{ cewen i po{tovan u<br />
dru{tvu.<br />
Z. \okovi}<br />
3. februar 2012.<br />
23
DOBROTVORNI<br />
SVETOSAVSKI BAL<br />
U U@ICU<br />
Прикупљена<br />
средства<br />
добрим<br />
ђацима<br />
Na Svetosavskom balu u U`icu<br />
prikupqeno 130. 000 dinara<br />
a sredstva }e biti darivana<br />
po jednom u~eniku u deset osnovnih<br />
{kola u selima i gradu,<br />
talentovanom i dobrom<br />
|aku a pritom koji su lo{ijeg<br />
materijalnog stawa<br />
Pored brojnih {kolskim akademija i<br />
sve~anosti posve}enih Svetom Savi, prvom<br />
srpskom prosvetitequ, ove godine u U`icu<br />
odr`an je ~etvrti put i Svetosavski bal, u<br />
Mira Stankovi} ]irkovi}<br />
i Nemawa Spalovi} u ime organizatora<br />
pozdravqaju u~esnike bala<br />
organizaciji Mesnog odbora Kola srpskih<br />
sestara, Udru`ewa kraqevina Srbija<br />
i uz pomo} gradske Uprave. Kompletnom<br />
sadr`inom, karakterom i su{tinom podsetio<br />
je na tradiciju gra|anskih zabava u<br />
slavu istaknutog srpskog prosvetiteqa, a<br />
друштво<br />
nadasve va`no je ista}i da je imao i humanitarni<br />
karakter. Sva prikupqena sredstva<br />
od prodatih ulaznica od 130.000, bi}e podeqena<br />
po jednom u~eniku svih deset gradskih<br />
i seoskih osnovih {kola sa podru~ja<br />
grada, koji se istakao dobrim u~ewem a<br />
da je pritom lo{ijeg materijalnog stawa.<br />
Otuda raduje odaziv brojnih U`i~ana ovoj<br />
sve~anosti a time i pomo} u realizaciji<br />
ove humanitarne akcije.<br />
Ispred Kola srpskih sestara i<br />
Valcer, kako i dolikuje balovima<br />
udru`ewa Kraqevina Srbija prisutne su<br />
pozdravili Slobodanka Mira ]irkovi}<br />
Stankovi} i Nemawa Spalovi}, kao i<br />
gradona~elnik Jovan Markovi}, podse}aju}i<br />
na zna~aj i ovakvih na~ina da se pomogne<br />
ugro`enima i zahvaquju}i svim prisutnim<br />
koji su do{li da uz prijatno dru`ewe, muziku<br />
i igru, podr`e jednu takvu humanitarnu<br />
akciju. Blagoslov ovom skupu i wegovim<br />
namerama uputio je i sve{tenik Milo{<br />
Bosi}, arhijerejski namesnik, podse}aju}i<br />
da dobrim delima jedni drugima mo`emo<br />
pomo}i i da se svako dobro dobrim i od<br />
Boga vra}a.<br />
Ujedno, u~esnici programa podsetili<br />
su da je Svetosavski bal nastao kao deo<br />
tradicije obele`avawa Savindana u Srbiji,<br />
ali i na nekim evropskim dvorovima.<br />
Knez Milo{ je 1823. godine doneo naredbu<br />
da dan Svetog Save postane {kolska slava,<br />
a kasnijih godina uvedeni su i drugi vidovi<br />
obale`avawa Savindana , me|u kojima je i<br />
ovaj bal. O prvom srpskom prosvetitequ napisana<br />
su mnoga dela , wegov put protkan je<br />
i legendama, a me|u najsna`nijim opisima<br />
su i stihovi Qubomitra Simovi}a, ”Sveti<br />
Sava na Atosu”, koje su ovoga puta govorilla<br />
Sofija Raki}evi}.<br />
Svetosavqe je putokaz i mladim<br />
nara{tajima, te otuda je prijatno bilo ~uti<br />
i videti sve ono {to su mladi pripremili<br />
za ovaj program , tako|e bez ikakve nadioknade,<br />
pridru`uju}i se humanitarnom karakteru<br />
ove sve~anosti i pokazuju}i svoj talenat<br />
u pesmi , igri i recitovawu.<br />
U programu su u~estvovali: Aleksandra<br />
Milosavqevi}, Orkestr Merak, Akusti~ni<br />
bend Old friends, u~enici Obrazovnog<br />
centra Ars nova, u~enici Baletskog studija<br />
Marija Maga Magazinovi} i Plesnog studija<br />
Lot lorijen, Sofija Raki}evi} , Neveni<br />
Jevtovi} i Katarina Tasi}.<br />
M.T.<br />
Donacija Milanka<br />
Gordi]a<br />
Pored novca koji je prikupqen na<br />
Svetosavskom balu u U`icu, Milanko<br />
Gordi}, vlasnik preduze}a Oleks i<br />
IMD Vesti, saradnik i donator Kola<br />
srpskih sestara, odlu~io je da donira<br />
jo{ 100. 000 dinara, tako da }e svako<br />
od desetoro dece dobiti po 23. 000<br />
dinara, ~ime }e biti nagra|en rad i<br />
talenat na{ih u~enika koji su pritom<br />
lo{ijeg materijalnog stawa.<br />
Na balu i male balerine<br />
24 3. februar 2012.
azovni sistem svake zajednice po~iva<br />
Ona dobro organizovanom bibliote~koinformacionom<br />
sistemu i wegovoj sposobnosti<br />
da distribuira savremene i pouzdane<br />
nau~ne informacije do krajwih korisnka.<br />
Kako te stvari izgledaju kada je u pitawu<br />
otvarawe univerziteta u U`icu?<br />
Osnivawe biblioteke kako posebne<br />
organizacione jedinice na novoosnovanom<br />
fakultetu je i zakonska obaveza, ali nije<br />
dobro samo zadovoqiti formu zakona ve}<br />
je potrebno se pobrinuti da ta biblioteka<br />
svojim fondovima i stru~nim radom bude<br />
adekvatna podr{ka univerzitetskom obrazovawu.<br />
To podrazumeva da se u woj trebaju<br />
na}i i neka stara izdawa iz odgovaraju}ih<br />
nau~nih oblasti, jer ma koliko da je obrazovawe<br />
savremeno ono po~iva na ranijim<br />
saznawima iz svake nau~ne oblasti.<br />
Mnoge od potrebnih publikacija prosto nije<br />
mogu}e na}i na tr`i{tu. U takvim uslovima<br />
se o~ekuje da javna biblioteka nadomesti<br />
postoje}i nedostatak i ponudi svoje fondove,<br />
no da li su i oni adekvatni, kakva je<br />
bila nabavna politika zadwih godina i kako<br />
prevazi}i taj nedostatak. Drugo pitawe je<br />
distribucija savremenih nau~nih informacija<br />
i stvarawe povoqnog okru`ewa za<br />
razvoj nauke u lokalnoj sredini? Sve su<br />
ovo va`na pitawa o kojim treba na vreme<br />
razmi{qati kako bi smo obezbedili dobre<br />
uslove za rad na{eg univerziteta.<br />
Uspe{no prevazila`ewe takve situacije<br />
je mogu}e zahvaquju}i dobro razvijenom<br />
Bibliote~ko-informacionom sistemu<br />
Srbije (BIS). Najzna~ajniju ulogu u wegovom<br />
razvoju imalo je rukovodstvo Narodne biblioteke<br />
Srbije u posledwih jedanaest godin.<br />
Vizija razvoja BIS-a je bila podr`ana<br />
od Ministarstva nauke i Ministarstva<br />
kulture i zahvaquju}i tim okolnostima<br />
postignuti su zna~ajni rezultati. Nau~nim<br />
radnicima se nudi ~ak i vi{e no {to mogu<br />
dobiti nau~nici u evropskim zemqama.<br />
Pomenu}u samo nekoliko zna~ajnih resursa<br />
koji su razvijeni u ovom periodu. Formiran<br />
je sistem uzajamne katalogizacije. Danas<br />
Uzajamni katalog Srbije ima 2.382.767 zapisa<br />
(podatak preuzet sa sajta http://www.<br />
vbs.rs/cobiss). Podatke unosi vi{e od 125<br />
srpskih biblioteka, ima 43000 linkova do<br />
elektronskih izvora, 1,5 milion kwiga,<br />
700 000 ~lanaka, 67 000 ~asopisa i novina<br />
15.000 CD-ova/DVD-ova ...) .<br />
[ta su korisnici dobili sistemom<br />
Uzajamne katlogizacije i bazom podataka<br />
COBISS.SR?<br />
Dobili su mogu}nost da na Internetu<br />
jednim upitom pretra`e fondove 125 biblioteka<br />
u sistemu i da saznaju koja biblioteka<br />
u wihovom okru`ewu ima tra`enu<br />
publikaciju. Uzajamna katalogizacija<br />
omogu}ava me|ubibliote~ku pozajmicu koja<br />
nije samo usmerena na velike biblioteke<br />
kao {to je to do sada bio slu~aj (Narodnu<br />
biblioteku Srbije, Biblioteku Matice<br />
srpske i Univerzitetsku biblioteku Beograd)<br />
ve} i pozajmicu iz nama najbli`e<br />
biblioteke. Koja je vrednost ovog sistema<br />
najboqe znaju istra`iva~i iz na{e sredine.<br />
Pre dvadeset godina su najpre morali<br />
i}i do Beograda da bi do{li do ta~ne signature<br />
tra`ene publikacije pa se onda obratiti<br />
nama u Narodnoj biblioteci u U`icu<br />
da za wih tra`imo me|ubibliote~kom pozajmicom<br />
iste, a danas sve podatke o tra`enoj<br />
publikaciji mogu pogledati u elektrenskom<br />
katalogu COBISS.SR sa ku}nog ra~unara.<br />
Usluga me|ubibliote~ke pozajmice je<br />
omogu}ila na{im nau~nim radnicima da koriste<br />
fondove svih bibliuoteka u sistemu<br />
a ne samo na{e biblioteke. U ovom momentu<br />
3. februar 2012.<br />
култура<br />
U@I^KI KAPACITETI ZA<br />
RAZVOJ NAUKE I NAU^NIH<br />
^ASOPISA<br />
Библиотечки<br />
ресурси<br />
Razvoj bibliote~ko-informacionog<br />
sistema va`an je<br />
preduslov kvalitetnog univerzitetskog<br />
obrazovawa u<br />
U`icu<br />
je tako|e dostupno oko 43 000 elektronskih<br />
izvora koji su povezani sa katalo{kim opisom<br />
tako da iz kataloga izborom ponu|ene<br />
internet adrese mo`ete preuzeti dokument<br />
u punom tekstu. Najve}a vrednost celog projekta<br />
je {to je malim sredinama omogu}io da<br />
koriste sve ove resurse. Narodna biblioteka<br />
U`ice je prepoznala vrednost ovog projekta<br />
i bila prva javna biblioteka u Srbiji<br />
koja je u{la u sistem uzajamne katalogizacije<br />
jo{ 2004. godine.<br />
Va`ni resursi BIS su i elektronski<br />
servisi, a kao najva`niji bih pomenula KO-<br />
BSON koji sada nau~noj javnosti Srbije<br />
omogu}ava kori{}ewa 35 000 nau~nih ~asopisa<br />
strane stru~ne periodike. Servis je<br />
dostupan preko Narodne bibliotke Srbije,<br />
mnogi ~lanci su dostupni u punom tekstu.<br />
BIS Srbije tako|e nudi i doma}u stru~nu<br />
periodiku i u tom ciqu je formirana citatna<br />
baza doma}e stru~ne periodike<br />
SCIndeks. Na nivou Ministarstva nauke<br />
su formirani Mati~ni nau~ni odbori za<br />
nau~ne oblasti, koji daju svoje mi{qewe<br />
o stru~nim ~asopisima i kategori{u ih.<br />
Postoji pravilnik po kojima rade i pravilnik<br />
o ure|ivawu doma}e stru~ne periodike,<br />
strogo definisana procedura i uslovi koje<br />
moraju ispuniti doma}i ~asopisi da bi bili<br />
kategorisani kao nau~ni ~asopis. Preko<br />
Srpskog citatnog indeksa mogu se preuzeti<br />
mnogi ~lanci iz na{ih nau~nih ~asopisa,<br />
mo`e se dobiti bibliometrijski izve{taj i<br />
citiranost pojedinih autora.<br />
Mo`emo se pitati gde U`ice stoji u<br />
ovoj pri~i. Koji su na{i kapaciteti za razvoj<br />
nauke i nau~nih ~asopisa? Imamo svega tri<br />
nau~na ~asopisa, najvi{i rang ima Zbornik<br />
u~iteqskog fakulteta U`ice, on ima kategoriju<br />
M52 (~asopis nacionalnog zna~aja) i<br />
dva ~asopisa u kategoriji M53 (nau~ni ~asopis)<br />
U`i~ki zbornik i Istorijska ba{tina.<br />
Redakcija Istorijske ba{tine, ~asopisa<br />
regionalnog Arhiva u U`icu je napravila<br />
zna~ajne kvalitativne promene u radu zadwih<br />
deset godina. Najpre je u redakciji<br />
obezbedila doktore istorijskih nauka iz<br />
Beograda, zatim je obezbedila priloge<br />
koje su pisali doktori nauka iz na{eg Regiona,<br />
iz Beograda i ~ak i iz Sarajeva. Sarajevo<br />
je bilo sedi{te Drinske branovine,<br />
a Zlatiborski okrug je teritorijalno pripadao<br />
Drinskoj banovini pa se samim tim i<br />
deo arhivske gra|e vezana za ovo podru~je<br />
nalazi u Arhivu Bosne i Hercegovine. Sve<br />
su to bile neophodne stvari da bi Istorijska<br />
ba{tina dobila kategorizaciju nau~nog<br />
~asopisa. Zahvaquju}i viziji i naporima<br />
glavnog urednika mr Aleksandra Savi}a<br />
na{ Grad je dobio jo{ jedan nau~ni ~asopis,<br />
na {ta mo`emo biti ponosni. Morao se deset<br />
godina ulagati ogroman rad da bi se do{lo<br />
do toga ~ak i bez adekvatne podr{ke lokalne<br />
sredine. Da to nije uobi~ajena pojava<br />
vidi se po tome {to jo{ samo tri regionalna<br />
arhiva u Srbiji imaju ~asopise sa nau~nom<br />
kategorizacijom. Proceduru koju moraju<br />
ispo{tovati nau~ni ~asopisi ne mogu realizovati<br />
bez Bibliote~kog sistema Srbije,<br />
tako da je dugogodi{wa stru~na saradwa<br />
na{e Biblioteke i Redakcije Istorijske<br />
ba{tine dovela do ovih rezultata.<br />
Da bi jedan ~asopis dobio kategorizaciju<br />
nau~nog ~asopisa, pored toga {to<br />
mora ispuniti odre|ene uslove u kvalitetu<br />
priloga, mora ispuniti uslove u na~inu<br />
ure|ivawa, citirawa itd. Neophodno je<br />
da pro|e i odre|eno vrema pra}ewa istog.<br />
Veoma je te{ko do}i do kategorizacije ali<br />
je tako|e te{ko i ostati u trci, svaki broj<br />
se prati i mo`e se dogoditi da komisija<br />
proceni da nije udovoqeno postavqenim<br />
zahtevima i ~asopis }e izgubiti nau~nu<br />
kategorizaciju. Problem na{e sredine je i<br />
digitlizacija priloga u ~asopisima, {to u<br />
velikoj meri pove}ava wihovu dostupnost,<br />
samim tim i mogu}nost da citiranost priloga<br />
raste. Pra}ewem citiranosti priloga<br />
jedan ~asopis mo`e dobiti vi{i rang u kategorizaciji.<br />
Prosto je neravnopravna borba<br />
u citiranosti izme|u digitalizovanih i<br />
nedigitalizovanih ~lanaka.<br />
Iz prilo`enog bih rekla da smo kao<br />
nau~na zajednica u povoju, ali va`no je imati<br />
viziju, postaviti ciqeve i stvari mogu<br />
krenuti u pozitivnom smeru. Svetao primer<br />
u na{em okru`ewu je ~asopis «Medicinski<br />
glasnik» Instituta za {titastu `lezdu i<br />
metabolizam «Zlatibor” ~ija redakcija se<br />
potrudila ne samo da im ~asopis bude kategorisan<br />
(M53) ve} i da se na|e u najva`nijoj<br />
indeksnoj bazi medicinskih ~asopisa<br />
Medlajn {to je izvanredan uspeh. Da bi<br />
se do toga do{lo mnogo se moralo raditi,<br />
a bez digitalizacije je to nezamislivo.<br />
Zahvaquju}i viziji i anga`manu koleginice<br />
Mirjane Crn~evi}, vi{eg bibliotekara u<br />
Biblioteci Instituta, koja je kordinirala<br />
radom redakcije i celim projektom sve je<br />
to postignuto.<br />
Narodna biblioteka U`ice je tako|e<br />
razvijena savremena biblioteka sa stru~no<br />
osposobqenim kadrom za kori{}ewe<br />
bibliote~kih resursa pa mo`e pru`iti<br />
potrebnu podr{ku u obezbe|ivawu boqih<br />
uslova za nau~ni rad u lokalnoj sredini.<br />
Svojim korisnicima nudi kvalitetne usluge<br />
koriste}i potencijal BIS-a, ali se trudi da<br />
pro{iri resurse i u tu svrhu zadwih godina<br />
izdvaja sredstva za jo{ dva elektronska<br />
servisa, Paragraf/Lex i Medijsku arhivu. Za<br />
sve ovo je neophodna kvalitetna internet<br />
veza i mi se radujemo da }emo u ovoj godini<br />
dobiti akademsku mre`u sa opti~kim kablom.<br />
Nadamo se da }emo dobiti materijalnu<br />
podr{ku od Grada za svoj razvoj u narednom<br />
periodu kako bi smo na adekvatan na~in<br />
podr`ali univerzitetsko obrazovawe kod<br />
nas.<br />
Dragoslava Rodaqevi},<br />
bibliotekar savetnik<br />
25
култура<br />
IZBORNA SKUP[TINA KWI@EVNE ZAJEDNICE<br />
ZA ZLATIBORSKI OKRUG U U@ICU<br />
Предесдник Иван Ршумовић<br />
U U`icu je odr`ana godi{wa Skup{ina Kwi`evne zajednice UKS za<br />
Zlatiborski okrug koja je otvorena odavawem po~asti kolegama<br />
preminulim ime|u dve izborne skup{tine Haxi Draganu<br />
Todorovi}u i Nenadu Ristanovi}u Staparskom<br />
Konstatuju}i da stvaraju u<br />
veoma te{kim uslovima,<br />
kwi`evnici su sumirali ostvarene<br />
rezultate, pre svega<br />
na sre|ivawu sopstvene evidencije,<br />
a u proteklom periodu<br />
primqeno je sedam novih ~lanova<br />
u UKS koji sada deluju u ovoj<br />
Kwi`evnoj zajednici.<br />
Kra}i osvrt na brojne aktivnosti<br />
kwi`evnika iz na{e<br />
regije, pokazao je da je dinamika<br />
kulturnog `ivota zna~ajnije<br />
oboga}ena upravo raznim<br />
kwi`evnim manifestacijama i<br />
pogramima koji se pamte. Recimo,<br />
u saradwi sa Kwi`evnim novinama<br />
„Svitak“ iz Po`ege {tampan<br />
je leksikon „Kwi`evnici zlatiborskog<br />
okruga“ autora dr Milutina<br />
Pa{i}a, a kako je istakao<br />
dosada{wi predsednik Zajednice<br />
Milijan Despotovi}, u toku<br />
je priprema za {tamapwe drugog<br />
dopuwenog izdawa ove dokumentacione<br />
kwige za koju je Srba Igwatovi},<br />
kao recenzent napisao:<br />
„Kamo sre}e da svaka Kwi`evna<br />
zajednica na{ega Udru`ewa ima<br />
objavqenu sli~nu publikaciju o<br />
svome ~lanstvu i radu. Povodom<br />
izlaska prvog izdawa ove kwige<br />
u u`i~koj Biblioteci odr`an je<br />
veliki kwi`evni miting.<br />
U Zlatiborskom okrugu<br />
`ivi i stvara 43 ~lana<br />
Udru`ewa kwi`evnika Srbije,<br />
~ija je Kwi`evna zajednica u<br />
proteklom periodu delovala<br />
kroz organizacije kwi`evnih<br />
ve~eri i promocije kwiga svojih<br />
~lanova u Po`egi, U`icu,<br />
Ariqu, Priboju, Kosjeri}u i drugim<br />
mestima u na{em kraju, kao i<br />
u drugim gradovima Srbije.<br />
Tako|e, Kwi`evna zajednica<br />
u saradwi sa po`e{kim<br />
„Svitkom“ i Narodnom bibliotekom<br />
objavquje sabrane<br />
pesme rano preminulog pesnika<br />
Pauna Petronijevi}a u osam<br />
kwiga, objavquju}i jednu kwigu<br />
godi{we. Iz {tampe je iza{la<br />
~etvrta kwiga, daju}i tako i doprinos<br />
obnavqawu „Paunove nagrade“<br />
u okviru tradicionalne<br />
manifestacije „Odzivi Paunu“<br />
koju organizuje Narodna biblioteka<br />
u U`icu.<br />
Obnovqena je i kwi`evna<br />
nagrada „Pe~at kneza Lazara“<br />
koju UKS u saradwi za crkvenom<br />
op{tinom dodequje u Prilipcu,<br />
kod Po`ege. A ve} tri godine za<br />
redom dodequje se kwi`evna<br />
nagrada „Haxi Dragana“ koja nosi<br />
ime haxi Dragana Todorovi}a<br />
osniva~a Podru`nice Udru`ewa<br />
kwi`evnika Srbije za Zlatiborski<br />
okrug. Od pro{le godine, povodom<br />
stogodi{wice od ro|ewa<br />
Mom~ila Te{i}a, ustanovqena<br />
Ivan R{umovi}<br />
je kwi`evna nagrada za decu<br />
koja nosi wegovo ime.<br />
Na ovoj Skup{tini, staro<br />
rukovodstvo Zajednice (Milijan<br />
Despotovi} predsednik, Milunika<br />
Mitrovi} podpredsednica<br />
i Slobodan Radovi} sekretar)<br />
zamenilo je novo. Za narednim<br />
mandat izabrani su jednoglasno<br />
Ivan R{umovi} (predsednik),<br />
Dragi{a Milosavqevi} (sekretar),<br />
Mirko Ikoni} i Milijan<br />
Despotovi} (podpredsednici).<br />
Skup{tina se zahvalila<br />
kolektivu Narodne biblioteke<br />
U`ice, na ~ijem je ~elu An|a<br />
Bjeli}, za nesebi~nu pomo} koju<br />
uvek pru`a Kwi`evnoj zajednici<br />
i wenim ~lanovima.<br />
Razumenka Markovi}<br />
IVAWI^KI KONKURS ZA NAJLEP[U<br />
QUBAVNU PESMU<br />
Прва награда песми<br />
„Геодета“<br />
Autor pobedni~ke pesme Veqko La|evac iz<br />
Po`ege nagra|en i pravom da objavi zbirku<br />
pesama o tro{ku organizatora<br />
Na tradicionalnom, 19.<br />
po redu, konkursu za najlep{u<br />
qubavnu pesmu, koji su raspisali<br />
Dom kulture “Ivawica” i<br />
lokalni “Ivawi~ki radio”,<br />
u~estvovalo je 115 autora sa 345<br />
pesama, iz svih krajeva Srbije,<br />
ali i iz Republike Srpske, Crne<br />
Gore, Hrvatske, Nema~ke, Poqske<br />
i Bugarske. U~estvovalo<br />
je, naravno, i petoro ivawi~kih<br />
pesnika. Ovogodi{wi selektor<br />
jedinstvenog pesni~kog konkursa<br />
bio je poznati po`e{ki<br />
kwi`evnik Dragan Jovanovi}<br />
Danilov.<br />
U veoma jakoj konkurenciji<br />
za najlep{u qubavnu pesmu<br />
progla{ena je pesma “Geodeta”,<br />
pod {ifrom Guss (Gas), autora<br />
Veqka La|evca (33) iz Po`ege.<br />
Autor pobedni~ke pesme<br />
nagra|en je i pravom da objavi<br />
Veqko La|evac,<br />
autor najlep{e pesme<br />
zbirku pesama o tro{ku organizatora.<br />
Druga nagrada pripala<br />
je Tawi \ur|evi} iz Velikog<br />
Gradi{ta, za pesmu “^esma”, a<br />
tre}a nagrada Jovanki Ostoji}<br />
iz Rekovca, koja je napisala stihove<br />
pod naslovom “Zaqubqena”.<br />
Nagra|ene poetese koje su<br />
se na{le na drugom i tre}em<br />
mestu osvojile su sedmodnevni,<br />
odnosno petodnevni boravak u<br />
jednom od ivawi~kih hotela.<br />
Ugledni rumunski kwi-<br />
`evni ~asopis za kwi`evnost<br />
i umetnost „Kajetele kolumna“<br />
(Caietele columna), u najnovijem<br />
broju objavio je po ciklus<br />
od 30 aforizama srpskih<br />
aforisti~ara (Ranko Guzina,<br />
Aleksandar ^otri}, Radivoje<br />
Dangubi}, Vesna Den~i}) me|u<br />
kojima i U`i~anina Rada<br />
Jovanovi}a.<br />
Aforizme je za {tampu<br />
priredio rumunski kwi`evnik<br />
Valernu Butulesku koji je u<br />
uvodnom tekstu izme|u ostalog<br />
ka`e: „Srpski aforizmi<br />
su tematski bogati, politi~ni,<br />
kriti~ni, a wihova posebna<br />
vrednost je humor.“<br />
M. Despotovi}<br />
Pobednik 19. konkursa za<br />
najlep{u qubavnu pesmu, Veqko<br />
La|evac iz Po`ege, zavr{io je<br />
Filozofski fakultet u Beogradu,<br />
a pisawem poezije bavi<br />
se tek posledwih nekoliko godina.<br />
M. P.<br />
VEST<br />
Афоризми Рада<br />
Јовановића на румунском<br />
26 3. februar 2012.
POLARNA ZIMA NA PE[TERU<br />
Чекаћу те до минус 39<br />
хроника<br />
Na Pe{teru je ovih dana zavladala prava polarna zima. U centru<br />
Sjenice je izmereno u jutarwim satima minus 29 stepeni Celzijusa,<br />
a saznajemo da je u selu Karajuki}a bunari izmereno ~ak minus 30<br />
stepeni ispod nule<br />
ako su rekli u Metereolo{koj<br />
Kstanici na Radi{i}a brdu<br />
iznad Sjenice, nije iskqu~eno<br />
da do kraja ove sedmice bude<br />
zabele`en i novi rekord u niskim<br />
temperaturama u ovom delu<br />
Evrope, koji dr`i Pe{terska<br />
visoravan sa minus 39 stepeni<br />
Celzijusa zabele`enih 26. januara<br />
2005. godine na klimatskoj<br />
stanici u Karajuki}a bunarima.<br />
Ovo je do sada apsolutni<br />
rekord u niskim temperaturama<br />
u Evropi, ako izuzmemo neke<br />
delove severne Rusije i sever<br />
Norve{ke.<br />
Ju~e smo posetili Sjenicu<br />
i razgovarali za „Vesti“<br />
sa ovda{wim me{tanima. Na<br />
ekstremno niskim temperaturama<br />
`ivot te~e na prvi pogled<br />
uobi~ajenim tokom. Dvadesetogodi{wi<br />
Muharem Camovi}<br />
ka`e kroz smeh da wemu i<br />
wegovim sugra|anima imponuje<br />
{to se zimi Sjenica naj~e{}e<br />
pomiwe u svim medijima.<br />
- Ovde je i na minus 30 ugodno<br />
`iveti, qudi su vesele naravi<br />
i sve je mawe-vi{e normalno.<br />
Mi smo navikli na ovakve zime<br />
Me|u tridesetak mawih ribwaka,<br />
koliko ih je u privatnom posedu niklo na<br />
re~icama Ra~a, Roga~ica, Pilica, Gvozda~ka<br />
reka i Derventa u bajinoba{tanskom kraju<br />
je i ribwak Mom~ila Ostoji}a podno Povlena.<br />
U Zaro`ju, u zaseoku Kosi}i, nedaleko<br />
od asfaltnog puta koji iz Pa{ine<br />
Ravni vodi prema Makovi{tu, Mom~ilo u<br />
svom lepo ure|enom ribwaku ve} skoro dve<br />
godine uzgaja najkvalitetniju kalifornijsku<br />
pastrmku. U ovako zdravoj ekolo{koj<br />
sredini proizvodwa je ve} dostigla skoro<br />
jednu tonu na godi{wem nivou.<br />
- Nisam se mnogo dvoumio kada sam<br />
razmi{qao ~ime bi se mogao baviti u ovim<br />
godinama – ka`e Mom~ilo koji }e uskoro napuniti<br />
64 godine.- Prihvatio sam i savete<br />
sinova Vidana i Ilije koji sa svojim porodicama<br />
`ive i rade u [vajcarskoj. Ovaj<br />
posao mi pri~iwava pravo zadovoqstvo, a<br />
mo`e i lepo da se zaradi.<br />
^ista i kvalitetna planinska voda<br />
iz Lazarevi}a potoka, sa stalnom temperaturom<br />
i uz isti protok, su i odli~ni uslovi<br />
za uzgoj pastrmke izuzetnog kvaliteta. Zanimqivo<br />
je da se koli~ina vode koja sti`e<br />
do ribwaka nije mewala ni posle velikih<br />
su{a, pa ni pro{le godine, kada je su{a<br />
bila dugotrajna kao nikad do sada. Za prodaju<br />
i plasman nikada nije bilo problema<br />
jer je potra`wa velika. Mom~ilo ve}<br />
planira da uskoro izgradi jo{ koji bazen i<br />
da proizvodwu znatno pove}a.<br />
R.Blanu{a<br />
RIBWAK MOM^ILA OSTOJI]A U ZARO@JU<br />
Пастрмка из Косића<br />
Mom~ilo u svom ribwaku<br />
i mrazeve, ka`e on.<br />
- Ovakve polarne zime<br />
ovde na Pe{teru su o~eli~ile<br />
qude, oni se ovde ra|aju na<br />
polarnoj hladno}i i onda<br />
sve to lak{e podnose. Otuda<br />
ovde na Pe{teru ima stotine<br />
stogodi{waka, qudi su zdravi<br />
jer provode po ceo dan na<br />
zdravom planinskom vazduhu<br />
na 1.250 metara nadmorske visine.<br />
Ovaj kraj zaobilaze te{ke<br />
bole{tine poput malignih i<br />
drugih neizle~ivih oboqewa,<br />
ispri~ao nam je Sulejman Muftarevi}<br />
koga ovde svi zovu Heman,<br />
ina~e penzionisani metereolog<br />
iz Sjenice. Heman je ka`u<br />
`iva legenda u `ivotu Sjenice,<br />
u {ali nam re~e da se u Sjenici<br />
ju~e umivalo antifrizom, a momak<br />
ovih dana kada ~eka devojku<br />
na qubavni sastanak poru~uje<br />
„~eka}u te do minus 39“!<br />
Na Pe{teru se jo{ uvek<br />
govori o podvigu koji su napravili<br />
hrabri spasioci iz ovog kraja<br />
koji su kroz sne`ne smetove<br />
potpuno zavejanog pe{terskog<br />
sela Ple{in do lekara u Novom<br />
Pazaru dovezli trudnicu<br />
Sla|anu Obradovi} i za taj podvig<br />
nov~ano su nagra|eni od novopazarske<br />
gradske uprave.<br />
Iz zavejanih golijskih<br />
sela stizalo je vi{e apela<br />
za pomo}, a najdramati~nije je<br />
bilo u selu Bele vode, do koga<br />
su pro~i{}avani sne`ni nameti<br />
na putu dugom pet kilometara<br />
kako bi deca mogla da poha|aju<br />
nastavu.<br />
D. Bjelopoqac<br />
3. februar 2012.<br />
27
udbaleri Slobode Point<br />
Fse od 24. januara nalaze<br />
na Zlatiboru u studentskom<br />
odmarali{tu Ratko Mitrovi},<br />
na visinskim pripremama. Ekipa<br />
i pored ote`anih uslova zbog<br />
vremenskih neprilika, izuzetno<br />
dobro radi i trener Qubi{a<br />
Stamenkovi} je zadovoqan:<br />
- Zima je i prirodno je da na<br />
Zlatiboru ima snega. Problem je<br />
{to smo o~ekivali da o~istimo<br />
terene sa ve{ta~kom podlogom,<br />
kako bismo mogli da radimo.<br />
Ali kako je u celoj zemqi, tako<br />
je i ovde. Na postoje}u koli~inu<br />
snega nadovezao se jo{ toliki<br />
u toku dva dana, i jednostavno<br />
nije bilo uslova da o~istimo<br />
ve{ta~ke terene. Zbog toga smo<br />
izgubili onaj deo koji smo planirali<br />
da radimo sa loptom, i sad<br />
moramo da improvizujemo. Treniramo<br />
u hali, tu je i teretana<br />
u sklopu hotela, tr~imo po ovim<br />
stazama koje se u ovom trenutku<br />
zaista te{ke, ali nadamo se<br />
boqem vremenu i mogu}nostima<br />
da radimo i neke fudbalske<br />
stvari. -<br />
Prvi strateg U`i~ana<br />
isti~e da je Sloboda na vreme<br />
po~ela pripreme, {est nedeqa<br />
pre po~etka prvenstva, i da }e<br />
imati sasvim dovoqno vremena<br />
da se pripreme za nastavak sezone.<br />
U prelaznom roku ekipu je<br />
napustilo nekoliko igra~a koji<br />
su bili bitan „{raf“ u ekipi. U<br />
klubu se nadaju da }e novajlije<br />
nadomestiti nedostatak:<br />
- Kod nas se sve radi<br />
planski. Odlazak Kasalice i<br />
Maksimovi}a ima te`inu, ali<br />
jednostavno klub mora da `ivi<br />
od nekih sredstava. Bilo je vi{e<br />
pravih ponuda za oba igra~a<br />
i iz inostranstva i iz na{e<br />
zemqe, ali prevagnula je `eqa<br />
igra~a. Poslu{ali smo igra~e i<br />
usli{ili wihovu `equ da budu<br />
спорт<br />
FK SLOBODA POINT<br />
Све тече по плану<br />
~lanovi Crvene Zvezde.- isti~e<br />
Stamenkovi} i dodaje:<br />
- Kao smo planirali kod<br />
odlazaka, tako planski radimo<br />
i kod dolazaka. Ne pravimo veliko<br />
brojno stawe igra~a. Krenuli<br />
smo sa igra~kim fondom na<br />
koji ra~unamo za novu sezonu.<br />
Do sada smo doveli Predraga<br />
Ran|elovi}a, {pic igra~a koji<br />
Aleksandar Pejovi}<br />
bi trebao da nadomesti odlazak<br />
Kasalice. U veznom redu stigao<br />
nam je Bojan Beqi} koji je sa<br />
dosta uspeha igrao tri godine<br />
u Jagodini. Mislim da on mo`e<br />
da osve`i manevar. U ovom trenutku<br />
jedini, mo`da i najve}i<br />
problem, je taj deo zadwe linije,<br />
{toperska pozicija. Nedostaje<br />
nam taj igra~ koji bi nadomestio<br />
odlazak Maksimovi}a. Nadam se<br />
da }emo za nekoliko dana iako<br />
je na tr`i{tu „tanka situacija“<br />
sa {toperima, da dovedemo na<br />
toj poziciji jednog mla|eg i jednog<br />
iskusnijeg igra~a. Vrawkovi}<br />
jedini nije prisutan na pripremama,<br />
jer se nalazi u Turskoj<br />
u tra`ewu anga`mana. Ukoliko<br />
na|e ne{to povoqno, ne}emo mu<br />
praviti problem iako je on jo{<br />
uvek igra~ pod ugovorom .-<br />
Fudbaleri Slobode Point<br />
na Zlatiboru ostaju do ~etvrtog,<br />
ili petog feburara a nakon toga<br />
sele se u svoju bazu na Kipru:<br />
- Mi sledimo put od pro{le<br />
godine, iako ima malih odstupawa.<br />
Pro{le godine smo imali i<br />
jednu nedequ u Crnoj Gori, a ove<br />
to nismo planirali. Posle Zlatibora,<br />
igra~i }e dobiti dan, dva<br />
slobodno kako bi se spakovali<br />
i potom kre}emo put Kipra gde<br />
}emo ostati od 8. do 26. februara.<br />
Odlu~ili smo se za istu<br />
destinaciju jer smo pro{le godine<br />
imali zaista idealne uslove<br />
za pripreme. Od 16 dana<br />
koliko smo proveli tamo svih<br />
16 je bilo sun~ano. Opet smo se<br />
opredelili za taj mir. Ima}emo<br />
i vi{e prijateqskih utakmica.<br />
Ve} smo zakazali protiv ekipe<br />
Dinama iz Kijeva mladi do 21.<br />
godine. Najverovatnije }emo sa<br />
jednom ekipom iz Kine odigrati<br />
~ak dve utakmice po dolasku.<br />
I generalnu proveru ima}emo<br />
25. februara na Kipru. Tako|e<br />
razgovaramo i sa gospodinom<br />
Mito{evi}em koji vodi ekipu<br />
na Kipru , a tu igraju na{i biv{i<br />
igra~i Klimpl, Radosavqevi} i<br />
Lazi}. Siguran sam da }e nam te<br />
prijateqske utakmice pomo}i<br />
da defini{emo tim pred susret<br />
sa Jagodinom, koji nas ~eka u<br />
nastavku takmi~ewa. – rekao je<br />
Stamenkovi}.<br />
Aleksandar Pejovi}, priznaje<br />
da nije ni malo lako trenirati<br />
po ovakvoj hladno}i:<br />
- Malo nam uslovi ne idu<br />
na ruku. Sneg je, dosta je hladno,<br />
ali trudimo se. Radimo dobro<br />
i jedva ~ekamo pripremne<br />
utakmice na Kipru. Ima}emo<br />
ozbiqne protivnike i sigurno<br />
da }emo se uigrati i da }emo<br />
nastavak prvenstva do~ekati<br />
spremni. Siguran sam da }emo<br />
bele`iti jo{ boqe rezultate<br />
nego u jesewem delu. -<br />
Golman Darko Bo`ovi}<br />
sla`e se sa svojim saigra~em:<br />
-Uslovi su malo te`i nego<br />
{to smo o~ekivali. Nemamo<br />
teren da radimo sa loptom.<br />
Dosta tr~imo, imamo teretanu<br />
i salu gde nadokna|uejmo to<br />
koliko mo`emo. Ipak, svesni<br />
smo da je ovaj deo priprema<br />
najva`niji za sticawe fizi~ke<br />
kondicije, i ako sada zapnemo<br />
da }e nam kasnije biti lak{e.<br />
Napuni}emo plu}a i noge a onda<br />
na Kipru sledi glazura.-<br />
Z. \okovi}<br />
FK JEDINSTVO PUTEVI<br />
На Златибору<br />
брусе форму<br />
Kapiten Jovan Nikitovi}<br />
Fudbaleri Jedinstva Putevi punom<br />
parom treniraju na Zlatiboru. Niko se<br />
ne `ali na hladno vreme i sneg, ve} vredno<br />
i marqivo treniraju. Trener Predrag Ristanovi}<br />
na raspolagawu ima 25 igra~a, jer su<br />
se ekipi pridru`ila jo{ dva igra~a. Mihajlo<br />
Jovanovi} {toper iz Sloge (Po`ega), i<br />
Marko Aleksi} koji je stigao iz Sin|eli}a<br />
(Ni{). Pre wih u klub su stigli vezni igra~<br />
Nikola Erceg (Srem, Jakovo), i {pic Filip<br />
Rajevac (Jedinstvo, Ub).<br />
- Dosada{wi deo priprema zaista smo<br />
dobro odradili. Zadovoqan sam odnosom<br />
igra~a prema obavezama i naporima koje<br />
pred wih postavqam. Najva`nije je da su<br />
momci zdravi, da su `eqni rada, i nadam<br />
se da }emo i po dolasku u U`ice nastaviti<br />
istim ritmom. Vidite i sami kakve su vremenske<br />
prilike u zemqi, na Zlatiboru ima<br />
dosta snega, pa nam to ote`ava uslove, sli<br />
se snalazimo kao i ve}ina ekipa u Srbiji<br />
koja trenira u svojim gradovima. Ipak sve<br />
ovo }emo nadoknaditi kad odemo u toplije<br />
krajeve. – isti~e Ristanovi} i dodaje:<br />
- Odigravawe utakmica u ovakvim uslovima<br />
je izuzetno te{ko. Bile su planirane<br />
dve utakmice, ali vide}emo. Na moru<br />
smo ve} dogovori sedam , a u potrazi smo<br />
za jo{ dve, ili tri utakmice. Sve radimo<br />
kako bismo {to spremnije do~ekali po~etak<br />
prvenstva i ostvarili ambicije kluba. Ciq<br />
je potpuno jasan, `eqa nam je Prva Telekom<br />
Liga. Svesni smo da }e konkurencija biti<br />
jaka, to momci znaju, zato sada ovako vredno<br />
i treniraju. Svaki rad i zalagawe se na kraju<br />
isplati. - zakqu~io je trener Ristanovi}<br />
Jovan Nikitovi}, kapiten tima isti~e<br />
da pripreme teku po planu:<br />
- Jeste sneg veliki ali ne `alimo se.<br />
Koristimo halu za treninge, tu je i teretana,<br />
uz to i jedan trening odra|ujemo napoqu<br />
i mislim da je za po~etak to dovoqno.<br />
Jedva ~ekamo kad }emo na more. Tamo<br />
po~iwemo rad sa lotom i sa odigravawem<br />
prijateqskih utakmica. Pri pomisli na to,<br />
ve} nam je svima la{ke. – uz osmeh ka`e Nikitovi}<br />
i dodaje:<br />
- @elimo da zadr`imo prvo mesto i<br />
preselimo se u vi{i rang. -<br />
Fudbaleri Jedinstva Putevi u Petrovcu<br />
}e boraviti od 11. do 26. februara.<br />
Z. \okovi}<br />
28 3. februar 2012.
Okupqawem u klupskim prostorijama,<br />
kra}im radnim<br />
sastankom, pa treningom u hali,<br />
fudbaleri bajinoba{tanskog<br />
srpskoliga{a zapo~eli su pripreme<br />
za nastavak prvenstva.<br />
Treneru Dejanu Timotijevi}u<br />
i u~itequ golmana Zoranu<br />
Novakovi}u prvog radnog dana<br />
javila su se 24 kandidata za<br />
najboqi sastav. Me|u wima i petorica<br />
povratnika koji su sa velikim<br />
uspehom ve} nosili Slogin<br />
dres. Dejan Tarabi} se vratio<br />
iz Ma~ve, Ivan Maksimomi} i<br />
Mane Cvijovi} iz FAP-a, \or|e<br />
\or|evi} iz Loznice a Ivan Radovanovi}<br />
iz qubi}kog Poleta.<br />
Na prozivci su, po odobrewu<br />
trenera Timotijevi}a, izostali<br />
Sr|an Stojkanovi}, Svetlan<br />
Andri} i Mileta Gligi}. Prva<br />
dojica kasnila su jedan dan, dok<br />
sa Gligi}em nije jasna situacija.<br />
Nezvani~no on se nalazi na probi<br />
u jednom makedonskom klubu.<br />
Kandidatima za prvu postavu<br />
}e se prikqu~iti i dva perspektivna<br />
igra~a iz omladinskog<br />
pogona. - Uprava }e se truditi<br />
da ispuni sve obaveze prema<br />
igra~ima i trenerima, i zato<br />
zajedni~ki moramo sve u~initi<br />
da ostvarimo zacrtani ciq,<br />
RA^UNICA<br />
спорт<br />
Bajinoba[tanska Sloga s puno optimizma zapo^ela<br />
pripreme<br />
Повратници за опстанак<br />
Srpskoliga{ sa Drine ja~i za petoricu proverenih svojih biv{ih<br />
igra~a koji su se zimus vratili u Slogu<br />
Fudbaleri Sloge sa trenerima pred<br />
po~etak prvog treninga<br />
Sloga u prole}nu trku<br />
ulazi sa 14. pozicije na tabeli<br />
i zalihom od 15 bodova.<br />
Klupska ra~unica ka`e<br />
da se mora napraviti pomak<br />
bar za jedno mesto napred<br />
kako bi se osigurao opstanak<br />
i u slu~aju da neki<br />
klub Prve lige ispadne u<br />
Srpsku ligu, grupa Zapad.<br />
da se na{ klub sa tradicijom<br />
od preko sedam decenija i naredne<br />
sezone takmi~i u Srpskoj<br />
ligi - poru~io je fudbalerima<br />
predsednik Sloge Ratko Rogi}.<br />
- Poja~ali smo konkurenciju<br />
sa pet proverenih igra~a.<br />
Uz `estog rad pravi}emo dobru<br />
atmosferu da bi potpuno<br />
spremni u{li u nastavak prvenstva.<br />
Svesni smo te`ine zadatka,<br />
ali sam ube|en da je on<br />
ostvariv. Sedam dana radi}emo<br />
svakodnevno u hali, a potom<br />
slede treninzi pre podne na<br />
trim stazi, po podne na terenu<br />
sa ve{ta~kom podlogom. Planirali<br />
smo i vi{e test utakmica.<br />
Prva }e uslediti po~etkom<br />
februara protiv prvologa{a<br />
Mladosti iz Lu~ana- veli trener<br />
Timotijevi}.<br />
Od igra~a koji su jesenas<br />
konkurisali za prvi tim ne}e<br />
biti trojice. Goran Baro{ i Stefan<br />
Ran|elovi} su oti{li, dok<br />
}e Milan Bo`ovi} biti pozajmqen<br />
FK Peru}ac, ~lanu Zlatiborske<br />
okru`ne lige.<br />
R.Blanu{a<br />
STREQA[TVO- SVETSKI KUP<br />
U MINHENU<br />
Андија Златић трећи<br />
Drugog dana najja~eg svetskog turnira u Minhenu, srpski<br />
strelci su osvojili prvu medaqu. Andrija Zlati} iz u`i~kog<br />
„Alekse Dejovi}a“ zauzeo je tre}e mesto u seniorskoj konkurenciji<br />
vazdu{nim pi{toqem, sa 684,3 (582) kruga! Imao je najboqu finalnu<br />
seriju od 102,3 kruga i sa petog mesta pre plej ofa do{ao<br />
do bronze. U finalu je sedmo mesto zauzeo srpski olimpijac iz<br />
Policajca Damir Mikec koji je posle osnovnog dela imao {esti<br />
rezultat.<br />
- Mo`emo da budemo veoma zadovoqni, ne samo zbog prve<br />
medaqe i trojice finalista ve} i zbog nekoliko odli~nih rezultata<br />
– ka`e v.d. selektora Goran Maksimovi}.- Seniori pi{toqem<br />
imaju, sigurno, dosta krugova u rezervi, ovu su im, da tako ka`em<br />
neki sredwi rezultati.. Svi rezultati drugog dana su odli~ni i<br />
za ekipu i to je dobar signal pred [ampionat Evrope od 14. do 20.<br />
februara u Finskoj.-<br />
Rezultati, drugi dan turnira u Minhenu, vazdu{ni pi{toq<br />
– seniori: 1. Oleg Omel~uk (Ukrajina) 687,2 (586), 2. Asgeir Sigurgeirson<br />
(Island) 684,7 (583), 3. Andrija Zlati} (Srbija) 684,3<br />
(582)...7. Damir Mikec (Srbija) 680,8 (582)...16. Dimitrije Grgi}<br />
(Srbija) 579 krugova itd. Finale vredelo 581 krug.<br />
B. Vasi}<br />
3. februar 2012.<br />
29
VINER [TEDI[E SUPER LIGA<br />
KOLUBARA - JEDINSTVO 2:3<br />
( 22:25, 20:25, 25:23, 25:19, 11:15)<br />
Kapiten Aleksandra Avramovi}<br />
S.D. Kolubara. Gledalaca:<br />
200. Sudije: T. Popovi} (Kraqevo),<br />
A. Balanxi} ( Beograd).<br />
KOLUBARA: Gaji} 14, Stojkovi}<br />
5, Stevanov 11, Grbi}<br />
6, Bi{evac 14, Zlati} 12, Vukomanovi}<br />
(libero), Mitrovi}<br />
13, Vi}entijevi}, Jakovqevi},<br />
Sredojevi}, Mijaqevi}. Trener:<br />
Tatjana Bo{kovi}.<br />
JEDINSTVO. Trivuni} 9,<br />
Jelisav~i} 13, ^e{qar 8, Radovi}<br />
12, Avramovi} 18, Terzi} 16,<br />
Marjanovi} (libero), Dumawi},<br />
Tripkovi}, Aleksi}, Sekuli},<br />
Spaseni}. Trener: Sa{a Nedeqkovi}.<br />
Odbojka{ice Jedinstva<br />
uspele su da ostvare i drugu<br />
vezanu pobedu. U susretu sa<br />
спорт<br />
Lazarev~ankama iskoristile<br />
su nesmotrenost doma}ina, i dobile<br />
prva dva seta. U nastavku<br />
me~a je usledio preokret. Izabranice<br />
Sa{e Nedeqkovi}a<br />
dozvole su sebi pad koncentracije,<br />
pa su od „gotovog napravile<br />
veresiju“. Na svu sre}u u<br />
petom, kockarskom setu, vratile<br />
su svoju igru i sasvim lako<br />
stigle do bodova.<br />
U narednom kolu odbojka-<br />
{ice Jedinstva na svom terenu<br />
do~ekuju drugoplasiranu ekipu<br />
na tabeli Crvenu Zvezdu. Utakmica<br />
se igra u subotu 4. februara<br />
u sportskoj dvorani Veliki<br />
park sa po~etkom u 19 ~asova.<br />
Z. \okovi}<br />
ATLETSKI KLUB MLADOST<br />
Мирков тријумф на<br />
Белом кросу<br />
Odmah nakon {to je u<br />
Svetosavskoj trci u Vaqevu<br />
osvojio drugo mesto, Mirko<br />
Petrovi} je trijumfovao na<br />
45. EA permit Belom krosu,<br />
odr`anom u nedequ u Beogradu.<br />
Na temperaturi od<br />
sedam stepeni ispod nule,<br />
pri jugoisto~nom vetru koji<br />
je dodatno rashla|ivao<br />
vazduh brzinom od ~etiri<br />
metra u sekudni, i u<br />
konkurenciji 57 takmi~ara<br />
Mirko je jo{ jednom pokazao<br />
da je neprikosnoven.<br />
Pored na{ih atleti~ara<br />
Beli kros su „za~inili“ i<br />
takmi~ari koji su stigli<br />
iz 11 zemaqa: Rumunije,<br />
[vedske, Ma|arske, Bugarske,<br />
Ukrajine, Makedonije,<br />
Moldavije, Hrvatske, BiH,<br />
Slovenije i Republike<br />
Srpske.<br />
Borba je bila veoma<br />
neizvesna. Trku je poveo<br />
Ukrajinac Roman Romanenko, ali<br />
je na ulazu u {esti krug na ~elo<br />
izbio Darko @ivanovi} u nameri<br />
da odbrani pro{logodi{wu pobedu.<br />
Mirko Petrovi}, koji mu je<br />
bio za petama, uspeo je u fini{u<br />
da izbori pobedu:<br />
- Pre 20 dana sam bio<br />
prehla|en i hteo sam da<br />
presko~im taj zimski period i<br />
da sve svoje aktivnosti usmerim<br />
na prole}e. Promenio sam odluku<br />
i do{ao u Beograd jer volim<br />
da tr~im Beli kros. Imao sam i<br />
peh jer sam se u posledwem krugu<br />
okliznuo dok sam preticao rivale,<br />
udario u ogradu, ali na<br />
sre}u sve se dobro zavr{ilo.-<br />
rekao je Mirko Petrovi}.<br />
Mirko Petrovi}<br />
Na ovom krosu zapa`ene<br />
rezultate imali su i Bogdan<br />
Panti} koji je u kategoriji starijih<br />
juniora zauzeo sedmo mesto<br />
kao i Katarina Kosti} koja je u<br />
konkurenciji mla|ih juniorki<br />
svojila ~etvrto mesto.<br />
Trener Dragovan Ili} je<br />
izuzetno zadovoqan postignutim<br />
rezultatima:<br />
- Naglasio bih da su svi<br />
tr~ali iz punog treninga. Ove<br />
trke su samo priprema za Prvenstvo<br />
Srbije u krosu, koje }e ujedno<br />
biti i izborno takmi~ewe za<br />
prvenstvo Balkana.<br />
Z. \okovi}<br />
AGRO@IV KLS<br />
VOJVODINA SRBIJAGAS -<br />
SLOBODA 100 : 71<br />
(32:17, 25:14, 26:19, 17:21)<br />
S.D. Vojvodina. Gledalaca. 250. Sudije: Mradak, Sto{ovi} i<br />
Gruji}.<br />
VOJVODINA SRBIJAGAS: Petkovi} 4, Ku`eta, Kesi} 2, Markovi}<br />
14, Milo{evi} 13, Stoja~i} 13, Kalini} 9, Buni} 11, ^umi} 4,<br />
Dun|erski 6, Zekovi} 13, Vujo{evi} 11.<br />
SLOBODA: \uri} 4, Kuburovi} 18, An|i} 8, Raki} 8, Vasi} 4,<br />
Arnautovi}, Popovi} 14, Vu~i}evi}, Jevtovi} 12, Marinkovi} 3.<br />
Ko{arka{i Slobode na gostovawu u Novom Sadu pretrpeli su<br />
te`ak poraz. Iako su sa optimizmom gledali na susret sa prvoplasiranom<br />
ekipom, ne terenu nisu uspeli da prenesu pobedni~ki duh<br />
iz prethodnog kola, pa je poraz utoliko bio bolniji.<br />
Do trenutka zakqu~ewa ovog broja Vesti, ko{arka{i Slobode<br />
su u vanrednom kolu u sredu na svom terenu odigrali utakmicu sa<br />
ekipom Borca iz ^a~ka, i pobedili sa rezulatom 74:66.<br />
Z. \okovi}<br />
ODBOJKA[ICE CRNOKOSE DO^EKUJU<br />
NOVOSA\ANKE<br />
Борба за врх табеле<br />
Kosjeri}anke o~ekuju sigurnu pobedu na svom terenu i<br />
u~vr{}ivawe na tre}em mestu u prvoliga{koj konkurenciji<br />
U okviru 13. kola prvenstva Prve B odbojka{ke lige<br />
Srbije odbojka{ice “Crnokose Artos” iz Kosjeri}a su u<br />
pro{li petak gostovale u Kragujevcu. Posle uzbudqive<br />
borbe doma}a ekipa “Sme~ 5” zabele`ila je pobedu od 3:2, ali<br />
su i pored toga kosjeri}ke odbojka{ice sigurno zadr`ale<br />
tre}e mesto na tabeli, sa osvojenih 30 bodova.<br />
Mlada ekipa sa Skrape`a u subotu, u 19 sati, u Sportskoj<br />
hali do~ekuje ekipu Novog Sada. Novosa|anke su na pretposledwem<br />
mestu na tabeli sa samo 10 bodova i o~ekuje se<br />
da Kosjeri}anke, uz pomo} verne publike, zabele`e sigurnu<br />
pobedu i zadr`e mesto u vrhu tabele.<br />
M. P.<br />
30 3. februar 2012.
a sve~anosti u Sports-<br />
savezu op{tine<br />
Nkom<br />
Ivawica, progla{eni su najboqi<br />
kolektivi i pojedinci u sportu<br />
za 2011. godinu. Za najuspe{niji<br />
kolektiv progla{en je Fudbalski<br />
klub “Javor”, ~lan Super<br />
lige, a za najuspe{nijeg trenera<br />
Radovan ]ur~i}, aktuelni<br />
selektor fudbalske reprezentacije<br />
Srbije.<br />
predstavnici “sedme sile” za<br />
najboqeg sportistu proglasili<br />
Filipa Stanisavqevi}a, fudbalera<br />
FK “Javor”. Slu{aoci<br />
“Ivawi~kog radija” za najpopularnijeg<br />
sportistu u 2011. godini<br />
proglasili su Milijana<br />
Gruji~i}a, ~lana Ko{arka{kog<br />
kluba “Ivawica”.<br />
U konkurenciji mla|ih kategorija,<br />
Sportski savez je za<br />
спорт<br />
PROGLA[ENI NAJBOQI U SPORTU IVAWICE ZA 2011. GODINU<br />
Ани Суботић највише почасти<br />
Takmi~arka Atletskog kluba “Javor” po {esti put je progla{ena za najboqu sportistkiwu<br />
Ivawice, i ~etvrti put za najboqu sportistkiwu Moravi~kog upravnog okruga<br />
Tomislav Ivkovi}, Stojan Rangelov<br />
i Vladimir Bo{kovi}.<br />
Ana Suboti} je, i u organizaciji<br />
Moravi~kog upravnog<br />
okruga i sportskih novinara<br />
^a~ka, Gorweg Milanovca, Lu-<br />
~ana i Ivawice, progla{ena za<br />
najboqu sportistkiwu okruga u<br />
pro{loj godini, i to po ~etvrti<br />
put.<br />
Mlada Ivawi~anka dobila<br />
je najvi{e po~asti i od sportskih<br />
radnika, i od sportskih novinara,<br />
i od qubiteqa sporta. Zato<br />
~itaocima prezentujemo i ne{to<br />
vi{e podataka o postignutim<br />
izuzetnim rezultatima kojima je<br />
ona to zaslu`ila.<br />
[est puta Ana je nastupala<br />
za seniorsku reprezentaciju<br />
Srbije, i trostruka je prvakiwa<br />
dr`ave. Na me|unarodnim trkama<br />
ostvarila je 21 pobedu, osvojila<br />
je tri medaqe na prvenstvu<br />
Balkana i dve medaqe<br />
na ekipnom prvenstvu Evrope.<br />
Me|unarodna atletska federacija<br />
priznala je wen rezultat<br />
sa maratona u Podgorici, ~ime<br />
je i ispunila B standard i obezbedila<br />
u~e{}e na Olimpijskim<br />
igrama u Londonu od 27. jula do<br />
12. avgusta 2012. godine.<br />
Milan Pavlovi}<br />
Po odluci Sportskog saveza<br />
najboqa sportistkiwa u 2011.<br />
godini je Ana Suboti} iz Atletskog<br />
kluba “Javor”, a najboqi<br />
sportista Lazar Ilin~i}<br />
iz Odbojka{kog kluba “Putevi”.<br />
Ovo je izuzetnoj atleti~arki<br />
{esti put da bude progla{ena<br />
najboqom sportistkiwom ivawi~ke<br />
op{tine.<br />
I po izboru sportskih novinara<br />
Ivawice, Ana Suboti}<br />
je najboqa sportistkiwa, dok su<br />
3. februar 2012.<br />
Ana Suboti} bez premca<br />
Najboqi mladi sportisti<br />
najboqe u pro{loj godini proglasio<br />
Miloja [ar~evi}a<br />
igra~a omladinske selekcije<br />
FK Javor i Jelenu Lukovi} iz<br />
Ko{arka{kog kluba “Ivawica”.<br />
Osim progla{ewa najboqih<br />
klubova i pojedinaca za<br />
pro{lu godinu, Sportski savez<br />
Ivawice uru~io je i priznawa<br />
za nesebi~an doprinos u razvoju<br />
sporta ivawi~ke op{tine. Plaketu<br />
su dobili izuzetni sportski<br />
radnici Tomo Parezanovi},<br />
Iskusni<br />
bajinoba[tanski<br />
bokser se otisnuo<br />
u profi vode<br />
Мане<br />
стопама<br />
Ненада<br />
Posle decenije i po<br />
provedenih u ringu kao<br />
amater sa oko 200 me~eva,<br />
Bajinoba{tanin Mane Mar~eta<br />
(30) nastavqa profesionalnu<br />
boksersku karijeru. U ovom<br />
statusu, kao ~lan Balkan boksinga,<br />
ve} je imao dva vatrena<br />
kr{tewa u super te{koj kategoriji<br />
i oba su bila vi{e<br />
nego uspe{na. Najpre je krajem<br />
pro{le godine u Novom Sadu<br />
u svom prvom profi me~u savladao<br />
Ma|ara Viktora Salaija<br />
(bio je to uvodni me~ pred<br />
borbu Nenada Borov~anina<br />
za odbranu titule evropskog<br />
{ampiona), a nedavno je<br />
na bokserskom spektaklu na<br />
Zlatiboru Mar~eta u ~etiri<br />
runde bio boqi i od Gabora<br />
Farka{a, tako|e ma|arskog<br />
boksera. - Mnogo je zahtevan i<br />
potpuno je druga~iji profi od<br />
amaterskog boksa. U amaterskom<br />
je sve br`e, eksplozivnije,<br />
serije su br`e, izmeni se po<br />
pet-{est udaraca, a u profi<br />
konkurenciji sve je daleko<br />
sporije, udarac-dva i to je sve.<br />
Nema naglih pokreta. Vreba<br />
se {ansa, gre{ka protivnika<br />
– pri~a Mar~eta o iskustvima<br />
amatara i o prvim profi koracima.<br />
On dodaje da su ovi<br />
me~evi samo me|ukoraci do<br />
Mane Mar~eta<br />
ostvarewa ciqa, a to je borba<br />
za titulu. - Va`no mi je da<br />
imam {to vi{e borbi u profi<br />
karijeri, da steknem odre|eno<br />
iskustvo da bih u slede}e dve<br />
godine mogao da boksujem 12<br />
rundi i da se borim za titulu<br />
– ka`e Mar~eta. Osim razlika<br />
u na~inu borbe, velike su<br />
promene i kod treninga i priprema.<br />
- U toku svoje karijere<br />
u amaterskom ringu promenio<br />
sam dosta trenera, spremao<br />
se za razna takmi~ewa i sa<br />
razli~itim protivnicima.<br />
Tako sam stekao odre|eno<br />
iskustvo. Ali, kada sam u{ao<br />
u ove profesionalne vode<br />
sve je promeweno. Treninzi<br />
i pripreme su prilago|ene<br />
zahtevima profi ringa, sve je<br />
podre|eno taktici koja se razlikuje<br />
od onog u amaterskoj<br />
konkurenciji. Sada kao profesionalac<br />
radim po programu<br />
kakav ima i Nenad Borov~anin<br />
- isti~e Mar~eta.<br />
R.Blanu{a<br />
31
H umanitarna organizacija<br />
„Klub tri“ odr`ala je svoju<br />
redovnu skup{tinu u sali SPSa<br />
sa vanrednim izborom organa<br />
kluba. Sednicu je otvorila i<br />
rukovodila sednicom ispred izabranog<br />
radnog predsedni{tva<br />
Olgica \uri~i}, predsednica<br />
Skup{tine Kluba tri. Veoma<br />
temeqni izve{taj o radu<br />
u pro{loj godini podneo je<br />
predsednik Kluba tri @arko<br />
Krsti}. Krsti} je ocenio da nakon<br />
po~etnih problema usled<br />
odlaska biv{eg predsednika sa<br />
du`nosti i wegovim izborom za<br />
novog predsednika Kluba tri,<br />
do{lo je do delimi~ne normalizacije<br />
rada a potom i do vidnog<br />
napredka u svim segmentima<br />
rada:<br />
- Klub je omasovqen sa<br />
59 novih ~lanova. Imali smo<br />
zapa`en i plodonosan nastup<br />
{irom Srbije kao i u Ma|arskoj.<br />
Osvojili smo na 42.MIRK-u<br />
u Ba~koj Topoli 41 diplomu,<br />
~etiri majstorske poveqe i<br />
pehar za sveukupno osvojeno<br />
drugo mesto u Srbiji u narodnom<br />
stvarala{tvu. U Budimpe{ti<br />
smo osvojili 18 majstorskih i<br />
velemajstorskih poveqa za izradu<br />
ru~nih radova i sredwi<br />
хроника<br />
GODI[WA SKUP[TINA „KLUBA TRI“<br />
Бројније чланство<br />
Kontinuitet u radu, omasovqewe, realizacija planiranih zadataka,<br />
povezivawe sa {to ve}im brojem organizacija gra|ana kako u Gradu<br />
U`icu tako i u Republici, prioritetni su zadaci za ~lanove Kluba<br />
pehar za osvojeno drugo mesto.<br />
Na takmi~ewu „Zlatne niti“<br />
u Vrwa~koj Bawi osvojene su<br />
tri zahvalnice i to za sekcije<br />
„Zlatne ruke, Folklornu i Gos-<br />
toprimsku“.-<br />
@arko Krsti} se osvrnuo<br />
i na humanitarne akcije koje je<br />
Klub tri preduzeo u pro{loj godini:<br />
- Prikupqena su sredstva za<br />
narod Japana posle zemqotresa<br />
gde je 66 ~lana kluba dalo priloge.<br />
U~estvovali smo i u akciji<br />
„Bitka za bebe“, gde je 36 na{ih<br />
~lanova dalo priloge i za {ta<br />
smo dobili zahvalnicu od TV B-<br />
92. Domu za decu sa o{te}enim<br />
sluhom, na{e ~lanice su izradile<br />
kape, {alove, prsluke, gde<br />
je u~e{}e uzelo 26 ~lana Kluba<br />
tri, donirali smo uskr{wa jaja<br />
deci Doma Petar Radovanovi},<br />
kao i med i luk od donatorske<br />
i ekolo{ke sekcije. Posebno<br />
bih naglasio da je u prethodnoj<br />
godini 53 ~lana kluba oti{lo<br />
besplatno na neko od putovawa<br />
koja smo organizovali.-<br />
Na sednici je izabran<br />
novi Upravni odbor od sedam<br />
~lanova. Za predsednika je<br />
ponovo izabran @arko Krsti}, a<br />
izabran je novi Nadzorni odbor<br />
od pet ~lanova, ~ije je predsednik<br />
Milo{ Niki}. Izabrani su<br />
i predsednici sekcija ~ija su<br />
mesta bila upra`wena, kao i<br />
blagajnica kluba.<br />
R.V.<br />
UDRU@EWE<br />
DISTROFI^ARA<br />
ZLATIBORSKOG OKRUGA<br />
Корак по корак<br />
до школске клупе<br />
O[ „DU[AN JERKOVI]“ U U@ICU<br />
Обележили Савиндан<br />
Lomqewem slavskog kola~a i {kolskom priredbom u prisustvu<br />
dva sve{tenika, nastavnika, roditeqa i prijateqa, u~enici<br />
O[ ,,Du{an Jerkovi}“ iz U`ica obele`ili su Savindan, {kolsku<br />
slavu.<br />
Pesmom ,,Himna svetog Save“ po~ela je priredba. Recital o<br />
`ivotu svetog Save izveli su u~enici ~etvrtog razreda. Pesmu sa<br />
Kosova ,,Usnula je dubok san“ uspe{no je otpevala Nevena Jevtovi},<br />
u~enica ~etvrtog razreda, a pevala je i na Svetosavskom balu i<br />
pobrala brojne aplauze.<br />
U~enici tre}eg razreda kazivali su pesmu ,,Nebeska liturgija“,<br />
a u~enici drugog razreda odigrali su splet srpskih igara.<br />
U~enici starijih razreda recitovali su pesme o svetom Savi i o<br />
Hramu Svetog Save.<br />
Udru`ewe distrofi~ara Zlatiborskog<br />
okruga u Narodnoj biblioteci U`ice<br />
organizovalo je tribinu „Korak po korak<br />
do {kolske klupe“ sa ciqem da predstavi<br />
realizovane aktivnosti u vaspitno-obrazovnim<br />
ustanovama i primere dobre prakse<br />
po pitawu inkluzivnog obrazovawa u na{em<br />
okrugu.<br />
Aktuelno stawe u {kolama na tribini<br />
prezentovale su predstavnice {kolske<br />
uprave, Interresorne komisije i O[ za<br />
slu{no o{te}enu decu „Miodrag V. Mati}“<br />
U`ice.<br />
Po re~ima Jelene Pavlovi}, savetnice<br />
[kolske uprave ja~awem kapaciteta {kola,<br />
obukama, radom Interresorne komisije,<br />
anga`ovawem<br />
pedago{kih asistenata,<br />
primenom<br />
Pravilnika o ocewivawu<br />
napravqeni<br />
su prvi koraci ka<br />
ukqu~ivawu dece sa<br />
smetwama u razvoju<br />
u redovnu nastavu.<br />
Proces i rezultate<br />
rada Interresorne<br />
komisije na tribini<br />
predstavila je Radica<br />
Blagojevi} Radovanovi},<br />
predsednica<br />
komisije i tom<br />
prilikom istakla da je od po~etka rada<br />
komisija primila 36 zahteva za procenu<br />
pru`awa podr{ke deci sa smetwama u razvoju.<br />
Shodno tome komisija je dala mi{qewe<br />
da je za jedanaestoro dece potreban individualan<br />
obrazovni program, predlog za<br />
obezbe|ivawe osam pedago{kih asistenata,<br />
kao i potrebu za nabavku asistivnih sredstava<br />
za u~ewe. U primeni inkluzivnog<br />
obrazovawa u na{em gradu veliku podr{ku<br />
omogu}uju programi O[ za slu{no o{te}enu<br />
decu „Miodrag V. Mati}“ U`ice koje je<br />
prisutnima predstavila Vesna Bori~i},<br />
defektolog ove {kole.<br />
U punom ~itali{tu Narodne biblioteke<br />
pored navedenih tema diskutovalo<br />
se o primerima dobre prakse o deci<br />
koja su uz podr{ku pedago{kih asistenata<br />
ukqu~ena u redovno {kolovawe i {kolama<br />
koje su inkluziju do~ekale „otvorenih vrata“<br />
.<br />
Tijana Petrovi}<br />
Hor u~enika {kole izveo je pored ,,Himne svetog Save“, kompozicije<br />
,, Sveti Sava“ i za kraj priredbe ,,Vostani Serbie“.<br />
U~enici su pobrali aplauze i simpatije prisutnih gostiju<br />
pokazuju}i dar za igru, glumu, pesmu, recitovawe i zanimqivo i<br />
ma{tovito obele`ili svoju {kolsku slavu, Savindan.<br />
R. V.<br />
32 3. februar 2012.
О Г Л А С И<br />
JAVNO PREDUZE]E<br />
„ DIREKCIJA ZA IZGRADWU “ sa P.O. - U@ICE<br />
Vukole Dabi}a 1-3. 31000 U`ice.<br />
tel.: (031) 511-447; 516-893; 521-328; 516-399; faks: 031 518-896<br />
web: http://www.direkcijaue.rs, e-mail: office@direkcijaue.rs<br />
На основу члана 62. и 63. Одлуке о грађевинском земљишту Општине Ужице (Сл. Лист општине Ужице бр. 6/03, 3/04, 4/04 и 10/05),<br />
члана 6. Одлуке о услoвима и начину постављања привремених објеката на јавним површинама и осталом грађевинском земљишту (Сл.<br />
Лист општине Ужице бр. 3/4) и Програма постављања мањих монтажних објеката привременог карактера на површинама јавне намене<br />
на територији Града Ужица, ЈП »Дирекција за изградњу« из Ужица расписује<br />
О Г Л А С<br />
ЗА ПРИКУПЉАЊЕ ЗАТВОРЕНИХ ПОНУДА<br />
ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ГРАЂЕВИНСКОГ ЗЕМЉИШТА У ЈАВНОЈ СВОЈИНИ<br />
ПРЕДМЕТ ОГЛАСА:<br />
ЛОКАЦИЈЕ ЗА ОСМОМАРТОВСКУ УЛИЧНУ ПРОДАЈУ<br />
УЖИЦЕ: Л1 : Мали Трг<br />
- Укупан број локација: 24 ( ознаке од 1 - 24 )<br />
- Степен опремљености локације: са тезгом тип “ Дирекција “<br />
( габарита : 1,60 м x 0,80 м )<br />
- Површина локације: 4,00 м2<br />
- Почетни износ накнаде за закупнину садржи:<br />
- накнаду за коришћење<br />
грађевинског земљишта : .................................. 236,00 дин.<br />
- закуп земљишта , који се лицитира<br />
путем затворених понуда : ............................... 99,00 дин.<br />
- закуп објекта : ............................................... 6.000,00 дин.<br />
_____________<br />
УКУПНО :<br />
6.335,00 дин.<br />
Период закупа :<br />
06.03. – 09.03.2012.године<br />
- Износ кауције: 3.000,00 динара<br />
УСЛОВИ ЗАКУПА ЗЕМЉИШТА:<br />
Обавеза учесника Огласа који добије предметну локацију у<br />
закуп је плаћање: трошкова комуналне таксе и трошкове одржавања<br />
јавне чистоће у свему сагласно Решењу Града Ужица.<br />
УСЛОВИ ОГЛАСА:<br />
Право учешћа на Огласу имају регистровани пољопривредници<br />
,који сами узгајају цвеће и украсно биље, предузетници и привредна<br />
друштва регистрована за обављање делатности промета робе<br />
,занатске делатности и делатности домаће радиности на територији<br />
Републике Србије. Пријављивање на Оглас врши се на посебном<br />
обрасцу – огласној пријави која се може добити у стручној служби<br />
ЈП »Дирекција за изградњу«. У пријаву је потребно унети податке<br />
о учеснику Огласа и локацији на коју се пријава односи. Уз пријаву<br />
је потребно приложити доказ о уплати кауције на име обезбеђења<br />
учешћа на Оглас . Уплату износа извршити на уплатни рачун јавних<br />
прихода – подрачун за посебне намене: уплата кауције број 840-<br />
666804-50 са моделом плаћања 97 и позивом на број 89-100.<br />
Учесници Огласа, садашњи корисници грађевинског<br />
земљишта, дужни су као услов за конкурисање пружити писмени<br />
доказ о измиреним обавезама према ЈП«Дирекција за изградњу«<br />
Ужице, насталим закључно са 31.12.2011. године и потврду<br />
надлежног пореског органа о измиреним и доспелим порезима,<br />
доприносима и другим јавним дажбинама (не старију од шест<br />
месеци ).<br />
Понуда за учешће на Оглас подноси се у писменој форми,у<br />
прописно затвореном коверту препоручено или непосредно на<br />
адресу: ЈП »Дирекција за изградњу« Ужице, Улица Вуколе Дабића<br />
1-3 до 05.03.2012.год.,до 12 часова (без обзира на начин на који се<br />
достављају).<br />
Понуда мора да садржи: Уредно попуњену пријаву , доказ о<br />
уплати кауције, потврду Дирекције о измиреним обавезама по основу<br />
накнаде за коришћење грађевинског земљишта и потврду надлежног<br />
пореског органа о измиреним и доспелим порезима,доприносима и<br />
другим јавним дажбинама ( не старију од шест месеци).<br />
Понуда која не садржи наведене елементе сматраће се<br />
неважећом и неће се разматрати.<br />
Приоритет на уступање грађевинског земљишта у закуп<br />
имаће учесник Огласа који понуди највећи износ закупнине у<br />
односу на утврђени почетни.<br />
Отварања понуда и одабирања најповољнијег понуђача<br />
обавиће Комисија формирана Решењем Градоначелника Града<br />
Ужица за давање у закуп грађевинског земљишта дана 05.03.2012.<br />
год. у 13 часова, у малој сали Града Ужица.На отварању понуда<br />
лице које заступа подносиоца пријаве мора да достави пуномоћје,<br />
оверено у градској управи или суду.<br />
Резултати Огласа биће објављени одмах по отварању понуда.<br />
Учесницима Огласа који нису предложени за доделу грађевинског<br />
земљишта у закуп, по истицању резултата Огласа, биће извршен<br />
повраћај уплате на име кауције од стране стручне службе ЈП<br />
»Дирекција за изградњу« у року од 3 (три ) дана . Учесницима<br />
Огласа који су предложени за доделу грађевинског земљишта у<br />
закуп кауција се задржава и урачунава у цену локације.<br />
Уколико учесник Огласа, који је добио Решење о додели<br />
грађевинског земљишта у закуп, не закључи уговор са ЈП »Дирекција<br />
за изградњу« или не уплати понуђени износ року од дана доношења<br />
Решења, одмах ће се покренути поступак за престанак права закупа<br />
предметног земљишта и враћања истог у посед Града Ужица без<br />
права на повраћај уплаћене кауције.<br />
Обавеза учесника Огласа који добије предметну локацију у<br />
закуп је плаћање трошкова комуналне таксе у износу од 900,00<br />
дин.на рачун број 840-742241843-03 са моделом плаћања 97 и<br />
позивом на број 89 -100 у року од два дана од дана отварања<br />
понуда.<br />
За сва ближа обавештења и увид у предметне локације<br />
учесници Огласа могу се обратити стручној служби ЈП«Дирекција<br />
за изградњу« сваким радним даном у времену од 8 до 15 сати или<br />
на телефоне 522-341 или 516-946.<br />
3. februar 2012.<br />
33
О Г Л А С И<br />
Град Ужице<br />
Увод<br />
КОНКУРС<br />
ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ПРОГРАМА ПОДРШКЕ ХУМАНИТАРНИХ И ОСТАЛИХ ДРУШТВЕНИХ<br />
ОРГАНИЗАЦИЈА СРЕДСТВИМА ГРАДСКОГ БУЏЕТА<br />
Програм подршке хуманитарних и других друштвених организација средствима градског буџета има за<br />
циљ обезбеђење одрживости услуга и активности које реализују организације грађанског друштва у следећим<br />
областима:<br />
- социјална политика,<br />
- развој локалне заједнице,<br />
- очување традиционалних културних и историјских вредности,<br />
- заштита животне средине,<br />
- подршка алтернативним и традиционалним културним садржајима,<br />
- превенција здравља и здравствена подршка.<br />
За потребе реализације Програма подршке, Одлуком о буџету града за 2012.годину, опредељена су средства<br />
у износу од 5.000.000 динара, буџетска позиција: 272 - Конкурс за хуманитарне и остале друштвене организације<br />
Специфичне<br />
области подршке<br />
Подносиоци<br />
пријава<br />
Рок и начин<br />
подношење<br />
пријава<br />
Трајање<br />
Конкурсна<br />
документација<br />
Подршка<br />
подносиоцима<br />
пријаве<br />
Резултати<br />
конкурса<br />
1. Успостављање и развој партнерства између организација грађанског друштва, локалних институција и<br />
локалне самоуправе<br />
2. Успостављање и унапређење волонтерског рада<br />
3. Подизање нивоа учешћа грађана у локалној заједници, обезбеђивањем механизама за редовно<br />
информисање и консултовање грађана о кључним питањима у областима подршке наведеним у одељку – Увод<br />
Подносиоци пријава могу бити ИСКЉУЧИВО организације грађанског друштва која имају седиште на<br />
територији града Ужица.<br />
Пријаве се подносе преко писарнице града Ужица (канцеларија бр.12) са назнаком ‘’Дотације за организације<br />
грађанског друштва” .<br />
Рок за подношење пријава је 20. фебруар 2012.године<br />
Програм подршке хуманитарних и других друштвених организација средствима градског буџета реализује се<br />
до краја 2012.године.<br />
Конкурсну документацију чине:<br />
1. Основна документација:<br />
Образац 1 – Основне информације о оргранизацији,<br />
Образац 2 – Акциони план за 2012.годину<br />
Образац 3 – Захтев за финансирање активности дефинисаних Акционим планом<br />
Образац 4 – Наративни извештај о активностима реализованим у 2012. години<br />
* само за организације које су користиле средства у 2011.години<br />
Образац 5 – Финални финансијски извештај за 2011.годину<br />
* само за организације које су користиле средства буџета у 2011.години<br />
Основна документација подноси се:<br />
- три штампана примерка – један оригинал и две копије:<br />
- електронска верзија на CD-у.<br />
2. Пратећа документација:<br />
- одлука Управног одбора организације о учешћу на конкурсу<br />
- акт о регистрацији<br />
Пратећа документација подноси се у једном примерку.<br />
Обрасци конкурсне документације могу се преузети:<br />
1. на интернет презентацији www.graduzice.rs<br />
2. у градској управи, канцеларија 41.<br />
3. у Канцеларији за сарадњу са организацијама грађанског друштва,Градски развојни центар, ул. Петра<br />
Ћеловића бб, I спрат,канцеларија број 2 (мапа у прилогу)<br />
За потребе подносилаца пријава на конкурс обезбеђене су индивидуалне консултације са координатором за<br />
сарадњу са организацијама грађанског друштва,<br />
Консултације се могу заказати на тел. 031/ 592-418<br />
Коначни избор организација/корисника буџетских средстава биће објављен до 29.фебруара 2012.године.<br />
1. обавештавањем подносилаца пријава<br />
2. постављањем одлуке о резултатима Конурса на интернет презентацији града Ужица www.graduzice.org<br />
34 3. februar 2012.
О Г Л А С И<br />
ОПШТИНСКА УПРАВА КОСЈЕРИЋ<br />
ГРАД УЖИЦЕ<br />
Служба за урбанизам<br />
објављује<br />
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
о поднетом захтеву за одлучивање о потреби процене<br />
утицаја на животну средину<br />
Носилац пројекта, Привредно друштво за дистрибуцију<br />
електричне енергије «Електродистрибуција Београд» ДОО<br />
Београд из Београда, Ул. Масарикова број 1-3, поднео је Служби<br />
за урбанизам Општинске управе Косјерић, захтев за одлучивање о<br />
потреби процене утицаја на животну средину изградње комплекса<br />
«Наставно-образовног центра Дивчибаре» на Дичибарама, нето<br />
корисне површине 5996,52м², са 48 смештајних јединица, на кат.<br />
пар.бр. 77/17 КО Росићи, на територији општине Косјерић.<br />
Увид у садржину захтева може се извршити у просторијама<br />
Општинске управе Косјерић, канцеларија број 26, Ул. Олге Грбић<br />
број 10, сваког радног дана од 11-14 часова.<br />
Рок за јавни увид и достављање мишљења о захтеву носиоца<br />
пројекта је 10 дана од дана објављивања овог обавештења.<br />
Обавештење се објављује на основу члана 10. и члана 29.<br />
став 2. Закона о процени утицаја на животну средину («Службени<br />
гласник РС», број 135/04 и 36/09).<br />
Градска управа за урбанизам, изградњу и<br />
имовинско-правне послове<br />
Одељење за правне послове<br />
Улица Димитрија Туцовић бр.52<br />
тел. 031/590-178, факс: 031/513-469<br />
На основу чл.10. став 1.и 2. а у вези са чл.29. Закона о<br />
процени утицаја на животну средину ( «Службени гласник » РС<br />
бр.134/04 и 36/09) даје следеће<br />
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е<br />
Носилац пројекта ”Кастел Миловановић” д.о.о, ул. Петра<br />
Ћеловића бр.13, Ужице, поднео је захтев за одлучивање о потреби<br />
процене утицаја на животну средину за Пројекат пословног<br />
комплекса за складиштење неопасног отпада на кат. парцели број<br />
500/2 КО Љубање, територија Града Ужица, чија се реализација<br />
планира у производно-пословној зони села Љубање.<br />
Заинтересована јавност и заинтересовани органи и<br />
организације могу извршити увид у садржину захтева сваког<br />
радног дана од 09,00 до 14,00 часова, у канцеларији бр.1, Градске<br />
управе за урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове<br />
Града Ужица, улица Д. Туцовић бр. 52 и доставе своје мишљење<br />
у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења.<br />
На основу Одлуке ликвидационог управника друштва<br />
„Кондор-Инос“, д.о.о., Ужице, у ликвидацији, у складу са одредбама<br />
члана 532 Закона о привредним друштвима („Службени гласник“<br />
РС, бр.36/2011), ликвидациони управник ликвидационог дужника:<br />
„КОНДОР-ИНОС“, Д.О.О.., УЖИЦЕ, У ЛИКВИДАЦИЈИ<br />
УЖИЦЕ, ДИМИТРИЈА ТУЦОВИЋА БР.93<br />
ОГЛАШАВА<br />
продају непокретне имовине друштва<br />
1. Предмет продаје представља имовина коју чине:<br />
– непокретности-пословни производни погон, које се<br />
налазе у Пожеги, улица Милутина Мланковића бб,<br />
– непокретности-кућа са плацем, која се налази у Ужицу,<br />
– непокретности-земљиште које се нлази на Белој<br />
Земљи,<br />
– непокретности-станови, која се налазе у стамбеним<br />
зградама, у Ужицу,<br />
Имовина се продаје, по деловима, у виђеном стању.<br />
2. Право учешћа на огласу имају сва правна и физичка лица,<br />
која након добијања профактуре, у седишту друштва, Д.Туцовића<br />
бр.93. Ужице, изврше уплату откупа продајне документације у<br />
износу од 100.000 дин., на текући рачун друштва.<br />
3.Понуде се достављају препоручено или лично, на адресу<br />
: „Кондор-Инос“, д.о.о.Ужице, у ликвидацији, Д.Туцовића бр.93, у<br />
року од 15 дана, од дана објављивања огласа.<br />
4.Поступак продаје ће се извршити у складу са законским<br />
прописима који регулишу ову материју.<br />
ЛИКВИДАЦИОНИ УПРАВНИК<br />
„КОНДОР-ИНОС“, Д.О.О. УЖИЦЕ<br />
У ЛИКВИДАЦИЈИ<br />
ГРАД УЖИЦЕ<br />
Градска управа за урбанизам, изградњу и<br />
имовинско-правне послове<br />
Одељење за правне послове<br />
Улица Димитрија Туцовић бр.52<br />
тел. 031/590-178, факс: 031/513-469<br />
На основу чл. 25. Закона о процени утицаја на животну<br />
средину (“Сл.гласник РС”, бр. 135/04 и 36/09 ), даје следеће<br />
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
Обавештава се јавност и заинтересовани органи и<br />
организације да је овај орган донео решење број VI 502-2/12-04<br />
од 01.02.2012.године којим се утврђује да је потребна процена<br />
утицаја затеченог стања на животну средину за пројекат:<br />
Складиштење опасног и неопасног отпада и механички третман<br />
неопасног отпада, на кат. парц. бр. 4635/5 КО Севојно, носиоца<br />
пројекта “НЕБОС” д.о.о, Севојно, ул. Првомајска бб.<br />
Увид у решење може се извршити у Градској управи за<br />
урбанизам, изградњу и имовинско-правне послове Града Ужица,<br />
ул. Димитрија Туцовић бр.52, канцеларија бр.1, сваког радног<br />
дана од 09-15 часова у року од 10 дана од дана објављивања овог<br />
обавештења или на огласној табли Градске управе Ужице.<br />
3. februar 2012.<br />
35
О Г Л А С И - Ч И Т У Љ Е<br />
Dana 8.februara 2012. godine u 14 sati, na<br />
grobqu Sari}a Osoje da}emo trogodi[wi pomen<br />
na{em Sinu, Bratu, Ujaku<br />
„ZLATIBORAC“ D.O.O.<br />
PC MA^KAT<br />
Kompanija „ZLATIBORAC„ D.O.O. Beograd, lider na<br />
tr`i{tu trajnih suvomesnatih proizvoda, ogla{ava potrebu za<br />
popunom radnog mesta,<br />
[EF TEHNI^KOG ODR@AVAWA<br />
► Kqu~ni poslovi:<br />
• Organizacija i koordinacija svih poslova i zaposlenih<br />
u slu`bi tehni~kog odr`avawa<br />
• Izrada i realizacija planova, programa i projekata<br />
teku}eg, periodi~nog i investicionog odr`avawa opreme i instalacija<br />
i nabavke rezervnih delova.<br />
► Uslovi:<br />
• VII/1 stepen stru~ne spreme:<br />
- diplomirani ma{inski in`ewer<br />
- diplomirani elektro in`ewer, odsek energetika<br />
• Po`eqno radno iskustvo na istim ili sli~nim poslovima<br />
• Odli~no znawe rada na ra~unaru u programima Microsoft<br />
Office i Auto Cad<br />
► Mesto rada:<br />
• Rad se obavqa u Ma~katu, op{tina ^ajetina<br />
Oglas je otvoren do 17.02.2012., a svi zainteresovani<br />
svoj CV mogu dostaviti:<br />
• Putem e – maila: office@zlatiborac.rs<br />
• Po{tom na adresu: „ZLATIBORAC“ D.O.O. PC<br />
Ma~kat<br />
31312 Ma~kat<br />
• Li~no na prijavnici fabrike u Ma~katu<br />
(u prijavi naglasiti: po oglasu, za poslove [ef<br />
tehni~kog odr`avawa)<br />
VESTI OGLASNO<br />
031/ 513 -261<br />
^ituqe, mali oglasi, obave{tewa, primaju se do srede<br />
u 14 ~asova<br />
Cene ~ituqa za fizi~ka lica<br />
~ituqa sa foto 1/8 ................... 1.500,00<br />
~ituqa sa foto 1/4..................... 3.000,00<br />
~ituqa sa foto 1/2 ................... 7.000,00<br />
~ituqa sa foto 1/1 .................. 10.000,00<br />
RADI^EVI] GAVRILU - GALU<br />
1974 - 2009.<br />
Voqeni na{ Gale!<br />
Za ove tri godine nau~ili smo da su bol i tuga<br />
neprolazni, a qubav prema tebi ve~na. Ostavio si<br />
trag koji se ne bri{e, dobrotu koja se pamti,<br />
se}awe koje ne bledi.<br />
Po~ivaj u miru zajedno sa svojim ocem koji te voleo<br />
vi{e od svog `ivota, a u na{im srcima `ive}ete<br />
dok mi `ivimo.<br />
Tvoji najmiliji<br />
Na osnovu ~lana 32., 33., 34. i 35. Statuta Ustanove za<br />
odr`avawe i kori{}ewe sportskih objekata““Veliki park” i<br />
odluke Upravnog odbora od 25.01.2012. godine<br />
Ustanova “Veliki park”<br />
r a s p i s u j e<br />
KONKURS<br />
ZA IZBOR I IMENOVAWE<br />
direktora Ustanove “Veliki park””<br />
Za direktora mo`e biti imenovano lice koje ispuwava<br />
slede}e uslove:<br />
- da ima najmawe IV stepen stru~ne spreme,<br />
- da ima najmawe 3 (tri) godine radnog iskustva na<br />
rukovode}im poslovima,<br />
- da nije osu|eno za krivi~no delo protiv privredne ili<br />
slu`bene du`nosti za koje su nastupile pravne posledice osude.<br />
Direktor Ustanove se imenuje na mandat od 4 godine.<br />
Radni odnos se zasniva na neodre|eno vreme.<br />
Rok za podno{ewe prijava na konkurs je 8 (osam) dana od<br />
dana objavqivawa konkursa u listu “Vesti”.<br />
Prijave sa dostavqaju na adresu: Ustanova “Veliki<br />
park”, Veliki park bb, U`ice, sa naznakom “Konkurs za izbor i<br />
imenovawe direktora”<br />
Nepotpune i neblagovremene prijave ne}e se razmatrati.<br />
36 3. februar 2012.
Ч И Т У Љ Е<br />
Dana 10.02.2012.godine navr{ava se godina dana od<br />
smrti na{e plemenite, nezaboravne supruge, majke,<br />
ta{te i bake<br />
MARKOVI] PAJKE<br />
Dana 31.01.2012.godine<br />
navr{ilo se 19 godina otkako<br />
nije sa nama na{ dragi<br />
RESIMI] DOBRISAV<br />
Tvoja dobrota, plemenitost<br />
i ~estitost zaslu`uju<br />
na{u qubav, zahvalnost i<br />
po{tovawe.<br />
Tvoje: Zora, Mara i Nada<br />
Dana 1. februara 2012. godine<br />
navr{ile su se dve tu`ne godine<br />
od kada smo ostali bez na{e<br />
drage majke, bake i prabake<br />
1931- 2011.<br />
Uvek }emo te se sa ponosom se}ati<br />
i nositi u na{im srcima<br />
Tvoji:<br />
Aco, Mira, Goran, Nina i Iva<br />
BOSIQKE – BOSE<br />
ALEKSI]<br />
Sa zahvalno{}u i po{tovawem<br />
uvek }emo se se}ati wene dobrote<br />
i pa`we.<br />
O@ALO[]ENI:<br />
sin Mi[ko, }erke Lepa i<br />
Rada, unuci i praunuci.<br />
.<br />
04. 02. 2002 - 04. 02. 2012.<br />
Dana 10. februara 2012. godine<br />
navr{i}e se dve godine dana od smrti na{eg dragog<br />
MILKA<br />
PE^ENI^I]<br />
Ro|. [uwevari}<br />
Mama,<br />
pro{lo je deset godina<br />
ali se}awe ne bledi.<br />
Tvoj sin sa porodicom.<br />
Se]awe<br />
AXI] MILOMIRKA<br />
6.2.2009 - 6.2.2012.<br />
Navr{ava se tri godine.<br />
Postoje tragovi koji se ne bri{u,<br />
bol koji ne prolazi i qubav koja<br />
ostaje ve~na.<br />
Sa zahvalno{}u i ponosom<br />
~uva}emo uspomenu na tebe.<br />
Tvoji suprug Tomo, }erke Vera i<br />
Lepa, zetovi, unuci i praunuci.<br />
Miodraga Mi[ka<br />
Kova^evi]a<br />
1968.-2010.<br />
Prete{ki su dani bez tebe.<br />
Rana u srcu i bol u du{i je prevelik.<br />
U na{im srcima i mislima prisutan si svakog trena.<br />
Mnogo nam nedostaje{.<br />
Uvek }e te voleti tvoji najmiliji:<br />
mama Gordana, tata Rade<br />
i sestra Dragica sa porodicom<br />
3. februar 2012.<br />
37
ОБАВЕШТЕЊЕ<br />
У току је јавна расправа о нацртима следећих докумената:<br />
- Стратегије локалног одрживог развоја<br />
града Ужица 2012-2020. са Акционим планом<br />
2012 – 2016.<br />
- Стамбена стратегија града Ужица<br />
2012 – 2021.<br />
Сви заинтересовани могу доставити примедбе на нацрте<br />
докумената у периоду од 1. – 21.фебруара 2012.године<br />
електронском поштом на адресу: ler@uzice.rs и у писаној форми<br />
на адресу:<br />
Градска управа за за послове финансија, рачуноводства и<br />
привреде<br />
Одељење за локални економски развој<br />
Димитрија Туцовића 52, Ужице<br />
Нацрти докумената се могу преузети на интернет адреси<br />
www.graduzice.org<br />
Додатне информације у вези са јавном расправом се могу<br />
добити на телефоне: 592 – 416 и 592 – 417 сваког радног дана у<br />
пероду од 10:00 -14:00 часова.<br />
Завршна јавна расправа одржаће се 21. фебруара 2012.<br />
године у Великој сали градске куће у Ужицу, у периоду од 12:00<br />
– 15:00 часова.<br />
стил<br />
MALI OGLASI<br />
PRODAJEM - KUPUJEM<br />
• Kupujem polovan a ispravan<br />
motor za Opel suzu.<br />
Telefon: 063/ 128 40 28<br />
• Prodajem ku}u na Beloj<br />
Zemqi.<br />
• Tel. za sve informacije:<br />
066/20 64 99<br />
• Prodajem staru ku}u -<br />
brvnaru 8h5 m koji se nalazi u<br />
Potpe}u - Kr{, i kacu od 12 kazana.<br />
Tel. 031/518-592<br />
• Prodajem fri`ider i<br />
{poret. Povoqno! Sve za 10<br />
hiqada dinara. Stari ali ispravni.<br />
Tel. 065/ 401 1 999<br />
• Mewam jednosoban stan<br />
sa grejawem u Sevojnu za<br />
odgovaraju}i u U`icu.<br />
Tel: 064/49-45-571<br />
• Prodajem placeve na<br />
Zabu~ju. Kroz plac pro{la<br />
voda lokalnog vodovoda, a<br />
pored placa pro{la gradska<br />
voda, trofazna struja i<br />
asfaltni put.<br />
Telefon: 031/571-945<br />
• Povoqno prodajem mu{ke<br />
kaubojske ~izme.<br />
Tel. 066/ 206-499<br />
• Povoqno prodajem tri<br />
radna mesta sa ogledalima i<br />
pult za kasu, kao i profesionalni<br />
aparat za nadogradwu kose.<br />
Tel. 065/ 55 89 032<br />
IZDAJEM<br />
• Izdajem sobu za u~enice<br />
preko puta Op{tine u stanu sa<br />
odli~nim centralnim grejawem.<br />
tel: 061/67-62-949<br />
• Izdajem name{ten i<br />
nename{ten stan sa parnim grejawem,<br />
zaseban ulaz<br />
Tel: 031/555-276<br />
ili 061/140-57-65.<br />
• Ustupam dva grobna mesta<br />
na Grobqu Dovarje.<br />
Telefon za informacije:<br />
064/ 20 44 955<br />
USLUGE<br />
• Stru~no ospsobqena osoba<br />
~uvala bi decu.<br />
Tel. 061 676 3041<br />
• ^istim stanove, lokale,<br />
apartmane, negujem stare osobe<br />
do`ivotno.<br />
Tel: 064/150 6147<br />
38 3. februar 2012.
Change language