26 22 31 32 Ekskluzivno za InStore iz Beča osvrt stručnjaka: nenad ...
26 22 31 32 Ekskluzivno za InStore iz Beča osvrt stručnjaka: nenad ...
26 22 31 32 Ekskluzivno za InStore iz Beča osvrt stručnjaka: nenad ...
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
41.500 PRIMERaKa<br />
SRBIJa<br />
SLOVENIJa<br />
HRVaTSKa<br />
BOSNa I HERCEgOVINa<br />
JEDINI<br />
REgIONaLNI TRgOVaČKI MagaZIN<br />
INTERVJU<br />
Srđan Kovačević,<br />
Beocapra<br />
EKSKLUZIVNO:<br />
Nenad Pacek:<br />
Poslovne strategije u vreme<br />
ekonomske kr<strong>iz</strong>e<br />
Milan Ćulibrk: Med i mleko<br />
InMarketing:<br />
Knjaz Miloš 200 godina u genima<br />
april 2012 • br. 04<br />
• godina I • www.instore.rs<br />
REgIONaLNI<br />
INTERVJU<br />
Marija Pasuljević,<br />
BIC<br />
ISSN <strong>22</strong>17 8384<br />
SRBIJA
4 april 2012 www.instore.rs<br />
uvodnik<br />
UREDNIK<br />
Đorđe Glamočlija<br />
PRODAJA<br />
Strahinja Milinković<br />
Bojan Đurović<br />
REDAKCIJA<br />
Una Milićević<br />
Milica Petrović<br />
Vojislava Popović<br />
Igor Đurović (Ljubljana)<br />
Marko Hrastar (Ljubljana)<br />
Tomislav Ciliga (Zagreb)<br />
Murisa Dučanović (Sarajevo)<br />
Katarina Sulić (Mostar)<br />
Mario Trojer (Sarajevo)<br />
EKSKLUZIVNI SARADNICI<br />
Nenad Pacek<br />
Milan Ćulibrk<br />
Ljubomir Živkov/Vanja Bulić<br />
Bogomir Kovač (Slovenija)<br />
Mladen Vedriš (Hrvatska)<br />
Kenan Uštović (BiH)<br />
STRUČNI SARADNICI<br />
Ipsos – Katarina Jakšić,<br />
Unija poslodavaca,<br />
Džonatan Gunc – IGD,<br />
Ernest Gergely, Patrik Župančič,<br />
Aleksandar Simić, Darko<br />
Vaselić, Valicon, DataLab, Leo<br />
Burnett agencija, Alma Quattro<br />
– Bojana Novaković, Dragan<br />
Bijelić, Mercator – Marijana<br />
Jazbec, ESTIEM organi<strong>za</strong>cija,<br />
Euromonitor<br />
KOORDINATOR SVIH IZDANJA<br />
Maksim Đurović<br />
LOGISTIKA I DISTRIBUCIJA<br />
Mirjana Ivanković<br />
LEKTURA<br />
Ana Radojević<br />
GRAFIČKI PRELOM I DIZAJN<br />
Narobe Studio Slovenija<br />
ŠTAMPA<br />
Rotografika d.o.o.<br />
Segedinski put 72<br />
24000 Subotica<br />
IZDAVAČ<br />
InB2B Media d.o.o.<br />
Bul. Arsenija Čarnojevića br. 52<br />
11070 Novi Beograd, Srbija<br />
Tel: +381 11 41 41 100<br />
Fax: +381 11 41 41 108<br />
E-mail: office@instore.rs<br />
Web: www.instore.rs<br />
<strong>InStore</strong> magazin je mesečni,<br />
specijal<strong>iz</strong>ovani magazin <strong>za</strong> trgovinu<br />
robom široke potrošnje. Besplatno se<br />
distribuira ciljnoj grupi: trgovcima,<br />
pro<strong>iz</strong>vođačima, distributerima i<br />
Ovo <strong>iz</strong>danje je<br />
pratećoj industriji. Izdavač <strong>za</strong>država<br />
prijavljeno <strong>za</strong> odit<br />
pravo da odredi kod ABC ciljnu Srbijagrupu.<br />
<strong>InStore</strong><br />
magazin se ne distribuira osobama<br />
mlađim od 18 godina. Za članke,<br />
fotografije i oblikovanje, magazin<br />
<strong>za</strong>država sva prava.<br />
Tiraž od 18.500 primeraka<br />
u Srbiji odituje:<br />
Ovo <strong>iz</strong>danje je<br />
prijavljeno <strong>za</strong> odit<br />
kod ABC Srbija<br />
GoST uvoDnIčAR<br />
DIS i Novak Đoković<br />
Aleksandar Tirnanić,<br />
<strong>iz</strong>vršni direktor kompanije DIS<br />
Od samog nastanka kompanije DIS osnovna<br />
ideja je kako da omogućimo svojim potrošačima<br />
da kupe više. Već 21 godinu nam to polazi<br />
<strong>za</strong> rukom, a u svim delovima zemlje, gde<br />
smo prisutni, nesumnjivo smo lideri. Danas, u<br />
vreme velike kr<strong>iz</strong>e i velikog pada tržišta maloprodaje<br />
u Srbiji, kompanija DIS ima rast od<br />
20% prosečno po objektu, mereći prvi kvartal<br />
ove poslovne godine. Ovakvi rezultati nas<br />
ohrabruju da nastavimo sa pronalaženjem što<br />
boljih rešenja u optimi<strong>za</strong>ciji poslovanja, a na<br />
taj način i stvorimo mogućnost <strong>za</strong> još konkurentnije<br />
cene. Ovakva strategija DIS-a postigla<br />
je <strong>iz</strong>vanredne rezultate i <strong>za</strong>to beležimo svakodnevno<br />
rast broja potrošača, a u toj činjenici leži<br />
i razlog <strong>za</strong>što pro<strong>iz</strong>vođači poklanjaju veliko<br />
poverenje strategiji DIS-a.<br />
Ovakvu snagu prepoznao je i najbolji teniser<br />
i sportista sveta, Novak Đoković, koji je dao<br />
podršku našoj kampanji “Kupuj domaće u domaćoj<br />
trgovini”. Zajedničkim snagama želimo<br />
da probudimo svest potrošača da daju prednost<br />
domaćim pro<strong>iz</strong>vođačima i domaćoj. Verujem<br />
u domaće kompanije i znam da u velikom<br />
broju slučajeva potrošači ne moraju da kupe<br />
pro<strong>iz</strong>vode koji se ne pro<strong>iz</strong>vode u našoj zemlji.<br />
Stoga, cilj nam je da ukažemo potrošaču da je<br />
potrebno da promeni neke navike koje je stvorio<br />
impulsivno, ne razmišljajući da svoj dinar<br />
šalje u inostranstvo, koji se možda nikada neće<br />
vratiti u našu zemlju. A da budem krajnje jasan,<br />
Vruća tema<br />
Koliko god se trudili da pobegnemo od političkih tema,<br />
pre ili kasnije, one nas na nekom ćošku sačekaju. To je naročito<br />
nemoguće ovog maja, koji će možda doneti novine<br />
u političkom vrhu zemlje. Ekonomski stručnjaci, pro<strong>iz</strong>vođači,<br />
trgovci, kupci… svi se nadaju nekim promenama.<br />
Boljoj akc<strong>iz</strong>noj politici, državnim podsticajima, smanjenju<br />
ili, pak, povećanju marži, nižim cenama na rafovima svojih<br />
omiljenih trgovina, ali pre svega svi <strong>za</strong>jedno iščekuju konkurentnije<br />
i slobodnije tržište.<br />
Više o tome čitajte na stranama 24. i 64…<br />
Redakcija <strong>InStore</strong> magazina<br />
najveći interes građana i domaće privrede je<br />
u činjenici da samo na ovaj način možemo da<br />
očuvamo domaća radna mesta, stvorimo veći<br />
dohodak <strong>za</strong> društvo i <strong>iz</strong>vesniju budućnost.<br />
Sa ovakvim dosadašnjim rezultatima i sa podrškom<br />
i poverenjem koje dobijamo od potrošača<br />
i naših poslovnih partnera, čini nas u<br />
kompaniji DIS ponosnim na ove rezultate, ali<br />
ne i <strong>za</strong>dovoljnim jer smo svesni da <strong>za</strong>jedničkim<br />
radom možemo da učinimo da naši potrošači<br />
žive bolje tako što će u DIS-u kupiti više.<br />
Autor: Mileta Miloradović
6 april 2012 www.instore.rs<br />
sadržaj<br />
8 novi objekti<br />
10 Domaće vesti<br />
14 Regionalne vesti<br />
18 Svetske vesti<br />
20 Trade magazini<br />
<strong>InStore</strong> – Naša lična karta<br />
<strong>22</strong> <strong>osvrt</strong> <strong>stručnjaka</strong><br />
Poslovne strategije u vreme<br />
ekonomske kr<strong>iz</strong>e<br />
24 Mišljenja i komentari<br />
<strong>26</strong> Istraživanje<br />
Ipsos: Inspiracija <strong>za</strong> razvoj<br />
uspešnih brendova<br />
30 Investicije u regionu<br />
Hrvatska: Osmišljen <strong>za</strong> komšiluk<br />
<strong>31</strong> Investitor<br />
Apatinska pivara dobila<br />
novog vlasnika<br />
<strong>32</strong> Regionalni intervju<br />
Marija Pasuljević, Area Business<br />
Manager – BIC Balkan: Jačamo<br />
brend i u ovom regionu<br />
34 Preporuka<br />
Unija poslodavaca Srbije: Inicijativa<br />
<strong>za</strong> promenu propisa u trgovini<br />
36 Anali<strong>za</strong><br />
IGD: Maloprodajno pozorište<br />
38 InLiflet<br />
Promotivne akcije interesantnih<br />
naslova<br />
40 na mestu prodaje<br />
Presudno <strong>za</strong> prodaju<br />
42 na mestu prodaje –<br />
studija slučaja<br />
Degustacija na licu mesta<br />
44 Prodaja<br />
Prilagodljiva prodajna organi<strong>za</strong>cija<br />
48 Category management<br />
Formiranje kategorije pro<strong>iz</strong>voda<br />
50 Intervju<br />
Suvlasnik Beocapre, Srđan Kovačević<br />
52 nove tehnologije<br />
Poslovna analitika i računovodstvo<br />
IzDvAJAMo<br />
<strong>Ekskluzivno</strong> <strong>za</strong> <strong>InStore</strong> <strong>iz</strong> <strong>Beča</strong><br />
<strong>osvrt</strong> <strong>stručnjaka</strong>: <strong>nenad</strong> Pacek<br />
<strong>22</strong><br />
U ovomesečnoj kolumni predsednik kompanije Global Success<br />
Advisors kaže: Kad su vremena dobra, velika većina firmi<br />
je agresivna i ima pristup kreditima kojima i te kako ulaže<br />
u marketinške, prodajne i pro<strong>iz</strong>vodne aktivnosti. Međutim,<br />
kad nastupi kri<strong>za</strong> u ozbiljnijem ili nešto blažem obliku, čak i<br />
najbogatije firme često se povlače u sebe, štite ono što imaju,<br />
režu mnoge značajne aktivnosti i posvećuju se takozvanom<br />
kratkoročnom menadžmentu. Moje dugogodišnje posmatranje i<br />
rad sa najuspešnijim kompanijama pokazuje da su one u manjini<br />
i da rade sa drugačijim principima poslovanja kad nastupe teža ekonomska vremena. Koji<br />
su to dominantni principi?<br />
Istraživanje<br />
<strong>26</strong><br />
2 3<br />
U ovom broju <strong>InStore</strong> magazine agencija Ipsos vam<br />
donosi savete kako da na pravi način odgovorite na<br />
<strong>za</strong>hteve potrošača i da uspešno pratite trendove koji<br />
utiču na njihovo ponašanje. Odgovor na pitanje kako<br />
da znate koji od mnogobrojnih novih trendova jeste<br />
relevantan <strong>za</strong> vašu kategoriju, brend, ciljnu grupu ili<br />
našu zemlju, stručnjaci Ipsosa nastoje da daju kroz<br />
Censydiam pristup. Ova metoda, ne samo da pokazuje<br />
koji je trend aktuelan, već i objašnjava <strong>za</strong>što ga ljudi<br />
prate. Na primer, ključni uvid nije da „ljudi troše na<br />
luksuznu robu u periodu recesije“, već „<strong>za</strong>što ljudi troše na luksuznu robu u periodu<br />
recesije“. Razumevanje motivacije ljudi, onoga što ih pokreće na određeno ponašanje,<br />
jeste ključno <strong>za</strong> identifikovanje trenda koji je bitan našim potrošačima.<br />
Investitor<br />
<strong>31</strong><br />
Specjalno <strong>za</strong> <strong>InStore</strong> <strong>iz</strong> centra Molson Coorsa u američkom<br />
Koloradu, povodom kupovine StarBev-ovih 9 pivara, kažu:<br />
Strateški gledano, akv<strong>iz</strong>icija Starbeva predstavlja važan<br />
korak i u skladu je sa našim poslovnim planom <strong>za</strong> širenje na<br />
tržištima sa velikim potencijalom <strong>za</strong> razvoj. Ona nam donosi<br />
i prisustvo i trag na međunarodnom tržištu, kao i ekspanziju<br />
naših vodećih brendova. Starbev će nam doneti <strong>iz</strong>vanredne brendove i značajno obogatiti<br />
naš portfolio. Tržište centralne i istočne Evrope <strong>za</strong> nas je vrlo atraktivno, i našoj kompaniji<br />
pruža priliku <strong>za</strong> inovaciju brendova, i selektivno predstavljanje pro<strong>iz</strong>voda Molson Coorsa<br />
u regionu. Najvažnije od svega, očekujemo da će ovaj potez povećati slobodan protok<br />
novca, a samim tim , kroz <strong>za</strong>radu, i vrednost akcija naše kompanije već u prvoj godini<br />
poslovanja sa novom strukturom.<br />
Regionalni intervju<br />
<strong>32</strong><br />
Marija Pasuljević, Area Business Manager – BIC Balkan:<br />
Od septembra prošle godine kada smo otvorili predstavništvo<br />
<strong>za</strong> Balkan u Beogradu, strateški smo odlučili da povećamo<br />
fokus na ovo područje.
54 InMarketing<br />
Dva veka u genima<br />
56 InMedia<br />
Promišljeno osvajanje javnog prostora<br />
58 Komšijski dućan<br />
Uštedom prostora do veće <strong>za</strong>rade<br />
Osmeh nema cenu<br />
Reč po reč...<br />
62 noviteti <strong>za</strong> police<br />
64 Iz četiri ugla<br />
Jačanje domaće trgovine<br />
66 Periskop<br />
Med i mleko<br />
68 Periskop <strong>iz</strong> regiona<br />
Slovenija: Politički fiskalni problem<br />
Hrvatska: Hrvatska nafta – šta je to?<br />
BiH: Život je nekad siv, nekad žut<br />
70 Region<br />
Prihodi i potrošački trendovi<br />
u Centralnoj i Istočnoj Evropi<br />
72 Moja karijera<br />
Svetlana Milivojević Panev, Senior<br />
Marketing Activation Manager<br />
Sparkling Soft Drinks Coca-Cola:<br />
Ostvarenje studentskog sna<br />
74 <strong>InStore</strong> u razgovoru sa...<br />
Brend menadžerima<br />
76 Edukacija<br />
Case Study Show 2012<br />
78 InPoslovi<br />
Briga <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene 55+<br />
81 Humanost na delu<br />
82 Trendovi<br />
TestiRaj i uštedi<br />
84 Slovo <strong>za</strong>kona<br />
Siguran svaki <strong>za</strong>logaj<br />
86 na mestu događaja<br />
88 verovali ili ne<br />
90 Svet u brojkama<br />
In vino veritas<br />
92 vox populi<br />
InMarketing<br />
54<br />
58<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Kompanija Knjaz Miloš je povodom svog<br />
jubileja od 2 veka angažovala marketinšku<br />
agenciju Leo Burnett. Kampanja stvorena<br />
tim povodom imala je nekoliko različitih<br />
ciljeva koje je morala da uskladi, a da se<br />
jedinstvenom porukom obrati ljubiteljima<br />
mineralne vode „Knjaz Miloš“. Kako stručnjaci<br />
<strong>iz</strong> agencije kažu, osnovni cilj koji su želeli<br />
da ostvare bio je da podsete na sve one<br />
svetle istorijske trenutke i različite ličnosti<br />
<strong>iz</strong> prošlosti srpske istorije koje su ostavile<br />
značajan trag u našim životima. Nastojali su da naglase koliko je važno vratiti se <strong>iz</strong>voru<br />
i nikada se ne odreći svega dobrog što je u našim genima.<br />
Komšijski dućan<br />
InMedia<br />
Periskop<br />
Milan Ćulibrk:<br />
56<br />
Ljudska potreba <strong>za</strong> komuniciranjem javnih<br />
poruka i obaveštenja datira još <strong>iz</strong> vremena<br />
drevnog Egipta, pre oko 5.000 godina.<br />
Kameni blokovi sa isklesanim hijeroglifima<br />
preteče su bilborda. Otkrićem papira rođen<br />
je plakat i od tada se javljaju prve forme<br />
bilborda, odnosno, tabli <strong>za</strong> oglašavanje.<br />
Kakav je outdoor današnjice i kako ga<br />
treba pametno iskoristiti, objašnjavaju <strong>iz</strong><br />
agencije Alma Quattro.<br />
Kako je <strong>za</strong> malu komšijsku radnju prostor najvredniji<br />
resurs u svakom pogledu, pažljivo upravljanje tim<br />
resursom je i od vitalnog značaja <strong>za</strong> njenu uspešnost.<br />
Svaka mala radnja u određenom trenutnku dođe do tačke<br />
kada prostor postaje osnovni ograničavajući faktor <strong>za</strong><br />
njen dalji razvoj. Međutim, uz određena ulaganja, vaš<br />
postojeći prostor možete bolje iskoristiti i stvoriti višak<br />
prostora <strong>za</strong> uvođenje novih artikala, a rešenje <strong>za</strong> to<br />
predstavljaju različiti sistemi <strong>za</strong> deljenje polica (eng. shelf dividers), objašnjava <strong>iz</strong>vrši<br />
direktor firme Belem, koja se bavi sistemima v<strong>iz</strong>uelne komunikacije, Dragan Bjelić.<br />
Osim toga, pročitajte kako STR „Duga“ u dvorištu jagodinskog Doma zdravlja<br />
posluje godinama uz osmeh, kao i kako se vlasnici malih trgovina “Blažin”, “Peđa” i<br />
“Gvozdenović- sjaj” bore <strong>za</strong> svoj opstanak.<br />
66<br />
Prava je šteta što su <strong>iz</strong>bori na svim nivoima u Srbiji<br />
<strong>za</strong>ka<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> 6. maj. Samo do tada, naime, zemljom<br />
će teći med i mleko. Uzgred, ne samo da će mleko<br />
teći, već će i seljacima, ako je verovati ministru<br />
poljoprivrede Dušanu Petroviću, biti povećane<br />
premije na pet dinara <strong>za</strong> litar. Na stranu što zlobnici<br />
tvrde da su premije morale da se povećaju, jer su<br />
krave počele da daju manje mleka. Nemaju mira<br />
od silnih političara koji od početka pred<strong>iz</strong>borne<br />
kampanje ne <strong>iz</strong>laze <strong>iz</strong> štala.<br />
7
8 april 2012 www.instore.rs<br />
novi objekti<br />
Srbija:<br />
Nove dm drogerije<br />
Drogerija dm je u aprilu otvorila 2 nova maloprodajna objekta<br />
u prestonici, i to u naseljima Bežanijska Kosa i Karaburma.<br />
Novootvorene radnje prostiru se na površini od oko 350 m 2 i<br />
imaju po dve kase, a kupcima nude <strong>iz</strong>bor <strong>iz</strong>među 10.000 artikala<br />
u kategorijama kozmetike, kućne hemije, bebi i papirnog programa,<br />
i drugo. Drogerija je 12. aprila sa svojom prvom radnjom<br />
stigla i u Čačak.<br />
Crna Gora:<br />
Drogerija Dama<br />
Drogerija Dama, prva po redu,<br />
otvorena je krajem aprila u<br />
centru Podgorice. Kvadratura<br />
objekta <strong>iz</strong>nosi 400 m 2 , i u njemu<br />
radi 15 <strong>za</strong>poslenih. U ponudi je<br />
15.000 artikala različitih kategorija:<br />
farmaceutskih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
BiH:<br />
Konzum u Mepas<br />
Mallu<br />
U Mostaru je 13. aprila, u sklopu<br />
Mepas Malla, otvoren novi Super<br />
Konzum hipermarket. Najveća<br />
Konzum prodavnica u Hercegovini<br />
kupcima nudi bogat asortiman<br />
sa više od 20.000 različitih<br />
pro<strong>iz</strong>voda, a prostire se na više<br />
od 3.000 m². U prodavnici je<br />
dekorative, parfimerije, bebi<br />
programa, nakita, kao i pro<strong>iz</strong>voda<br />
<strong>za</strong> negu lica, tela i kose.<br />
<strong>za</strong>posleno 50 novih radnika, a 10<br />
kasa kupcima će osigurati brzu i<br />
kvalitetnu uslugu. Super Konzum<br />
Mostar je 151. Konzumov maloprodajni<br />
objekat u Bosni i Hercegovini.<br />
Raznovrsna ponuda uključuje<br />
<strong>iz</strong>bor svežeg voća, povrća,<br />
mesa, peciva, mlečnih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
delikatesa, vina, gotovih jela, kao<br />
i pro<strong>iz</strong>voda <strong>za</strong> higijenu, čišćenje<br />
i uređenje doma, tekstil, igračke,<br />
male kućne aparate i tehniku.<br />
Srbija:<br />
Idea u Vršcu i Novom Sadu<br />
Idea je 6. aprila otvorila svoju<br />
prvu radnju u Vršcu. Nova prodavnica<br />
smeštena je u 340 m 2 i<br />
nudi asortiman od preko 4.500<br />
artikala. Deseta prodavnica Idea<br />
stigla je i u Novi Sad 12. aprila,<br />
sa prodajnim prostorom površine<br />
preko 250 m 2 , i ponudom od<br />
3.500 artikala. Idea potrošačima<br />
omogućuje kvalitetnu kupovinu<br />
na jednom mestu. Na odeljenju<br />
„zelene pijace“ svi kupci mogu<br />
Srbija:<br />
Čačak dobio Rodu<br />
Srbija:<br />
Gomex i van<br />
Vojvodine<br />
Kompanija Gomex je, otvaranjem<br />
objekta u Borči u<br />
Beogradu, prvi put proširila<br />
svoju maloprodajnu mrežu van<br />
Vojvodine. Objekat će poslovati<br />
na površini od 300m 2 , a <strong>za</strong><br />
profesionalnu uslugu će se pobrinuti<br />
12 <strong>za</strong>poslenih. U ponudi<br />
je 4.500 artikala.<br />
da pronađu sveže voće i povrće,<br />
a u ponudi sveže hrane ističe<br />
se odeljenje mesare sa <strong>iz</strong>borom<br />
svežeg mesa kontrolisanog<br />
porekla, delikatesa, kolača,<br />
kao i pekara. Kompanija Idea<br />
nastavlja sa ulaganjem u razvoj<br />
maloprodajne mreže, a do danas<br />
je otvorila 165 maloprodajnih<br />
objekta širom Srbije i devet<br />
veleprodajnih centara, sa više od<br />
4.500 <strong>za</strong>poslenih.<br />
Mercator-S otvorio je <strong>26</strong>.aprila Roda Supermarket u Čačku.<br />
Na ukupnoj površini od oko 1.000 kvadrata, potrošačima je<br />
ponuđeno oko 8.000 artikala. Novootvoreni objekat je <strong>za</strong>poslio<br />
30 radnika <strong>iz</strong> lokalne sredine.<br />
Srbija:<br />
Otvoren Fashion Outlet Park<br />
U Inđiji je 19. aprila otvoren<br />
Fashion Park Outlet Centar.<br />
U centar je do sada uloženo<br />
25 miliona evra, a ukupna<br />
investicija, kada projekat bude<br />
final<strong>iz</strong>ovan, dostići će 40 miliona<br />
evra. Na više od 15.000 m 2<br />
prodajnog prostora nalazi se<br />
65 radnji svetskih robnih marki,<br />
a obezbeđen je i besplatan<br />
parking sa 1.200 mesta. Kada<br />
se sve prodavnice planirane <strong>za</strong><br />
ovu fazu budu otvorile, Centar<br />
će <strong>za</strong>pošljavati 500 ljudi, a do<br />
<strong>za</strong>vršne faze projekta, 2016.<br />
godine biće otvoreno još<br />
toliko novih radnih mesta.<br />
Planirano je da se u narednoj<br />
fazi, do 2014. godine, centar<br />
proširi <strong>za</strong> 10.000 m 2 , a u trećoj<br />
fazi, do 2016. godine, <strong>za</strong> još<br />
5.000 m 2 .<br />
Titel<br />
Gomex je otvorio i vrata nove<br />
radnje u Titelu. Objekat se<br />
prostire na površini od 180m 2 , a<br />
<strong>za</strong>poslenje je dobilo 7 radnika.
BiH:<br />
Još jedan<br />
Mercator u<br />
Laktašima<br />
Mercator Banja Luka otvorio<br />
je 5. aprila novi savremeni<br />
supermarket u Laktašima, što<br />
je sedmi prodajni objekat ove<br />
kompanije na području Repu-<br />
BiH:<br />
U Zvorniku drugi<br />
Mini Maxi<br />
Kompanija Delha<strong>iz</strong>e BH je u<br />
Zvorniku otvorila svoj drugi<br />
prodajni objekat, koji na površini<br />
od 200 m 2 potrošačima<br />
nudi oko 5.000 artikala vodećih<br />
domaćih i svetskih pro<strong>iz</strong>vođa-<br />
Hrvatska:<br />
Ekspanzija Lidla<br />
Lidl Hrvatska svečano je<br />
otvorio i svoju 78. trgovinu u<br />
riječkom naselju Pećine. Novi<br />
objekat prostire se na površini<br />
od 1.278 m 2 , a o usluzi se brine<br />
20 <strong>za</strong>poslenih. Kupcima i posetiocima<br />
na raspolaganju je više<br />
od 100 parking mesta.<br />
blike Srpske i Distrikta Brčko, i<br />
drugi objekat koji je kompanija<br />
Mercator Banja Luka otvorila u<br />
opštini Laktaši. U sastavu kompanije<br />
Mercator Banja Luka,<br />
<strong>za</strong>jedno sa novim objektom, sada<br />
posluju sledeće jedinice: Mercator<br />
Centri Banja Luka, Gradiška<br />
i Brčko, kao i supermarketi<br />
Starčevica, Laktaši, Kotor Varoš<br />
i market Laktaši, koji <strong>za</strong>pošljavaju<br />
ukupno <strong>32</strong>0 radnika.<br />
ča. U ponudi se <strong>iz</strong>dvajaju pro<strong>iz</strong>vodi<br />
privatne robne marke<br />
365, koji potrošačima donose<br />
dobar kvalitet po pristupačnoj<br />
ceni. Reč je o prehrambenim i<br />
neprehrambenim pro<strong>iz</strong>vodima<br />
„<strong>za</strong> svaki dan,“ koji se mogu<br />
naći i u drugim prodavnicama<br />
Delha<strong>iz</strong>e u Bosni i Hercegovini<br />
i Evropi. Novi market ima 6<br />
<strong>za</strong>poslenih.<br />
Sedamnaesti po redu Tuš<br />
supermarket otvoren je u<br />
Tržnom centru Ukus u Tešnju,<br />
a <strong>za</strong>poslenje je dobilo 25 novih<br />
Tuševih radnika. U novom,<br />
modernom supermarketu<br />
prodajne površine od 750 m²,<br />
kupci mogu da biraju <strong>iz</strong>među<br />
više od 10.000 pro<strong>iz</strong>voda pre-<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
BiH:<br />
Tuš stigao u Tešanj<br />
Hrvatska:<br />
Kozmo u Podstrani<br />
U Podstrani bl<strong>iz</strong>u Splita<br />
otvorena je nova, 71. drogerija<br />
Kozmo u Hrvatskoj. U ponudi<br />
se nalazi više od 8.000 artikala<br />
renomiranih svetskih i domaćih<br />
brendova.<br />
Istočna Evropa i Azija:<br />
Metro Cash &<br />
Carry se širi<br />
Metro Cash & Carry nastavlja<br />
ekspanziju u istočnoj Evropi i<br />
Aziji otvaranjem dva veleprodajna<br />
objekta. Nova radnja u<br />
ruskom gradu Ka<strong>za</strong>nu prostire<br />
se na 12.000 m 2 , a ka<strong>za</strong>hstanski<br />
Ust-Kamenogorsk dobio je novi<br />
objekat površine 7.800 m 2 , čime<br />
se broj Metroovih radnji u 7 gradova<br />
u Ka<strong>za</strong>hstanu popeo na 8.<br />
Francuska:<br />
Carrefour na<br />
2<strong>26</strong>. adresi<br />
Carrefour je 5. aprila otvorio<br />
svoj 2<strong>26</strong>. hipermarket u Lionu.<br />
Radnja nudi prepoznatljiv<br />
prehrambeni program,<br />
a prostire se na površini od<br />
4.500 m 2 .<br />
9<br />
hrambenog i neprehrambenog<br />
programa. Svaki dan svež hleb i<br />
pecivo se pripremaju u Tušu, u<br />
sistemu vlastite pekare. Dobro<br />
snabdevenu mesaru dopunjuje<br />
odeljenje sa delikatesima, kao i<br />
odeljenje voća i povrća i bogat<br />
<strong>iz</strong>bor pro<strong>iz</strong>voda <strong>iz</strong> neprehrambenog<br />
programa.<br />
Mađarska:<br />
2 Spara u 2<br />
nedelje<br />
U centru Budimpešte je 3. aprila<br />
otvoren City Spar objekat,<br />
drugi po redu u srcu glavnog<br />
grada u samo 2 nedelje. Format<br />
City Spar supermarket postoji<br />
od 2006. godine, a u Mađarskoj<br />
posluje na 7 lokacija u Budimpešti<br />
i Segedinu. Na policama<br />
se mogu naći Sparovi brednirani<br />
pro<strong>iz</strong>vodi, kao i mesne prerađevine<br />
<strong>iz</strong> sopstvenog mesnog<br />
pogona.<br />
dm u Debrecinu<br />
Krajem marta lanac drogerija<br />
dm otvorio je novi prodajni<br />
prostor u hipermarketu<br />
Tesco, na površini od 245 m 2 ,<br />
u drugom najvećem gradu u<br />
Mađarskoj.
10 april 2012 www.instore.rs<br />
domaće vesti<br />
Planovi <strong>za</strong> gradnju velikog<br />
distribucionog centra<br />
Delha<strong>iz</strong>e Srbija planira da <strong>iz</strong>gradi<br />
veliki distribucioni centar<br />
u Srbiji, koji će omogućiti rast i<br />
unaprediti efikasnost poslovanja<br />
ove kompanije u regionu. Ovaj<br />
objekat, kao jedna od najvećih<br />
investicija Delha<strong>iz</strong>e Srbija,<br />
počeće da se gradi do kraja<br />
godine, dok se <strong>za</strong>vršetak radova<br />
očekuje u drugoj polovini 2013.<br />
David Vander Skuren, generalni<br />
direktor Delha<strong>iz</strong>e <strong>za</strong> Srbiju,<br />
Bosnu i Hercegovinu i Crnu<br />
Goru <strong>iz</strong>javio je: Potpuno novi<br />
distribucioni centar ne samo da će<br />
podržati postojeću maloprodajnu<br />
mrežu formata Maxi i Tempo, već<br />
će moći da odgovori na povećane<br />
<strong>za</strong>hteve koji će doći sa njenim<br />
proširenjem. Razmatramo nekoliko<br />
lokacija <strong>za</strong> <strong>iz</strong>gradnju, a Stara<br />
Pazova je samo jedna od njih. Još<br />
uvek nismo doneli odluku gde će se<br />
distribucioni centar graditi.<br />
Nova kampanja<br />
Maloprodajni lanac Maxi<br />
najavio je početkom aprila<br />
novo trajno sniženje cena<br />
u svim objektima širom<br />
zemlje. U okviru akcije „U<br />
Maxiju cene govore same <strong>za</strong><br />
sebe“ nove, niže cene imaće<br />
nekoliko stotina pro<strong>iz</strong>voda<br />
svih kategorija.<br />
Carnex čuva životnu sredinu<br />
Postrojenje <strong>za</strong> prečišćavanje<br />
otpadnih voda u Vrbasu, u čiju<br />
<strong>iz</strong>gradnju je kompanija Carnex<br />
uložila dva i po miliona evra,<br />
svečano je otvoreno 11. aprila.<br />
Ovo postrojenje će značajno<br />
doprineti očuvanju životne<br />
sredine, i <strong>za</strong>gađenje površinskih<br />
voda i kanala Delta I-64<br />
svesti na prihvatljivu meru,<br />
po najstrožijim evropskim<br />
standardima. Takođe, postro-<br />
Lidl bira lokacije<br />
u Srbiji<br />
Sredinom marta su predstavnici<br />
Lidl-a sa gradonačelnikom<br />
Zrenjanina potpisali ugovor o<br />
kupovini zemljišta <strong>za</strong> gradnju<br />
prvog objekta u našoj zemlji,<br />
a ovih dana domaći mediji,<br />
pozivajući se na neimenovanog<br />
sagovornika Blic-a, prenose<br />
da nemački diskontni lanac<br />
planira da uloži oko 5 miliona<br />
evra <strong>za</strong> kupovinu lokacija u<br />
Srbiji. Kompanija navodno<br />
bira i druge gradove, među<br />
kojima su Beograd, Novi Sad,<br />
Niš i Valjevo. Kako je ranije<br />
javljeno, Lidl će najverovatnije<br />
obezbediti više lokacija, a <strong>za</strong>tim<br />
istovremeno otvoriti 20-ak<br />
objekata, ali detalji plana ni<br />
visina investicije još uvek nisu<br />
poznati. Lidl posluje u više od<br />
20 zemalja Evrope i ima oko<br />
9.000 prodajnih objekata.<br />
jenje se ubraja u veća na ovim<br />
prostorima, jer je projektovano<br />
da preradi 2.300 m 3 otpadne<br />
vode dnevno, što odgovara<br />
<strong>za</strong>gađenju od 40.000 ekvivalent<br />
stanovnika.<br />
Novi distributivni<br />
centar Agroživa<br />
Kompanija Agroživ otvorila je<br />
novi distributivni centar u industrijskoj<br />
zoni u Novom Sadu,<br />
koji će mesečno prerađivati 500<br />
tona živinskog mesa. Objekat je<br />
<strong>za</strong>uzeo mesto pro<strong>iz</strong>vodnih hala<br />
Industrije mesa Kolbis, koja je<br />
u stečajnom postupku pripala<br />
Agroživu. Dušan Bajatović,<br />
direktor Srbijagasa, koji je pre<br />
dve godine preuzeo upravljanje<br />
Agroživom, najavio je i nove<br />
investicije, od kojih je najznačajnija<br />
<strong>iz</strong>gradnja nove klanice<br />
vredne 15,5 miliona evra, a i<br />
koja će povećati pro<strong>iz</strong>vodni kapaciteti<br />
Agroživa dva i po puta.<br />
Univerexport pokrenuo e-trgovinu<br />
Da bi išla u korak<br />
sa potrebama<br />
savremenog potrošača,kompanija<br />
Univerexport<br />
je od 1. aprila<br />
pokrenula servis<br />
pod simboličnim<br />
nazivom eLA-<br />
KOLIJE, čime je<br />
<strong>za</strong>počela projekat<br />
elektronske<br />
trgovine. Ovaj<br />
e-hipermarket<br />
u Srbiji svojim<br />
korisnicima<br />
Uspešna Knjazova godina<br />
Posle nekoliko<br />
teških godina u<br />
kojima se našla<br />
celokupna privreda,<br />
kompanija<br />
Knjaz Miloš uspešno<br />
je poslovala<br />
u 2011. godini i<br />
<strong>za</strong>beležila neto<br />
dobitak od <strong>31</strong>,7<br />
miliona dinara,<br />
tj. 0.49% u odnosu na ostvareni<br />
prihod, saopštili su <strong>iz</strong> ove<br />
aranđelovačke firme. Ovi podaci<br />
su poka<strong>za</strong>telji stabili<strong>za</strong>cije poslovanja<br />
kompanije, ali istovremeno<br />
i potvrda ispravne strategije i <strong>za</strong>laganja<br />
svih <strong>za</strong>poslenih. Prosečna<br />
Nagrada <strong>za</strong> Delta Holding<br />
Međunarodna nagrada<br />
Disability Matters <strong>za</strong> program<br />
profesionalne rehabilitacije<br />
i <strong>za</strong>pošljavanja osoba sa<br />
invaliditetom, <strong>za</strong> 2012. godinu<br />
pripala je kompaniji Delta<br />
Holding. Nagradu je primila<br />
potpredsednica ove kompanije<br />
<strong>za</strong> korporativne komunikacije<br />
Jelena Krstović u Par<strong>iz</strong>u,<br />
krajem marta. Kako <strong>iz</strong> firme<br />
podsećaju, program profesionalne<br />
rehabilitacije osoba<br />
sa invaliditetom u okviru<br />
Delta Holdinga pokrenut je<br />
1. oktobra 2008. Motiv <strong>za</strong><br />
pokretanje programa bila je<br />
što uspešnija radna i socijalna<br />
inkluzija osoba sa invaliditetom.<br />
Program je obuhvatio<br />
edukaciju, program radne i<br />
socijalne inkluzije i <strong>za</strong>pošljavanje<br />
osoba sa invaliditetom<br />
pored brze i lake<br />
kupovine nudi i<br />
asortiman sa više<br />
od 12.000 artikala,<br />
po najnižim<br />
cenama, kao i besplatnu<br />
dostavu<br />
do kućnog praga,<br />
uz mogućnost<br />
korišćenja svih<br />
platnih sredstava.<br />
Besplatna dostava<br />
se <strong>za</strong> sada vrši na<br />
teritoriji Beograda,<br />
Novog Sada,<br />
Vršca i Subotice.<br />
martovska neto <strong>za</strong>rada <strong>za</strong>poslenih<br />
u kompaniji Knjaz Miloš, bez<br />
menadžmenta, <strong>iz</strong>nosila je preko<br />
43.000 dinara, a planirano je i<br />
da se deo ostvarenog profita podeli<br />
sa <strong>za</strong>sposlenima, navodi se još u<br />
saopštenju.<br />
u okviru korporacije. Do danas<br />
u Delta Holdingu <strong>za</strong>posleno je<br />
207 osoba sa invaliditetom.
Iskustvo kompanije Mercator-S<br />
U toku 2011. godine, u<br />
kompaniji Mercator-S, 3.600<br />
<strong>za</strong>poslenih je pohađalo neki<br />
vid usavršavanja, što <strong>iz</strong>nosi<br />
skoro 80% od ukupnog broja<br />
<strong>za</strong>poslenih. Kako <strong>iz</strong> kompanije<br />
navode, strateško i efikasno<br />
funkcionisanje kadrovskog<br />
sistema u Mercatoru podrazumeva<br />
i kontinuiranu potrebu<br />
<strong>za</strong> pojedina radna mesta. U<br />
kompaniji Mercator najviše nedostaju<br />
kadrovi <strong>za</strong> operativan rad<br />
u prodaji: mesari, pekari, kuvari,<br />
koji su deficitarni na tržištu rada i<br />
čije školovanje Mercator podržava<br />
i podstiče, ali i stručnjaci <strong>iz</strong> oblasti<br />
kontrolinga, interne rev<strong>iz</strong>ije,<br />
srednjeg i visokog menadžmenta.<br />
I<strong>za</strong>zov je pronaći dovoljan broj<br />
menadžera srednjeg nivoa, <strong>za</strong><br />
vođenje prodajnih objekata. Za<br />
kvalitetno obavljanje ovog posla<br />
potrebno je fakultetsko obrazovanje<br />
i menadžersko iskustvo u vođenju<br />
većeg broja saradnika, a sa druge<br />
strane konkretna, operativna iskustva<br />
upravljanja maloprodajnim<br />
procesima. Na tržištu Srbije, a i<br />
čitavog regiona, nije lako pronaći<br />
saradnike koji imaju <strong>za</strong>dovoljena<br />
Heineken takmičenje<br />
U prvih sto prijavljenih na<br />
Heinekenov nagradni konkurs<br />
Limited Edition Design Challenge<br />
svoje mesto je našlo čak<br />
jedanaest predstavnika Srbije, a<br />
Stefan Pilipović <strong>iz</strong> Beograda u<br />
paru sa Fabiom Kansiolom <strong>iz</strong><br />
Barija obezbedio je<br />
plasman među prva tri<br />
para. Ovo globalno<br />
takmičenje, organ<strong>iz</strong>ovano<br />
u cilju<br />
<strong>iz</strong>bora vrhunskog<br />
di<strong>za</strong>jna <strong>za</strong> bocu<br />
povodom 140.<br />
godišnjice Heinekena,<br />
privuklo je<br />
više od 30.000<br />
umetnika <strong>iz</strong><br />
više od 100<br />
država da<br />
posete i prijave<br />
se na Heineken<br />
Fejsbuk stranu www.<br />
yourfuturebottle.com. Stranica<br />
je bila svojevrsna online galerija<br />
preko koje su pozvani mladi i<br />
di<strong>za</strong>jneri bez iskustva da prijave<br />
svoja di<strong>za</strong>jnerska rešenja, povežu<br />
se sa potpunim strancima i<br />
da kao par kreiraju svoju bocu.<br />
oba aspekta, tako da smo vrlo<br />
često u situaciji da <strong>za</strong>pošljavamo<br />
kandidate sa dobrim potencijalom,<br />
koje kasnije sami razvijamo kroz<br />
sistem organ<strong>iz</strong>ovane i kontinuirane<br />
edukacije u kompaniji, <strong>iz</strong>javila<br />
je Tatjana Knežević, <strong>iz</strong>vršni<br />
direktor kadrovskih poslova <strong>za</strong><br />
Mercator trgovinu jugoistiočne<br />
Evrope.<br />
Svaki par je trebalo da<br />
pokaže kako će se ljudi<br />
spajati u narednih 140 godina.<br />
Pobednički par – Rodolf Kusulas<br />
<strong>iz</strong> Meksika i Lij Danford <strong>iz</strong><br />
Australije će svoj di<strong>za</strong>jn videti<br />
u okviru ekskluzivnog Limited<br />
Edition pakovanja koje će se<br />
naći u prodaji od decembra<br />
2012.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
11
12 april 2012 www.instore.rs<br />
domaće vesti<br />
Rođendan Gomexa<br />
Trgovački lanac Gomex je u<br />
aprilu proslavo 17. rođendan.<br />
Kako su <strong>iz</strong> kompanije saopštili,<br />
prethodna godina je bila<br />
najuspešnija od osnivanja firme.<br />
Za poslednjih godinu dana, broj <strong>za</strong>poslenih<br />
smo povećali <strong>za</strong> 170, a broj<br />
maloprodajnih objekata sa 64 na<br />
79. Gomex je sredinom 2011. godine<br />
pustio u rad i novi distributivni<br />
centar u Zrenjaninu, koji se prostire<br />
na 5.200m 2 . Tu su sada locirani<br />
skladište, hladnjača, radionice,<br />
PKS u Zagrebu<br />
Privredna komora Srbije (PKS)<br />
je 18. aprila otvorila predstavništvo<br />
u Hrvatskoj. Cilj kancelarije<br />
u Zagrebu je unapređenje<br />
ekonomske saradnje naše<br />
dve zemlje. Prema podacima<br />
PKS-a, ukupna robna razmena<br />
Srbije i Hrvatske u 2011. <strong>iz</strong>nosila<br />
je 933,6 miliona dolara, što<br />
je <strong>26</strong>,7 odsto više nego godinu<br />
dana ranije. Srpski <strong>iz</strong>voz u<br />
Hrvatsku lane je vredeo 466,4<br />
miliona dolara i <strong>za</strong> 52 procenta<br />
je veći nego 2010, dok<br />
je uvoz povećan <strong>za</strong> 8,8 odsto<br />
Kako čitati etikete<br />
Kako pročitati etiketu na pro<strong>iz</strong>vodu<br />
<strong>za</strong> kućnu upotrebu i tako<br />
<strong>za</strong>štiti zdravlje i životnu sredinu,<br />
osnovni je cilj akcije informisanja<br />
potrošača koju je 21. aprila, u<br />
objektima Maxija i Tempa, <strong>iz</strong>velo<br />
sedam timova učenika i nastavnikaHemijsko-prehrambeno-tehnološke<br />
škole <strong>iz</strong> Beograda.<br />
Ova akcija je nastavak aktivnosti<br />
u okviru pilot-projekta koji<br />
sprovodi Agencija <strong>za</strong> hemikalije<br />
u saradnji sa EU projektom<br />
„Pomoć u implementaciji sistema<br />
upravljanja hemikalijama“,<br />
a koja ima cilj da usmeri pažnju<br />
služba transporta, ali i kancelarijski<br />
prostor uprave kompanije. Ova<br />
investicija vredna 1,8 miliona evra<br />
omogućila nam je veliki napredak<br />
u organi<strong>za</strong>ciji snabdevanja i poslovanja<br />
uopšte, podsetili su <strong>iz</strong> ove<br />
firme. Dodaju još da se <strong>za</strong>hvaljujući<br />
ovim unapređenjima bruto<br />
promet kompanije povećao<br />
sa 29,1 na više od 42 miliona<br />
evra, što je porast veći od 44%.<br />
Njihov plan <strong>za</strong> ovu godinu je<br />
otvoranje 24 nova objekta.<br />
i <strong>iz</strong>nosio je 467,2 miliona dolara.<br />
Hrvatska je Srbiji deveti<br />
<strong>iz</strong>vozni, a 12. uvozni partner.<br />
Srbija najviše u Hrvatsku <strong>iz</strong>vozi<br />
metal i pro<strong>iz</strong>vode od metala,<br />
poljoprivredno-prehrambene<br />
pro<strong>iz</strong>vode, mašine i druge<br />
uređaje, hemijske pro<strong>iz</strong>vode,<br />
gumu, plastiku, papir, električnu<br />
energiju, nameštaj. U Srbiju<br />
se <strong>iz</strong> Hrvatske najviše uvoze<br />
hemijski i poljoprivredno-prehrambeni<br />
pro<strong>iz</strong>vodi, metal i<br />
pro<strong>iz</strong>vodi od metala, cigarete,<br />
konzerve...<br />
građana na važnost čitanja<br />
etiketa i bezbednog držanja hemikalija<br />
u domaćinstvu. Milica<br />
Babić, CR menadžer Delha<strong>iz</strong>e<br />
rekla je da ova kompanija uvek<br />
podržava projekte koji donose<br />
dobrobit potrošačima: Edukacija<br />
o čitanju etiketa će povećati bezbednost<br />
svih građana, a posebno nam<br />
je drago što su u program uključeni<br />
mladi. Takođe, naši objekti su bili<br />
mesto snimanja video uputstva o<br />
ispravnom <strong>iz</strong>laganju hemikalija<br />
u prodavnicama, koji će koristiti<br />
svim maloprodajnim objektima u<br />
primeni Pravilnika.<br />
B<strong>iz</strong>nis dama 2011.<br />
Klub privrednih novinara je dodelio<br />
godišnje nagrade u okviru<br />
projekta „Uspešne žene Srbije“,<br />
a laureat <strong>za</strong> 2011. godinu i nosilac<br />
zvanja „B<strong>iz</strong>nis dama godine“<br />
jeste direktorka fabrike Tetra<br />
Pak u Gornjem Milanovcu,<br />
Indira Petrović. Ona se na čelu<br />
fabrike Tetra Pak nalazi od juna<br />
2007. godine, gde je odgovorna<br />
<strong>za</strong> lanac nabavke i snabdevanje<br />
klijenata u svih 50 zemalja<br />
širom sveta, kao i upravljanje<br />
fabrikom na putu stalnog unapređivanja<br />
rezultata.<br />
Tetra Pak je na međunarodnom sajmu hrane i pića Anuga<br />
FoodTec, održanom krajem marta u Kelnu, predstavio šest<br />
novodi<strong>za</strong>jniranih rešenja: Tetra Rex Pearl - najnovije pakovanje<br />
di<strong>za</strong>jnirano <strong>za</strong> vrhunska mleka i sokove, novu opciju<br />
<strong>za</strong> otvaranje pakovanja Tetra Top Carton Shot od 100 ml,<br />
pod nazivom Lokka, koja se odlikuje najnižim nivom CO2 na<br />
tržištu, dva nova mala pakovanja nastala na platformi di<strong>za</strong>jna<br />
Tetra Brik Aseptic Edge i dva nova oblika <strong>iz</strong> portfolia Tetra<br />
Gemina Aseptic.<br />
Dozvoljeno preuzimanje Imleka<br />
i Mlekare Subotica<br />
Komisija <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu konkurencije<br />
objavila je 17. aprila<br />
rešenje kojim se, u skraćenom<br />
postupku, “odobrava koncentracija<br />
učesnika na tržištu” koja<br />
nastaje “sticanjem neposredne<br />
kontrole” nad društvima Imlek<br />
i mlekara Subotica od strane<br />
holandske kompanije Friesland-<br />
Campina.<br />
Pripajanje domaćih kompanija<br />
Ukratko Manifestacije<br />
Drugi festival šunke i pršute<br />
održaće se od 7. do 11. juna na<br />
Novosadskom sajmu. Organi<strong>za</strong>tor<br />
festivala Udruženje Vojvođanski je<br />
saopštio da će tom prilikom nastupiti<br />
najznačajniji pro<strong>iz</strong>vođači šunke<br />
<strong>iz</strong> Srbije i zemalja u okruženju, a<br />
da će posetiocima biti ponuđeno<br />
<strong>iz</strong>među 500 i 1.000 šunki i pršuta.<br />
Za sada je sigurno da će učestvovati<br />
AD Bačka, Carnex, Big trade,<br />
Štrand, Pršutana Aćim, Mesoprodukt,<br />
Kosanović... Očekuje se da će<br />
festival posetiti 25.000 do 30.000<br />
ljudi <strong>iz</strong> zemlje i inostranstva.<br />
holandskom mlečnom gigantu,<br />
najavljeno početkom februara,<br />
čeka ispunjenje pravne i<br />
administrativne regulative, i obe<br />
strane očekuju da će dogovor<br />
uskoro biti final<strong>iz</strong>iran.<br />
Pre akv<strong>iz</strong>icije, Salford Capital<br />
Partners je imao najveći udeo<br />
u naše dve mlekare - oko 79<br />
odsto u beogradskoj i 82 odsto<br />
u subotičkoj.<br />
*Prvi međunarodni sajam vina<br />
„Župa“ u Aleksandrovcu okupio<br />
je 20. i 21. aprila vinare <strong>iz</strong> Srbije<br />
i regiona. Izložba vina održana je<br />
na tri lokacije – u Muzeju vinarstva<br />
i vinogradarstva, Poljoprivrednoj<br />
školi „Sveti Trifun“ i „Hali sportova“.<br />
Da podsetimo, Aleksandrovac<br />
ima skoro 3.000 hektara pod<br />
lozom, a Vino Župa, <strong>za</strong>jedno sa<br />
oko 50 malih vinarija, nosilac je<br />
privrednog razvoja opštine.<br />
Akcionari koji su posedovali akcije<br />
Carnexa, prihvatili su ponudu od<br />
2.<strong>32</strong>5 dinara <strong>za</strong> akciju.
14 april 2012 www.instore.rs<br />
regionalne vesti<br />
Obave<strong>za</strong>n strani kapital<br />
Vodeći ljudi <strong>iz</strong> sveta finansija<br />
u Sloveniji predstavili su<br />
se javnosti povodom sajma<br />
Kapital 2012, koji je održan<br />
18.aprila, na dan kada se na<br />
ulicama države odvijao najveći<br />
štrajk javnih preduzeća u kom<br />
je učestvovalo 100.000 ljudi.<br />
U vezi sa kr<strong>iz</strong>om u svetu, EU<br />
i Sloveniji, oni su govorili o<br />
potrebi <strong>za</strong> stranim kapitalom<br />
bez kog je, prema njihovim<br />
navodima, razvoj nemoguć.<br />
Zajednički <strong>za</strong>ključak prisutnih<br />
na obraćanju bio je da<br />
nema pomaka ukoliko nema<br />
mogućnosti <strong>za</strong> obrt stranog<br />
kapitala. Autor ideje <strong>iz</strong> naslova<br />
je predsednik uprave Unicredit<br />
banke France Arhar,<br />
bivši guverner i predsednički<br />
kandidat. Arhar, koji sledećeg<br />
meseca odlazi sa vodećeg mesta<br />
u Unicredit banci, <strong>iz</strong>među<br />
ostalog je rekao: Sadašnje<br />
Droga Kolinska sa<br />
sertifikatom FSSC <strong>22</strong>000<br />
Pogoni Droge Kolinske, u<br />
kojima se pro<strong>iz</strong>vode „BZ<br />
Barcaffe“ i „Argeto“, krajem<br />
marta su uspešno prošle sertifikovanje<br />
Food Safety System<br />
Certification (FSSC <strong>22</strong>000),<br />
koji predstavlja najviši svetski<br />
standard na području kontrole<br />
bezbednosti namirnica. Uz već<br />
usvojene sisteme upravljanja koji<br />
se stalno unapređuju, kvalitet i<br />
bezbednost potvrđeni su i sertifikatom<br />
FSSC <strong>22</strong>000, pr<strong>iz</strong>natog<br />
od strane ne<strong>za</strong>visne sertifikacijska<br />
kuće BV. Sertifikacija po<br />
<strong>za</strong>htevima FSSC <strong>22</strong>000 pr<strong>iz</strong>nata<br />
je pre 2 godine od strane GFSI,<br />
neprofitne organi<strong>za</strong>cije koja<br />
Širenje Fruktala u regionu<br />
Kompanija Fruktal, koju je krajem<br />
2011. godine preuzeo srpski<br />
Nektar, najavila je optimi<strong>za</strong>ciju<br />
pro<strong>iz</strong>vodnje i širenje i jačanje<br />
Fruktalovih pozicija u regionu.<br />
Pro<strong>iz</strong>vodnja ce se nastaviti u<br />
Sloveniji u dosadašnjem obimu,<br />
ali i u fabrici u Makedoniji, dok<br />
ce neki pro<strong>iz</strong>vodi <strong>za</strong> određena<br />
tržišta <strong>iz</strong>laziti <strong>iz</strong> pogona u Srbiji.<br />
brojke o stranim investicijama<br />
u Sloveniji su bukvalno poražavajuće.<br />
Država bi morala da se<br />
posluži stranim investicijama, i<br />
uz to prioret da modelima koji su<br />
u Evropskoj <strong>za</strong>jednici već prošli<br />
testove. Mi smo deo Evropske unije<br />
i moramo promeniti naše ubeđenje<br />
u vezi sa stranim kapitalom.<br />
Izvršni direktor Alta grupe<br />
Aleš Škerlak Sloveniju vidi kao<br />
sistemski vrlo riskantnu državu,<br />
kojoj nedostaje kapital. Prema<br />
njegovim rečima, Slovenija<br />
poslednjih godina nije bila<br />
udružuje članice, pro<strong>iz</strong>vođače i<br />
trgovce bezbednim namirnicima.<br />
Sa brzim rastom broja sertifikovanih<br />
organi<strong>za</strong>cija u celom<br />
svetu, FSSC <strong>22</strong>000 je sada važan<br />
dokument, baziran na ISO principima,<br />
i predstavlja ne<strong>za</strong>visnu<br />
šemu ocenjivanja i sertifikovanja<br />
bezbednosti hrane u čitavom<br />
dobavljačkom lancu. Krajem<br />
marta <strong>iz</strong>dat je hiljaditi FSSC<br />
<strong>22</strong>000 sertifikat na globalnom<br />
nivou. Nosioci sertifikata su pre<br />
svega preduzeća koja razvijaju i<br />
pro<strong>iz</strong>vode sopstvene robne marke.<br />
Njihova lista dostupna je na<br />
internet stranici www.fssc<strong>22</strong>000.<br />
com/en/page.php.<br />
Iz Fruktala su poručili da kompaniji<br />
žele da vrate „stari sjaj,“<br />
i podsetili da je pre 12 godina<br />
Fruktal prodavao pro<strong>iz</strong>vode u<br />
regionu vrednosti skoro 100 miliona<br />
evra, dok je prošlogodišnja<br />
prodaja Fruktalovih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
u trenutku kada je kompaniju<br />
preuzeo Nektar, <strong>iz</strong>nosila oko 60<br />
miliona evra.<br />
sposobna da pr<strong>iz</strong>ove strani kapital<br />
jer se u prošlosti <strong>za</strong>tvarala<br />
i davala loše signale investitorima.<br />
Sada se, prema Skerlakovim<br />
recima, Slovenija nalazi u<br />
<strong>za</strong>čaranom krugu u kom mora,<br />
sa jedne strane, da dokapital<strong>iz</strong>uje<br />
banke, koje su u velikoj meri i<br />
vlasnice pre<strong>za</strong>duženih preduzeća<br />
kojima treba novi vlasnički<br />
kapital, kako bi banke mogle<br />
da odahnu i usmere više pažnje<br />
ka svojoj osnovnoj delatnosti.<br />
Škerlak ocenjuje da u Sloveniju<br />
u sledećh nekoliko godina treba<br />
dozvati barem 5 milijardi evra<br />
stranog kapitala, i kaze: Mi smo<br />
deo EU i moramo promeniti<br />
naše ubeđenje što se tiče stranog<br />
kapitala.<br />
Određenu dozu skeptic<strong>iz</strong>ma<br />
u vezi sa stranim kapitalom<br />
<strong>iz</strong>razio je predavač na Pravnom<br />
fakultetu Jože Mencinger: Nemam<br />
ništa protiv stranih vlasnika,<br />
Nov način prodaje alkohola<br />
Vodeći pro<strong>iz</strong>vođači piva, vina i<br />
žestokih pića su 16. aprila pokrenuli<br />
inicijativu unapređenja<br />
okvira samoregulacije prodaje<br />
alkoholnih pića. Dogovor o<br />
odgovornoj prodaji (Responsible<br />
Marketing Pact) prihvatilo<br />
je osam najvećih oglašivača<br />
alkoholnih pića u Evropi: AB<br />
InBev, Bacardi, Brown-Forman,<br />
Carlsberg, Diageo, Heineken,<br />
Pernod Ricard i SAB Miller,<br />
i to u saradnji sa Svetskim<br />
udruženjem oglašivača WFA,<br />
institucijama Evropske unije i<br />
nacionalnim savezima. Dogovor<br />
određuje <strong>za</strong>jedničke standar-<br />
Mercator udružio snage<br />
sa Microsoftom<br />
Microsoft Slovenija i S&T<br />
Slovenija potpisali su sporazum<br />
u Poslovnom sistemu Mercator<br />
o prelasku na Microsoft usluge<br />
u računarskom oblaku, što<br />
predstavlja jedan od značajnijih<br />
prela<strong>za</strong>ka na usluge ove vrste,<br />
u Srednjoj i Istočnoj Evropi.<br />
Microsoft usluga u Mercatoru će<br />
bolje pove<strong>za</strong>ti oko 6.000 <strong>za</strong>poslenih<br />
u Srbiji, Sloveniji i drugim<br />
zemljama u regionu, obezbe-<br />
ali ne znam <strong>za</strong>što treba sve<br />
prodati. Ubeđen sam da treba<br />
prodati samo ono što je <strong>za</strong>ista<br />
neophodno. Uz preveliki broj<br />
otvaranja može nam se desiti<br />
preveliki odliv stranog kapitala<br />
kao nekim državama srednje i<br />
istočne Europe u vreme kr<strong>iz</strong>e,<br />
rekao je on.<br />
Na Sajmu je do reči došao i<br />
predsednik uprave NLB-a u<br />
ostavci Božo Jašović, i tom<br />
prilikom rekao da je Slovenija<br />
kao biciklo koje nema više<br />
pogona i staje, pri čemu vo<strong>za</strong>č<br />
može pasti. On je dodao da je<br />
breme koncentracije vlasništva<br />
teška omča oko vrata jer se <strong>iz</strong><br />
nekadašnjeg kapitala preduzeća<br />
nagomilalo mnogo obave<strong>za</strong>.<br />
Kapital nam treba, a možemo<br />
ga uvoziti ili stvoriti samo sa<br />
profitabilnim preduzećima, a<br />
pošto takvih nema, moraćemo ga<br />
uvoziti, <strong>iz</strong>javio je Jašovic.<br />
de <strong>za</strong> odgovorno oglašivanje<br />
i prodaju alkohola odraslim<br />
osobama, starijim od <strong>za</strong>konski<br />
predviđene starosne granice <strong>za</strong><br />
kupovinu alkohola. Rev<strong>iz</strong>orska<br />
uloga poverena je stranoj kući<br />
Accenture.<br />
diti podršku <strong>za</strong> najnaprednije<br />
oblike učestvovanja <strong>za</strong>poslenih i<br />
komunikacije i ostvariti trenutne<br />
uštede i bolji pregled troškova <strong>za</strong><br />
informacione tehnologije, saopsteno<br />
je <strong>iz</strong> kompanije Mercator.
Agrokor postao član<br />
organi<strong>za</strong>cije<br />
FoodDrinkEurope<br />
U Zagrebu je svečano potpisan<br />
pristupni ugovor <strong>iz</strong>među<br />
Agrokor koncerna i organi<strong>za</strong>cije<br />
FoodDrinkEurope o direktnom<br />
članstvu Agrokora u ovom<br />
evropskom udruženju pro<strong>iz</strong>vođača<br />
u prehrambenoj industriji.<br />
Ugovor su potpisali direktori<br />
FoodDrinkEurope, gospođa<br />
Mela Fruen (Mella Frewen) i<br />
gospodin Ivica Todorić, predsednik<br />
Agrokor koncerna. Članstvom<br />
u evropskom udruženju<br />
pro<strong>iz</strong>vođača, Agrokor će aktivno<br />
učestvovati u stvaranju novih<br />
stranih investicija, a samim tim<br />
i novih radnih mesta. Povodom<br />
potpisivanja ugovora, Todorić<br />
Spar najviše rastao<br />
U godini u kojoj je rast BDP-a<br />
<strong>iz</strong>nosio 0%, inflacija 2% i ne<strong>za</strong>poslenost<br />
18%, i godina u kojoj<br />
je kupovna moć prosečnog<br />
stanovnika Hrvatske <strong>iz</strong>nosila<br />
svega 34% evropskog proseka,<br />
neki trgovački lanci profitirali<br />
su više od drugih i <strong>za</strong>beležili<br />
rast tržišnog udela. Prema istraživanju<br />
GfK-a, Spar/Interspar<br />
je <strong>za</strong>beležio najveći rast tržišnog<br />
udela, čak 30%, i to bez značajnijeg<br />
ulaganja u nove prodajne<br />
objekte. Ovakav dvocifreni<br />
rast Spara dolazi kao rezultat<br />
nekoliko faktora: privukli su<br />
nove kupce (9% povećanje baze<br />
kupaca), a i novi i stari kupci, u<br />
odnosu na 2010. godinu, troše<br />
više prilikom kupovine i češće<br />
je <strong>iz</strong>javio: Kroz aktivno članstvo<br />
u udruženju FoodDrinkEurope,<br />
Agrokor prepoznaje priliku <strong>za</strong><br />
otvaranje novih tržišta i rast <strong>iz</strong>vo<strong>za</strong><br />
celokupne prehrambene pro<strong>iz</strong>vodnje.<br />
Ovo je <strong>za</strong>sigurno značajan korak <strong>za</strong><br />
Hrvatsku, jer Agrokor ovime, kao<br />
jedina kompanija <strong>iz</strong> regije, ulazi<br />
u društvo renomiranih evropskih<br />
pro<strong>iz</strong>vođača, gde će svoju aktivnu<br />
ulogu znati da iskoristi <strong>za</strong> promociju<br />
regionalne industrije i podsticanje<br />
razvoja poljoprivredne i prehrambene<br />
pro<strong>iz</strong>vodnje, a samim tim i<br />
celokupne hrvatske ekonomije.<br />
FoodDrinkEurope, sa sedištem<br />
u Briselu, najveće je udruženje<br />
pro<strong>iz</strong>vođača u prehrambenoj<br />
industriji. Članovi su mala, srednja<br />
i velika evropska preduzeća<br />
<strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju hrane i pića,<br />
uključujući i 25 nacionalnih<br />
udruženja, 18 vodećih globalnih<br />
kompanija <strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju hrane<br />
i pića kao i 25 organi<strong>za</strong>cija <strong>iz</strong><br />
sektora.<br />
U Hrvatskoj više mleka i sira<br />
Državni <strong>za</strong>vod <strong>za</strong> statistiku<br />
objavio je da je u Hrvatskoj u<br />
februaru prikupljeno 49.709<br />
tona kravljeg mleka, što je u<br />
odnosu na februar 2011. godine<br />
<strong>za</strong> 5,7 % više. Povećana je i<br />
idu u kupovinu. Zanimljivo je<br />
da u situaciji podeljene lojalnosti<br />
Spar svakom pojedinačnom<br />
lancu <strong>iz</strong> „top 10“ odvlači više<br />
kupaca nego oni njemu. Sličan,<br />
ali u odnosu na Spar manji rast,<br />
ostvario je Kaufland (15%), uz<br />
otvaranje jednog novog hipermarketa.<br />
Lidl je <strong>za</strong>beležio istu<br />
stopu rasta kao Kaufland, ali je<br />
otvorio 7 novih diskonta. Osim<br />
Spara, Kauflanda i Lidla, godinu<br />
su, kada je o tržišnom udelu<br />
reč, uspešno <strong>za</strong>vršili i Konzum,<br />
Plodine i Diona, dok su ostali <strong>iz</strong><br />
„top15“ trgovaca tokom 2011.<br />
godine <strong>za</strong>beležili pad udela.<br />
pro<strong>iz</strong>vodnja fermentisanih<br />
pro<strong>iz</strong>voda, maslaca i kravljeg<br />
sira. Pro<strong>iz</strong>vedeno je 23.745 tona<br />
mleka <strong>za</strong> piće, sto je <strong>za</strong> 10,4%<br />
manje nego u februaru 2011.<br />
godine.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Prehrambena industrija povećala<br />
<strong>iz</strong>voz, ali smanjila dobit<br />
Preduzetnici <strong>iz</strong> hrvatske prehrambene<br />
industrije su, tokom<br />
prvih devet meseci prošle<br />
godine, ostvarili <strong>iz</strong>voz od 3,3<br />
milijarde kuna, što je povećanje<br />
<strong>za</strong> 12,4 % u odnosu na<br />
isto razdoblje u 2010. godini,<br />
objavila je Finansijska agencija<br />
(Fina).<br />
Prema podacima Fine, prehrambena<br />
preduzeća su do<br />
oktobra 2011. godine ostvarila<br />
bruto dobit od 750 miliona<br />
kuna, što je 20,9 % manje<br />
nego u istom razdoblju 2010.<br />
U 1.399 kompanija koje se<br />
bave pro<strong>iz</strong>vodnjom hrane bilo<br />
je <strong>za</strong>posleno 43.867 radnika<br />
koji su ostvarili ukupan prihod<br />
od 23,1 milijarde kuna, uz<br />
ukupne rashode od <strong>22</strong>,4 milijarde<br />
kuna, dok je <strong>za</strong> investicije<br />
<strong>iz</strong>dvojeno 965 miliona kuna.<br />
Prehrambena industrija je,<br />
kroz pro<strong>iz</strong>vode Podravke,<br />
Kraša, Dukata, Leda, Cedevite,<br />
Zvijezde, Vindije, šećerana<br />
u Županji i Virovitici, i drugih<br />
pro<strong>iz</strong>vođača, u naznačenom<br />
periodu povećala svoje prisustvo<br />
na stranim tržištima i<br />
ostvarila <strong>iz</strong>voz u vrednosti 3,3<br />
milijarde kuna, što je <strong>za</strong> 12,4%<br />
Podravka <strong>za</strong>interesovana <strong>za</strong><br />
ulaganja u Srbiji<br />
Kompanija “Podravka,” prepoznatljiva<br />
po raznim vrstama<br />
vegeta, supa <strong>iz</strong> kesice, decje hrane<br />
i suhomesnatih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
<strong>za</strong>interesovana je da investira u<br />
Srbiju <strong>iz</strong>gradnjom novih fabrika<br />
ili preuzimanjem postojećih,<br />
receno je <strong>iz</strong> upravnog odbora<br />
ove hrvatske kompanije. Kako<br />
se navodi, investicije na srpsko<br />
tržište pospešile bi poslovanje i<br />
dostupnost Podravkinih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
kao i mogućnost <strong>iz</strong>vova<br />
pro<strong>iz</strong>voda <strong>iz</strong> Srbije na tržište<br />
Evropske unije, ali i Rusije<br />
15<br />
više nego u prethodnoj godini.<br />
Svega 186 preduzeća, odnosno<br />
13% od ukupno 1.399 u ovoj<br />
branši, prodaje svoje pro<strong>iz</strong>vode<br />
na stranim tržištima.<br />
Dominantna je uloga velikih<br />
kompanija u ukupnom <strong>iz</strong>vozu,<br />
pa je 10 najvećih <strong>iz</strong>voznika na<br />
strana tržišta plasiralo robu<br />
u vrednosti od 1,9 milijardi<br />
kuna, što je 58%ukupnog<br />
<strong>iz</strong>vo<strong>za</strong> prehrambenih pro<strong>iz</strong>voda.<br />
U prvih devet meseci 2011.<br />
godine, u odnosu na isto razdoblje<br />
2010. godine, prehrambeni<br />
pro<strong>iz</strong>vođači su smanjili<br />
broj <strong>za</strong>poslenih <strong>za</strong> 0,2%,<br />
bruto dobit <strong>za</strong> 20,9 %, dok<br />
su ukupne prihode povećali<br />
<strong>za</strong> 8,1%, ukupne rashode <strong>za</strong><br />
9,5% i investicije u dugotrajnu<br />
imovinu <strong>za</strong> 27,6%.<br />
Zaposleni u prehrambenoj<br />
industriji <strong>za</strong> svoj su rad imali<br />
obračunate prosečne neto plate<br />
u visini od 4.345 kuna, koje su<br />
nominalno povećane u odnosu<br />
na 2010. godinu <strong>za</strong> 1%, ali su<br />
i dalje <strong>za</strong> <strong>32</strong>8 kuna, odnosno<br />
7%, niže od prosečnih plata<br />
svih <strong>za</strong>poslenih u Hrvatskoj.<br />
i Turske sa kojima je Srbija<br />
potpisala sporazum o slobodnoj<br />
trgovini.<br />
Iz kompanije su <strong>za</strong> <strong>InStore</strong><br />
rekli: Novoi<strong>za</strong>brana Uprava<br />
Podravke trenutno radi na <strong>iz</strong>radi<br />
nove strategije rasta i razvoja<br />
naše kompanije gde će, <strong>iz</strong>medju<br />
ostalog, biti definisane i potencijalne<br />
mogućnosti ulaganja na tržišta<br />
jugoistočne Europe. O kakvoj vrsti<br />
ulaganja je reč, u ovome trenutku<br />
bilo bi preuranjeno govoriti.
16 april 2012 www.instore.rs<br />
regionalne vesti<br />
Obila<strong>za</strong>k fabrike Argete<br />
Obilaskom pro<strong>iz</strong>vodnih pogona<br />
u Hadžićima i prigodnim<br />
druženjem sa predstavnicima<br />
domaćih medija, Atlantic grupa,<br />
jedna od vodećih regionalnih<br />
prehrambenih kompanija,<br />
obeležila je 55. rođendan svog<br />
najpopularnijeg delikatesnog<br />
nama<strong>za</strong>, „Argeta“. Pro<strong>iz</strong>vodnja<br />
nama<strong>za</strong> „Argeta“ <strong>za</strong>početa<br />
je u Izoli 1957. godine, a od<br />
2006. god., investicijom od<br />
<strong>26</strong> miliona evra, pokrenuta<br />
je pro<strong>iz</strong>vodnja u savremeno<br />
opremljenoj fabrici u Hadžićima.<br />
„Argeta“ je danas prva na<br />
Preuzimanjem lokalnih trgovačkih<br />
kompanija i uzimanjem<br />
objekata u <strong>za</strong>kup, hrvatski trgovački<br />
lanac Konzum je, nakon<br />
četiri godine tržišne utakmice,<br />
preuzeo vodeću poziciju među<br />
trgovačkim lancima u BiH. Prema<br />
informacijama <strong>iz</strong> GfK, Konzumov<br />
tržišni udeo u BiH sada<br />
<strong>iz</strong>nosi 12%, što je dvostruko više<br />
Domaće mleko, jaja i piletina<br />
će se do kraja godine naći pod<br />
lupom inspektora evropske<br />
Inspekcije <strong>za</strong> hranu i veterinarstvo<br />
(FIO), koji će proceniti<br />
da li BiH poseduje odgovarajuće<br />
sisteme pro<strong>iz</strong>vodnje i<br />
kontrole ovih pro<strong>iz</strong>voda da bi<br />
ih <strong>iz</strong>vozila u EU. Od ukupnog<br />
prehrambenog asortimana, BiH<br />
u Evropsku uniju <strong>za</strong> sada može<br />
da <strong>iz</strong>vozi samo ribu, a uprkos<br />
ranijim očekivanjima, Evropska<br />
listi najpopularnijih brendova<br />
u BiH. Ponosni smo što smo<br />
tokom 55 godina, osluškujući<br />
potrebe naših potrošača i tržišne<br />
trendove, stalno razvijali naš<br />
pro<strong>iz</strong>vod, lansirali nove ukuse i<br />
nalazili inovativne načine komunikacije<br />
s našim kupcima. Argeta<br />
je u BiH godinama brend br.1, a<br />
ta pozicija se gradila prvenstveno<br />
kvalitetom, rekao je prilikom<br />
obilaska fabrike Enzo Smrekar,<br />
stariji <strong>iz</strong>vršni direktor<br />
Atlantic grupe, nadležan <strong>za</strong><br />
Strateško-poslovnu kategoriju<br />
„namazi“.<br />
Konzum i Bingo povećali tržišni<br />
udeo <strong>za</strong> 20 posto<br />
u odnosu na jun 2007. godine.<br />
Tržišni udeo Interexa povećan<br />
je sa 5,8% na oko 8%, a i udeo<br />
Mercatora je porastao. Tržišni<br />
udeo tuzlanskog Binga <strong>iz</strong>nosi<br />
7%, grupacije MIMS 4,5%, a<br />
Drvoprometa i Delte po 2,5%.<br />
Pre godinu dana, mali trgovci u<br />
BiH držali su 80% tržišta, a sada<br />
je njihov udeo smanjen na 65%.<br />
Domaći pro<strong>iz</strong>vodi pod lupom EU<br />
inspekcija do sada nije dala<br />
dozvolu <strong>za</strong> <strong>iz</strong>voz piletine i jaja.<br />
Prema progno<strong>za</strong>ma, očekuje se<br />
da će pozitivnu ocenu FIO-a<br />
dobiti oblast pro<strong>iz</strong>vodnje i<br />
kontrole mleka. U prethodnom<br />
<strong>iz</strong>veštaju Evropske inspekcije <strong>za</strong><br />
hranu i veterinarstvo navedeno<br />
je da je hrana pro<strong>iz</strong>vedena u<br />
BiH <strong>iz</strong>razito kvalitetna, ali da<br />
nepostojanje odgovarajućih<br />
kontrola kvaliteta koči dobijanje<br />
dozvole.<br />
Građani BiH <strong>za</strong> satnicu mogu da kupe jednu paštetu, a<br />
Nemci kilogram mesa (Agencija <strong>za</strong> statistiku BiH)<br />
Bosnia kafa na turskom<br />
tržištu<br />
Bosanskohercegovačka prehrambena<br />
industrija Vispak<br />
real<strong>iz</strong>ovala je prvu pošiljku kafe<br />
„Bosnia“ na tržište Turske,<br />
gde je i stigao prvi šleper sa<br />
pakovanjima od po 100 i 200<br />
grama. Kafa „Bosnia“ sada će<br />
biti dostupna u jednom od dva<br />
velika tamošnja lanca. Nakon<br />
kafe „Bosnia“, u planu je i <strong>iz</strong>voz<br />
<strong>za</strong>čina i dodataka jelima, supa i<br />
čorbi u kesicama, kao i Vispakove<br />
espreso kafe i novog instant<br />
brenda „viscafe 3 u 1“ i „viscafe<br />
2 u 1“.<br />
Moderni<strong>za</strong>cija Banjalučke pivare<br />
Banjalučka pivara će<br />
u 2012. godini uložiti<br />
najmanje 3 miliona<br />
evra u moderni<strong>za</strong>ciju<br />
brendova i unapređenje<br />
tehničkog i ljudskog<br />
faktora u pro<strong>iz</strong>vodnom<br />
procesu, saopsteno je<br />
<strong>iz</strong> te kompanije. Nakon<br />
dužeg pripremnog perioda,<br />
sada mogu reći da<br />
smo potpuno spremni da<br />
ponudimo brz i efikasan<br />
odgovor svakom tržišnom<br />
i<strong>za</strong>zovu u smislu isporuke<br />
piva vrhunskog kvaliteta<br />
<strong>iz</strong> Banjalučke pivare, na<br />
kakvo su kupci navikli,<br />
rekao je Radovan Rakić,<br />
direktor pro<strong>iz</strong>vodnje.<br />
Najveći deo investicije<br />
odnosi se na promenu<br />
staklene ambalaže piva<br />
„Nektar“, najprepoznatljivijeg<br />
brenda pivare, koje se u novom<br />
Predstavljeno Sarajevsko<br />
Radler pivo<br />
Sarajevska pivara je na tržište<br />
Bosne i Hercegovine plasirala<br />
Sarajevsko Radler pivo sa ukusom<br />
limuna. U prodaji su boce od<br />
0,33 litra, a novi pro<strong>iz</strong>vod u sebi<br />
sadrži 40 odsto piva i 60 odsto<br />
voćnog soka s ukusom limuna,<br />
dok je procenat alkohola u piću<br />
dva odsto. Radler je nemačka<br />
reč <strong>za</strong> pivo sa ukusom limuna<br />
i lansirali smo ga na tržište da<br />
bismo <strong>za</strong>dovoljili želje pivopija, ali<br />
i onih koji ne preferiraju standardni<br />
ukus piva, tako da mogu da<br />
ruhu već nalazi na<br />
trgovačkim policama.<br />
Di<strong>za</strong>jn boce rađen je u<br />
Londonu, a potpisuje<br />
ga Claessens International.<br />
U vrhu boce reljefno<br />
su oslikani alati kojima<br />
se, na samim počecima<br />
pivare u 19. veku, ručno<br />
pravilo i mešalo pivo.<br />
Time samo nastavljamo<br />
da nadograđujemo pivo<br />
„Nektar“ kakvog ga naši<br />
kupci i mi u pivari vidimo<br />
i volimo – kao pravo pivo<br />
s bogatom tradicijom i<br />
svetlom budućnošću, rekao<br />
je Dejan Čato, direktor<br />
marketinga Banjalučke<br />
pivare. Uvođenjem nove<br />
boce, pivara će imati<br />
80% povratnu ambalažu,<br />
čime se, kako navode u<br />
kompaniji, dodatno obraća pažnja<br />
na <strong>za</strong>štitu životne okoline.<br />
uživaju u voćnom pivu’’, ka<strong>za</strong>li su<br />
u Sarajevskoj pivari.<br />
Novo pivo je lansirano pred<br />
letnju sezonu, jer je osvježavajuće<br />
pa se u pivari nadaju da će<br />
postati pravi letnji hit na tržištu.
Akc<strong>iz</strong>e na kafu i gazirana pića<br />
Poslednjim<br />
<strong>iz</strong>menama<br />
Zakona o<br />
akci<strong>za</strong>ma,<br />
koje se primenjuju<br />
od<br />
januara ove<br />
godine, sada<br />
su obuhvaćene<br />
cene i kafe i<br />
gaziranih pića<br />
sa dodatkom<br />
šećera. Od 1.<br />
aprila, akc<strong>iz</strong>e na<br />
kafu <strong>iz</strong>nose 20%<br />
njene vrednosti,<br />
dok je <strong>za</strong> gazirana<br />
pića predviđena nadoknada<br />
od deset evrocenti po<br />
litru. Akc<strong>iz</strong>e na ove 2 kategorije<br />
trebalo je da budu uvedene 1.<br />
januara, ali je primena odložena<br />
tri meseca kako bi se novim<br />
akc<strong>iz</strong>nim obveznicima omogućio<br />
period <strong>za</strong> prilagođavanje.<br />
Crnogorski mediji navode da<br />
Završen projekat EU<br />
Projekat Pristupanje unutrašnjem<br />
tržištu (AIM), koji je finansirala<br />
Evropska unija, omogućio je<br />
podi<strong>za</strong>nje nivoa <strong>za</strong>štite prava<br />
potrošača, kao i usklađivanje<br />
regulatornog sistema Crne<br />
Gore sa pravom Evropske unije,<br />
saopšteno je povodom <strong>za</strong>vršetka<br />
projekta. Projekat, koji je trajao<br />
<strong>22</strong> meseca i u koji je uloženo<br />
oko 837.000 evra, finansirale<br />
su Evropska unija i nemačka<br />
organi<strong>za</strong>cija <strong>za</strong> međunarodnu<br />
saradnju (GIZ). U prošloj godini,<br />
Raste uvoz hrane<br />
Crna Gora već treću godinu <strong>za</strong>redom<br />
beleži rast uvo<strong>za</strong> hrane.<br />
Vrednost uvezenih namirnica u<br />
2009. god. procenjena je na <strong>31</strong>2<br />
miliona evra, 2010. god. na <strong>32</strong>4<br />
miliona evra, dok je prošlogodišnji<br />
uvoz <strong>iz</strong>nosio 351 milion<br />
evra. Na uvoz mleka, mlečnih<br />
pro<strong>iz</strong>voda i jaja je u 2011. god.<br />
potršeno 46 miliona evra (6<br />
miliona više nego 2010. god.),<br />
<strong>za</strong> uvoz žitarica i pro<strong>iz</strong>voda od<br />
žitarica 57 miliona evra (<strong>za</strong> 11<br />
miliona više nego u 2010. god.),<br />
a <strong>za</strong> uvoz povrća i voća 38 miliona<br />
evra (5 miliona više nego<br />
godinu dana ranije). Ukupna<br />
vrednost <strong>iz</strong>vo<strong>za</strong> hrane prošle<br />
godine je <strong>iz</strong>nosila 27,5 miliona<br />
je naredni krug <strong>iz</strong>mena Zakona<br />
o akci<strong>za</strong>ma planiran <strong>za</strong> treći<br />
kvartal ove godine. Iz Ministarstva<br />
poručuju da će akc<strong>iz</strong>e biti<br />
na liniji njihovog opredeljenja<br />
u akc<strong>iz</strong>noj politici, što znači<br />
postepeno povećanje akci<strong>za</strong> na<br />
duvanske pro<strong>iz</strong>vode i alkohol.<br />
Od 1. januara 2012. godine,<br />
akc<strong>iz</strong>e na cigarete povećane su<br />
od 13 do 15 evrocenti.<br />
Iz crnogorskog Mercatora<br />
su saopštili da će se cene<br />
kafe i gaziranih pića sa dodatkom<br />
šećera u prodajnim<br />
objektima Mercator i Roda<br />
menjati po isteku <strong>za</strong>liha.<br />
Iz uprave trgovačkog lanca<br />
Voli takođe su naveli da u<br />
njihovim marketima i dalje<br />
ima <strong>za</strong>liha kafe koja se prodaje<br />
po staroj ceni, prenose<br />
crnogorski mediji.<br />
uz pomoć projekta, uspostavili<br />
smo saradnju sa preduzećima i<br />
poka<strong>za</strong>lo se da su trgovci imali<br />
dobru volju, pa su sarađivali na<br />
uklanjanju opasnih pro<strong>iz</strong>voda, rekla<br />
je glavna tržišna inspektorka<br />
Rada Marković.<br />
Direktor Uprave <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu<br />
konkurencije Miodrag Vujović<br />
istakao je značaj ove oblasti <strong>za</strong><br />
opšti privredni razvoj, podi<strong>za</strong>nje<br />
stepena kvaliteta robe i usluga,<br />
kao i stvaranja uslova <strong>za</strong> sniženje<br />
cena.<br />
evra, što je <strong>za</strong> 3,5 miliona više<br />
nego u 2010. god. U sektoru<br />
pića, Plantaža, Trebjesa, Pirela i<br />
pro<strong>iz</strong>vođači vode su tokom 2011.<br />
god. <strong>iz</strong>vezle procenjenih <strong>22</strong>,6<br />
miliona evra, što je <strong>za</strong> 2 miliona<br />
više nego 2010.<br />
Bitoljsko i Kenbah po<br />
nemačkom standardu<br />
Iz magacina Bitoljske pivare<br />
krajem marta je i<strong>za</strong>šao prvi<br />
kamion sa pivima „Bitoljsko“<br />
i „Kenbah“. Time je zvanično<br />
otvorena obnovljena Bitoljska<br />
pivara, uređena po nemačkom<br />
projektu i standardima, pa je<br />
jedinstvena po tome što će se<br />
na domaćem terenu pro<strong>iz</strong>voditi<br />
pivo po nemačkoj recepturi.<br />
Fabrika ima kapacitet i <strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju<br />
gaziranih sokova, pa<br />
će se u prodaji uskoro naći i sok<br />
„Pel“. Blažo Dimitrov, vlasnik<br />
Bitoljske pivare, rekao je da će<br />
se pivo, <strong>za</strong> sada, prodavati u<br />
Bitolju, a uskoro i u celoj Makedoniji<br />
i susednim zemljama.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Turski Sutaš kupio Švedmilk<br />
Turski mlečni gigant Sutaš je<br />
početkom aprila kupio domaći<br />
kombinat Švedmilk, potpisavši<br />
dogovor sa NLB Tutunskom<br />
bankom, koja je aktivirala hipoteku<br />
nad većim delom mlekare,<br />
saopšteno je <strong>iz</strong> Makedonske<br />
privredne komore. Iz Sutaša<br />
najavljuju da su <strong>za</strong>interesovani<br />
i <strong>za</strong> Euromilk i da, kako navode<br />
makedonski mediji, planiraju<br />
dodatne investicije u postojeće<br />
kapacitete. U Švedmilku je<br />
predviđena dogradnja pogona<br />
Tikveš „leti“ u Ameriku<br />
Vinarija Tikveš je početkom<br />
aprila predstavila ekskluzivno<br />
crveno vino „Bela voda 2010“,<br />
pro<strong>iz</strong>vedeno u limitiranoj seriji<br />
od 16.000 boca, koje će se pored<br />
Srbije i Makedonije, naći i<br />
na američkom tržištu. Distribucija<br />
ovog vina u Srbiji ograničena<br />
je na odabrane ugostiteljske<br />
objekte, vinoteke i vinske<br />
barove. Iz Tikveša posebno<br />
nagalašavaju da je na čuvenoj<br />
Parkerovoj skali od 100 poena<br />
crveno vino „Bela voda 2010“<br />
dobila čak 94, čime je svrstano<br />
među najkvalitetnija na svetu i<br />
najprestižnija u regionu, jer je<br />
prvo vino <strong>iz</strong> Makedonije koje je<br />
17<br />
Pivara trenutno <strong>za</strong>pošljava 80<br />
radnika, a planirano je otvaranje<br />
još 20 radnih mesta, navode<br />
makedonski mediji.<br />
<strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju sireva i kačkavalja,<br />
a fabrika bi trebalo<br />
da otpočne sa radom <strong>za</strong> šest<br />
meseci. Otvaranjem fabrike se<br />
očekuje i otvaranje oko 2.000<br />
radnih mesta. Sutaš je jedna<br />
od najvećih turskih mlekara sa<br />
godišnjim obrtom od oko 600<br />
miliona evra, u kojoj se dnevno<br />
preradi oko 2.500 tona mleka.<br />
ocenjivao kritičar<br />
takve reputacije i<br />
jedino sa ovih prostora<br />
koje je tako<br />
visoko ocenjeno.<br />
Predstavljanju<br />
crvenog<br />
vina „Bela<br />
voda 2010“<br />
prisustvovao<br />
je i Filip<br />
Kambi, jedan<br />
od pet vodećih<br />
svetskih enologa<br />
i jedan od<br />
kreatora ovog<br />
ekskluzivnog<br />
vina.<br />
Novi direktor Skopske pivare<br />
Od 1. aprila Skopska pivara ima novog generalnog direktora,<br />
Jaak Mikela, koji je je na ovu poziciju došao sa mesta generalnog<br />
direktora Coca-Cole <strong>za</strong> baltičke zemlje.
18 april 2012 www.instore.rs<br />
svetske vesti<br />
Delha<strong>iz</strong>e predstavio virtuelnu radnju<br />
Delha<strong>iz</strong>e grupa je, u cilju promocije<br />
svoje usluge Delha<strong>iz</strong>e<br />
Direct online, predstavila i prvu<br />
virtuelnu radnju u Briselu.<br />
Delha<strong>iz</strong>e Direct Cube se sastoji<br />
od 4 panela sa QR kodovima<br />
<strong>za</strong> oko 300 pro<strong>iz</strong>voda,<br />
i postavljen je na glavnoj<br />
železničkoj stanici. Korisnici<br />
smart telefona mogu skenirati<br />
i „ubaciti“ željene artikle u<br />
svoju virtielnu potrošačku<br />
korpu, a odabrane namirnice<br />
<strong>za</strong>tim preuzeti u nekom od<br />
Delha<strong>iz</strong>eovih supermarketa.<br />
Usluga naručivanja pro<strong>iz</strong>voda<br />
ovim putem biće besplatna<br />
do kraja maja, a nakon toga<br />
Novo ime <strong>za</strong> Piccadilly lanac<br />
Delha<strong>iz</strong>e grupa je promenila<br />
ime svog lanca malih radnji<br />
u Bugarskoj <strong>iz</strong> „Piccadilly<br />
Express“ u „Piccadilly Daily“,<br />
navodeći da je nov naziv<br />
prikladniji <strong>za</strong> format „radnje na<br />
ćošku“. Grupa ima 14 prodajnih<br />
objekata ove vrste<br />
Lianhua na još<br />
350 lokacija<br />
Lanac supermarketa Lianhua<br />
najavio je otvaranje 350 novih<br />
prodajnih mesta širom Kine<br />
u toku 2012. god., čime će se<br />
ukupan broj njihovih radnji<br />
povećati na 5.500. Najava je<br />
praćena odličnim rezultatima<br />
poslovanja u 2011. godini. U<br />
ovoj kompaniji kažu da će se<br />
ove godine usredsrediti na<br />
otvaranje malih radnji, što je<br />
nastavak trenda <strong>iz</strong> prethodnih<br />
godina. Oko 180 radnji će se<br />
Louis Delha<strong>iz</strong>e gradi 3 objekta<br />
The Louis Delha<strong>iz</strong>e Group,<br />
grupa maloprodajnih lanaca<br />
supermarketa i hipermarketa<br />
u Belgiji, Francuskoj,Luksemburgu,<br />
Rumuniji i<br />
Mađarskoj, otkrila<br />
je detalje plana<br />
daljih ulaganja u<br />
Rumuniji do kraja<br />
godine. Naime,<br />
kompanija koja<br />
u zemlji posluje<br />
će se naplaćivati 4,5 evra <strong>za</strong><br />
porudžbine vrednosti do 100<br />
evra, 3,5 evra <strong>za</strong> pa<strong>za</strong>r od 100<br />
do 200 evra, a ostvarivanje<br />
kupovine preko ovog <strong>iz</strong>nosa<br />
biće besplatno. Iz kompanije<br />
su najavili da će paneli, tokom<br />
aprila i maja, biti postavljeni<br />
na železničkim stanicama i u<br />
tržnim centrima širom Belgije.<br />
u zemlji, veličine od 200 do<br />
400 m 2 , na čijim se policama<br />
može naći oko 1.700 artikala.<br />
Iz Delha<strong>iz</strong>e grupe poručuju:<br />
Naš cilj je da radnje budu pristupačne<br />
velikom broju bugarskih<br />
potrošača, kao i da brend Piccadilly<br />
postane sinonim <strong>za</strong> svežu hranu.<br />
naći na različitim lokacijama<br />
u Pekingu i Hangzou, a grupa<br />
nije otkrila visinu investicije.<br />
Male radnje su u 2011. ovoj<br />
kompaniji donosile svega 6%<br />
prihoda, ali je, više nego u bilo<br />
kom drugom formatu, <strong>za</strong>beležen<br />
rast prodaje od 6,7%.<br />
Lianhua ističe da je celokupan<br />
prihod uvećan <strong>za</strong> 6,2% (na<br />
oko 3,3 milijarde evra), dok<br />
je profit uvećan <strong>za</strong> 7% (na 97<br />
miliona evra).<br />
kroz lanac hipermarketa Cora,<br />
do kraja godine će otvoriti 3<br />
objekta u koje će biti investirano<br />
oko 120 miliona<br />
evra. Kako navode<br />
rumunski mediji,<br />
polovina investicije<br />
će otići na gradnju<br />
novih radnji, dok<br />
će ostatak novca<br />
biti iskorišćen <strong>za</strong><br />
kupovinu zemljišta<br />
<strong>za</strong> strategiju<br />
Metro otvara 3 Makro radnje<br />
Metro grupa najavila je<br />
otvaranje 3 nova Makro Cash<br />
& Carry centra , kao dodatak<br />
postojećim objektima na 34 lokacije<br />
širom Španije. Nemački<br />
gigant procenjuje da će širenje<br />
mreže koštati <strong>iz</strong>među 45 i 75<br />
miliona evra, i da će, u samoj<br />
kompaniji i kroz partnerska<br />
preduzeća, doneti radna mesta<br />
<strong>za</strong> 1.000 ljudi. Sa novih lokacija<br />
će se distribuirati pro<strong>iz</strong>vodi <strong>za</strong><br />
ugostiteljske objekte, a gradnja<br />
je planirana u Sevilji, Alikanteu<br />
i Madridu. Prihodi Makro<br />
Spaina opali su <strong>za</strong> 1% u 2011.<br />
na 1,29 milijardi evra, ali je<br />
<strong>za</strong>beležen rast udela na tržištu.<br />
Grupa kaže da očekuje još jednu<br />
tešku godinu, ali procenjuje<br />
L’Oréal-ov<br />
centar <strong>za</strong><br />
istraživanje kose<br />
Kako bi ispunio potrebe svojih<br />
potrošača kada je u pitanju lepota<br />
i zdravlje kose, L’Oréal je objavio<br />
otvaranje svog Globalnog centra<br />
<strong>za</strong> istraživanje kose koji se nalazi<br />
u Sent Uanu (Saint-Ouen) kod<br />
Pari<strong>za</strong>, a koji će biti na čelu<br />
globalne mreže šest regionalnih<br />
centara <strong>za</strong> istraživanja i inovacije<br />
(R&I) na polju profesionalne<br />
nege i stil<strong>iz</strong>ovanja kose. Centar<br />
je smešten na površini od<br />
25.000 m 2 i ima 500 <strong>za</strong>poslenih,<br />
među kojima se nalaze hemičari,<br />
f<strong>iz</strong>iko-hemičari, optičari, naučnici<br />
koji su stručnjaci <strong>za</strong> materijale,<br />
metrolozi, reolozi, informatički<br />
stručnjaci i statističari.<br />
dugoročnog osvajanja tržišta.<br />
Grupa je od Evropske banke<br />
<strong>za</strong> obnovu i razvoj (EBRD) u<br />
februaru dobila sredstva u visini<br />
od 210 miliona evra, kada je i<br />
rečeno da će odobrena suma<br />
biti upotrebljena <strong>za</strong> otvaranje 17<br />
novih objekata širom Rumunije.<br />
Grupa u ovom trenutku, kroz<br />
Cora hipermarkete, posluje na 8<br />
lokacija u zemlji.<br />
da bi prihodi, otvaranjem<br />
novih radnji, mogli da porastu<br />
<strong>za</strong> 3% do 4%. Lanac će svoj<br />
fokus usmeriti i na cene, i<br />
lansirati promotivne kampanje<br />
na 40- godišnjicu brenda.<br />
Walmart snižava<br />
cene u vrednosti<br />
milijarde dolara<br />
Walmart je, u nameri da privuče<br />
što veći broj potrošača,<br />
najavio planove da ove godine<br />
sn<strong>iz</strong>i cene prehrambenih pro<strong>iz</strong>voda<br />
u vrednosti od jedne<br />
milijarde dolara. Kompanija<br />
je predstavila <strong>iz</strong>uzetno dobre<br />
rezultate poslovanja u prvim<br />
mesecima fiskalne godine, što<br />
je nastavak dobrog poslovanja<br />
<strong>za</strong>beleženog u trećem i četvrtom<br />
kvartalu prošle godine. Iz<br />
Walmarta poručuju da će se u<br />
narednom periodu fokusirati<br />
na sniženje cena prehrambenih<br />
pro<strong>iz</strong>voda i trajnih<br />
potrošnih dobara, verujući<br />
da će se strategija isplatiti<br />
povećanim protokom kupaca<br />
kroz radnje i rastom kupovine<br />
neprehrambenih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
kao i boljom operativnošću i<br />
produktivnošću u upravljanju<br />
lancem. U periodu kada je<br />
nivo ne<strong>za</strong>poslenosti u SAD-u<br />
još uvek visok, a cene goriva<br />
nastavljaju sa rastom, Walmart<br />
beleži dobre rezultate<br />
<strong>za</strong>hvaljujući širokoj ponudi,<br />
većoj dostupnosti pro<strong>iz</strong>voda<br />
na policama i adekvatnim<br />
određivanjem cena.
Zabrana <strong>iz</strong>laganja cigareta<br />
U Engleskoj je, od početka<br />
aprila, na snazi <strong>za</strong>brana <strong>iz</strong>laganja<br />
duvanskih pro<strong>iz</strong>voda u velikim<br />
radnjama i supermarketima.<br />
U tim objektima cigarete se<br />
moraju držati <strong>iz</strong>van pogleda<br />
mušterija, osim u trenutku<br />
usluživanja ili pri obnavljanju<br />
<strong>za</strong>liha. Nova uredba se odnosi<br />
samo na radnje površine veće od<br />
280 m 2 , a <strong>za</strong> njeno kršenje preti<br />
kazna u <strong>iz</strong>nosu do 6.000 evra, ili<br />
čak i <strong>za</strong>tvor.<br />
Nestlé kupio segment bebi hrane<br />
od Pf<strong>iz</strong>er-a<br />
Pf<strong>iz</strong>er je pristao da proda<br />
svoj segment hrane <strong>za</strong> bebe<br />
kompaniji Nestlé <strong>za</strong> 11,9 milijardi<br />
dolara, čime švajcarski<br />
prehrambeni gigant dobija<br />
priliku <strong>za</strong> globalno širenje<br />
na tržišta u razvoju. CEO<br />
kompanije Nestlé, Pol Balke<br />
(Paul Bulcke), <strong>iz</strong>javio je da će<br />
snažni brendovi i portfolio<br />
novog segmenta, uz geografsku<br />
rasprostranjenost, odlično<br />
upotpuniti postojeći program<br />
Nestlé-a. U kompaniji su<br />
rekli i da će postignut dogovor<br />
Najbolja Henkelova godina<br />
Na godišnjoj skupštini u<br />
Diseldorfu, generalni direktor<br />
Henkela, Kasper Rorsted,<br />
predstavio je dobar početak<br />
fiskalne 2012: Henkel je <strong>za</strong>beležio<br />
najbolju godinu u istoriji kompanije<br />
i u potpunosti real<strong>iz</strong>ovao<br />
finansijske ciljeve. Imali smo dobar<br />
početak 2012. i očekujemo da<br />
prodaja poraste tokom cele fiskalne<br />
godine <strong>iz</strong>među 3 i 5 odsto. On je,<br />
doneti <strong>za</strong>radu već u prvoj godini,<br />
i da ove godine očekuju<br />
prodaju u vrednosti od 2,4 milijarde<br />
dolara. Novi segment<br />
će pomoci kompaniji da ojača<br />
na kineskom tržištu, koje je<br />
predstavljalo 23% globalnog<br />
bebi marketa u 2011, godini,<br />
kao i da konsoliduje prisustvo<br />
na tržištima Bliskog istoka,<br />
Afrike i Azije.<br />
“Stvaranje <strong>za</strong>jedničke vrednosti”<br />
Nestlé je prva svetska prehrambena<br />
kompanija kojoj je Globalna<br />
inicijativa <strong>za</strong> <strong>iz</strong>veštavanje<br />
(GRI) dala najvišu ocenu <strong>za</strong><br />
Izveštaj o korporativnoj odgovornosti,<br />
koji se u Nestlé grupi<br />
naziva “Stvaranje <strong>za</strong>jedničke<br />
vrednosti.” GRI je neprofitna<br />
organi<strong>za</strong>cije koja promoviše<br />
ekonomsku, ekološku i društvenu<br />
održivost, a Nestlé je<br />
predstavio ključne poka<strong>za</strong>telje<br />
ostvarenog napretka kada je<br />
reč o uticaju u oblasti ishrane,<br />
vode i ruralnog razvoja, kao i<br />
podatke o ljudskim pravima,<br />
raznovrsnosti i polu, klimatskim<br />
promenama, biodiverzitetu i<br />
korupciji.<br />
takođe, naglasio da su jačanje<br />
Henkelovih vrhunskih brendova,<br />
kontinuitet u inovacijama i<br />
širenje položaja kompanije na<br />
rastućim tržištima, važni <strong>za</strong><br />
uspehe u budućnosti.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Kinesko prehrambeno tržište<br />
veće od američkog<br />
Kina je, po najnovijim rezultatima<br />
istraživanja IGD-a,<br />
pretekla Ameriku po vrednosti<br />
tržišta prehrambenih pro<strong>iz</strong>voda<br />
i maloprodaje hrane. Krajem<br />
2011. kineski maloprodajni<br />
prehrambeni sektor bio je<br />
vredan 698 milijardi evra, dok<br />
je vrednost ovog tržišta u SADu<br />
procenjena na 657 milijardi<br />
evra. Do 2015. godine, vrednost<br />
kineskog tržišta će narasti na<br />
1.056 milijardi evra (<strong>za</strong> 10,9%),<br />
a američko će, po vrednosti,<br />
ostati na drugoj poziciji sa 776<br />
milijardi evra (beležeći rast<br />
od 4,2%). Među 10 vodećih<br />
tržišta prahrambenih namirnica<br />
nalaze se i Japan (na trećem<br />
mestu sa 293 milijardi evra),<br />
Indija (na četvrtom mestu<br />
sa 280 milijardi evra), Brazil<br />
Prognoze rasta vrednosti tržišta prehrambenih pro<strong>iz</strong>voda<br />
i maloprodaje hrane do 2015. u milijardama evra<br />
2011. 2015.<br />
poz. zemlja € poz. zemlja €<br />
1 Kina 698 1 Kina 1,056<br />
2 SAD 657 2 SAD 776<br />
3 Japan 293 3 Indija 443<br />
4 Indija 280 4 Rusija 336<br />
5 Brazil 244 5 Brazil 330<br />
6 Rusija <strong>22</strong>7 6 Japan 302<br />
7 Francuska 215 7 Francuska 236<br />
8 Nemačka 166 8 Britanija 187<br />
9 Britanija 165 9 Nemačka 171<br />
10 Italija 129 10 Indonezija 168<br />
11 Indonezija 115 11 Italija 133<br />
12 Španija 96 12 Meksiko 106<br />
13 Meksiko 85 13 Španija 101<br />
14 Kanada 79 14 Kanada 95<br />
15 Australija 72 15 Turska 85<br />
Prodaja brendova<br />
Henkel je, <strong>za</strong> nepoznatu<br />
sumu, prodao nekoliko svojih<br />
američkih brendova privatnoj<br />
kompaniji Brynwood<br />
Partners. Prodaja je <strong>iz</strong>vršena<br />
kroz Henkelovu podružnicu<br />
Dial Corporation, a preuzele<br />
su je Brynwoodove jedinice<br />
High Ridge Brands i Newhall<br />
19<br />
(na petom sa 244 milijarde<br />
evra), Rusija (na šestom sa <strong>22</strong>7<br />
milijardi evra), kao i Francuska,<br />
Nemačka, Britanija i Italija,<br />
čijih se tržišta vrednost kreće<br />
od 215 do 129 milijardi evra.<br />
Predviđa se da će u razdoblju od<br />
2006. do 2015. vrednost kineskog<br />
tržišta prehrambenih namirnica<br />
biti utrostručena i <strong>iz</strong>nositi gotovo<br />
milijardu funti, rekla je Džoan<br />
Denej-Finč (Joanne Denney-<br />
Finch), <strong>iz</strong>vršni direktor IGD-a.<br />
Takvo brzo širenje pokrenula su tri<br />
glavna faktora – ekonomski rast,<br />
stanovništvo i ubr<strong>za</strong>ni rast cena<br />
hrane. U IGD-u prognoziraju<br />
da će mnogi vodeći maloprodajni<br />
lanci tražiti svoje mesto na<br />
kineskom tržištu, i to ne samo<br />
u najvećim gradovima, već i u<br />
manjim sredinama.<br />
Laboratories. Newhall je otkupio<br />
prava na brendove L.A.<br />
Looks, Dep Sport, Zero Fr<strong>iz</strong>z i<br />
Thicker Fuller Hair, kao i ženski<br />
dezodorans Soft & Dry, te<br />
Pure & Natural tečni sapun <strong>za</strong><br />
ruke i gel <strong>za</strong> tuširanje. High<br />
Ridge je sada vlasnik brenda<br />
Coast, koji pro<strong>iz</strong>vodi sapune<br />
<strong>za</strong> ruke i gelove <strong>za</strong> tuširanje.
20 april 2012 www.instore.rs<br />
trade magazini<br />
PRVI REGIONALNI MESEČNI TRGOVAČKI MAGAZIN O<br />
ROBI ŠIROKE POTROŠNJE<br />
Naša lična karta<br />
<strong>InStore</strong> pokriva celokupnu industriju od organ<strong>iz</strong>ovane i tradicionalne trgovine, preko pro<strong>iz</strong>vođača,<br />
distributera i logistike, do ostalih pratećih delatnosti<br />
U<br />
rukama držite četvrto <strong>iz</strong>danje <strong>InStore</strong> magazina.<br />
Nadamo se da nas već prepoznajete i <strong>iz</strong>dvajate kao<br />
jedinstven, sveobuhvatan i pouzdan <strong>iz</strong>vor najvažnijih<br />
i najaktuelnijih informacija <strong>iz</strong> FMCG sektora na<br />
domaćoj trgovačkoj sceni, u okruženju i svetu. Želimo<br />
da i ubuduće budemo prvo mesto na koje ćete „svraćati“ po<br />
najnovije vesti, lansiranja pro<strong>iz</strong>voda, po saznanja o aktuelnim<br />
trendovima u sektoru i savete najeminentnijih <strong>stručnjaka</strong>. Cilj<br />
nam je da postanemo kreator tokova na tržištu, glas koji će vas<br />
voditi ka uspešnijem poslovanju, kao i medij kom se veruje i<br />
koji se često citira.<br />
<strong>InStore</strong> se besplatno distribuira poštom na 41.000 adresa ne<strong>za</strong>visnih<br />
trgovaca, trgovačkih lanaca, veleprodaja, pro<strong>iz</strong>vođača,<br />
specijal<strong>iz</strong>ovanih radnji, kao i ministarstava, akademskih institucija<br />
i agencija u Srbiji, Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori.<br />
U nastavku pogledajte pregled svih naših regionalnih <strong>iz</strong>danja i<br />
planova <strong>za</strong> 2012. godinu:<br />
Srbija<br />
www.instore.rs<br />
<strong>InStore</strong> Srbija je najtiražniji mesečni trgovački<br />
magazin u Srbiji, koji odituje ABC Srbija.<br />
Audit Bureaux of Circulations (ABC) je jedinstve-<br />
na organi<strong>za</strong>cija , sa misijom utvrđivanja realnih<br />
oglasnih potencijala štampanih medija. ABC je<br />
tripartitna organi<strong>za</strong>cija, sačinjena od <strong>iz</strong>davača,<br />
oglašivača i agencija <strong>za</strong> <strong>za</strong>kup medijskog prosto-<br />
ra, i predstavlja pečat poverenja, koje stvara i<br />
održava <strong>iz</strong>među svojih članova.<br />
Beograd<br />
• mesečnik<br />
• tiraž: 17.000 (Srbija)<br />
1.500 (Crna Gora)<br />
• jezik: srpski<br />
• redakcija: Beograd<br />
• godina osnivanja: 2011.<br />
• prodaja: bojan@instore.rs<br />
• distribucija: poštom<br />
• odit: ABC Srbija<br />
Srbija<br />
sektor tiraž %<br />
Pro<strong>iz</strong>vođači 1.749 10%<br />
Uvoznici i distributeri 1.437 8%<br />
Organ<strong>iz</strong>ovani trade 3.287 19%<br />
STR 10.136 59%<br />
Ostali 504 3%<br />
17.113 100%
Slovenija<br />
www.instore.si<br />
Hrvatska<br />
www.instore.hr<br />
• mesečnik<br />
• tiraž: 10.000<br />
• jezik: hrvatski<br />
• redakcija: Zagreb<br />
• godina osnivanja: 2011.<br />
• prodaja: renato@instore.hr<br />
• distribucija: poštom<br />
• odit: ABC Hrvatska<br />
Bosna i Hercegovina<br />
www.instore.ba<br />
• jedini trgovački magazin<br />
• mesečnik<br />
• tiraž: 6.000<br />
• jezik: slovenački<br />
• redakcija: Ljubljana<br />
• godina osnivanja: 2011.<br />
• prodaja: matej.oblak@instore.si<br />
• distribucija: poštom<br />
Zagreb<br />
• jedini trgovački magazin<br />
• mesečnik<br />
• tiraž: 7.000<br />
• jezik: bosanski<br />
• redakcija: Sarajevo<br />
• godina osnivanja: 2007.<br />
• prodaja: samir.hodzic@altermedia.ba<br />
• distribucija: poštom<br />
• odit: ABC BiH<br />
Slovenija<br />
Ljubljana<br />
Hrvatska<br />
Bosna i Hercegovina<br />
u čETvRToM KvARTALu 2012. InSToRE oTvARA novE REDAKCIJE:<br />
Skoplje, Makedonija Priština, Kosovo Podgorica, Crna Gora<br />
Tiraž: 4.000 Tiraž: 5.000 Tiraž: 2.000<br />
Sarajevo<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
regija tiraž %<br />
Centralna Slovenija 2.900 49%<br />
SV Slovenija 1.700 28%<br />
JZ Slovenija 1.400 23%<br />
6.000 100%<br />
regija tiraž %<br />
Severo<strong>za</strong>padna Hrvatska 5.000 50%<br />
Srednja i Istočna Hrvatska 2.500 25%<br />
Jadranska Hrvatska 2.500 25%<br />
10.000 100%<br />
regija tiraž %<br />
Sarajevo 1.960 28%<br />
Tuzla 1.190 17%<br />
Banja Luka 1.820 <strong>26</strong>%<br />
Hercegovina 980 14%<br />
Bihać 360 8%<br />
Zenica 400 7%<br />
7.000 100%<br />
21
<strong>22</strong> april 2012 www.instore.rs<br />
<strong>osvrt</strong> <strong>stručnjaka</strong><br />
Poslovne strategije u<br />
vreme ekonomske kr<strong>iz</strong>e<br />
Moje dugogodišnje posmatranje i rad sa najuspešnijim kompanijama pokazuje da su one u manjini<br />
i da rade sa drugačijim principima poslovanja kad nastupe teža ekonomska vremena. Koji su to<br />
dominantni principi? Evo samo nekoliko odabranih…<br />
<strong>Ekskluzivno</strong> <strong>iz</strong> <strong>Beča</strong><br />
<strong>nenad</strong> Pacek, predsednik GSA<br />
<strong>nenad</strong>.pacek@globalsuccessadvisors.eu<br />
Ozbiljnije ekonomske kr<strong>iz</strong>e jedinstvene<br />
su prilike sa stanovišta<br />
poslovne strategije. Vreme<br />
slabog ili nikakvog ekonomskog<br />
rasta jeste vreme kad se<br />
firme pre svega moraju posvetiti jačanju<br />
tržišnog udela i pozicije na tržištima, kao<br />
i sistematskom slabljenju svih vrsta konkurencije.<br />
Istorija poslovnih priča o korporativnom<br />
uspehu govori o onima koji<br />
su ojačali svoje pozicije <strong>za</strong> vreme kr<strong>iz</strong>e, a<br />
kad je kri<strong>za</strong> prošla, postali su dugoročni<br />
pobednici.<br />
Prilike <strong>za</strong> ostvarivanje dugoročne poslovne<br />
dominacije na određenim tržištima ne<br />
pružaju se često. Kad su vremena dobra,<br />
velika većina firmi je agresivna i ima pristup<br />
kreditima kojima i te kako ulaže u<br />
marketinške, prodajne i pro<strong>iz</strong>vodne aktivnosti.<br />
Međutim, kad nastupi kri<strong>za</strong> u<br />
ozbiljnijem ili nešto blažem obliku, čak i<br />
najbogatije firme često se povlače u sebe,<br />
štite ono što imaju, režu mnoge značajne<br />
aktivnosti i posvećuju se takozvanom<br />
kratkoročnom menadžmentu.<br />
Moje dugogodišnje posmatranje i rad sa<br />
najuspešnijim kompanijama pokazuje da<br />
su one u manjini i da rade sa drugačijim<br />
principima poslovanja kad nastupe teža<br />
ekonomska vremena. Koji su to dominantni<br />
principi? Evo samo nekoliko odabranih:<br />
Dugoročni pogled na tržišta<br />
Jedan od mojih velikih klijenata <strong>iz</strong> područja<br />
pro<strong>iz</strong>vodnje i prodaje robe široke<br />
potrošnje kaže: Naša strategija je <strong>za</strong>snovana<br />
na principu da mi želimo da budemo<br />
na tržištima jugoistočne Evrope ne samo<br />
naredne dve do tri godine, već <strong>za</strong>uvek. To je<br />
ideja vodilja svih naših strateških i operativnih<br />
aktivnosti, čak i na trenutno najslabijim<br />
Nenad Pacek je osnivač i predsednik<br />
kompanije Global Success Advisors<br />
GmbH i suosnivač korporativnog<br />
servisa CEEMEA Business Group.<br />
tržištima. Vidimo da jedan od naših konkurenata,<br />
koji samo misli na idući mesec ili idući<br />
kvartal, sada razmišlja o tome da <strong>za</strong>tvori<br />
sopstvena marketing i prodajna odeljenja, pa<br />
da im posao ponovno vode samo distributeri.<br />
Svako jutro pre nego što krenem na posao,<br />
sednem uz krevet i pomolim se da to stvarno i<br />
učine. Ako do toga dođe, uzećemo im toliko<br />
tržišta da se neće nikada oporaviti, čak<br />
i ako se odluče na povratak jednog dana.<br />
Samo firme sa dugoročnom perspektivnom<br />
mogu primeniti neke od stvari koje<br />
slede u ovom članku.<br />
Fokus na gradnju tržišnog udela u<br />
svim pro<strong>iz</strong>vodnim kategorijama<br />
Poslovna istorija nas uči da oni koji us-<br />
peju da povećaju tržišne udele <strong>za</strong> vreme<br />
ekonomske kr<strong>iz</strong>e, obično hrane dugoročnu<br />
profitabilnost svojih kompanija.<br />
Dodatno ostvareni tržišni udeli direktno<br />
utiču na profit jednom kad dođu bolja<br />
vremena (a ona uvek dođu, jer nijedna<br />
ekonomska kri<strong>za</strong> ne traje večno).<br />
Sistematski ulaz u nove tržišne<br />
segmente<br />
Jedna od karakteristika svakog ekonomskog<br />
usporavanja je i osiromašenje<br />
određenih slojeva stanovništva, koje sve<br />
više traži pro<strong>iz</strong>vode koji su cenom ispod<br />
premium segmenta. Pametne firme pokreću<br />
nove, inovativne procese u kojima<br />
aktivno napadaju nove segmente. Neki<br />
od mojih klijenata sad imaju pro<strong>iz</strong>vode<br />
<strong>za</strong> više segmenata, od onog ispod samog<br />
premium, pa sve negde do skoro<br />
najnižeg dela segmentacijske piramide.<br />
Mnogi počinju sa lansiranjem istih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
ali u manjim pakovanjima kako<br />
bi postigli niže cene koje određeni osiromašeni<br />
potrošači mogu priuštiti. Ali u<br />
isto vreme, pametne firme takođe znaju<br />
da u svakoj kr<strong>iz</strong>i oni bogati često postaju<br />
još bogatiji, pa <strong>za</strong>to lansiraju i pro<strong>iz</strong>vode<br />
u takozvanom super premium segmentu.<br />
Da bi se takva pro<strong>iz</strong>vodna strategija uopšte<br />
počela ostvarivati, firme rade nova<br />
istraživanja tržišta ne bi li <strong>za</strong>ključile kako<br />
su se segmenti na bazi primanja domaćinstava<br />
presložili <strong>za</strong> vreme kr<strong>iz</strong>e i koliko<br />
otprilike ljudi <strong>za</strong>rađuju u svakom segmentu.<br />
Potom sledi inovativni proces u<br />
firmama, gde možda neki od postojećih<br />
pro<strong>iz</strong>voda doživljavaju određene promene,<br />
ili se kreiraju sasvim novi pro<strong>iz</strong>vodi.<br />
Ti pro<strong>iz</strong>vodi se onda ozbiljno, uz punu<br />
marketinšku podršku, lansiraju na tržište<br />
kako bi se osvojili novi tržišni segmenti.<br />
Biti proaktivniji od konkurencije u<br />
svim aspektima brand buildinga<br />
Mnogi slučajevi <strong>iz</strong> poslovne prakse po-
kazuju da su oni koji opstaju i prosperiraju na tržištima u dugom<br />
vremenskom razdoblju upravo firme koje u vreme kr<strong>iz</strong>e<br />
nastoje da budu proaktivinije od konkurenata. One troše više<br />
na promotivne aktivnosti, čak i u vrlo teškim vremenima. One<br />
su kreativnije od konkurencije što se tiče samog pro<strong>iz</strong>voda, ali i<br />
marketinških poruka i rada sa distributerima.<br />
Još bliže kupcu<br />
Jedan od mojih klijenata kaže: Naše reklame su bile pro<strong>iz</strong>vedene<br />
negde <strong>iz</strong>van regije, sa anonimnim likovima, bez prave emotivne veze<br />
sa raznim kupcima u ovoj regiji. Mi smo u sred promene te strategije.<br />
Naša poruka mora biti bliža kupcu. Nakon nekoliko meseci dugoročnog<br />
istraživanja, jasno nam je u kojoj se meri kupac promenio u<br />
poslednje dve godine. Mi sad lansiramo nove promotivne aktivnosti<br />
koje pro<strong>iz</strong>vodimo u svakoj zemlji posebno, imajući u vidu lokalnu<br />
kulturu. Sledeća fa<strong>za</strong> biće posebne kampanje u svakoj regiji Hrvatske<br />
ili Srbije. Ljudi u Dalmaciji drugačije reaguju na određene stvari<br />
od onih u Slavoniji. Takođe, ozbiljno počinjemo da uzimamo u obzir<br />
razlike <strong>iz</strong>među ruralnih i urbanih područja. Ulazimo u svet dobro<br />
poznatog, mikrogeografskog marketinga.<br />
oprezno sa rezovima<br />
Kad su vremena dobra, svaka firma nakupi nešto „masti“, onih<br />
troškova koje niko ne primeti kad sve ide dobro. Kad prodaja<br />
uspori, treba odre<strong>za</strong>ti mast, koja je nepotrebna i ostaviti samo<br />
mišićnu masu. Najbolje firme ne režu mišićnu masu, dok one<br />
sa kratkoročnim pogledom na tržišta često srežu i one troškove<br />
koje ne bi smele (neke odlične ljude, budžet <strong>za</strong> marketing).<br />
Onaj ko to čini obično gubi tržišni udeo i nema šansu da ga kasnije<br />
povrati. Vremenom takve firme obično i nestanu sa tržišta<br />
ili bivaju kupljene od strane jačih (oni koji su nastavili da rade<br />
proaktivno i u vreme težih ekonomskih vremena).<br />
Proaktivno gledati na preuzimanje onih koji se finansijski<br />
muče<br />
Neke firme imaju <strong>za</strong>nimljive tržišne udele, ali ih je kri<strong>za</strong> dovela<br />
na rub propasti. One su idealne mete <strong>za</strong> preuzimanje, i to po<br />
nižoj ceni!<br />
<strong>za</strong>držati najbolje i leadership trening<br />
Najuspešnije firme čuvaju najbolje ljude kao zenice svojih očiju.<br />
Takođe, sve svoje menadžerske snage šalju na high-end leadership<br />
trening, kako bi naučili da motivišu ljude u teškim vremenima.<br />
Za teška vremena nisu dovoljni samo dobri menadžeri, trebaju<br />
nam odlične vođe. �<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
23
24 april 2012 www.instore.rs<br />
mišljenja i komentari<br />
kritički pogled<br />
Miroslav Prokopijević, naučni savetnik Instituta <strong>za</strong><br />
evropske studije i profesor ekonomije<br />
(Evropski univerzitet, Beograd; uDG, Podgorica)<br />
Prazna <strong>iz</strong>borna obećanja,<br />
sumorna budućnost<br />
Sudeći po pred<strong>iz</strong>bornoj<br />
kampanji, privredne<br />
teme su u fokusu. Pljušte<br />
obećanja, pa <strong>iz</strong>gleda da građani<br />
ne bi trebalo da brinu bar<br />
<strong>za</strong> svoju materijalnu budućnost.<br />
To je samo na prvi pogled.<br />
Na drugi bi morali da se<br />
<strong>za</strong>brinu. Kampanje svih većih<br />
stranaka su etatističke i populističke.<br />
Takve politike nikada<br />
nisu dale dobre rezultate. Jednako<br />
loše, navode se samo ciljevi<br />
kao što su ulaganja, <strong>za</strong>pošljavanje,<br />
sigurnost, ali se ne<br />
navodi kako će se to ostvariti.<br />
Treće, niko ne govori o pro-<br />
analitički stav<br />
zoran Bogetić, vanredni profesor,<br />
Ekonomski fakultet, Beograd<br />
Copy paste rešenja u domaćem<br />
menadžmentu<br />
predstavljaju pravi hit.<br />
Treba biti u društvu velikih<br />
konsultantskih kuća, vlasnika<br />
fensi rešenja, i čekati da poslovni<br />
rezultati sami po sebi<br />
dođu. Rezultat je <strong>za</strong>brinjavajuće<br />
bezličje brojnih igrača<br />
na tržištu i brojne propuštene<br />
šanse.<br />
Sindrom relativno <strong>za</strong>tvorene<br />
ekonomije i dalje ozbiljno pogađa<br />
aktuelnu zbilju. S druge<br />
strane, „gospodari prstenova“<br />
uživaju široko razvijene privilegije<br />
kontrole privrednih i<br />
novčanih tokova. Uljuljkana<br />
u slavi parohijalnog uspeha<br />
meni važnijih pravila igre. A<br />
ista pravila, daju iste rezultate,<br />
svejedno ko je na vlasti.<br />
Privredna pravila igre<br />
posle <strong>iz</strong>bora ostaće ista,<br />
a situaciju će određivati<br />
tri stvari – odbijanje<br />
protržišnih reformi<br />
u Srbiji, nagomilani<br />
problemi, kao i uticaji<br />
spolja koji će te loše<br />
momente pojačavati.<br />
Neodrživost CP rešenja<br />
lokalna preduzeća, retko <strong>za</strong>nimljiva,<br />
skromno i problermatično<br />
pribegavaju inovacijama<br />
svojih poslovnih modela.<br />
Nesigurni u sopstvene vrednosti,<br />
a sigurni u sjaj brendova,<br />
predstavljamo odličan teren <strong>za</strong><br />
plasman negde daleko razvijenih<br />
ponuda. Otuda i ozbiljan<br />
trend značajnog investiranja u<br />
„proverena“ rešenja. Tako je,<br />
kako na nivou industrijskih investicija,<br />
tako i na nivou prosečnog<br />
potrošača, birača onoga<br />
što je popularno i pr<strong>iz</strong>nato.<br />
Kada se masovno u privredi<br />
prihvataju i plaćaju poslovni<br />
modeli fensi šmeka tada<br />
naconalna ekonomija boluje<br />
Političati pričaju ono što birači<br />
žele da čuju. Birač može<br />
želeti da država radi sve, a on<br />
ništa, i da uprkos tome lepo<br />
živi. Političari bi morali znati<br />
da je to nemoguće i ponuditi<br />
nešto što može da napravi<br />
dobar rezultat. I u SAD 80%<br />
birača misli da je protekcioni<strong>za</strong>m<br />
dobar, ali ni demokrate ni<br />
republikanci nisu toliko ekonomski<br />
nepismeni da bi se <strong>za</strong><br />
njega <strong>za</strong>lagali, jer znaju da je<br />
privredno poguban. Drugim<br />
rečima, odgovornost političke<br />
elite je veća od one kod birača<br />
u SAD, ali ne i kod nas.<br />
U tom svetlu, privredna pravila<br />
igre posle <strong>iz</strong>bora ostaće<br />
ista, a situaciju će određivati<br />
tri stvari. Odbijanje protržišnih<br />
reformi u Srbiji, nagomilani<br />
problemi, kao i uticaji<br />
spolja koji će tê loše momente<br />
pojačavati. Samo više tržišta<br />
i vladavine prava može da<br />
poveća ulaganja, <strong>za</strong>poslenost<br />
od copy paste sindroma. Za<br />
brand oriented populaciju i<br />
ekonomiju to nije ništa novo,<br />
ali <strong>za</strong> ideju neophodnosti održivog<br />
privređivanja to je veoma<br />
ozbiljan problem. Otuda i<br />
klimava perspektiva nacionalne<br />
ekonomije, kojoj nedostaje<br />
kreativnost i inovativnost.<br />
Budućnost srpske ekonomije<br />
u danima nakon <strong>iz</strong>bora leži u<br />
napornom radu na razvoju i<br />
afirmaciji kulture kreativnosti<br />
i diferenciranja u odnosu na<br />
konkurenciju. Danas smešna<br />
Budućnost srpske<br />
ekonomije u danima<br />
nakon <strong>iz</strong>bora leži u<br />
napornom radu na<br />
razvoju i afirmaciji<br />
kulture kreativnosti i<br />
diferenciranja u odnosu<br />
na konkurenciju.<br />
i ostalo, ali o tome nijedna<br />
stranka ne govori. U zemlji<br />
raste deficit (u budžetu, na<br />
tekućim računima, u trgovinskom<br />
bilansu), padaju likvidnost<br />
i servis kredita, otvara<br />
se problem javnog duga...<br />
Našu lošu situaciju dodatno<br />
će pogoršavati recesija <strong>iz</strong><br />
evro zone. Evrozona se može<br />
braniti još deset godina i to<br />
će tamo pro<strong>iz</strong>vesti vrlo lošu<br />
situaciju.<br />
Tako će posle <strong>iz</strong>bora privreda<br />
nastaviti da preživljava uprkos<br />
svemu, a država će se boriti<br />
sa manjkom u budžetu. Biće<br />
malo smanjivanja penzija i<br />
plata, malo inflacija, malo odlaganje<br />
isplata, malo prodaja<br />
imovine na brzinu. Jednom<br />
rečju, period života na veresiju<br />
je gotov, sada ćemo se suočiti<br />
sa realnošću. Možda besperspektivnost<br />
takve situacije<br />
jednog dana pojača volju <strong>za</strong><br />
reformama.<br />
situacija da najžešći konkurenti<br />
na domaćem tržištu kupuju<br />
ista rešenja i usluge, jer je to<br />
moderno i neodoljivo, dovodi<br />
do toga da cveta bezličje ponuda<br />
i aktera, stvarajući sjajan<br />
prostor <strong>za</strong> inovativne poslovne<br />
ponude široko prisutne na<br />
global<strong>iz</strong>ovanoj poslovnoj sceni.<br />
Srpska preduzeća treba da<br />
se okrenu napornom radu na<br />
razvoju jedinstvenosti i prepoznatljivog<br />
pozicioniranja,<br />
uključujući kreativne implementacije<br />
proverenih poslovnih<br />
rešenja u ponudi. Lako<br />
je, ali ne i dovoljno isplativo<br />
investirati u skupe softvere<br />
i tehnologije, u koje i drugi<br />
puno investiraju, <strong>iz</strong>vikane na<br />
brend oriented tržištu. Teže<br />
je, ali i perspektivnije razvijati<br />
sopstvena rešenja koja odvajaju<br />
od konkurencije. Put kojim<br />
se teže ide u poslovanju, teže<br />
se i kopira, dovodeći do održive<br />
konkurentske prednosti, na<br />
kojoj luzeri <strong>za</strong>vide.
eč struke<br />
Prof. Danijel Cvjetićanin,<br />
univerzitet Singidunum<br />
U očekivanju istog<br />
Iskustva naših građana sa<br />
rezultatima reformi u poslednjih<br />
pedeset godina<br />
veoma su poučna. Setićete se<br />
da su odmah posle revolucionarne<br />
faze, u drugoj polovini<br />
šezdesetih godina prošlog<br />
veka, počeke reforme. Sedamdesete<br />
su donele reformu<br />
ustava i terete međunarodnih<br />
dugova, koji su slomili kičmu<br />
jugoslovenske privrede.<br />
Osamdesetih<br />
se sećamo po<br />
radu Krajgerove<br />
komisije (<strong>za</strong><br />
reforme), tom<br />
jedinstvenom<br />
poduhvatu u<br />
kome je učestvovalostotine<br />
ekonomista.<br />
Rezultate su<br />
svi želeli brzo<br />
da <strong>za</strong>borave, a jalove diskusije<br />
i međusobna optuživanja republika<br />
i pokrajina, doveli su<br />
do građanskog rata i raspada<br />
zemlje.<br />
Posle 2000. poka<strong>za</strong>lo se koliko<br />
su u pravu oni koji tvrde da<br />
„što se više menja, sve je više<br />
isto“. Tribalno-feudalni mentalni<br />
sklop naših političkih i<br />
ekonomskih lidera postao je<br />
„transparentniji“ – i svakome<br />
vidljiv.<br />
Zato ne verujem da iko očekuje<br />
promene u ponašanju<br />
vlasti posle <strong>iz</strong>bora 6. maja.<br />
Naprotiv, većina veruje da će<br />
i buduća vlast nastaviti sa dosadašnjom<br />
politikom <strong>iz</strong>daje<br />
ekonomskih interesa domaće<br />
privrede (i naroda), obezbeđujući<br />
na taj način jedino<br />
lični ćar, neuporedivo manji<br />
od štete koja se nanosi zemlji<br />
u celini, aj. onom što je od te<br />
zemlje preostalo.<br />
Izborna obećanja stranaka to<br />
Ključna ekonomska<br />
pitanja se ne pominju<br />
– sigurnost svojine i<br />
ugovora, prostorni red i<br />
privredna sloboda<br />
najbolje potvrđuju. Obećavaju<br />
se investicije, nova radna<br />
mesta, EU –pomoć, kao i sve<br />
ono na šta sadašnja (i buduća)<br />
vlast ne mogu da utiču.<br />
Ključna ekonomska pitanja se<br />
ne pominju – sigurnost svojine<br />
i ugovora, prostorni red i<br />
privredna sloboda. Obećavaju<br />
se nove subvencije i podsticaji,<br />
koji će, kao i do sada, biti<br />
deljeni onima koji pokažu<br />
lojalnost vlasti<br />
(čitaj: plate<br />
stranački reket).<br />
Najavljene<br />
nove, sve šire,<br />
državne intervencijeobeshrabruju<br />
sve<br />
one koji nemaju<br />
podršku<br />
u strukturama<br />
vlasti. Usput, one stvaraju<br />
osnovu <strong>za</strong> bujanje korupcije,<br />
koja bi se mogla suzbiti jedino<br />
znatnim smanjivanjem<br />
(a ne širenjem) državne uloge<br />
u privrednim poslovima.<br />
Pa <strong>za</strong>mislite sami: da li bi iko<br />
korumpirao nekoga ko nema<br />
moć da mu „pomogne“?<br />
Autor:<br />
Mileta Miloradović<br />
novinarsko oko<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Piše: Miša Brkić,<br />
urednik u novom magazinu<br />
Tajna je u kupovnoj moći<br />
Novoj vladi neće biti – teško.<br />
U to sam potpuno uveren, naravno pod uslovom da zna šta<br />
hoće.<br />
Da se odmah razumemo, to nije ono čega su se građani Srbije naslušali<br />
u pred<strong>iz</strong>bornim obećanjima političara koji su pokušavali da se dopadnu<br />
biračima, potkupljujući ih novcem koga u državnoj kasi nema.<br />
Posao nove vlade ne treba mistifikovati, u suštini, on se svodi na –<br />
jačanje kupovne moći svakog pojedinačnog građanina. Kupovna moć<br />
u jednoj državi postaje veća zbog dve stvari.<br />
Prva je da što više punoletnih radno sposobnih stanovnika ima posao.<br />
Zadatak države nije da ona svima njima nađe posao i bude im<br />
poslodavac. Taj scenario gledali smo do sada i on se neslavno <strong>za</strong>vršio<br />
potpunim iscrpljivanjem državne blagajne i pretnjom sloma državnih<br />
finansija. Posao nove vlade treba da bude kreiranje ambijenta<br />
u kome će privatni poslodavci (strane i domaće firme i preduzetnici)<br />
otvarati što više fabrika i <strong>za</strong>pošljavati što više radnika.<br />
Druga stvar tiče se radnika koji dobiju posao. Njihov <strong>za</strong>datak je da<br />
budu marljivi i da se na poslu trude kako bi bili što efikasniji i konkurentniji.<br />
Jedino tako njihove <strong>za</strong>rade biće više, a njihova kupovna<br />
moć jača.<br />
Vlada, dakle, ne treba da se bavi redistribucijom – da uzima od svih<br />
poreskih obveznika i po ministarskom nahođenju udeljuje po neku<br />
crkavicu čas jednoj čas drugoj grupi stanovništva (penzionerima, državnim<br />
činovnicima, seljacima, studentima). Iskustvo odlazeće vlade<br />
poka<strong>za</strong>lo je da para nikad ne može dovoljno da se prikupi da bi svi<br />
bili <strong>za</strong>dovoljni, jer su prohtevi sve veći a mogućnosti onih od kojih se<br />
uzima sve manje. Tako je kupovna moć stanovništva stalno opadala<br />
što je uzročno-posledično dovodilo i do pada pro<strong>iz</strong>vodnje roba jer je<br />
platežno sposobnih kupaca bilo sve manje. Da bi očuvala kakvu-takvu<br />
kupovnu moć vlada je arbitrirala na tržištu raznim administrativnim<br />
merama, uključujući i <strong>za</strong>mr<strong>za</strong>vanja cena i ograničavanja marži. I kao<br />
što se moglo primetiti, to nije usrećilo ni potrošače, ni pro<strong>iz</strong>vođače.<br />
Osim kreiranja poslovnog ambijenta <strong>za</strong> razmah preduzetništva i <strong>za</strong>pošljavanja,<br />
vlada bi imala samo još jedan posao, takođe ve<strong>za</strong>n <strong>za</strong><br />
ambijent. Morala bi da propiše pravila igre, da se povuče sa tržišta i<br />
sa strane nadgleda poštovanje pravila.<br />
Šta hoću da kažem?<br />
Ne treba vlada da propisuje cenu hleba, mleka, struje i benzina. Ona<br />
samo treba da dozvolu slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj se pro<strong>iz</strong>vođači<br />
i trgovci takmiče s konkurencijom da bi privukli kupce. A kupci se,<br />
kao što je poznato <strong>iz</strong> tržišnih privreda, privlače nižom cenom i dobrim<br />
kvalitetom. Ukoliko pro<strong>iz</strong>vođači ili trgovci pokušavaju da se nelegalno<br />
dogovaraju i nameštaju cene, tada treba da osete bes pravedne ruke<br />
države koja će ih kao kontrolor kazniti zbog nepoštovanja pravila igre.<br />
Što više poslova, što više dobro plaćenih poslova i što veća konkurencija<br />
– to je recept kojim se povećava kupovna moć stanovništva i tako<br />
raste pro<strong>iz</strong>vodnja.<br />
Kad stvori ambijent, vlada je rešila sve probleme i dostigla cilj: bogat<br />
pojedinac – bogata država. Nikad nije bilo obrnuto.<br />
25
<strong>26</strong> april 2012 www.instore.rs<br />
IPSoS, KoRISTEĆI CEnSyDIAM PRISTuP, uTvRđuJE KoJI Su TREnDovI AKTuELnI,<br />
KAo I zAšTo IH LJuDI PRATE<br />
Inspiracija <strong>za</strong> razvoj<br />
uspešnih brendova<br />
Kako nam razumevanje motivacije potrošača može pomoći u otkrivanju trendova koji <strong>za</strong>ista utiču na njihovo<br />
ponašanje i <strong>iz</strong>bore. Polazeći od potreba ljudi, mogu se <strong>iz</strong>graditi čvršće veze <strong>iz</strong>među potrošača i našeg brenda<br />
Autor: Katarina Jakšić,<br />
Head of Censydiam Qualitative Central and<br />
Eastern Europe, Ipsos marketing<br />
Svi smo verovatno bar jednom u<br />
životu iskusili blind date – „upoznavanje<br />
naslepo“. Verovatno ste<br />
čuli <strong>za</strong> speed date – „upoznavanje<br />
nabr<strong>za</strong>ka“. A da li ste čuli <strong>za</strong><br />
DNA date – upoznavanje na osnovu kompatibilnosti<br />
DNK? To je najnoviji trend<br />
<strong>za</strong> upoznavanje potencijalnog partnera.<br />
Pomoću jednostavnog i više ne tako<br />
skupog procesa, kroz upoređivanje vašeg<br />
DNK profila s profilima ostalih <strong>za</strong>interesovanih<br />
osoba <strong>iz</strong> baze podataka, agencija<br />
<strong>za</strong> upoznavanje predlaže nekoliko osoba<br />
koje su vam kompatibilne. I<strong>za</strong>bravši jednu<br />
od njih radi upoznavanja, otići ćete na<br />
sastanak s velikom sigurnošću da je baš<br />
to partner koji vam odgovara. Verovatno<br />
ćete pomisliti, da je ovo još jedna od novotarija<br />
koje stižu <strong>iz</strong> razvijenog <strong>za</strong>padnog<br />
sveta u kome su ljudi sve više otuđeni.<br />
Međutim, kroz sagledavanje potrebe koja<br />
utiče na formiranje ovog trenda, vaše viđenje<br />
ovog fenomena će možda biti drugačije,<br />
i možda ćete baš <strong>iz</strong> njega saznati<br />
nešto više o svojim potrošačima i o tome<br />
šta vaš brend može da im pruži.<br />
U današnjem svetu brzih promena, nestabilnih<br />
društvenih prilika, i uz razvoj<br />
nauke i tehnologije, potrošači traže oslonac<br />
u naučnim činjenicama, pouzdanim<br />
informacijama, statističkim dokazima.<br />
Tako i u priči s početka, potrošači više ne<br />
žele da se oslone na svoju intuiciju, već<br />
na pouzdane informacije koji je partner<br />
pravi <strong>za</strong> njih – s kojim će se dobro slagati<br />
i s kojim će imati zdravu porodicu.<br />
Da bismo znali kako da na pravi način<br />
odgovorimo na <strong>za</strong>hteve svojih potrošača,<br />
veoma je važno da pratimo trendove koji<br />
Status<br />
Censydiam : Motivacija ljudi kao inspiracija <strong>za</strong> marketing<br />
vitalnost<br />
Jedinstvenost<br />
uživanje<br />
individualna dimenzija<br />
socijalna dimenzija<br />
Kontrola<br />
• Polazna tačka u Censydiam pristupu jeste motivacija ljudi. Ova metodologija vam<br />
omogućava da razumete šta pokreće potrošače u vašoj kategoriji na dubljem emotivinom<br />
nivou. Ovi uvidi vam potom daju smernice <strong>za</strong> razvoj uspešnih brendova koje<br />
će vaši potrošači voleti i kojima će biti lojalni.<br />
• Censydiam obuhvata kvalitativnu i kvantitativnu istraživačku metodologiju. U anal<strong>iz</strong>i<br />
se koristi validirana motivaciona mapa koja vam pomaže da identifikujete šanse<br />
na tržištu <strong>za</strong> pozicioniranje brenda, razvoj inovacija, efikasnijije upravljanje brend<br />
portfolijom i kreiranje komunikacije<br />
Ako želite da saznate više o ovom pristupu, kontaktirajte:<br />
katarina.jaksic@ipsos.com<br />
Druženje<br />
Sigurnost<br />
Pripadanje
utiču na njihovo ponašanje. Svake godine<br />
pojave se mnogobrojne pretpostavke<br />
koji će potrošački trendovi dominirati u<br />
narednoj godini. Kako znati koji su od<br />
tih trendova relevantni <strong>za</strong> našu kategoriju,<br />
naš brend, našu ciljnu grupu ili našu<br />
zemlju?<br />
Sa ciljem da odgovorimo na to pitanje, u<br />
Censydiam pristupu nastojimo da utvrdimo<br />
ne samo koji su trendovi aktuelni<br />
već i da objasnimo <strong>za</strong>što ljudi prate<br />
određeni trend. Na primer, ključni uvid<br />
nije da „ljudi troše na luksuznu robu u<br />
periodu recesije“, već „<strong>za</strong>što ljudi troše<br />
na luksuznu robu u periodu recesije“.<br />
Razumevanje motivacije ljudi, onoga što<br />
ih pokreće na određeno ponašanje, jeste<br />
ključno <strong>za</strong> identifikovanje trenda koji je<br />
bitan našim potrošačima. Polazeći od<br />
potreba ljudi, možemo <strong>iz</strong>graditi čvršće<br />
veze <strong>iz</strong>među potrošača i našeg brenda.<br />
Radi razumevanja potreba, vrednosti i<br />
stavova potrošača, te trendova koji utiču<br />
na njih na globalnom i lokalnom nivou,<br />
sproveli smo istraživanje pod nazivom<br />
Global Trends Programme, kojim je<br />
obuhvaćeno <strong>22</strong>.000 ispitanika <strong>iz</strong> <strong>26</strong> zemalja.<br />
Koristeći Censydiam motivacioni<br />
model kao kompas, identifikovali smo 6<br />
segmenata, koji su bazirani na životnim<br />
vrednostima i bazičnim potrebama: hedonisti,<br />
pripadnici grupe, avanturisti,<br />
uplašeni, ambiciozni i <strong>za</strong>štićeni.<br />
Potom smo utvrdili veličinu svakog sementa<br />
po zemljama, kako bismo pratili<br />
sličnosti <strong>iz</strong>među tržišta, ali i identifikovali<br />
specifičnosti ponašanja potrošača <strong>za</strong><br />
svaku zemlju. Na primer, najviše hedonista<br />
ima u Kanadi, ambiciozni dominiraju<br />
Ujedinjenim Arapskim Emiratima i Indiji,<br />
ali i u Srbiji, dok avanturista ima više<br />
u zemljama Latinske Amerike nego na<br />
ostalim tržištima.<br />
Sledi pregled utvrđenih segmenata potrošača,<br />
te trendova koji su važni <strong>za</strong> svaki<br />
segment.<br />
Toplina doma je ponovo u modi <strong>za</strong> pripadnike grupe<br />
Profil: Pripadnici grupe posebnu pažnju poklanjaju ljudima u neposrednom<br />
okruženju: porodici, prijateljima, kolegama s posla.<br />
Oni imaju potrebu da pripadaju, pa tako i potrebu da ostanu u<br />
granicama društvenih normi i prosečnog. Individua ima aktivnu<br />
ulogu u grupi; oni teže da osiguraju dobrobit drugima, najčešće<br />
članovima porodice.<br />
Trend: Nakon perioda u kome smo imali stotine prijatelja na Fejsbuku, fokus se<br />
vraća ka porodici i bliskim prijateljima. Ljudi sve više cene autentične i iskrene<br />
odnose u kojima vlada ljubav, briga i podrška. Potrošači će sve više da ulažu svoje<br />
vreme i novac u dom koje će postati mesto na kome su svi dobrodošli, mesto <strong>za</strong><br />
lični kontakt i slavljenje života. Ponovo oživljavanje društvenih igara i domaće<br />
hrane upravo su odraz ovog trenda – kreiranje toplog doma kao otvorenog gnezda<br />
u kome ćemo srdačno dočekati bliske prijatelje. Najnoviji uređaji <strong>za</strong> kućnu <strong>za</strong>bavu<br />
(kućni bioskopi ugrađen u stolove, krevete, tuš kabine), kuhinjski aparati koji<br />
omogućavaju pripremu hrane kao u „dobrim starim vremenima“ (kućna pekara,<br />
pica-peć) neki su od primera pro<strong>iz</strong>voda koji prate ovaj trend.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Hedonisti hoće sve sada i ovde<br />
Profil: Hedonisti veruju da je život<br />
pun predivnih stvari i da u njemu<br />
treba da uživamo koristeći svaku<br />
priliku. Oni su nesputani i spontani.<br />
Ne <strong>za</strong>vise od drugih već sami postavljaju<br />
granice i sami su odgovorni<br />
<strong>za</strong> ostvarivanje svojih snova. Ne doživljavaju<br />
porodicu kao prvi oslonac<br />
i <strong>iz</strong>vor pomoći. Bliži su im ljudi s kojima<br />
se <strong>za</strong>bavljaju i s kojima <strong>za</strong>jedno<br />
uživaju u životu.<br />
Trend: Hedonisti očekuju <strong>za</strong>dovoljstvo<br />
u realnom vremenu: bez obzira<br />
da li su kod kuće ili u pokretu, oni<br />
žele <strong>za</strong>dovoljenje sada i brend samo<br />
treba da bude tu kada ih hedonisti<br />
požele. Razvoj društvenih mreža i<br />
pametnih telefona omogućio je potrošačima<br />
da dele iskustvo sa drugima<br />
u onom trenutku kada se dešava.<br />
Ovom segmentu potrebni su real<br />
time brendovi koji mogu da odgovore<br />
na njihove potrebe u trenutku<br />
kada oni pritisnu taster „pošalji“.<br />
Ako je ovo segment koji je vama<br />
cilj, onda morate da imate kanale <strong>za</strong><br />
komunikaciju s potrošačim uživo i<br />
kreirate ponudu koja će <strong>za</strong>dovoljiti<br />
njihove potrebe na licu mesta. Na<br />
primer, automati više nisu ograni-<br />
čeni samo na prodaju osvežavajućih<br />
napitaka. Jedan pro<strong>iz</strong>vođač obuće<br />
nudi mladim damama baletanke <strong>iz</strong><br />
automata – nakon večernjeg <strong>iz</strong>laska<br />
na visokom štiklama rešenje <strong>za</strong> bolna<br />
stopala i udoban povratak kući je<br />
kupovina baletanki u automatu na<br />
metro stanici.<br />
27
28 april 2012 www.instore.rs<br />
istraživanje<br />
Avanturisti streme ekstremnom bez<br />
granica<br />
Profil: Oni teže da istaknu i iskažu sopstvenu<br />
individualnost. Osećaju se živima<br />
kada isprobavaju nove stvari i kada odlaze<br />
tamo gde pre njih nije bio niko. Oni<br />
su hrabri i puni entuzijazma kada treba istraživati i otkrivati.<br />
V<strong>iz</strong>ija sveta kao mesta koje nudi različita iskustva daje im<br />
<strong>iz</strong>vesnu dozu optim<strong>iz</strong>ma i veru da će sve biti bolje.<br />
Trend: Avanturisti će u budućnosti težiti uvećavanju svojh<br />
potencijala do maksimuma. Oni će tragati <strong>za</strong> i<strong>za</strong>zovima i<br />
načinima da povećaju svoja dostignuća. U njihovom fokusu<br />
nije samo upražnjavanje neke i<strong>za</strong>zovne aktivnosti, već otkrivanje<br />
sopstvenih prirodnih potencijala, te ulaganje napora<br />
da se oni u potpunosti ostvare. Čuli smo <strong>za</strong> „avanturustički<br />
turi<strong>za</strong>m“, koji obično uključuje rafting, vožnju biciklom<br />
po planinama, free<br />
climbing i druge<br />
sportove bazirane<br />
na adrenalinu.<br />
„Opasan turi<strong>za</strong>m“<br />
ide korak dalje –<br />
na primer, lov na<br />
ajkule <strong>iz</strong> kajaka na<br />
Aljasci omogućava<br />
da se otkriju nova<br />
iskustva i testiraju<br />
sopstveni potencijali<br />
na još ekstremniji<br />
način.<br />
Zaštićeni hoće transparentost i iskrenost<br />
Profil: Ovaj segment traga <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitom i<br />
podrškom drugih. Porodica, društvo ili<br />
religija imaju ključnu ulogu u njihovim<br />
životima jer u njima vide <strong>iz</strong>vor <strong>za</strong>štite i<br />
oslonac. Oni cene iskrenost, transparentnost i autoritete<br />
koji pokazuju odgovornost i pouzdanost.<br />
Trend: Potrošačima danas nije lako da znaju kome mogu da<br />
veruju. Svedoci smo gubljenja poverenja u institucije, autoritete,<br />
kompanije, brendove. Iz tog razloga, iskrenost i transparentnost<br />
dobijaju na značaju, a presudni su <strong>za</strong> ovaj profil<br />
potrošača kada je u pitanju <strong>iz</strong>bor pro<strong>iz</strong>voda. Oni očekuju<br />
da kompanije budu otvorene u vezi sa svojim poslovanjem,<br />
ponudom, pro<strong>iz</strong>vodima. U vezi s tim, društveno odgovorno<br />
poslovanje se danas bezuslovno očekuje od kompanija.<br />
Jedan od primera pridobijanja poverenja i lojalnosti potrošača<br />
jeste food concept store u Italiji koji promoviše skraćivanje<br />
distributivnog lanca dovođenjem u direktan kontakt pro<strong>iz</strong>vođača<br />
i krajnjeg<br />
korisnika. Na ovaj<br />
način nudi se sveža<br />
hrana, pro<strong>iz</strong>vedena<br />
na određenom lokalitetu,<br />
proverenog i<br />
poznatog porekla, po<br />
pristupačnoj ceni.<br />
Uplašeni tragaju <strong>za</strong> apsolutnim<br />
činjenicama<br />
Profil: Uplašeni smatraju da je svet komplikovano<br />
mesto koje postaje sve teže<br />
razumeti, posebno <strong>za</strong>hvaljujući globali<strong>za</strong>ciji.<br />
Oni nastoje da drže stvari pod<br />
kontrolom kako bi <strong>iz</strong>begli neprijatna <strong>iz</strong>nenađenja. Takođe,<br />
oni teže okruženju koje je predvidivo, bez stresa, gde mogu<br />
voditi udoban život i imati sigurnu i stabilnu budućnost.<br />
Trend: Trend koji korespondira s potrebama ovog segmenta<br />
ogleda se u traženju uporišta u<br />
apsolutnim činjenicama, naučnim dokazima,<br />
statističkim poka<strong>za</strong>teljima. Potrošači<br />
sada očekuju mnogo više činjenica<br />
o vašem pro<strong>iz</strong>vodu: sastav, efekte, poreklo,<br />
trajnost – oni žele da vide grafikone<br />
s podacima da bi vam verovali. U primeru<br />
s početka priče vidimo da čak i u<br />
traženju potencijalnog partnera romantika<br />
ustupa mesto nauci. Ako vaš brend<br />
targetira ovu grupu potrošača, naučna<br />
i tehnološka dostignuća morate što pre<br />
uključiti u svoju brend strategiju.<br />
Ambiciozni očekuju jedinstvenu<br />
ponudu istinskog kvaliteta<br />
Profil: Ambiciozne pokreće uzbuđenje<br />
2 3 koje donosi uspeh. Njima je važno da<br />
istaknu svoju individualnost, budu drugačiji<br />
i <strong>iz</strong>dvoje se <strong>iz</strong> mase. Teže ostvarenju<br />
ciljeva, očekuju da njihov trud bude prepoznat i da<br />
budu poštovani zbog svojih postignuća.<br />
Trend: U <strong>iz</strong>obilju koje nudi masovna pro<strong>iz</strong>vodnja, sve je<br />
teže prepoznati suštinski kvalitet i napraviti jedinstven <strong>iz</strong>bor.<br />
Pripadnici ovog segmenta svoju potrebu da se istaknu<br />
i osećaju superiorno danas <strong>za</strong>dovoljavaju demonstriranjem<br />
specijalnih znanja <strong>za</strong> procenu prave vrednosti nekog pro<strong>iz</strong>voda.<br />
Takođe, očekuju jedinstvene pro<strong>iz</strong>vode skrojene po<br />
meri njihovih posebnih želja. Zato brendovi ovoj kategoriji<br />
potrošača moraju da ponude pravu upotrebnu vrednost i<br />
jedinstveno iskustvo, a ne samo marketinšku priču. Primer<br />
ovog trenda je kompanija u Americi koja svojim korisnicima<br />
u velikim gradovima<br />
na kućni prag<br />
isporučuje, u staklenim<br />
bocama, sveže<br />
organsko mleko sa<br />
svoje farme. Ili Loft<br />
37 gde možete naručiti<br />
cipele koje ste<br />
sami kreirali – i nosićete<br />
unikatni par pro<strong>iz</strong>veden<br />
samo <strong>za</strong> vas.<br />
Dakle, da biste <strong>iz</strong>gradili uspešne brendove koji će imati važno<br />
mesto u srcu vaših potrošača, osluškujte njihove potrebe i<br />
osećanja, odnosno pratite trendove koji oblikuju njihovo ponašanje.
30 april 2012 www.instore.rs<br />
investicije u regionu<br />
zAGREB DoBIJA Još JEDAn TRŽnI CEnTAR<br />
Osmišljen <strong>za</strong> komšiluk<br />
Point centar će na ukupnoj površini od oko 40.000 kvadratnih metara, na četiri podzemne i dve<br />
nadzemne etaže sa garažom, sadržati više od 50 lokala na gotovo 13.000 kvadrata <strong>za</strong> najam i oko<br />
500 mesta <strong>za</strong> parkiranje<br />
Autor: Tomislav Ciliga<br />
tomislav@instore.hr<br />
Tržni centar Point Shopping<br />
Center prvi je trgovački<br />
centar osmišljen <strong>za</strong><br />
susedstvo, smatraju investitori<br />
<strong>iz</strong> kompanije Bluehouse Capital.<br />
Celopkupna investicija<br />
vredna je 50 miliona evra, a<br />
gradnja je <strong>za</strong>počela ovog proleća<br />
u <strong>za</strong>grebačkom naselju Vrbani.<br />
Investitori procenjuju da<br />
će Point postati novo okupljalište<br />
stanovnika u neposrednoj<br />
bl<strong>iz</strong>ini Jaruna, a otvaranje se<br />
očekuje sledeće godine.<br />
LIčnA KARTA InvESTICIJE<br />
naziv objekta: Point<br />
Shopping Center<br />
vrednost investicije:<br />
50 miliona evra<br />
ukupna površina objekta:<br />
40.000 m²<br />
najam:<br />
50 lokala na 13.000 m2 Parking mesta:<br />
500<br />
Centar će na ukupnoj površini<br />
od oko 40.000 kvadratnih metara,<br />
na četiri podzemne i dve<br />
nadzemne etaže sa garažom,<br />
sadržati više od 50 lokala na<br />
gotovo 13.000 kvadrata <strong>za</strong> najam<br />
i oko 500 mesta <strong>za</strong> parkiranje.<br />
Gusto naseljeno područje<br />
koje gravitira tržnom centru<br />
obuhvata gotovo 210.000 stanovnika.<br />
Point Shopping Center biće orijentisan<br />
na stanovnike u okolini i<br />
usmeren na svakodnevne potrebe<br />
svog prirodno ciljanog tržišta, i<br />
verujemo da ima svetlu budućnost.<br />
Specifičnost ovakvih centara je da<br />
imaju manju bazu posetilaca, ali<br />
istovremeno i redovne posetioce<br />
koji dolaze gotovo svakodnevno,<br />
budući da im Centar pruža sve<br />
ono što im je potrebno na dnevnoj<br />
bazi. Naime, uz mnoštvo različitih<br />
trgovina na jednome mestu,<br />
naglasak će biti na <strong>za</strong>bavi, opuštanju<br />
i razonodi <strong>za</strong> sve uzraste,<br />
tokom cele godine, istakao je na<br />
predstavljanju projekta Džefri<br />
Suhar Blanko (Jeffrey Sujar<br />
Blanco) <strong>iz</strong> kompanije Sonae<br />
Sierra, koja je <strong>za</strong>dužena <strong>za</strong> razvoj<br />
projekta.<br />
Investitori žele da Point Center<br />
postane glavno mesto<br />
okupljanja stanovnika <strong>za</strong>padnog<br />
dela Zagreba.<br />
Mi smo ponosni na ovaj projekat<br />
i <strong>za</strong>dovoljni jer imamo priliku da<br />
sarađujemo sa jednim od najvećih<br />
preduzeća specijal<strong>iz</strong>ovanih <strong>za</strong> razvoj<br />
trgovačkih centara – Sonae<br />
Sierra, kao i sa respektabilnim<br />
kompanijama u industriji nekretnina<br />
kao što je Colliers International,<br />
koja je <strong>za</strong>dužena <strong>za</strong> najam<br />
prostora. Uz dinamičnost i kontinuiranu<br />
promenu u ponudi sadržaja,<br />
želimo da Point Shopping<br />
Center postane glavni kvartovski<br />
trg, novo svakodnevno okupljalište<br />
stanovnika <strong>za</strong>padnog dela<br />
Zagreba, ali i šire, ka<strong>za</strong>o je Igor<br />
Hržić <strong>iz</strong> kompanije Bluehouse<br />
Capital.<br />
Na ovom projektu rade neki<br />
od najboljih evropskih <strong>stručnjaka</strong><br />
<strong>za</strong> trgovačke centre, u<br />
skladu sa najmodernijim stan-<br />
dardima održivosti, kao i sa<br />
ciljem što manjeg mogućeg<br />
uticaja na životnu sredinu.<br />
Centar će karakterisati jedinstvena<br />
i moderna arhitektura,<br />
igra svetla sa spoljne strane,<br />
kao i prozračni i inovativni<br />
enterijer koji se uklapa u lokalno<br />
okruženje i doprinosi<br />
mu svojom atraktivnošću. Uz<br />
veliki broj trgovina odećom,<br />
obućom, tehničkom opremom<br />
i namirnicama smeštenim u<br />
pr<strong>iz</strong>emlju i na prvom spratu,<br />
drugi sprat će biti namenjen<br />
<strong>za</strong>bavnim i ugostiteljskim sadržajima,<br />
i koncipiran kao mali<br />
trg sa kafićima, restoranima,<br />
objektima brze hrane, uz bogatu<br />
ponudu kulturnih i ostalih<br />
događaja poput predstava,<br />
performansi, koncerata, degustacija<br />
vina i mnogih drugih.<br />
Od drugih partnera na projektu,<br />
saradnja je ostvarena sa<br />
hrvatskim kompanijama, pa<br />
je tako Tehnika <strong>za</strong>dužena <strong>za</strong><br />
<strong>iz</strong>vođenje građevinskih radova,<br />
GI grupa <strong>za</strong> menadžment<br />
projekta i građevinskih radova,<br />
a Studio XXL kao arhitektonski<br />
biro. Otvaranje tržnog centra<br />
Point planirano je u 2013.<br />
godini. �
APRIL 2012 www.instore.rs<br />
MoLSon CooRS PREuzIMA REGIonALnu PIvARSKu GRuPu STARBEv zA 2,65 MILIJARDI EvRA<br />
Apatinska pivara dobila<br />
novog vlasnika<br />
Ideja o akv<strong>iz</strong>iciji je postojala <strong>iz</strong>vesno vreme, ali smo tek krajem prošle godine<br />
<strong>za</strong>počeli konstruktivnije razgovore sa Starbevom, dok su aktivni pregovori<br />
krenuli početkom 2012. nama je Starbev privlačan zbog dobrog i dobro<br />
brendiranog poslovanja, kao i vodeće pozicije koju ima na tržištima na kojima<br />
je prisutan, rekli su <strong>za</strong> <strong>InStore</strong> <strong>iz</strong> sedišta Morsoon Coorsa u SAD-u<br />
Priredila: vojislava Popović,<br />
vojislava@instore.rs<br />
Početkom aprila, fond<br />
CVC Capital Partners,<br />
odnosno njegova filijala<br />
Starbev, prodao je kanadskoj<br />
pivari Molson Coors paket od<br />
devet pivara u regionu, među<br />
kojima je i srpska Apatinska<br />
pivara, <strong>za</strong> ukupnu sumu od<br />
Pogoni: Češka, Srbija, Hrvatska,<br />
Rumunija, Bugarska,<br />
Mađarska, Crna Gora,<br />
sa operativnim centrima i u<br />
BiH i Slovačkoj<br />
Broj pivara: 9<br />
Broj brendova: 20<br />
Promet u 2011: 700 miliona<br />
evra<br />
Nekorigovani prihod u<br />
2011: 241 milion evra<br />
Broj <strong>za</strong>poslenih: 4.100<br />
Sedište: Prag (Češka)<br />
Pro<strong>iz</strong>vodnja na godišnjem<br />
nivou: 13,3 miliona hektolitara<br />
Brendovi: Staropramen,<br />
Borsodi, Kamenit<strong>za</strong>, Bergenbier,<br />
Ožujsko, Jelen,<br />
Nikšićko<br />
Distribucija: Stella Artois,<br />
Beck's, Hoegaarden,<br />
Lowenbrau, Leffe<br />
Sa 350 godina dugom tradicijom, Molson Coors ima 21<br />
pivaru širom sveta i prodaje brendove u čak 40 zemalja<br />
3,5 milijardi američkih dolara<br />
(2,6 milijardi evra), što je ugovor<br />
vredan 11 godišnjih Starbevovih<br />
prihoda. Iz centra<br />
Molson Coorsa u Koloradu<br />
(SAD) <strong>za</strong> <strong>InStore</strong> kažu: Strateški<br />
gledano, akv<strong>iz</strong>icija Starbeva<br />
predstavlja važan korak i<br />
u skladu je sa našim poslovnim<br />
planom <strong>za</strong> širenje na tržištima<br />
sa velikim potencijalom <strong>za</strong> razvoj.<br />
Ona nam donosi i prisustvo<br />
i trag na međunarodnom tržištu,<br />
kao i ekspanziju naših vodećih<br />
brendova. Starbev će nam doneti<br />
<strong>iz</strong>vanredne brendove i značajno<br />
obogatiti naš portfolio. Tržište<br />
centralne i istočne Evrope <strong>za</strong> nas<br />
je vrlo atraktivno, i našoj kompaniji<br />
pruža priliku <strong>za</strong> inovaciju<br />
brendova, i selektivno predsta-<br />
Regionalne pivare<br />
vljanje pro<strong>iz</strong>voda Molson Coorsa<br />
u regionu. Najvažnije od svega,<br />
očekujemo da će ovaj potez povećati<br />
slobodan protok novca, a<br />
samim tim , kroz <strong>za</strong>radu, i vrednost<br />
akcija naše kompanije već u<br />
prvoj godini poslovanja sa novom<br />
strukturom.<br />
Ko je Molson Coors?<br />
Molson Coors Brewing Company<br />
je jedna od najvećih svetskih<br />
pivara, sa operativnim segmentima<br />
u Kanadi, SAD-u,<br />
Velikoj Britaniji i na međunarodnom<br />
tržištu kroz Molson<br />
Coors International (MSI).<br />
Poslovanje Molsona do sada<br />
je bilo fokusirano na razvijena<br />
tržišta SAD-a i Kanade, a<br />
CVC Capital partners je 2009. godine,<br />
preuzimanjem grupe centralnoevropskih<br />
i istočnoevropskih pivara od<br />
Anheuser-Busch InBeva (AB InBev),<br />
kupio i Apatinsku pivaru, a najnovijom akv<strong>iz</strong>icijom i domaća<br />
pivara dobija novog vlasnika. Glavni rival Kanađanima bila je<br />
japanska kompanija Asahi, čiji su predstavnici prošle godine<br />
posetili i naš region. Molson Coors je sada vlasnik i nikšićke<br />
pivare Trebjesa, nekada državne kompanije, kojoj je ovo treća<br />
privati<strong>za</strong>cija od 1997. godine, kao i Zagrebačke pivovare. Molson<br />
Coors je osigurao finansijska sredstva kako bi <strong>za</strong>ključio ovu<br />
akv<strong>iz</strong>iciju i očekuje da će se nakon transakcije investicioni rejting<br />
<strong>za</strong>držati na trenutnom nivou, navodi se u saopštenju kompanije.<br />
Transakcija čeka odobrenje od strane određenih evropskih<br />
tela <strong>za</strong> <strong>za</strong>štitu tržišne konkurencije, a finali<strong>za</strong>cija procesa<br />
se očekuje u drugom kvartalu ove godine. Nakon <strong>za</strong>ključenja<br />
kupoprodaje Starbev će nastaviti sa poslovanjem kao <strong>za</strong>sebna<br />
poslovna jedinica unutar Molson Coors kompanije, čije će sedište<br />
ostati u Češkoj.<br />
<strong>31</strong><br />
Operativni segmenti: Kanada,<br />
SAD, Velika Britanija,<br />
MS International<br />
Vrednost investicije u<br />
Starbev: 2,65 milijardi evra<br />
Broj brendova: 65<br />
Popularni brendovi: Coors,<br />
Carling, Molson Canadian,<br />
Grolsch<br />
Pro<strong>iz</strong>vodnja na godišnjem<br />
nivou: 483,58 miliona<br />
hektolitara<br />
Neto prodaja u 2011: 2,6<br />
milijardi evra<br />
kompanija ostvaruje odlične<br />
rezultate i u Velikoj Britaniji.<br />
Na tlu Evrope, naše poslovanje<br />
je najprisutnije u Velikoj Britaniji,<br />
gde <strong>za</strong>uzimamo drugu poziciju<br />
među vodećim pivarama.<br />
U kontinentalnoj Evropi smo<br />
do sada uglavnom poslovali kroz<br />
partnerstva <strong>za</strong> distribuciju naših<br />
brendova. U martu 2010. pokrenuli<br />
smo partnerstvo sa Mahou<br />
San Miguel <strong>za</strong> distribuciju<br />
Carlinga, najprodavanijeg piva<br />
u Britaniji, a u maju ove godine<br />
Mahou je <strong>za</strong>počeo i distribuciju<br />
Coorsa, rekli su nam <strong>iz</strong> uprave<br />
Molsona. Širenje na području<br />
centralne i istočne Evrope bio<br />
je sledeći smislen strateški<br />
potez kompanije. Ideja o akv<strong>iz</strong>iciji<br />
je postojala <strong>iz</strong>vesno vreme,<br />
ali smo tek krajem prošle godine<br />
<strong>za</strong>počeli konstruktivnije razgovore<br />
sa Starbev-om, a aktivne<br />
pregovore početkom 2012. Nama<br />
je Starev privlačan zbog dobrog<br />
i dobro brendiranog poslovanja,<br />
kao i vodeće pozicije na tržištima<br />
na kojima je prisutan.<br />
■
<strong>32</strong> april 2012 www.instore.rs<br />
regionalni intervju<br />
zA InSToRE MAGAzIn: MARIJA PASuLJEvIĆ, AREA BuSInESS<br />
MAnAGER – BIC BALKAn<br />
Jačamo brend i<br />
u ovom regionu<br />
Autor: Milica Petrović, milica@instore.rs Sheaffer, Pimaco. Portfolio naših pro<strong>iz</strong>vo-<br />
Jedan od svetski poznatih pro<strong>iz</strong>vođača<br />
brijača i upaljača, francuski<br />
BIC u svoj portfolio upisuje i<br />
kancelarijski materijal i reklamne<br />
i promotivne pro<strong>iz</strong>vode. Osnovan<br />
1950. pod vođstvom Marsela Bika (Marcel<br />
Bich), BIC je značajno <strong>iz</strong>menio pro<strong>iz</strong>vode<br />
<strong>za</strong> svakodnevnu upotrebu pojednostavljujući<br />
pisanje, paljenje vatre i brijanje<br />
<strong>za</strong>hvaljujući jednostavnijoj upotrebi i pouzdanim<br />
pro<strong>iz</strong>vodima. Prvenac ove firme,<br />
olovka „Cristal ballpoint“, svrstana je u<br />
najprodavanije na svetu, a poznati BIC<br />
upaljač će 2013. proslaviti 60 godina postojanja.<br />
Kompanija posluje u 160 zemalja<br />
širom sveta, a od prethodne godine bogatija<br />
je i <strong>za</strong> balkansko predstavništvo u Beogradu,<br />
koje vodi naša sagovornica, Marija<br />
Pasuljević.<br />
Šta sve pro<strong>iz</strong>vodi kompanija BIC?<br />
Od kada je 1950. BIC-ova „Cristal“ predstvaljena<br />
na tržištu, BIC je konstantno<br />
razvijao pro<strong>iz</strong>vodnu liniju. Naš portfolio<br />
kancelarijskog materijala obuhvata pribor<br />
<strong>za</strong> pisanje, obeležavanje, korekciju,<br />
bojenje i crtanje, a podeljen je na više od<br />
15 segmenata pro<strong>iz</strong>voda (hemijske olovke,<br />
naliv pera, olovke rolere, mehaničke<br />
olovke, markere, pro<strong>iz</strong>vode <strong>za</strong> korekciju<br />
tekstova...). U segmentu kancelarijskog<br />
materijala imamo nekoliko subbrendova:<br />
BIC Kids, Tipp-Ex, Bic® White-Out,<br />
da čine, osim kancelarijskog materijala, i<br />
promotivni i reklamni materijal, kao i najčešće<br />
najpre prepoznatljivi kao BIC-ovi<br />
pro<strong>iz</strong>vodi – upaljači i brijači.<br />
Da li su ove tri kategorije vaših pro<strong>iz</strong>voda<br />
prisutne i na srpskom, hrvatskom<br />
i slovenačkom tržištu?<br />
Da, prisutni smo sa sve tri kategorije na<br />
ovim tržištima. Mada, još nismo toliko<br />
jaki na polju kancelarijskog materijala, ali<br />
ipak, u ovom segmentu s punim pravom<br />
vidimo veliki potencijal.<br />
Koliko je <strong>za</strong>poslenih u kompaniji na<br />
globalnom nivou, a koliko u Srbiji, Hrvatskoj<br />
i Sloveniji?<br />
Danas, u celom svetu BIC ima 9.198 <strong>za</strong>poslenih.<br />
Što se tiče regiona Centralne i<br />
Jugoistočne Evrope, koja sadrži Češku,<br />
Slovačku, Mađarsku i Balkan (uključujući<br />
Albaniju), <strong>za</strong>posleno je 11 ljudi. Na<br />
prostoru Srbije, Hrvatske i Slovenije radi<br />
Area Business Manager i jedan Trade<br />
Marketing Manager. Od septembra prošle<br />
godine kada smo otvorili predstavništvo<br />
<strong>za</strong> Balkan u Beogradu, strateški smo odlučili<br />
da povećamo fokus na ovo područje.<br />
Naš partner u Srbiji je MD Internationl,<br />
pa je njihov profesionalni tim posvećen<br />
našem brendu.<br />
Koji je BIC-ov udeo na tržištu po svakom<br />
segmentu?<br />
Što se tiče kancelarijskog materijala BIC<br />
je drugi u svetu, sa oko 10% učešća u<br />
svetskom tržištu, broj jedan je u Evropi<br />
(oko 14% udela u tržištu), prvi u Latinskoj<br />
Americi (oko 21% udela u tržištu),<br />
drugi u SAD (oko 16% udela u tržištu).<br />
U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji novi smo<br />
na polju kancelarijskog materijala. Svesni<br />
smo toga da ne poznaju svi široku lepezu<br />
pro<strong>iz</strong>voda koje BIC nudi u liniji kancelarijskog<br />
materijala. Na tržištu upaljača<br />
vlada velika konkurencija u kojoj je BIC<br />
broj 1 u celom svetu među brendiranim<br />
upaljačima. Udeo BIC-a u tržištu (bez<br />
Azije) u 2010. je bio oko 45%. BIC je<br />
prvi u Evropi sa manje od 30% udela u<br />
tržištu. Tržište brijača <strong>za</strong> mokro brijanje<br />
stvara godišnji prihod veći od 10 milijardi<br />
evra i ulazi u veći deo (60%) od ukupnog<br />
tržišta brijača. Tržište brijača <strong>za</strong> mokro<br />
brijanje je podeljeno u tri dela – sistemi<br />
i dopune, jednokratni i brijači sa duplom<br />
oštricom. BIC je prisutan u poslednja dva<br />
BIC karijera<br />
Koliko vi radite u ovoj kompaniji?<br />
U BIC-u sam 5,5 godina. Počela sam<br />
2007. kao Trade Marketing Manager<br />
Nordic&Baltics u Švedskoj. Zatim sam<br />
2009. godine sam preuzela poziciju<br />
Area Business Managera <strong>za</strong> Nordic<br />
& Baltic. Od 2011. sam na trenutnoj<br />
poziciji, sa <strong>za</strong>duženjima <strong>za</strong> Srbiju,<br />
Sloveniju i Hrvatsku.
dela. Drugo mesto na globalnom tržištu u<br />
segmentu jednokratnih brijača ima sa oko<br />
20% udela u tržištu. BIC-ov fokus u 2011.<br />
bio je uglavnom na razvijanju segmenata<br />
brijača sa tri i četiri sečiva gde je je udeo<br />
u tržištu čak veći od 20%. Ovu kategoriju<br />
dele tri brenda (Gillette, BIC i Schick/<br />
Wilkinson/Energ<strong>iz</strong>er Holding) uz prisustvo<br />
manjih pro<strong>iz</strong>vođača.<br />
BIC danas<br />
Svakoga dana, u 160 zemalja,<br />
potrošači odlučuju da kupe…<br />
5<br />
5<br />
24<br />
10<br />
5 milliona BIC®<br />
upaljača<br />
5 milliona BIC®<br />
reklamnih i promotivnih<br />
pro<strong>iz</strong>voda<br />
24 milliona BIC®<br />
stationery<br />
pro<strong>iz</strong>voda<br />
10 milliona BIC®<br />
brijača<br />
Kada se kaže da pro<strong>iz</strong>vodi BIC-a pokazuju<br />
kvalitet i trajnost, šta se pod tim<br />
podrazumeva?<br />
Više od 35 godina smo prisutni na tržištu<br />
upaljača i pružamo potrošačima širom<br />
sveta pro<strong>iz</strong>vod koji mogu da koriste<br />
svakodnevno i potpuno bezbedno. BIC<br />
svakoga dana proda 5 miliona upaljača u<br />
čak 160 zemalja, što znači da smo do sada<br />
prodali 15 biliona upaljača širom sveta.<br />
BIC-ov upaljač sadrži gas pod pritiskom<br />
koji pro<strong>iz</strong>vodi plamen, a smešten je u plastičnom<br />
rezervoaru. Upaljači moraju biti<br />
di<strong>za</strong>jnirani i pro<strong>iz</strong>vedeni po veoma strogim<br />
standardima bezbednosti, kvaliteta i<br />
performansi. Međunarodni standardi bezbednosti<br />
koje BIC poštuje uvedeni su baš<br />
<strong>iz</strong> radi <strong>za</strong>štite potrošače od nebezbednih<br />
upaljača. Postoje dva osnova standarda <strong>za</strong><br />
džepne upaljače. Pre svega, to je Međunarodni<br />
standard o bezbednosti upaljača<br />
ISO 9994, koji jasno definiše šta podrazumeva<br />
bezbedan upaljač: visinu plamena,<br />
rezistentnost na raspršivanje i buktanje<br />
plamena, njegovo gašenje, procenat gasa u<br />
upaljaču, bezbednost od pada sa 1,5m visine,<br />
bezbednost usled rasta temperature<br />
i kontinuirane <strong>iz</strong>loženosti vatri u trajanju<br />
od 2 minuta. Takođe, to je i standard koji<br />
se odnosi na bezbednost dece – upaljač<br />
koji <strong>za</strong>dovoljava ovaj standard je napravljen<br />
tako da se teže „pokreće“, tj. pali. Čak<br />
85% dece mlađe od 51 mesec ne mogu<br />
samostalno da ga upotrebe. Danas se ovaj<br />
standard sprovodi u Sloveniji, a od maja<br />
2012. i u Hrvatskoj. Srbija će biti u obavezi<br />
da ovaj standard implementira u procesu<br />
pristupanja Evropskoj uniji.<br />
Kako odlučujete koje ćete nove pro<strong>iz</strong>vode<br />
lansirati na određena tržišta?<br />
Kada lansiramo novi pro<strong>iz</strong>vod, mi se trudimo<br />
da ga predstavimo svuda na podjednak<br />
način. Svakako, na nekim tržištima<br />
postoje specifičnosti koje uzimamo u obzir,<br />
a u vezi su sa ve<strong>za</strong>no <strong>za</strong> sve tri kategorije<br />
. Za našu kompaniju je ova oblast isto<br />
toliko važna koliko i ostatak Evrope.<br />
Na koji način komunicirate sa potrošačima?<br />
BIC brend je potpuno dostupan baš svima<br />
i u svakom trenutku. To što je BIC proveren,<br />
pouzdan i kvalitetan bez premca, ne<br />
znači da je konzervativan u komunikaciji<br />
sa svojim potrošačima. You Tube spot Humani<br />
karling, u kome muškarac savršeno<br />
glatko <strong>iz</strong>brijan <strong>za</strong>hvaljujući BIC Flex 3 brijaču,<br />
pobednički kl<strong>iz</strong>i po ledu umesto kamene<br />
kugle i osvaja poen, odličan je dokaz<br />
<strong>za</strong> to. Na domaćem tržištu BIC-ovi brijači<br />
su prisutni u popularnim specijal<strong>iz</strong>ovanim<br />
muškim i ženskim magazinima, znamo da<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
33<br />
obradujemo čitaoce poklon brijačima koji<br />
se dobiju uz kupovinu tih časopisa. Ono<br />
na šta smo posebno ponosni je naša FB<br />
stranica „Sa BIC-om na Ibicu”. Svakodnevno<br />
komuniciramo sa našim potrošačima,<br />
podstičemo njihovu kreativnost kroz<br />
inspirativne kreativne <strong>za</strong>datke i upotrebu<br />
naših brijača, nagrađujemo najoriginalnije.<br />
Svakog leta naši fanovi imaju šansu da<br />
sa BIC-om otputuju na letovanje na Ibicu.<br />
Nasa nova Tipp-Ex kampanja Hunter<br />
& Bear Birtday party (www.youtube.com/<br />
watch?v=eQtai7HMbuQ), na YouTubu je<br />
i<strong>za</strong>šla početkom aprila. Ovo nam je druga<br />
„ep<strong>iz</strong>oda” od Hunter & Bear, a <strong>za</strong> prvu<br />
smo dobili puno nagrada <strong>za</strong> innovaciju i<br />
interakciju.<br />
Šta su vam najveći problemi u poslovanju?<br />
Kako smo od skoro prisutni u ovom regionu,<br />
ne možemo još da govorimo o<br />
konkretnim problemima. Regionalna<br />
kancelarija BIC-a u Beogradu i dva Area<br />
Business Managera rade na unapređenju<br />
posla u regionu, pa smo više okrenuti ka<br />
posti<strong>za</strong>nju <strong>za</strong>crtanih ciljeva.<br />
Koji su vam planovi <strong>za</strong> 2012. godinu na<br />
balkanskim tržištima?<br />
Cilj nam je rast BIC brenda u sva tri segmenta<br />
i fokusiranje na distribuciju. Imamo<br />
pro<strong>iz</strong>vode visokog kvaliteta na koje<br />
smo ponosni i <strong>za</strong>to smatramo da je ovaj<br />
plan realan. �<br />
Da li ste znali?<br />
Legendarna olovka „Cristal ballpoint“,<br />
po di<strong>za</strong>jnu jednostavna,<br />
a tehnički savršena, decenijama<br />
je najprodavanija olovka<br />
na svetu u svojoj klasi. Tajna<br />
uspeha ove BIC-ove olovke je u<br />
postojanosti, svevremenskom<br />
i uvek modernom di<strong>za</strong>jnu,<br />
tehničkoj moći: ona može da<br />
ispiše čak 2 kilometra pisanog<br />
teksta. Zato već 60 godina<br />
viri <strong>iz</strong> džepa poslovnih ljudi,<br />
ima je u školskim torbama, na<br />
šalterima, pored kasa u prodavnicama.<br />
Osim Pari<strong>za</strong>, Njujorka,<br />
Dakara i Sao Paola, BIC „Cristal<br />
olovka“ dostupna je i u svim<br />
gradovima Srbije, Hrvatske i<br />
Slovenije.
34 april 2012 www.instore.rs<br />
preporuka<br />
InICIJATIvA zA PRoMEnu PRoPISA u TRGovInI<br />
Dugoočekivane reforme<br />
Sektor trgovine unije poslodavaca Srbije poziva sva preduzeća čija je<br />
pretežna delatnost trgovina robom široke potrošnje da prijave koji<br />
ih propisi najviše opterećuju u poslovanju i da predlože prihvatljiva<br />
rešenja <strong>za</strong> njihovu promenu<br />
Autor: unija poslodavaca Srbije,<br />
www.poslodavci.rs<br />
Sektor trgovine Unije poslodavaca<br />
Srbije, u čijem sastavu se<br />
nalaze vodeće kompanije u Srbiji<br />
ali i najveća udruženja malih<br />
trgovaca, pokrenuo je inicijativu<br />
da se napravi popis svih propisa koji<br />
opterećuju poslovanje u trgovini kako<br />
u finansijama tako i u administraciji. U<br />
okviru te inicijative, Unija poslodavaca<br />
Srbije je omogućila kontakt putem telefona<br />
011 <strong>31</strong>60 248 i mejl adrese info@<br />
poslodavci.rs kako bi poslodavci <strong>iz</strong> trgovinskih<br />
preduzeća ( misli se na mala,<br />
srednja, velika i STR) tokom aprila i maja<br />
2012. godine mogli da se obrate i <strong>iz</strong>lože<br />
konkretne probleme sa kojima se suočavaju<br />
prilikom primene propisa i tokom<br />
inspekcijskih kontrola. Stručne službe<br />
Unije poslodavaca Srbije <strong>za</strong>tim će sistemat<strong>iz</strong>ovati<br />
sve upućene primedbe i predloge<br />
i pronaći koje konkretne <strong>za</strong>kone,<br />
kao i pod<strong>za</strong>konske akte, treba promeniti.<br />
Ideja je da se napravi neka vrsta registra<br />
(liste) propisa i predlože konkretna rešenja<br />
kako da se promenom <strong>za</strong>kona i pod<strong>za</strong>konskih<br />
akata, pravilnika, uputstava...<br />
smanje troškovi poslovanja trgovaca kao<br />
i nepotrebno administriranje koje <strong>iz</strong> toga<br />
pro<strong>iz</strong>ilazi. Kada se ta lista bude formirala,<br />
Sektor trgovine Unije poslodavaca Srbije<br />
će <strong>za</strong>tražiti prijem u Ministarstvu trgovine<br />
i poljoprivrede, Ministarstvu finansija,<br />
Ministarstvu rada i socijalne politike<br />
i svim drugim nadležnim ministarstvima,<br />
agencijama, direkcijama i <strong>za</strong>vodima,<br />
kako bi im se predala konkretna rešenja<br />
<strong>za</strong> poboljšanje propisa koji su u njihovom<br />
delokrugu.<br />
Unija poslodavaca Srbije će takođe iskoristiti<br />
sve kapacitete koje poseduje kao<br />
reprezentativna organi<strong>za</strong>cija poslodavaca<br />
u Republici Srbiji i članica evropske<br />
konfederacije poslodavaca, Businesseurope,<br />
da utiče na <strong>iz</strong>vršnu vlast u Republici<br />
Srbiji da sprovede reformu propisa<br />
u oblasti trgovine, koju trgovci već dugo<br />
iščekuju.<br />
<strong>za</strong>jednička akcija <strong>za</strong> reformu inspekcija<br />
U toku 2011. godine pod pokroviteljstvom<br />
USAID Business Enabling Projecta<br />
pokrenuta je <strong>za</strong>jednička inicijativa<br />
svih vodećih privrednih organi<strong>za</strong>cija<br />
– Unije poslodavaca Srbije, Privredne<br />
komore Srbije, Srpske asocijacije menadžera<br />
i NALED-a <strong>za</strong> sprovođenje reforme<br />
inspekcija u Srbiji, tako da će svi<br />
problemi sa predlozima <strong>za</strong> konkretna<br />
poboljšanja biti od koristi da se upotrebe<br />
i u okviru ovih aktivnosti sa ciljem da se<br />
poboljša rad tržišne i drugih inspekcija i<br />
celokupnog privrednog<br />
ambijenta u grani trgovine.<br />
Aktivnosti Sektora trgovine<br />
su usmerene na<br />
poboljšanje uslova poslovanja<br />
u grani trgovine<br />
i na preduzimanje<br />
konkretnih koraka kako<br />
bi se unapredila komunikacija<br />
sa državnim organima<br />
i institucijama<br />
<strong>za</strong>duženim <strong>za</strong> propise u<br />
oblasti trgovine, omo-<br />
Kako <strong>iz</strong>gledaju prvi predlozi <strong>za</strong><br />
smanjenje opterećenja<br />
Neka preduzeća i kompanije u okviru<br />
Sektora trgovine već su navela različite<br />
propise koji značajno opterećuju poslovanje,<br />
a <strong>za</strong> koje postoji mogućnost<br />
<strong>iz</strong>mene.<br />
Neki od tih problema se odnose na:<br />
� obavezu obučavanja 2% <strong>za</strong>poslenih<br />
<strong>za</strong> pružanje prve pomoći;<br />
� obavezu periodičnog obnavljanja<br />
znanja, tzv. „higijenski minimum“;<br />
� obavezu <strong>iz</strong>rade procene r<strong>iz</strong>ika<br />
radnog mesta <strong>za</strong> svaku <strong>iz</strong>dvojenu<br />
poslovnu jedinicu;<br />
� obavezu da se sačini plan<br />
uzorkovanja namirnica životinjskog<br />
porekla i plan uzorkovanja briseva<br />
sa radnih površina;<br />
� obavezu da svaki objekat (male<br />
kvadrature, sa jednim <strong>iz</strong>lazom) mora<br />
imati plan PPZ;<br />
� naknadu troškova <strong>za</strong> uzorkovanje<br />
pro<strong>iz</strong>voda radi provere ispravnosti;<br />
� periodično utvrđivanje mikroklimatskih<br />
uslova, faktora osvetljenja<br />
i slično;<br />
� neujednačenu praksu tumačenja<br />
propisa od strane inspekcija;<br />
� neažurnost administracije;<br />
� kartelisanje agencija koje obavljaju<br />
određene usluge propisane <strong>za</strong>konom.<br />
gućio razvoj grane trgovine, slobodnog<br />
tržišta i konkurencije.<br />
S obzirom na to da je u Srbiji na snazi<br />
Uredba o ograničenju marži na osnovne<br />
životne namirnice i Uredba o hlebu,<br />
kod velikog broja prevashodno srednjih<br />
i malih trgovaca pojavili su se gubici u<br />
poslovanju i zbog toga su aktivnosti Sektora<br />
trgovine usmerene ka rasterećenju<br />
privrednih subjekata u grani trgovine, u<br />
vezi sa primenom onih propisa koji stvaraju<br />
značajnu finansijku štetu, otežavaju<br />
organi<strong>za</strong>ciju poslovanja i administriranje,<br />
a mogu se modifikovati tako da njihova<br />
promena nema negativne posledice po<br />
prava potrošača i <strong>za</strong>konske propise koje<br />
sprovodi država. �
36 april 2012 www.instore.rs<br />
anali<strong>za</strong><br />
IGD: BITKA zA TRŽIšnI uDEo<br />
Maloprodajno<br />
pozorište<br />
ve<strong>za</strong> <strong>iz</strong>među potrošača i prodajnog mesta evolutivnog je<br />
karaktera. In-store predstave su sve prisutnije, i predstavljaju<br />
i<strong>za</strong>zov tradicionalnim promotivnim kampanjama. Ali, da li<br />
ovakve akcije <strong>za</strong>ista donose bolje rezultate, ili je cena pro<strong>iz</strong>voda<br />
ipak najkraći put do srca potrošača?<br />
Autor: Džonatan Gunc (Jonathan Gunz),<br />
Senior Retail Innovation Analyst, IGD<br />
Cena u odnosu na iskustvo potrošača:<br />
budućnost rasta kategorije?<br />
U nastojanju da se postigne rast u kategoriji,<br />
još uvek je uporno prisutan fokus<br />
na određivanje cene i promociju, ali se<br />
mnogi trgovci sada odlučuju <strong>za</strong> in-store<br />
predstavu ne bi li dobili bitku u borbi <strong>za</strong><br />
tržišni udeo. Šta nas očekuje u budućnosti<br />
u vezi sa balansom <strong>iz</strong>među cene i<br />
iskustva potrošača, i na koji način je moguće<br />
ostvariti maksimalan povraćaj uloženih<br />
sredstava?<br />
Biti drugačiji<br />
Maloprodajno okruženje je <strong>iz</strong>uzetno<br />
konkurentno, što je posledica sveprisutnog<br />
ekonomskog pritiska širom sveta,<br />
a to znači da niže cene prehrambenih<br />
pro<strong>iz</strong>voda u maloprodaji nikada nisu<br />
važnije nego sada. Cenu pro<strong>iz</strong>voda često<br />
smatraju najvažnijom od „šest <strong>za</strong>povesti“<br />
u marketinškom miksu (pro<strong>iz</strong>vod,<br />
prodajno mesto, cena, promocija,<br />
ljudi, proces), a sve veći broj<br />
diskontnih radnji potvrđuje da<br />
je posti<strong>za</strong>nje dobrih rezultata<br />
moguće ukoliko je ona određena<br />
kako treba. U poslednje<br />
vreme, svedoci smo obilja inicijativa<br />
u vezi sa cenama, kao što su,<br />
na primer, Sainsburijeva Brand Match i<br />
Wegmanova Consistent Low Prices (Trajno<br />
niske cene) kampanja.<br />
Inovacije na polju promocija u korak<br />
prate kampanje ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> cene pro<strong>iz</strong>vode,<br />
i bivaju sve kreativnije od uobičajenog<br />
okvira „kupiš jedan, drugi dobijaš<br />
besplatno“, pa se sada oslanjaju i na učestvovanje,<br />
lojalnost i uzbuđenje potrošača.<br />
Jedna od najuspešnijih kampanja koja<br />
veoma dobro kombinuje oba elementa je<br />
Albert Heijnova Hamster Week (Nedelja<br />
hrčka). Ovaj holandski lanac je, igraju-<br />
ći se rečima i slikama, upotrebio likove<br />
hrčkova (na holandskom hamsteeren, eng.<br />
hamster, u prevodu „napraviti <strong>za</strong>lihe“) i<br />
ponudio potrošačima promociju u vidu<br />
modela „kupiš jedan, drugi dobijaš besplatno“.<br />
Sve veća uloga društvenih medija u trgovanju<br />
utiče i na vezu <strong>iz</strong>među brendova i<br />
trgovaca, koja se ne <strong>za</strong>sniva samo na ceni.<br />
U neke od najranijih primera koji su <strong>za</strong>beležili<br />
uspeh spadaju Walmartova Get<br />
on the Shelf (Završi na polici) kampanja,<br />
koja je privukla više od 4.300 novih američkih<br />
pro<strong>iz</strong>voda u javnom nadmetanju<br />
<strong>za</strong> mesto na Walmartovim policama. Na<br />
sličnom primeru, Casino-v pokrenuo je<br />
sajt C’vous sa ciljem da dodatno angažuje<br />
potrošače i od njih dobije nove ideje<br />
i sugestije. Casino-v sledi primer<br />
Migrosovog sajta obožavalaca<br />
Migipedia.<br />
Kako se način na koji se potrošači<br />
odnose prema sektoru<br />
robe široke potrošnje i maloprodaje<br />
razvija, skromne promotivne<br />
aktivnosti u vezi sa cenama sada<br />
se suočavaju sa prilično konkurentskom<br />
atmosferom <strong>za</strong> pridobijanje pažnje postrošača.<br />
Ovaj novi i<strong>za</strong>zov nameće mnoštvo<br />
pitanja, kao što su efekat koji promocije<br />
imaju na mestu prodaje, šta potrošači<br />
misle o njima, i na koji način kompanije<br />
mogu ostvariti povraćaj uloženog.<br />
Stimulacija na mestu prodaje<br />
Očekivano, drugačiji pristup u osmišljavanju<br />
načina komunikacije sve je <strong>iz</strong>raženiji<br />
i u samim radnjama. Posetama
trgovinama širom sveta otkrivamo kako<br />
se mesto prodaje razvija, i kako se potrošači<br />
motivišu da duže razgledaju police.<br />
Iako je ova aktivnost veoma pove<strong>za</strong>na sa<br />
cenom i promocijama, ona se dosta oslanja<br />
i na inspiraciju i ushićenje potrošača.<br />
Najnovije <strong>iz</strong>danje IGD-ijevog časopisa<br />
Retail Excellence (Kvalitet maloprodaje),<br />
baveći se anal<strong>iz</strong>om maloprodaje, navodi<br />
pregršt primera.<br />
Tesco i M&S promovišu svoje opširnije<br />
online kataloge u radnji kroz interaktivne<br />
kioske, dok drugi, kao Pick n Pay, potrošače<br />
animiraju i uključuju u demonstracije<br />
spravljanja nekog jela u samoj radnji.<br />
Kupcima se pruža prilika da direktno<br />
utiču na <strong>iz</strong>bor ponuđenih pro<strong>iz</strong>voda u<br />
radnji, kao što to radi Walmart Express,<br />
motivišući ih da predlože pro<strong>iz</strong>vode koje<br />
bi želeli da vide u ponudi. Zatim, kada se<br />
pro<strong>iz</strong>vodi nađu na listi, oni bivaju predstavljeni<br />
drugim kupcima kroz različite<br />
promotivne forme na rafovima. Velika<br />
pažnja posvećuje se i organ<strong>iz</strong>ovanju događaja<br />
na mestu prodaje, a mnogi od njih<br />
su osmišljeni da budu v<strong>iz</strong>uelno impresivni,<br />
upadljivi i dopadljivi.<br />
Sve su ovo jasni poka<strong>za</strong>telji da je ve<strong>za</strong> <strong>iz</strong>među<br />
potrošača i prodajnog mesta evolutivnog<br />
karaktera. In-store predstave<br />
sve su prisutnije, i predstavljaju i<strong>za</strong>zov<br />
tradicionalnim promotivnim kampanjama.<br />
Ali, da li ovakve akcije <strong>za</strong>ista donose<br />
bolje rezultate, ili je cena pro<strong>iz</strong>voda ipak<br />
najkraći put do srca potrošača?<br />
najbolje od oba sveta<br />
Naše istraživanje navika krajnjih kupaca,<br />
dostupno kroz IGD-ijevu uslugu<br />
ShopperVista, daje <strong>za</strong>nimljive odgovore<br />
koji će nam pomoći u razmatranju ovog<br />
pitanja. Znamo da evropski potrošači<br />
žele i dobru cenu i kvalitet (vrednost),<br />
a ne samo dobru cenu. Na primer, više<br />
od tri četvrtine potrošača u Francuskoj,<br />
Nemačkoj, Holandiji, Španiji i Velikoj<br />
Britaniji je, prema prošlogodišnjim rezultatima<br />
istraživanja IGD-a, bilo <strong>za</strong>interesovano<br />
<strong>za</strong> etičke principe pro<strong>iz</strong>vodnje<br />
hrane (genetski modifikovane vrste, <strong>za</strong>gađenje<br />
životne sredine, <strong>za</strong>štita životinja,<br />
itd.), ali <strong>za</strong> istu nisu želeli da plate visoku<br />
cenu. Takođe znamo da potrošači u Velikoj<br />
Britaniji sada imaju drugačiji odnos<br />
prema hrani, naročito pripadnici mlađe<br />
generacije. Na primer, 51% ispitanika<br />
mlađih od 35 godina sve više koristi sveže<br />
namirnice <strong>za</strong> kuvanje, dok oko 35%<br />
starijih od 35 godina uglavnom koristi<br />
gotove sastojke.<br />
Vredna pažnje je i činjenica da, ukoliko<br />
cene goriva nastave da rastu, potrošači<br />
planiraju da smanje broj nedeljnih ili mesečnih<br />
odla<strong>za</strong>ka u trgovinu. Ovo bi moglo<br />
negativno da se odrazi na broj prilika<br />
u kojima trgovci i pro<strong>iz</strong>vođači imaju mogućnost<br />
da stimulišu potrošače na mestu<br />
prodaje, što automatski povećava potrebu<br />
trgovaca da in-store doživljaj bude što<br />
intenzivniji.<br />
IGD obezbeđuje uvid u praksu u<br />
domenu trgovine, category managementa<br />
i dobavljačkog lanca. IGD<br />
sarađuje sa više od 750 pro<strong>iz</strong>vođača i<br />
trgovaca prehrambenim pro<strong>iz</strong>vodima<br />
širom sveta, uključujući i zemlje bivše<br />
Jugoslavije. Za više informacija, kontaktirajte<br />
nick.downing@igd.com.<br />
Međutim, niko ne poriče da će cena ipak<br />
ostati najvažniji faktor odluke na mestu<br />
prodaje. Naš februarski mesečni <strong>iz</strong>veštaj<br />
pokazuje da 47% potrošaca veruje da<br />
ih, u ekonomskom smislu i po kupovnoj<br />
moći, očekuje još teža godina. Međutim,<br />
ne treba u obzir uzeti ni samo cenu –<br />
34% potrošača, u istom istraživanju, navelo<br />
je kvalitet kao <strong>iz</strong>uzetno važan činilac<br />
u odabiru pro<strong>iz</strong>voda i trgovina u kojima<br />
pa<strong>za</strong>re.<br />
Iako su ovi podaci uglavnom ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong><br />
Veliku Britaniju oni ipak ukazuju na stanje<br />
na tržištima širom sveta. Imajući ovo<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
37<br />
na umu, kojim putem najbrže vratiti uloženo?<br />
najveći mogući povraćaj uloženog<br />
Nema jednog, ni konačnog odgovora na<br />
pitanje šta će budućnost doneti u pogledu<br />
odnosa <strong>iz</strong>među cena i iskustva potrošača,<br />
niti kako će kompanije iskoristiti ponuđene<br />
mogućnosti. Ono što znamo je da<br />
će i cena i vrednost nesumnjivo nastaviti<br />
da igraju veoma važnu ulogu u danima<br />
koji dolaze, pa ćemo biti svedoci tradicionalnih<br />
kampanja koje će se oslanjati<br />
na ove elemente. Istovremeno, videćemo<br />
i inovacije na polju in-store stimulacije<br />
kupovine, vođene razvojem društvenih<br />
medija i potrebom da se bude drugačiji.<br />
Mnoge od ovih aktivnosti odvijaće se i<br />
u tradicionalnim prodajnim formatima,<br />
kao i putem interneta.<br />
Što se tiče najvećeg mogućeg povraćaja<br />
uloženih sredstava, kompanije će svakako<br />
morati da nastave sa eksperimentisanjem<br />
kako bi išle u korak sa vremenom<br />
i trendovima, ali preveliki broj događaja<br />
ili incijativa, koje sam proces kupovine<br />
čine jos kompleksnijim, može da donese<br />
i određen r<strong>iz</strong>ik u poslovanju. Kakav god<br />
pristup da kompanije odaberu, najbrži<br />
put do uspeha osiguraće im one inicijative<br />
koje pojednostavljuju iskustvo kupovine<br />
i potrošačima štede vreme, kao i one<br />
koje imaju jasno određen cilj. Kompanije<br />
koje uspešno usmere <strong>za</strong>interesovanost<br />
potrošača na sam akt kupovine na efikasan<br />
način, <strong>za</strong>sigurno će prosperirati. �
38 april 2012 www.instore.rs<br />
inLiflet<br />
AnALIzA LIFLETA u HIPERMARKETIMA zA PRvI KvARTAL 2012.<br />
Promotivne akcije<br />
interesantnih naslova<br />
<strong>za</strong>stupljenost promocije artikala kroz liflete: Srbija 17%, Hrvatska 21%, Slovenija<br />
<strong>22</strong>%, Bosna i Hercegovina 36%<br />
Autor: Ernest Gergely,<br />
Project Coordinator Hiper Com<br />
Dobra strana hipermarketa<br />
je to što se u njima<br />
može naći sve, <strong>za</strong><br />
celu porodicu. Hipermarketi<br />
se trude da <strong>za</strong>dovolje sve <strong>za</strong>hteve<br />
potrošača, a pre svega<br />
da ponude pristupačne cene,<br />
bez obzira što im to ponekad<br />
donosi i poslovanje sa niskim<br />
profitom. Kada se trgovci već<br />
opredele <strong>za</strong> veći promet i što<br />
više potrošača, lifleti im samo<br />
mogu pomoći. Neophodno je<br />
samo dobro planiranje, kako<br />
Svi podaci su <strong>iz</strong> baze<br />
Hiper Coma <strong>za</strong> Srbiju, Hrvatsku,<br />
Sloveniju i BiH.<br />
Sva dodatna pitanja nam<br />
možete dostaviti na imejl<br />
adrese, koje <strong>za</strong> svaku pojedinačnu<br />
zemlju možete<br />
pronaći na našoj stranici<br />
www.hiper-com.com<br />
bi se <strong>iz</strong>begle negativne promocije.<br />
Da li se mogu <strong>iz</strong>beći negativne<br />
promocije? Praćenjem dešavanja<br />
na tržištu vidimo da je<br />
to moguće, iako mnoge anal<strong>iz</strong>e<br />
pokazuju da ni pro<strong>iz</strong>vođači<br />
ni trgovci često ne obrate dovoljno<br />
pažnje, pa se dešava da<br />
je artikal na promociji u istom<br />
periodu kod više trgovaca, ali<br />
sa različitim cenama. Dešava<br />
se i da kod onih manjih bude<br />
jeftiniji nego u hipermarketima.<br />
Gde će po određeni artikal<br />
otići oni kupci koji prate<br />
liflete? Dešava se i da najveći<br />
trgovci, čiji objekti su udaljeni<br />
tek nekoliko ulica u istom<br />
mestu, imaju na akciji isti artikal,<br />
ali po cenama značajno<br />
različitim. Može se postaviti<br />
pitanje gde su u svemu tome<br />
pro<strong>iz</strong>vođači? Zar njima ovaj<br />
problem nije važan? Ili se<br />
vode tim da je važno samo da<br />
imaju artikal kod svih trgovaca,<br />
nebitno po kojoj ceni.<br />
Ni hipermarketi nisu <strong>iz</strong>uzeti<br />
od negativnih promocija ove<br />
vrste. Poslednjim pregledom<br />
naše baze, <strong>za</strong> period mart–april,<br />
utvrdili smo da trgovci imaju i<br />
po 10–20 artikala koji su istovremeno<br />
na akciji i kod njihovih<br />
konkurenata. Interesantno je<br />
da neretko imaju isti artikal na<br />
promociji sa kasnijim početkom<br />
lilfeta, i sa višom cenom, a nekada<br />
se to dešava i paralelno po<br />
7 i više dana. Ili je to samo previd<br />
tokom pravljenja strategije<br />
i pregovora sa pro<strong>iz</strong>vođačem?<br />
Tu se opet pokazuje koliko je<br />
značajno imati podatke sa tržišta<br />
i konstantno ga pratiti. �<br />
Kratki pregled lifleta u hipermarketima<br />
U prvom kvartalu 2012. promocije<br />
artikala u hipermarketima bile su<br />
<strong>za</strong>stupljene kroz liflete u Srbiji 17%, u<br />
Hrvatskoj 21%, u Sloveniji <strong>22</strong>% , a u<br />
Bosni i Hercegovini 36%.<br />
Najveće promo-operacije (PO) su<br />
raspoređene sa <strong>iz</strong>vesnim vremenskim<br />
razmacima. Na primer, u Hrvatskoj se<br />
najveća PO odigrala u periodu od <strong>22</strong>.<br />
marta do 8. aprila, kroz trgovinu Konzum i liflet „U susret<br />
Uskrsu“, kao i nešto ranije u Intersparu u periodu od 8. do<br />
28. ferbuara sa naslovom „50% odmah“.<br />
U Srbiji je najveća promo operacija u prvom kvartalu bila<br />
sprovedena u periodu od 16. do 29. januara u Tempu, sa<br />
naslovom „Odlična računica“, dok je u Rodi najveća kampanja<br />
bila u periodu od 15. do 28. marta pod imenom „Hit<br />
pro<strong>iz</strong>vodi“.<br />
Najveća promo operacija u Sloveniji bila je u trgovini Spar u<br />
periodu od 14. do 20. marta. Mercator je svoju najveću PO<br />
imao u periodu od 15. do 27. marta sa naslovom „Najcenej<br />
zdaj“.<br />
U Bosni i Hercegovini mesto najveće promo-kampanje<br />
<strong>za</strong>uzela je Konzumova akcija „Najveći <strong>iz</strong>bor – najbolje cene“<br />
u periodu od 20. februara do 4. marta, dok je Tempo svoju<br />
imao u periodu od 23. januara do 5. februara, a zvala se<br />
„Odlična računica“.<br />
U prehrambenom delu, najviše promovisani pro<strong>iz</strong>vodi u<br />
hipermarketima u Srbiji jesu domaći brendovi: „Medeno<br />
srce“, „Jelen pivo“ i „Knjaz Miloš“. U Hrvatskoj su to: „Ledo“,<br />
Pik „Vrbovec“, „Fritol“, „Cekin“, „Dorina“. Među najčešće<br />
promovisanim u slovenačkim hipermaketima u ovom periodu<br />
našli su se: „Coca-Cola“, „Ljubljanske mlekarne“ i „Fanta“, a<br />
u BiH „Agragold“, „Klas“ i „Ovako“.<br />
Što se tiče neprehrambenih kategorija, u Srbiji su najviše<br />
promovisani pro<strong>iz</strong>vodi Taramonta, Henkela i Palome; u BiH<br />
su to pro<strong>iz</strong>vodi Violete, kao i Henkelovi „Perwoll“ i „Silan“;<br />
u Hrvatskoj „Perwoll“, „Silan“ i „Violeta“, a u Sloveniji pro<strong>iz</strong>vodi<br />
Tissaie, Marque Reperea i Rubina.
40 april 2012 www.instore.rs<br />
na mestu prodaje<br />
uLoGA PRoMoTERA u PRIvLAčEnJu KuPACA<br />
Presudno <strong>za</strong> prodaju<br />
Autor: Patrik zupančič,<br />
vlasnik i direktor, Promo.Fil<br />
Glavni <strong>za</strong>daci promotera su:<br />
• da obaveštava, savetuje i<br />
stimuliše u cilju dovođenja<br />
kupca do pro<strong>iz</strong>voda ili usluga,<br />
kao i da pomogne kupcu<br />
u <strong>iz</strong>boru ili odluci pri kupovini<br />
• da pokuša da što bolje razume<br />
i <strong>za</strong>dovolji potrebe<br />
kupaca<br />
• da <strong>iz</strong>gradi poverenje sa kupcem,<br />
u vrlo kratkom vremenu<br />
(poznavanje pravila i<br />
ponašanje u skladu s njima)<br />
• da stvori pozitivan utisak<br />
svojim <strong>iz</strong>gledom (pod tim<br />
se podrazumena spoljni<br />
<strong>iz</strong>gled, mimika, retorika,<br />
samopouzdanje, sposobnost<br />
argumentacije i sl.) ili da doprinese<br />
što boljem mišljenju<br />
o pro<strong>iz</strong>vodima ili uslugama<br />
koje se nude, kao i o samoj<br />
kompaniji).<br />
Pristup i pozdravni govor:<br />
Prvi utisak je presudan!<br />
Prvo što nam je vidljivo jeste spoljašnjost<br />
koju ocenjujemo. Prva pozitivna iskustva su<br />
važna <strong>za</strong> početak i nastavak komunikacije.<br />
Dobar promoter mora uvek da ima pripremljen<br />
pozdravni govor <strong>za</strong> kupca, kojim<br />
će, u vrlo kratkom roku da impresionira kupca<br />
i da ga <strong>za</strong>interesuje <strong>za</strong> dalju prezentaciju<br />
ili razgovor. Pozdravni govor treba da bude<br />
kratak i sažet – ko ste, šta kupac mođe da dobije<br />
od vas, i <strong>za</strong>što.<br />
Da biste lakše mogli da <strong>za</strong>mislite koliko malo<br />
vremena ima promoter <strong>za</strong> uspešan pozdravni<br />
govor <strong>za</strong>mislite kakav bi bio Vaš pozdravni<br />
govoru u situaciji da se vozite liftom u vašoj<br />
poslovnoj zgradi koja ima više spratova, sa<br />
osobom koju prvi put vidite, a koju biste hteli<br />
da pozovete na piće. Verovatno ćete se složiti<br />
da bi trebalo da budete veoma efikasni, uverljivi<br />
i <strong>za</strong>nimljivi da biste u tako kratkom vremenu<br />
uspeli tu osobu tako da impresionirate<br />
da Vas sluša barem još neko vreme nakon<br />
<strong>iz</strong>laska <strong>iz</strong> lifta, a kamoli da na kraju razgovora<br />
pristane na sastanak sa Vama.<br />
Dakle, promoter ima vrlo malo vremena <strong>za</strong><br />
pozdravni govor. S druge strane – da li Vam<br />
se čini da je 20 ili 30 sekundi užasno kratko<br />
vreme? Setimo se TV reklama koje u najvećem<br />
broju slučajeva traju upravo toliko, a<br />
ipak „funkcionišu“. Upravo takav bi trebalo<br />
da bude „oglas“ ili pozdravni govor uspešnog<br />
promotera.<br />
Dakle, da bi pozdravni govor bio efikasan,<br />
promoter treba:<br />
• da dobro poznaje suštinu svog posla, dakle<br />
šta nudi, prodaje<br />
• da dobro poznaje najvažnije prednosti svojih<br />
rešenja<br />
• da smisli pozdravni govor koji jeu određenoj<br />
meri drugačiji<br />
• da svojim pozdravnim govorombude usmeren<br />
na kupca, a ne sebe ili kompaniju koju<br />
<strong>za</strong>stupa.<br />
Dakle, promoter treba jasno da kaže ko je i<br />
šta radi, šta nudi, šta kupac time dobija i <strong>za</strong>što<br />
baš sa njim!<br />
Promoter uvek treba da pristupa kupcu:<br />
• uljudno, s poštovanjem<br />
• ljubazno i strpljivo<br />
• urednog <strong>iz</strong>gleda
Poverenje:<br />
Kupci su često „uplašeni“,<br />
pogotovo pre prve kupovine.<br />
Zato prodavac ili promoter<br />
mora da ukloni osećaj r<strong>iz</strong>ika<br />
kod kupca.<br />
Uplašeni prodavac ili promoter<br />
neće nikada ništa prodati<br />
uplašenom kupcu. Zato dobar<br />
prodavac ili promoter nikada<br />
ne sme da pokaže strah, niti da<br />
ostavi utisak da sumnja u pro<strong>iz</strong>vod<br />
koji želi da proda.<br />
Zamislite da ste na alpinističknoj<br />
ekspediciji na Mont<br />
Everestu. Penjate se uzbrdo,<br />
negde ste na pola puta do<br />
vrha, sve oko Vas je puno snega,<br />
hladno je i duva vetar. Ve<strong>za</strong>ni<br />
ste <strong>za</strong> iskusnog alpinistu<br />
koji još nije bio na Mont Everestu,<br />
ali ipak verujete da zna<br />
šta radi i kuda vas vodi. Kad<br />
odednom <strong>iz</strong> čista mira, ispred<br />
jednog prevoja, Vaš alpinist/<br />
vodič se okrene prema Vama<br />
i sa uplašenim pogledom u<br />
očima Vas pita: Šta misliš, jesmo<br />
mi na pravom putu? Da li<br />
bi ga pratili i dalje? Da li bi ga<br />
uopšte slušali, ili bi se odmah<br />
okrenuli i odjurili natrag istim<br />
putem kojim ste došli dotle?<br />
Kupac se često ponaša nerazumljivo:<br />
deluje <strong>za</strong>interesovano,<br />
oduševljeno, ali ipak<br />
na kraju ništa ne kupi. Zašto?<br />
Jer očigledno da prodavac ili<br />
promoter nije razumeo <strong>za</strong>što<br />
je kupac nesiguran, i nije uspeo<br />
da ukloni njegov strah.<br />
Zbog toga je važno da prodavac<br />
ili promoter već na početkuukloni<br />
strah kupca:<br />
1. treba da <strong>iz</strong>gradi osećaj sigurnosti<br />
2. treba da <strong>iz</strong>gradi prijateljski,<br />
poverljiv odnos<br />
3. ako je moguće, treba da<br />
omogući pregled/testiranje<br />
pro<strong>iz</strong>voda ili usluge pre kupovine.<br />
Poverenje raste polako.<br />
Poverenje se ne može kupiti,<br />
možete ga samo <strong>za</strong>raditi.<br />
Poverenje je nagrada <strong>za</strong><br />
sve što radite i dajete. Što je<br />
poverenje veće, prodaja više<br />
postaje kao savetovanje – i to<br />
je glavni cilj dobrog prodavca<br />
ili promotera. Ali, poverenje<br />
se može brzo srušiti, a da bi se<br />
(ponovo) uspostvaulo, potrebno<br />
je mnogo vremena.<br />
Na tržištu ne pobeđuje<br />
uvek najjeftiniji, najbolji,<br />
najbrži. Pobeđuje<br />
onaj, koji ima poverenje<br />
kupaca. Potrošač je krajnji<br />
procenitelj kvaliteta<br />
usluge ili pro<strong>iz</strong>voda. Kupovina<br />
našeg pro<strong>iz</strong>voda<br />
je samo pola obavljenog<br />
posla. Ako smo svojim<br />
odnosom i kvalitetom<br />
uverili kupca da nam<br />
se vraća, napravili smo<br />
znatno više.<br />
Poverenje gradimo uvek<br />
„od nas samih prema drugima“:<br />
• prvo moramo da verujemo<br />
u sebe, što diže naše samopouzdanje<br />
• prvi mi treba da verujemo<br />
drugima (što je uvek r<strong>iz</strong>ik,<br />
ali to je <strong>iz</strong>java poštovanja)<br />
• tek onda će drugi verovati<br />
nama (dvosmerni odnos poverenja).<br />
Lične osobine prodavca ili<br />
promotera, koje kod kupaca<br />
grade poverenje, jesu:<br />
• sposobnost, znanje, iskustvo,<br />
vrhunske veštine, predanost<br />
i entuzija<strong>za</strong>m<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
41<br />
• kreativnost, otvorenost <strong>za</strong><br />
ideje, pozitivan stav, velika<br />
želja, privlačnost, kompletna<br />
ličnost, širina, obrazovanje<br />
• autentičnost, integritet,<br />
konzistencija, koherentnost.<br />
Šta još gradi poverenje<br />
kupaca? Sve što prodavci ili<br />
promoteri nude: vrhunski<br />
pro<strong>iz</strong>vodi i usluge, pouzdana i<br />
stalna podrška, i posebno ono<br />
dodatno – nešto više, nešto<br />
što se od prodavca ili promotera<br />
ne očekuje, male pažnje<br />
ili pogodnosti, ali koje su veoma<br />
vidljive i efikasne.<br />
Iz čvrstog poverenja raste<br />
poštovanje!<br />
A šta smanjuje ili ruši<br />
poverenje?<br />
• laži, nepoštenje i neetičko<br />
ponašanje<br />
• sumnjiva načela<br />
• male fraze, npr. „ako sam<br />
pošten…“, „verujte mi…“<br />
(i<strong>za</strong>zivaju negativne osećaje).<br />
Kontakt:<br />
PROMO.FIL d.o.o.<br />
Ulica grada Vukovara <strong>26</strong>9D,<br />
10000 Zagreb, Hrvatska<br />
E-mail: info@promo-fil.com;<br />
patrik.zupancic@promo-fil.com<br />
www.promo-fil.com/hr
42 april 2012 www.instore.rs<br />
na mestu prodaje – studija slučaja<br />
PRoMoCIJA nESCAFé DoLCE GuSTo APARATA<br />
Degustacija na licu mesta<br />
veliku ulogu u promociji na mestu prodaje imali su promoteri koji su prva tačka kontakta potencijalnih<br />
kupaca sa pro<strong>iz</strong>vodom. zbog specifičnosti pro<strong>iz</strong>voda, na odabir promotera uticale su njihove veštine<br />
komunikacije i prezentacije, kao i prethodno iskustvo<br />
Autor: kompanija nestlé<br />
U<br />
septembru prošle godine,<br />
Nestlé je u saradnji sa kompanijom<br />
Krups, jednom od<br />
vodećih pro<strong>iz</strong>vođača aparata<br />
<strong>za</strong> domaćinstvo, u Srbiji<br />
lansirao Nescafé Dolce Gusto aparat,<br />
na kome se mogu pripremati različite<br />
vrste toplih i hladnih napitaka. Potrošačima<br />
je predstavljeno pet različitih<br />
ukusa kafa, a od nedavno, potrošači<br />
mogu pripremiti i toplu čokoladu na<br />
jednom od tri modela aparata. Jednostavnost<br />
korišćenja, brzina pripreme i<br />
jednostavno održavanje, učinili su da<br />
ovaj aparat veoma brzo <strong>za</strong>dobije simpatije<br />
potrošača u Srbiji.<br />
Nescafé Dolce Gusto aparat predstavlja<br />
novitet na našem tržištu, pošto<br />
<strong>za</strong> razliku od aparata <strong>za</strong> filter kafu ili<br />
klasični espresso kupci imaju priliku<br />
da pripreme omiljenu kafu sa mlekom,<br />
koja takođe dolazi u jedinstvenim kapsulama<br />
namenjenim ovom aparatu.<br />
Zbog specifičnosti novog aparata na<br />
tržištu, kao i da bi se potršači upoznali<br />
sa njegovim karakteristikama , pripremljena<br />
je integrisana kampanja promocije<br />
koja je obuhvatala organ<strong>iz</strong>ovanje<br />
događaja <strong>za</strong> medije, telev<strong>iz</strong>ijsku<br />
kampanju, promociju u štampanim i<br />
online medijima. Značajan deo kampanje<br />
bila je promocija aparata na mestu<br />
prodaje, gde su potrošači imali priliku<br />
ne samo da se upoznaju sa tehničkim<br />
karakteristikama pro<strong>iz</strong>voda, već i da<br />
okuse <strong>iz</strong>uzetan kvalitet različitih kafa<br />
pripremljenih na licu mesta.<br />
Promocije aparata su održane u najvećim<br />
hipermarketima i supermarketima<br />
trgovinskih lanaca kao i u radnjama<br />
koje prodaju tehniku širom Srbije. U<br />
saradnji sa Tehnomanijom, napravljen<br />
je iskorak i osmišljen je Dolce Gusto<br />
kutak, svojevrstan shop in shop, koji ovaj<br />
pro<strong>iz</strong>vod jasno <strong>iz</strong>dvaja od svih drugih.<br />
Veliku ulogu u promociji na mestu prodaje<br />
imali su promoteri koji su prva tačka<br />
kontakta potencijalnih kupaca sa pro<strong>iz</strong>vodom.<br />
Zbog specifičnosti pro<strong>iz</strong>voda,<br />
na odabir promotera uticale su njihove<br />
veštine komunikacije i prezentacije kao<br />
i prethodno iskustvo. Svi promoteri su<br />
prošli obavezni trening koji je pokrio ne-
koliko oblasti. Bili su do detalja upoznati<br />
sa načinom rada aparata, pošto je njihov<br />
angažman podrazumevao i pripremu<br />
napitaka na licu mesta. Takođe, promoteri<br />
su pružali informacije o tehničkim<br />
karakteristikama svakog od tri modela,<br />
kao i o specifičnostima svake od pet vrsta<br />
kafe koje su u vreme promocije bile dostupne<br />
potrošačima.<br />
Sa našim promoterima imamo dobru saradnju<br />
i <strong>iz</strong>građeno poverenje, tako da su promoteri<br />
imali informacije o budućim inovacijama<br />
i novim ukusima, te su potencijalnim<br />
kupcima mogli nagovestiti nove ukuse koji ih<br />
očekuju, a koji trenutno nisu u prodaji. Svi<br />
promoteri su imali karakteristične uniforme,<br />
koje su se sastojale od kravate i brendirane<br />
kecelje braon boje, koja je <strong>za</strong>štitni znak<br />
Nescafé Dolce Gusto brenda,poručuju <strong>iz</strong><br />
kompanije Nestlé.<br />
Kako je degustacija veoma važan vid<br />
promocije, a cilj je da se što većem broju<br />
ljudi predstavi kafa, napravljen je korak<br />
dalje i organ<strong>iz</strong>ovano je nekoliko promocija<br />
koje su pomalo neuobičajene <strong>za</strong><br />
naše tržište. U saradnji sa bioskopom<br />
Tuckwood, organ<strong>iz</strong>ovana je promocija<br />
Nescafé Dolce Gusto kafe i aparata, koja<br />
je uključivala degustaciju, dok su kafe<br />
pripremane na ograničenoj seriji aparata<br />
koji je kreirala španska di<strong>za</strong>jnerka Agata<br />
Ru<strong>iz</strong> de la Prada. Posetioci filmskih<br />
projekcija bili su prijatno <strong>iz</strong>nenađeni<br />
mogućnošću da pre filma popiju šoljicu<br />
tople kafe i mnogi su <strong>iz</strong>razili prilično<br />
interesovanje <strong>za</strong> aparat i mogućnost kupovine.<br />
Još jedan inovativni pristup promociji<br />
bilo je organ<strong>iz</strong>ovanje degustacije u prvoj<br />
specijal<strong>iz</strong>ovanoj radnji ove vrste u Srbiji.<br />
Dolce Gusto radnja prati inovativni di<strong>za</strong>jn<br />
aparata, pa su u prijatnom okruženju<br />
posetioci uz kolače mogli da probaju<br />
različite kafe, kao i da od promoterki saznaju<br />
više informacija o samom aparatu i<br />
načinu pripremanja kafe.<br />
Nescafé Dolce Gusto program predstavlja<br />
potpunu novinu na našem tržištu, dok<br />
u kompaniji Nestlé ne kriju <strong>za</strong>dovoljstvo<br />
i otkrivaju da je aparat osvojio mnoge<br />
domove u Srbiji. Sa promocijama koje su<br />
<strong>za</strong>počete u poslednjem kvaratalu nastavilo<br />
se i ove godine, kada su potrošačima<br />
predstavljena ograničena <strong>iz</strong>danja aparata<br />
Piccolo, kao i novi ukus – topla čokolada<br />
Chococino. U skladu sa tim, planirane su<br />
stalne inovacije i <strong>iz</strong>nenađenja <strong>za</strong> potrošače,<br />
tako da se u skoroj budućnosti mogu<br />
očekivati neki novi ukusi, kao i hladni<br />
napici, što će predstavljati potpunu novinu<br />
na našem tržištu.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
43
44 april 2012 www.instore.rs<br />
prodaja<br />
nAčIn zA oDRŽAvAnJE vISoKIH PERFoRMAnSI PRoDAJnIH TIMovA<br />
Prilagodljiva prodajna<br />
organi<strong>za</strong>cija<br />
Prvi uslov <strong>za</strong> dovođenje organi<strong>za</strong>cije u sklad<br />
sa potrebama tržišta je pravilna segmentacija<br />
kanala prodaje i <strong>iz</strong>bor kupaca koji najviše<br />
doprinose prodaji i profitabilnosti naših<br />
kategorija pro<strong>iz</strong>voda<br />
Autor: Aleksandar Simić, vlasnik,<br />
Alex Consulting ;<br />
konsultant, BTL Merchandising<br />
Mnoge kompanije<br />
i kod nas i u svetu<br />
svake godine<br />
troše milione<br />
evra (dolara, dinara<br />
i sl.) na kompen<strong>za</strong>cione<br />
pakete i motivacione treninge<br />
namenjene prodajnim organi<strong>za</strong>cijama<br />
i njihovim timovima<br />
sa jednim te istim ciljem – rastom<br />
prodaje.<br />
U isto vreme postaje sve teže<br />
održavati visoke performanse<br />
prodajnih timova jer se potrebe<br />
kupaca i krajnjih potrošača<br />
stalno menjaju, kako zbog<br />
uticaja spoljnih ekonomskih<br />
faktora tako i zbog narasle<br />
konkurencije u svim robnim<br />
kategorijama. Stoga nije retko<br />
čuti stav: „Uprkos rastu prodaje<br />
mi ne dostižemo svoje<br />
prodajne ciljeve.“<br />
Očigledno je da je u ovakvim<br />
uslovima poslovanja potrebno<br />
svoja prodajna odeljenja mno-<br />
go češće „popravljati“ što nameće<br />
potrebu <strong>za</strong> <strong>iz</strong>gradnjom<br />
prilagodljivih prodajnih organi<strong>za</strong>cija.<br />
Kako dobiti najviše od<br />
prodajne organi<strong>za</strong>cije?<br />
Naravno, prvi uslov <strong>za</strong> dovođenje<br />
prodajne organi<strong>za</strong>cije<br />
u sklad sa potrebama tržišta<br />
jeste pravilna segmentacija<br />
kanala prodaje i <strong>iz</strong>bor kupaca<br />
koji najviše doprinose prodaji<br />
i profitabilnosti naših kategorija<br />
pro<strong>iz</strong>voda. Pošto je ovo<br />
osnovni korak koji mora da<br />
se uradi na valjan način, treba<br />
odmah demistifikovati pojmove<br />
koji se često brkaju u našoj<br />
poslovnoj praksi.<br />
Svrha definicije pojmova<br />
Ako ne razumemo kako je tržište<br />
organ<strong>iz</strong>ovano, koje metode<br />
poslovanja koristi, onda<br />
sama prodajna organi<strong>za</strong>cija<br />
nema svoju suštinu i razlog<br />
postojanja. Ne postoji prodajna<br />
organi<strong>za</strong>cija koja svojom<br />
univer<strong>za</strong>lnošću rešava sve probleme<br />
i efikasno odgovara na<br />
<strong>za</strong>hteve tržišta.<br />
Kada naučimo da pravilno koristimo<br />
pojmove koji definišu<br />
tržište na kome se takmičimo,<br />
ovo treba pretočiti u konkretne<br />
podatke (brojke) kao što<br />
su broj prodajnih objekata u<br />
različitim kanalima prodaje,<br />
razvrstanim u različite b<strong>iz</strong>nis<br />
segmente po načinu kupovine<br />
i konzumacije. Takođe treba<br />
Definicije<br />
Prodajni objekat (Outlet) je: „Poslovni prostor gde kupci i<br />
potrošači odlaze da kupuju ili konzumiraju naše pro<strong>iz</strong>vode<br />
i brendove.“<br />
Mesto prodaje (Point of purchase) je: „Lokacija u prodajnom<br />
objektu gde se nalazi naša kategorija pro<strong>iz</strong>voda i gde<br />
se donosi odluka o kupovini ili konzumaciji.“<br />
Kanal prodaje (Trade channell) je: „Grupa prodajnih objekata<br />
sa sličnom ponudom pro<strong>iz</strong>voda i usluga, kao i metodima<br />
prodaje“ (supermarketi, lokalne i tradicionalne prodavnice,<br />
diskonti pića, diskoteke, kiosci i sl.).<br />
Home market (FCM ili Off Trade) su: „Svi prodajni objekti<br />
gde se pro<strong>iz</strong>vodi kupuju, ali se ne konzumiraju odmah već<br />
se uglavnom odnose kući ili negde drugde radi odložene<br />
upotrebe.“<br />
Out of home (ICM ili On-Trade) su: „Svi prodajni objekti gde<br />
se pro<strong>iz</strong>vodi kupuju i odmah konzumiraju“<br />
Moderna trgovina (Modern Trade) je: „Deo Home Market<br />
b<strong>iz</strong>nis segmenta koji je organ<strong>iz</strong>ovan u vidu lanaca prodajnih<br />
objekata u stranom ili domaćem vlasništvu, koji ima<br />
svoj brend, prepoznatljiv format, profesionali<strong>za</strong>m, integrisane<br />
informativne sisteme, agresivan marketing, upravljanje<br />
asortimanom kroz kategorije i dobre lokacije objekata.“<br />
Tradicionalna trgovina (Traditional Trade) je: „Deo Home<br />
Market b<strong>iz</strong>nis segmenta koji je organ<strong>iz</strong>ovan u vidu jednog<br />
ili nekoliko prodajnih objekata, u vlasništvu pojedinca ili<br />
porodice sa nekoegzistentnim formatom, uglavno uslugom<br />
preko pulta, ograničenim asortimanom i marketingom sa<br />
fokusom na lokalne stanovnike kao ključne <strong>za</strong> njihovo poslovanje.“<br />
Ključni kupci (Key Accounts) su: „Svi strateški važni kupci<br />
<strong>za</strong> koje je potrebno napraviti poseban poslovni plan jer značajno<br />
utiču ili imaju potencijal da utiču na naše poslovanje<br />
sada ili u budućnosti. Ovi kupci mogu na direktan ili indirektan<br />
način upravljati većim brojem objekata, ali to nije<br />
ključni kriterijum njihovog svrstavanja. U ključne kupce<br />
mogu spadati i kupci koji prave posebno velike volumene<br />
kao i distributeri i podistributer.“<br />
Kod nas su ovi pojmovi zbrkani, pa se Key Account kupci<br />
pojavljuju kao kanali prodaje, a tradicionalna trgovina kao<br />
kupci, formati kao kanali prodaje, POS kao prodajni objekati<br />
i slične kombinacije. Da ne pominjem tek klasifikaciju na<br />
A,B,C kupce, velike, srednje i male objekte i slične pojednostavljene<br />
klasifikacije koje obesmišljavaju složenost tržišta<br />
do neslućenih razmera.
definisati i tačan broj kupaca,<br />
broj objekata koji kontrolišu u<br />
kom kanalu prodaje i njihovo<br />
svrstavanje po metodu rada.<br />
Kada se interni podaci o sellin<br />
prodaji i profitu, i eksterni<br />
sell-out podaci povežu po navedenim<br />
tržišnim segmentima,<br />
dobićemo jasniju sliku šta<br />
oni znače <strong>za</strong> naše poslovanje.<br />
Pravilno razumevanje kako<br />
je tržište organ<strong>iz</strong>ovano vodi<br />
ka pravilnoj postavci prodajne<br />
organi<strong>za</strong>cije koja treba da<br />
bude u skladu sa potrebama<br />
kanala prodaje i kupaca koji ih<br />
vode i menjaju.<br />
Pošto kanale prodaje kontrolišu<br />
naši kupci onda je potrebno<br />
odgovoriti na sledeća<br />
pitanja:<br />
O čemu naši kupci najviše<br />
brinu i koje su ključne osobe<br />
koje donose odluke?<br />
Koji nivo ekspert<strong>iz</strong>e treba<br />
da poseduju prodajni predstavnici?<br />
Kako prodaja treba da bude<br />
organ<strong>iz</strong>ovana i vođena?<br />
Kako da pravilno odredimo<br />
veličinu prodajne organi<strong>za</strong>cije?<br />
Proces dobijanja odgovora na<br />
Proces prilagođavanja prodajne organi<strong>za</strong>cije<br />
1<br />
2<br />
3<br />
4<br />
5<br />
Izgraditi profil potreba<br />
ciljanih kupaca<br />
Definisati prec<strong>iz</strong>no potrebnu<br />
ulogu prodaje<br />
Definisati strukturu i model<br />
upravljanja<br />
Detaljnu strategiju i standard<br />
posete kupcu<br />
Konfiguraciju prodaje i njihove<br />
potrebe<br />
Izgradnja<br />
Razvoj<br />
ova pitanja može se opisati<br />
kroz sledeće korake:<br />
I Izgradnja profila ciljanih<br />
kupaca<br />
Prodajni predstavnici na formalni<br />
ili neformalni način<br />
stalno skupljaju informacije o<br />
svojim kupcima. Da bi te informacije<br />
bile iskorišćene treba<br />
i ih grupisati u kriterijume<br />
koji <strong>za</strong>dovoljavaju najvažnije<br />
potrebe kupaca (inovacije<br />
pro<strong>iz</strong>voda, širina asortimana,<br />
popusti, promotivna podrška,<br />
pokrivanje objekata, razvoj<br />
lanca snabdevanja, smanjenje<br />
operativnih troškova, egzekucija<br />
na mestu prodaje, merchandising).<br />
Pored informacija o potrebama<br />
kupaca, potrebno je<br />
prikupiti informacije o osobama<br />
koje odlučuju, i to na<br />
korporativnom i <strong>iz</strong>vršnom<br />
nivou. Ideja da se kolektivno<br />
znanje o tome stavi na papir<br />
i napravi mapa odlučivanja<br />
kod konkretnog kupca, vodi<br />
ka lakšem određivanju ko šta<br />
u našoj prodanoj organi<strong>za</strong>ciji<br />
treba da radi na dnevnom<br />
planu. Time se olakšava i<br />
donošenje pravilne odluke o<br />
potrebnoj veličini prodajne<br />
organi<strong>za</strong>cije i podeli uloga i<br />
odgovornosti.<br />
Ako se ove informacije sistematski<br />
ne dele unutar organi<strong>za</strong>cije,<br />
onda se vrlo često<br />
dešava da prodajni predstavnici<br />
„poljube <strong>za</strong>tvorena vrata“,<br />
gube vreme, efikasnost<br />
i na kraju i sopstvenu veru<br />
da mogu da upravljaju nekim<br />
kupcem. Hijerarhija kod<br />
kupaca definiše i herarhiju<br />
u prodajnoj organi<strong>za</strong>ciji jer<br />
iako formalno jedna osoba<br />
ima ovlašćenja <strong>za</strong> sve uvek<br />
postoje neformalni „<strong>iz</strong>vori<br />
vlasti“ kod kupaca (šef smene,<br />
kasirka, osoba u nabavci<br />
čiji rođak radi kod ljutog<br />
konkurenta, sekretarica koja<br />
sve kontroliše i svašta još).<br />
U sledećem broju čitajte o koracima<br />
koji slede u procesu <strong>iz</strong>gradnje<br />
prilagodljive prodajne<br />
organi<strong>za</strong>cije... �<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
BTL agencija je advertising<br />
agencija sa više od 10<br />
godina iskustva i sa preko<br />
40 <strong>za</strong>dovoljnih klijenata.<br />
Osnovana kao agencija<br />
specijal<strong>iz</strong>ovana <strong>za</strong> below<br />
the line aktivnosti, tokom<br />
prvih 5 godina poslovanja<br />
razvila je najveću promotivnu<br />
mrežu u regionu i<br />
postala lider na domaćem<br />
tržištu na području organi<strong>za</strong>cije<br />
promocija. Danas<br />
je BTL agencija koja pruža<br />
potpunu uslugu klijentima<br />
(full service), usmerena na<br />
kreiranje integrisanih kampanja,<br />
specijal<strong>iz</strong>ovana <strong>za</strong><br />
pružanje usluga <strong>iz</strong> oblasti<br />
di<strong>za</strong>jna, trade marketinga,<br />
merchandisinga, promotivnih<br />
aktivnosti, guerilla<br />
marketinga, web marketinga<br />
i PR-a.<br />
o merchandisingu:<br />
BTL agencija klijentima<br />
pruža kompletnu uslugu<br />
merchandisinga u svim<br />
kanalima prodaje na celoj<br />
teritoriji Srbije.<br />
Kontakt:<br />
BTL Agencija<br />
Parti<strong>za</strong>nske Avijacije 14,<br />
Beograd<br />
e-mail: office@btl.co.rs<br />
tel/fax: +38111<strong>22</strong>80793,<br />
+38111<strong>22</strong>80797<br />
Web: www.btl.co.rs<br />
Merchandising servis: merchandising@btl.co.rs<br />
45
48 april 2012 www.instore.rs<br />
category management<br />
KoRACI MEnADŽMEnTA KATEGoRIJE PRoIzvoDA<br />
Formiranje kategorije<br />
pro<strong>iz</strong>voda<br />
Formiranje kategorije je prvi korak u procesu menadžmenta kategorije pro<strong>iz</strong>voda i predstavlja određivanje<br />
pro<strong>iz</strong>voda koji će sačinjavati buduću kategoriju, podkategoriju, segmente i podsegmente kategorije<br />
Autor: Darko vaselić, Business Development<br />
Manager, BiH, Makedonija, Albanija<br />
i Kosovo, Johnson&Johnson<br />
U<br />
narednim brojevima smo<br />
se odlučili <strong>za</strong> obradu koraka<br />
menadžmenta kategorije<br />
pro<strong>iz</strong>voda, kao struktuiranog<br />
i sistemat<strong>iz</strong>ovanog pristupa<br />
samom procesu. Formiranje kategorije<br />
je prvi korak u procesu menadžmenta<br />
kategorije pro<strong>iz</strong>voda i predstavlja određivanje<br />
pro<strong>iz</strong>voda koji će sačinjavati buduću<br />
kategoriju, podkategoriju, segmente i<br />
podsegmente kategorije. Skup pro<strong>iz</strong>voda<br />
koji će činiti ponudu kategorije <strong>za</strong>visiće<br />
od strukture ciljanih potrošača i njihovih<br />
potreba. Pod pojmom ciljanih potrošača<br />
podrazumevamo sadašnje, ali i potrošače<br />
koje kompanija želi da privuče.<br />
Maloprodaja se, slično kao i pro<strong>iz</strong>vođači,<br />
opredjeljuje <strong>za</strong> potrošače koje želi da privuče,<br />
i na osnovu toga kreira asortiman<br />
koji će ih <strong>za</strong>dovoljiti. U datom slučaju,<br />
asortiman se kreira od raspoložive ponude<br />
pro<strong>iz</strong>vođačkih brendova i portfolia<br />
privatnih robnih marki. Formiranje<br />
asortimana radi se <strong>za</strong> pojedine klastere<br />
Kategorija<br />
Podkategorija<br />
Podkategorija<br />
Segment<br />
Segment<br />
Segment<br />
Segment<br />
Slika 1. Razdvajanje asortimana kategorije na podkategorije, segmente i podsegmente<br />
sličnih objekata, jer nije moguće imati<br />
isti asortiman u maloprodajnom objektu<br />
od 1.000m 2 i onom od 100m 2 . Prilikom<br />
definisanja asortimana kategorije, od velikog<br />
značaja su dobavljači koji raspolažu<br />
ekspert<strong>iz</strong>om u svojim kategorijama.<br />
Uočljivo je da se pri definisanju asortimana<br />
kategorije polazi od potrošača i njihovog<br />
shvatanja supstitabilnosti i kompatibilnosti<br />
pro<strong>iz</strong>voda, kao i njihovog<br />
načina kupovanja istih. Da bi se <strong>iz</strong>beglo<br />
subjektivno definisanje asortimana kategorije,<br />
potrebno je aktivno uključivanje<br />
maloprodaje i dobavljača, kao i donošenje<br />
odluka na osnovu relevantnih istraživačkih<br />
informacija o potrošačima.<br />
Iz tih razloga se, pri određivanju asortimana,<br />
pro<strong>iz</strong>vodi smeštaju u određene<br />
podkategorije, segmente i podsegmente<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Podsegment<br />
Pro<strong>iz</strong>vod x<br />
Pro<strong>iz</strong>vod y<br />
Pro<strong>iz</strong>vod ...<br />
(slika 1), shodno tome kako kupci/potrošači<br />
donose odluke o kupovini. Na slici<br />
su jasno uočljive pojedine celine u okviru<br />
kategorije. Ove celine, kao i čitava kategorija,<br />
moraju biti odvojive u informacionom<br />
sistemu maloprodaje i pogodne<br />
<strong>za</strong> upravljanje. Naime, u upravljanju kategorijom<br />
se javlja potreba <strong>za</strong> alokacijom<br />
prostora na polici, alokacijom resursa<br />
kompanije, promotivnim aktivnostima<br />
itd., na nivou pojedinog segmenta ili<br />
podsegmenta. Vrlo često se može javiti<br />
potreba da se, putem favor<strong>iz</strong>ovanja jednog<br />
segmenta unutar kategorije, privuče<br />
određeni segment potrošača.<br />
Nakon definisanja podkategorija, segmenata<br />
i podsegmenata, pristupa se određivanju<br />
različitih pro<strong>iz</strong>voda koji će činiti<br />
svaki podsegment. Na taj način se određuje<br />
dubina i širina asortimana kategori-
je. Ipak, potrebno je znati da je polazna<br />
tačka određivanja asortimana kategorije<br />
odluka od ulozi date kategorije. U <strong>za</strong>visnosti<br />
da li je to destinacijska, preferirana,<br />
sezonska ili usputna, asortiman kategorije<br />
se može značajno razlikovati. Tako<br />
možemo imati veliko razlikovanje asortimana<br />
u istoj kategoriji kod dva glavna<br />
konkurenta, ako su oni dodelili različite<br />
uloge toj kategoriji.<br />
Na slici br. 2 predstavljena je segmentacija<br />
pro<strong>iz</strong>voda intimne higijene. Kao<br />
što se može videti, kategorija intimne<br />
higijene se deli na kategorije tampona,<br />
menstrualnih uložaka, dnevnih uložaka<br />
i intimne nege (ono što je ovde predstavljeno<br />
kao kategorija, kod nekih maloprodavaca<br />
može biti podkategorija u<br />
<strong>za</strong>visnosti od dodeljene uloge, strategije<br />
i orgni<strong>za</strong>cionog ustrojstva). Ovakva podela<br />
je usvojena <strong>iz</strong> razloga što žena, kada<br />
se nađe u procesu kupovine, kupuje pro<strong>iz</strong>vod<br />
koji rešava njenu stvarnu potrebu,<br />
a to može biti potreba <strong>za</strong> menstrualnom<br />
<strong>za</strong>štitom (tamponi i mentstrualni ulošci),<br />
dnevnom <strong>za</strong>štitom (dnevni ulošci) ili intimnom<br />
negom (intimne kupke i maramice).<br />
Stvarno slaganje na polici je takvo<br />
da su ove kategorije apsolutno odvojene,<br />
i svaka je složena u svoj odvojeni vertikalni<br />
blok, jedan do drugog.<br />
Privatna robna marka<br />
Privatna robna marka (private label) ima<br />
posebno mesto u određivanju asortimana<br />
kategorije. Danas uopšte nije pitanje<br />
da li privatna robna marka treba da bude<br />
uključena u asortiman, nego je pitanje<br />
mogućnosti da se, kvalitetnom ponudom<br />
privatne marke, odgovori potrebama kupaca.<br />
Ovo je uslovljeno nivoom razvoja<br />
privatnih marki određenog maloprodavca.<br />
Ranije je privatna robna marka bila<br />
korištena <strong>za</strong> kreiranje ponude cenovno<br />
orijentisane osetljivijim potrošačima.<br />
Međutim, od skoro je privatna marka počela<br />
da se koristi i kao deo ponude potrošačima<br />
usmerenim prevashodno na kvalitet.<br />
Najbolji primer <strong>za</strong> to je Tesco Finest,<br />
privatna marka istoimenog maloprodavca<br />
čija je prva ponuda bila u kategoriji<br />
gotovih jela i dečije hrane. Još jedan dobar<br />
primer je lansiranje privatne marke<br />
Carrefour Kids u saradnji sa Disney Co.<br />
koji uključuje ponudu oko 50 pro<strong>iz</strong>voda<br />
dečije hrane sa posebnim akcentom na<br />
prirodne sastojke. Imajući u vidu da se<br />
ponuda segmenata kategorije kreira po<br />
cenovnim razredima, tako se prilagođava<br />
i ponuda privatne marke. Značaj privatnih<br />
marki postaje veći ako se zna da je<br />
u SAD-u svaka peta prodata jedinica privatna<br />
marka, dok je u Evropi duplo veće<br />
učešće u ukupnoj prodaji – oko 40 %.<br />
Takođe, rast privatnih marki u poslednje<br />
dve godine je u SAD-u daleko veći i <strong>iz</strong>nosi<br />
8,6 %, dok je rast prodaje brendiranih<br />
pro<strong>iz</strong>voda svega 1,5 %.<br />
Trenutno je na razvijenim tržištima, prvenstveno<br />
u hipermarket formatima, u<br />
toku smanjenje asortimana u pojedinim<br />
kategorijama u kojima se nalazi veliki<br />
broj varijateta pro<strong>iz</strong>voda. Ovu inicijativu<br />
Wal-Mart je nazvao Win-Play-Show, <strong>za</strong><br />
šta je naveo dva osnovna razloga: lakše<br />
snalaženje potrošača pred policom i<br />
odlučivanje <strong>za</strong> kupovinu, kao i ušteda u<br />
lancu logistike (Wal-Mart je objavio da<br />
je ovom inicijativom uštedeo 200 miliona<br />
dolara u svom lancu logistike). Carrefour<br />
je smanjenje asortimana u svojim najve-<br />
KATEGORIJA<br />
INTIMNE HIGIJENE<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Menstrualna Nemenstrualna<br />
Tamponi<br />
Menstrualni<br />
Dnevni ulošci<br />
ulošci<br />
Aplikator/<br />
bez aplikatora<br />
Maxi/<br />
ultra tanki<br />
Slika 2.Stablo odlučivanja žena prilikom kupovine pro<strong>iz</strong>voda <strong>iz</strong> kategorije<br />
intimne higijene<br />
Intimna nega<br />
Kupke i maramice<br />
Brend<br />
Brend Brend Cena<br />
Cena<br />
Apsorpcija Apsorpcija Stil<br />
Stil<br />
Cena<br />
Krilca/<br />
bez krilaca<br />
Brend<br />
Mirisni/<br />
bezmirisni<br />
Komada Cena<br />
Komada<br />
Komada<br />
Komada<br />
49<br />
ćim formatima iskoristio da cene na policama<br />
svede u nekoliko cenovnih razreda.<br />
Kao razlog su naveli lakše odlučivanje<br />
potrošača <strong>za</strong> kupovinu.<br />
Na kraju bih želeo da istaknem da je,<br />
pri određivanju asortimana kategorije,<br />
potrebno prvenstveno se voditi potrebama<br />
potrošača, a ne isključivo prodajnim<br />
rezultatima pojedinih pro<strong>iz</strong>voda i brendova.<br />
U suprotnom, lako se može upasti<br />
u <strong>za</strong>mku u kojoj se našao Wal-Mart<br />
nakon delistiranja deterdženata <strong>za</strong> veš<br />
kompanije Arm&Hammer. Obzirom da<br />
ovaj brend u Wal-Mart-u nije imao <strong>za</strong>dovoljavajuću<br />
prodaju, našao se pod udarom<br />
delistiranja. Nakon kraćeg vremena,<br />
Wal-Mart je došao do <strong>za</strong>ključka da im je<br />
pala prodaja i drugih kategorija <strong>iz</strong> razloga<br />
što je Arm&Hammer, iako mali po prodaji,<br />
imao vrlo lojalne potrošače, koji su<br />
čitavu svoju kupovinu preselili kod konkurencije<br />
u potrazi <strong>za</strong> “svojim” brendom.<br />
Shvativši ovo, veliki Wal-Mart je bio prisiljen<br />
na defanzivu i ponovno ulistavanje<br />
pro<strong>iz</strong>voda Arm&Hammer.<br />
Literatura:<br />
• www.economist.com<br />
• Singh J, Blattberg R: “Next Generation<br />
Category Management”, Datamonitor<br />
PLC, London, 2001<br />
• Fishman C.: “The Wal-Mart Effect”,<br />
Penguin Books, London, 2006
50 april 2012 www.instore.rs<br />
intervju<br />
SuvLASnIK PREDuzEĆA „BEoCAPRA“, SRđAn KovAčEvIĆ<br />
Domaći „Ko<strong>za</strong>ri“<br />
osvajaju strana tržišta<br />
Autor: Milica Petrović, milica@instore.rs<br />
Dok se svetska ekonomska kri<strong>za</strong><br />
pre 2 godine <strong>za</strong>huhtavala,<br />
tri poslovna partnera, Predrag<br />
Nikčević, Radomir Roganović i<br />
Srđan Kovačević, razrađivali su<br />
svoje <strong>za</strong>misli o osnivanju farme <strong>za</strong> uzgoj<br />
ko<strong>za</strong>. Tako je stvaranje firme Beocapra u<br />
selu Kukujevci, nadomak Šida <strong>za</strong>počelo<br />
2009. da bi do kraja 2010. preduzeće u<br />
svom okviru imalo i farmu i mlekaru <strong>za</strong><br />
pro<strong>iz</strong>vodnju kozjih pro<strong>iz</strong>voda. Koliko su<br />
njihovi produkti postali prepoznatljivi,<br />
govori i to da se mnogo čećše „odazivaju“<br />
na ime svog brenda „Ko<strong>za</strong>ri“, nego na<br />
ime firme. U Beocapri danas radi 25 <strong>za</strong>poslenih,<br />
a kako naš sagovornik Kovačević<br />
kaže, sebe smatraju <strong>za</strong>služnima <strong>za</strong> stvaranje<br />
trendova u ovom sektoru na području<br />
našeg regiona.<br />
Kako ste došli na ideju da <strong>za</strong>počnete<br />
ovaj posao?<br />
Ispostavilo se da je jedan od suvlasnika<br />
alergičan na ambroziju. Preporuka lekara<br />
da umesto kravljeg mleka pije kozje,<br />
koje ima antialergijska svojstva, <strong>iz</strong>nedrila<br />
je ideju o Beocapri. Usledile su anal<strong>iz</strong>e<br />
tržišta, <strong>iz</strong> kojih smo dobili podatke da je<br />
u našoj zemlji 2006. samo 0,4% ukupne<br />
pro<strong>iz</strong>vedene količine mleka bilo kozje.<br />
Smatrali smo da je Srbija, koja je i sa kravljim<br />
mlekom u velikom deficitu, odlično<br />
tlo <strong>za</strong> značajne pomake u razvoju uzgoja<br />
mlečnih ko<strong>za</strong>. Urađen je b<strong>iz</strong>nis plan <strong>za</strong><br />
farmu, jer je početna ideja bila da se bavimo<br />
samo ko<strong>za</strong>rstvom i pro<strong>iz</strong>vodnjom<br />
sirovog mleka. Farma je <strong>iz</strong>građena 2009,<br />
a posle obila<strong>za</strong>ka ko<strong>za</strong>rskih udruženja u<br />
Francuskoj, Austriji, kao i farmi u Srbiji,<br />
odluka je pala da se uvezu koze sanske<br />
rase <strong>iz</strong> Austrije. Međutim, prvobitna ideja<br />
je vrlo brzo prevaziđena, pa je 2010.<br />
<strong>iz</strong>građena i mlekara. Postrojenje <strong>za</strong> preradu<br />
sirovog kozjeg mleka i pro<strong>iz</strong>vodnju<br />
mlečnih prerađevina počelo je sa radom u<br />
oktobru 2010. godine. Beocapra je firma<br />
koja bi trebalo kasnije da se bavi još nekim<br />
delatnostima, poput prerade đubriva, pro<strong>iz</strong>vodnje<br />
humusa, pa i mesa možda.<br />
Šta čini Beocaprin portfolio?<br />
Pro<strong>iz</strong>vodimo sireve, paster<strong>iz</strong>ovano mleko,<br />
jogurt, paster<strong>iz</strong>ovani napitak „Čudo“,<br />
paster<strong>iz</strong>ovanu slatku surutku i sir od kozje<br />
surutke, odnosno urdu. Portfolio sireva<br />
čini 6 vrsta: meki punomasni u hrastovoj<br />
kori i čubru, meki ekstramasni u hrastovom<br />
pepelu, meki ekstramasni u kestenovom<br />
listu, hladno dimljeni u kriški, stari<br />
beli u kriški i kozji sir u ekstra devičanskom<br />
maslinovom ulju.<br />
U kojim trgovinama se mogu naći vaši<br />
por<strong>iz</strong>vodi?<br />
Prisutni smo u svim trgovačkim lancima,<br />
osim u Metrou i Interexu. Najveći kupac,<br />
<strong>za</strong> sad, nam je Delha<strong>iz</strong>e, čijih šezdesetak<br />
objekata pokrivamo. Naši pro<strong>iz</strong>vodi su<br />
i na policama Vera, Mercatora, Univerexporta,<br />
DIS-a, Idee. Optrilike da u Srbiji<br />
snabdevamo 200 objekata, od kojih je<br />
polovina malih radnji, a druga polovina su<br />
objekti trgovačkih sistema. U poslednje<br />
vreme dosta radimo na tome da plasiramo<br />
pro<strong>iz</strong>vode u što više malih radnji.<br />
Radite li robne marke <strong>za</strong> nekog<br />
trgovca?<br />
Imali smo ponude da ih radimo, ali <strong>za</strong> sada<br />
to ne želimo. Naša pro<strong>iz</strong>vodnja i nije tako<br />
velika i nemamo potrebu <strong>za</strong> dodatnim plasmanom<br />
da bismo prodali naše pro<strong>iz</strong>vode.<br />
Osim toga, mi želimo da našem pro<strong>iz</strong>vodu<br />
obezbedimo ekskluzivnost. Ne, na primer,<br />
kao što su Grci uradili sa feta sirom, pa<br />
danas može da ga pro<strong>iz</strong>vodi skoro svaka<br />
mlekara. Mi hoćemo da ograničenim kapacitetima<br />
i pro<strong>iz</strong>vodnjom obezbedimo i<br />
kvalitet i ekskluzivnost, a s druge strane<br />
ostvarimo i neku ekonomsku dobit.<br />
Imate li problema prilikom saradnje sa<br />
trgovcima?<br />
Saradnja sa trgovcima je pomalo bolna<br />
tema. Tu vrlo često do <strong>iz</strong>ražaja dođe njihov<br />
ucenjivački položaj i predlozi koje je<br />
moramo usvojiti u slučaju kada želimo<br />
saradnju. Malo možemo da utičemo da<br />
bilo šta promenimo u tome. Neredovno<br />
plaćanje i neadekvatne pozicije na policama,<br />
samo su neki od problema sa kojima<br />
se mnogi manji por<strong>iz</strong>vođači susreću.<br />
<strong>za</strong>branjene koze<br />
Srbija je do drugog svetskog rata<br />
imala evidentiranih milion i osam<br />
stotina hiljada grla ko<strong>za</strong>, a ko<strong>za</strong>rstvo<br />
je tada bila veoma razvijena stočarska<br />
grana. Onda je <strong>za</strong>konskom uredbom<br />
držanje ko<strong>za</strong> <strong>za</strong>branjeno 1954. godine.<br />
Tadašnje vlasti obrazložile su ovu<br />
odluku navodeći da su koze najveći<br />
uništivači šuma i rastinja i da ih po<br />
hitnom postupku treba uništiti, što je<br />
<strong>za</strong>tim vrlo brzo i učinjeno.
Koji su kapaciteti farme, a koji<br />
mlekare?<br />
Naša farma u ovom trenutku može da<br />
primi 500 ko<strong>za</strong>, a imamo planove <strong>za</strong> <strong>iz</strong>gradnju<br />
još jednog objekta koji bi mogao<br />
da primi još 500. U ovom trenutku, mi<br />
imamo oko 300 muznih ko<strong>za</strong>, što znači<br />
da ćemo pro<strong>iz</strong>voditi 700–800 litara mleka<br />
dnevno. Osim toga, imamo 2 stalna i 3 povremena<br />
kooperanta, od kojih otkupljujemo<br />
mleko. Inače, kapacitet naše mlekare<br />
je 5.000 litara mleka dnevno, ali plan nam<br />
je <strong>za</strong> ovu godinu da prerađujemo i prodajemo<br />
minimum 2.000 litara mleka. U slučaju<br />
da sklopimo dobar ugovor i <strong>za</strong> <strong>iz</strong>voz,<br />
onda bismo dodali još oko 1.200–1.300<br />
litara dnevno <strong>za</strong> preradu. Mlekara i jeste<br />
tako smišljeno projektovana da može da<br />
se vremenom proširi.<br />
Da li vaše pro<strong>iz</strong>vode <strong>iz</strong>vozite i gde?<br />
Od prošle godine <strong>iz</strong>vozimo u Crnu Goru,<br />
Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Na<br />
slovenačko tržište planiramo da preko distributera<br />
uđemo u Mercator i Spar. Upravo<br />
smo u pregovorima i sa potencijlnim<br />
partnerima u Hrvatskoj. Čak intenzivno<br />
pregovoramo <strong>za</strong> američko tržište. Ciljamo<br />
Njujork i istočnu obalu. Pregovori se<br />
vode i sa Rusima, gde smo nedavno poslali<br />
uzorke kefira, pa postoji mogućnost da<br />
portfolio proširimo sa ovim pro<strong>iz</strong>vodom,<br />
ukoliko ugovorimo <strong>iz</strong>voz sa njima. Javljaju<br />
nam se <strong>za</strong>interesovani i <strong>iz</strong> Azerbejdžana,<br />
Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih<br />
Emirata i Kuvajta. Nedavno smo dobili i<br />
rešenje, odnosno dozvolu <strong>za</strong> <strong>iz</strong>voz mlečnih<br />
pro<strong>iz</strong>voda u EU i među retkim mlekarama<br />
smo u Srbiji sa ovim dokumentom.<br />
Prošle godine je naš <strong>iz</strong>voz činio 20% od<br />
ukupne pro<strong>iz</strong>vodnje, a ove godine se nadamo<br />
da će dostići nivo od 50%.<br />
To verovatno znači da kompanija poseduje<br />
sve neophodne standarde?<br />
Imamo ISO 9001, HACCP, nedavno smo<br />
dobili Halal, a sad dogovaramo i implementaciju<br />
Global Gapa. Takođe, ako pregovori<br />
sa Rusijom dobro proteknu, radićemo<br />
na dobijanju Gost sertifikata, koji je<br />
neophodan da bi se <strong>iz</strong>vozilo u tu zemlju.<br />
Koji su glavni problemi sa kojima se<br />
suočavate u poslovanju?<br />
Pre svega, kod nas ne postoji kultura konzumiranja<br />
kozjih pro<strong>iz</strong>voda. Prosečan<br />
kozji pro<strong>iz</strong>vod je oko 2,3 puta skuplji od<br />
odgovarajućeg kravljeg. Često nam problem<br />
pravi upravo to poređenje sa kravljim<br />
pro<strong>iz</strong>vodima. Takođe, očekivali smo<br />
i više od HoReCa sektora, ali <strong>iz</strong>gleda da<br />
je kri<strong>za</strong> tu uzela maha, pa nam se s njima<br />
prepolovio obrt.<br />
Koliki ste prihod ostvarili 2011, a koja<br />
je suma projektovana <strong>za</strong> ovu godinu?<br />
Prošle godine Beocapra je ostvarila prihod<br />
oko 400.000 evra. Plan <strong>za</strong> ovu godinu je<br />
oko 800.000 evra prihoda, a ako se sklope<br />
ugovori <strong>za</strong> <strong>iz</strong>voz i van regiona, mogao bi<br />
da bude i oko 2–3 miliona evra na godišnjem<br />
nivou, što je <strong>za</strong> ovaj vid pro<strong>iz</strong>vodnje<br />
prilično dobar rezultat. Možemo reći da<br />
smo <strong>za</strong> mart ove godine ostvarili profit <strong>za</strong><br />
200% veći nego u isto vreme lani.<br />
Na šta ste fokusirani u ovoj godini?<br />
Cilj nam je da povećamo prodaju u Srbiji<br />
čak <strong>za</strong> 50%, ali se nadamo i ulasku na<br />
američko, rusko i tržište <strong>za</strong>livskih zemalja.<br />
Osim eventualne pro<strong>iz</strong>vodnje kefira<br />
<strong>za</strong> Rusiju, ne planiramo drugo proširenje<br />
asortimana. U slučaju da ova godina portekne<br />
dobro finansijski, onda planiramo<br />
vrlo brzo proširenje, osavrmenjivanje<br />
prostora, automati<strong>za</strong>ciju određenih fa<strong>za</strong><br />
pro<strong>iz</strong>vodnje, kao i prele<strong>za</strong>k na koriščenje<br />
bio mase, <strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju toplotne energije<br />
neophodne <strong>za</strong> proces prerade mleka,<br />
umesto tečnog naftnog gasa, koji trenutno<br />
koristimo.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
najviše kozjeg mleka pije Beograd<br />
Najveći pro<strong>iz</strong>vođač kozjih pro<strong>iz</strong>voda<br />
je Španija, dok Francuska, pak, ima<br />
najdužu tradiciju. U svetu je, prema<br />
rečima našeg sagovornika, potražnja<br />
<strong>za</strong> ovim pro<strong>iz</strong>vodima veća nego što je<br />
ponuda, jer je nedovoljno pro<strong>iz</strong>vođača.<br />
Visoko razvijena društva imaju i<br />
razvijeniju kulturu poznavanja kozjih<br />
pro<strong>iz</strong>voda i na njima je moguće postići<br />
realno dobru cenu pro<strong>iz</strong>voda, pa <strong>za</strong>to i<br />
želimo da se probijemo do tih tržišta.<br />
Ipak, i u Evropi je samo 3–4% mleka<br />
koje se godišnje popije kozjeg porekla,<br />
dok je sve ostalo kravljeg. Kod nas je taj<br />
odnos još negativniji, u korist kravljeg –<br />
čak manje od 0,5% od ukupnog mleka je<br />
kozjeg porekla. Naši pro<strong>iz</strong>vodi se najviše<br />
traže u Beogradu, jer su tu verovatno i<br />
platežno najmoćniji kupci, a i oni koji<br />
imaju najviše kulture konzumiranja<br />
kozjih pro<strong>iz</strong>voda. Što se tiče regiona,<br />
ni tamo nije ništa bolja slika nego kod<br />
nas, naročito ako pričamo o siromašnim<br />
tržištima Crne Gore, Makedonije i Bosne<br />
i Hercegovine. Mi se, ipak, nadamo<br />
ostvarivanju <strong>iz</strong>vesnog prometa i na<br />
ovim tržištima.<br />
51<br />
Pomaže li država razvoj ko<strong>za</strong>rstva?<br />
Mi nismo dobili od države nikakve posebne<br />
podsticaje. Sve što smo dobili jeste<br />
kredit od Fonda <strong>za</strong> razvoj 400.000 evra i<br />
kredit od Pokrajine Vojvodine u <strong>iz</strong>nosu od<br />
200.000 evra, koji vraćamo kroz robu isporučenu<br />
vrtićima, školama, ustanovama<br />
<strong>za</strong> starije... Banke uglavnom nude kredite<br />
koji su veoma nepodobni <strong>za</strong> ovu vrstu<br />
pro<strong>iz</strong>vodnje. Naša iskustva, <strong>za</strong> sada, pokazuju<br />
da ni država ne shvata koliki potencijal<br />
može da ima ko<strong>za</strong>rstvo i koliko može<br />
da doprinese razvoju sektora stočartsva<br />
kod nas. Jedino je USAID prepoznao naše<br />
mogućnosti i dodelio nam u dva navrata<br />
bespovratna sredstva – najpre <strong>za</strong> di<strong>za</strong>jn i<br />
kreiranje korporativnog identiteta, što je<br />
prema njihovim rečima bio jedan od naj<strong>za</strong>nimljivijih<br />
projekata na kojima su radili<br />
u poslednje vreme, i drugi put – sredstva<br />
<strong>za</strong> uvođenje standarda Halal. �
52 april 2012 www.instore.rs<br />
nove tehnologije<br />
AnALIzIRAJTE, PLAnIRAJTE I IzvEšTAvAJTE o SvoM PoSLovAnJu<br />
Poslovna analitika<br />
i računovodstvo<br />
u prethodnom broju smo vam predstavili sistem <strong>za</strong> poslovnu inteligenciju koji<br />
rukovodiocima u svakom trenutku pruža uvid u poslovanje, isplativost projekta i<br />
likvidnost preduzeća. u ovom <strong>iz</strong>danju vam donosimo nastavak teksta u vezi sa vođenjem<br />
računovodstveno-finansijskog odeljenja i o pripremi godišnjih <strong>iz</strong>veštaja<br />
Poslovna inteligencija<br />
je danas jedna od<br />
najbrže rastućih područja<br />
informatike. To<br />
su pre svega područja<br />
anal<strong>iz</strong>e, planiranja i <strong>iz</strong>veštavanja.<br />
Prošlih godina su ulaganja<br />
u sisteme poslovne inteligencije<br />
po veličini nadmašila<br />
i ulaganja u sigurnost, koja su<br />
ranije vladala na vrhu korisnikovih<br />
investicionih sredstava<br />
u informacione tehnologije.<br />
Sve ukazuje na to, da se ovaj<br />
segment poslovanja u svetu<br />
najozbiljnije posmatra. Niko<br />
ne želi da ga „pregazi vreme”<br />
i da konkurencija, sa ažurnijim<br />
i tačnijim podacima, počne da<br />
dobija stratešku prednost.<br />
Svesni smo koju važnost ima<br />
prava informacija na pravom<br />
mestu, a naročito u pravo vreme,<br />
pa smo u poslovno-informacioni<br />
sistem Pantheon, koji<br />
omogućava vođenje poslovanja<br />
preduzeća svih veličina<br />
i delatnosti, uveli poslovnu<br />
inteligenciju, kao pomoć <strong>za</strong><br />
planiranje i anal<strong>iz</strong>u poslovanja.<br />
Širok raspon funkcionalnosti<br />
omogućava da sistem koriste<br />
svi u preduzeću, od rukovodstva<br />
do nabavke i računovodstva.<br />
Autor: DataLab, www.datalab.rs Poslovno informacioni<br />
Poslovna analitika<br />
u računovodstvu<br />
I računovodstva u svetu se sve<br />
više oslanjaju na prednosti informacione<br />
tehnologije, koje<br />
im pomažu u promeni <strong>iz</strong> <strong>za</strong>starelog<br />
„klasičnog“ računovodstvenog<br />
odeljenja u moderne,<br />
savetno orijentisane jedinice,<br />
koje ostalim odeljenjima i<br />
Slika 1. Poslovna inteligencija mora obezbediti ažurirane<br />
i pregledne podatke<br />
Srbija je na 85. mestu među 140 zemalja po korišćenju<br />
informaciono-komunikacionih tehnologija<br />
(Svetski ekonomski forum)<br />
funkcijama u preduzeću nude<br />
osnovu <strong>za</strong> strateško planiranje.<br />
Poslovna inteligencija u<br />
Pantheonu omogućava pregled<br />
i interpretaciju ključnih<br />
poka<strong>za</strong>telja poslovanja. Uključuje<br />
preko 140 predefinisanih<br />
uzoraka <strong>iz</strong>veštaja, koji pružaju<br />
informacije <strong>za</strong> naj<strong>za</strong>htevnije<br />
korisnike, a istovremeno je<br />
dodata i mogućnost <strong>za</strong> veoma<br />
jednostavno i intuitivno kreiranje<br />
sopstvenih poka<strong>za</strong>telja i<br />
pregleda poslovanja. Poka<strong>za</strong>telji<br />
mogu biti prika<strong>za</strong>ni grafički,<br />
tabelarno, u obliku Google<br />
Maps itd. Tako su veoma jasni i<br />
jednostavni <strong>za</strong> interpre¬taciju.<br />
Mesečni finansijski<br />
<strong>iz</strong>veštaj<br />
Među predefinisanim <strong>iz</strong>veštajima<br />
posebno <strong>iz</strong>dvajamo mesečni<br />
finansijski <strong>iz</strong>veštaj, koji se<br />
sastoji od grafičkih i tabelarnih<br />
pregleda:<br />
• RUC top 20 artikala, koji prikazuju<br />
20 artikala s najvećim<br />
RUC-ijem <strong>za</strong> <strong>za</strong>dnji mesec;<br />
• Potraživanja od kupaca, spisak<br />
dužnika po veličini dospelih<br />
potraživanja;<br />
• Obaveze prema dobavljačima,<br />
spisak poverilaca po veličini<br />
dospelih obave<strong>za</strong>;<br />
• Obračun primljenih računa<br />
<strong>za</strong> top 20 partnera,<br />
• Obračun primljenih računa<br />
sistem Pantheon u<br />
regionu<br />
Preduzeće DATALAB<br />
Tehnologije d.d. razvija<br />
poslovno-informacioni<br />
sistem (ERP) Pantheon,<br />
koji je namenjen da<br />
podrži i pokrije sve<br />
poslovne procese neke<br />
kompanije. Rešenja su<br />
prilagođena potrebama<br />
korisnika, pa sistem<br />
omogućava optimi<strong>za</strong>ciju<br />
poslovanja u svakom<br />
preduzeću, bez obzira<br />
na njegovu veličinu ili<br />
delatnost.<br />
Programska oprema<br />
Pantheon je<br />
<strong>za</strong>konodavno i jezički<br />
lokal<strong>iz</strong>ovana <strong>za</strong> tržišta<br />
Jugoistočne Evrope.<br />
Sedište preduzeća je u<br />
Sloveniji, a poslovnice<br />
se nalaze u Srbiji,<br />
Hrvatskoj, u Bosni i<br />
Hercegovini, Crnoj Gori,<br />
Bugarskoj i Makedoniji.
troškova <strong>za</strong> <strong>za</strong>dnji mesec po<br />
partnerima;<br />
• Detaljan obračun primljenih<br />
računa prema dobavljačima,<br />
• Detaljan plan priliva i odliva<br />
Predlog <strong>za</strong> godišnji<br />
<strong>iz</strong>veštaj<br />
Zajedno sa partnerom, preduzećem<br />
Masset (stručnjaci<br />
<strong>iz</strong> oblasti finansijskog save-<br />
tovanja i godišnjih <strong>iz</strong>veštaja),<br />
napravili smo projekat automati<strong>za</strong>cije<br />
godišnjeg <strong>iz</strong>veštaja.<br />
Rezultat projekta je automat<strong>iz</strong>ovani<br />
predlog <strong>za</strong> godišnji<br />
<strong>iz</strong>veštaj, koji uključuje podatke<br />
<strong>iz</strong> Pantheona i uvozi ih u<br />
običnom dokumentu. Pored<br />
odgovarajućih podataka, napravljenih<br />
u grafikone, tabele<br />
itd. predlog sadrži i uputstva<br />
<strong>za</strong> <strong>iz</strong>mene i dopune tekstova<br />
i preglede sa spoljnim poda-<br />
Slika 2. Geografske anal<strong>iz</strong>e nam često bolje prikažu realno stanje<br />
od tabelarnog pregleda<br />
cima. Sadržaj predložaka je<br />
sastavljen na osnovu rezultata<br />
istraživanja, koji su istakli kritične<br />
tačke godišnjih <strong>iz</strong>veštaja,<br />
a u koje spadaju potrebe <strong>za</strong> detaljne<br />
informacije, povećanje<br />
kvaliteta itd.<br />
Poslovna inteligencija već<br />
neko vreme nije više „prestiž”<br />
www.metalacposudje.com<br />
PROLEĆNA KOLEKCIJA<br />
Oko 5.000.000 jedinica emajliranog posuđa Metalac svake godine je dostupno<br />
potrošačima u 25 zemalja. Najnovija kolekcija dekora<br />
<strong>za</strong> proleće 2012. već je stigla na tržište. A NA VAŠE POLICE?!<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
53<br />
i<strong>za</strong>branih kompanija, već postaje<br />
obavezni alat svih preduzeća<br />
koja žele da održe korak<br />
sa konkurencijom. Danas je<br />
ne<strong>za</strong>mislivo da potpuni uvid<br />
u poslovanje, koji uključuje,<br />
na primer, ograničavanje troškova,<br />
nije moguć u bilo kom<br />
trenutku.
54 april 2012 www.instore.rs<br />
inMarketing<br />
KAMPAnJA zA 200 GoDInA KnJAz MILošA oSMIšLJEnA u SARADnJI SA AGEnCIJoM LEo BuRnETT<br />
Kampanja kroz štampu<br />
Dva veka u genima<br />
osnovni cilj bio je da podsetimo na one svetle<br />
istorijske trenutke i različite ličnosti <strong>iz</strong> naše prošlosti<br />
koje su ostavile značajan trag u našim životima.<br />
Iz tog razloga, u ovoj kampanji našli su se velikani<br />
srpske istorije da <strong>za</strong>jedno sa običnim ljudima u prvi<br />
plan stave vrednosti koje krase naš narod<br />
Autor: agencija Leo Burnett, www.leoburnett.rs<br />
Pre 200 godina jedna<br />
istorijska ličnost<br />
shvatila je da bukovička<br />
kisela voda ima<br />
<strong>iz</strong>uzetne kvalitete i<br />
poželela da se malo duže <strong>za</strong>drži<br />
u tom prelepom kraju.<br />
Kako legenda kaže, Knjaz Miloš<br />
je otkupio <strong>iz</strong>vor u <strong>za</strong>menu<br />
<strong>za</strong> svoja dva srebrna pištolja<br />
i <strong>za</strong>uvek ucrtao novo mesto<br />
na mapi sveta – Aranđelovac.<br />
Ovaj grad postao je prepoznatljiv<br />
upravo po <strong>iz</strong>voru<br />
„Knjaz Miloš“ i vodi koja <strong>iz</strong><br />
njega <strong>iz</strong>vire, teče i nikada ne<br />
presahnjuje. U susret predstojećem<br />
jubileju bilo je <strong>iz</strong>uzetno<br />
važno podsetiti koliko<br />
je ta njegova odluka uticala<br />
na razvoj ovog prelepog kraja<br />
Srbije.<br />
Budući da je 2011. godina<br />
predstavljala nesvakidašnji<br />
jubilej kojim se malo koji<br />
svetski brend može pohvaliti,<br />
kompanija Knjaz Miloš je<br />
pred sobom imala veliki i<strong>za</strong>zov:<br />
osmišljavanje jedinstvene<br />
marketinške kampanje, koja<br />
će na najbolji način predstaviti<br />
dva veka postojanja brenda.<br />
Mesto gde sve počinje<br />
Kompanija Knjaz Miloš je <strong>za</strong><br />
ovu priliku angažovala marketinšku<br />
agenciju Leo Burnett.<br />
Ova kampanja imala je<br />
nekoliko različitih ciljeva koja<br />
je morala da uskladi i da se jedinstvenom<br />
porukom obrati<br />
ljubiteljima mineralne vode<br />
„Knjaz Miloš“. Osnovni cilj<br />
koji smo želeli da ostvarimo<br />
bio je da podsetimo na sve<br />
one svetle istorijske trenutke<br />
i različite ličnosti <strong>iz</strong> prošlosti<br />
srpske istorije koje su ostavile<br />
značajan trag u našim životima.<br />
Da naglasimo koliko je<br />
važno vratiti se <strong>iz</strong>voru i nikada<br />
se ne odreći svega dobrog što<br />
je u našim genima. Upravo <strong>iz</strong><br />
tog razloga, u ovoj kampanji<br />
našli su se velikani srpske istorije<br />
koji su <strong>za</strong>jedno sa običnim<br />
ljudima <strong>iz</strong> raznih epoha,<br />
još jednom u prvi plan stavili<br />
vrednosti koje krase naš narod<br />
i na koje smo ponosni, iako ih<br />
svi <strong>za</strong>jedno, ponekad <strong>za</strong>boravljamo.<br />
Kada su kreativci agencije<br />
Leo Burnett počeli sa radom,<br />
pred sobom su imali <strong>za</strong>datak<br />
da ožive vrednosti koje pred-<br />
stavljaju najbolje stvari <strong>iz</strong> naše<br />
istorije. Kako? Pronalaženjem<br />
poznatih mesta gde i brend i<br />
nacionalne vrednosti koegzistiraju<br />
kroz istoriju, odlučili<br />
smo da 200 godina proslavimo<br />
na mestu gde se sastaju<br />
brend, naše istorijske ličnosti,<br />
vrednosti i obični ljudi…<br />
Shvatili smo da u našim životima<br />
postoji jedno mesto,<br />
mesto na kome se okupljaju<br />
članovi porodice, prijatelji...<br />
Mesto na kome su pesnici pisali<br />
svoje pesme, veliki umovi<br />
raspravljali o svojim idejama,<br />
boemi oživljavali svoje uspomene,<br />
gde su donete važne<br />
Reka ljudi na Knjazovom događaju u Aranđelovcu
odluke velikih lidera, gde su<br />
<strong>za</strong>počele i neke romanse, a to<br />
mesto upravo je sto. Za istim<br />
stolom kao mestom večitog<br />
okupljanja i značajnih dešavanja<br />
u našim životima, postavili<br />
smo istovremeno mnoge<br />
istorijske ličnosti, ali i ljude <strong>iz</strong><br />
savremenog doba i <strong>za</strong>plovili<br />
una<strong>za</strong>d kroz vreme.<br />
naš ponos<br />
Razvijena je strategija komunikacije,<br />
<strong>iz</strong> koje je nakon toga<br />
osmišljen i real<strong>iz</strong>ovan TVC,<br />
kompletna print kampanja,<br />
OOH, POSM, BTL, veb sajt<br />
i PR kampanja. Celokupna<br />
kampanja imala je edukativnu<br />
notu i predstavljala kreativan<br />
<strong>osvrt</strong> na proteklih 200 godina<br />
ističući ono najlepše u nama,<br />
ono na šta treba da budemo<br />
ponosni.<br />
U reklamnom TV spotu povodom<br />
200 godina brenda<br />
„Knjaz Miloš“ imali smo prilike<br />
da <strong>za</strong> istim stolom vidimo<br />
velikane koji su obeležili različite<br />
epohe srpske istorije i<br />
doprineli razvoju Srbije i srpskog<br />
naroda. Takođe, uz mineralnu<br />
vodu „Knjaz Miloš“,<br />
<strong>za</strong> istim stolom sa velikanima<br />
sedeli su i družili se ljudi <strong>iz</strong><br />
naše svakodnevice. Verujemo<br />
da smo uspeli da podsetimo<br />
ljude na to ko su bili Nadežda<br />
Petrović, Vuk Karadžić, Branko<br />
Radičević, Nikola Tesla,<br />
Stevan Mokranjac...<br />
S obzirom na bogatstvo srpske<br />
istorije, morali smo napraviti<br />
specijalni sto ne bismo<br />
li uspeli da <strong>za</strong> njega smestimo<br />
barem mali deo našeg nasleđa.<br />
Upravo <strong>iz</strong> tog razloga, TV<br />
kampanju ispratili su i specijalni<br />
oglasi u najznačajnijim<br />
časopisima kao i bilbord kampanja.<br />
Umesto klasične stranice<br />
u časopisima su <strong>za</strong>kupljene<br />
po dve stranice da bi bilo dovoljno<br />
mesta <strong>za</strong> naš sto i goste<br />
<strong>za</strong> njim. Ista situacija je bila<br />
i što se tiče bilbord podrške<br />
– umesto na jednom, Knjaz<br />
Miloš se našao na dva spojena<br />
bilborda.<br />
Knjaz i na „fejsu“<br />
U skladu sa vremenom u<br />
kome živimo i digitalnim<br />
tehnologijama koje su <strong>za</strong>šle<br />
u sve sfere društvenog života,<br />
kampanja je nastavila da živi i<br />
u sajber svetu. Povodom 200.<br />
godišnjice brenda, <strong>iz</strong>rađen je<br />
poseban veb sajt http://www.<br />
km200godina.rs/ gde su posetioci<br />
imali prilike da se bolje<br />
upoznaju sa aktuelnom kampanjom.<br />
Naime, na veb sajtu<br />
Rezultati<br />
se nalazio sada već čuveni sto<br />
<strong>za</strong> kojim su se našli velikani<br />
naše istorije. Posetioci sajta<br />
imali su prilike da saznaju<br />
manje poznate, a <strong>za</strong>nimljive<br />
činjenice <strong>iz</strong> života istorijskih<br />
ličnosti, da se upoznaju sa<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Knjaz Miloš je <strong>za</strong>držao lidersku poziciju na tržištu mineralnih<br />
voda, kako u Srbiji, tako i u regionu. Kampanja „200 godina“<br />
i<strong>za</strong>zvala je veliku medijsku pažnju, kako na nacionalnom,<br />
tako i na lokalnom nivou (organ<strong>iz</strong>ovali smo dva događaja – u<br />
Beogradu i Aranđelovcu). Knjaz Miloš je deo naše prošlosti,<br />
sadašnjosti i sasvim sigurno i budućnosti. Na kraju, ostaje<br />
samo jedno pitanje otvoreno: kako će <strong>iz</strong>gledati marketinška<br />
kampanja kada Knjaz bude slavio 400 godina postojanja?<br />
Koncert u aranđelovačkom parku<br />
različitim anegdotama Kne<strong>za</strong><br />
Miloša i informišu se o<br />
brendu „Knjaz Miloš“. Da bi<br />
doživljaj bio potpun, veb sajt<br />
je nudio svim posetiocima<br />
još nekoliko <strong>za</strong>nimljivih opcija.<br />
Ko je želeo, mogao je da<br />
„popriča“ sa istorijskim ličnostima<br />
ili im ostavi neku poruku.<br />
A ako ste oduvek želeli da<br />
imate <strong>za</strong>jedničku fotografiju,<br />
na primer, sa Ivom Andrićem,<br />
Vukom Karadžićem ili sa samim<br />
Knezom Milošem – to<br />
ste mogli da dobijete na ovom<br />
sajtu. Svako je mogao da postavi<br />
svoju fotografiju i <strong>za</strong>tim<br />
55<br />
vidi kako bi to <strong>iz</strong>gledalo da se<br />
nađe <strong>za</strong> istim stolom sa nekim<br />
od velikana. Naravno, postojala<br />
je i opcija „deljenja“ fotografija<br />
na društvenim mrežama<br />
Facebook ili Twitter.<br />
Finale kampanje<br />
Istovremeno, usledila je i PR<br />
kampanja u okviru koje je<br />
brend „Knjaz Miloš“ na još<br />
jedan način predstavio svoju<br />
posvećenost pravim vrednostima<br />
i očuvanju vrednosti<br />
tradicije. U hotelu „Izvor“ u<br />
Aranđelovcu, održan je okrugli<br />
sto pod nazivom „Za istim<br />
stolom sa istim ciljem“ kao<br />
rezultat inicijative kompanije<br />
Knjaz Miloš da se unapredi<br />
turističkai potencijal opštine<br />
Aranđelovac. Takođe, u<br />
okviru kampanja povodom<br />
proslave 200 godina postojanja,<br />
planirano je renoviranje<br />
bivete u Aranđelovcu, koji je<br />
svojevrsni spomenik kulture i<br />
srpske tradicije.<br />
Konačno, finale kampanje<br />
predstavljao je događaj proslave<br />
200 godina postojanja<br />
kompanije Knjaz Miloš. Tog<br />
dana, građani su imali prilike<br />
da se uživo „upoznaju“ i razgovaraju<br />
sa bitnim ličnostima<br />
<strong>iz</strong> srpske istorije. U gradskom<br />
parku, postavljen je veliki sto,<br />
<strong>za</strong> kojim su sedeli promoteri<br />
Knjaz Miloša u kostimima<br />
koje smo imali prilike da vidimo<br />
i u TV spotu. Svako ko je<br />
želeo, mogao je da se upozna<br />
sa Andrićem, priča sa Nikolom<br />
Teslom, diskutuje sa Pašićem...<br />
Na kraju dana, ispred<br />
bivete je organ<strong>iz</strong>ovan veliki<br />
koncert <strong>za</strong> sve Aranđelovčane<br />
na kome su nastupali srpski<br />
umetnici Cune Gojković, Bilja<br />
Krstić i drugi... �
56 april 2012 www.instore.rs<br />
inMedia<br />
uLIčnE REKLAME I nJIHov EFEKAT<br />
Promišljeno osvajanje<br />
javnog prostora<br />
Podaci istraživanja pokazuju da čak 70% Beograđana obraća pažnju na outdoor medije i reklamne poruke<br />
koje se na njima <strong>iz</strong>lažu. Ekonomičnost ovog medija je značajna, ako se posmatra učinak koji se postiže<br />
Autor: Bojana novaković, Sales Director, Alma Quattro Ltd. Belgrade<br />
Outdoor ili OOH se odnosi na sve vrste reklamnih poruka<br />
koje se nalaze u spoljnom okruženju. Ljudska potreba<br />
<strong>za</strong> komuniciranjem javnih poruka i obaveštenja datira<br />
još <strong>iz</strong> vremena drevnog Egipta, pre oko 5.000 godina.<br />
Kameni blokovi sa isklesanim hijeroglifima preteče su<br />
bilborda. Otkrićem papira rođen je plakat i od tada se javljaju<br />
prve forme bilborda, odnosno, tabli <strong>za</strong> oglašavanje. Krajem 19.<br />
veka u Americi dolazi do komercijali<strong>za</strong>cije oglasnog prostora tj.<br />
do <strong>iz</strong>najmljivanja panoa <strong>za</strong> reklamiranje određenih pro<strong>iz</strong>voda.<br />
Među prvim oglašivačima bile su kompanije Coca-Cola, Zeepo i<br />
Levi’s, sa tradicijom dugom preko 100 godina. Na bazi akumuliranog<br />
iskustva, vremenom su se profilisali standardi <strong>za</strong> projektovanje<br />
različitih tipova panoa, njihove dimenzije, pozicioniranje i<br />
način osvetljavanja.<br />
<strong>za</strong>što je outdoor dobar <strong>za</strong> vas?<br />
• Zato što dobro osmišljenom mrežom i pokrivenošću omogućava<br />
svakom oglašivaču da njegova reklamna poruka dopre do svih<br />
segmenata populacije, odnosno do ciljne grupe.<br />
• Zato što deluje na populaciju 24h dnevno. Ne može se <strong>za</strong>obići,<br />
ili preskočiti kao TV kanal.<br />
• Zato što može da ponudi različite tipove medija koji svojim<br />
<strong>iz</strong>gledom, formatom i pozicijom odgovaraju prezentovanju<br />
različitih pro<strong>iz</strong>voda i usluga. Izbor medija se prilagođava vrsti<br />
pro<strong>iz</strong>voda ili usluge, odnosno komunikacionoj strategiji koja se<br />
želi ostvariti.<br />
• Zato što pruža mogućnost globalnog, ali istovremeno i lokalnog,<br />
geografskog targetiranja ciljne grupe potrošača.<br />
• Zato što najviše cilja na aktivni deo populacije koja inače čini<br />
najveći deo potrošačkog društva.<br />
• Zato što svojim savremenim formama oglašavanja sve više dobija<br />
atribute interaktivnog medija.<br />
• Zato što je ekonomičnost ovog medija značajna, ako se posmatra<br />
učinak koji se postiže.<br />
Kada outdoor najbolje radi <strong>za</strong> vas?<br />
Onda kada su u sinergiji sledeći aspekti kampanje:<br />
• kada je mreža dobro isplanirana, odnosno kada je medija plan u<br />
skladu sa <strong>za</strong>htevima i komunikacionim ciljevima kampanje (lansiranje<br />
pro<strong>iz</strong>voda, prodajna kampanja, pozicioniranje brenda,<br />
podrška medija miksu, podsećanje i sl.);<br />
• kada je obezbeđena dobra pokrivenost, tj. frekventnost unutar<br />
mreže, što u najvećoj meri <strong>za</strong>visi od raspoloživog budžeta <strong>za</strong><br />
kampanju;<br />
• kada je dobro idejno rešenje, tj. prilagođeno outdooru kao tipu<br />
medija, samo po sebi intrigantno (teaser), inventivno ili inovativno,<br />
duhovito, cilja na skrivene i podsvesne potrebe (motive)<br />
individue;<br />
• kada je adekvatan (odgovarajući) odabir tipa medija, shodno vrsti<br />
pro<strong>iz</strong>voda ili usluge koja se oglašava.<br />
o čemu treba voditi računa kada je reč o di<strong>za</strong>jnu?<br />
Najkraće rečeno – neka bude jednostavno (keep it simple). Outdoor<br />
ne trpi previše detalja (tekst, brojeve, veći broj slika, figura na<br />
po<strong>za</strong>dini). Veličina fonta na rešenju treba da bude takva da se da<br />
videti sa prosečne udaljenosti od 70 do 100 m, jer to je otprilike<br />
zona u kojoj se pano u saobraćaju, u toku vožnje, opaža. Ako se<br />
želi postići bolji efekat idejnog rešenja tokom noći (kada je reč<br />
o štampi na medijima koji se prosvetljavaju), onda slika u koloru<br />
treba da bude <strong>za</strong> nijansu tamnija. Izdvajanje <strong>iz</strong> konteksta, odnosno<br />
okruženja u kome se pano nalazi, najbolje se postiže upotrebom
oja, sadržajem ili neobičnom slikom. Treba uskladiti tip, formu<br />
medija sa sadržajem reklamne poruke. Ne treba preslikavati uspešne<br />
magazinske oglase na outdoor, jer je outdoor samosvojan medij<br />
sa svojim <strong>za</strong>konitostima opažljivog. Kreativnost, di<strong>za</strong>jn i umeće<br />
da se idejno rešenje prilagodi tipu medija mnogo su važniji kod out<br />
of home oglašavanja nego kod drugih medija. Oni koji razumeju out<br />
of home kao medij i umeju da ga upotrebe dobijaju puno <strong>za</strong> uzvrat.<br />
Tipovi medija<br />
Tokom vremena outdoor mediji su svojim di<strong>za</strong>jnom i formatom toliko<br />
evoluirali da se dobro ambijentalno uklapaju i čine integralni<br />
deo urbanog okruženja. Na primer, urbani mobilijar osim funkcije<br />
oglasnog prostora u jednom gradu ima i namenu opšteg javnog<br />
dobra, kao što je to recimo slučaj u oblasti transporta (autobuska<br />
stajališta), javni toaleti, info-mape grada, kiosci, itd.<br />
O kompaniji<br />
Alma Quattro je vodeća kompanija u oblasti spoljnog<br />
oglašavanja na tržištu Srbije, čija objedinjena ponuda<br />
podrazumeva marketinški program širokog spektra.<br />
Kao najveći pružalac outdoor usluga, sa nacionalnom<br />
mrežom i portfoliom koji uključuje velike formate,<br />
bilborde, gradski mobilijar i transport, Alma Quattro<br />
raspolaže brojnim i raznovrsnim komunikacijskim<br />
rešenjima koja klijentima omogućavaju da dopru do<br />
svojih potrošača. Za više informacija, posetite www.<br />
almaquattro.rs.<br />
Prema najšire prihvaćenoj klasifikaciji, outdoor mediji mogu se svrstati<br />
u:<br />
• Street furniture (citylight, bus shelter, column)<br />
• Roadside panels (billboards, backlights, scrollers)<br />
• Large formats (rooftops, trivisions, wall scapes, bigboards, mockups)<br />
Istraživanje životnog stila Beograđana i njihovog odnosa<br />
prema outdoor-u<br />
Istraživanje koje je Ipsos Strategic Puls agencija sprovela aprila<br />
2011. godine bavilo se anal<strong>iz</strong>om životnog stila Beograđana, koji<br />
se prati preko njihovog kretanja, kako bi se došlo do uvida na koji<br />
način naši sugrađani provode svoje vreme kada su kod kuće ili van<br />
kuće <strong>iz</strong>loženi outdoor medijima, kao i kakav je njihov odnos, tj. njihovi<br />
stavovi, prema ovom tipu oglašavanja.<br />
U svetu u kome je mobilnost stanovništva u konstantnom porastu,<br />
gde se procenjuje da će do 2020. godine prosečan pojedinac prelaziti<br />
čak 130.000 km godišnje, poruke koje se nalaze na javnim mestima<br />
imaju ogromnu moć jer su ne<strong>za</strong>obilazne na putevima kojima<br />
se svi krećemo. Zbog ovako intenzivnog porasta mobilnosti i količine<br />
vremena provedenog van doma, outdoor kao masovni medij<br />
treba da ponudi promišljeno osvajanje javnog prostora na tržištima<br />
od interesa, i u skladu sa komunikacijskim ciljevima klijenata.<br />
U nastavku dajemo <strong>iz</strong>vode nekih od <strong>za</strong>nimljivijih rezultata ovog<br />
istraživanja.<br />
ulični panoi i reklame uglavnom pozitivno utiču na <strong>iz</strong>gled grada<br />
Istraživanje pokazuje da u populaciji postoji preovlađujuće pozitivan<br />
stav prema outdooru. Više od polovine Beograđana, njih 57%,<br />
smatra da reklame na autobuskim stajalištima pozitivno utiču na<br />
njihov <strong>iz</strong>gled, odnosno da ih ulepšavaju. Odnos prema klasičnim<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
bilbordima i tome kako oni doprinose opštem <strong>iz</strong>gledu Beograda je<br />
manje pozitivan, ali i dalje 38% ispitanika smatra da oni ulepšavaju<br />
grad. Na pitanje <strong>za</strong>što su ulične reklame dobre, najčešća obrazloženja<br />
naših sugrađana su ta da ih reklame informišu o novim<br />
pro<strong>iz</strong>vodima, uslugama i događajima, da ih motivišu da probaju<br />
neke pro<strong>iz</strong>vode, da su <strong>za</strong>bavne, pomažu im da prekrate vreme dok<br />
čekaju prevoz, da su često povod <strong>za</strong> komentarisanje sa prijateljima,<br />
i naj<strong>za</strong>d, da su manje <strong>za</strong>morne od reklama na drugim medijima.<br />
Reklamne poruke na outdoor-u i<strong>za</strong>zivaju pažnju<br />
Podaci istraživanja pokazuju da čak 70% Beograđana obraća pažnju<br />
na outdoor medije i reklamne poruke koje se na njima <strong>iz</strong>lažu.<br />
Od ovog procenta skoro 20% sugrađana pažljivo posmatra i čita<br />
reklamne poruke na panoima. Ostatak, odnosno 30% stanovnika<br />
glavnog grada, ne obraća pažnju na bilborde, niti ima određeni<br />
stav prema njihovim sadržajima. U okviru opšte populacije, deo<br />
uzorka koji se može nazvati „bilboard fanovima“ karakterišu sledeća<br />
demografska obeležja: radi se o mlađoj, urbanoj populaciji,<br />
pripadnicima slobodnih profesija, rukovodiocima, službenicima i<br />
studentima, koji su ređe u braku. Svojim životnim stilom oni su<br />
tipični predstavnici potrošačkog društva, pa čine poželjnu ciljnu<br />
grupu u vezi sa prijemčivošću i reagovanjem na reklame.<br />
uticaj i <strong>iz</strong>loženost outdoor mediju<br />
Praćenje medija i njihov uticaj na auditorijum spada u aktuelne<br />
teme današnjice. Stručnjaci <strong>iz</strong> različitih oblasti i naučnih disciplina<br />
ih proučavaju, svaki <strong>iz</strong> svog ugla, i stavljaju akcenat na različite<br />
aspekte ovog fenomena. Na to kako i koliko mediji deluju na nas<br />
utiču brojni faktori kao što su vrsta medija, multimedijalnost, intenzitet<br />
i kvalitet medijskog sadržaja, lične preferencije, obrazovanje,<br />
navike, okruženje, itd. Ipak, ako uzmemo vreme, tj. <strong>iz</strong>loženost<br />
dejstvu medija, kao univer<strong>za</strong>lnu odrednicu <strong>za</strong> merenje snage njihovog<br />
uticaja, podaci nam govore sledeće:<br />
• Prosečan Beograđanin je u toku radnog dana 2,5 h, a vikendom<br />
3 h, <strong>iz</strong>ložen TV programu.<br />
• Stanovici glavnog grada značajan deo svog vremena provode<br />
van doma, tako što u proseku u prevozu provedu 1h i 15 min.,<br />
i dodatnih 2 h u šetnji ili kupovini. Zbirno gledano, prosečna<br />
dnevna <strong>iz</strong>loženost outdoor reklamama (kroz aktivnosti u saobraćaju,<br />
kupovini, šetnji, rekreaciji) veća je od vremena provedenog<br />
pored TV-a.<br />
• Značajne su obazovne i uzrasne razlike unutar populacije koja<br />
konzumira TV i outdoor medije. TV prati stariji i manje obrazovani<br />
deo populacije, sa manjim primanjima, dok je outdoor<br />
efektima više <strong>iz</strong>ložen mlađi i obrazovaniji deo populacije tj. radno<br />
i kupovno aktivan segment stanovništva. �<br />
57
58 april 2012 www.instore.rs<br />
komšijski dućan: kako opremiti radnju<br />
oRGAnIzACIJA PoLICA – Još JEDAn nAčIn DA SMAnJITE TRošKovE I uvEĆATE PRoDAJu<br />
Uštedom prostora<br />
do veće <strong>za</strong>rade<br />
Boljom organi<strong>za</strong>cijom polica možete obezbediti njihovu veću popunjenost, stvoriti prostor<br />
<strong>za</strong> <strong>iz</strong>laganje više artikala i skratiti vreme neophodno <strong>za</strong> popunjavanje robe<br />
Autor: Dragan Bjelić,<br />
<strong>iz</strong>vršni direktor, Belem<br />
Organi<strong>za</strong>cija radnje i polica<br />
je najjednostavnije<br />
rešenje koje nam pruža<br />
mogućnost da uz minimalno<br />
angažovanje resursa obezbedimo<br />
bolje rezultate. Kako<br />
je <strong>za</strong> malu komšijsku radnju<br />
prostor najvredniji resurs<br />
u svakom pogledu, pažljivo<br />
upravljanje tim resursom je<br />
od vitalnog značaja <strong>za</strong> uspešnost<br />
male radnje. Svaka mala<br />
radnja u određenom trenutnku<br />
dođe do tačke kada prostor<br />
postaje osnovni ograničavajući<br />
faktor <strong>za</strong> njen dalji razvoj.<br />
Međutim, ukoliko se bolje<br />
organ<strong>iz</strong>ujete, uz određena<br />
ulaganja, vaš postojeći prostor<br />
možete bolje iskoristiti i stvoriti<br />
višak prostora <strong>za</strong> uvođenje<br />
novih artikala. Rešenje <strong>za</strong> to<br />
predstavljaju različiti sistemi<br />
<strong>za</strong> deljenje polica (eng. shelf<br />
dividers).<br />
Police same po sebi pred-<br />
stavljaju idealno rešenje da<br />
na malom prostoru <strong>iz</strong>ložite<br />
veliki broj artikala, a da oni<br />
ne stoje jedan na drugom.<br />
Police obezbeđuju samo vertikalnu<br />
organi<strong>za</strong>ciju prostora.<br />
O hor<strong>iz</strong>ontalnoj organi<strong>za</strong>ciji<br />
prostora malo ko razmišlja, a<br />
kao rezultat toga imamo da<br />
pro<strong>iz</strong>vodi praktično „stoje“<br />
jedni na drugima. Iako ste ih<br />
vi idealno postavili tako da oni<br />
budu jedan pored drugog, čim<br />
kupci počnu da manipulišu<br />
pro<strong>iz</strong>vodima na policama, oni<br />
počinju polako da se „prelivaju“<br />
jedni na druge, dolazi do<br />
njihovog mešanja, pro<strong>iz</strong>vodi<br />
ispadaju sa polica i slično.<br />
Rešenje <strong>za</strong> ovaj problem su<br />
sistemi <strong>za</strong> hor<strong>iz</strong>ontalnu organi<strong>za</strong>ciju<br />
prostora čijom upotrebom<br />
obezbeđujete:<br />
1. optimalnu iskorišćenost<br />
prostora – svaki pro<strong>iz</strong>vod<br />
ima svoje mesto; na ovaj na-<br />
42% potrošača u Srbiji odluku o kupovini donosi<br />
na mestu prodaje, dok 11% u prodavnicu odlazi sa<br />
kompletnim spiskom (GfK Beograd)<br />
čin obezbeđujete da širina<br />
prostora na policama idealno<br />
odgovora širini pakovanja<br />
artikala tako da ne <strong>za</strong>uzimate<br />
bespotrebno prostor zbog nejednakog<br />
slaganja pro<strong>iz</strong>voda;<br />
2. jasnu f<strong>iz</strong>ičku i v<strong>iz</strong>uelnu<br />
razdvojenost pro<strong>iz</strong>voda – svi<br />
pro<strong>iz</strong>vodi su f<strong>iz</strong>ički odvojeni<br />
jedan od drugog tako da se<br />
lako prepoznaje granica <strong>iz</strong>među<br />
dva artikla, a samim tim i<br />
kupcima je lakše da na polici
uoče baš onaj artikal koji njima<br />
treba;<br />
3. olakšani proces popune<br />
robe na policama – pošto su<br />
slotovi sa pro<strong>iz</strong>vodima jasno<br />
postavljeni, radnik koji vrši<br />
popunu robe na policama troši<br />
manje vremena da bi popunio<br />
artikle koji nedostaju na<br />
policama; takođe, značajno će<br />
uštedeti vreme neophodno da<br />
<strong>iz</strong>mešane pro<strong>iz</strong>vode razdvoji i<br />
vrati ih u predviđen red i raspored;<br />
4. sprečavanje „prelivanja“ različitih<br />
pro<strong>iz</strong>voda – „prelivanje“<br />
pro<strong>iz</strong>voda je svakako jedan<br />
od glavnih problema kada<br />
na jednoj polici imate veliki<br />
broj artikala; kada su oni f<strong>iz</strong>ički<br />
odvojeni ovaj problem će<br />
vam se ređe javljati;<br />
5. bolje iskorišćavanje dubine<br />
prostora na policama<br />
– upotrebom sistema <strong>za</strong> guranje<br />
pro<strong>iz</strong>voda (eng. push)<br />
možete praktično iskoristiti<br />
celokupnu dubinu prostora<br />
police i na taj način eliminisati<br />
potrebu da pro<strong>iz</strong>vodi<br />
koji se više prodaju stoje u<br />
dva reda; takođe, i radnicima<br />
štedite vreme koje troše na<br />
obila<strong>za</strong>k i popunu pro<strong>iz</strong>voda<br />
na policama. Sistem funkcioniše<br />
tako da kako kupac uzme<br />
jedan pro<strong>iz</strong>vod, tako sledeći<br />
pro<strong>iz</strong>vod dolazi na njegovo<br />
mesto. Praktično, polica uvek<br />
<strong>iz</strong>gleda savršeno popunjena<br />
iako na njoj stoje možda samo<br />
dva pakovanja.<br />
Za organi<strong>za</strong>ciju polica možemo<br />
koristiti di<strong>za</strong>jnirana (fabrička)<br />
sredstva ili priručna<br />
sredstva <strong>za</strong> koja ćemo sami<br />
angažovati nekoga da nam ih<br />
uradi. Osnovna prednost fabričkih<br />
sredstava je njihova<br />
modularnost. Većina razdelnika<br />
polica funkcioniše po principu<br />
šina na koje se razdelnici<br />
fiksiraju. Na taj način vrlo lako<br />
se menja širina slotova u koje<br />
se pro<strong>iz</strong>vodi ubacuju i jednostavno<br />
se prilagođavaju veličini<br />
pakovanja svakog pro<strong>iz</strong>voda.<br />
Primenom ovih sistema prostor<br />
nam je uvek savršeno organ<strong>iz</strong>ovan<br />
i prilagođen našim<br />
potrebama, bez obzira na tip<br />
pakovanja koje u tom trenutku<br />
držimo na nekoj polici.<br />
Postoje 3 osnovna tipa sistema<br />
<strong>za</strong> organi<strong>za</strong>ciju polica koje<br />
ću vam ukratko u nastavku<br />
predstaviti:<br />
• „Push“ sistemi (sistemi <strong>za</strong><br />
guranje pro<strong>iz</strong>voda) jesu<br />
najkompleksniji sistemi<br />
koji se sastoje od graničnika<br />
sa leve i desne strane,<br />
sistema koji gura pro<strong>iz</strong>vo-<br />
de (tzv. pušera) i frontalne<br />
barijere koja može biti<br />
<strong>za</strong>tvorena ili poluotvorena.<br />
Ovi sistemi se mogu<br />
upotrebljavati <strong>za</strong> sve vrste<br />
pro<strong>iz</strong>voda bez obzira na<br />
tip pakovanja ili veličinu.<br />
• Gravitacioni sistemi – sastoje<br />
se od graničnika<br />
sa leve i desne strane i<br />
frontalne barijere koja u<br />
<strong>za</strong>visnosti od pro<strong>iz</strong>voda<br />
može biti poluotvorena<br />
ili <strong>za</strong>tvorena. Da bismo<br />
uopšte koristili ovaj sistem<br />
neophodno je da police<br />
imaju mogućnost da budu<br />
nagnute pod određenim<br />
uglom.<br />
• Klasični sistemi – podrazumevaju<br />
kombinaciju koja<br />
f<strong>iz</strong>ički deli pro<strong>iz</strong>vode jedne<br />
od drugih na način da<br />
ih f<strong>iz</strong>ički odvaja. Po želji,<br />
možemo ih koristiti sa ili<br />
be z frontalne barijere u<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
59<br />
<strong>za</strong>visnosti od tipa pakovanja<br />
i vrste pro<strong>iz</strong>voda. Ovo<br />
su najednostavnija rešenja<br />
koja možete i sami napraviti.<br />
Za <strong>iz</strong>radu priručnih sredstava<br />
možete koristiti klirit ili<br />
foreks. Oba ova materijala se<br />
lako obrađuju, relativno su<br />
lako dostupni i možete ih na<br />
jednostavan način prilagoditi<br />
vašim policama i potrebama.<br />
Iako vam na prvi pogled ova<br />
rešenja deluju skupa, nemojte<br />
smetnuti sa uma da je najskuplji<br />
resurs koji imate u vašoj<br />
radnji prostor. Od toga kako<br />
ga koristite i koju količinu artikala<br />
ste u stanju da ponudite<br />
kupcima, direktno će <strong>za</strong>visiti<br />
i vaš profit. Bolje iskoršćenje<br />
prostora i povećan asortiman<br />
svakako će voditi većem prometu,<br />
a samim tim i <strong>za</strong>radi, a<br />
inicijalna ulaganja će vam se<br />
svakako brzo vratiti. �
60 april 2012 www.instore.rs<br />
komšijski dućan: moguće je opstati<br />
STR DuGA u DvoRIšTu DoMA zDRAvLJA u JAGoDInI<br />
Osmeh nema cenu<br />
Radnja ponekad postane prava ispovedaonica, podele sa mnom i dobro i loše. Jedna bakica od 80 i nešto<br />
često navrati na pivo, ali biće da je i zbog društva, priča vlasnica Milena Radivojčević<br />
Razgovarala: vojislava Popović,<br />
vojislava@instore.rs<br />
Malo je onih koji u krugu<br />
jagodinskog Doma<br />
zdravlja, u Karađorđevoj<br />
ulici, ne svrate u prodavnicu<br />
Duga. Zaposlenima upravo<br />
tu počinje radni dan, uz sveže<br />
pecivo i novine. Pacijenti, i<br />
oni koji im dolaze u posetu,<br />
nadaju se bržem oporavku uz<br />
voće, sokove i program zdrave<br />
hrane. Ima i komšija <strong>iz</strong> kraja<br />
koji u Dugu dolaze po svoje<br />
dnevne potrepštine, a kada<br />
se na vratima radnje pojavi<br />
nasmejani muškarac sa pocepanom<br />
majicom, svi znaju da<br />
je u obližnjem porodilištu <strong>za</strong>plakala<br />
još jedna beba. I da je<br />
trenutak da se u korpu stave<br />
bombonjera, flaša viskija i buket<br />
cveća.<br />
Vremena su teška, ljudi su ne<strong>za</strong>dovoljni,<br />
<strong>iz</strong>mučeni besparicom<br />
i svakakvim nedaćama koje ih<br />
muče, pa mi uvek bude drago<br />
kada mi kažu da svraćaju zbog<br />
moje vedrine, osmeha i strpljenja<br />
da ih saslušam. Moja radnja<br />
ponekad postane prava ispovedaonica<br />
– ljudi podele sa mnom i<br />
dobro i loše. Jedna bakica od 80<br />
i nešto često navrati na pivo, ali<br />
biće da je ovde i zbog društva,<br />
kroz smeh priča Milena Radivojčević,<br />
ispomoć suprugu<br />
i vlasniku Draganu koji već<br />
20 godina pliva u trgovačkim<br />
vodama.<br />
A kako je danas biti<br />
trgovac?<br />
Dragan, koji sebe smatra veteranom<br />
u ovom poslu kojim<br />
se bavi još od studentskih<br />
dana, kaže: Krajem osamdesetih<br />
godina, trgovina je bila obećana<br />
zemlja, pravi eldorado. U svom<br />
okruženju, ja sam sada poslednji<br />
musketar <strong>iz</strong> te generacije. Radnju<br />
sam, uz saglasnost Doma<br />
zdravlja i sindikata, otvorio<br />
1991. god, ali sam, zbog hiperinflacije<br />
morao da je <strong>za</strong>tvorim<br />
1994. i 1995. god. Sada je jednako<br />
teško, jer naša država ni<br />
malo ne štiti, niti <strong>iz</strong>lazi u susret<br />
privatnicima.<br />
Na površini od 35m2 smešteno<br />
je oko 1.000 artikala, manje<br />
nego ranijih godina, a Milena<br />
i Dragan su asortiman prilagodili<br />
potrebama bolničkog<br />
okruženja. Prodaja peciva,<br />
voća, suhomesnatih pro<strong>iz</strong>voda,<br />
vode, sokova, konditorskih<br />
pro<strong>iz</strong>voda, sladoleda, kozmetike,<br />
zdravih namirnica i cigareta<br />
donosi dnevni pa<strong>za</strong>r koji<br />
po mušteriji, u proseku, <strong>iz</strong>nosi<br />
oko 250 dinara. Ono što ti odmah<br />
padne u oči, to i kupiš. Kad<br />
nešto ne ide dobro, staviš ga tamo<br />
gde će to kupac primetiti. I uvek<br />
vodiš računa o tome da su police<br />
pune. To ostavlja dobar utisak<br />
kod kupca, što je potpuno zdrava<br />
psihologija. Ponekad se <strong>iz</strong><strong>nenad</strong>im<br />
koliko se neki pro<strong>iz</strong>vod dobro<br />
prodaje, kaže Dragan.<br />
U Jagodini su veliki lanci i<br />
veleprodaje sa maloprodajnim<br />
prostorom <strong>za</strong>uzeli dosta<br />
lokacija, a među njima su<br />
Dis, Metro, Maxi, Roda, Idea<br />
i Alfa. Duga, na sreću, zbog<br />
specifičnosti lokacije opstaje,<br />
dok su mnogi privatnici<br />
u neposrednom okruženju<br />
bili primorani da stave ključ<br />
u bravu. Dragan objašnjava:<br />
Pozicija radnje nam dosta ide u<br />
prilog, ali ja sam najviše ponosan<br />
na činjenicu da smo oduvek bili<br />
„na dobrom glasu“. Obučavam<br />
svoje <strong>za</strong>poslene, insistiram da<br />
odnos prema mušterijama bude<br />
potpuno korektan, naročito pri<br />
merenju, i apsolutno ne dozvoljavam<br />
bilo kakvu manipulaciju.<br />
nabavka robe<br />
U današnjim uslovima, nije<br />
lako opstati. Pored nameta, tekućih<br />
obave<strong>za</strong>, režijskih troškova,<br />
<strong>iz</strong>mirivanja računa sa dobavljačima<br />
i obezbeđivanja plata <strong>za</strong><br />
2 radnice, redovno isplivavaju i<br />
troškovi poput licence <strong>za</strong> prodaju<br />
cigareta, na primer, koja košta<br />
12.300 dinara. Znate li vi koliko<br />
ja paklica cigareta treba da<br />
prodam <strong>za</strong> taj <strong>iz</strong>nos?, uzvikuje<br />
Dragan. Iako sama nabavka<br />
robe najčešće nije problem,<br />
prostora <strong>za</strong> <strong>za</strong>radu je veoma<br />
malo. U Dugu roba stiže kako<br />
<strong>iz</strong> veleprodaje, tako i od samih<br />
pro<strong>iz</strong>vođača, a o toj saradnji<br />
Dragan kaže sledeće: Bilo bi logično<br />
da je roba uzeta direktno od<br />
pro<strong>iz</strong>vođača povoljnija, ali u praksi<br />
nije tako. Veleprodaja u Srbiji<br />
ima povlašćen status, pa dobijaju<br />
duže rokove otplate, a često nude<br />
i razne akcije. Ipak, problem je u<br />
tome što veleprodaja nama daje<br />
robu po cenama sopstvene maloprodaje,<br />
a od pro<strong>iz</strong>vođača imamo<br />
olakšice tek kada oslabi prodaja.<br />
Zato i mislim da prodavnice ko-<br />
mšijkog tipa, u ovom globalnom<br />
sistemu trgovine, nažalost nemaju<br />
nikakvu budućnost.<br />
Iako odnos sa dobavljačima<br />
ocenjuje kao dosta korektan,<br />
ipak im <strong>za</strong>mera kada mu u<br />
porudžbini, navodno greškom,<br />
stižu stvari koje nije<br />
odabrao. Ovo bi bilo u redu<br />
kada bi komercijalisti pristajali<br />
na konsignaciju, po principu,<br />
kad prodam - platim, što uglavnom<br />
nije slučaj. Ipak, Dragan je<br />
uvek rad da sasluša i prihvati<br />
njihove predloge kada je o<br />
novitetima <strong>za</strong> police reč. Od<br />
pretprošle godine, Coca-Cola i<br />
Bambi, na primer, imaju sopstvene<br />
komercijaliste, i prednost<br />
je što od njih direktno mogu da<br />
čujem o novim pro<strong>iz</strong>vodima, pošto<br />
je prirodno da želim prvi da<br />
ih imam u svojoj radnji.<br />
Da je raspoloživog novca više,<br />
Dragan i Milena bi renovirali<br />
radnju, malo osvežili enterijer<br />
i postavili veliku svetleću reklamu.<br />
To će, kako kažu, ipak<br />
morati da sačeka bolje dane.<br />
U međuvremenu, nastavljaju<br />
da dele osmehe. A oni odolevaju<br />
poskupljenju. Zato što<br />
nemaju cenu. �
komšijski dućan: reč po reč<br />
Razgovarala: vojislava Popović, vojislava@instore.rs<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
vlasnici malih radnji u Srbiji <strong>za</strong> <strong>InStore</strong> magazin govore o problemima sa kojima se<br />
susreću u poslovanju, ali ima i oni koji ne vide sve tako crno<br />
čEKAMo BoLJA vREMEnA SvI TREBA DA RADE KoMšIJSKo ĆASKAnJE<br />
Vlasnik: Ivan Blažin<br />
Naziv radnje: STR Blažin<br />
Adresa : Štrosmajerova 49, Novi Bečej<br />
Godina otvaranja radnje: 1998.<br />
Kvadratura: 60 m2 Broj kasa: 1<br />
Broj <strong>za</strong>poslenih: 6<br />
Prosečna potrošačka korpa: 300 dinara<br />
Tokom 2006. godine smo dosta investirali<br />
u objekat, a tek sada osećamo teret<br />
vraćanja kredita. Tada nismo mogli ni da<br />
<strong>za</strong>mislimo da će se dnevni pa<strong>za</strong>r <strong>za</strong>ustaviti<br />
na <strong>iz</strong>nosu koji smo <strong>za</strong>beležili 2009.<br />
godine, i koji je i do danas ostao <strong>iz</strong>uzetno<br />
ni<strong>za</strong>k. Uglavnom se prodaje roba čija<br />
je cena određena nekakvom uredbom ili<br />
ona sa malom maržom, a u koju spadaju<br />
cigarete, šećer i ulje, kao i elektronske<br />
dopune. Pri nabavci nemamo problema,<br />
a robu uzimamo preko trgovačkih putnika.<br />
Komšijski dućani, poput našeg,<br />
uglavnom <strong>za</strong>vise od kupovne moći komšija,<br />
prijatelja i rođaka, a ona je sada<br />
znatno oslabljena, pa se to dosta odražava<br />
i na rezultate poslovanja. Da bismo<br />
i<strong>za</strong>šli kupcima u susret, nudimo robu na<br />
odloženo plaćanje. U bl<strong>iz</strong>ini naše radnje<br />
se nalazi dosta malih samostalnih trgovina,<br />
ali svaka od njih, baš kao i naša, ima<br />
svoje stalne mušterije. U centru grada<br />
je otvorena i jedna Idea prodavnica, pa<br />
se sa konkurencijom borimo nižim cenama<br />
i ljubaznošću, kao i akcijama koje<br />
objavljujemo u lifletima. U firmi radi cela<br />
porodica, ćerka se bavi knjigovodstvom,<br />
pa se <strong>za</strong>jedničkim snagama i svim silama<br />
borimo da napredujemo i poboljšamo<br />
poslovanje.<br />
Vlasnik: Mirjana Vučetić<br />
Naziv radnje: STR Peđa<br />
Adresa : Aleksandra Veljkovića 17,<br />
Jagodina<br />
Godina otvaranja radnje: 2002.<br />
Kvadratura: 80 m 2<br />
Broj kasa: 1<br />
Broj <strong>za</strong>poslenih: 2<br />
Prosečna potrošačka korpa: 700 dinara<br />
U Jagodini nije lako biti trgovac s obzirom<br />
na to da je grad preplavljen radnjama<br />
velikih lanaca, ali i veleprodaje Alfa koja<br />
ovde ima čak 51 maloprodajni objekat, od<br />
kojih su dva u neposrednoj bl<strong>iz</strong>ini mog<br />
marketa. Ipak, mi smo <strong>za</strong>dovoljni prometom,<br />
poslujemo dobro i ne žalimo se. Mislimo<br />
da svi treba da rade, jer svako, pa i<br />
konkurencija, ima pravo da se bori <strong>za</strong> svoj<br />
opstanak. Iskreno, kod nas promet nije<br />
drastično opao poslednjih godina. Manje<br />
se stavljalo u korpu u prvim mesecima<br />
od početka ove godine, što se uvek desi<br />
posle novogodišnjih i božićnih praznika,<br />
ali mi uspevamo da održimo isti prosek<br />
kao i ranije, pre kr<strong>iz</strong>e. Neki ljudi kod nas<br />
obavljaju manje kupovine, a u megamarketima<br />
velike, ali ima i onih koji i u našoj<br />
radnji prave pa<strong>za</strong>r od po nekoliko hiljada<br />
dinara. Trudimo se da uvek imamo kompletnu<br />
ponudu, a pored polica, imamo<br />
čak 20 frižidera i 5 <strong>za</strong>mrzivača, koji su<br />
uvek puni. Korektno sarađujemo sa komercijalistima<br />
i dobavljačima, a i postavili<br />
smo se tako da niko pri nabavci robe ne<br />
vrši pritisak na nas. Povremeno obradujemo<br />
učesnike nekih lokalnih takmičenja<br />
i sportskih klubova osvežavajućim napicima<br />
i posluženjem, a u vreme praznika,<br />
kao na primer <strong>za</strong> 8. mart, nudimo i lepo<br />
aranžirane i spakovane pakete <strong>za</strong> dame po<br />
vrlo pristupačnim cenama.<br />
Vlasnik: Radmila Gvozdenović<br />
Naziv radnje: STR Gvozdenović - Sjaj<br />
Adresa: Jablanička 144, Beograd<br />
Godina otvaranja radnje: 2005.<br />
Kvadratura: 20 m 2<br />
Broj kasa: 1<br />
Broj <strong>za</strong>poslenih: 3<br />
Prosečna potrošačka korpa:<br />
300–500 dinara<br />
61<br />
Uprkos svemu, borim se i nekako opstajem.<br />
Na Ceraku radim već 30 godina,<br />
ovo je moj komšiluk, svuda su poznata<br />
lica, pa tako i imam mušterije koje u radnju<br />
ne dolaze samo po kućne potrepštine,<br />
već i da se komšijski isćaskamo, nasmejemo,<br />
požalimo jedni drugima… Iako<br />
je u neposrednu bl<strong>iz</strong>inu stigao Maxi,<br />
koji svima nama „uzima“ deo kupaca i<br />
pa<strong>za</strong>ra, mislim da ljudi ipak vole male<br />
radnje, <strong>iz</strong> navike, zbog prisnijeg odnosa<br />
i brže usluge. Ali, <strong>za</strong>ista nije lako. Kri<strong>za</strong><br />
se baš svuda oseća. I bez gledanja u kalendar<br />
znam kad dođu dani pred penziju:<br />
tada se jaja kupuju na komad, i moli <strong>za</strong><br />
kutiju cigareta na veresiju, dok ne stigne<br />
novac. Zato ljudi i dolaze kod mene, jer<br />
im ja uvek i<strong>za</strong>đem u susret, vidim koliko<br />
je teško i kakva je besparica, mada i mi,<br />
trgovci, jedva uspevamo da pokrijemo tekuće<br />
obaveze i plate <strong>za</strong> radnike. Nameti<br />
i firmarine su visoki, stalno pristižu nove<br />
obaveze, vađenje licenci, itd., a sa ograničenim<br />
maržama na pro<strong>iz</strong>vodima koji se<br />
najbolje prodaju, kao što su hleb, mleko<br />
i šećer, jedva da išta može da se <strong>za</strong>radi.<br />
Volela bih da se nešto promeni nabolje,<br />
mada nisam sigurna kada će se to desiti.<br />
Nisam daleko od penzije, pa i ne gledam<br />
baš daleko u budućnost, ali ću ipak dati<br />
sve od sebe da makar održim radnju.
62 april 2012 www.instore.rs<br />
noviteti <strong>za</strong> police<br />
ŠARAC<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Vinarija Tikveš<br />
Distributer: Knjaz Miloš A.D.<br />
SREćKO<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Industrija smrznute hrane Frikom ad<br />
BIC FLExI LADy<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: BIC, Francuska<br />
Distributer: MD International<br />
PINT CAN,<br />
NOVA JELEN<br />
LIVE LIMENKA<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Apatinska pivara Apatin d.o.o.<br />
GLISS TRETMANI U PENI VADEMECUM PRO MEDIC<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Schwarzkopf&Henkel Production<br />
Europe Gmbh & Co. KG, Diseldorf, Nemačka<br />
Distributer: MD International<br />
NECTAR FAMILy<br />
U NOVOM<br />
PRAKTIČNOM<br />
PAKOVANJU<br />
- NIJE SVEJEDNO<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Nectar d.o.o.<br />
LIGHT - POGODAN ZA<br />
DIJABETIČARE<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Industrija smrznute hrane Frikom ad<br />
MISS SOLEIL<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: BIC, Francuska<br />
Distributer: MD International<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Schwarzkopf&Henkel Production<br />
Europe Gmbh & Co. KG, Diseldorf, Nemačka<br />
Distributer: MD International<br />
LIFE PREMIUM<br />
MANGO<br />
I POMORANDžA<br />
100%<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Nectar d.o.o.<br />
KLUPSKA JABUKA MODI<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Delta Agrar<br />
Distributer: Delta Agrar<br />
GRANDISSIMO LIGHT<br />
VANILA - ČOKOLADA<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: :<br />
Industrija smrznute hrane Frikom ad<br />
SyOSS PUDER<br />
ZA VOLUMEN<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Schwarzkopf&Henkel Production<br />
Europe Gmbh & Co. KG, Diseldorf, Nemačka<br />
Distributer: MD International<br />
PERWOLL BRILLIANT –<br />
BLACK,COLOR,WHITE<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Henkel<br />
Distributer: MD International
LIMITIRANO IZDANJE<br />
NIVEA SOFT KREME<br />
NICOLA DE MAIN<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Beiersdorf AG<br />
Distributer: Beiersdorf d.o.o. Beograd<br />
GUARANA CRANBERRy<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Knjaz Miloš A.D.<br />
Distributer: Knjaz Miloš A.D.<br />
NEGAZIRANA VODA<br />
VRNJCI - SPORTSKI<br />
ZATVARAČ<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Voda Vrnjci a.d. Vrnjačka Banja<br />
MINI PLAZMA PRELIVENA<br />
JOGURTOM KAJSIJA 100G<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Koncern Bambi Banat AD<br />
NIVEA FOR MEN<br />
PURE IMPACT<br />
GEL ZA<br />
TUŠIRANJE<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Beiersdorf AG<br />
Distributer: Beiersdorf d.o.o. Beograd<br />
TERRA LAZARICA<br />
BARRIqUE<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Rubin A.D.<br />
yO D`ORO PRELIVENE<br />
NAPOLITANKE SA<br />
KOKOSOM 120G<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Koncern Bambi Banat AD<br />
BELLO KISELA PAVLAKA<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Imlek<br />
Distributer: Imlek<br />
LINO LADA NOUGAT 400G<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Podravka<br />
Više o pro<strong>iz</strong>vodima i<br />
marketing podršci na<br />
www.instore.rs<br />
kontakt:<br />
bojan@instore.rs<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
NIVEA SUN PURE & SEN-<br />
SITIVE; NIVEA SUN KIDS<br />
PURE & SENSITIVE<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač: Beiersdorf AG<br />
Distributer: Beiersdorf d.o.o. Beograd<br />
VEGETA SLATKA PAPRIKA<br />
MIx 100G, VEGETA LJUTA<br />
PAPRIKA MIx 100G,<br />
VEGETA CRNI BIBER MIx<br />
100G<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Podravka<br />
ŠPRICER U LIMENCI -<br />
ROSE, BELI<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Rubin A.D.<br />
JUHU KREM PORODIČNO<br />
PAKOVANJE 1 KG<br />
Pro<strong>iz</strong>vođač:<br />
Koncern Bambi Banat AD<br />
63
64 april 2012 www.instore.rs<br />
<strong>iz</strong> četiri ugla<br />
Jačanje domaće trgovine<br />
Efikasnije<br />
poslovanje<br />
ključ uspeha<br />
Miloš Ristić, viši<br />
potpredsednik category<br />
managementa,<br />
lanca snabdevanja,<br />
indirektne nabavke<br />
i tranzita i kvaliteta<br />
i održivog razvoja <strong>za</strong><br />
Srbiju, BiH i Crnu Goru<br />
Delha<strong>iz</strong>e Europe<br />
U cilju efikasnog približavanja standardima<br />
i <strong>za</strong>htevima Evropske Unije po pitanju<br />
kontrole kvaliteta hrane i tehničke<br />
ispravnosti neprehrambenih pro<strong>iz</strong>voda<br />
na domaćem tržištu, Delha<strong>iz</strong>e Srbija je u<br />
strategiju svog poslovanja uvrstila proces<br />
ubr<strong>za</strong>nog usaglašavanja principa poslovanja<br />
sa propisima i principima EU.<br />
Lakše do svih<br />
dozvola<br />
Mitar obradović,<br />
direktor i vlasnik,<br />
trgovinska firma<br />
Mile Prom<br />
Trenutno najveći problem maloprodaje<br />
jeste ni<strong>za</strong>k standard i platežna moć stanovništva,<br />
što uslovljava veliki problem<br />
kod naših ljudi i učestalost krađa u maloprodajnim<br />
objektima. U tom domenu<br />
maloprodavac nije <strong>za</strong>štićen nikako, jer<br />
<strong>za</strong> krađu ispod 10.000 dinara ne postoje<br />
sankcije ni kazne od strane nadležnih institucija.<br />
Idući ka tom cilju, snažno podržavamo<br />
sve inicijative buduće vlade koje nas vode<br />
u pravcu stvaranja privrednog ambijenta<br />
koji je potpuno <strong>za</strong>konski regulisan i koji<br />
će omogućivati podi<strong>za</strong>nje standarda i<br />
efikasnije poslovanje, kao ključa uspešne<br />
privrede. Dobijanje statusa kandidata <strong>za</strong><br />
priključenje EU i uklanjanje određenih<br />
trgovinskih barijera <strong>za</strong> zemlje u okviru<br />
sporazuma CEFTA, kao i sve promene<br />
<strong>za</strong>kona i propisa koji će olakšati trgovinsku<br />
razmenu svakako jesu motor koji vodi<br />
razvoju privrede i otvara našu zemlju <strong>za</strong><br />
dalja privlačenja stranih investicija i „razigravanje“<br />
tržišne utakmice.<br />
Mi priželjkujemo brže donošenje pod<strong>za</strong>konskih<br />
akata i uredbi koje prate reali<strong>za</strong>ciju<br />
potpisanih sporazuma, posebno<br />
međudržavnih. Važno je da predstavnici<br />
države od ovih sporazuma <strong>iz</strong>vuku najbolje<br />
<strong>za</strong> tržište Srbije: pojednostavljanje<br />
<strong>iz</strong>voznih procedura i <strong>za</strong>štitu domaćih<br />
pro<strong>iz</strong>vođača i potrošača. Efikasnost u tumačenju<br />
i primeni sporazuma, sa jasnim<br />
uputstvima o pravima i obave<strong>za</strong>ma pri-<br />
Zdrava konkurencija lokalnim trgovcima<br />
ne može mnogo da smeta, već samo može<br />
da ih podstakne da rade na sebi. Potrošači<br />
su oni koji po različitim kriterijumima<br />
biraju pravu trgovinu <strong>za</strong> svoju kupovinu.<br />
Ono što mi već duži n<strong>iz</strong> godina činimo<br />
da <strong>za</strong>držimo svoje postojeće mušterije,<br />
kao i da pridobijemo nove, jeste otvaranje<br />
svih naših objekata na frekventnim<br />
lokacijama, u naseljenim mestima u gradu,<br />
bez konkurencije u bl<strong>iz</strong>ini. Osim toga,<br />
naši aduti su i asortiman neophodan <strong>za</strong><br />
svakodnevnu kupovinu, kao i dobre cene<br />
pro<strong>iz</strong>voda.<br />
Kod reformi ekonomske politike najbitnije<br />
je rešiti problem administracije, sređivanje<br />
i lakše dolaženje do potrebnih dozvola<br />
<strong>za</strong> rad koje su nam neophodne radi<br />
investiranja, ulaganja u otvaranje novih<br />
objekta. U Loznici, gde je sedište naše firme,<br />
problemi nastaju u vezi sa dobijanjem<br />
dozvola <strong>za</strong> rad, dozvola o vlasništvu <strong>iz</strong> katastra<br />
ili urban<strong>iz</strong>ma i koje su neophodne<br />
<strong>za</strong> dobijanje određenih kredita <strong>za</strong> širenje<br />
vrednih subjekata, podstaklo bi efikasnost<br />
poslovanja i razvoj ponude.<br />
Delha<strong>iz</strong>e grupa kroz planove <strong>za</strong> dalji<br />
razvoj pro<strong>iz</strong>voda privatne robne marke,<br />
pruža <strong>iz</strong>uzetnu mogućnost domaćim<br />
pro<strong>iz</strong>vođačima <strong>za</strong> plasman pro<strong>iz</strong>voda na<br />
tržišta koja do sada <strong>za</strong> njih nisu bila otvorena<br />
ili je pristup na njih bio otežan. Da<br />
bi ti potencijali bili iskorišćeni, i domaći<br />
pro<strong>iz</strong>vođači moraju ispoštovati standarde<br />
kontrole kvaliteta koji su važeći u EU.<br />
Očekujemo da će državne institucije u<br />
podržavati ovaj proces, olakšavajući pro<strong>iz</strong>vođačima<br />
dola<strong>za</strong>k do traženog nivoa<br />
pro<strong>iz</strong>vodnje bez velikog uvećavanja troškova,<br />
koji bi doveo do skoka cena finalnog<br />
pro<strong>iz</strong>voda.<br />
Delha<strong>iz</strong>e grupa kao maloprodajni lanac<br />
prehrambenog tipa sa velikim iskustvom<br />
poslovanja u različitim sredinama i zemljama<br />
različitih nivoa ekonomskog razvoja,<br />
želi da sa svim segmentima države,<br />
društva i tržišta radi na efikasnom približavanju<br />
domaće privredne klime standardima<br />
Evropske unije.<br />
maloprodajnog lanca. Kod nas, na primer,<br />
dobijanje svih neophodnih dozvola traje<br />
od 8 meseci do godinu dana, a to nas sve<br />
znatno usporava i koči naš razvoj.<br />
Neophodno je da se sprovedu određene<br />
mere <strong>za</strong> bolje vođenje ekonomske politike,<br />
koje bi svim učesnicima u sektoru<br />
robe široke potrošnje olakšale poslovanje.<br />
Takve mere bi trebalo da omoguće bolji<br />
životni standard ljudi što će se odraziti i<br />
na kupovnu moć stanovništva, razvoj samog<br />
društva i razvoj privrede, kao i jačanje<br />
naše firme, koja posluje poslednjih 19<br />
godina.<br />
To će nam omogućiti da se potrošači<br />
snabdevaju životnim namirnicama po<br />
prihvatljivim cenama <strong>za</strong> njih. Sa boljim<br />
standardom povećaće se i <strong>za</strong>poslenost i<br />
potreba <strong>za</strong> otvaranje novih radnih mesta.<br />
Verujemo da će doći i do dinamičnog rasta<br />
privrede, privlačenja novih investicija<br />
i širenja maloprodajne mreže, pa i jačanja<br />
domaće trgovine.
Važan je<br />
dijalog i<br />
razumevanje<br />
Mihailo Stanišić,<br />
generalni direktor,<br />
Strauss Adriatic<br />
Činjenica je da se svi privrednici u Srbiji<br />
suočavaju sa sličnim i<strong>za</strong>zovima u poslovanju.<br />
Pred svima nama je buran period<br />
u kom nam sledi oporavak od posledica<br />
svetske ekonomske kr<strong>iz</strong>e. Takva situacija<br />
je u Srbiji dodatno otežana nelikvidnošću<br />
privrede, a <strong>za</strong> nas kao i <strong>za</strong> sve druge koji<br />
posluju sa inostranstvom, ključno pitanje<br />
je stabilnost kursa dinara. Nepredvidivost<br />
kretanja domaće valute velikim delom<br />
utiče na <strong>iz</strong>mirivanje obave<strong>za</strong> prema inostranim<br />
dobavljačima, otplatu rata kredi-<br />
Potrebno<br />
definisati<br />
realan plan<br />
Feđa vuković,<br />
General Manager,<br />
orbico Beograd<br />
Svaki <strong>iz</strong>bori nam daju priliku da odvojimo<br />
malo vremena od naših svakodnevnih<br />
obave<strong>za</strong>, preispitamo kvalitet našeg poslovnog<br />
okruženja i pogledamo optimistično<br />
prema boljoj budućnosti. U današnjim<br />
vremenima globalne kr<strong>iz</strong>e sve firme<br />
posluju pod vrlo teškim uslovima, čak i u<br />
razvijenim, dobrostojećim tržištima. Tržište<br />
Srbije je mlado, u ranim fa<strong>za</strong>ma razvoja<br />
i još uvek nema dovoljno alata i sredstava<br />
da brzo prevaziđe sve probleme koji su<br />
nas <strong>za</strong>tekli. Trebalo nam je više vremena<br />
da se efekti kr<strong>iz</strong>e manifestuju na našem<br />
ta i procenu prihoda od prodate robe, što<br />
kompanijama u Srbiji otežava pravljenje<br />
realnih kalkulacija. Treba napomenuti da<br />
su domaći preduzetnici i dalje opterećeni<br />
postojanjem neefikasnih propisa i komplikovanom<br />
administracijom, koja umnogome<br />
otežava i usporava ostvarivanje planiranih<br />
poslovnih ciljeva. Ipak, vidljivi su<br />
i pozitivni pomaci u poslovanju, pa su se<br />
konkretno na domaćem tržištu kafe prilike<br />
stabil<strong>iz</strong>ovale i to, pre svega, <strong>za</strong>hvaljujući<br />
doprinosu zdrave konkurencije i profilisanih<br />
tržišnih igrača, čije se poslovanje<br />
<strong>za</strong>sniva na fer-pleju.<br />
Da bi naše poslovanje bilo još uspešnije,<br />
nama kao pro<strong>iz</strong>vođaču, osim kvaliteta<br />
pro<strong>iz</strong>voda koje nudimo, važna je i cena<br />
Vidljivi su i pozitivni pomaci u<br />
poslovanju, pa su se konkretno<br />
na domaćem tržištu kafe prilike<br />
stabil<strong>iz</strong>ovale i to, pre svega,<br />
<strong>za</strong>hvaljujući doprinosu zdrave<br />
konkurencije i profilisanih<br />
tržišnih igrača, čije se poslovanje<br />
<strong>za</strong>sniva na fer-pleju.<br />
tržištu, ali isto tako će nam trebati više<br />
vremena da <strong>iz</strong>lečimo probleme i vratimo<br />
se na pozitivan trend. Za mene to znaci da<br />
moramo biti realniji u našim planiranjima<br />
i agresivniji u rešavanju problema, ali jedno<br />
je sigurno: kri<strong>za</strong> će proći, a na nama je<br />
da odredimo koliko će trajati. Uvoznici i<br />
trgovci robe široke potrošnje se susreću sa<br />
raznoraznim problemima zbog specifičnosti<br />
posla: FMCG <strong>za</strong>hteva velika finansijska<br />
ulaganja i radi se sa malim maržama.<br />
Takav poslovni model je vrlo osetljiv na<br />
sve probleme na tržištu i teško podnosi<br />
velike oscilacije. Zbog kompleksnosti i<br />
veličine sistema, većina firmi nije u stanju<br />
da brzo reaguje i prilagodi se velikim padovima,<br />
čak i usponima tržišta: <strong>za</strong>htevaju<br />
stabilnost i pažljivo planiranje razvoja.<br />
Zbog toga država može najviše pomoći u<br />
sledeća dva segmenta.<br />
• Stabilnost domaće valute. Nestabilnost<br />
i nepredvidivost domaće valute je<br />
problem sa kojim se susreću sva pravna<br />
i f<strong>iz</strong>ička lica. Tržište Srbije se oslanja<br />
na finansiranje i uvoz robe pretežno <strong>iz</strong><br />
zemalja EU i Kine, i svaka depresijacija<br />
valute ima skupe negativne posledice<br />
<strong>za</strong> uvoznike. NBS-ov program dinari<strong>za</strong>cije<br />
predstavlja korak u dobrom<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
65<br />
koja je prihvatljiva <strong>za</strong> potrošače. Akc<strong>iz</strong>no<br />
opterećenje kafe trenutno je <strong>iz</strong>uzetno<br />
visoko, obračunava se procentualno<br />
na uvoz sirove kafe i <strong>iz</strong>nosi 30%. Takva<br />
cena se najviše odražava na kupovne navike<br />
potrošača. Za rešenje ovakve situacije<br />
postoje dva modela. Prvi model je oslobađanje<br />
kafe od akci<strong>za</strong> sa čime se slažu<br />
i poreski stručnjaci. Prihod od akci<strong>za</strong> na<br />
kafu u budžet Republike Srbije donosi<br />
svega dve milijarde dinara na godišnjem<br />
nivou, a najviše opterećuje potrošače sa<br />
nižim prihodima. Sa druge strane, razumemo<br />
da u ovim kr<strong>iz</strong>nim vremenima to<br />
<strong>za</strong> svaku vladu može biti nerealan <strong>za</strong>htev.<br />
Zbog toga bi prihvatljivije rešenje bio<br />
drugi model koji je primenjen i u zemljama<br />
regiona. On podrazumeva uvođenje<br />
poreskog sistema fiksnog <strong>za</strong>hvata po uvezenom<br />
kilogramu, čime bi država imala<br />
„<strong>za</strong>garantovan“ deo po osnovu projektovanog<br />
uvo<strong>za</strong>.<br />
Za sve učesnike u privredi, pa i nas u sektoru<br />
robe široke potrošnje, važno je postojanje<br />
dijaloga i međusobno razumevanje<br />
potreba. Verujemo da su uz postojanje<br />
efikasne administracije, stabilnost domaće<br />
valute i poreskog sistema koji je prihvatljiv<br />
<strong>za</strong> sve, takvi odnosi lakše održivi.<br />
pravcu, ali je potrebno definisati realan<br />
plan kako postići te ciljeve i osigurati<br />
dovoljna sredstva <strong>za</strong> uspeh. Sve firme<br />
pokušavaju da deo troškova, koji prozilazi<br />
<strong>iz</strong> depresijacije, nadoknadi ugrađivanjem<br />
u maloprodajnu cenu pro<strong>iz</strong>voda.<br />
Rezultat tog modela je da imamo<br />
skuplje pro<strong>iz</strong>vode na polici i tržište se<br />
sporije razvija <strong>za</strong>to što se potrošači često<br />
odlučuju na manju kupovinu ili kupovinu<br />
jeftinijih brandova.<br />
• Povoljniji <strong>iz</strong>vori finansiranja. Trenutni<br />
uslovi finansiranja u Srbiji su još nepovoljni<br />
u odnosu na zemlje u regionu.<br />
S obzirom da veliki broj firmi posluje<br />
sa negativnim rezultatom ili minimalnim<br />
profitom, nisu u stanju finansirati<br />
svoj razvoj <strong>iz</strong> profitabilnosti i <strong>za</strong>vise od<br />
dostupnosti i troška kredita. Posledica<br />
je da se teško odlučuju <strong>za</strong> velike investicije<br />
u dalji razvoj i samim tim dodatno<br />
usporavaju razvijanje tržišta<br />
Tržište Srbije je mlado, u ranim<br />
fa<strong>za</strong>ma razvoja i još uvek nema<br />
dovoljno alata i sredstava da<br />
brzo prevaziđe sve probleme<br />
koji su nas <strong>za</strong>tekli.
66 april 2012 www.instore.rs<br />
periskop<br />
PREDIzBoRnA IDILA<br />
Med i mleko<br />
Autor: Milan Ćulibrk, urednik u nIn-u<br />
Prava je šteta što su <strong>iz</strong>bori na<br />
svim nivoima u Srbiji <strong>za</strong>ka<strong>za</strong>ni<br />
<strong>za</strong> 6. maj. Samo do tada, naime,<br />
zemljom će teći med i mleko.<br />
Uzgred, ne samo da će mleko<br />
teći, već će i seljacima, ako je verovati<br />
ministru poljoprivrede Dušanu Petroviću,<br />
biti povećane premije na pet dinara<br />
<strong>za</strong> litar. Na stranu što zlobnici tvrde da su<br />
premije morale da se povećaju, jer su krave<br />
počele da daju manje mleka. Nemaju<br />
mira od silnih političara koji od početka<br />
pred<strong>iz</strong>borne kampanje ne <strong>iz</strong>laze <strong>iz</strong> štala.<br />
Samo da ne podbace i prinosi u staklenicima<br />
i na njivama. Jer, političari od rođenja<br />
nisu obišli više poljoprivrednih gazdinstava<br />
nego u poslednjih mesec dana.<br />
Toliko vole svoju zemlju. Ili, možda, više<br />
vole glasače, koji tu zemlju obrađuju.<br />
No, briga političara <strong>za</strong> seljake sasvim je<br />
opravdana. Ako uz januarski dramatični<br />
pad industrijske pro<strong>iz</strong>vodnje i agrar podbaci,<br />
eto Srbije u recesiji. Bez obzira ko će<br />
posle 6. maja formirati novu vladu. Zato<br />
su se, u skladu sa narodnom <strong>iz</strong>rekom Bolje<br />
sprečiti nego lečiti, svi političari, kao da su<br />
već napravili „vladu narodnog jedinstva“,<br />
toliko razleteli po farmama, njivama, rasadnicima,<br />
po šumama i gorama...<br />
Svima je, takođe, <strong>za</strong>jedničko obećanje<br />
da će, čim dođu na vlast, udvostručiti<br />
agrarni budžet. Prosto je milina slušati ih<br />
kako se utrkuju u obećanjima. Ma kakva<br />
Evropska unija? Većih subvencija nema<br />
nigde na svetu. Problem je samo što će<br />
one trajati do 6. maja u 20 časova, odnosno<br />
do <strong>za</strong>tvaranja biračkih mesta. Posle<br />
toga neko će morati da ugasi svetlo u krčmi<br />
punoj ne toliko dima koliko praznih<br />
obećanja. I da naplati sve što se tokom<br />
kampanje pojelo i popilo. Tek kada se sve<br />
to sabere videće se koliki je bio trošak.<br />
Sada se zna samo ko će to da plati. Naravno,<br />
oni koji nisu ni jeli, ni pili. Dakle,<br />
poreski obveznici.<br />
Ma kakva Evropska unija?<br />
Većih subvencija nema<br />
nigde na svetu. Problem<br />
je samo što će one trajati<br />
do 6. maja u 20 časova,<br />
odnosno do <strong>za</strong>tvaranja<br />
biračkih mesta.<br />
Posle toga neko će morati<br />
da ugasi svetlo u krčmi<br />
punoj ne toliko dima koliko<br />
praznih obećanja.<br />
Da im drugi ne bi <strong>za</strong>videli, neće biti bolje<br />
samo farmerima. I strani investitori<br />
imaju razloga da trljaju ruke. Njima je<br />
odlazeća vlada, samo mesec i po pre kraja<br />
mandata, povećala najniže subvencije<br />
<strong>za</strong> svako novo radno mesto sa 2.000 na<br />
4.000 evra, dok je gornji limit, verovatno<br />
greškom nekog nepažljivog činovnika,<br />
ostao nepromenjen, 10.000 evra. U Vladi<br />
možda računaju da je to dovoljna nadoknada<br />
<strong>za</strong> „duševnu bol“, koju strani investitori<br />
preživljavaju u redovima <strong>za</strong> brojne<br />
dozvole, koje ponekad moraju da čekaju i<br />
više od 200 dana. Pa, <strong>za</strong>r nije bilo i jeftinije<br />
i lakše ukinuti nepotrebne procedure<br />
i prepreke <strong>za</strong> b<strong>iz</strong>nis, koje teraju ionako<br />
sve manji broj <strong>za</strong>interesovanih investitora<br />
da Srbiju <strong>za</strong>obilaze u širokom luku?!<br />
U nemoći da se sa političkim konkurentima<br />
<strong>iz</strong>bore na drugi način, lideri<br />
pojedinih stranaka obećali su besplatno<br />
školovanje studenata i to na – privatnom<br />
univerzitetu! Ne, nije greška. A i ovo, na<br />
prvi pogled, apsurdno obećanje ima vrlo<br />
jednostavno objašnjenje. Osnivač i vlasnik<br />
tog univerziteta je član partije. Uz<br />
to, ekonomisti tvrde da će na taj način još<br />
i dobro <strong>za</strong>raditi. Jer, samo će školovanje<br />
u prvoj godini biti besplatno. Oni koji<br />
misle da <strong>za</strong>vrše fakultet, moraće da plate<br />
ostatak školarine. Pa, sad, vidite ko je tu<br />
naivni filantrop?<br />
Uz besplatan upis brucoša, pod ruku ide<br />
i „crveni karton“ Međunarodnom monetarnom<br />
fondu. To što bi neko u Srbiji<br />
rado video leđa MMF-u, moglo bi da se<br />
pripiše uobičajenom pred<strong>iz</strong>bornom folkloru,<br />
ali samo pod uslovom da i<strong>za</strong> takve<br />
<strong>iz</strong>jave ne stoji još uvek aktuelni <strong>za</strong>menik<br />
premijera i ministar policije Ivica Dačić.<br />
Uz to, on je, po svemu sudeći, samo rekao<br />
ono što misli i većina njegovih kolega<br />
u kabinetu premijera Mirka Cvetkovića.<br />
Samo se plaše to javno da kažu. Ali su<br />
svojim delima već poka<strong>za</strong>li šta misle o<br />
MMF-u. Najpre su uradili sve da se do<br />
okončanja <strong>iz</strong>bora stopira ranije dogovoreni<br />
aranžman <strong>iz</strong> predostrožnosti, a onda<br />
su u prva dva meseca <strong>iz</strong> budžeta potrošili<br />
37 milijardi dinara više nego što se u<br />
državnu kasu slilo od naplaćenih pore<strong>za</strong>,<br />
carina, akci<strong>za</strong> i drugih dažbina. Pri tome<br />
su MMF-u obećali da taj manjak u prva<br />
tri meseca neće biti veći od <strong>26</strong> milijardi.<br />
Politički vrh zemlje je, dakle, <strong>iz</strong>igrao<br />
MMF. Šta onda da očekuju obični građani?<br />
Tim pre što oni nemaju u svojim<br />
rukama ni štap, ni šargarepu u vidu milijardu<br />
evra novih kredita, na koje Srbija<br />
može da računa samo ako bude vodila<br />
razumnu ekonomsku politiku.
68 april 2012 www.instore.rs<br />
periskop <strong>iz</strong> regiona<br />
PoGLED Iz SLovEnIJE PoGLED Iz HRvATSKE<br />
Politički<br />
fiskalni<br />
problem<br />
relativno više nego u Španiji i Sloveniji.<br />
Tako bi se <strong>iz</strong>jednačivali troškovi, konkurentnost<br />
i kupovna moć. Rešenje <strong>za</strong> Španiju<br />
i Sloveniju unutar EU tako je, dakle,<br />
veći <strong>iz</strong>voz koji kod kuće uvećava rast i<br />
spašava fiskalni problem. Nemci ili Ho-<br />
Hrvatska<br />
nafta – šta<br />
je to?<br />
Autor: Prof. dr Bogomir Kovač<br />
lanđani bi trebalo više da uvoze i time<br />
<strong>za</strong>tvaraju platežni bilans. Oboje je ve<strong>za</strong>no,<br />
različite su samo odgovornosti.<br />
Posledice su <strong>iz</strong>nenađujuće. Ako sn<strong>iz</strong>imo<br />
plate javnog sektora u Sloveniji, zbog fiskalne<br />
uravnoteženosti, u Nemačkoj bi ih<br />
zbog toga trebalo povisiti. Više nemačke<br />
plate uvećavaju nemačku kupovnu snagu,<br />
ali i slovenački <strong>iz</strong>voz, a samim tim i privredni<br />
rast. Nemci <strong>iz</strong>jednačavaju platežni<br />
bilans i slabe fiskalni, a kod nas je upravo<br />
suprotno.<br />
Autor: Prof. dr Mladen vedriš<br />
Drugi primer je porez na dodatnu vred-<br />
Rešavanje evropske finansijske i dužnost. To je porez koji, <strong>iz</strong> perspektive<br />
U<br />
životu svakog od nas, a isto tako i<br />
ničke kr<strong>iz</strong>e većina država i vlada <strong>iz</strong>vo<strong>za</strong>, pomaže kod nekakve fiskalne de- prezentaciji svake zemlje ili regije,<br />
shvata kao oštar rez u snižavanju presiacije evra jer ga <strong>iz</strong>voznici odbijaju, u prvi plan se stavlja snaga i kvali-<br />
državne potrošnje. Uz to, mnogi spre- a domaći ne prihvataju. Izvozna trgovitet, potencijal i vrednosti koje ta osoba,<br />
maju i poresku reformu gde se, uz odrena je <strong>za</strong>to na relativnoj dobiti, a domaća područje ili država poseduje. Osoba –<br />
đena sniženja neposrednih pore<strong>za</strong>, naro- ne. PDV, znači, deluje kontradiktorno, naglašava svoje obrazovanje ili <strong>iz</strong>uzetan<br />
čito uvećava porez na dodatnu vrednost. domaće cene relativno povećava, a stra- talent što je tržišno unovčivo: vrhunski<br />
Oboje, paketi štednje u potrošnji i viši ne snižava, kući gubimo konkurentnost, sportista, umetnik, menadžer... Država,<br />
prometni porezi, snažno utiču na slabiji napolju je dobijamo.<br />
pak, ako je to moguće, pohvali će se onim<br />
položaj trgovinske delatnosti.<br />
Za trgovinski sektor to nisu dobre vesti.<br />
Većina rezova štednje u potrošnji, naime,<br />
direktno utiče na efektivnu potražnju i<br />
Šta u takvim uslovima uopšte možemo<br />
uraditi? Za trgovinu je najvažnije da domaća<br />
potrošnja ne padne. Sa tog stanovišta<br />
su potezi vlade u Sloveniji i u svim<br />
što je najvidljivije i najisplativije. Na primer,<br />
ako poseduje bogata nalazišta nafte<br />
ili plina, tada su i prihodi stabilni i shodno<br />
trendovima, stalno rastući.<br />
snižava je. Ekonomija potražnje je <strong>za</strong> tr- ostalim državama štetni. Podi<strong>za</strong>nje PDV- No, šta je s onim državama koje ne posegovinu<br />
odlučujuća i ključna. U kr<strong>iz</strong>i, snia je pola puta. Pomaže nam kod <strong>iz</strong>vozne duju rudno i mineralno bogatstvo značajženje<br />
privatne potrošnje često može <strong>za</strong>- trgovine, ali je kući problem cenovnog nijih razmera, nego su, čak, prisiljene da<br />
meniti država, a ako štedi i ona, potrošnju prebacivanja. Ako toga nema, deo povi- ih uvoze i skupo plaćaju, jer se i njihovi<br />
mogu <strong>za</strong>meniti makar <strong>iz</strong>vozna potražnja<br />
u inostranstvu.<br />
I tu je glavni problem. Ako one države<br />
koje su više <strong>za</strong>dužene žele da reše svoju<br />
dužničku kr<strong>iz</strong>u i deficit, treba im rast,<br />
koji se pre svega temelji na spoljnoj trgovini.<br />
Ali ako, na primer, države grupe<br />
šenja poslovno pokriva i trgovina. Trenutno<br />
se ne vidi svetlo na kraju tunela.<br />
Zašto? Jer je to sve skupa tek slaba politička<br />
krivina sadašnih pote<strong>za</strong>.<br />
Rešenje <strong>za</strong> Španiju i Sloveniju<br />
građani moraju grejati i prevoziti, a ekonomija<br />
mora trošiti gorivo <strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju...<br />
Te države i društva tada stvaraju<br />
ekvivalent <strong>za</strong> naftu i plin u vrednostima<br />
koje ih čine prepoznatljivima. Recimo,<br />
kada je reč o Švajcarskoj, to su Alpi (čitaj:<br />
visoki turi<strong>za</strong>m), bankarstvo, ekskluzivna<br />
PIGS žele da <strong>iz</strong>voze, neko drugi mora da<br />
kupuje, na primer centralni deo EU.<br />
I baš to drugo usklađivanje evropsku priču<br />
štednje postavlja na noge. U međunarodnoj<br />
trgovini konkurentnost država<br />
i preduzeća postaju sve važniji. Ako imamo<br />
jedinstvenu valutu i različitu produktivnost,<br />
razlike se <strong>iz</strong>jednačuju preko relativnih<br />
cena i troškova. Država sa većom<br />
produktivnošću prenosi veće troškove, i<br />
obrnuto. To jednostavno znači da bi plate<br />
unutar EU tako je, dakle, veći<br />
<strong>iz</strong>voz koji kod kuće uvećava rast i<br />
spašava fiskalni problem. Nemci<br />
ili Holanđani bi trebalo više da<br />
uvoze i time <strong>za</strong>tvaraju platežni<br />
bilans. Oboje je ve<strong>za</strong>no, različite<br />
su samo odgovornosti.<br />
pro<strong>iz</strong>vodnja satova... Slovačka, to je država<br />
gde se u Evropi pro<strong>iz</strong>vodi najviše automobila<br />
po stanovniku. Kina je država<br />
gde je moguće pro<strong>iz</strong>vesti gotovo sve, i to<br />
po najnižim cenama. Italija – to je pojam<br />
di<strong>za</strong>jna, mode, čuvene italijanske kuhinje.<br />
Šta je tome svemu <strong>za</strong>jedničko? Činjenica<br />
da sve te novostvorene vrednosti postaju<br />
platežno sredstvo, žeton u međunarodnoj<br />
razmeni - nafta i plin <strong>za</strong> te države.<br />
Onda, šta je to hrvatska nafta? Jedan je<br />
u, na primer, Nemačkoj, trebalo da budu<br />
mogući pravac vrednovanje savršene
geoprometne lokacije, spoj riječke luke,<br />
sutra one na Krku, luke Ploče, efikasne<br />
železnice i prostorno <strong>iz</strong>uzetno dobro<br />
smeštenih aerodroma, uz korišćenje vodenih<br />
puteva. Sve to može učiniti Hrvatsku<br />
u idućoj deceniji atraktivnom<br />
logističkom platformom na relaciji EU –<br />
globalno okruženje. To je sutra. Ali, šta to<br />
može biti hrvatska nafta već danas? To je<br />
<strong>za</strong>sigurno pro<strong>iz</strong>vodnja hrane - prehrambena<br />
industrija. Korišćenje poljoprivrednih<br />
površina <strong>za</strong> uzgoj kultura, koje se<br />
<strong>za</strong>tim dižu na nivo više dodatne vrednosti:<br />
vrhunska vina, sirevi, suhomesnati<br />
pro<strong>iz</strong>vodi, nacionalna kuhinja od tartufa i<br />
šparoga do tune i vegete, tek je naznaka<br />
dela pro<strong>iz</strong>vodnog asortimana koji Hrvatska<br />
može ponuditi na, uskoro otvoreno,<br />
tržište EU, ali i <strong>iz</strong>van tih granica.<br />
No, kako sebe menjati i prilagoditi se<br />
novim vremenima i novim okolnostima?<br />
Kako se nositi s činjenicom da je većina<br />
<strong>iz</strong>voznih pro<strong>iz</strong>voda stara po datumu inovacije<br />
(još <strong>iz</strong> bivše Jugoslavije), dok je u<br />
većini tranzicijskih država, <strong>za</strong>hvaljujući<br />
novim investicijama glavnica <strong>iz</strong>voznih<br />
pro<strong>iz</strong>voda posledica novih ulaganja i novih<br />
tehnologija.<br />
Nove okolnosti, nova sociologija, otvaraju<br />
i stvaraju nove tržišne niše. Na primer,<br />
nije na prvu jednostavno odgovoriti na<br />
pitanje šta to znači DINKS. Puni naziv<br />
i prevod glasi: double income, no kids,<br />
znači dve plate u porodici, ali onoj bez<br />
djece. Realnost je to današnjeg vremena<br />
i jedne, <strong>za</strong> mladu populaciju prelazne životne<br />
faze. A isto tako i starije populacije<br />
unutar sužene porodice. Tada se <strong>za</strong>hteva<br />
vrsta namirnica, veličina pakovanja koja<br />
je prilagođena njihovom načinu života.<br />
Za takvu ponudu poseduju i odgovarajuću<br />
kupovnu moć i visok nivo <strong>za</strong>hteva:<br />
kvalitet, di<strong>za</strong>jn, pristupačnu prodajnu<br />
mrežu...<br />
I tako redom, šanse i prilike i postoje i<br />
pristižu. Kako ih iskoristiti? Kako biti<br />
u poziciji reći da i Hrvatska može (ali i<br />
mora) da stvori svoj ekvivalent nafte <strong>za</strong><br />
uspeh na domaćem i stranom tržištu,<br />
ako i ne pre drugih, a onda ne i puno nakon<br />
njih. Setimo se programa UN-a 10<br />
godina ranije “Hrana <strong>za</strong> naftu”, unutar<br />
događanja Zalivskog rata. Kako biti još<br />
uspešniji u miru kada uz kr<strong>iz</strong>u, gde ukupna<br />
potrošnja pada, upravo ove obe vrste<br />
pro<strong>iz</strong>voda troši sve više ljudi i traže se u<br />
sve više država.<br />
PoGLED Iz BoSnE I HERCEGovInE<br />
život je<br />
nekad siv,<br />
nekad žut<br />
Autor: Kenan uštović<br />
Osim ovog, još jedan Bajagin stih me<br />
podsetio na stanje u BiH, prvenstveno<br />
u Sarajevu. Taj stih mogu<br />
slobodno pevušiti vojnici koji već danima<br />
štrajkuju ispred Parlamenta BiH, a on<br />
glasi: Ima svet kraja dva, na jednom si ti,<br />
na drugom sam ja, ništa se ne menja, jer ne<br />
želiš ti, a ne mogu ja. Tužno je što je naša<br />
država i dalje u fazi da gasi požare, a ne<br />
da radi na prevenciji. Ali kako već nekako<br />
i ide sa požarima, taman kad misliš da<br />
si na jednom mestu uspostavio kontrolu,<br />
on <strong>iz</strong>bije na nekom drugom, i to još<br />
snažnije nego pre. Zato se naši narodi još<br />
uvek drže <strong>iz</strong>reke: „Ko se jednom oprži, i<br />
u hladno duva.“<br />
U ovom broju imamo i jedno kratko<br />
kv<strong>iz</strong> pitanje:<br />
Dobitak na lotou u SAD-u krajem<br />
marta <strong>iz</strong>nosio je 640 miliona dolara.<br />
Srećni dobitnik sa ovim novcem može:<br />
a.) finansirati budžet FBiH sa 45%<br />
b.) platiti celokupan uvoz koji je FBiH<br />
imala u februaru 2012. godine<br />
c.) dati 2.500 KM svakoj ne<strong>za</strong>poslenoj<br />
osobi u FBiH<br />
d.) sve od navedenog.<br />
Tačan odgovor je naravno, i nažalost –<br />
sve od navedenog, pa vi pre nastavka teksta<br />
sada procenite da li smo mi previše<br />
siromašna zemlja i/ili je SAD svetlosnu<br />
godinu ispred nas.<br />
Da vidimo šta je to bilo aktuelno u BiH<br />
u proteklom periodu. Svakako je <strong>za</strong> kom-<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
69<br />
panije u BiH značajno to da je Privredna<br />
štampa u saradnji sa VTK BiH ponovno<br />
pokrenula „Izbor 100 najvećih kompanija<br />
u BiH“. Cilj projekta jeste promocija<br />
domaćih kompanija i njihovog uspešnog<br />
poslovanja u proteklom razdoblju.<br />
Osim ove akcije, aktuelna je i priča o<br />
vodi. Voda je resurs koji BiH ima u <strong>za</strong>vidnim<br />
količinama, na kojima joj svi <strong>za</strong>vide<br />
i čiji se kvalitet ne dovodi u pitanje. Ipak,<br />
mi smo samo u prošloj godini uvezli 15<br />
miliona KM flaširane vode, što je otprilike<br />
35 miliona litara. Šta uraditi u ovom<br />
slučaju? Da li je naš narod toliko slep,<br />
pa misli da idilična prirodna lepota koja<br />
krasi ambalaže raznih pro<strong>iz</strong>vođača <strong>za</strong>ista<br />
oslikava kvalitet vode? Da li mi smatramo<br />
da je uvezena voda kvalitetnija od<br />
naše domaće?Ovde postoji i treći faktor<br />
koji utiče na kupovinu. To je razmišljanje<br />
ljudi da su „u trendu“ ako piju stranu<br />
flaširanu vodu, odnosno da su „seljaci“<br />
(bez obzira šta ovaj termin u stvarnosti<br />
značio), ako konzumiraju domaću. Ma,<br />
na stranu sve to –, najlakše je nama sesti<br />
u kafić, naručiti jednu kafu pro<strong>iz</strong>vedenu<br />
u Srbiji, sa mlekom <strong>iz</strong> Slovenije, i <strong>za</strong>paliti<br />
cigaretu hrvatskih pro<strong>iz</strong>vođača uz koju<br />
najbolje ide flaširana voda sa nalepnicom<br />
nepoznatog krajolika. Uz sve ovo ide priča<br />
kako su svi lopovi, kako nema posla i<br />
kako sve ovo što smo naručili <strong>iz</strong> dana u<br />
dan sve više košta.<br />
Poslednja priča koje ću se ovaj put dotaći<br />
govori o tome da će BiH i Sarajevo dobiti<br />
niskobudžetne letove prema Evropi. To<br />
bi sigurno bio veoma veliki plus <strong>za</strong> BiH<br />
turi<strong>za</strong>m, a i mogućnost da mladi ljudi <strong>za</strong><br />
skroman novac posete neke od najvećih<br />
evropskih metropola. Ove vrste letova su<br />
već popularne u Hrvatskoj i Srbiji, gde se<br />
<strong>za</strong> 50–70 evra <strong>za</strong> sve troškove povratne<br />
karte može stići do Brisela ili Londona.<br />
Međutim u ovoj priči FBiH i Ministarstvo<br />
turzima predstavljaju problem, jer se<br />
ne žele odreći 10 evra po putniku, kako<br />
poslovna politika ovakvih kompanija <strong>za</strong>hteva.<br />
Valjda će neko i <strong>iz</strong> ovih institucija<br />
u doglednoj budućnosti prepoznati prednosti<br />
ovakve vrste saradnje, i napraviti<br />
ustupak kako bi i naša zemlja bila pove<strong>za</strong>na<br />
sa ostatkom Evrope.<br />
Prošli članak sam <strong>za</strong>vršio jednom <strong>iz</strong>javom<br />
Benjdžamina Franklina. I ovaj put<br />
ću iskoristiti misao istog čoveka: Ne planirati<br />
znači planirati neuspeh.
70 april 2012 www.instore.rs<br />
region<br />
PRIHoDI I PoTRošAčKI TREnDovI u CEnTRALnoJ I ISTočnoJ EvRoPI<br />
Kako živi srednja klasa<br />
Koliko <strong>za</strong>rađuje prosečan Rus? na šta česi najviše troše novac? Koji procenat mesečne <strong>za</strong>rade odlazi na<br />
kiriju i režiju u Poljskoj? Da li turska srednja klasa živi u Istanbulu? odgovore na ova, i mnoga druga,<br />
pitanja donose rezultati najnovijeg istraživanja koje je sprovela CEEMEA Business Group, a u vezi sa<br />
primanjima, potrošačkim navikama, lokalitetom i progno<strong>za</strong>ma rasta domaćinstava srednje klase na<br />
tržištima Centralne i Istočne Evrope<br />
Kontakt: <strong>nenad</strong> Pacek,<br />
<strong>nenad</strong>.pacek@globalsuccessadvisers.eu<br />
Prihodi po domaćinstvu i kupovna<br />
moć u Centralnoj i Istočnoj Evropi<br />
• Razlike u prihodima u zemljama Centralne<br />
i Istočne Evrope su velike: prosečno<br />
domaćinstvo u najbogatijoj zemlji,<br />
Sloveniji, <strong>za</strong>rađuje gotovo 3 puta<br />
više od prosečnog rumunskog domaćinstva,<br />
poslednjeg na listi.<br />
• 4 zemlje – Slovenija, Češka, Rusija i<br />
Slovačka – imaju prosečne prihode<br />
<strong>iz</strong>nad 20.000 $.<br />
• Poljska im je na tragu sa 19.338 $, a<br />
slede Hrtvatska sa 17.815 $ i Turska sa<br />
16.646 $<br />
• Mađarska, koja je nekad bila bliža vrhu<br />
liste, u 2011. je <strong>za</strong>beležila prosečna godišnja<br />
primanja od 15.748 $.<br />
• Srbija i Ka<strong>za</strong>hstan, nove u anal<strong>iz</strong>i, imaju<br />
prosečan prihod od 12.592 $ i 12.478 $,<br />
a slede Ukrajina sa 12.104 $, Bugarska<br />
sa 11.466 $ i Rumunija sa 9.544 $.<br />
Regionalni trendovi<br />
• Većina domaćinstava srednje klase živi<br />
van glavnih gradova, i njihov broj raste.<br />
• Procenjuje se da od 60% do 90% domaćinstava<br />
srednje klase živi van prestonice<br />
ili najvećeg grada.<br />
• U <strong>za</strong>visnosti od veličine grada, u političkim<br />
i trgovinskim centrima živi ili<br />
samo 7% srednje klase, kao što je to<br />
slučaj u Varšavi, ili 29%, koliko se beleži<br />
u Istanbulu.<br />
• Njihov broj u glavnim gradovima raste<br />
sa povećanjem prihoda, ali jedino u<br />
Ukrajini većina pripadnika srednje klase<br />
sa primanjima od 50.000 $ i više živi<br />
u prestonici – u Kijevu ih je 69%.<br />
• U Rusiji, svega 10% srednje klase živi u<br />
Moskvi, od kojih 24% <strong>za</strong>rađuje 50.000<br />
$ i više.<br />
veličina srednje klase do 2015.<br />
• Do 2015. pod srednju klasu u Centralnoj<br />
i Istočnoj Evropi će potpasti 10,6<br />
miliona domaćinstava.<br />
Distribucija prihoda u zemljama Centralne i Istočne Evrope<br />
% domaćinstava po kategorijama prihoda<br />
Prosečan godišnji<br />
prihod po<br />
domaćinstvu<br />
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100%<br />
27,871 $ Slovenija<br />
24,052 $<br />
<strong>22</strong>,617 $<br />
20,711 $<br />
19,338 $<br />
17,815 $<br />
16,646 $<br />
15,748 $<br />
12,592 $<br />
12,478 $<br />
12,104 $<br />
11,464 $<br />
9,544 $<br />
Češka<br />
Rusija<br />
Slovačka<br />
Poljska<br />
Hrvatska<br />
Turska<br />
Mađarska<br />
Srbija<br />
Ka<strong>za</strong>hstan<br />
Ukrajina<br />
Bugarska<br />
Rumunija<br />
Više od 50,000 $ 25,000 do 50,000 $ 15,000 do 25,000 $ Manje od 15,000 $<br />
Do 2015. pod srednju klasu u Centralnoj i Istočnoj<br />
Evropi će potpasti 10,6 miliona domaćinstava<br />
(CEEMEA Business Group)<br />
• Prosečno domaćinstvo u Rumuniji<br />
<strong>za</strong>rađuje manje od 10.000 $ godišnje<br />
(drugim rečima, polovina domaćinstava<br />
<strong>za</strong>rađuje manje, a polovina<br />
više od ove cifre).<br />
• Gotovo 2 miliona domaćinstava <strong>za</strong>rađuje<br />
više od 15.000 $ godišnje —<br />
teoretski, ovo je „donji prag“ <strong>za</strong>rade<br />
<strong>za</strong> srednju klasu.<br />
• Rumunija je, među 13 zemalja, na 6.<br />
mestu po veličini svoje srednje klase.<br />
• U 13 zemalja ovog regiona ima oko<br />
76 miliona domaćinstava srednje<br />
klase (80% ukupne populacije regiona).<br />
• Rusija je 1. mestu, sa 36 miliona domaćinstava,<br />
od kojih dve trećine<br />
godišnje <strong>za</strong>rađuju 25.000 $ i više.<br />
• Srednja klasa u Turskoj čini 15% populacije,<br />
a u Poljskoj 12%.<br />
• Više od polovine domaćinstava u<br />
Turkoj, Hrvatskoj i Mađarskoj, i dve<br />
trećine poljskih i ruskih domaćinstava<br />
sada se klasifikuje kao srednja<br />
klasa.<br />
• Češka republika, proporcionalno<br />
svojoj populaciji, ima najveći broj<br />
domaćinstava srednje klase (87%<br />
<strong>za</strong>rađuje više od 15.000 $ godišnje),<br />
što predstavlja 5% ukupne populacije<br />
u regionu.<br />
• Ukrajina broji gotovo 6 miliona domaćinstava<br />
srednje klase, ili 7,5%<br />
totala na nivou regiona, sa prosečnom<br />
godišnjom <strong>za</strong>radom od 15.000<br />
$ do 25.000 $.<br />
• Dve trećine domaćinstava u Ukrajini,<br />
Ka<strong>za</strong>hstanu i Srbiji, i tri četvrtine<br />
u Bugarskoj i Rumuniji, <strong>za</strong>rađuju<br />
ispod praga srednje klase.<br />
• Region Centralne i Istočne Evrope je,<br />
među tržištima u razvoju, najviše<br />
bio pogođen kr<strong>iz</strong>om 2008—2009, i<br />
potrebno mu je najviše vremena <strong>za</strong><br />
oporavak.
• Zemlje regiona sa višim srednjim primanjima obično troše<br />
manje na osnovne potrepštine kao što su hrana i be<strong>za</strong>lkoholna<br />
pića, a više na rekreaciju i restorane.<br />
• Među zemljama u region, domaćinstva u Češkoj najmanje troše<br />
na hranu, 18%, u poređenju sa 48% u Ukrajini, i oko 37<br />
–38% u Bugarskoj i Rumuniji.<br />
• Na drugim tržištima, prosek je od <strong>22</strong>% do 24%.<br />
• Rumunska domaćinstva, proporcionalno primanjima, najviše<br />
troše na alkohol i duvan (5,2% mesečne <strong>za</strong>rade), što je delom<br />
i posledica povećanja akci<strong>za</strong> ulaskom u EU.<br />
• Rusi najviše troše na odeću i obuću – 8,2 %, <strong>za</strong> 2% više od<br />
sledeće zemlje na listi.<br />
• Troškovi stanovanja i režije vrlo se malo razlikuju od tržišta<br />
do tržišta, pre svega zbog činjenice da je visina kirije proporcionalna<br />
platama i prihodima – u proseku, na ovu vrstu<br />
troškova odlazi oko 25% prihoda (u Poljskoj oko 30%).<br />
• Česi najviše troše na trajna potrošna dobra, popravke i renoviranja,<br />
skoro 6,2% mesečne <strong>za</strong>rade, a Ukrajinci najmanje –<br />
2,6%.<br />
• Troškovi zdravstva su <strong>za</strong> većinu domaćinstava <strong>za</strong>nemarljivi,<br />
oko 2% mesečnog budžeta (udeo privatnog osiguranja na<br />
• Najveća tržišta, sa najvećim razvojem,<br />
biće Rusija sa 3,5 miliona, Ukrajina<br />
sa 2,5 miliona, Turska sa 1,9 miliona i<br />
Poljska sa 0,9 miliona domaćinstava.<br />
• Broj pripadnika srednje klase porašće u<br />
Ka<strong>za</strong>hstanu, na 0.7 miliona.<br />
• Gotovo čitava ruska i poljska srednja<br />
klasa biće u kategoriji prihoda od<br />
25,000 $ do 50,000 $, odnosno50,000<br />
$ i više.<br />
• U Turskoj će broj domaćinstava koja<br />
<strong>za</strong>rađuju od 25,000 $ do 50,000 $ porasti<br />
<strong>za</strong> 0.9 miliona.<br />
• Tržište će najviše porasti u nižoj kategoriji<br />
primanja, od 15,000 $ do 25,000 $<br />
• Kada se prihodi vrate na nivo pre kr<strong>iz</strong>e,<br />
broj pripadnika srednje klase u Bugarskoj<br />
i Rumuniji će porasti <strong>za</strong> 300.000-<br />
400.000.<br />
Promene u veličini srednje klase po tržištu, 2011–2015.<br />
Broj domaćinstava, u hiljadama<br />
Bugarska<br />
Hrvatska<br />
Češka<br />
Mađarska<br />
Ka<strong>za</strong>hstan<br />
Poljska<br />
Rumunija<br />
Rusija<br />
Srbija<br />
Slovačka<br />
Slovenija<br />
Turska<br />
Ukrajina<br />
Trendovi potrošnje u Centralnoj i Istočnoj Evropi<br />
Bugarska<br />
Češka<br />
Mađarska<br />
Poljska<br />
Rumunija<br />
Rusija<br />
Turska<br />
Ukrajina<br />
0 500 1.000 1.500 2.000 2.500 3.000 3.500 4.000<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
ovim tržištima jos uvek je mali), iako u Bugarskoj na zdravstvene<br />
usluge odlazi 5,2% mesečnog budžeta, a u Mađarskoj<br />
i Poljskoj oko 4,5% , verovatno kao posledica dodatne<br />
nadoknade državnim službama, i plaćanja pri svakoj poseti<br />
medicinskoj ustanovi.<br />
• Turska ima najviše cene prevo<strong>za</strong>, na njih odlazi 13% budžeta,<br />
<strong>za</strong>hvaljujući visokom porezu na gorivo, dok Rumuni i Ukrajinci,<br />
proporcionalno, odvajaju duplo manje.<br />
• Češka predvodi u trošenju na rekreaciju – 9,6% , dok Bugari<br />
odvajaju svega 1,8%.<br />
• Na obrazovanje odlazi veoma mali procenat (manji od 1%),<br />
mada u Turskoj, zbog porasta broja privatnih institucija, taj<br />
broj <strong>iz</strong>nosi 2,1%.<br />
• Na hotele i restorane odlazi 5,8% troškova u Slovačkoj, a slede<br />
Češka i Turska sa 4,9%.<br />
• Rumuni i Bugari malo troše na odmore i restorane – 1% i 1,5%<br />
mesečnog budžeta.<br />
• Na „ostalu robu i usluge“ odlazi ostatak troškova, a to uključuje<br />
kategorije kao što su lična nega i finansijske usluge.<br />
Najviše se troši u Češkoj – 10,3%, a najmanje u Ukrajini –<br />
2,0%.<br />
Procenat srednje klase u glavnom ili najvećem gradu<br />
0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80%<br />
Niža<br />
Srednja<br />
Viša<br />
Cela srednja klasa<br />
veličina srednje klase u Centralnoj i Istočnoj Evropi, po<br />
tržištu i kategoriji prihoda, 2011.<br />
Broj domaćinstava, u milionima<br />
Rusija<br />
Turska<br />
Poljska<br />
Ukrajina<br />
Češka<br />
Mađarska<br />
Rumunija<br />
Ka<strong>za</strong>hstan<br />
Slovačka<br />
Hrvatska<br />
Srbija<br />
Bugarska<br />
Slovenija<br />
0 5 10 15 20 25 30 35 40<br />
15.000 do 25.000 $<br />
25.000 do 50.000 $<br />
Više od 50.000 $<br />
71
72 april 2012 www.instore.rs<br />
moja karijera<br />
SvETLAnA MILIvoJEvIĆ PAnEv, SEnIoR MARKETInG ACTIvATIon<br />
MAnAGER SPARKLInG SoFT DRInKS - CoCA-CoLA<br />
Ostvarenje<br />
studentskog<br />
sna<br />
Razgovarala: Milica Petrović, milica@instore.rs<br />
Datum i mesto rođenja: 04.11.1975, Zaječar<br />
Bračno (porodično) stanje: udata, sin Andrej (7 godina)<br />
obrazovanje: Fakultet <strong>za</strong> menadžment „Braća Karić“<br />
Karijera: Poslovni put <strong>za</strong>počela u Simit marketingu, in-house agenciji BK grupe, na<br />
poziciji Media Managera, od septembra 1999. do avgusta 2000. Zatim, radila kao<br />
Marketing Manager <strong>za</strong> Kraft Foods International u Neltu, septembar 2000. – januar<br />
2001. Karijeru nastavila u Coca-Cola Company od 2002. do danas na raznim pozicijama:<br />
Marketing Manager Fresh&Co (sokovi „neXt“;avgust 2010. – januar 2012);<br />
Senior Brand Manager Schweppes & local brands <strong>za</strong> Alpine & Adriatic Business Unit<br />
(jun 2009. – jul 2010); Coca-Cola TM Brand Manager <strong>za</strong> Srbiju, Crnu Goru, Makedoniju<br />
i Albaniju (mart 2006. – jun 2009); Coca-Cola TM Brand & Operations Supervisor<br />
(novembar 2002. – mart 2006).<br />
Trenutna funkcija: Senior Marketing Activation Manager Sparkling Soft Drinks<br />
Poljska (kategorija gaziranih pića Coca-Cola, Fanta, Sprite, Kinely)<br />
Hobi: Uživanje sa porodicom i prijateljima, u kafićima, na fudbalskim utakmicama<br />
ili na treningu mog sina. Igram se sa sinom, obožava Monopol, takođe i fudbal<br />
na Play Stationu. Volim da čitam, uglavnom literaturu ve<strong>za</strong>nu <strong>za</strong> b<strong>iz</strong>nis, „ženske“<br />
časopise ili blogove ve<strong>za</strong>ne <strong>za</strong> lični razvoj. Obožavam kozmetičke tretmane i<br />
masažu. Često putujemo, naročito u Skoplje, gde živi porodica mog supruga i dosta<br />
naših prijatelja.<br />
Energična, a fleksibilna. Večni<br />
optimista. Uvek fokusirana na<br />
rezultate u svemu što radi, Svetlana<br />
Milivojević Panev veruje<br />
da su baš ove osobine bile neophodne<br />
<strong>za</strong> razvijanje njene uspešne karijere,<br />
koju od početka ove godine gradi u<br />
glavnom gradu Poljske.<br />
Dozvolila je da je put odvede van Srbije<br />
posle „pregovora i dogovora“ sa suprugom<br />
i sinom: Njihova podrška i želja da<br />
upoznaju novu zemlju presudno su uticali na<br />
to da prihvatim novo radno mesto. S poslovne<br />
strane, to mi je bio novi i<strong>za</strong>zov i prilika<br />
da proširim svoje iskustvo radom na značajno<br />
većem, razvijenijem i komplikovanijem<br />
tržištu u odnosu na naše zemlje u Adriatik<br />
regionu u kojima sam uglavnom radila do<br />
tada. Poljska je jedna od najvećih evropskih<br />
zemalja sa ogromnim potencijalom <strong>za</strong> dalji<br />
rast i razvoj, a istovremeno i jedna od kritičnih<br />
zemalja <strong>za</strong> planirani rast kompanije<br />
u budućnosti. Verujem da je interancionalno<br />
iskustvo veoma vredno <strong>za</strong> celu porodicu, od<br />
upoznavanja nove zemlje, kulture, jezika,<br />
istorije i ljudi, do internacionalnog obrazovanja<br />
<strong>za</strong> mog sina.<br />
Svetlana kaže da joj je do sad najveći uspeh<br />
u karijeri bilo relansiranje brenda<br />
neXt 2010/2011. godine, kojim je kompanija<br />
ostvarila 30% rasta prodaje , jer<br />
je ona u to vreme na poziciji Marketing<br />
Managera <strong>za</strong> Fresh&Co. Ipak, ništa manje<br />
joj nisu dragi i projekti koje je vodila<br />
sa prethodnih pozicija, a koji su doneli<br />
kontinuirani rast prodaje i tržišnog uče-<br />
Od naučnika do menadžera<br />
Kada je bila mala maštala je da postane<br />
profesor, jer bi imala duge raspuste.<br />
Onda je poželela da se „igra nauke“ i<br />
postane naučnik. F<strong>iz</strong>ika ju je najviše<br />
interesovala i htela je da se bavi putovanjem<br />
kroz vreme. Na spisku želja<br />
našao se i advokatski posao, a kada<br />
je došlo vreme da se ozbiljno razmisli<br />
o budućnosti, Svetlana je rešila da postane<br />
menadžer, pa je upisala menadžment.
šća: Razne nagradne igre, kao što je bila<br />
„Misija finale“ 2006. („Pronađi GPS bocu<br />
i Coca-Cola helikopter dolazi po tebe“), kao i<br />
novogodišnje igre sa sakupljanjem <strong>za</strong>tvarača<br />
i plišanim medama, Čarobni trg i prvo kli<strong>za</strong>lište<br />
na otvorenom u Beogradu još 2002.<br />
i 2003. godine, mnogo novogodišnjih Coca-<br />
Cola karavana, lansiranje „Coca-Cola Zero“<br />
brenda 2008. čine me, takođe, ponosnom.<br />
Mislim da su mi najdraži projekti koji su<br />
osim poslovnih rezultata doneli vredne nagrade,<br />
puno radosti i Coca-Cola čarolije našim<br />
potrošačima.<br />
Pričajući sa našom sagovornicom, vraćamo<br />
se na početke njene karijere. Njen<br />
prvi posao bio je u BK grupi, što je, kako<br />
ona smatra, bilo prirodno s obzirom na<br />
to da je studirala na BK fakultetu i stekla<br />
dosta prakse i iskustva već <strong>za</strong> vreme<br />
studija. Nakon toga, radila je u Neltu<br />
kao Marketing Manager <strong>za</strong> Kraft Foods<br />
<strong>za</strong> Srbiju i Makedoniju, na brendovima<br />
„Milka“ i „Jacobs“, a <strong>za</strong>tim kraće vreme<br />
u lokalnoj marketing agenciji Kreativa.<br />
A onda Coca-Cola! Ostvarenje svega<br />
onog što je kao student maštala. Prijavila<br />
sam se na konkurs, imala nekoliko intervjua<br />
i dobila ponudu. Bila sam najsrećnija na sve-<br />
tu. Na studijama sam maštala o tome da se<br />
bavim marketingom u Coca-Coli, tako da je<br />
to bilo ostvarenje mog sna, pr<strong>iz</strong>naje Svetlana.<br />
Prve poslovne korake u ovoj kompaniji<br />
napravila je kao Brand Project Manager<br />
<strong>za</strong> „Coca-Cola“ brend <strong>za</strong> Srbiju i Makedoniju,<br />
a prvi projekti na kojima je radila<br />
bili su kli<strong>za</strong>lište Čarobni trg, Coca-Cola<br />
karavan i priprema kampanje sa polarnim<br />
medama. I danas su to, kako ona kaže,<br />
njene omiljene Coca-Cola kampanje.<br />
Prema njenim rečima, jedan od ciljeva joj<br />
je oduvek bio da karijeru nastavi van naše<br />
zemlje. U multinacionalnim korporacijama<br />
fleksiblnost i iskustvo na različitim tržištima<br />
su neki od preduslova <strong>za</strong> dalji napredak. Verujem<br />
da će ovo moje iskustvo biti pozitivno<br />
u svakom smislu: zbog ličnog razvoaj i savladavanja<br />
novih veština, rada sa ljudima i<br />
razvoja novog lokalnog tima, prevazilaženja<br />
kulturoloških barijera, upoznavanja drugačijeg<br />
tržišta, razvoja fleksibilnosti i brzine<br />
prilagođavanja novim okolnostima, dodaje<br />
Svetlana.<br />
Potreba da se lokalni tim u Poljskoj reorgan<strong>iz</strong>uje<br />
i da se unese nova, sveža energija<br />
i sitem rada <strong>za</strong> dalji rast i razvoj posla<br />
u ovoj zemlji, kao i Svetlanino iskustvo<br />
i istorija posti<strong>za</strong>nja dobrih poslovnih rezultata<br />
na prethodnim pozicijama, otvorili<br />
su joj granice Poljske.<br />
Kada je u poslednjem kvartalu 2011. godine<br />
dobila ponudu <strong>za</strong> odla<strong>za</strong>k, pomislila<br />
je samo da je to trebalo da se desi nekoliko<br />
meseci ranije, pošto je sin Andrej u<br />
septembru te godine krenuo u prvi razred,<br />
pa bi bilo lakše da su mu đački dani<br />
počeli u internacionalnoj školi. Dvoumljenje<br />
je kratko trajalo zbog porodice i<br />
ogromne predstojeće promene, a onda je<br />
pala odluka, zbog koje se ne kaje: Od 16.<br />
januara sam počela sa putovanjima i upoznavanjem<br />
ljudi i poslova ovde. U Varšavi<br />
živim od 5. marta. Na novoj poziciji vodim<br />
kategoriju gaziranih pića: Coca-Cola, Coca-<br />
Cola Zero/light/chery, Fanta, Sprite, Kinely.<br />
Moj tim je odgovoran <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje poslovnih<br />
rezultata kategorije kroz pripremu i implementaciju<br />
odgovarajućih marketinških programa,<br />
kontinuranu anal<strong>iz</strong>u tržišta, razvoj<br />
korektivnih akcija i saradnju sa lokalnom<br />
punionicom.<br />
Svetlana smatra da je cilj svakog lidera<br />
da postigne rezultate, bez obzira na kojoj<br />
konkretnoj poziciji se nalazi. Razlika<br />
u odnosu na prethodna radna mesta je<br />
u tome što su u Poljskoj pažnja menadžmenta<br />
i pritisak <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje rezultata<br />
čitave grupe veći zbog značaja tržišta: Ta-<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
73<br />
Da može, koju svoju poslovnu<br />
odluku bi promenila...<br />
Ne bih promenila odluke, pošto su<br />
u datim okolnostima bile najbolje<br />
moguće <strong>za</strong> posao.<br />
Osobine koje su potrebne <strong>za</strong><br />
uspešno poslovanje:<br />
Razumevanje b<strong>iz</strong>nisa i poslovnog<br />
sistema, strateški pristup, analitičke<br />
sposobnosti, balansirani pristup<br />
posti<strong>za</strong>nju kratkoročnih i dugoročnih<br />
ciljeva, komunikacija i timski<br />
rad. Od svega toga, ja najviše želim<br />
da unapredim veštinu komunikacije.<br />
Poruka <strong>za</strong> kolege kojima<br />
se ukaže slična prilika:<br />
Probajte, svakako, nešto novo i<br />
i<strong>za</strong>đite <strong>iz</strong> svoje zone komfora. Iako<br />
<strong>za</strong>hteva dodatnu energiju <strong>za</strong> učenje<br />
novih stvari, novog grada, jezika,<br />
sigurna sam da ovakva iskustva<br />
šire vidike i obogaćuju naše živote,<br />
kako profesionalno tako i lično.<br />
kođe, razlika se ogleda i u tome što su tržišni<br />
kontekst i poslovna situacija drugačiji, pa samim<br />
tim i načini kojima se rezultati postižu.<br />
Osim toga, imam značajno veće resurse na<br />
raspolaganju, ali i mnogo <strong>za</strong>htevniju situaciju<br />
na tržištu. Ne razmišljam o tome kao<br />
o teretu, već o i<strong>za</strong>zovu i tome šta treba da<br />
prilagodim ili promenim da bih bila uspešna.<br />
Svetlana pr<strong>iz</strong>naje da joj je najteže pala<br />
promena ljudi i formiranje novog tima<br />
već u prvim mesecima, bez temeljnog<br />
znanja lokalnog b<strong>iz</strong>nisa, jer je ipak, još<br />
u fazi da o tome uči. Svemu tome treba<br />
dodati i administrativne stvari koje prate<br />
preseljenje i nepoznavanje jezika, grada<br />
i zemlje, ali ih ona, ipak, samo posmatra<br />
kao deo novog iskustva.<br />
O tome šta će biti kada ugovor u Poljskoj<br />
istekne, Svetlana i ne razmišlja, već<br />
se trudi da pravilno vrednuje sve nepredvidive<br />
okolnosti i nova poznanstva<br />
koja joj je preseljenje donelo. Zapravo,<br />
ona još samo čeka kraj školske godine<br />
kada će joj se porodica konačno pridružiti,<br />
pa da njena Coca-Cola čarolija potpuno<br />
počne. �
74 april 2012 www.instore.rs<br />
<strong>InStore</strong> u razgovoru sa…<br />
Brend menadžerima<br />
u ovom broju časopisa <strong>InStore</strong> pričali smo sa predstavnicima kompanija Henkel, Jaffa i Imlek.<br />
verica brine o tome da Henkelovi preparati <strong>za</strong> negu kose među prvima dospeju u ruke dama. Maja<br />
da Imlekovi sirevi budu obavezni na trpe<strong>za</strong>ma naših potrošača, a Predrag da keks „Jaffa“ nikad<br />
ne prestane da bude jedna od omiljenih poslastica u ovom regionu<br />
Razgovarala: Milica Petrović, milica@instore.rs<br />
verica Petrović, Henkel<br />
Verica je sa pozicije Junior Brand Manager<br />
u kompaniji Henkel, od 2010. godine,<br />
odgovorna <strong>za</strong> brendove Palette, Perfect<br />
Mousse, Schauma i Syoss. Prve poslovne<br />
korake posle <strong>za</strong>vršenih studija, napravila je<br />
u jednoj marketinškoj agenciji kao Account<br />
Manager gde je, kako kaže, <strong>za</strong> svega<br />
nekoliko meseci stekla iskustva u kreiranju<br />
marketinških strategija <strong>za</strong> lansiranje<br />
novih brendova, u projektima kreiranja<br />
različitih promotivnih strategija, kao i u<br />
TV reklamama <strong>za</strong> različite kompanije. U<br />
Henkelu je od 2008. godine, gde je najpre<br />
radila kao asistent Brend Manegera,<br />
a prva odgovornost joj je bila poverena <strong>za</strong><br />
brend „Fa“. Najveći i<strong>za</strong>zov u karijeri mi je<br />
je bilo lansiranje novog brenda Syoss 2009.<br />
godine i njegovo pozicioniranje među mnogobrojnim<br />
već poznatim i jakim brendovima na<br />
tržistu pro<strong>iz</strong>voda <strong>za</strong> negu kose. Tokom sledeće<br />
dve godine i<strong>za</strong>zov je bio ojačati poziciju Syossa<br />
kao megabrenda, sa širenjem portfolia na tržište<br />
pro<strong>iz</strong>voda <strong>za</strong> oblikovanje kose kao i boja<br />
<strong>za</strong> kosu, objašnjava Verica. Njena trenutna<br />
preokupacija je razvijanje strategije kako<br />
biti, ali i ostati, omiljeni brend potrošačima<br />
na tržištima <strong>za</strong> negu i bojenje kose.<br />
Nakon uspešne karijere brend menadžera,<br />
Verica sebe i dalje vidi u marketing<br />
sektoru internacionalne kompanije.<br />
Predrag Rađenović, Jaffa<br />
U kompaniji Jaffa Crvenka, Predrag radi<br />
od aprila 2011, kao brend menadžer <strong>za</strong>dužen<br />
<strong>za</strong> jedan od najprepoznatljivijih<br />
srpskih pro<strong>iz</strong>voda – keks „Jaffa“. Pre<br />
toga, karijeru je gradio u kompanijama<br />
Philip Morris International i Apatinskoj<br />
pivari. Razmišljajući o i<strong>za</strong>zovima sa kojima<br />
se susretao, Predrag kaže: Promena<br />
industrije u kojoj radite uvek predstavlja<br />
i<strong>za</strong>zov, kako zbog promene samog radnog<br />
okruženje, nove korporativne kulture i novih<br />
lica, tako i zbog novih, drugačijih aktivnosti,<br />
načina komunikacije brenda, i<br />
različitih projekata. Njegova trenutna<br />
preokupacija je aktuelna kampanja <strong>za</strong><br />
Jaffa cakes. Pored planiranja dugoročnog<br />
razvoja brend i iniciranja ključnih<br />
projekata, bavi se vođenjem i organi<strong>za</strong>cijom<br />
kampanje od idejnih rešenja, preko<br />
medijske strategije do same reali<strong>za</strong>cije<br />
kampanje na svim velikim tržištima bivše<br />
Jugoslavije. Kako on kaže, posvećenost,<br />
strateško planiranje, kreativnost, ali i<br />
proračunati r<strong>iz</strong>ik, uvek daju pozitivne<br />
rezultate. Nakon uspešne karijere brend<br />
menadžera, Predrag sebe vidi i dalje u<br />
FMCG industriji. Ovaj sektor je, svakako,<br />
najveće uzbuđenje <strong>za</strong> mene, pa sebe u budućnosti<br />
vidim među „brzim“ brendovima.<br />
To <strong>za</strong> mene predstavlja i<strong>za</strong>zov, a ja volim da<br />
se suočavam sa i<strong>za</strong>zovima i odgovaram na<br />
njih, <strong>za</strong>ključuje on.<br />
Maja Bašić, Imlek<br />
Gradeći karijeru od 2009. godine u Imleku,<br />
Maja radi na dve paralelne pozicije<br />
– Regional Market Research Manager i<br />
Category Manager <strong>za</strong> kategoriju sireva.<br />
Prethodno je radila u agenciji <strong>za</strong> istraživanja<br />
tržišta GfK , na poziciji FMCG<br />
Research Manager. Za Maju je, kako kaže,<br />
najveći i<strong>za</strong>zov u karijeri predstavljao upravo<br />
prela<strong>za</strong>k u veliki i dinamičan poslovni<br />
sistem kao što je Imlek: Opis mog novog posla<br />
bio je kombinacija dve različite, a jednako<br />
<strong>za</strong>htevne poziciej. Posebno i<strong>za</strong>zovno je bilo to<br />
što mi je posao na poziciji Category Manager<br />
bio potpuno nov. U kategoriji sireva, Imlek<br />
ima veoma širok portfolio pro<strong>iz</strong>voda, pa su<br />
se i<strong>za</strong>zovi kretali od početnog upoznavanja<br />
tako širokog spektra pro<strong>iz</strong>voda, razumevanja<br />
strukture tržišta i potreba potrošača, ka postavljanju<br />
budućih strategija čitave kategorije,<br />
odnosno planiranju razvoja novih pro<strong>iz</strong>voda<br />
i nalaženje pravog načina <strong>za</strong> obraćanje ciljnoj<br />
grupi. Iako je angažovanje na dve paralelne<br />
pozicije u početku bilo <strong>za</strong>htevno, veoma<br />
sam srećna i ponosna zbog uka<strong>za</strong>ne prilike da<br />
se profesionalno usavršim u novim ulogama.<br />
Trenutno je u Majinom fokusu repozicioniranje<br />
i priprema marketing kampanje<br />
postojećih pro<strong>iz</strong>voda, kao i aktivnosti na<br />
razvoju i lansiranju jednog potpuno novog<br />
pro<strong>iz</strong>voda. Kako kaže, veoma je <strong>za</strong>dovoljna<br />
svojom trenutnom pozicijom, tako da sebe<br />
i ubuduće vidi u sličnom okruženju.
76 april 2012 www.instore.rs<br />
edukacija<br />
zAvRšEnA nAJvEĆA STuDEnTSKA MAnIFESTACIJA u BEoGRADu<br />
Case Study Show 2012<br />
Kompanije koje su <strong>za</strong>dale<br />
studije slučaja, imale su<br />
priliku da čuju ideje i predloge<br />
<strong>za</strong> unapređenje sopstvenog<br />
poslovanja od talentovanih<br />
mladih studenata, koji su<br />
uložili veliki trud i uspeli da<br />
kao pravi uspešni menadžeri<br />
odgovore na i<strong>za</strong>zove pred<br />
kojima su se našli<br />
Autor: Iva Ilić, ESTIEM organi<strong>za</strong>cija<br />
Na Fakultetu organi<strong>za</strong>cionih<br />
nauka i u Dečjem kulturnom<br />
centru Beograd od 5. do 7.<br />
aprila u organi<strong>za</strong>ciji Lokalne<br />
grupe Beograd evropske studentske<br />
organi<strong>za</strong>cije ESTIEM, održana<br />
je najveća studentska manifestacija edukativnog<br />
karaktera – Case Study Show,<br />
gde je više od 300 studenata imalo priliku<br />
da se postavi u ulogu menadžera vodećih<br />
kompanija na srpskom tržištu i tako stekne<br />
dragoceno praktično iskustvo.<br />
Po šesti put su studenti Fakulteta organi<strong>za</strong>cionih<br />
nauka, u timovima sa stranim<br />
studentima, imali priliku da i<strong>za</strong>đu <strong>iz</strong><br />
okvira teoretskih znanja i oprobaju se u<br />
rešavanju problema realnih poslovnih situacija.<br />
Studije slučaja, odnosno problem<br />
<strong>iz</strong> oblasti svog poslovanja, čija su rešenja<br />
prezentovana prva dva dana događaja<br />
<strong>za</strong>dale su: Coca-Cola Hellenic Srbija,<br />
Holcim Srbija, Henkel Srbija, Telekom<br />
Srbija, Japan Tobacco International, Državna<br />
lutrija Srbije i Delta DMD. Time<br />
su ove kompanije još jednom poka<strong>za</strong>le da<br />
neguju politiku društveno odgovornog<br />
poslovanja i u periodu velike ekonomske<br />
kr<strong>iz</strong>e. Prvi put ove godine studentima<br />
svih univerziteta u Beogradu omogućeno<br />
je da kroz program trećeg dana učestvuju<br />
u manifestaciji Case Study Show.<br />
Studenti su na Fakultetu organi<strong>za</strong>cionih<br />
nauka tokom prva dva dana, prezentovali<br />
rešenja studija slučaja <strong>za</strong>datih od strane<br />
kompanija učesnica. Kako je projekat i<br />
internacionalnog karaktera tri studije<br />
slučaja su bile <strong>za</strong>date na engleskom jeziku.<br />
Nakon prezentacija rešenja studenti<br />
su imali priliku da se, putem radionica,<br />
bolje upoznaju sa predstavnicima ovih<br />
kompanija. Prvi put ove godine, poslednjeg<br />
dana Case Study Show-a, 7. aprila,<br />
u Dečjem kulturnom centru Beograd,<br />
održan je Company Show, koji je otvoren<br />
panel-diskusijom na temu „Značaj<br />
rešavanja studije slučaja u svetu poslovanja“.<br />
Tog dana su se kompanije učesnice<br />
projekta na štandovima predstavile svim<br />
prisutnima, a studenti su imali priliku<br />
da ostave svoj CV i time prokrče put do<br />
prvog <strong>za</strong>poslenja, prakse ili stipendije.<br />
Održan je i Case Speed Dating, gde su<br />
se kompanije upoznale sa studentima i<br />
diskutovale sa njima na unapred <strong>za</strong>datu<br />
temu, kao i Case Creative Room, gde su<br />
Projekat je dobio veliku podršku, kao i<br />
pohvale, od uprave Fakulteta organi<strong>za</strong>cionih<br />
nauka, Ministarstva omladine<br />
i sporta, kompanija učesnica,<br />
prijatelja projekta, studenata i<br />
studentskih organi<strong>za</strong>cija.<br />
Organi<strong>za</strong>cioni tim Case Study Show-a<br />
učesnici predstavili svoja rešenja kraćih<br />
studija slučaja, koje su <strong>za</strong>dale kompanije<br />
učesnice. Treći dan su događaju u velikom<br />
broju prisustvovali studenti svih<br />
univerziteta u Beogradu, a pored prethodno<br />
navedenih, kompanije City Facility<br />
i Banka Intesa su takođe učestvovale.<br />
Poslovni problem koji je kompanija Delta<br />
DMD stavila pred studente Fakulteta<br />
organi<strong>za</strong>cionih nauka se odnosio na uvođenje<br />
logističkih jedinica <strong>za</strong> pakovanje<br />
robe u plastičnim boksovima. U okviru<br />
ovog <strong>za</strong>datka bilo je neophodno odgovoriti<br />
na pitanja: o isplativosti uvođenja povratne<br />
plastične ambalaže <strong>za</strong> slanje robe<br />
u odnosu na već postojeće kartonske ambalaže;<br />
o karakteristikama koje bi trebalo<br />
da poseduje ta plastična ambalaža; načinu<br />
na koji uvođenje povratne plastične<br />
ambalaže može uticati na postojeće skladišne<br />
procese. Studenti su smatrali da je<br />
implementacija povratnih plastičnih kutija<br />
umesto jednokratnih kartonskih kutija<br />
višestruko isplativa, i da može doneti<br />
brojne benefite kompaniji. Kapacitet kutije<br />
bi <strong>iz</strong>nosio 27 kg. Temperaturna <strong>iz</strong>držljivost<br />
kutije bi u tom slučaju bila od -20<br />
do +60 stepeni Celzijusa, a vek trajanja<br />
ambalaže mogao bi biti <strong>iz</strong>uzetno dug, i<br />
varirao bi od 3 do 5 godina. Implementacija<br />
<strong>iz</strong>loženog rešenja bi imala poziti-
van efekat na sve aspekte distributivnih<br />
aktivnosti. Plastične kutije su lakše <strong>za</strong><br />
rukovanje i omogućavaju brže <strong>iz</strong>vođenje<br />
operacija utovara, pretovara i istovara.<br />
Istovremeno, obezbeđuju da roba unutar<br />
njih bude adekvatno <strong>za</strong>štićena od eventualnih<br />
lomova i drugih vidova oštećenja.<br />
Samim tim, potrebno je manje ponovnih<br />
isporuka, čime se u određenoj meri smanjuje<br />
i pređena kilometraža transportnih<br />
vozila.<br />
Osmisliti nov i sveobuhvatan projekat <strong>iz</strong><br />
oblasti <strong>za</strong>štite životne sredine je i<strong>za</strong>zov<br />
koji je <strong>za</strong>dala kompanija Telekom Srbija,<br />
koja bi na taj način unapredila svoj doprinos<br />
u ovom segmentu podrške društvenoj<br />
<strong>za</strong>jednici. U sklopu nastojanja<br />
kompanije da se aktivno uključi u projekte<br />
usmerene na <strong>za</strong>štitu životne sredine,<br />
u prethodne dve godine učestvovala je<br />
u akciji „Očistimo Srbiju“. Telekom Srbija<br />
je u prethodnoj godini u Beogradu<br />
obezbedila i postavljanje prvog solarnog<br />
punjača <strong>za</strong> mobilne telefone, dajući na<br />
taj način podršku preduzetništvu mladih.<br />
Budući menadžeri su kao jedno od<br />
rešenja ove studije slučaja predložili uvođenje<br />
Bicycle sharing systema (sistem<br />
<strong>iz</strong>najmljivanja gradskih bicikala) na teritoriji<br />
Beograda. Centralni koncept ovog<br />
sistema je da obezbedi besplatan ili povoljan<br />
pristup biciklima <strong>za</strong> vožnju na manjim<br />
razdaljinama u urbanom okruženju<br />
kao alternativu motor<strong>iz</strong>ovanom javnom<br />
gradskom prevozu ili privatnim vozilima,<br />
čime bi se redukovala <strong>za</strong>gađenost vazduha,<br />
gužva u saobraćaju i buka.<br />
Državna lutrija Srbije je prepoznala<br />
značaj internog marketinga i internog<br />
brendiranja <strong>za</strong> uspešno poslovanje kompanije<br />
i maksimalno <strong>za</strong>dovoljstvo svojih<br />
<strong>za</strong>poslenih, a rezultat toga je i <strong>za</strong>dovoljstvo<br />
igrača. Zaposleni predstavljaju lice<br />
kompanije, odnosno osobe koje javnosti<br />
treba da prenose iskrenu i pozitivnu sliku<br />
o lutriji. Upravo stoga je ova kompanija<br />
studentima dala <strong>za</strong>datak da osmisle<br />
strategiju internog marketinga. Neki od<br />
predloga rešenja odnosili su se na uređenje<br />
prostora kompanije – obezbeđivanje<br />
prostorije <strong>za</strong> slobodno vreme, parking<br />
mesta <strong>za</strong>poslenima u krugu kompanije,<br />
održavanje motivacionih vikenda i funkcionalnih<br />
treninga. Studenti su smatrali<br />
da bi <strong>za</strong>dovoljstvu <strong>za</strong>poslenih doprinelo<br />
i organ<strong>iz</strong>ovanje „Dana srećki“, gde svaki<br />
od 5 dana u nedelji označava jednu vrstu<br />
srećki kompanije. Toto dan, Bingo dan,<br />
Greb Greb dan, Victory dan i Loto dan.<br />
Tada bi svi u kompaniji trebalo da nose<br />
neki detalj koji je u boji logoa srećke na<br />
koju se taj dan odnosi. Na ovaj način <strong>za</strong>-<br />
posleni mogu da se identifikuju sa kompanijom<br />
u kojoj rade i sa njenim bitnim<br />
delovima.<br />
Više o poslovnim problemima koje su<br />
kroz studije slučaja <strong>za</strong>dale studentima<br />
Coca-Cola Hellenic Srbija, Holcim Srbija,<br />
Henkel Srbija i Japan Tobacco International<br />
, kao i o rešenjima istih, imaćete<br />
priliku da pročitate u narednom broju.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Delta DMD <strong>za</strong>dala je studentima poslovni problem <strong>iz</strong> oblasti logistike<br />
Tim Državna lutrije Srbije bavio se pitanjima internog marketinga<br />
Tim koji je rešavao <strong>za</strong>datak Telekom Srbija<br />
77<br />
Detaljnije informacije o samom događaju<br />
možete pronaći na sajtu www.casestudyshow.org.rs<br />
�<br />
Za sve dodatne informacije kontaktirajte<br />
Ivu Ilić, koordinatora tima <strong>za</strong> odnose<br />
s javnošću na projektu Case Study Show<br />
2012, putem e-mail adrese: iva.ilic@estiem.org
78 april 2012 www.instore.rs<br />
inPoslovi<br />
PRIMERI DoBRE KADRovSKE PRAKSE<br />
Briga <strong>za</strong> <strong>za</strong>poslene 55+<br />
Životni vek ljudi se produžava. Kao posledica toga produžava se i radni vek. o međugeneracijskoj<br />
solidarnosti i saradnji <strong>iz</strong>među <strong>za</strong>poslenih danas se puno priča i piše<br />
Autor: mr Marijana Jazbec,<br />
<strong>iz</strong>vršni direktor <strong>za</strong> strateške kadrove<br />
i korporacijsku kulturu u Mercatoru<br />
Praksa je potvrdila da različite<br />
generacije imaju različite preferencije,<br />
drugačiji odnos prema<br />
radu, drugačije motive, potrebe<br />
i očekivanja. Sa stanovišta poslodavca,<br />
prihvatanje različitosti nije samo<br />
uobičajena fra<strong>za</strong> nego je potreba kod svakodnevnog<br />
rada. Zbog toga smo u Mercatoru<br />
u kadrovskoj strategiji posebnu<br />
pažnju posvetili starijoj i mlađoj generaciji<br />
sa namerom da njihove karakteristike<br />
detaljniije upoznamo, da ih razumemo i<br />
prihvatimo u oblikovanju kadrovske politike.<br />
Naime, <strong>za</strong> uspešan razvoj preduzeća<br />
trebaju nam i stariji i mlađi radnici. Ovaj<br />
put ćemo predstaviti način na koji postupamo<br />
prema saradnicima 55+ i govorićemo<br />
o našim odnosima sa njima..<br />
Stariji <strong>za</strong>posleni nisu homogena grupa.<br />
Razlikuju se u pogledu obrazovanja, radnog<br />
iskustva, interesa, zdravlja, situacije u<br />
porodicii, geografskog okruženja. Individualne<br />
razlike rastu sa godinama. Stariji<br />
saradnici koji brinu o zdravlju i obrazuju<br />
se, staraju se o f<strong>iz</strong>ičkoj i psihičkoj kondiciji,<br />
mogu da se takmiče sa mlađima<br />
na tržištu rada i koriste to što su stariji<br />
i iskusniji.<br />
Prednosti <strong>za</strong>poslenih 55+ su:<br />
– iskustvo (radno i životno)<br />
– lojalnost, pouzdanost<br />
– odgovornost<br />
– briga (<strong>za</strong> ljude, <strong>za</strong> robu)<br />
– pristupačnost, manje porodičnih obave<strong>za</strong><br />
od mlađih<br />
– emotivna stabilnost<br />
– sposobnost <strong>za</strong> <strong>iz</strong>vođenje kompleksnih<br />
naloga<br />
– ciljna predvidivost, pouzdanost<br />
– <strong>za</strong>interesovanost <strong>za</strong> saradnju<br />
– usmerenost ka smisaonom poslu, ne<br />
žele da gube vreme na nepotrebnim<br />
aktivnostima<br />
– razumevanje potreba starijih kupaca<br />
– spremnost i želja <strong>za</strong> radom<br />
– imaju više vremena<br />
– imaju manje potrebe <strong>za</strong> „Ja“ i više <strong>za</strong><br />
„Mi“<br />
nedostaci <strong>za</strong>poslenih 55+ su:<br />
– sporiji su<br />
– imaju problema sa informacionim tehnologijama<br />
– traže predvidljive situacije i sa problemom<br />
prihvataju brze promene („copypaste“<br />
način)<br />
– manja inovativnost i stvaralaštva<br />
– ranjivost i osetljivost <strong>iz</strong>raženija nego<br />
kod mlađih saradnika<br />
– često su bolesni<br />
– prečesto vraćanje na<strong>za</strong>d, u prošlost<br />
– skuplji su od mlađih saradnika (minuli<br />
rad)<br />
– gube operativnu snagu, bolji su savetnici<br />
nego operativci<br />
– sve previše temelje na iskustvu, premalo<br />
uče<br />
– one na višim pozicijama, koji su skupi,<br />
teško je poslati u penziju, ako ih je<br />
„pregazilo“ vreme (preterivanje zbog<br />
<strong>za</strong>sluga koje imaju <strong>za</strong> prethodni rad;<br />
ako su bili na vodećim radnim mestima,<br />
<strong>za</strong> taj rad bili su odgovarajuće i<br />
plaćeni).<br />
Zaposleni 55+ ređe menjaju posao. To<br />
znači da moramo biti, kao poslodavci,<br />
svesni da ćemo većinu starijih saradnika<br />
imati sve do njihove penzije. Sadašnje<br />
radno <strong>za</strong>konodavstvo štiti starije radnike<br />
na više načina<br />
U Sloveniji postoji dodatak na minuli rad<br />
(0,5% od osnovne plate <strong>za</strong> svaku godinu<br />
radnog staža); status starijeg radnika dobijamo<br />
u 55. godini, i od tada pa nadalje<br />
radnika nije moguće otpustiti, osim u<br />
slučaju težeg prekršaja. Minimalni uslov
udeo <strong>za</strong>poslenih i prosečna starost u godinama 2011, 2015. i 2020.<br />
45<br />
44,5<br />
44<br />
43,5<br />
43<br />
42,5<br />
42<br />
41,5<br />
41<br />
40,5<br />
40<br />
Prosečna starost i udeo <strong>za</strong>poslenih 55+<br />
8,1<br />
42,5<br />
8,8<br />
42,9<br />
2011 2015 2020<br />
godina<br />
� Prosečna starost � Udeo <strong>za</strong>poslenih<br />
43,4<br />
Izvor: Interne kalkulacije i interni kadrovski informacioni sistem SAP, na dan <strong>31</strong>.12.2011.<br />
<strong>za</strong> penzionisanje je kod muškaraca 58 godina<br />
starosti i 40 godina penzijskog doba,<br />
ili 63 godina starosti i najmanje 20 godina<br />
penzijskog doba; žene se mogu penzionisati<br />
sa 57 godina i 4 meseca starosti<br />
odnosno sa 37 godina i 9 meseci radnog<br />
staža, ili 61 godinom starosti i najmanje<br />
20 godina penzijskog veka. I u Srbiji Zakon<br />
o radu određuje dodatak na minuli<br />
rad u visini 0,4% od osnovne plate <strong>za</strong><br />
svaku godinu <strong>za</strong>jedničkog radnog doba.<br />
Penzionisanje je predviđeno kod 65 godina<br />
starosti, ako je radnik uplaćivao <strong>za</strong><br />
penziono osiguranje najmanje 15 godina.<br />
Zakon posebno razmatra i <strong>za</strong>branu diskriminacije<br />
po različitim kriterijima, pa i<br />
po starosti. U Hrvatskoj je u Zakonu o<br />
radu određen dodatak <strong>za</strong> minuli rad u visini<br />
od 0,5% od osnovne plate <strong>za</strong> svaku<br />
godinu radne dobi. Penzionisanje je moguće<br />
u 65. godini starosti i posle 15 godina<br />
uplaćivanja <strong>za</strong> penziono osiguranje.<br />
Iz Mercator-BH saopštavaju da imaju i u<br />
Zakonu o radu Federacije BiH odredbu<br />
o dodatku na minuli rad u visini 0,6%<br />
od osnovne plate <strong>za</strong> svaku punu godinu<br />
radne dobi. Penzionisanje je moguće u<br />
60. godini i posle 20 godina uplaćivanja<br />
penzinog osiguranja odnosno posle 40<br />
godina plaćanja <strong>za</strong> penziono osiguranje.<br />
U Republici Srpskoj isto je tako dodatak<br />
na minuli rad 0,5%. Muškarci se mogu<br />
penzionisati posle 40 godina uplaćivanja<br />
<strong>za</strong> penziono osiguranje i 60 godina<br />
starosti, žene posle 35 godina staža i 58<br />
10,1<br />
12<br />
10<br />
godina starosti. Crna Gora ima drugačije<br />
odredbe dodatka <strong>za</strong> minuli rad. Naime,<br />
do 10 godina radnog staža 0,5%, od 10<br />
do 20 godina 0,7%, a <strong>za</strong> više od 20 godina<br />
1,00% od osnovne plate <strong>za</strong> svaku godinu<br />
<strong>za</strong>jedničkog radnog doba. Zaposleni<br />
se može penzionisati sa 67 godina i pla-<br />
Program odnosa sa saradnicama<br />
i saradnicima 55+ obuhvatiće<br />
različite aktivnosti, <strong>iz</strong>među<br />
ostalog: osposobljavanje vođa<br />
<strong>za</strong> rad sa starijim saradnicima,<br />
razgovori neposrednih vođa sa<br />
saradnicima 55+, osposabljavnje<br />
na sadašnjem radnom mestu,<br />
oblikovanje novog radnog mesta,<br />
tj. stručni mentor <strong>za</strong> najbolje<br />
starije saradnike, planiranje<br />
nasledstva, aktivno sudelovanje<br />
kod oblikovanja radno pravnog<br />
<strong>za</strong>konodavstva na tom području<br />
na nacionalnom nivou, aktivno<br />
praćenje bolovanja, poboljšanje<br />
statusa <strong>za</strong>poslenih 55+,<br />
međugeneracijska pomoć, i<br />
uključivanje socijalnih partnera,<br />
saveta radnika i reprezentativnih<br />
sindikata.<br />
8<br />
6<br />
4<br />
2<br />
0<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
79<br />
ćanje penzionog osiguranja od najmanje<br />
15 godina.<br />
U Grupi Mercator je prosečna starost<br />
<strong>za</strong>poslenih 39,5 godina. Najvišja je u<br />
Sloveniji, 42,5 godina, najniža u Albaniji,<br />
30 godina. Krajem 2011. godine u Mercatoru<br />
u Sloveniji je bilo <strong>za</strong>poslenih 846<br />
saradnika 55+, tj, 8.1 %, u godini 2015.<br />
biće ih 925, tj. 8,8, %, u 2020. godini će<br />
ih biti 1.049, tj. 10,1%. Većina <strong>za</strong>poslenih<br />
<strong>iz</strong>među 55+, tj. 99,1%, je <strong>za</strong>posleno<br />
na neodređeno vreme.<br />
Rezultati istraživanja koje smo sproveli<br />
među saradnicima 55+, pokazuju, da su<br />
odnosi sa mlađima korektni i da rukovodstvo<br />
podjednako brine i o jednima i<br />
o drugima. Stariji saradinci se ne osećaju<br />
<strong>za</strong>postavljenim u svojoj radnoj okolini.<br />
Za njih je najprimereniji način obrazovanja<br />
učenje na praktičnim primerima,<br />
<strong>za</strong>tim grupni rad, kao i kratki kursevi sa<br />
korisnim sadržajima. Prihvataju da uče<br />
one sadržaje koji su pove<strong>za</strong>ni sa njihovim<br />
radnim mestom. Za njihovo dobro razpoloženje<br />
važne su dobre vođe, korektni<br />
međuljudski odnosi, plata i poštovanje<br />
saradnika. Sa druge strane, vođe i mlađi<br />
saradnici ocenjuju da postoje problemi u<br />
komuniciranju sa starijima, koji su više<br />
ve<strong>za</strong>ni <strong>za</strong> štampane medije i neposrednu<br />
komunikaciju, dok su mlađima bliži različiti<br />
oblici e-komunikacije, preko neta<br />
kao i primerena upotreba komunikacionih<br />
tehnologija. Vođe i mladi identifikuju<br />
najveće probleme na području upotrebe<br />
informacionih tehnologija, u brzini prilagođavanja,<br />
u inovativnom razmišljanju<br />
i u umoru.<br />
Kadrovska politika <strong>za</strong> odnose sa<br />
<strong>za</strong>poslenima 55+<br />
Kadrovska politika je naročito usmerena<br />
na sledeća tri, <strong>za</strong> starije <strong>za</strong>poslene, važna<br />
područja: kompetenciju, motivaciju i<br />
zdravlje. Cilj: <strong>za</strong>državanje kvalitetne <strong>za</strong>posljenosti<br />
saradnika 55+.<br />
Kompetencije <strong>za</strong> rad<br />
Kompetencije <strong>za</strong> rad i uposnelnost u najvećoj<br />
meri obezbeđujemo obrazovanjem,<br />
što znači da neprestano obrazovanje nije<br />
fra<strong>za</strong>. Kroz rad stičemo različita iskustva,<br />
ali nisu sva radna iskustva pozitivna. Saradnici<br />
koji su na istom radnom mestu,<br />
na primer, više od 15 godina, često gube<br />
mentalnu vitalnost i nove ideje na svom<br />
radnom mestu. Iako su se <strong>za</strong>htevi promenili,<br />
neki i dalje rade na stari način. Drugi<br />
<strong>iz</strong> istih razloga možda i nisu više puno <strong>za</strong>posleni.<br />
Loše navike, rutinski rad, preveliko<br />
oslanjanje na radno iskustvo, ne<strong>za</strong>interesovanost<br />
<strong>za</strong> nove pristupe, negativni
80 april 2012 www.instore.rs<br />
inPoslovi<br />
su vidici radnih iskustva. Oni, koji sačuvaju<br />
<strong>za</strong>intereovanost <strong>za</strong> učenje i novosti,<br />
produžavaju radnu sposobnost i znaju da<br />
sačuvaju svežinu na svom radnom mestu.<br />
U suprotnom, može lako doći do raskoraka<br />
<strong>iz</strong>među kompetencija radnika i <strong>za</strong>hteva<br />
koji se stavljaju pred njega. To često<br />
vodi do zdravstvenih problema i isključivanja<br />
starijih. Očuvanje kompetencija<br />
<strong>za</strong> rad je veći i<strong>za</strong>zov <strong>za</strong> stručne službe/<br />
vodeće radnike nego <strong>za</strong> operativu.<br />
Motivacija <strong>za</strong> rad<br />
Motivisani ljudi bolje obavljaju svoj posao<br />
od onih koji nisu motivisani. I to je u<br />
velikoj meri pove<strong>za</strong>no sa obrazovanjem.<br />
Zaposleni u stručnim službama po pravilu<br />
više uživaju u svom poslu nego oni<br />
u operativnoj delatnosti. Za niže obrazovane,<br />
usko osposobljene saradnike, nema<br />
puno mogućnosti <strong>za</strong> unutrašnje kadrovanje<br />
jer imaju male kompetencije <strong>za</strong> rad<br />
i možda je to što rade sada i jedino šta<br />
znaju i mogu dobro raditi. Između starijih<br />
od 55 god. ima i razlika u iščeakivanju<br />
penzije. Saradnici u operativi se po<br />
pravilu penzionišu odmah kada steknu<br />
uslove. Saradnici u stručnim službama<br />
često traže mogućnosti da produže radni<br />
vek. Prvi su f<strong>iz</strong>ički i psihički više umorni<br />
i iscrpljeni od drugih (to će <strong>za</strong>konodavac<br />
morati ukalkulisati u penzionom <strong>za</strong>konodavstvu).<br />
Pošto se motivacija <strong>za</strong> rad<br />
sa godinama može <strong>iz</strong> različitih razloga<br />
menjati kod saradnika 55+, potrebno je<br />
proveriti da li rade ono što najbolje znaju<br />
i mogu. Ako su <strong>iz</strong>gubili operativnost<br />
i brzinu treba ustanoviti šta je ostalo, u<br />
čemu su dobri ili čak bolji nego pre. Potrebna<br />
je, dakle, ocena motivisanosti <strong>za</strong><br />
rad. Šta su potrebe starijeg, a šta preduzeća?<br />
Gde misli da će <strong>za</strong>posleni 55+ najviše<br />
pripomoći? Kakav odnos ima prema<br />
promenama? Da li se boji unutrašnje<br />
mobilnosti, gde se mora nešto na novo<br />
naučiti? To su razlike <strong>iz</strong>među saradnika<br />
55+. Potrebni su razgovori, razumevanje<br />
novih životnih i radnih okolnosti. Oču-<br />
vanje motivacije <strong>za</strong> rad je i<strong>za</strong>zov kako <strong>za</strong><br />
operativu tako i <strong>za</strong> stručne službe.<br />
zdravlje<br />
Zdravlje je čovekova najveća vrednost.<br />
Generalno, mladi su zdraviji od starih.<br />
Zdravlje, bilo f<strong>iz</strong>ičko ili psihičko, s godinama<br />
postaje slabije. Primetno je više<br />
odsustva kolega starijih od 55 godina<br />
nego mlađih. Takođe, imamo veoma visok<br />
procenat invalida. U Mercatoru smo<br />
svesni da smo kao poslodavac odgovorni<br />
<strong>za</strong> određene zdravstvene tegobe koje su<br />
direktna posledica rada. Na primer, ako<br />
je prodavačica radila 20 godina u našem<br />
preduzeću, mi smo odgovorni <strong>za</strong> njene<br />
bolove u krstima i kičmi i <strong>za</strong>to moramo<br />
da pomognemo. Pozitivan pristup u<br />
smislu „tu ćete doživeti penziju i raditi<br />
bez stresa“ doprineće boljim rezultatima<br />
rada i boljem osećaju <strong>za</strong>poslenog.<br />
Projekt Promocija zdravlja ima značajnu<br />
ulogu kod dugoročne brige <strong>za</strong> zdravje <strong>za</strong>poslenih<br />
55+. Naglašavamo da je zdravlje<br />
pre svega briga svakog pojedinca, a onda<br />
i preduzeća. Briga <strong>za</strong> zdravlje kolega 55+<br />
koji rade u stručnim službama je veći i<strong>za</strong>zov<br />
nego, briga <strong>za</strong> one koji su na pozicijama<br />
u stručnim odeljenjima kompanije.<br />
<strong>za</strong>ključak<br />
Izbalansirani kadrovski razvoj preduzeća<br />
podrazumeva i brigu <strong>za</strong> starije saradnike,<br />
naročito na području razvoja i očuvanja<br />
njihovih kompetencija <strong>za</strong> rad, obezbeđivanja<br />
odgovarajućeg rada, motivacije<br />
i zdravlja, dok ne steknu uslove <strong>za</strong> penzionisanje.<br />
Posle je potrebno prepustiti<br />
mesto mlađima koji čekaju na <strong>za</strong>poslenje,<br />
napredovanje i lični i profesionalni<br />
razvoj. To je osnovno usmerenje u kadrovskoj<br />
politici na području solidarnosti<br />
<strong>iz</strong>među generacija u Mercatoru.<br />
Očekujemo da će novo radno pravno <strong>za</strong>konodavstvo<br />
omogućiti vitalnim i posla<br />
željnim penzionerima nove fleksibilne<br />
vrste <strong>za</strong>poslenja koje će im nuditi lično<br />
<strong>za</strong>dovoljstvo i omogućiti poboljšanje materialnog<br />
stanja.<br />
Uprava preduzeća će u sledećem mesecu<br />
raspravljati i o dokumentu, predviđenom<br />
ophođenju sa saradnicima mlađim<br />
od 30 god. koji kao i stariji imaju brojne<br />
prednosti, ali i nedostatke. Sa time ćemo<br />
<strong>za</strong>okružiti razumevanje različitosti u postupcima<br />
odnošenja sa mlađim i starijim<br />
saradnicima sa namerom, da im omogućimo<br />
primerene uslove, okolinu i odnose<br />
<strong>za</strong> uspešno obavljanje posla. Prihvatanje<br />
i primereno odazivanje na generacijsku<br />
različitost je veliki i<strong>za</strong>zov naročito <strong>za</strong><br />
vođe na svim nivoima. �<br />
B<strong>iz</strong>nis transferi i <strong>za</strong>poslenja<br />
Imenovan direktor Coca-Cola<br />
Hellenic Srbija i Crna Gora<br />
Ramon Weidingerpostavljen<br />
je na<br />
poziciju novoggeneralnog<br />
direktora<br />
kompanije Coca-ColaHellenic<br />
Srbija i<br />
Crna Gora. On<br />
je na tu dužnost stupio 19. marta 2012.<br />
Weidinger je osnovne i doktorske studije<br />
<strong>za</strong>vršio na Ekonomskom fakultetu u<br />
Beču. Pre nego što se pridružio Coca-<br />
Cola timu, bio je na poziciji generalnog<br />
direktora kompanije Nestlé <strong>za</strong> baltičke<br />
države, <strong>za</strong>duzen <strong>za</strong> konditorske brendove,<br />
kafu i kulinarske pro<strong>iz</strong>vode. U oktobru<br />
2010. postao je generalni direktor<br />
Coca-Cola Hellenic Hrvatska. Weidinger<br />
je funkciju u Srbiji preuzeo od Jovana<br />
Radosavljevića, koji je obavljao poslove<br />
vršioca dužnosti generalnog direktora<br />
Coca-Cola Hellenic Srbija i Crna Gora,<br />
a koji će se vratiti na poziciju direktora<br />
prodaje. Tokom protekle dve i po godine<br />
kompaniju Coca-Cola Hellenic Srbija<br />
i Crna Gora predvodio je Sotiris Yannopoulos,<br />
koji će karijeru nastaviti na<br />
poziciji generalnog direktora Coca-Cola<br />
Hellenic Italija.<br />
novo vođstvo SoS marketa<br />
Momir Lazić<br />
imenovan<br />
je <strong>za</strong> novog<br />
generalnog<br />
direktora<br />
privrednog<br />
društva SOS<br />
marketi Beograd.<br />
Lazić je na novu poziciju došao<br />
nakon dugogodišnje funkcije generalnog<br />
direktora preduzeća Klas i Beogradska<br />
pekarska industrija, što ga čini<br />
privrednikom sa velikim iskustvom u<br />
domenu pro<strong>iz</strong>vodnje i trgovine, navodi<br />
se u saopštenju kompanije. Milorad<br />
Mišković, dosadašnji generalni direktor<br />
SOS marketa, otišao je u penziju.
Bitka <strong>za</strong> bebe<br />
Inkubator Kliničkom centru<br />
Kompanija Mercator-S<br />
je Kliničkom<br />
centru<br />
Kragujevac krajem<br />
marta uručila<br />
inkubator<br />
marke „Caleo“,<br />
najsavremeniji<br />
inkubator <strong>za</strong> intenzivnu<br />
negu<br />
novorođenčadi,<br />
vredan 14.000<br />
evra. Za 10. godina,<br />
koliko Mercator<br />
posluje u Srbiji,<br />
sa više od milion evra podržali smo brojne projekte značajne<br />
<strong>za</strong> razvoj lokalne <strong>za</strong>jednice i njenih društvenih, kulturnih i sportskih<br />
institucija. Ova donacija je još jedan primer da Mercator na<br />
pravi način brine o društvenoj <strong>za</strong>jednici u kojoj posluje, i<strong>za</strong>jvio je<br />
Goran Sorak, <strong>iz</strong>vršni direktor <strong>za</strong> marketing i odnose sa javnošću<br />
Mercator trgovine <strong>za</strong> jugoistočnu Evropu. Godišnje<br />
se u Centru <strong>za</strong> neonatologiju Kliničkog centra Kragujevac<br />
pruži zdravstvena nega <strong>za</strong> više od 350 beba <strong>iz</strong> 10 porodilišta<br />
sa teritorije centralne, dela <strong>za</strong>padne Srbije, severa Kosovske<br />
Mitrovice i kompletne Raške oblasti.<br />
Dobrotvorni prihod<br />
Kompanija dm je aktuelnoj humanitarnoj akciji donirala<br />
200.000 dinara, što je prihod od prodaje ostvaren u periodu<br />
u kome je gospodin Veran Matić po sat vremena radio na<br />
kasama na dan otvaranja novih objekata u beogradskim naseljima<br />
Bežanijska Kosa i Karaburma.<br />
Brašno <strong>za</strong> Crveni krst<br />
Delta Agrar, Danubius i Delta<br />
fondacija uručili su Crvenom<br />
krstu Srbije humanitarnu pomoć<br />
od 53 tone brašna, <strong>za</strong><br />
potrebe narodnih kuhinja u<br />
Paraćinu, Pirotu, Bujanovcu,<br />
Novom Sadu i Kuršumliji.<br />
Ovom akcijom će, u trajanju od<br />
mesec dana, biti obezbeđeno<br />
po pola vekne hleba <strong>za</strong> 4.350<br />
socijalno najugroženijih građana<br />
u nabrojanim opštinama.<br />
Narodnoj kuhinji u Novom<br />
Sadu Crveni krst je dodelio<br />
13 tona brašna, dok će ostalim<br />
gradovima pripasti po 10 tona<br />
ove osnovne životne namirnice.<br />
Donacija Delta Agrara,<br />
Danubiusa i Delta fondacije<br />
deo je <strong>za</strong>jedničkog projekta sa<br />
Ministarstvom poljoprivrede,<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
81<br />
humanost na delu<br />
Uskršnji poklon deci<br />
<strong>iz</strong> Prihvatilišta<br />
Kompanija Veropoulos je,<br />
povodom velikog hrišćanskog<br />
praznika Uskrsa, poklon<br />
paketima obradovala najmlađe<br />
<strong>iz</strong> centra „Prihvatilište <strong>za</strong><br />
decu – Beograd“. Pored paketića,<br />
Veropulos je, u saradnji<br />
sa socio-humanitarnom<br />
organi<strong>za</strong>cijom „Svojoj deci“,<br />
obezbedio i 300 jaja, koja su<br />
na Veliki petak obojena, a na<br />
Uskršnju nedelju poklonjena<br />
deci koja praznik nisu dočekala<br />
u svojim domovima.<br />
Tako su deca u Prihvatilištu,<br />
<strong>za</strong>tim u Sigurnoj kući u Rakovici<br />
i na odeljenju <strong>za</strong> hematologiju<br />
i onkologiju u Tiršovoj<br />
obeležila praznik uz tradicionalno<br />
kucanje jajima. Uskrs je<br />
U susret osobama sa<br />
invaliditetom<br />
Zahvaljujući radu studentskih<br />
timova koje su podržali<br />
PECD program i kompanija<br />
Philip Morris, Niš je prvi put<br />
dobio dve sobe u studentskom<br />
domu koje su prilagođene<br />
boravku studenata sa<br />
invaliditetom, a kretanje ovih<br />
akademaca olakšano je i postavljanjem<br />
prilaznih rampi<br />
ispred studentskih restorana.<br />
Projektom „My place“ opremljen<br />
je i specijal<strong>iz</strong>ovani trenažni<br />
centar <strong>za</strong> mlade sa hendikepom<br />
i adaptiran je prilaz<br />
sportskom centru. Dodatnim<br />
angažmanom studenata, i<br />
trgovine, šumarstva i vodoprivrede<br />
i Crvenim krstom Srbije.<br />
Projekat je pokrenut sa ciljem<br />
da se pruži pomoć socijalno<br />
ugroženim slojevima stanovništva<br />
kroz donacije narodnim<br />
kuhinjama, koje se nalaze u<br />
sklopu lokalnih organi<strong>za</strong>cija<br />
Crvenog krsta Srbije.<br />
dobra prilika da se darivanjem<br />
omogući da i deca prema kojima<br />
život nije bio blagonaklon osete,<br />
bar na trenutak, čari najradosnijeg<br />
hrišćanskog praznika,<br />
poručili su <strong>iz</strong> kompanije.<br />
prvi ivičnjaci u gradu postali<br />
su pristupačni osobama sa invaliditetom,<br />
ali i majkama sa<br />
malom decom. Adaptiranjem<br />
17 autobuskih stajališta, Niš<br />
je postao prvi grad u Srbiji,<br />
čije su stanice prilagođene<br />
potrebama osoba sa v<strong>iz</strong>uelnim<br />
hendikepom.<br />
Uz podršku kompanije Philip<br />
Morris, Niško udruženje<br />
studenata sa hendikepom<br />
(NUSH) već četiri godine <strong>za</strong>redom<br />
real<strong>iz</strong>uje projekat „I mi<br />
to možemo” u okviru PECD<br />
programa. Tokom 2011–2012.<br />
godine akcenat je stavljen na<br />
organ<strong>iz</strong>ovanje plivačkih radionica<br />
i primenu, kod nas nove,<br />
Halliwick metode u plivanju<br />
osoba sa invaliditetom. Razvojem<br />
rekreativno-rehabilitacionog<br />
programa jača se samopouzdanje<br />
mladih sa hendikepom i smanjuje<br />
njihova <strong>za</strong>visnost od porodica,<br />
što sve vodi njihovoj inkluziji u<br />
društvo, kažu <strong>iz</strong> kompanije<br />
Phillip Morris.
82 april 2012 www.instore.rs<br />
trendovi<br />
TRyvERTISInG SAD I nA PoDRučJu BIvšE „JuGE“<br />
TestiRaj i uštedi<br />
Robne marke svakodnevno moraju da se suočavaju sa i<strong>za</strong>zovima, kako bi bile <strong>iz</strong>dvojene u poplavi<br />
reklama i promocija. <strong>za</strong>to se stalno traže novi pristupi, a jedan od njih je takozvani tryvertising –<br />
radnja u kojoj kupac pro<strong>iz</strong>vode plaća svojim mišljenjem<br />
Autor: Marko Hrastar,<br />
marko.hrastar@instore.si<br />
Ideju sam dobila kad sam prelistavala<br />
Trendwatching. To su vesti o najnovijim svetskim<br />
trendovima u svim branšama, a naročito<br />
u trgovini. Radnje u kojima kupci robu<br />
plaćaju svojim mišljenjem <strong>iz</strong>mislili su Japanci,<br />
tako da sam se malo pomučila sa prevodom<br />
nekih njihovih termina, a sve u cilju sticanja<br />
znanja, objašnjava Irena Marčetič, vlasnica<br />
ovakve radnje u Ljubljani. Zajedno sa<br />
radnjom TestiRaj, u Sloveniju je došao<br />
takozvani Tryvertising ili reklamiranje uz<br />
pomoć testiranja pro<strong>iz</strong>voda. Ova metoda<br />
je na listi 100 najvećih trendova u godini<br />
2011. <strong>za</strong>vršila na 40. mestu.<br />
Postupak <strong>za</strong> „kupovinu“ u ovoj radnji je<br />
sledeći: potrošači se prijavljuju na zvaničnom<br />
sajtu, <strong>za</strong>tim dobijaju profil sa članskom<br />
kartom i brojem, i na kraju rezervišu<br />
datum i vreme odlaska u radnju. Ako<br />
<strong>za</strong>nemarimo jedan evro na račun prov<strong>iz</strong>ije<br />
<strong>za</strong> prijavljivanje u bazu, onda možemo<br />
reći da kupci pro<strong>iz</strong>vode plaćaju tako što<br />
u roku od 15 dana posle kupovine ispune<br />
upitnik i na taj način snabdeju pro<strong>iz</strong>vođača<br />
povratnim informacijama. Potrošače,<br />
koji ‘<strong>za</strong>borave’ da popune upitnik,<br />
vlasnica radnje <strong>iz</strong>briše <strong>iz</strong> baze, tako da
sledećeg meseca ne mogu da dođu u kupovinu.<br />
Ovakav način prodaje finansiraju<br />
same kompanije, koje nam nude svoje pro<strong>iz</strong>vode<br />
sa ciljem da se istraživi tržište. Drugi<br />
aspekt je skupljanje povratnih informacija o<br />
pro<strong>iz</strong>vodima, ali nije baš nužno da kompanija<br />
uvek želi povratnu informaciju. Nestlé, na<br />
primer, nije tražio informacije, već je samo<br />
želo da testira pro<strong>iz</strong>vode, kaže Marčetičeva<br />
i dodaje da treba uložiti mnogo napora u<br />
pronalaženje <strong>za</strong>interesovanih kompanija.<br />
Testiranje se odvija kroz uzorkovanje i<br />
skupljanje povratnih informacija. Trgovina<br />
ima cilj da ponudi što više novih<br />
pro<strong>iz</strong>voda. U trenutku naše posete u<br />
radnji je bilo samo 13 pro<strong>iz</strong>voda, mada<br />
ih je najčešće dvadesetak. Zanimiljivo je<br />
spomenuti da se u TestiRaj radnji meri i<br />
kvalitet usluge (gen-i-elektrika). Ugovori<br />
koji se sklapaju sa kompanijama nisu<br />
dugoročni i do sada je vlasnica kontakti-<br />
PREDNOSTI TRYVERTISINGA<br />
Bolji uvid u kupca – Zbog direktnog<br />
iskustva sa pro<strong>iz</strong>vodom testiRaj<br />
omogućava dobijanje kvalitetnih<br />
podataka.<br />
Veći broj – Veća spremnost pojedinaca<br />
<strong>za</strong> davanje mišljenja o<br />
pro<strong>iz</strong>vodu i obrnuta logika: umesto<br />
»sarađuj i dobićeš poklon« je »uzmi<br />
poklon i sarađuj«, što osigurava<br />
veći broj mušterija.<br />
Niža cena – Zbog inovativnog modela,<br />
potrebno je da se uloži manje<br />
napora u pronalaženju ispitanika<br />
<strong>za</strong> saradnju u istraživanjima.<br />
rala 42 kompanije. Pored nje, u radnji je<br />
<strong>za</strong>poslen jedan student, dok se <strong>za</strong> istraživanja<br />
tržišta angažuju i spoljni saradnici.<br />
Ja sam vlasnica i radnik u jednoj osobi. Trenutno<br />
imamo 3.047 prijavljenih mušterija.<br />
Kompanija nam obezbedi pro<strong>iz</strong>vode i kaže<br />
šta sa tim žele da postignu. Neke traže samo<br />
promociju i distribuciju, a neke žele i istraživanje<br />
s povratnim mišljenjem kupaca. U <strong>za</strong>visnosti<br />
od toga kreću se i cene koje kompanije<br />
plaćaju. Uglavnom se odlučuju <strong>za</strong> povratne<br />
informacije. Voda Costella je, na primer, ovakav<br />
slučaj, gde naručoici žele i jedno i drugo.<br />
Asorbio je pro<strong>iz</strong>vod koji običan kupac kod nas<br />
ne zna i <strong>za</strong>to im je istraživanje esencijalno.<br />
Rauch špricer se u Austriji vrlo dobro prodaje,<br />
a kompanija će na osnovu testiranja u<br />
našoj radnji odlučiti da li će ovaj pro<strong>iz</strong>vod da<br />
lansira na slovenačkom tržištu, objašnjava<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Prvi su ovakvu trgovinu otvorili<br />
Japanci, a u Evropi je prva radnja<br />
bila u Barseloni. Radnja je imala<br />
veliki asortiman, potrošači su navalili,<br />
pa su pro<strong>iz</strong>vodi brzo nestali i<br />
dućan je trebalo <strong>za</strong>tvoriti. TestiRaj<br />
je drugačiji od ostalih radnji širom<br />
sveta, jer se slovenačko tržište<br />
razlikuje po pitanju cena.<br />
83<br />
Irena, koja je diplomirala na fakultetu <strong>za</strong><br />
marketing u Mariboru i dodaje: Širom sveta<br />
ovo je već dobro uspostavljena ideja. Prvi su<br />
ovakvu trgovinu otvorili Japanci, a u Evropi<br />
je prva radnja bila u Barseloni. Radnja je<br />
imala veliki asortiman, potrošači su navalili,<br />
pa su pro<strong>iz</strong>vodi brzo nestali i dućan je trebalo<br />
<strong>za</strong>tvoriti. TestiRaj je drugačiji od ostalih<br />
radnji širom sveta, jer se slovenačko tržište<br />
razlikuje po pitanju cena. Japanci, na primer,<br />
od kompanija-naručioca dobijaju od 2.500 do<br />
3.000 evra po pro<strong>iz</strong>vodu, a ja dobijam samo<br />
od 400 do 1.200 evra, što <strong>za</strong>visi, naravno,<br />
od toga kakvu vrstu istraživanja naručilac<br />
traži. Japanci <strong>za</strong> članstvo traže 25 evra,<br />
Španci pet evra, kod nas treba platiti samo<br />
jedan evro. Potrošač može da poseti radnju<br />
samo jedanput mesečno da bi što više kupaca<br />
bilo u mogućnosti da isproba pro<strong>iz</strong>vode. Jedna<br />
kupovina je ograničena na pet različitih<br />
artikala.<br />
Više informacija o trgovini potražite na<br />
www.testiraj.eu ili na Facebook stranici<br />
(www.facebook.com/testiRaj). �
84 april 2012 www.instore.rs<br />
slovo <strong>za</strong>kona<br />
HACCP – SISTEM KonTRoLE BEzBEDnoSTI HRAnE<br />
Siguran svaki <strong>za</strong>logaj<br />
Kako da se svi hemijski, f<strong>iz</strong>ički i mikrobiološki r<strong>iz</strong>ici u pro<strong>iz</strong>vodnji, preradi i distribuciji<br />
hrane smanje ili potpuno eliminišu. Doprinosi smanjenju r<strong>iz</strong>ika po zdravlje stanovništva<br />
Priredila: Milica Petrović, milica@instore.rs<br />
HACCP (Ha<strong>za</strong>rd Analysis Critical Control<br />
Points) je sistem kontrole bezbednosti<br />
hrane, <strong>za</strong>snovan na princima Codex<br />
Alimentariusa, i omogućava da se svi<br />
hemijski, f<strong>iz</strong>ički i mikrobiološki r<strong>iz</strong>ici u<br />
pro<strong>iz</strong>vodnji, preradi i distribuciji hrane<br />
smanje ili potpuno eliminišu. S obzirom<br />
na to da je HACCP <strong>za</strong>snovan na preventivnom<br />
principu, odnosno da podrazumeva<br />
kontrolu hrane od početka pro<strong>iz</strong>vodnog<br />
procesa, to znači da doprinosi<br />
smanjenju r<strong>iz</strong>ika po zdravlje stanovništva.<br />
Pre svega, kako objašnjava Nenad Budimović,<br />
samostalni savetnik <strong>iz</strong> Udruženja<br />
<strong>za</strong> poljoprivredu, prehrambenu i duvansku<br />
industriju i vodoprivredu Privredne<br />
komore Srbije, treba shvatiti da HACCP<br />
nije standard, već sistem, jer nema merne<br />
vrednosti. Kako mu i samo ime kaže (prevedeno<br />
na srpski: anali<strong>za</strong> r<strong>iz</strong>ika kritičnih<br />
kontrolnih tačaka), ovim sistemom se<br />
prati ceo pro<strong>iz</strong>vodni proces, a ne samo finalni<br />
prozvod: Treba proceniti na koju fazu<br />
je bitno obraćati pažnju, jer nisu sve faze u<br />
procesu kritične. Za svaki pro<strong>iz</strong>vod ili grupu<br />
po<strong>iz</strong>voda postoje određene kritične tačke, koje<br />
bi stručnjaci, poput inženjera poljoprivrede,<br />
veterinara i tehnologa, trebalo da odrede.<br />
Principi<br />
HACCP je <strong>za</strong>snovan na sedam osnovnih<br />
principa:<br />
1. Sprovesti anal<strong>iz</strong>u opasnosti<br />
2. Utvrditi kritične kontrolne tačke<br />
3. Odrediti kritične granice<br />
4. Uspostaviti sistem praćenja<br />
5. Ustanoviti korektivne mere koje treba<br />
preduzeti kada se kroz nadziranje<br />
utvrdi da pojedina kritična tačka nije<br />
pod kontrolom<br />
6. Uspostaviti postupke verifikacije <strong>za</strong><br />
potvrđivanje da je HACCP sistem delotvoran<br />
7. Sačiniti dokumentaciju o svim postupcima<br />
tokom kontrole kroz ceo<br />
proces<br />
Prema njegovim rečima, HACCP je procedura<br />
koja je spolja gledano vrlo rastegljiva<br />
i bez krutih okvira: To ne važi <strong>za</strong> one<br />
procedure u pro<strong>iz</strong>vodnji hrane koje su propisane<br />
pravilnicima kao pod<strong>za</strong>konskim aktima,<br />
kao što je recimo obave<strong>za</strong> da se pasteri<strong>za</strong>cija<br />
mleka radi na 68 do 72 stepena tačno<br />
15 sekundi. Ali <strong>za</strong>to, ako vi procenite da je<br />
visina pločica u vašem objektu dovoljna i da<br />
ćete uspeti da održite celokupnu higijenu na<br />
određenom nivou, onda je to sasvim prihvatljivo.<br />
U slučaju da se pokaže drugačije, onda<br />
je na prvom mestu odgovornost na vama, a<br />
ne na inspekciji. To je dobro, jer mi u Srbiji<br />
imamo oko 4.500 registrovanih objekata <strong>za</strong><br />
pro<strong>iz</strong>vodnju hranu i piće, a nije moguće da ih<br />
sve svaki dan obiđe inspekcija.<br />
Pri kontroli, hemijski r<strong>iz</strong>ici u pro<strong>iz</strong>vodnji<br />
preuzimaju primat, jer ne možemo ni<br />
jednim čulom da utvrdimo da li su i u kolikoj<br />
količini dodate određene supstance,<br />
poput onih <strong>za</strong> trajnost pro<strong>iz</strong>voda, konzistentnost...<br />
Zato je potrebna dokumentacija<br />
koja tačno kazuje koliko je čega<br />
iskoristio pro<strong>iz</strong>vođač. Budimović upozorava<br />
da je korak pre prerade važno obratiti<br />
pažnju na poreklo sirovina, ambalažu,<br />
dodatke <strong>za</strong> hranu, kako bi sutra u slučaju<br />
kritične situacije dokumentacija poka<strong>za</strong>la<br />
od koga je svaki element vašeg pro<strong>iz</strong>voda<br />
stigao. Preduslovni programi, koji obuhvataju<br />
celokupno stanje objekta, takođe su neophodni<br />
kako bi HACCP bio ispunjen. Oni<br />
uključuju stanje podova, zidova, vrata i prozora,<br />
ali i dobar raspored prostorija u objektu<br />
kako ne bi dolazilo do takozvanog ukrštanja<br />
puteva. Bitno je i snabdevanje pijaćom vodom,<br />
jer je u svakom prehrambenom objektu<br />
potrebno da voda bude kvaliteta vode <strong>za</strong> piće,<br />
ali je važno i kakvog je kvaliteta otpadna<br />
voda i kolika je mogućnost da ona ugrozi sredinu<br />
u koju odlazi. Ne sme biti <strong>za</strong>nemareno
Koreni<br />
HACCP je nastao pedesetih godina XX<br />
veka, <strong>za</strong> potrebe NASA-e, kada je ova<br />
svemirska agencija sklopila ugovor sa<br />
Pillsbury Company radi pro<strong>iz</strong>vodnje hrane<br />
<strong>za</strong> astronaute. Kako su bili postavljeni<br />
strogi <strong>za</strong>htevi u pogledu bezbednosti<br />
hrane, koje tradicionalna kontrola gotovih<br />
pro<strong>iz</strong>voda nije mogla da ispuni,<br />
Pillsbury je razvio proces koji će sprečiti<br />
r<strong>iz</strong>ike u bezbednosti hrane, tj. HACCP.<br />
Vremenom su ga prihvatali pro<strong>iz</strong>vođači<br />
hrane širom Amerike, a kasnije je stigao<br />
i na stari kontinent, da bi 1995. uvođenje<br />
ovog sistem postalo obavezno u EU.<br />
Kod nas se prvi put spominje od devedesetih,<br />
kada smo našim hladnjačama<br />
<strong>iz</strong>vozili pro<strong>iz</strong>vode <strong>za</strong> EU, a kao zvanični<br />
način poslovanja postaje stupanjem<br />
na snagu Zakona o bezbednosti hrane<br />
2009, a pre toga Zakonom o veterini <strong>iz</strong><br />
2005, kojim su bili obuhvaćeni svi koji<br />
se bave pro<strong>iz</strong>vodnnjom i preradom mesa<br />
i mleka.<br />
ni pitanje vaše okoline, jer nema svrhe da sve<br />
radite po propisima, ako je u vašoj okolini teška<br />
industrija ili rudnik, dodaje Budimović.<br />
HACCP bi trebalo da bude shvaćen kao<br />
alat <strong>za</strong> lakše poslovanje, smatra on i dodaje<br />
da mu se kao negativna crta može<br />
pripisati samo to što njegovo uspostavljanje<br />
<strong>za</strong>hteva dosta dokumentacije, zbog<br />
potrebe da se svaki potez i provera <strong>za</strong>pišu.<br />
Za njegovo bolje funkcionisanje, neophodno<br />
je oformiti HACCP tim sa vođom<br />
na čelu. Koliko će biti članova u timu <strong>za</strong>visi<br />
od veličine preduzeća i pro<strong>iz</strong>vodnog<br />
portfolia. Takođe, koliko će kompaniju<br />
koštati implementacija HACCP stan-<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
HACCP bi trebalo da primene:<br />
• sve fabrike <strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju i preradu hrane<br />
85<br />
darda <strong>za</strong>visi od toga koliko je prethodnih<br />
godina ulagano u pro<strong>iz</strong>vodni program i<br />
koliko se vodilo računa o preduslovnim<br />
programima. Inspekcija pri proveri objekata<br />
ne tražu sertifikat HACCP, već samo<br />
celokupnu dokumentaciju, tako da, <strong>za</strong> sada,<br />
firma ne mora da ima papir sertifikovan od<br />
nadležnih tela. Moglo bi se reći da u Srbiji<br />
oko 60%–70% firmi poštuje HACCP, <strong>za</strong>ključuje<br />
Budimović. �<br />
• sve fabrike <strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vodnju i preradu vode<br />
<strong>za</strong> piće i vode koja se upotrebljava dalje u<br />
preradi hrane<br />
• sve firme koje se bave pakovanjem prehrambenih<br />
pro<strong>iz</strong>voda<br />
• sva preduzeća koja se bave skladištenjem,<br />
transportom i distribucijom prehrambenih<br />
pro<strong>iz</strong>voda<br />
• sve ustanove koje pripremaju hranu i distribuiraju<br />
je dalje<br />
• svi objekti javne, kolektivne ishrane<br />
• sve vrste trgovinskih objekata<br />
• svi ugostiteljski objekti.
86<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
na mestu događaja<br />
InSToRE PREDLAŽE nEKE oD voDEĆIH SAJMovA u REGIonu I SvETu<br />
HRAnA I PIĆE<br />
Beerfestival<br />
Datum: 01–02. jun<br />
Mesto: Vystaviste České Budějovice,<br />
Češke Budejovice, Češka Republika<br />
Beerfestival je događaj koji se fokusira na<br />
sektor pića. Ovaj događaj okuplja vodeće<br />
pro<strong>iz</strong>vođače piva, pa je <strong>za</strong>nimljiv ljubiteljima<br />
piva i stručnjacima <strong>iz</strong> ovog sektora jer<br />
na njemu<strong>iz</strong>lagači uspostavljaju kontakte i<br />
ostvaruju poslovnu saradnju sa klijentima.<br />
Beerfestival je takođe mesto <strong>za</strong> susrete pro<strong>iz</strong>vođača<br />
i distributera.<br />
vie vinum<br />
Datum: 02–04. jun<br />
Mesto: Hofburg Vienna, Beč, Austrija<br />
Vie Vinum je jedan od najvećih vinskih događaja<br />
te vrste koji će okupiti vinare i vinske trgovce<br />
<strong>iz</strong> celog sveta. Ovaj događaj je veoma<br />
koristan <strong>za</strong> <strong>iz</strong>lagače budući da se na Sajmu<br />
okupljaju glavni igrači <strong>iz</strong> vinarske industrije<br />
u potrazi <strong>za</strong> partnerstvima. Na Vie Vinumu<br />
učestvuje više od 530 <strong>iz</strong>lagača. Na ovom sajmu<br />
će biti predstavljen širok spektar austrijskih<br />
i internacionalnih vina.<br />
Modern Bakery<br />
Datum: 13–15. jun<br />
Mesto: Expocentre Fairgrounds,<br />
Moskva, Rusija<br />
Sa 200 <strong>iz</strong>lagača <strong>iz</strong> svih segmenata pekarske<br />
industrije, Modern Bakery je jedinstvena<br />
platforma <strong>za</strong> informacije i kontakte <strong>za</strong> više<br />
od 15.000 stručnih posetilaca <strong>iz</strong> celog sveta.<br />
Ponuda na sajmu se sastoji od celog spektra<br />
opreme i sirovina <strong>za</strong> pekare.<br />
The Seaexpo Turkey<br />
Datum: : 14–17. jun<br />
Mesto: Istanbul Expo Center,<br />
Istanbul, Turska<br />
Seaexpo Turkey je jedinstven događaj posvećen<br />
ribarstvu i industriji plodova mora.<br />
Izlagači predstavljaju pro<strong>iz</strong>vode i rešenja<br />
osmišljena <strong>za</strong> snabdevanje, u skladu sa specifičnim<br />
potrebama kupaca. Sajam okuplja<br />
veliki broj posetilaca <strong>iz</strong> različitih delova<br />
sveta, koji mogu da diskutuju o novinama u<br />
ribolovu.<br />
Meat Days<br />
Datum: <strong>22</strong>–24. jun<br />
Mesto: METROPOLITAN EXPO Center,<br />
Atina, Grčka<br />
Meat Days je sveobuhvatan i informativan<br />
sajam mesne industrije na kom se predstavljaju<br />
pro<strong>iz</strong>vodi, tehnologije i inovacije sa<br />
ovog tržišta. Ceo spektar mesnih pro<strong>iz</strong>voda<br />
će biti <strong>iz</strong>ložen, a akcenat je na najnovijim<br />
trendovima u industriji. Događaj je koristan<br />
<strong>za</strong> učesnike jer uključuje konferencije<br />
sa fokusom na tehnološke procese u preradi<br />
mesa i njegovog skladištenja.<br />
KozMETIKA<br />
Cosmetic Business event<br />
Datum: 14–15. jun<br />
Mesto: Espace Gruyere Halles,<br />
Minhen, Nemačka<br />
Cosmetic Business Event je događaj namenjen<br />
industriji kozmetičkih pro<strong>iz</strong>voda. Okuplja<br />
distributere i pro<strong>iz</strong>vođače kozmetike. Događaj<br />
obuhvata informacione i komunikacione<br />
B2B platforme. Cilj ovog sajma je da premosti<br />
jaz <strong>iz</strong>među kupaca i prodavaca. Cosmetic<br />
Business event smatra se jednim od najatraktivnijih<br />
sajmova ovog tipa u Evropi.<br />
Beauty Eurasia<br />
Datum: 14–16. jun<br />
Mesto: Tuyap Bursa International<br />
Fair & Congress Center, Bursa, Turska<br />
Beauty Eurasia je međunarodni sajam pro<strong>iz</strong>voda<br />
i usluga ve<strong>za</strong>nih <strong>za</strong> kozmetiku, parfeme,<br />
kozmetičke salone, ambalažu, sirovine,<br />
wellness, SPA i prirodnu kozmetiku. Na<br />
sajmu će se predstaviti više od 400 <strong>iz</strong>lagača<br />
<strong>iz</strong> oko 40 zemalja, a događaj svake godine<br />
poseti čak više od 20.000 ljudi <strong>iz</strong> 80 zemalja<br />
sveta.<br />
oSTALA RoBA šIRoKE<br />
PoTRošnJE<br />
Ambiente Japan<br />
Datum: 06–08. jun<br />
Mesto: Tokyo International Exhibition<br />
Center (Tokyo Big Sight), Tokio, Japan<br />
Ambiente Japan je međunarodni sajam sa<br />
akcentom na široki spektar inovativnih i<br />
kvalitetnih pro<strong>iz</strong>voda u domenu robe široke<br />
potrošnje. Svoja vrata ove godine otvara 11.<br />
put <strong>za</strong> <strong>iz</strong>lagače <strong>iz</strong> Evrope i celog sveta.<br />
Bionazur Exhibition<br />
Datum: 15–17. jun<br />
Mesto: Nice Palais des Expositions,<br />
Nica, Francuska<br />
Bionazur Exhibition je specijal<strong>iz</strong>ovani sajam<br />
<strong>za</strong> pro<strong>iz</strong>vode <strong>za</strong> negu, zdravlje, higijenu,<br />
obuću i odeću, nakit, uređenje doma i vrta,<br />
posteljinu i tekstil. Ovaj široki spektar <strong>iz</strong>ložene<br />
robe privlači veliki broj posetilaca <strong>iz</strong><br />
celog sveta.<br />
AMBALAŽA<br />
Rosupak Expo<br />
Dum: 18–<strong>22</strong>. jun<br />
Mesto: Crocus Expo International<br />
Exhibition Center, Moskva, Rusija<br />
Rosupak Expo je platforma <strong>za</strong> predstavljanje<br />
tehnologije, opreme i mašina <strong>za</strong> ambalažu,<br />
kao i logistike <strong>za</strong> sve industrije. Prilika je <strong>za</strong><br />
uspostavljanje novih poslovnih kontakata i<br />
učvršćivanje postojećih.<br />
MidPack<br />
Date: 19–21. jun<br />
Mesto: McCormick Place Convention<br />
Center, Čikago, SAD<br />
MidPack je najveći sajam u industriji ambalaže<br />
u Americi. Razlikuje se od sličnih događaja<br />
po rasponu, raznovrsnosti i kvalitetu<br />
<strong>iz</strong>loženih pro<strong>iz</strong>voda (alata, mašina i softvera<br />
<strong>za</strong> ambalažu, posuda i kesa). Sajam je interaktivnog<br />
tipa, a <strong>iz</strong>lagači imaju priliku da<br />
komuniciraju sa stručnjacima <strong>iz</strong> prehrambene<br />
i automobilske industrije, kao i industrije<br />
pro<strong>iz</strong>voda <strong>za</strong> ličnu negu.<br />
LoGISTIKA<br />
Transfairlog<br />
Date: 12–14. jun<br />
Mesto: Hamburg Exhibition Centre,<br />
Hamburg, Nemačka<br />
Transfairlog je međunarodni sajam logistike<br />
koji kompanijama nudi rešenja <strong>za</strong> optimi<strong>za</strong>ciju<br />
logističkih procesa i predstavlja pro<strong>iz</strong>vode,<br />
usluge i rešenja na lokalnom i globalnom<br />
nivou. Okuplja donosioce odluka i stručnjake<br />
koje se bave logistikom.<br />
Logistic Link-Live<br />
Datum: 13–14. jun<br />
Mesto: NEC, Birmingham,<br />
Ujedinjeno Kraljevstvo<br />
Ako posetite Logistic Link-Live bićete informisani<br />
o poslednjim inovacijama u vezi sa<br />
povećanjem uspešnosti vašeg poslovanja.<br />
TEHnoLoGIJA<br />
u Connect LIvE<br />
Datum: 04–08. jun<br />
Mesto: Aria Resort & Casino,<br />
Las Vegas, SAD<br />
U Connect LIVE u potpunosti je posvećen<br />
poboljšanju rezultata i prepoznatljivosti<br />
ponude i potražnje na globalnom nivou u<br />
više sektora. Ovaj događaj je dobra osnova<br />
<strong>za</strong> kompanije koje žele da postanu vidljiviji<br />
u lancu vrednosti i da optim<strong>iz</strong>uju učinak i<br />
sigurnost. U Connect LIVE naglašava korišćenje<br />
GS1 standarda <strong>za</strong> posti<strong>za</strong>nje bolje<br />
uočljivosti u domenu ponude i potražnje.<br />
Search Marketing Expo Paris<br />
Datum: 07–08. jun<br />
Mesto: Salons Hoche Paris,<br />
Paris, Francuska<br />
Search Marketing Expo Paris je događaj posvećen<br />
boljem upoznavanju današnjih potrošača<br />
u kompleksnom poslovnom svetu, u<br />
kom nove metodologije privlače i drže pažnju<br />
kupaca. Stručnjaci na konferencijama razgovaraju<br />
o pitanjima i i<strong>za</strong>zovima na području<br />
optimi<strong>za</strong>cije pretrage po internetu (SEO) i<br />
pay-per-click modela oglašavanja (PPC).
na mestu događaja<br />
BEoHEMIJA nAGRAđEnA nA SAJMu InovACIJA,<br />
PRonALAzAšTvA I novIH TEHnoLoGIA u MoSKvI<br />
Međunarodno pr<strong>iz</strong>nanje<br />
<strong>za</strong> „Deus“ i Beohemiju<br />
Poslovni sistem Beohemija i deteržent<br />
„Deus“ dobitnici su pr<strong>iz</strong>nanja „Arhimed“,<br />
velike zlatne medalje <strong>za</strong> „prvi<br />
premijum eko-deterdžent pro<strong>iz</strong>veden<br />
na prostoru Balkana“, koji je domaćem<br />
pro<strong>iz</strong>vođaču praškaste i kućne hemije<br />
i kozmetike dodelio stručni žiri moskovskog<br />
Međunarodnog sajma inovacija,<br />
pronala<strong>za</strong>štva i novih tehnologija.<br />
Slavenko Sekulić,<br />
<strong>iz</strong>vršni direktor<br />
Beohemije, kaže:<br />
Ponosni smo što je<br />
prvi domaći premium<br />
deterdžent<br />
„Deus“, koji je u<br />
potpunosti delo do-<br />
Na jubilarnom, 50. međunarodnom salonu<br />
privrednih vozila i prateće opreme<br />
„Beotruck 2012“, koji je u 3 hale Beogradskog<br />
sajma održan od 27. do <strong>31</strong>. marta,<br />
učestvovalo je oko 150 <strong>iz</strong>lagača <strong>iz</strong> 20<br />
zemalja sveta. U svetu će, zbog loše ekonomske<br />
situacije, ove godine biti održano<br />
svega 19 ovakvih sajmova, ali beogradski,<br />
uprkos kr<strong>iz</strong>i, nije otka<strong>za</strong>n. Šef poslovnice<br />
Beogradskog sajma Zoran Lupšić rekao<br />
je da je godišnji plasman privrednih<br />
vozila u Srbiji značajno smanjen, na 350<br />
do 450 vozila, i da događaji poput ovog<br />
maćih <strong>stručnjaka</strong>, dobitnik ovako prestižnog<br />
pr<strong>iz</strong>nanja u kategoriji „Zaštita životne sredine<br />
i životnog okruženja“. Razvoju „Deusa“<br />
posvetili smo više od 3 godine intenzivnog<br />
istraživanja i u njega smo investirali 7<br />
miliona evra. „Deus“ je biorazgradiv, ekološki<br />
prihvatljiv pro<strong>iz</strong>vod koji je rezultat<br />
sinergije vrhunske japansko-holandske tehnologije,<br />
visokokvalitetnih sirovina nemačkog<br />
BASF-a, znanja i iskustva najboljih<br />
domaćih <strong>stručnjaka</strong> – što je preopoznao i<br />
međunarodni žiri „Arhimeda“.<br />
Petnaesti moskovski Međunarodni sajam<br />
inovacija, pronala<strong>za</strong>štva i novih tehnologija<br />
„Arhimed“ okupio je više od<br />
450 predstavnika <strong>iz</strong> 42 regiona Rusije<br />
oDRŽAn SAJAM PRIvREDnIH vozILA „BEoTRuCK” u BEoGRADu<br />
Grand Prix <strong>za</strong> Mercedes<br />
umnogome doprinose povećanju prodaje.<br />
Na Salonu su bili <strong>iz</strong>loženi kamioni, autobusi,<br />
dostavna vozila, prikolice, poluprikolice,<br />
specijalne nadgradnje i prateća<br />
oprema. Pored velikih privrednih vozila,<br />
predstavili su se i uvoznici i distributeri<br />
lakih vozila poznatih svetskih pro<strong>iz</strong>vođača,<br />
ali i domaći FAP <strong>iz</strong> Priboja i fabrika<br />
kamiona „Zastava“ <strong>iz</strong> Kragujevca, kojima<br />
je ovo bilo prvo učešće na Salonu.<br />
Posebnu pažnju posetilaca privukao je<br />
<strong>iz</strong>ložbeni štand kompanije „Mercedes-<br />
Benz Srbija i Crna<br />
Gora“, pa nikoga<br />
nije <strong>iz</strong><strong>nenad</strong>ila odluka<br />
stručnog žirija da<br />
upravo ova kompanija<br />
bude nosilac dva ovogodšnja<br />
Grand Prix-a,<br />
<strong>za</strong> najbolji promotivni<br />
nastup na Salonu i <strong>za</strong><br />
<strong>iz</strong>uzetan kvalitet i di<strong>za</strong>jn<br />
u kategoriji teških<br />
komercijalnih vozila. U<br />
hali 3 je na površini od<br />
3.000 m 2 bilo <strong>iz</strong>loženo<br />
više od 20 vozila <strong>iz</strong><br />
april 2012 www.instore.rs<br />
87<br />
i 37 predstavnika <strong>iz</strong> čitavog sveta. Na<br />
trodnevnom sajmu, od 20. do 23. marta,<br />
učestvovalo je preko 1.700 <strong>iz</strong>lagača<br />
i predstavljeno je više od 1.000 pronala<strong>za</strong>ka<br />
<strong>iz</strong> najrazličitijih oblasti. Sajam je<br />
održan uz podršku Ministarstva prosvete<br />
i nauke Ruske Federacije. „Deus“ je<br />
deteržent koji je razvijen u saradnji Beohemije<br />
i svetskog hemijskog giganta,<br />
nemačkog BASF-a. Sadrži 20 sirovina<br />
i rezultat je japanske Hosokawa Shugi<br />
tehnologije i znanja i iskustva domaćih<br />
i nemačkih <strong>stručnjaka</strong>. Ovaj pro<strong>iz</strong>vod<br />
predstavlja korak napred <strong>za</strong> srpsko tržište<br />
kućne hemije, s obzirom na to<br />
da je reč o prvom domaćem premium<br />
deterdžentu.<br />
programa Mercedes-Ben<strong>za</strong>, Fusoa i Setre,<br />
među kojima su premijerno prika<strong>za</strong>ni<br />
modeli „Mercedes-Benz Actros“, „Fuso<br />
Canter“ „Mercedes-Benz Atego Hybrid“.<br />
Najviše uzdaha i pohvala <strong>iz</strong>mamio je novi<br />
„Actros“, koji je prošle godine na Međunarodnom<br />
specijal<strong>iz</strong>ovanom sajmu „Trailer<br />
2011“ u belgijskom Kortrijku prema<br />
oceni stručnog žirija proglašen <strong>za</strong> „Najbolji<br />
kamion 2012.godine “. Predsednik<br />
Skupštine Udruženja pro<strong>iz</strong>vođača drumskih<br />
vozila Srbije, Zoran Kijac, <strong>iz</strong>javio je<br />
da ovom manifestacijom Beogradski sajam<br />
otvara sezonu međunarodnih sajmova<br />
privrednih vozila u regionu.
88 april 2012 www.instore.rs<br />
verovali ili ne<br />
uz pomoć nauke do<br />
boljeg sladoleda<br />
Kako bi poboljšali kvalitet<br />
sladoleda koji pro<strong>iz</strong>vode,<br />
stručnjaci u kompaniji Nestlé<br />
koriste specijal<strong>iz</strong>ovane tehnologije<br />
kojima se služe naučnici<br />
koji proučavaju snežne<br />
pojave. Oni posmatraju razvoj<br />
kristala leda u snegu i kako to<br />
utiče na njegove karakteristike,<br />
što je ključni faktor <strong>za</strong> razumevanje<br />
formiranja lavina.<br />
Kristali leda utiču na karakteristike<br />
sladoleda na sličan način,<br />
menjajući svojim rastom<br />
i promenom oblika njegovu<br />
teksturu i strukturu. Sladoled<br />
je inherentno nestabilna supstanca,<br />
kaže dr Hans Jerg Limbah<br />
(Hans Jörg Limbach), naučnik<br />
<strong>iz</strong> Nestlé istraživačkog centra<br />
u Švajcarskoj. Led će se odvojiti<br />
od originalnih sastojaka, poput<br />
krema i šećera, usled prirodnog<br />
procesa. Kada ostavite sladoled<br />
u <strong>za</strong>mrzivaču kod kuće na<br />
duži period, na kraju ćete videti<br />
parčiće leda kako se formiraju u<br />
pro<strong>iz</strong>vodu. Nestlé će rezultate<br />
ovog istraživanja iskoristiti<br />
u rešavanju problema koji je<br />
svojstven svakom pro<strong>iz</strong>vođaču<br />
sladoleda – kako da se<br />
duže održi originalna tekstura<br />
i struktura pro<strong>iz</strong>voda. Studija<br />
je već poka<strong>za</strong>la da neki kristali<br />
leda rastu i spajaju se, stvarajući<br />
veće kristale koji uništavaju<br />
teksturu sladoleda. Ukoliko se<br />
identifikuje glavni mehani<strong>za</strong>m<br />
rasta kristala, može se naći bolji<br />
način kako bi se taj proces<br />
usporio. Oscilacije temperature,<br />
do kojih može doći u različitim<br />
fa<strong>za</strong>ma transporta i skladištenja<br />
pro<strong>iz</strong>voda, nisu dobre <strong>za</strong> kvalitet<br />
sladoleda. U Nestléu predano radimo<br />
na receptima da osiguramo<br />
kvalitet i stabilnost sladoleda pri<br />
ovakvim temperaturnim oscilacijama,<br />
ali uvek tražimo načine da<br />
ih učinimo još otpornijim, objašnjava<br />
dr Limbah.<br />
napravi „jedno<br />
ladno“ odmah<br />
Da je pivo najpopularnije piće<br />
među muškarcima, to svi znamo.<br />
Međutim, kada momci<br />
u Americi požele da popiju<br />
„jedno ladno“, oni umesto u<br />
trgovinu odu u kuhinju. Procenjuje<br />
se da je danas među<br />
Amerikancima više od milion<br />
pivara-amatera. Kada<br />
pro<strong>iz</strong>vodite svoje pivo, možete<br />
da menjate recepte, da dodajete<br />
ili <strong>iz</strong>bacujete određene sastojke<br />
i pravite ukus koji se vama sviđa,<br />
a ne da pijete pivo koje pro-<br />
u vinu je <strong>za</strong>log<br />
Kada im je neophodan novac,<br />
ljudi obično u <strong>za</strong>log daju neki<br />
komad nakita ili umetničko<br />
delo, ali u poslednje vreme<br />
sve je više onih koji nude<br />
skupocene boce vina. Bili biste<br />
Rešenje <strong>za</strong> Grčku<br />
Holanđanin Jur Hermans<br />
nije se našao među finalistima<br />
Wolfson ekonomske nagrade,<br />
vredne 285.000 evra, <strong>za</strong> onog<br />
ko napiše najbolji rad na temu<br />
rešenja kr<strong>iz</strong>e u evrozoni, ali<br />
su mediji, kao i stručni žiri,<br />
<strong>iz</strong>dvojili i simbolično nagradili<br />
predlog ovog simpatičnog<br />
desetogodišnjeg dečaka. Naime,<br />
Hermans smatra da Grčka<br />
treba da napusti evrozonu,<br />
a prema njegovom predlogu,<br />
koji je ilustrovao i crtežom,<br />
Grci bi trebalo da <strong>za</strong>mene<br />
evre <strong>za</strong> drahme u bankama,<br />
<strong>iz</strong>vode velike pivare, objašnjava<br />
Bob Ruz, koji već godinama<br />
usavršava svoju tehniku. Bob<br />
vikendom traga <strong>za</strong> sastojcima<br />
u lokalnoj prodavnici zdrave<br />
hrane i eksperimentiše sa novim<br />
ukusima. Potrebna vam je<br />
samo posuda, dok ječam kupujete<br />
u prahu i dodajete vodu i kvasac.<br />
Domaće pivo sve je popularnije,<br />
a uputstva i sredstva <strong>za</strong><br />
pripremu sve traženija. Iako<br />
domaći pivari ne mogu da<br />
prodaju svoje pivo, vole da<br />
se druže i upoređuju ukuse<br />
na lokalnim takmičenjima.<br />
Na ovogodišnjem takmičenju<br />
<strong>iz</strong>nenađeni koliko bogatih ljudi<br />
trenutno ima problema sa kreditima,<br />
kaže <strong>za</strong> Rojters Džordan<br />
Tabak-Benk, vlasnik jedne<br />
<strong>za</strong>lagaonice na Beverli Hilsu,<br />
u Kaliforniji. U banci morate<br />
da čekate po nekoliko nedelja ili<br />
meseci da dobijete <strong>za</strong>jam. Kada<br />
koje bi <strong>za</strong>tim te dobijene evre<br />
prosledile grčkoj vladi. Svi ti<br />
evri <strong>za</strong>jedno formiraju palačinku<br />
ili picu. Sada grčka vlada može<br />
da počne da vraća sve dugove, a<br />
svako kome duguje dobio bi parče<br />
pice, objasnio je Hermans u<br />
svom pismu. On je predložio<br />
i da se Grcima koji pokušaju<br />
da <strong>za</strong>drže svoje evre, i sačekaju<br />
da njihova vrednost poraste<br />
u odnosu na drahmu, odrede<br />
„penali“ u duploj vrednosti<br />
sume koju su želeli da <strong>za</strong>drže.<br />
Ovako bi svi evri dospeli u banke<br />
i tako bi grčka vlada mogla da<br />
vrati svoje dugove, kaže Hermans.<br />
Dečak je u svom pismu<br />
Cherry Blossom (Trešnjin cvet)<br />
pobedu su odneli Pit i Kodi,<br />
čije je pivo sa ukusom ruže i<br />
hibiskusa proglašeno <strong>za</strong> najpitkije.<br />
Možete da kombinujuete<br />
različite ukuse. Plus, od kolača ne<br />
možete da se napijete, ali od piva<br />
možete, kaže Kodi.<br />
mi dajemo po<strong>za</strong>jmicu, to obično<br />
činimo istog dana, objašnjava<br />
on, dodajući da je njegova<br />
<strong>za</strong>lagaonica po<strong>za</strong>jmljivala novac<br />
menadžerima kompanija,<br />
bankarima, pravnicima, lekarima,<br />
pa čak i pojedinim oskarovcima.<br />
Za po<strong>za</strong>jmice se u<br />
<strong>za</strong>log daju uglavnom boce starog<br />
bordoa, koje na aukcijama<br />
redovno dostižu vrednost od<br />
nekoliko desetina hiljada dolara,<br />
a <strong>za</strong>lagaonica borro.com<br />
nedavno je po<strong>za</strong>jmila 120.000<br />
dolara u <strong>za</strong>menu <strong>za</strong> 128 boca<br />
vina Château d’Yquem, čija je<br />
tržišna vrednost procenjena<br />
na 250.000 dolara. Po<strong>za</strong>jmljujemo<br />
novac u visini od 70 odsto<br />
vrednosti vina, a rok <strong>za</strong> vraćanje<br />
duga je obično sedam meseci, navode<br />
<strong>za</strong>lagaoničari.<br />
ka<strong>za</strong>o da redovno prati vesti o<br />
kr<strong>iz</strong>i evrozone i da je veoma<br />
<strong>za</strong>brinut.
Pročitaj, pa pojedi<br />
Pravi kuvar (The Real CookBook)<br />
je kuvar koji možete ne<br />
samo da čitate, već i da pojedete!<br />
Naime, stranice ovog<br />
neobičnog kuvara napravljene<br />
su od svežeg testa na kom je<br />
odštampan recept <strong>za</strong> la<strong>za</strong>nju.<br />
Nakon čitanja, stranice se<br />
mogu koristiti kao kore <strong>za</strong> pripremu<br />
čuvenog italijanskog<br />
recepta. Potrebno je samo da<br />
nanesete smesu od sira, mlevenog<br />
mesa, sosa od paradaj<strong>za</strong><br />
i <strong>za</strong>činskog bilja i sve <strong>za</strong>jedno<br />
stavite u rernu da se <strong>za</strong>peče.<br />
Prema pisanju sajta Foodista,<br />
ovu originalnu knjigu recepata<br />
osmislio je nemački studio<br />
<strong>za</strong> di<strong>za</strong>jn „Korefe“ <strong>za</strong> <strong>iz</strong>davačku<br />
kuću „Gerstenberg“, poznatu<br />
po luksuznim <strong>iz</strong>danjima<br />
o kulinarstvu i umetnosti.<br />
FoTo-vEST<br />
Cash Mobs, inicijativa grupe<br />
online aktivista <strong>za</strong> pružanje<br />
ekonomskog stimulansa<br />
lokalnim radnjama koja je<br />
počela da se širi Amerikom<br />
prošlog novembra sada već<br />
postaje globalni fenomen.<br />
Osnivač pokreta je klivlendski<br />
advokat Endru Semtoj<br />
(Andrew Samtoy) koji došao<br />
na ideju da putem društvenih<br />
mreža Twitter i Facebook<br />
poziva potrošače da se masovno<br />
okupljaju u lokalnim<br />
trgovinama, pa<strong>za</strong>re svoje uobičajene<br />
potrepštine u vrednosti<br />
od najmanje 20$, i time<br />
poboljšaju poslovanje malih<br />
Čak 27% Amerikanaca koji novac drže u<br />
kući, svoju ušteđevinu čuva u frižideru,<br />
dok 11% ispitanika „spava na parama“<br />
(Reuters)<br />
„Coca-Cola nosi<br />
Pradu“<br />
Dobro poznata flaša Coca-<br />
Cole nedavno je doživela<br />
pravi modni preobražaj <strong>za</strong>hvaljujući<br />
nekim od najvećih<br />
di<strong>za</strong>jnera u italijanskoj modnoj<br />
industriji, poput Moskina<br />
(Moschino), Donatele Versaće<br />
(Donatella Versace), Angele<br />
Misoni (Angela Missoni),<br />
Blumarinea, itd. Poznati di<strong>za</strong>jneri<br />
udružili su snage kada<br />
je pokrenuta dobrotvorna akcija<br />
po nazivom „Tribute to<br />
fashion“, kako bi se prikupio<br />
novac <strong>za</strong> žrtve zemljotresa u<br />
Abrucu, pa su <strong>za</strong> flašice kre-<br />
najviše piju<br />
Evropljani<br />
Sa prosečnim godišnjim ispijanjem<br />
od 12,5 litara čistog<br />
alkohola po glavi stanovnika,<br />
Evropljani prednjače u svetu<br />
po konzumaciji alkohola,<br />
objavile su Svetska zdrav-<br />
irali „novo odelo“ koje nosi<br />
prepoznatljiv modni pečat<br />
svakog od di<strong>za</strong>jnera. Ova mala<br />
umetnička dela su <strong>iz</strong>ložena u<br />
Centru mode u Milanu. Nedavno<br />
je i Karl Lagerfeld dao<br />
svoj doprinos di<strong>za</strong>jnirajući<br />
aluminijmsku, ograničenu seriju<br />
flašica Coca-Cole , koja<br />
dolazi u posebnoj kutiji sa<br />
otvaračem.<br />
stvena organi<strong>za</strong>cija (SZO) i<br />
Evropska komisija. Prosečna<br />
dnevna konzumacija alkohola<br />
nekog Evropljanina jednaka je<br />
ispijanju gotovo tri čaše vina,<br />
što je dvostruko više nego<br />
u ostalim delovima sveta.<br />
Najviše alkohola se popije u<br />
srednjeevropskim i istočnoevropskim<br />
zemljama – 14,5 litara<br />
čistog alkohola po<br />
stanovniku. Iako stanovnici<br />
skandinavskih<br />
zemalja u proseku piju<br />
manje alkohola od ostalih<br />
Evropljana (10,4 litara<br />
čistog alkohola po<br />
osobi godišnje), u ovim<br />
zemljama se beleži najveća<br />
učestalost opijanja.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
neobični<br />
specijalitet u Kini<br />
trgovaca pogođenih kr<strong>iz</strong>om.<br />
Pomažemo vlasnicima, činimo<br />
ljude srećnim, pa<strong>za</strong>rimo stvari<br />
koje nam i inače trebaju, <strong>za</strong>bavljamo<br />
se i upoznajemo nove ljude,<br />
<strong>iz</strong>javio je Semtoj pred oko<br />
300 potrošača koji su krajem<br />
marta u roku od 3 sata<br />
potrosili $9.000 u marketu<br />
Nature’s Bin u Klivlendu.<br />
Masovne kupovine ovog tipa<br />
sada su popularne i u Kanadi,<br />
Austriji, Velikoj Britaniji,<br />
Švedskoj, Italiji, Nemačkoj,<br />
Holandiji, Australiji i Južnoj<br />
Koreji, a vlasnici radnji beleže<br />
i do 8 puta veći pa<strong>za</strong>r nego<br />
običnim danima. Izvor: Summer Shepherd, Cash Mobs, Klivlend, SAD<br />
89<br />
Stanovnici grada Dongijang<br />
imaju specijalitet na koji većina<br />
<strong>za</strong>padnjačkog sveta gleda sa<br />
nevericom, a popularnost mu<br />
je tako velika da ga je lokalna<br />
<strong>za</strong>jednica proglasila kulturnim<br />
nasleđem. Naime, prodavci na<br />
lokalnoj pijaci u ovom gradu<br />
istočne kineske provincije<br />
neguju vekovnu tradiciju kuvanja<br />
jaja u mokraći dečaka<br />
mlađih od 10 godina, skupljenoj<br />
u toaletima osnovnih<br />
škola. Virgin boy eggs redovno<br />
kupuju i konzumiraju i stari i<br />
mladi zbog, kako kažu, svežeg<br />
i slanog ukusa, a cena im je<br />
oko 1,5 juana (15 evro centi).<br />
Meštani tvrde da su <strong>iz</strong>uzetno<br />
zdrava, da smanjuju telesnu<br />
temperaturu, poboljšavaju<br />
cirkulaciju i čuvaju vitalnost<br />
organ<strong>iz</strong>ma, umanjuju bol u<br />
nogama i zglobovima i daju<br />
potrebnu energiju. Na pripremu<br />
odlazi i po čitav dan, jer se<br />
najpre kuvaju u ljusci, a <strong>za</strong>tim<br />
oljuštena, i to po nekoliko sati.
90 april 2012 www.instore.rs<br />
svet u brojkama<br />
Narod Venecuele konzumira najviše piva –<br />
83 litre po glavi stanovnika godišnje<br />
(The Economist)<br />
oBIM, vREDnoST I PRoGnozE RASTA TRŽIšTA ALKoHoLnIH PIĆA<br />
In vino veritas<br />
Ljubav prema vinu u <strong>za</strong>padnoj Evropi je jasna, dok žestoka pića, istorijski, dominiraju regionima<br />
istočne Evrope i Pacifičke Azije. Povećana dobit očekuje se u gotovo svim kategorijama u budućnosti<br />
Izvor: Euromonitor, www.euromonitor.com<br />
Ukupan obim (milijarde litara)<br />
Globalna slika<br />
250<br />
200<br />
150<br />
100<br />
50<br />
0<br />
Top 10<br />
tržišta<br />
alkoholnih<br />
pića –<br />
obim &<br />
vrednost<br />
Alkoholna pića<br />
245 milijardi litara<br />
Alkoholna pića u periodu 2006.-2011.<br />
2006 2007 2008<br />
Obim pro<strong>iz</strong>vodnje Obim rasta u %<br />
vino<br />
28 milijardi litara<br />
Pivo<br />
191 milijarda litara<br />
Žestoka pića<br />
20 milijardi litara<br />
Gotova pića / Miksevi<br />
4 milijarde litara<br />
Cider<br />
2 milijarde litara<br />
2009 2010<br />
Rast vrednosti u %<br />
2011<br />
Top 10 tržišta po obimu u 2010. Top 10 tržišta po vrednosti u 2010.<br />
Kina<br />
SAD<br />
Brazil<br />
Rusija<br />
Nemačka<br />
Japan<br />
Meksiko<br />
UK<br />
Francuska<br />
Španija<br />
6<br />
5<br />
4<br />
3<br />
2<br />
1<br />
0<br />
rast u % na godišnjem novou<br />
SAD<br />
Kina<br />
Japan<br />
UK<br />
Nemačka<br />
Francuska<br />
Brazil<br />
Rusija<br />
Kanada<br />
Italija
Regionalni pregled<br />
Alkoholna pića:<br />
regionalna perspektiva<br />
Dominaciju u obimu prodaje u svim regionima beleži kategorija<br />
piva. Ovaj trend je i bio očekivan.<br />
Sa druge strane, neke kategorije, tradicionalno, beleže veći prodor<br />
u određenim regionima.<br />
Ljubav prema vinu u <strong>za</strong>padnoj Evropi je jasna. U Australaziji<br />
vino se nalazi na drugom mestu lestvice, dok je u Severnoj Americi<br />
industrija ovog pića manje razvijena.<br />
Žestoka pića, istorijski, dominiraju regionima istočne Evrope i<br />
Pacifičke Azije.<br />
Ove razlike će potencijalno uticati na prodaju u budućnosti. Sa<br />
druge strane, brendovi uvoznih pića koji dobijaju oznaku „premium“<br />
imaju priliku <strong>za</strong> rast na tržištima na kojima je konzumacija<br />
žestokih pića duboko ukorenjena u tradiciju, pa će ova kategorija<br />
<strong>za</strong>beležiti rast potrošnje.<br />
Promene su vidljive i u prodaji pro<strong>iz</strong>voda sa manjim procentom<br />
alkohola, kao što su vino, pivo i cider. Vino se dobro prodaje u<br />
Pacifičkoj Aziji, a sve tri kategorije beleže sve bolje rezultate u<br />
istočnoj Evropi.<br />
Prognoze do 2016.<br />
• Povećana dobit očekuje se u gotovo svim kategorijama alkoholnih<br />
pića u budućnosti.<br />
• Kategorija piva će <strong>za</strong>beležiti dodatni rast obima prodaje.<br />
• Cider je kao kategorija <strong>za</strong>držao nepromenjenu poziciju<br />
i nije bio posebno ugrožen recesijom, pa se očekuje dalji<br />
snažan rast.<br />
% totalni obim prosečne godišnje stope rasta<br />
6<br />
5<br />
4<br />
3<br />
2<br />
1<br />
0<br />
Rezultati i očekivanja po kategorijama <strong>za</strong> period 2006.-2016.<br />
april 2012 www.instore.rs<br />
Alkoholna pića po regionima: ukupan obim po<br />
kategorijama i geografskom položaju u 2011. godini<br />
100%<br />
90%<br />
80%<br />
70%<br />
60%<br />
50%<br />
40%<br />
30%<br />
20%<br />
10%<br />
0%<br />
ZE IE SA LA AP AUS DIA<br />
Vino Pivo Žestoka pića RTD/Miksevi Cider<br />
ZE-<strong>za</strong>padna Europa; IE-istočna Europa; SA- Severna Amerika; LA-<br />
Južna Amerika; AP-Azija i Pacifik; AUS-Australazija; DIA-Daleki Istok<br />
i Afrika<br />
• Gotova pića / miksevi, nosioci kategorije koja je, uprkos<br />
ekonomskoj nestabilnosti, doživela preporod, ostvariće<br />
dalji rast, pre svega <strong>za</strong>hvaljujući konzumaciji ovih pića u<br />
pabovima, klubovima i restoranima.<br />
• žeđi“ indijskih potrošača <strong>za</strong> drugom vrstom viskija – brendijem<br />
i njegovom pristupačnom cenom, <strong>za</strong>tim dobroj poziciji<br />
irskog viskija na „zrelijim“ tržištima, kao i povećanom<br />
potražnjom <strong>za</strong> rumom na tržištima celog sveta.<br />
Alkoholna pića Pivo Cider RTD/Miksevi Žestoka pića Vino<br />
2006-2011<br />
2011-2016<br />
91
92 april 2012 www.instore.rs<br />
vox populi<br />
Čekajući<br />
grant<br />
Autor: Ljubomir Živkov<br />
Prosjaci. Čovek se ljuti na njih i<br />
kad im da i kad im ne da.<br />
Isto je znači sve danas kao što je<br />
bilo i u Ničeovo vreme.<br />
Želeo bih da ako već dajem<br />
milostinju činim to bez gorčine, jer mi,<br />
gle, baš kad udelim nešto sine koliko je<br />
to ništavno, ali tako mi i treba, em sam<br />
dao premalo, em u tom siromaškom srcu<br />
nisam ostavio nikakvog traga – u Sinđelićevoj<br />
ulici dao sam prosjaku dvadeset<br />
dinara, vraćam se ubrzo istom ulicom,<br />
moj me štićenik oslovljava rutinski kao<br />
da se prvi put vidimo: „Pa dao sam vam<br />
pre deset minuta, ne treba da me zbog<br />
toga nosite u sećanju godinama, ali morali<br />
biste se toliko usredsrediti da pamtite<br />
jedno dvadeset minuta, a nekog ko bi dao<br />
sto dvadeset dinara možda i dva sata...“ –<br />
„Jao, jeste, dao si, <strong>iz</strong>vini...“<br />
Ostajemo dobri, ali već u Njegoševoj,<br />
istog dana, na drvenom stepeniku radnje<br />
koju je kapitali<strong>za</strong>m <strong>za</strong>tvorio sedi bradonja<br />
neodredive životne dobi, mrmlja nešto,<br />
nisam načisto je li samo pijan ili usput i<br />
prosi, i jedno i drugo čini, pri čemu inicijativu<br />
prepušta prolaznicima: možeš i<br />
da promarširaš kraj njega, a možeš i da se<br />
<strong>za</strong>interesuješ...<br />
Priđem mu i ra<strong>za</strong>berem samo reč „cigare“,<br />
tja, nisam pušač, ali baš <strong>za</strong>hvaljujući<br />
tome dosta sam i uštedeo, mogao bih<br />
bratu u Hristu da pomognem oko nabavke<br />
te sve u svemu štetne supstance, nemam<br />
ništa sitnije od pedesetice, da ištem<br />
kusur od njega ne ide, dam mu tu modru<br />
banknotu, na šta će on, sad sa već nešto<br />
boljom artikulacijom: „Cigare su sto<br />
dinara!“ – „Nisam znao, ali ima još dobrih<br />
ljudi u ovoj ulici, i boljih svakako od<br />
mene...“ Nije očaran mojom dosetkom:<br />
nekad su cigarete prodavane na komad,<br />
danas <strong>za</strong>visnika industrija prisiljava da ide<br />
na sve ili ništa, ah, hoću li ikada o prosjaštvu<br />
napisati makar esej ako već nemam<br />
grant <strong>za</strong> valjano naučno istraživanje?<br />
Poglavlje o korenima prosjaštva imam<br />
u glavi, treba samo da ga bacim na papir<br />
(kao Mocart operu: napisana je, reče,<br />
ovde je unutra, treba samo da je prepišem),<br />
više me kopka klasifikacija prosjaka:<br />
1. amateri i profesionalci; 2. početnici<br />
i stare kuke; 3. sezonci i stalno <strong>za</strong>posleni.<br />
4. usamljenici i oni koji nose nejač u<br />
naručju. 5. oni koji rade ćutke i oni koji<br />
investitorima unapred sami govore gde<br />
će ulog <strong>za</strong>vršiti (slučaj pušača sa praga<br />
<strong>za</strong>tarabljene radnje).<br />
Rednim brojem 4. obuhvaćen je starac,<br />
blag i strpljiv, koji u jednoj ruci drži nešto<br />
nalik na manjerku, a u drugoj dvogodišnje<br />
dete – bebisiter i prosjak istovremeno:<br />
nekome obezbeđuje da sat<br />
ili dva predahne od materinstva, a sebe<br />
predstavlja kao samohranog dedu, vidi<br />
se da mali i on nisu krvni srodnici nego<br />
su ortaci koji se ćutke potpomažu, napokon<br />
– mada nije napokon, ima toga<br />
još! – ima prosjaka koji strogo razdvajaju<br />
prvobitnu akumulaciju od potrošnje, dok<br />
drugi troše naočigled dobrotvora (poput<br />
postarije građanke vatreno crvene kose<br />
koja nakon prvih prosjačkih postignuća<br />
dostojanstveno <strong>za</strong>sedne u „Kosta kafeu“<br />
i pije kapućino): šta me gledate, ako ste<br />
mi nešto i udelili, treba li od vaših milodara<br />
da kupim kakvu nekretninu ili da<br />
<strong>za</strong>igram na njujorškoj berzi?<br />
U korpi poznatih<br />
Adriana Čortan, TV voditelj<br />
Iskrena da budem, ne<br />
razmisljam previše o<br />
svakodnevnim odlascima<br />
u kupovinu i ne<br />
pravim neku naročitu<br />
organi<strong>za</strong>ciju u vezi sa<br />
tim. Ne hranim se uvek<br />
kod kuće, tako da se trudim da ne pretrpavam<br />
frižider namirnicama koje možda<br />
neću upotrebiti. Zato češće odlazim<br />
u male trgovine i kupujem stvari kad su<br />
mi <strong>za</strong>ista potrebne. Ako sam u gužvi, nabavku<br />
uglavnom obavljam usput, gde je<br />
najzgodnije. Trudim se da u kući uvek<br />
imam uobičajene namirnice <strong>za</strong> doručak<br />
i večeru, pošto zbog poslovnih obave<strong>za</strong><br />
uglavnom ručam van kuće. Nemam<br />
naviku da odlazim u hipermarkete, iako<br />
mislim da su oni dobro koncipirani i<br />
da je tamo čitava akcija kupovine dosta<br />
olakšana. Kupujem dosta voća i povrća,<br />
kao i meso. Kada je o kozmetici i linijama<br />
<strong>za</strong> negu reč, lojalan sam potrošač<br />
i rado se vraćam brendovima i pro<strong>iz</strong>vodima<br />
koje volim i koji mi prijaju, mada<br />
nisam <strong>za</strong>tvorena ni <strong>za</strong> nove ponude.<br />
Inspektor Blaža, muzičar<br />
Da se razumemo, <strong>za</strong><br />
mene je kupovina nužna<br />
obave<strong>za</strong> od pamtiveka!<br />
Mi muškarci tu<br />
dođemo kao neka kolateralna<br />
šteta, da guramo<br />
kolica do automobila ili<br />
nosimo kese do stana ako, kao u mom<br />
slučaju, ne vozimo. Nisam od potrošača<br />
koji napune korpu <strong>za</strong> 100 evra, pa se posle<br />
žale, a onda nakon sedam dana opet<br />
potroše toliko. Ja ne ostavljam previše<br />
para ni u supermarketima ni u privatnim<br />
trgovinama, jer i u jednima i u drugima<br />
obavljam male kupovine. Najviše volim<br />
da kupujem u jednoj radnjici u komšiluku,<br />
u koju najčešće idem po cigarete, kad<br />
me žena pošalje, i po čokoladne bananice.<br />
Ako ima Oskar <strong>za</strong> slatkiše, on treba<br />
da se da onom ko je <strong>iz</strong>mislio čokoladnu<br />
bananicu! A, da, idem tamo i zbog jedne<br />
lepe devojke, prodavačice, kao i, primetio<br />
sam, još gomila muškaraca, od 20 do 50<br />
godina. I inače volim manje radnje zbog<br />
kontakta sa mušterijama, i zbog osmeha.<br />
U supermarketima je odnos <strong>za</strong>hladneo,<br />
tamo prodavci nemaju vremena <strong>za</strong><br />
osmeh, sve je nekako robot<strong>iz</strong>ovano, ali<br />
doduše, i mušterije se slabo osmehuju.
K3<br />
oglas
Change language