Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
38 sje∆anja na rat<br />
III. NAGOVJEŠTAJI RATA<br />
NAPAD NA POLICIJSKU POSTAJU<br />
Mov: Bilo je priča, bilo je svega. Onda je insceniran jedan incident u kojem<br />
je došlo do pucanja. Navodno je neki Božić, koji je bio u pričuvnom sastavu<br />
policije, dobio pištolj i pucao na javnom mjestu. Nakon toga je Branko Pavić<br />
pozvao taj pričuvni sastav kompletno, i uzeo im oružje, pištolje. Kao, vi još<br />
niste obučeni za to, može se desiti to i to. Što je u tom momentu izgledalo<br />
potpuno ispravno. Međutim, to je bila tek uvertira. Drugi dan radio sam kao<br />
pomoćnik dežurnog, i dođe anonimna dojava da je postavljena barikada u<br />
Kukunjevcu. Kažem ja to dežurnom, sazove on patrolu, idu oni, nakon sat vremena<br />
se vrate, kažu, ne, sve je uredu, lažna dojava. Dobro, radimo mi dalje,<br />
kad u pola jedan zove nas načelnik i veli, ajmo svi gore u salu za sastanke. Mi<br />
se pokupimo, dođemo svi gore, zatvore vrata i počne on čitati - Evo… gospodo<br />
policajci, drugovi. Sad sam došao sa skupštine gdje je donesena odluka da<br />
Pakrac ne prihvaća hrvatsku izabranu vlast, ne prihvaća hrvatska obilježja,<br />
nego da ostaje zvijezda i da se pripajamo SAO Krajini. Da li je SAO Krajini…<br />
nešto je tako spominjao. Naredba je da se sastav policije svede na sastav<br />
prije 01. 12. 1991. godine. Sad bih vas molio, koga pročitam da se digne i izađe<br />
van. Kad se sve to smiri, bit će pozvan nazad, vraćen na posao.<br />
I nastao muk! Ja sam sjedio između dva Srbina. Luka Bunčić i još jedan kojeg<br />
su zvali Čikan. Kad je počela prozivka, u meni se nešto počelo kuhati.<br />
Jednostavno sam se osjećao jadno, nikako. I počeo sam se pitati, pa zašto,<br />
pa čemu. Kroz glavu ti svašta prolazi. Gledam Hrvate, nitko ne reagira. Ja<br />
se opet okrenem. Ništa. Kad je on prozvao petog, ja se dignem i kažem, ja<br />
oružje ne dam. Tu sad nastade muk. Rekoh - ja sam oružje dobio u Zagrebu,<br />
ja ću njega u Zagrebu i vratiti. Ja s njim neću ništa napraviti ako ne budem<br />
na to prisiljen ili izazvan. I sad on meni veli, ajde molim te, izađi van. Izađi<br />
van, nemoj zezati. Ja njemu kažem, slušajte me, načelniče. Ja nikome nisam<br />
ništa napravio. Hoću znati zbog čega ostajem bez oružja. Moramo to tako<br />
napraviti, veli on meni, da bi spriječili krvoproliće, ali bit ćete sigurno vraćeni<br />
natrag. Nisam uopće znao što se dešava vani. I još nakon možda pola minute,<br />
minutu, krenuo sam van. Kad sam došao u hodnik — pun hodnik rezervista.<br />
I to ono, dugi mantili, brade, dugo oružje…Veli jedan - daj oružje. Reko, ja<br />
oružje ne dam. Jebo te, oni svi, njih šest je bilo unutra u toj prostoriji, digli su<br />
oružje na mene. Jedan vojnik mi je snajper uperio u glavu.
Change language