Organic News No 10 - savetodavstvo

1 Organic News

Organic News 2 

IMPRESSUM 

Za izdavač:a 

Nada Mišković, 

Nacionalna asocijacija za 

razvoj organske proizvodnje 

“Serbia organica” 

http://www.serbiaorganica.org 

Molerova 29/a, Beograd 

tel: 065 855 68 68 

info@serbiaorganica.org 

Menadžer projekta: 

Ivana Simić 

Glavni i odgovorni urednik: 

Jelena Sajić 

Sadržaj 

Saradnici: 

Olga Kešelj 

Vladan Ugrenović 

Dr Vladimir Filipović 

Dizajn & prepress: 

Ivan Tarle 

Izvršna produkcija: 

Moja farma d.o.o. 

www.mojafarma.rs 

Vesti i događaji 

Peti Forum o organskoj proizvodnji u Selenči 

Regionalni sajam agrobiodiverziteta u Dimitrovgradu 

Nove površine pod organskom proizvodnjom 

Organska proizvodnja heljde i žita na Zlataru 

Aktuelno 

WWOOF pokret stigao u Srbiju 

Fakultet ekološke poljoprivrede u Svilajncu: da li nam to 

treba? 

Iskustva iz prakse 

Principi dobre poljoprivredne prakse u gajenju 

organskog lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja 

Poštovani, 

koristim ovu priliku da Vam se obratim i pozovem vas da 23. septembra posetite mene i 

moje sugrađane koji stvaraju i vredno rade na imanjima svojim. 

Tu kod nas, u Dimitrovgradu, sve počinje i sunce jutarnje najpre kod nas izađe. Ovde je 

počela i jedna druga priča, koja tek treba da bude ispričana. 

Najvažniji korak jeste doneti odluku da iskreno želite da se uključite u jedan veoma ozbiljan 

i častan posao i ne samo posao već odgovoran zadatak. 

Da, u Dimitrovgradu, malom mestu smeštenom u kotlini koja se oslanja na padine Stare 

planine sa jedne strane i obroncima Greben planine i kanjona reke Jerme sa druge, postoje 

veliki entuzijasti i zaljubljenici u prirodu i tradiciju ovog kraja. 

Ceo kraj i prirodno okruženje veoma su pogodni za razvoj organske poljoprivrede ali se 

jedan broj ljudi posebno izdvaja, to su pioniri u organskoj proizvodnji koji svojim radom 

i predanšću u očuvanju životne sredine postavljaju neke nove ciljeve i standarde poštujući 

i čuvajući stare vrednosti. 

Mada nisam jedini, ali eto primera kako sam počeo i kako u maloj nepoverljivoj sredini ići 

napred ka cilju koji smo postavili ispred sebe. Puno je prepreka i podrugljivih komentara 

iza leđa mnogima izgovoreno pa tako nisam ni ja bio pošteđen. Lutao sam i puno vremena 

u vodu bacio ali nisam odustao, već sam jedne večeri poslao poruku sa pitanjem KAKO 

POČETI? na sajt Serbia Organica. To je bio ključni momenat za sve naredne poteze i 

korake koje sam načinio. 

Od tada pa na dalje puno se toga promenilo, priča je krenula da živi , mada problemi nisu 

prestali, stalno ih ima, ali neka ih i oni su sastavni deo svega ovoga. 

U Dimitrovgradu se već tradicionalno održava sajam Balkanskog agrobiodiverziteta i 

seoskog nasleđa. Sajam je jedna lepa i ne baš česta prilika da se kod nas, na jednom mestu, 

izlože autohtone rase domaćih životinja otrgnute od zaborava. 

Pored autohtonih rasa domaćih životinja posetioci se mogu upoznati sa starim, već zaboravljenim 

zanatima a mogu i uživati i diviti se čarima netaknute prirode kako u reonu Stare 

planine, tako i kanjonu reke Jerme. 

U domaćinstvima u selima oko Dimitrovgrada gosti treba da probaju lokalne kulinarske 

specijalitete koje su od zaborava sačuvale naše vredne domaćice veštih ruku i velikog srca. 

Mi svi deo smo velike misije, a to je put ka zdravom, lepom i srećnom životu u skladu sa 

prirodnim okruženjem. 

U nadi da ćete biti u prilici da naše malo mesto posetite pozdravljam sve proizvođače i 

entuzijaste jednim srdačnim organskim pozdravom sa juga. 

Zdravo bili, 

Ljubiša Kostov, 

proizvođač i organski entuzijasta 

Tržište 

Pijaca organske hrane - svakog drugog vikenda u Beogradu 

Svet 

IFOAM EU konferencija: Efikasnost resursa i bezbednost 

hrane 

Džejmi Oliver pokreće liniju jefitnije organske hrane

Pijaca organske hrane 

svakog drugog vikenda u Beogradu 

Pijaca organske hrane na platou ispred 

novobeogradske pijace u Bloku 44 u 

protekla dva meseca održana je pet puta, 

svakog drugog vikenda u mesecu. 

Nacionalna asocijacija za razvoj organske 

proizvodnje “Serbia organica” i JKP 

“Gradske pijace”, uz podršku Ministarstva 

poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede, 

započele su manifestaciju čiji je 

cilj promocija organske hrane i organskih 

proizvođača. 

Pijacu organske hrane zvanično su otvorili 

9. jula generalni direktor JKP “Gradske 

pijace” Dragan Pušara i Nada Mišković, 

predsednica asocijacije “Serbia organica”. 

Posetioci pijace su iz prve ruke, od predstavnika 

udruženja i samih proizvođača 

dobijali informacije o tome šta je organska 

proizvodnja, kako na tržištu prepoznati 

organski proizvod i kako doći do organskog 

sertifikata. 

Na pijaci organske hrane svoje proizvode 

ponudili su organska farma Laf, 

poljoprivredna gazdinstva Stojanović i 

Grujučić, Bio farma Šokšić, Bio farma 

Mamužić, Bio farma Farago, Farma 

Neven, dok su Fond Organska Srbija i 

Organska hrana Srbije prodavali povrće 

svojih članova, a radnja zdrave hrane Bio 

Špajz predstavila je svoju ponudu organskih 

proizvoda. Na tezgama su se mogli 

kupiti povrće, voće, žitarice, mahunarke, 

sušeni proizvodi, čajevi itd. 

U planu je uspostavljanje prodaje organskih 

proizvoda i na drugim pijacama na 

teritoriji grada. A da bi zaposleni u „Gradskim 

pijacama” mogli da na adekvatan 

način sprovode realizaciju projekta „Pijaca 

organske hrane” prošli su obuku koju je za 

njih organizovala „Serbia Organica”. 

Tokom obuke polaznici su se upoznali 

sa potencijalima organske proizvodnje i 

koliko je ona zastupljena u našoj zemlji, 

metodama organske proizvodnje, zakonskom 

regulativom, sertifikacijom i kontrolom 

prometa organskih proizvoda. 

Krajnji cilj edukacije bio je obučenost zaposlenih 

u JKP „Gradske pijace” da prate 

i kontrolišu ponudu organskih proizvoda 

na teritoriji grada, tj. da na pijacama i na 

posebno označenim tezgama, mogu svoje 

proizvode da prodaju samo proizvođači 

koji imaju proizvode iz perioda konverzije 

ili imaju organski sertifikat. 

Samim tim potrošači će biti sigurni da 

je roba koja je izložena na tim tezgama 

zaista organskog porekla, čime će se ponuda 

prehrambenih proizvoda na teritoriji 

grada podići na još viši, kvalitetniji nivo. • 

Peti Forum o organskoj proizvodnji u Selenči 

Peti Forum o organskoj proizvodnji sa 

međunarodnim učešćem održaće se u 

Selenči 23. septembra, u organizaciji Centra 

za organsku proizvodnju i Univerziteta 

u Novom Sadu, odlučio je Programski 

odbor, čiji je predsednik prof. dr Miroslav 

Vesković, rektor Univerziteta. 

Među novim temama učesnicima će biti 

obrazložena upotreba biopesticida u ovoj 

proizvodnji, proizvodnja semena, kao i 

metodi kontrole kvaliteta i potvrda organskih 

proizvoda. 

Prof. dr Radovan Pejanović ocenio je da 

učešće Univerziteta iz Novog Sada predstavlja 

značajnu poruku svima koji se bave 

ovom proizvodnjom ili su za nju posebno 

vezani. 

”Više nema dileme - organska proizvodnja 

je nova šansa i izazov za Srbiju i u 

tome nauka ima i prihvata svoju odgovornost. 

Saznanja do kojih smo došli 

istražujući samo potencijale Fruške gore 

garantuju posao za mala i velika gazdinstva. 

A takvu šansu ima skoro svaka planina 

i njeno okruženje u našoj zemlji, ali je to 

potrebno programski postaviti” – istakao 

je Pejanović. 

Rasprave o uslovima za prodaju i izvoz 

hrane okupiće trgovce i korisnike proizvoda 

da bi se u celini povećala proizvodnja 

i prodaja koju često marketi potcenjuju. 

Primer organske velike proizvodnje u 

stočarstvu postoji u kompaniji Global 

Seed grupa, koja ulazi u produkciju sa 

1.000 krava i 1.000 hektara oranica u 

Čurugu. 

Do sada je u okviru ovog foruma objavljeno 

48 naučnih i stručnih radova, a 

u ovogodišnjem zborniku načiće se 12 

tema i svi zakonski i podzakonski akti o 

organskom gajenju biljaka, voća, povrća i 

životinja. 

Forum u Selenči okupiće proizvođače, savetodavce 

i naučnike iz Srbije, a pratiće ga 

i izložba organske hrane i festival tradicionalnih 

jela. • 


Regionalni sajam agrobiodiverziteta u Dimitrovgradu 

Osmi Regionalni sajam balkanskog agrobiodiverziteta 

i seoskog nasleđa održaće 

se 23. septembra u Dimitrovgradu. Ova 

manifestacija tradicionalno se održava 

u Dimitrovgradu od 2003. godine, a u 

sklopu obeležavanja Evropskog dana 

agrobiodiverziteta i Dana opštine Dimitrovgrad. 

Regionalni sajam balkanskog agrobiodiverziteta 

i seoskog nasleđa ima za cilj 

da promoviše ruralno nasleđe Balkana 

– tradicionalne zanate i jela, igre, pesmu 

i muziku, kao i balkanske autohtone 

rase domaćih životinja i istakne njihov 

naučni, ekonomski i ekološki značaj za 

savremeni razvoj sela, kao i da podstakne 

prekograničnu saradnju na planu očuvanja 

agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa. 

Sajam će okupiti predstavnike lokalnih 

udruženja i zadruga, naučnih, obrazovnih 

i istraživačkih institucija, lokalne i regionalne 

zanatlije, muzičke folklorne grupe iz 

zemalja Balkanskog poluostrva i javnosti 

predstaviti više od 20 balkanskih rasa, 

čime je ova manifestacija jedinstvena u 

ovom delu Evrope. Ove godine posetioci 

će moći da vide između ostalih i domaćeg 

brdskog konja, noniusa, posavskog konja, 

balkanskog magarca, bušu, domaćeg bivola, 

mangulicu, moravku, karakačansku 

ovcu, pirotsku i svrljišku pramenku, lipsku 

ovcu, bardoku i pirotsku oplemenjenu 

ovcu, balkansku i domaću belu kozu, 

svrljišku kokoš i domaće pastirske pse. 

Ovogodišnji sajam po prvi put će se 

održati izvan Dimitrovgrada, pored Prtopopinskog 

jezera na mestu zvanom „Ravna 

šuma“. Izmeštanje sajma iz urbane u 

ruralnu sredinu ima za cilj da promoviše 

ruralne potencijale opštine Dimitrovgrad 

i prikaže autohtone rase u prirodnom 

okruženju. 

U okviru sajma održaće se i revijalni sabor 

kavaldžija i izbor za glas Stare planine 

u svojstvu pratećeg programa ali sa tendencijom 

da postanu tradicionalne manifestacije, 

koje upotpunjuju sadržaj sajamskih 

aktivnosti. 

Ove godine Sajam će biti propraćen i 

održavanjem četvorodnevne konferencije 

organizacija SAVE i DAGENE - 

međunarodnih i regionalnih asocijacija 

za očuvanje genetičkih resursa u poljoprivredi, 

uz učešće više od 30 gostiju iz 

Švajcarske, Nemačke, Austrije, Bolivije, 

Holandije, Bugarske, Rumunije, Makedonije. 

Organizatori Regionalnog sajma balkanskog 

agrobiodiverziteta i seoskog nasleđa 

su Opština Dimitrovgrad i Prirodnjačko 

društvo Natura balkanika. • 


proizvodnje Serbia organica je u saradnji 

sa Udruženjem savetodavaca Agrar-kontakt, 

a zahvaljujući projektu ,,Edukacija 

i pružanje pomoći proizvođačima za uspostavljenje 

organske proizvodnje“ koji 

se finansira kroz Shemu Konkurentskih 

Grantova (CGS) u okviru STAR projekta 

Ministarstva poljoprivrede i trgovine, doprinela 

da se broj organskih proizvođača 

u Srbiji poveća za još 12, a time uvećaju 

i površine pod ovom poljoprivrednom 

proizvodnjom, što je u skladu sa Nacionalnim 

akcionim planom za organsku proizvodnju 

2009-2014. 

Najveći deo proizvođača koji su uključeni 

u ovaj projekat i kojima su obezbeđena 

sredstva neophodna za započinjanje 

sertifikovane organske proizvodnje su 

iz Pirotskog okruga, iz opštine Dimitrovgrad, 

reigona koji ima odlične 

agroekološke predispozicije i ogroman 

potencijal za razvoj ruralnog turizma. 

Prema mišljenju Ivane Simić, menadžera 

projekta, dobra osnova za ruralni razvoj 

ovog dela Srbije, zahvaljujući prirodnim 


Nove površine pod 

organskom proizvodnjom 

predispozicijama, može da bude upravo 

organska proizvodnja. Različita je struktura 

farmi koje su ušle, zahvaljujući projektu, 

u prvu godinu konverzije. Zastupljena su 

pčelarska i stočarska gazdinstva koja gaje 

koze, ovce, konje i mangulice, kao i biljna 

- povtratrska, ratarska i voćarska proizvodnja. 

Proizvođačima je obezbeđena edukacija, a 

pčelarskim gazdinstvima i vosak tj. satne 

podloge koje je neophodno zameniti a u 

skladu sa propisima organske pčelarske 

proizvodnje. Pčelari su imali priliku i 

da se direktno upoznaju sa organskim 

pčelarstvom na pčelinjaku koji je već uspostavio 

organsku sertifikovanu proizvodnju. 

Jedno od gazdinstava u ovom projektu 

pripada opštini Gornji Milanovac, a nalazi 

se u selu podno planine Rudnik. Zanimljivo 

je da je to mladi bračni par koji 

se pre par godina sa detetom preselio iz 

Beograda žudeći za mirom i spokojem 

koji pruža prirodno okruženje. Oni su na 

dedovini započeli gajenje koza i ovaca. 

Danas imaju troje dece a i stada su narasla 

pa proizvedene sireve obogaćene raznim 

začinskim i lekovitim biljkama prodaju i 

u Beogradu. Ulaskom u sertifikovanu organsku 

proizvodnju želeli su da odu korak 

dalje u svojoj proizvodnji i ponude tržištu 

kvalitet više. Ova mlada porodica je divan 

primer kako se zapuštena imanja naših dedova 

i otaca mogu oživeti i pružiti mladim 

porodicama egzistenciju, ali i mnogo više 

od toga. •

Organska proizvodnja heljde i žita na Zlataru 

Poljoprivredni fakultet Univerziteta u 

Beogradu u saradnji sa partnerom, firmom 

Agro-Zlatar iz Nove Varoši, organizovao 

je 23. jula Dane polja organske proizvodnje 

heljde i žita u selu Akmačići, opština 

Nova Varoš. Ova manifestacija se održala 

kao aktivnost projekta „Unapređenje organske 

ratarske proizvodnje u brdsko-planinskim 

regionima Srbije” koji se finansira 

kroz Shemu Konkurentskih Grantova 

(CGS) u okviru STAR projekta Ministarstva 

poljoprivrede, trgovine, šumarstva 

i vodoprivrede Republike Srbije. 

Učesnici skupa imali su priliku da 

razgledaju oglede na demonstracionom 

polju površine od 10 hektara na planini 

Zlatar, na lokalitetima Radijevići 

i Akmačići a na parcelama Jekoslava 

Purića, vlasnika firme Agro-Zlatar. Na 

njima su postavljeni ogledi sa više vrsta 

alternativnih žita (heljda, jari ovas, spelta 

pšenica-krupnik, raž) u sistemu organske 

poljoprivrede, gde su proizvođači 

mogli da vide i praktično nauče metode 

organske proizvodnje. Ispitivano je i delovanje 

više vrsta mikrobioloških đubriva 

i oplemenjivača zemljišta, dozvoljenih za 

primenu u organskoj proizvodnji. 

S obzirom da se ogledne parcele nalaze 

u zaštićenoj zoni Specijalnog rezervata 

prirode Uvac, sve aktivnosti na ogledu 

su u skladu sa potrebama zaštite rezervata. 

Kao jedan od ciljeva u Programu 

upravljanja Specijalnog rezervata prirode 

Uvac za period 2008-2012. naglašeno 

je “održivo korišćenje prirodnih resursa 

(poljoprivrednog zemljišta, šuma, voda, 

mineralnih sirovina), kao i obezbeđenje 

uslova za organsku poljoprivredu”. U tom 

programu napominje se izrada i realizacija 

pilot projekta „zdrave“, biološki vredne 

(organske) hrane u skladu sa Zakonom o 

organskoj proizvodnji, uključujući registraciju 

proizvođača i sertifikaciju proizvoda. 

Posebno je izdvojena izrada i realizacija 

pilot projekta sakupljanja, obnavljanja, 

čuvanja i gajenja starih sorti žitarica, voća 

i povrća i rasa domaćih životinja, gde se 

aktivnosti na projektu u potpunosti uklapaju 

u plan Programa upravljanja Specijalnog 

rezervata prirode Uvac. 

Manifestacija Dani polja organske proizvodnje 

heljde i žita bila je prilika i za organizovanje 

izložbe na kojoj su posetioci 

mogli da razgledaju i kupe domaće proizvode 

od heljde, sir, med, rakiju i razne rukotvorine 

koje se prave u domaćinstvima 

zlatarskih sela. Organizovan je i prigodan 

kulturno-umetnički program. • 

“Bezbedna hrana – izazov, cilj i strategija” 


proizvodnje “Serbia organica” učestvovala 

je na XII Sajma inovacija, kooperacija i 

preduzetništva INOCOOP 2011. koji se 

od 25. do 27. održao u Zrenjaninu pod 

pokroviteljstvom Regionalne Privredne 

komore Zrenjanina. Asocijacija je na sajmu 

imala izložbeni štand. 

U okviru Okruglog stola “Bezbedna 

hrana – izazov, cilj i strategija”, u prvom 

delu, obrađena je tema “Ekološki pristup 

u proizvodnji hrane”, ali i druge - 

“Određivanje plodnosti zemljišta”, “Prognoza 

izveštajne službe u funkciji bezbedne 

hrane”, “Zdravlje i bezbednost u tradiciji 

ečanskog ribnjaka” i predstavljena su 

iskustva proizvođača Radomira Pikule iz 

Zrenjanina pod nazivom “Organska proizvodnja-primer 

organske proizvodnje voća”. 

U drugom delu, aktivnosti Nemačke organizacije 

za međunarodnu saradnju - 

GIZ-predstavio je Tomislav Knežević, 

dok je Andreas Gosche, SEQUA ekspert 

iz Privredne komore Nemačke prisutne 

upoznao sa radom nemačkog komorskog 

sistema i naglasio značaj udruživanja 

proizvođača. 

Ispred Nacionalne Asocijacije, Snežana 

Ognjenović obradila je temu: “Organska 

proizvodnja u Srbiji sa posebnim osvrtom 

na zakonsku regulativu, podsticajna sredstva, 

pitanje sertifikacije, stanje u sektoru, 

nauka i organska proizvodnja”. 

Organska proizvodnja ima velike potencijale 

i u narednom periodu Regionalna 

Privredna komora Zrenjanina će sve više 

podržavati njen razvoj, zaključak je skupa • 


Principi dobre poljoprivredne prakse u gajenju 

organskog lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja 

Jedan od mogućih pravaca razvoja domaće poljoprivrede 

predstavlja organska proizvodnja koja je na našim prostorima 

iz godine u godinu sve zastupljenija. Najveći značaj 

u dosadašnjoj praksi u našoj zemlji, pokazali su organski 

sertifikovani proizvodi dobijeni iz sakupljačkog sektora. U 

ovom sektoru značajan deo pripada lekovitom, začinskom i 

aromatičnom bilju, čija je prerada i namena različita. 

Španija i Italija su lideri u Evropskoj 

uniji kada je u pitanju organska proizvodnja 

vina, citrusa, maslina, određenih 

vrsta povrća, kao i lekovitog, aromatičnog 

i začinskog bilja. Španski stručnjaci 

predlažu da se kod nas celokupna proizvodnja 

bilja prevede u organsku, kao i da 

se značajno povećaju površine, pre svega 

zbog dobrog kvaliteta naših sirovina. S 

druge strane italijanski stručnjaci procenjuju 

da bi se u Srbiji organska proizvodnja 

mogla organizovati na oko 300.000 hektara, 

i to prvenstveno proizvodnja lekovitog, 

aromatičnog i začinskog bilja. 


Stanje, mogućnosti i rešenja 

U našoj zemlji postoji oko 700 vrsta lekovitih, 

aromatičnih i začinskih biljaka, a blizu 

300 je u prometu. Međutim, neracionalno, 

nekontrolisano i nestručno sakupljanje 

ne može biti neograničeno. Neophodno je 

uvažavanje principa održivog korišćenja 

prirodnih resursa, a samim tim i veća 

edukacija stanovništva o organskom sakupljanju 

i organskom plantažnom uzgoju. 

Istovremeno, trebale bi se poštovati principi 

dobre poljoprivredne (GAP) i dobre 

prerađivačke prakse (GMP), koji bi se 

zajedno sa zakonima povezanim s ovom 

oblašću morali usaglasiti sa zakonima i 

regulativama Evropske unije. Da bi proizvodni 

proces bilja bio sledljiv potrebno ga 

je dokumentovano ispratiti „od njive do 

trpeze“ u svim segmentima. 

Principi dobre poljoprivredne prakse 

uključuju integralnu proizvodnju useva 

(ICM), sistem kvaliteta (QMS), HACCP, 

Kodeks Alimentarius, zdravlje radnika, 

bezbednost, dobrobit, zaštitu okoline i 

odgovarajuće rukovanje otpadom. 

Prednosti gajenog lekovitog, 

aromatičnog i začinskog bilja 

Organski proizvedeno lekovito, 

aromatično i začinsko bilje ima više prednosti 

u odnosu na samoniklo. Gajenjem 

i selekcijom dobija se sirovina standardnog 

kvaliteta. Upotrebljava se postojeća 

agrotehnika i racionalnije iskorišćavaju 

zemljišni resursi, jer se obrađuju i 

zemljišta lošijeg kvaliteta. Kod većine lekovitih, 

začinskih i aromatičnih biljnih 

vrsta, potrebno je manje radne snage, ekonomski 

efekti su veći u poređenju s gajenjem 

standardnih biljnih vrsta, a kvalitet 

sirovine lakše može da se usaglasi sa 

farmakološkim standardima. 

Na ovaj način retke, endemične i ugrožene 

vrste čuvaju se od iščezavanja, posebno 

one čije je sakupljanje zabranjeno ili strogo 

ograničeno. Oživljavaju i neiskorišćeni 

resursi, nepogodni za ostale privredne i 

poljoprivredne delatnosti. Uz to, gajenjem 

i preradom bilja dobijaju se značajne 

količine otpadnog materijala, koji se može 

koristiti za pravljanje komposta i različitih 

biodinamičkih đubriva u organskoj proizvodnji. 

Cilj ovakvog pristupa je poboljšanje 

zdravstvene bezbednosti i kvaliteta lekovitog, 

aromatičnog i začinskog bilja kroz 

promociju odgovornog pristupa proiz-

vodnji, preradi i prometu. Krajnji cilj je 

ostvarenje potvrde integriteta i sigurnosti 

potrošača organskih proizvoda na biljnoj 

bazi. 

Primena semena poznatog porekla, 

đubriva i zaštitnih sredstava 

Gajenje bilja prema pricipima dobre poljoprivredne 

prakse može se odvijati na 

zemljištima koja nisu kontaminirana. 

Zemljište se dobro drenira i navodnjava, uz 

pravilno odžavanje vlažnosti. Voda mora 

odgovarati za tu svrhu, odnosno kvalitet 

treba da bude u skladu sa postojećim standardima, 

gde oni postoje. 

Posebna pažnja se posvećuje primeni semena 

i sadnog materijala odomaćenih 

populacija, dozvoljenih đubriva i naročito 

organskih ili (bio)pesticida, jer nekontrolisana 

upotreba ovih sredstava u pojedinim 

slučajevima može dovesti do zagađenja 

biljaka i životne sredine. Organska đubriva 

pre upotrebe trebalo bi na pravilan način 

pripremiti. Komercijalna organska sredstva 

za ishranu, produkti prerade stena i algi 

koriste se posle žetve, pre setve ili sadnje, 

gde je ako su pitanju komercijalna sredstva 

za ishranu, neophodno poštovati uputstva 

proizvođača. Nije dozvoljeno držanje 

stoke u proizvodnoj oblasti i upotreba 

kanalizacionog mulja kao đubriva. Vodi 

se računa i o gustini biljaka, koja utiče na 

smanjenje rasta korova. Zakorovljenost se 

umanjuje i fizičkim ili mehaničkim uklanjanjem 

zaraženih korova, što utiče na 

manju opasnost od štete. 

Biopesticidi se koriste samo kada je to 

neophodno, u minimalnim količinama, 

isključivo oni dozvoljeni za upotrebu u 

EU, ili za koje je u EU maksimalni nivo 

rezidua fiksan. Genetski modifikovani organizmi 

nisu dozvoljeni. 

Važno i vreme žetve 

Biljke se žanju kada im je kvalitet najbolji, 

u uslovima niske vlažnosti, uz pomoć čiste 

i dobro održavane opreme za žetvu. 

Mehaničke kosilice i kombajni, redovno 

se moraju čistiti i čuvati bez akumuliranog 

setvenog ili sadnog materijala i drugih otpadaka. 

Radni organi se podešavaju tako 

da se što manje zemlje pokupi. Kontakt 

požnjevenog useva sa zemljom se izbegava, 

osim korenastih vrsta i prilikom 

kosidbe, a vodi se računa i o tome da ne 

sadrži otrovne korove ili se oni odmah 

uklanjaju. Voda koja dolazi u kontakt sa 

sirovom masom prilikom pranja ne sme je 

kontaminirati. 

Treba izbegavati mehaničko oštećenje i 

sabijanje mase prilikom slaganja. Vreća 

ne sme da bude prepunjena, a plastične 

se ne mogu koristiti za vreme žetve, 

izuzev onih od tkanog polipropilena 

koje propuštaju vlagu. Zbog sprečavanja 

nepoželjnih promena izgleda, kvaliteta i 

mikrobiološkog sastava biljne mase, period 

između žetve ili berbe, sušenja i prerade 

mora biti što kraći. Ubrano bilje ne 

sme da se izlaže dugo direktnom suncu 

i mora biti zaštićeno od kiše, štetočina, 

domaćih životinja i ptica. Oštećeno se odbacuje. 

Tržišni uslovi 

Između proizvođača i kupaca lekovitog, 

aromatičnog i začinskog bilja neophodno 

je dogovaranje o količini, rokovima 

isporuke i kvalitetu. U poslednje vreme 

se sve više zaoštravaju pitanja sadržaja aktivnih 

materija, mikrobiološke ispravnosti 

i količine ostataka hemikalija u proizvedenoj 

sirovini. U našoj zemlji postoje 

pravilnici o maksimalno dozvoljenim 

količinama ostataka sredstava za zaštitu 

bilja, mikrobiološkoj ispravnosti namirnica, 

sanitarno-higijenskim i opštim sanitarnim 

uslovima. 

Dobra poljoprivredna praksa može se 

označiti i kao integralna kvalitetna proizvodnja. 

Obuhvata sve aspekte proizvodnje, 

od semena i sadnog materijala, preko 

primene agrotehničnih mera i zaštitinih 

sredstava do čuvanja i transporta. U tom 

procesu od najvećeg značaja je stalna, 

dokumentovana i kvalifikovana kontrola 

od strane proizvođača i organizacije koja 

obavlja nadzor. S druge strane, za sigurnost 

i kvalitet kontrole zadužene su kvalifikovane 

sertifikovane organizacije. • 

Dr sci. Vladimir Filipović 

Vladan Ugrenović, dipl. ing. 

Institut ˝Tamiš˝ Pančevo 


WWOOF pokret stigao u Srbiju 

U evropskoj godini volontiranja i 40 godina od osnivanja 

u svetu, WWOOF pokret stiže u Srbiju. ”Od 15. avgusta ove 

godine, volonteri tzv. wwoofer-i iz celog sveta, u prilici 

su da steknu znanja i veštine iz organske poljoprivrede i 

iskuse način života u direktnoj vezi sa prirodom u Srbiji”, 

kaže Katarina Milenković, koordinatorka WWOOF SRBIJA. 

Šta je WWOOF pokret? 

WWOOF je skraćenica od World Wide 

Opportunities On Organic Farms, što bi 

u slobodnom prevodu na srpski značilo 

- prilike za volontiranje na organskim 

farmama širom sveta. WWOOF SRBIJA 

kao deo međunarodne WWOOF mreže 

sa sedištem u Londonu spaja volontere/ 

wwoofer-e iz celog sveta sa organskim 

uzgajivačima - domaćinima u Srbiji, koji 

im pružaju hranu i smeštaj u zamenu za 

pomoć u radu. Ovde pod „organskim“ 

podrazumevamo sve prirodne načine 

obrade zemlje poput tradicionalnog 

baštovanstva, permakulture, biodinamike 

ili jednostavnog ne-korišćenja hemijskih 

sredstava u proizvodnji i uzgoju voća, 

povrća i stoke. Dakle, organski sertifikat 

u ovom slučaju nije presudan, a osim rada 

u baštama, WWOOF obuhvata i druge 

poslove u vezi sa prirodnim načinom 

života poput eko-gradnje itd. Ovakav vid 

razmene postoji tačno 40 godina u svetu. 

Kao datum početka WWOOF pokreta 

uzima se dan kada je britanska službenica 

sa prijateljima ponudila pomoć lokalnim 

farmerima, u želji da kao biće prirode 

iskorači iz veštačke stvarnosti u kojoj 

živimo i obnovi svoju vezu sa prirodom. 

Osnovna težnja WWOOF-a je dobar 

život, koji je nezamisliv i neostvariv bez 

direktnog kontakta sa prirodom i ljudima 

koji žive u njoj, a prirodni uzgoj hrane je 

prvi i najvažniji korak u tom pravcu. 


Kako ste došli na ideju da pokrenete 

WWOOF u Srbiji? 

Tradicionalna poljoprivreda Srbije bila je 

i jeste organska. Načini na koje se hrana 

nekada uzgajala očuvali su se i održali u 

nekim krajevima zemlje i do danas. Mi 

želimo samo da podržimo njihov opstanak. 

Kako način na koji dolazi do hrane 

presudno utiče na čovekov odnos prema 

prirodi i drugim ljudima, organski pokret 

i WWOOF SRBIJA kao njegov deo, insistiraju 

na neraskidivoj vezi između Kulture 

i Prirode. U tom smislu, oživljavanje 

ove veze od esencijalne je važnosti za 

zdrav, srećan i ispunjen život, na čemu 

WWOOF SRBIJA insistira. 

Šta to praktično znači? 

WWOOF SRBIJA na svom sajtu www. 

wwoofserbia.org objavljuje listu domaćina 

– organskih imanja, farmi, domaćinstava u 

Srbiji voljnih da prime volontere/wwoofer-e 

u određenim periodima kada im je 

pomoć u radu potrebna. Prilikom prijave 

na sajt budući volonter/wwoofer bira svog 

domaćina odnosno farmu koja ga najviše 

interesuje i direktno kontaktira domaćina 

kako bi se sa njim dogovorio oko detalja 

- koliko dugo će ostati, vrstu poslova 

koje će obavljati (sadnja, berba, plevljenje,

okopavanje, itd.), kao i radne (maksimalno 

šest sati dnevno, pet dana u nedelji) i 

smeštajne uslove. Suština je, dakle, u razmeni 

iskustava i uzajamnoj pomoći — 

tamo gde bi, pored iskustva, dobro došao 

još neki par ruku. 

Kakav je odziv farmera i volontera do 

sada? 

Jako smo zadovoljni. Postojimo tek manje 

od mesec dana tokom kojih pokušavamo 

da okupimo malu, ali odabranu zajednicu 

proizvođača koji ne žele da se tako lako 

odreknu veze s prirodom, a naša lista broji 

već 11 WWOOF domaćina. Farmeri se 

javljaju, raspituju i na kraju prijavljuju što 

je još jedna potvrda da postoji mnogo ljudi 

koji teže životu u harmoniji sa prirodom. 

Što se volontera tiče i oni se prijavljuju. Na 

naše veliko iznenađenje, mnogo naših ljudi 

bi da uči o organskoj proizvodnji i pomogne 

drugima. Na osnovu interesovanja 

volontera iz celog sveta, stičemo utisak 

da je Srbija atraktivna zemlja za njih. 

U prilog tome, ovih dana nam se javio 

par koji putuje svetom, pomaže ljudima 

i piše o tome na svom blogu i u svetski 

poznatim turističkim vodičima. Oni bi 

da volontiraju kroz WWOOF u Srbiji 

i mi ih očekujemo polovinom oktobra. 

Već smo im pripremili program kojim su 

oduševljeni unapred - priprema džemova i 

zimnice, berba grožđe, eko-gradnja, izrada 

domaćih sapuna i mnogo čega drugog. 

Na koji način mogu da se prijave za ovaj 

program volonteri, ali i proizvođači organske 

hrane? 

Zainteresovani za WWOOF pokret u 

Srbiji, bilo da su volonteri ili domaćini, 

mogu da se prijave putem sajta www. 

wwoofserbia.org. Ovde samo kratka napomena 

da osim što ima komunikacijsku 

funkciju, na sajtu će ubuduće biti objavljivani 

članci, eseji, odlomci i tekstovi koji 

se bave odnosom ljudi i prirode, svesti o 

načinu na koji dolazimo do hrane, preispitivanjem 

poljoprivrede, njenih dometa, ali 

i razlikovanjem kulture vrta (bašte) od 

kulture polja, važnosti prepoznavanja i 

sakupljanja samoniklog jestivog bilja za 

čovekovu slobodu i, naravno, WWOOF 

pokretom, kao prvim praktičnim korakom 

u tom pravcu. 

Da li postoje neki posebni uslovi za prijavu 

volontera, recimo godine, obrazovanje...? 

Formalni uslovi za prijavu ne postoje. 

Podrazumeva se da potencijalni volonter/wwoofer 

voli prirodu, teži zdravom 

stilu života i želi da pomogne svojim 

domaćinima. Sa druge strane, mi u startu 

verujemo domaćinu da organski uzgaja 

proizvode. • 

WWOOF SRBIJA deo je Academica – Akademske grupe 

kao zvaničnog zastupnika za teritoriju Republike Srbije 

međunarodne mreže World Wide Opportunities on Organic 

Farms – WWOOF sa sedištem u Londonu koja danas okuplja 

oko 50.000 volontera, preko 7.000 farmi u više od 100 zemalja 

sveta. 

Ciljevi WWOOF SRBIJA pokreta su - promocija uravnoteženog 

ruralnog razvoja kroz afirmaciju organske poljoprivrede, 

proizvodnja zdrave hrane i ekologija u najširem smislu, 

kao i podizanje vidljivosti organskih farmi u Srbiji sa ciljem 

uvećanja njihovog broja i jačanja. 


Fakultet ekološke poljoprivrede u Svilajncu: 

da li nam to treba? 

Postavlja se pitanje kakav je sadašnji trend 

u proizvodnji organske hrane u Srbiji, a 

prema statistikama, broju domaćinstava, 

prodajnim mestima (u skoro svim gradovimaima 

po neka prodavnica) proizvodnja 

oraganske hrane je u stalnom porastu. 

Postoji dugi niz godina veliki broj 

ljudi koji se bave ovom problematikom u 

naučnom, obrazovnom i praktičnom smislu, 

a od 2011. Ministarstvo poljoprivrede 

i trgovine dalo je svoj doprinos kroz otvaranje 

posebnog odeljenja i usvajanje 

Zakona o organskoj proizvodnji. Takođe 

Ministarstvo finansira projekte, podržava 

registrovana domaćinstva kroz subvencije 

i druge vidove finansijske pomoći. Ministarstvo 

za obrazovanje i nauku podstiče 

uvođenje predmeta iz ove oblasti u srednje 

škole, a neke visoke stručne škole već 

imaju predmete iz organske proizvodnje. 

Da bi se ostvarila proizvodnja visoko 

vredne i zdravstveno bezbedne hrane, uz 

poštovanje ekoloških principa, potreban je 

novi profil stručnjaka sa specifičnim teoretskim 

i primenjenim znanjima baziranim 

na novim tehnologijama a koja obuhvataju 

upravljanje, korišćenje i očuvanje 

prirodnih resursa uz ekonomsku dobit, 

kao i poboljšanje i unapređenje socijane 

strukture ruralnih sredina. 

Sa povećanjem ekološke svesti ljudi, kao 

i primenjenih naučnih istraživanja u poljoprivredi 

poslednjih decenija razvija se 

novi, blizak prirodi, trend u proizvodnji 

kvalitetne, zdravstveno bezbedne hrane, 

uz primenu novih tehnologija, sortimenta 

i standarda. Ovaj trend poznat je 

kao ekološka poljoprivreda, a sam sistem 

proizvodnje - organska poljoprivreda. 

Organizacija proizvodnje po ekološkim 

standardima daje ne samo visoko biološki 

vredne proizvode već ima pozitivan uticaj 

na životnu sredinu i biodiverzitet biljaka 

Organic News 10 

u okruženju, a proizvodi dobijeni na ovaj 

način visoko se kotiraju na berzama hrane. 

Organska proizvodnja regulisana je evropskim 

regulativama i implementiranim 

zakonskim regulativama republike Srbije. 

Multidisciplinarani pristup u 

ekološkoj poljoprivredi 

Međutim, nedostaje jedan mali ali neophodan 

segment u narastajućem trendu 

kolekcije znanja vezanih za proizvodnju, 

plasman i korišćenje zdravstveno bezbedne 

hrane. 

Stoga se na pitanje sa početka ovog članka 

Univerzitet Edukons iz Sremske Kamenice 

trudi da odgovori kvalitetom svog programa 

i nastavnika otvaranjem Fakulteta 

ekološke poljoprivrede u Svilajncu (www. 

educons.edu.rs). 

Osnivanje Fakulteta za ekološku poljoprivredu, 

kao dela Univerziteta Edukons, 

je od ogromnog značaja za razvoj 

ovog dela Srbije. Svilajnac ima veliki broj 

srednjoškolaca iz odlično organizovane 

i opremljene poljoprivredne škole, gimnazije 

i drugih srednjih škola. Ovako 

raznorodnoj populaciji srednjoškolaca 

odgovara program studija na fakultetu, jer 

svršenim studentima daje obrazovanje za 

multidisciplinarani pristup kao jedan od 

osnovnih principa u proizvodnji hrane na 

ekološkim osnovama. 

Na ovaj način povećava se značaj i kvalitet 

kadrova u Svilajncu i okolini što pozitivno 

utiče na razvoj regiona, rast standarda i 

kvaliteta života građana. S druge strane 

srednjoškolci ostaju u regionu koji najbolje 

poznaju, gde imaju najbolje uslove 

studiranja, praksu na poznatim imanjima 

u Srbiji ili u drugim stranim institucijama, 

a stečena znanja donose i primenjuju u regionu 

gde žive. 

Osnovne četvorogodišnje studije organizovane 

su po Bolonjskoj konvenciji i predstavljaju 

teoretsku i praktičnu nadogradnju 

znanja stečenih u srednjim školama,

Univerzitet Educons je osnivač Alijanse 

Univerziteta, ACEU (Alliance 

for Central Eastern European Universities), 

a mnogi od ovih univerziteta 

imaju fakultete poljoprivrednog 

usmerenja. Profesori sa ovog 

fakulteta učestvuju u naučnim projektima 

Ministrstva za obrazovanje 

i nauku. Univerzitet je dobio evropski 

projekat Tempus (ekološka 

poljoprivreda) i projekat IPA (Srbija 

-Mađarska) koji se takođe odnosi 

na poljoprivredu. 

Fakultet je učlanjen u društvo 

Nacionalna Asocijacija za razvoj 

organske proizvodnje “Serbia Organica”. 

ali na mnogo višem nivou, povećavajući 

na taj način broj kadrova neophodnih u 

proizvodnji zdravstveno bezbedne hrane. 

Studenti koji završe ovaj fakultet stiču 

zvanje diplomirani inženjer poljoprivrede 

i osposobljeni su za praktičnu primenu osnovnih 

postulata u organskoj proizvodnji, 

njen uticaj na životnu sredinu (i obrnuto) 

i ekonomski i socijalni značaj proizvodnje 

za ovaj region. 

Posle završetka osnovnih studija fakultet 

je organizovao diplomske jednogodišnje 

studije na kojima se nastavlja dalje 

usavršavanje, a po završetku diplomskih 

studija dobijaju zvanje diplomirani 

inženjer poljoprivrede – master. 

U toku studiranja predviđena je praktična 

nastava, razmena studenata sa srodnim 

domaćim i međunarodnim ustanovama 

visokog obrazovanja kao i predavanja 

gostujućih nastavnika iz zemlje i inostranstva. 

Nastavnici fakulteta su uključeni 

u veći broj domaćih i međunarodnih 

naučnih projekata. 

Nastavnički tim je koji predaje na 

Fakultetu za ekološku poljoprivredu čine 

naučnici i profesori sa vrednim referencama 

iz oblasti poljoprivrede, zaštite životne 

sredine i drugih oblasti obuhvaćenih nastavnim 

programom što garantuje visok 

kvalitet nastave. 

Dakle na pitanje u naslovu već godinu 

dana prva generacija daje pozitivan odgovor. 

Upis nove generacije studenata je 

upravo u toku • 

Prof. dr Ljubinko Jovanović 

Dekan Fakulteta 

ekološke poljoprivrede u Svilajncu 

IFOAM EU konferencija: 

Efikasnost resursa i bezbednost hrane 

Prema strategiji EU 2020 Evropske 

Komisije, efikasnost resursa je identifikovana 

kao jedna od sedam bitnih 

inicijativa za pametan, održiv i uključiv 

rast. Nedavni izveštaji Međunarodne 

procene poljoprivrednog znanja, nauke 

i tehnologije za razvoj (IAASTD) i 

Komiteta za poljoprivredna istraživanja 

Evropske Komisije (SCAR) jasno su 

naznačili izazove u celom lancu ishrane, 

neophodne promene koje se zahtevaju i 

potencijal za investiranje u agro-ekološki 

pristup obezbeđenja sigurnosti hrane 

u svetu sa manjkom resursa. Rad u saglasnosti 

sa agro-ekološkim principima, 

održivim poljoprivrednim sistemima, 

uključujući organsku poljoprivredu, 

poseduju potencijal koji bi doprineo efikasnosti 

Evrope u pogledu resursa. 

Britanski kuvar Džejmi Oliver čiji je kulinarski 

šou “Goli kuvar” najzaslužniji za 

popularizaciju i prisutnost “visoke” kuhinje 

među običnim smrtnicima, pokrenuo 

je vlastitu liniju organske hrane koja će 

se prodavati u trgovinama poznatog lanca 

Sainsbury’s. 

Ovaj put Oliver će pokušati da animira 

britansku javnost na veću konzumaciju 

ribe. 

- Više od 50 procenata populacije jede 

premalo ribe ili jede ribu koja je tovljena, 

a ja pokušavam da im ponudimi zdraviju 

IFOAM EU konferencija “Efikasnost 

resursa i bezbednost hrane: Mogućnosti i 

izazovi za održive sisteme hrane ” održaće 

se u Briselu 9. novembra. Na konferenciji 

će biti reči o ispitivanju odnosa između 

efikasnosti resursa i bezbednosti hrane i 

uloge sistema pristupanja održivoj hrani 

i poljoprivredi (sa svetskim ekspertima i 

govornicima iz regiona), širenju znanja, a 

razmeniće se ideje i rešenja, ali i održati 

sastanci sa ključnim donosiocima odluka 

i visoko rangiranim zainteresovanim 

stranama. • 

Džejmi Oliver pokreće liniju 

jeftinije organske hrane 

varijantu, ali ne i skuplju. Odnosno pravo 

na izbor. Hrana pod mojom etiketom garantovano 

je organska, a životinje nisu patile 

ni na koji način. Naša slanina dobila je 

najbolje ocene na testu, a najjeftinija je u 

kategoriji organskih proizvoda - kazao je 

Oliver na predstavljanju projekta. 

Njegova “etička” hrana zasad se sastoji 

od 12 proizvoda. O novom televizijskom 

showu, kaže, ne razmišlja, trenutno je 

posvećen brizi o ishrani dece u britanskim 

školama i pisanju svog vrlo čitanog bloga. 

• 


Sajam fine hrane i pića, 28. – 30. septembar 

Culinaria fine food 

pravo mesto za Vaše proizvode 

Šta sve može da uradi jedan proizvođač 

fine hrane i pića za tri dana? Nevažno je 

da li ste mala porodična firma ili velika 

korporacija. Jedan od najboljih odgovora 

na to pitanje nudi Culinaria fine food, Sajam 

fine hrane i pića koji se po drugi put 

održava u Beogradu od 28. do 30. septembra 

u BelExpo centru. Ako ste propustili 

prvu Culinariu, na drugoj po redu moći 

ćete da proverite da je to zaista tako. 

Proizvodite nešto iz asortimana fine hrane 

i pića, odličnu pršutu, sir, čokoladice, slatko 

od dunja, med, rakiju, vino… 

Znate da je Vaš proizvod odličan, svi koji su 

ga probali bili su oduševljeni i vrlo ste zadovoljni 

zbog toga. Plasirali ste proizvode u 

nekoliko radnji, možda u poneki hipermarket. 

Ali, sada biste i da ih izvozite, a za to su 

Vam potrebni ozbiljni, veliki profesionalni 

kupci. E, tu obično nastaju problemi – kako 

ih i gde pronaći, kako im i gde predstaviti 

svoje proizvode? Ova i slična pitanja odjednom 

postaju velika zagonetka. 

Kako bi to sve moglo da se uradi na jednom 

mestu za kratko vreme? Čini se 

komplikovano, ali nije. Vrlo je moguće i 

jednostavno. 

CULINARIA fine food, inače PRVI 

SPECIJALIZOVANI SAJAM fine 

hrane i pića u regionu najbolje je i 

najlogičnije mesto za prezentaciju Vaših 

proizvoda profesionalnim kupcima i to 

po najvišim svetskim standardima. 

Ovaj sajam nastoji da na jednom mestu 

poveže proizvođače fine hrane i pića sa 

odabranim profesionalim kupcima iz 

regiona i Evrope, od izvozno-uvoznih 

trgovačkih kuća i agenata, catering firmi i 

restorana, preko velikih lanaca supermarketa 

i specijalizovanih radnji delikatesne 

hrane, pa do HoReCa i institucionalnih 

food service kupaca. 

Dakle, na Vama je samo da izaberete svoje 

mesto i donesete svoje proizvode u ambijent, 

modernog poslovnog sajma Bel- 

Expo centra. A tamo će, uz obezbeđenu 

kompletnu komunikacijsku platformu i 

sajamske servise najviših svetskih standarda, 

Vaši proizvodi biti predstavljeni na 

najbolji mogući način. 

Ovaj ugledni događaj organizuje kompanija 

Žižgin, pod pokroviteljstvom US- 

AID Agobiznis-a, GIZ-a, Ministarstva 

poljoprivrede i trgovine, Vladine agencije 

za promociju izvoza (SIEPA) i Privredne 

komore Srbije. 

Svet odavno traga za lokalnim, autentičnim 

premium ukusima. Mnogi proizvodi iz te 

oblasti već su pronašli svoje mesto na policama 

u najvećim svetskim metropolama – 

Njujorku, Rimu, Parizu, Moskvi, Tokiju… 

Neka i Vaši proizvodi budu deo svetske 

gurmanske scene. Saznajte više informacija 

na www.culinariafinefood.com. • 

Culinaria fine food 2010. 

izgledala je ovako: 

• Izložbena površina 2.500 m2 

• Preko 80 kompanija izlagača 

• 37% izlagača iz inostranstva 

• 63% izlagača iz Srbije 

• 3.000 profesionalnih posetilaca 

• 200 internacionalnih kupaca 

• Posetioci iz 14 zemalja 

• 85% od ispitanih izlagača će 

izlagati i ove godine 

Ako proizvodite: 

• Mleko i mlečne proizvode 

• Meso i mesne prerađevine 

• Delikatesnu hranu 

• Ribu i plodove mora 

• Hleb, pekarske proizvode i testeninu 

• Konditorske proizvode 

• Sokove, napitke i vodu 

• Pivo, vino i žestoka pića 

• Čaj i kafu 

• Organsku hranu 

• Regionalne specijalitete 

• Začine i dodatke jelima i piću 

• Sveže i smrznuto voće i povrće 

• Prerađevine od voća i povrća 

Onda je Culinaria fine food pravo 

mesto za Vas! 

Organic News 12

Početak saradnje 

”Serbia organice” i Zadužbine Andrejević 

Zadužbina Andrejević i Nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju Serbia Organica, nedavno su potpisali 

Ugovor o dugoročnoj poslovnoj saradnji. Suština saradnje odnosi se na izdavačku i edukativnu delatnost. 

Zadužbina Andrejević, nevladina i neprofitna 

organizacija, postoji već 17 godina i 

ima za cilj da pomogne stvaralaštvo u svim 

naučnim oblastima i disciplinama kroz 

neposrednu pomoć naučnim stvaraocima 

(naročito mladim) u prezentiranju javnosti 

svojih naučnih dela. Do sada je publikovala 

oko 950 naučnih i stručnih knjiga u svojim 

bibliotekama (detaljnije na sajtu: www.zandrejevic.rs 

) od kojih je sa stanovišta ovog 

teksta, najznačajnija Zelena linija života. U 

njoj se obrađuje literatura za razvoj unosnih 

zanimanja. 

Za ovu godinu planirano je izdavanje sedam 

priručnika od kojih pet tretira problematiku 

organske poljoprivredne proizvodnje: 

1. “Organska proizvodnja povrća”, autorke 

prof. dr Branke Lazić, Poljoprivredni fakultet 

u Novom Sadu, 

2. “Organsko gajenje jagodastog voća”, autora 

prof. dr Slobodana Milenkovića iz Čačka, 

3. “Organska vinogradarska proizvodnja”, 

autorke prof. dr Nade Korać, Poljoprivredni 

fakultet u Novom Sadu, 

4. “Organska poljoprivredna proizvodnja”, 

C 

M 

Y 

K 

Organska proizvodwa 

autorke jagodastog prof. vo}a dr Snežane Oljača, Poljoprivredni 

i na na{im fakultet u Beogradu, 

postaje sve 

atraktivnija 

prostorima. 

Na ovaj na~in 

5. “Organska 

za sada se najvi{e 

proizvodnja lekovitog bilja u 

proizvodi malina, 

pa zatim jagoda. 

U tekstu je obra|ena 

brdsko-planinskim organska proizvodwa: područjima“, autora dr 

malina, jagoda, 

kupina, ribizla, 

Dragoja borovnice, ogrozda, Radanovića i dr Tatjane Marković, 

brusnice i aronije. 

Priru~nik predstavqa 

Institut neophodno za {tivo lekovito bilje “Josif Pančić”, Beograd, 

Objavio je 130 nau~nih i stru~nih radova. 

za sada{we 

Dr Slobodan N. Milenkovi} ro|en je 1963. godine u â~ku. 

i budu}e uzgajiva~e. 

Diplomirao je, magistrirao i doktorirao na Poqoprivrednom 

fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

Stru~no usavr{avao u Nacionalnom institutu za istraì - 

vawa u poqoprivredi (INRA) u Francuskoj, u Institutu za organsku 

poqoprivredu u Friku na (Frick) konvenciona- 

i u Istraìva~koj stanici za 

Dva priručnika se odnose 

vo}arstvo u Vadensvilu (Wadensvil) u [vajcarskoj, na Univerzitetu 

Kornel (Cornell University) u SAD i u Institutu za mediteranske 

lnu proizvodnju, mada kulture u Bariju je u priručnik Italiji. o Dobroj 

^lan je Me|unarodne organizacije za biolo{ku borbu (IOBS) - 

Radna grupa za jagodasto vo}e, Dru{tva za za{titu biqa Srbije, 

Nau~nog vo}arskog dru{tva Srbije i Entomolo{kog dru{tva Srbije. 

poljoprivrednoj praksi 

Bavi se 

neophodan 

p~elarstvom, organskim farmerstvom 

i 

i biciklizmom. 

prilikom 

Profesor je Fakulteta za biofarming Univerziteta Megatrend 

- drì nastavu za predmete: Za{tita biqaka, Integralna za{tita 

konverzije zemljišta biqaka za i Za{tita organsku biqaka u organskoj poqoprivredi. proizvodnju: 

1. “Gajenje koza”, autora prof. dr Vladana 

Bogdanovića, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, 

2. “Dobra poljoprivredna praksa na 

stočarskim farmama”, autora prof. dr Vladana 

Bogdanovića, Poljoprivredni fakultet u Beogradu. 

Članice Nacionalne asocijacije za organsku 

proizvodnju Serbia Organica priručnike 

mogu naručiti preko ove asocijacije, koja 

će biti glavni distributer ili direktno kod 

Zadužbine. 

Prva tri priručnika iz organske poljoprivrede 

kao i prvi iz konvencionalne, biće publokovani 

u junu i julu ove godine, a ostali u 

septembru i oktobru. 

Zadužbina i Serbia Organica su se dogovorile 

da po izlasku priručnika, organizuju i 

seriju instruktivnih seminara po gradovima 

Srbije, a predavači bi bili autori priručnika. • 

Mr Radomir Mandić, 

urednik Biblioteke Zelena linija života 

Zadu`bina Andrejevi} Dr Slobodan Milenkovi} Organska proizvodwa jagodastog vo}a 7 

Zadu`bina Andrejevi} 

Biblioteka “Zelena linija ìvota” 

Dr Slobodan Milenkovi} 

Organska 

proizvodwa 

jagodastog vo}a 

ZADU@BINA ANDREJEVI] 

osnovana je 18. septembra 1994. 

godine u Beogradu; osniva~i: prof. 

dr Du{anka i prof. dr Kosta 

Andrejevi}. Re{ewem Ministarstva 

kulture Republike Srbije od 20. 

marta 1995. godine upisana je u 

Registar zadu`bina pod brojem 45. 

Osniva~ki ciqevi: 

1. pomagawe stvarala{tva u svim 

nau~nim oblastima i disciplinama, 

2. pruàwe pomo}i i podr{ke 

talentovanim nau~nim stvarao - 

cima u objavqivawu wihovih prvih 

nau~nih dela - magistarskih teza 

i doktorskih disertacija, 

3. stvarawe fonda aktuelnih nau~nih 

kwiga i ~asopisa iz svetske nauke i 

4. podsticawe razvoja nau~ne 

kriti~ke misli. 

U Biblioteci ZELENA LINIJA 

@IVOTA objavquju se dela nau~ne, 

stru~ne i prakti~ne vrednosti koja 

~uvaju i razvijaju racionalan odnos 

~oveka i prirode, prvenstveno na 

na{im prostorima. 

Nau~ni savet: 

Predsednik 

Akademik Qubisav Raki} 

Potpredsednici: 

Akademik Miomir Vukobratovi} 

Dr Milan S. Dimitrijevi}, 

nau~ni savetnik 

Akademik Miroslav Panti} 

Akademik Aleksandar Fira 

^lanovi: 

Prof. dr Du{anka Andrejevi} 

Prof. dr Milivoje Andrejevi} 

Prof. dr Zdravko Vito{evi} 

Prof. dr Florijan Vuk 

Akademik Miroslav Ga{i} 

Akademik Dejan Despi} 

Prof. dr Miodrag Jevti} 

Prof. dr Stojan Jevti} 

Akademik Vidojko Jovi} 

Akademik Vladimir Kawuh 

Akademik Ivan Klajn 

Akademik Vasilije Kresti} 

Prof. dr Aleksandar Lipkovski 

Akademik Milan Lojanica 

Akademik Zoran Maksimovi} 

Prof. dr Radmila Marinkovi}- 

Nedu~in 

Akademik Aleksandar Marin~i} 

Prof. dr Qubomir Maxar 

Prof. dr Gradimir Milovanovi}, 

dopisni ~lan SANU 

Zadužbina Andrejević iz Beograda (www. zandrejevic.rs) 

u okviru biblioteke Zelena Prof. 

SANU 

Prof. dr âslav Oci}, dopisni ~lan 

Akademik 

Prof. Predrag Palavestra 

dr Zoran Powavi} 

linija 

~lan 

dr Zoran Popovi}, dopisni 

Prof. 

SANU 

Prof. dr dr Ivica Milan Radovi} 

Raspopovi} 

Akademik Mom~ilo Risti} 

Prof. 

života izdala je tokom leta dva nova priručnika 

Akademik 

dr Velimir Simonovi} 

Prof. dr Danijel Svetomir Cvjeti}anin 

Stoìni} 

Akademik \or|e [ija~ki 

- Organska proizvodnja jagodastog voća autora 

prof. dr Slobodana Milenkovića i Organsko vinogradarstvo 

autora prof. dr Nade Korać sa saradnicima. 

Organska proizvodnja jagodastog voća postaje 

sve atraktivnija na našim prostorima. Na ovaj 

način za sada se najviše proizvode malina i jagoda. 

U tekstu je obrađena organska proizvodnja maline, 

jagode, kupine, ribizle, borovnice i aronije. 

Priručnik predstavlja neophodno štivo za sadašnje 

i buduće uzgajivače. 

Priručnik Organsko vinogradarstvo prikazuje 

proizvodnju grožđa i vina bez upotrebe mineralnih 

đubriva i sintetičkih proizvoda za zaštitu 

protiv bolesti, u prehrani vinove loze i spravljanju 

vina. Posebno je obrađeno gajenje preko pedeset 

vinskih i stonih sorti grožđa. Oba priručnika 

mogu se nabaviti preko Nacionalnog udruženja 

Serbia organica ili kod izdavača. 

CENOVNIK 

REKLAMNOG PROSTORA U ELEKTRONSKOM IZDANJU BILTENA 

”ORGANSKE NOVOSTI” 

Reklamni prostor Cena Cena sa 50% popusta 

Objava oglasa na 1/12 strane 7.800,00 3.900,00 



Objava oglasa na celoj strani 73.600,00 36.800,00 

Članovi Nacionalne Asocijacije imaju popust 50% na predstavljanje proizvoda i usluga u biltenu. 

Sve informacije vezano za reklamiranje u “Organskim novostima“ možete dobiti na mail: 

snezana.ognjenovic@serbiaorganica.org Ili na telefone 065/855-69-69 i 011/3283-085 


O nama 

Nacionalna Asocijacija Serbia Organica je 

krovna organizacija koja udružuje celokupan 

sektor organske poljoprivrede na teritoriji 

Republike Srbije. 

Serbia Organica je nevladina, nezavisna i 

Organska proizvodnja 

POSAO BUDUĆNOSTI 

Jedan od glavnih ciljeva Asocijacije je pružanje 

neophodne, stručne, pomoći proizvođačima 

zainteresovanim za organsku proizvodnju. 

Ukoliko želite da unapredite svoje znanje i posao 

pridružite nam se i postanite 

Član 

Nacionalne Asocijacije za organsku proizvodnju 

Kao članu Asocijacije na raspolaganju su vam: 

· 

· 

· Informacije o konkursima za dodelu novčanih 

i drugih podsticajnih sredstava za organsku 

proizvodnju. 

· Informacije o kreditima. 

· Pomoć pri sklapanju ugovora za plasman 

proizvoda. 

· Povoljnija nabavka semena i sadnog materijala. 

· Promocija kroz Bilten Asocijacije. 

· Promocija putem sajta Asocijacije 

· Popust pri kupovini literature. 

· Popust na kotizaciju za seminare i predavanja. 

· Popust na studijska putovanja i ekskurzije. 

Serbia Organica je član međunarodnih 

organizacija IFOAM (International Federation 

of Organic Agriculture Movements) i AVALON 

(Fondacija za unapređenje održivog ruralnog 

razvoja Centralne i Istočne Evrope) . 

Serbia Organica je strateški partner državnim i 

inostranim institucijama u cilju usklađivanja i 

koordinacije razvoja organske poljoprivrede u 

Srbiji. 

Organska proizvodnja 

NAŠE AKTIVNOSTI 

· Asocijacija svojim aktivnostima doprinosi 

realizaciji Nacionalnog Akcionog Plana za 

razvoj organske proizvodnje u Srbiji. 

· Asocijacija učestvuje u kreiranju zakonske 

regulative i pravilnika o organskoj 

proizvodnji. 

· Asocijacija edukuje proizvođače, prerađivače 

kao i potrošače o organskoj proizvodnji i 

organskim proizvodima. 

· Asocijacija se zalaže za dobijanje olakšica za 

članove Asocijacije pri nabavci semenskog i 

sadnog materijala kao i sredstava za ishranu 

i zaštitu bilja dozvoljenih u organskoj 

proizvodnji. 

· Asocijacija organizuje učešće naših članova 

na sajmovima i izložbama u zemlji i 

inostranstvu (BIOFACH 2011. u Nirnbergu). 

· Asocijacija organizuje studijske posete 

članovima Udruženja. 

Serbia Organica 

Molerova 29a 

11000 Beograd 

www.serbiaorganica.org 

Organic News 14

Organic News No 10 - savetodavstvo

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template ?