BROJ 104 (.pdf) - Taboo

www.taboomagazine.org 

nedeljnik marketinške misli - kreativna sloboda 12.03.2010. br.104 

Poslovne vesti 

Ko se bavi 

promocijom 

Srbije 

Ivan Tasovac 

Predsednik Saveta za 

promociju Srbije podneo 

ostavku. 

strana 3 

Veliki i mali(?) 

Zakazana sednica PKS-GMA. 

strana 4 

Dame u marketingu 

Mi imamo sve 

Sve što je klijentu potrebno 

može da dobije na jednom mestu 

- kod nas. 

Tatjana Vojtehovski, izvršna direktorka 

Pink Media System i direktorka 

Sektora za odnose sa 

javnošću Pink Media Group. 

strana 16 

Komentar 

Ne iz Haga, 

u Beogradu 

Od Pataje 

do Sarajeva 

nikad brže 

strana 14 

Posmatrač scene piše o neobičnim 

pojavama na televiziji 

B92. 

strana 18


Raspao se Savet za promociju Srbije 

Prošle nedelje Ivan Tasovac podneo je ostavku na mesto predsednika 

Saveta za promociju Srbije a za njim su to učinili i članovi ovog tela: Ana 

Trbović, Milica Čubrilo, Voja Žanetić i Predrag Marković. 

Tasovac je ministru trgovine i turizma Slobodanu Milosavljeviću povodom 

ostavke poslao dopis koji prenosimo u celini: 

„Poštovani gospodine ministre, 

Podnosim neopozivu ostavku na mesto predsednika 

Saveta za promociju Srbije i na članstvo 

u Savetu. 

Ostavku ne podnosim zbog neslaganja sa 

Vladom Srbije i Ministarstvom trgovine i turizma, 

u čijem sastavu je radio Savet. Naprotiv, 

podnosim je zbog pune saglasnosti sa 

izvršnom vlasti, koja je istrajala na tome da 

je Savet za promociju suvišan, budući da su 

se tim poslom sve vreme, umesto Saveta, 

bavila pojedina ministarstva i pojedinci bliski 

vlasti, ne naročito stručno, a ni uspešno. 

U izveštaju o radu Saveta pod mojim predsedavanjem 

izdvajam dve stvari vredne pomena: 

1. Savet za brendiranje od oktobra 2007. godine, 

kada je formiran, do danas nije poreske 

obveznike koštao ni jedan jedini dinar, 

budući da su svi članovi Saveta bili saglasni 

u tome da ne preporučujemo bilo kakve troškove kojima nismo nalazili svrhu. 

2. Savet je zahtevao od Vlade da popiše na koje se sve načine, u kolikoj meri i u kojim ministarstvima 

i agencijama troši novac za promociju zemlje. Savet nikada nije dobio izveštaj. 

Otuda nalazim da je Savet za promociju izgubio svaki smisao, tim pre što se sa mnogo 

većim učinkom slikom Srbije u svetu bave: 

• pojedina ministarstva, koja u vremenu krize, bez međusobne koordinacije, troše ogroman 

novac na akcije za promociju zemlje, koje se na kraju pretvaraju u neuspešne promocije 

samih ministarstava i njihovih šefova; 

• estradni menadžeri, koji troše ogromne budžete na svoje priredbe kojima stvaraju sliku 

Srbije kao celogodišnjeg tranzicionog karnevala, na kome se malo radi, ali se mnogo pije 

i jede; 

• prevareni radnici, koji svojim očajničkim protestima svedoče da se u Srbiji pristojno jede 

na splavovima i restoranima, ali ne i u kućama; 

• političari, odeljeni od stvarnosti, koji u svet šalju sliku kako će Srbijom vladati blagostanje 

onog trenutka kada se svaki njen radno sposobni stanovnik počne profesionalno baviti 

politikom; 

• očajno školstvo i zdravstvo, koji koordinirano nastoje da proizvedu generacije idiota koje, 

na svu sreću, zahvaljujući zdravstvenom sistemu, neće živeti dugo; 

• društvena odgo-vornost i solidarnost, koje su postale isključivi marketinški proizvod 

državnog i privatnog sektora; 

• odsustvo bilo kakve društvene strategije i vrednosnog sistema, koje permanentno produciraju 

društvene sukobe, što Srbiju ne čini stabilnim i perspektivnim društvom. 

Zbog toga verujem da je najmanje zlo da Savet za promociju Srbije ne postoji. Naprotiv, 

sopstvenim moralnim prekršajem smatrao bih da je u ovim okolnostima Savet radio uspešno. 

Jer građani Srbije ne zaslužuju da u Srbiju pre njih poveruju stranci 

S poštovanjem, 

Ivan Tasovac 

Urednički ugao 

Traganje za 

smislom 

Jelena Ivanović 

glavna urednica TABOO IZDANJA 

Prethodne dve nedelje obeležilo je 

donošenje mnogih odluka. Predsednik Saveta 

za promociju Srbije, posle nešto više 

od dve godine, doneo je odluku da nadležnom 

ministru, ali i čitavoj Vladi, kaže 

da neće da bude deo nečega u čemu nije 

našao smisao. 

Jedno udruženje donelo je odluku da 

sazove redovnu sednicu kao da se ništa 

nije dešavalo u oktobru kada je skupština 

doživela fijasko, vodeći računa o tome da 

„neomiljeni” slučajno ne dođu da raspravljaju 

o tačkama dnevnog reda kao što 

su: usvajanje poslovnika, izbor organa i 

usvajanje programa rada za naredni period. 

Smisao treba tražiti u namerama 

onih koji se spremaju za novu eru u radu 

PKS-GMA. 

Agencija koja je zadužena za uspostavljenje 

reda u „srpskom etru”, posle nekoliko 

mlakih reakcija na flagrantna kršenja 

Zakona o oglašavanju, odlučila je da podnese 

prekršajne prijave protiv emitera 

koji su tokom januara sebi davali suviše 

slobode kada je oglašavanje u pitanju. 

Neko bi rekao: „Zašto baš sad?” A, neko 

drugi: „Bolje nego nikad!” Teško je razumeti 

zašto to ranije nisu činili iako za 

sebe vole da kažu da nisu represivan organ. 

To je smisleno na nekom drugom 

mestu i među drugim svetom. 

Organizatori Intercontinental Advertising 

Cupa odustali su od održavanja ovog festivala 

na Tajlandu zbog političkih nemira 

i doneli odluku da ovaj veliki događaj 

„presele” u Sarajevo. Neobičan izbor, ali 

ima smisla jer je ovaj grad nemire ostavio 

za sobom i nalazi se na mestu koje je čitavom 

svetu blizu. 

Kada odlučuje, čovek preuzima odgovornost, 

a kada traga za smislom, pokušava 

da opravda sopstveno postojanje. 

Prvo bez drugog donosi samovolju i nered, 

a drugo bez prvog inertnost i učmalost. 

Teško je odlučiti šta je strašnije... 

3


Selektivan izbor pozvanih 

Projektovana sednica 

PKS-GMA 

Nakon dužih i neformalnih priprema na kojima su se iskristalisali 

mogući ciljevi koji bi trebalo da zadovolje interese pojedinih 

agencija, prilično smušenim dnevnim redom i prilogom koji, na 

određeni način, predstavlja poziv na novo učlanjenje u Grupaciju 

marketinških agencija sa usvajanjem novog Poslovnika o radu Grupacije, 

zakazano je održavanje sednice za 16. mart ove godine, 

sa početkom u 14 časova (sala broj 2 PKS, Ulica resavska broj 

13–15). 

Inicijatori sastanka (u potpisu su sekretarka Udruženja za trgovinu 

PKS gospođa mr Gordana Hašimbegović i potpredsednik gospodin 

Mihailo Vesović) predložili su sledeći dnevni red: 

1. Usvajanje Poslovnika o radu Grupacije 

2. Izbor Predsedništva, predsednika i zamenika predsednika Grupacije 

3. Razmatranje i donošenje programa rada za naredni period 

4. Razno 

Postoji (nedovoljno provereno) saznanje da svi bivši članovi PKS- 

-GMA, naročito iz kruga tzv. malih agencija, nisu dobili poziv za sednicu. 

Ako je to istinita pretpostavka, ona je vrlo indikativna jer će 

se, na taj način, ispuniti želja pojedinaca, prisutna od iniciranja da 

se osnuje GMA, da to bude ekskluzivno društvo koje će, kroz legalizovanje 

forme, snažno uticati na zaštitu svojih poslovnih interesa. 

Bolje rečeno, koje neće biti zainteresovano za razvoj tržišta marketinških 

usluga mimo svojih subjektivnih interesa. 

Novi tekst Poslovnika o radu, koji se nudi na usvajanje, nema kvantifikacije 

obaveznosti broja članova PKS-GMA da bi se određena 

odluka mogla regularno izglasati (element koji je presudno uticao 

da se pokušaj održavanja Treće redovne Skupštine PKS-GMA proglasi 

neuspešnim). 

Predlog da se na predstojećoj sednici PKS-GMA biraju organi, što je 

isključivo pravo učesnika Izborne skupštine, ukazuje na moguće 

„preskoke” koji će se preduzeti da se, naizgled neosetno, nastavi sa 

radom ali da se ne kaže da li je to nastavak rada PKS-GMA osnovanog 

aprila 2004. godine ili je to nešto potpuno novo. 

Ako je u pitanju kontinuitet, onda postoji procedura koja bi trebalo 

da bude obavezujuća u sazivanju i održavanju treće po redu redovne 

skupštine PKS-GMA, sa potvrdom postojećih usvojenih dokumenata, 

odnosno sa obavezom da se usvoji Poslovnik o radu 

Etičkog komiteta PKS-GMA kao obaveza koja proizilazi iz usvajanja 

Deklaracije o odgovornom tržišnom ponašanju. 

Ako svega toga ne bude, odnosno ako bude nešto treće, što će se 

najverovatnije i desiti, onda ćemo, po održavanju sednice, za koju 

se ne zna da li je redovna, vanredna ili osnivačka, spoznati šta je 

osmišljeno u pojedinim kuhinjama društva sa mnoštvom kuhinja – 

– zvaničnih i onih drugih 

4 

Žozef Lončar 

Prijave protiv televizija 

zbog kršenja Zakona 

o oglašavanju 

Republička radiodifuzna 

agencija (RRA) podnela 

je, prvi put od svog osnivanja, 

prekršajne prijave protiv 

emitera zbog kršenja Zakona 

o oglašavanju. Prijave se odnose 

na nepoštovanje zakona 

u januaru i one će, prema 

rečima Gorana Karadžića, zamenika 

predsednika RRA, biti 

podnete protiv svih šest 

emitera sa nacionalnom frekvencijom. Te televizije dobiće po jednu 

prekršajnu prijavu iako bi, po zakonu, mnoge od njih mogle biti prijavljene 

za više prekršaja. 

„Ukoliko se utvrdi da je došlo do kršenja zakona, sud može da izrekne 

maksimalno dvostruki iznos predviđen za jedan prekršaj. Reč 

je o sumama od sto hiljada do milion dinara, što znači da sud može 

da izrekne kaznu od dva miliona. Da smo odlučili da učinimo drugačije 

i da podnesemo prekršajne prijave za kršenje svakog člana 

zakona pojedinačno, ti iznosi bi bili daleko veći. Međutim, nama nije 

u interesu da gasimo emitere ili da ih finansijski uništavamo, već da 

se zakon poštuje. Nadamo se da će ove prijave biti dovoljna opomena 

televizijama, kao i ove koje će uslediti nakon februarskog monitoringa, 

jer ćemo ih ubuduće podnositi za prekršaj svakog člana, 

a onda će te kazne biti ogromne. Verujemo da će emiteri ovo shvatiti 

kao dobronameran gest koji je u skladu sa zakonom i da uskoro 

nećemo imati potrebe da ih kažnjavamo”, rekao je Karadžić. 

Monitoringom je utvrđeno da je RTS u januaru 33 puta prekršio 

Zakon o oglašavanju, Pink 36 puta, Televizija B92 - 63 puta, TV 

Happy 102, TV Košava 85, Fox 6 i Avala četiri puta. Prema Karadžićevim 

rečima, odlučeno je da se ovoga puta procesuiraju isključivo 

nacionalni emiteri jer je namera da se podnošenjem 

prijava pošalje poruka svim televizijama 

sa regionalnim i lokalnim dozvolama 

da ne mogu biti zaštićene. On je 

naveo da će nakon februarskog monitoringa 

svi biti jednako tretirani i da 

će prijave početi da stižu i radio-stanicama. 

Kada je reč o nepoštovanju Zakona o 

oglašavanju, emiteri su najviše kršili 

odredbe koje se odnose na razmak između 

oglasnih blokova (koji mora biti 

minimum 20 min.), emitovanje oglasnih 

spotova u dokumentarnim emisijama 

i vestima koje nisu duže od 

trideset minuta (što nije dozvoljeno), 

neobeležene oglasne blokove (što 

mora biti učinjeno zvukom i slikom) i 

zbog toga što su oglasne poruke u 

EPP bloku emitovane duže od 12 minuta 

koliko zakon dopušta 

Petar Stakić


Stav Redakcije 

Kritički stav 

Povodom odluke RRA 

da počne da primenjuje 

Zakon o oglašavanju 

Skoro sve novine prenele su saopštenje 

Saveta Republičke radiodifuzne agencije 

(RRA) da su odlučili da podnesu prekršajne 

prijave protiv emitera za koje smatraju da su 

prekršili Zakon o oglašavanju. 

Povodom te odluke, RRA je održao konferenciju 

za štampu u Medija centru 7. ovog 

meseca. 

Emiteri, po kazivanju Gorana Karadžića, zamenika 

predsednika Saveta, ogrešili su se 

o sledeća pravila: najviše šest (javni servis) 

odnosno dvanaest minuta (komercijalne 

stanice) za oglašavanje u toku jednog sata 

programa; najmanje dvadeset minuta razmaka 

između dva bloka propagandnih poruka; 

oglašavanje je dozvoljeno samo u 

onim vestima i u dokumentarnim emisijama 

koje traju duže od trideset minuta; blokovi u 

kojima se emituju TV oglasne poruke moraju 

biti obeleženi zvukom i slikom. 

U toku januara, RTS ima 33 prekršaja, Pink 

– 36, B92 (to je ona televizija koja svima i 

svakodnevno drži razne lekcije!) – 63, Košava 

– 85, Hepi – 102, Foks i Avala po šest. 

(Sve navedene TV stanice su sa nacionalnom 

frekvencijom.) 

Moguće kazne su od sto hiljada do milion dinara! 

Gospodin Karadžić tim povodom je izjavio: 

„Savet RRA sebe ne doživljava kao isključivo 

represivni organ. Zato smo se i trudili da 

emiterima u razgovoru, a na osnovu monitoring 

istraživanja, skrenemo pažnju na to 

kada i kako krše Zakon o oglašavanju. Nadamo 

se da će ove prijave biti dovoljna opomena 

i da ćemo imati sledećeg meseca – 

– prazan papir. Ova mera može biti, zapravo, 

mera pomoći štampanim medijima, ali i 

elektronskim koji nemaju nacionalni karakter, 

odnosno regionalnim i lokalnim emiterima. 

Tako može doći do situacije u kojoj će 

se na njih preliti deo novca koji nacionalni 

emiteri zarađuju na načine koje zakon ne 

predviđa kao moguće. U tom slučaju, mi 

ćemo biti zadovoljni jer smatramo da oni 

imaju velike probleme u poslovanju. Tako će 

jedni prestati sa kršenjem zakona, a drugi 

prihodovati nešto više sredstava.” (Citat 

prema Politici od 7. marta) 

Ovakav stav, vrlo verovatno, odgovara pojedinim 

udruženjima (pogotovu Asocijaciji medija), 

koja su vrlo agresivna kad je u pitanju 

nadležno ministarstvo koje se bavi pokušajem 

(odiseja dolaženja do adekvatnog zakona, 

po sadržaju ali i po ciljevima sličnog 

evropskim, traje duže od osam godina) izrade 

novog Zakona o oglašavanju (po četvrti 

put). 

Skoro svi štampani mediji smatraju, pa se 

tako i ponašaju u svojim izjavama, usmenim 

pa i pisanim, da maltene treba „pritisnuti” 

oglašivače da se moraju oglašavati i kroz 

štampane medije, bez obzira na to da li oni 

zaslužuju da budu prenosnici određenih 

štampanih oglasnih poruka ili ne [izbegavanje 

objavljivanja prodatih (a ne štampanih – 

– koga to poslovno zanima!) tiraža; kanala 

distribucije, socio-demografskih karakteristika 

svojih čitalaca i slično]. 

No, u odnosu na RRA, ni to nije, u ovom trenutku, 

toliko bitno. 

Daleko je bitnije moguće ponašanje agencija 

koje se bave kupovinom radi dalje preprodaje 

oglasnog prostora. 

I ovde se nameće već uočena dilema u čijoj 

su funkciji te agencije: medija – u rasprodaji 

delova oglasnog kolača za bogate finansijske 

nagrade – ili oglašivača kako bi se, planiranjem 

medija, terminskog i finansijskog 

plana oglašavanja, ostvarili optimalni rezultati 

prethodno utvrđeni ciljevima i planom 

oglašavanja. 

Mobilno 

oglašavanje u Srbiji 

Moguće je da nisu u funkciji ni jednih ni drugih, 

već da su „racionalni” i pragmatični u 

ostvarivanju svojih finansijskih apetita. 

Interpretirajući stavove i odluke RRA, najveći 

gubitnici su oglašivači, što je poodavno uočeno: 

EPP(!) blokovi u trajanju od petnaest i 

više minuta i te kako iritiraju gledaoce. Te 

oglasne poruke najčešće se ne gledaju. Gledaoci 

TV programa, kada počinju „reklame”, 

„beže” na druge programe, pri tome psujući 

oglašivače (kontraefekat željenom ali i plaćenom!). 

Gledalac, potencijalni kupac mnogih 

proizvoda ili korisnik oglašavanih usluga, 

ne mora da zna da je u pitanju svojevrsna 

sprega inkriminisanih TV stanica i agencija 

koje trguju vremenom za emitovanje komercijalnih 

poruka. 

Ali, gde je tu u svemu oglašivač? 

Zbog čega on ne diže svoj glas? 

Zbog čega ne štiti svoje finansijske interese 

koji su, na ovakav način, veoma ugroženi? 

On jedini ima pare, jedini ulaže, drugi zarađuju 

na njemu. To i nije tako loše ako oglašivač 

ostvaruje svoje ciljeve. Po podacima 

TNS Medium Gallup iz istraživanja za potrebe 

Blica, mnogi oglašivači bi, i te kako, 

trebalo da se zabrinu nad objavljenim rezultatima 

kroz ostvarene frekvencije zapaženosti 

proizvođača ili davalaca usluga 

Od svih Internet korisnika u Srbiji tokom 

prošle godine, njih 23 odsto pretraživalo 

je Internet preko svojih mobilnih telefona. 

Bilo da je razlog čitanje vesti ili pretraga 

televizijskog programa, informacije dostupne 

preko mobilnog telefona nov su i 

praktičan način za oglašavanje i plasiranje 

poruka. Oglasne kampanje preko mobilnih telefona karakteriše velika vidljivost, uspešnost 

oglašavanja, mogućnost direktnog pristupa ciljnim grupama, kao i upečatljivost i pozitivan 

doprinos imidžu oglašivača. 

Kompanija IQ mobile, jedan od lidera u oblasti mobilnog oglašavanja, sa sedištem u Austriji, 

specijalizovala se za pokretanje i vođenje mobilnih kampanja na nemačkom govornom 

području i u zemljama Jugoistočne Evrope. Od skoro, njena zaduženja su prodaja i marketing 

kompanije IQ mobile u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji i Bugarskoj. To uključuje i upravljanje 

mikrosajtovima optimizovanim za mobilne telefone kao i uslugom prenosa podataka 

i detalja o posećenosti sajta u realnom vremenu za naručioca oglasa. Kompanija Nokia 

već dugi niz godina koristi usluge ovakvog mobilnog oglašavanja. 

Aleksandra Šmid, regionalna menadžerka za Jugoistočnu Evropu kompanije IQ mobile, ističe 

prednost ciljnog oglašavanja: „Koristeći našu uslugu, oglašivač u svakom trenutku 

može biti siguran da primalac pristaje na to da prima poruke. Klasične „push” kampanje, 

kada se korisnicima odašilju neželjene SMS poruke bez njihovog prethodnog pristanka, 

nisu predmet naše usluge. Na ovaj način, otklanja se mogućnost neželjene oglasne poruke, 

čime se postiže da uspeh marketinške aktivnosti zavisi isključivo od kvaliteta i kompetentnosti 

oglašivača.” 

Izvor: Poslovni magazin 

5


Hiljadu puta 

Vreme 

Pre gotovo dvadeset godina, 29. oktobra 

1990. godine, izašao je prvi broj nedeljnika 

Vreme (imenjak poznatih svetskih 

listova kao što su Tajm, Tajms, Cajt i rusko 

Vremja). „U vreme raspada države, moralnog 

i ideološkog sloma, Vreme je nastojalo 

da, iskazivanjem privrženosti osnovnim moralnim 

načelima, očuva kredibilitet novinarske 

profesije”, navodi se u specijalnom dodatku 

štampanom povodom objavljivanja hiljaditog 

broja ovog nedeljnika (4. mart). 

Premda je, odlukom osnivača lista, pokrivanje 

događaja činilo osnovni sadržaj pokrenutog 

magazina, novinska forma, bazirana 

na kompetentnom angažovanom stavu, 

imala je važno mesto u strukturi lista. Ostajući 

dosledni početnoj koncepciji, Vreme, 

kao proizvod širokog spektra, i danas pokriva 

čitav niz tema od politike do kulture, 

nauke, sporta, ekologije i estrade. O tome 

svedoče i brojni prateći sadržaji (dodaci) 

koje je Vreme izdavalo, kao što su Vreme 

novca, Vreme kompjutera, Vreme zabave, 

Vreme nekretnina, Vreme zdravlja, itd. 

Kroz redakciju Vremena prošao je veliki broj 

novinara, ali je urednička stabilnost bila i 

ostala njegova glavna karakteristika. Za devetnaest 

godina postojanja, ono je imalo 

samo dva glavna urednika: Zorana Jeličića, 

u periodu osnivanja, i Dragoljuba Žarkovića, 

kao jednog od članova tima koji je koncipirao 

profil lista. 

Od 2008. godine vlasništvo nad Vremenom, 

koje je osnovano kao privatni list, potpuno 

je u rukama novinara, mahom osnivača nedeljnika 

6 

Po četvrti put 

Case Study Show 

na FON-u 

Case Study Show 2010. jeste manifestacija 

internacionalnog karaktera na kojoj 

studenti - učesnici imaju priliku da rešavaju 

studije slučaja koje im zadaju vodeće kompanije 

na srpskom tržištu i da na taj način 

steknu praktična iskustva i ostvare vredne 

kontakte. Manifestacija će se održati od 22. 

do 24. aprila, na Fakultetu organizacionih 

nauka, pod pokroviteljstvom evropske studentske 

organizacije ESTIEM koja integriše 

tehnološko razumevanje i veštine menadžmenta. 

Lokalna grupa na FON-u, koja je punopravni 

član te evropske organizacije, 

osnovana je 2006. godine. 

Tokom prva dva dana, timovi sastavljeni od 

studenata predstaviće svoja rešenja predstavnicima 

kompanija partnera i publici. 

Studenti koji svojim znanjima i sposobnostima 

budu ostavili najjači utisak na predstavnike 

kompanija, biće učesnici radionica 

koje se održavaju trećeg dana događaja. Na 

njima će predstavnici kompanija imati priliku 

da vide kako odabrani studenti odgovaraju 

na zadati problem, funkcionišu u grupi 

i razmišljaju. 

Pored svečanog otvaranja i prezentacija rešenja 

studija slučaja, tokom prvog dana 

biće organizovan i Company Day, mini sajam 

zapošljavanja. Kompanije partneri će se 

ovim putem neposredno predstaviti široj javnosti, 

a studenti će moći da na taj način potraže 

budući posao. 

Više informacija na sajtovima: www.estiem.org.rs 

i www.casestudyshow.org.rs i putem 

telefona: 011/39–50–800. Osobe za 

kontakt: Nina Micić i Jovana Knežević 

Najčitaniji 

u 2009. godini 

Ipsos Strategic Marketing publikovao 

je zbirne podatke o čitanosti dnevnih listova 

i magazina u Srbiji u 2009. godini. Metod 

kojim su ispitivanja rađena jeste CATI (Computer 

Assisted Telephone Interviewing). Populacija 

je definisana domaćinstvima koja 

poseduju telefon. Uzorak – nacionalni reprezentativni 

12–65 godina na 1.850.000 telefonskih 

brojeva, a zastupljenost (fiksnih) 

telefona u ukupnoj populaciji jeste – oko 84 

odsto. Nedeljno je intervjuisano oko 1.500 

ispitanika, 6.000 mesečno i oko 72.000 godišnje. 

Prema ovim podacima, najčitaniji dnevni list 

u Srbiji jeste Blic sa rejtingom 14,6 odsto, 

na drugom mestu su Večernje novosti sa 9 

odsto, zatim Kurir sa 7,2 odsto i Press koji 

čita 6,6 odsto ispitanika. Kada je reč o magazinima, 

Ipsos Strategic Marketing ih je podelio 

po kategorijama. 

Ubedljivo najviše liderskih pozicija u kategorijama, 

čak šest, drže magazini Color 

Press Group: kategorija „ženski glossy magazini” 

– JOY sa rejtingom 2,6 odsto; kategorija 

„tabloidi i muzicki magazini” – Svet 

sa rejtingom 7,1 odsto; zatim „muški magazini” 

– CKM sa 2,6 odsto; „zdrav život magazini” 

– Lepota i zdravlje sa 7,4 odsto; „dečiji 

i teenage magazini” – Bravo sa 5,8 odsto, a 

u kategoriji „deca i mame” lider je magazin 

Moja beba sa 2,3 odsto. 

Magazini kuće Ringier lideri su u dve u kategorije: 

„ženski magazini” – Blic žena sa 

15,6 odsto i u kategoriji „politika i ekonomija 

– NIN sa 0,8 odsto. Adria Media Srbija 

ima vodeći magazin takođe u dva segmenta 

– u kategoriji „kuća, nameštaj, bašta” – Moja 

lepa bašta sa 3,1 odsto, i u oblasti „putovanja, 

kultura, nauka” – National Geographic 

sa 1,3 odsto. Ostali izdavači magazina 

imaju po jednog ili nijednog lidera u kategorijama


Srpski 

predstavnici 

u IPRA udruženju 

Međunarodno udruženje za odnose sa 

javnošću (IPRA) vodeća je globalna mreža u 

ovoj oblasti koju predstavljaju viši rukovodioci 

iz celog sveta. Ovo udruženje organizator 

je i IPRA Golden Award dodele nagrada, 

najprestižnije svetske nagrade za odnose sa 

javnošću. 

Prvi put u istoriji ovog udruženja pristupila 

su mu i dva profesionalca iz Srbije. 

Dr James Gunn, direktor agencije Grayling 

PR za područje Jugoistočne Evrope, novi je 

član Saveta IPRA i predstavnik Srbije u periodu 

od 2010. do 2012. godine. Bogato 

radno iskustvo od preko dvadeset godina 

stekao je radeći širom sveta. 

Srba Jovanović, prethodni član Saveta, imenovan 

je za člana Odbora IPRA-e. Jovanović 

je svojevremeno bio prvi predsednik Društva 

Srbije za odnose sa javnošću i prvi član 

iz Srbije koji je pristupio američkom Društvu 

za odnose sa javnošću. Vanredni je predavač 

na tri univerziteta u našoj zemlji 

Drugi o nama 

Reditelj koji nikada nije 

snimao filmove 

U dnevnom listu Danas od 18. februara, u rubrici „Dijalog”, a pod naslovom Idol, 

novinar Igor Živanović piše o Srđanu Šaperu kao o reditelju koji nikada nije snimao filmove, 

bivšem rokeru i buntovniku, majstoru marketinga i političaru. Svoju karijeru u 

marketingu Šaper je, kaže se u tekstu, započeo 1984. godine, nakon raspada muzičkog 

sastava Idoli, u agenciji Bucko & Tucko. Agenciju Idols & Friends osnovao je 1995. godine, 

a dve godine kasnije postao je direktor i vlasnik agencije McCann Erickson koja 

posluje u regionu Balkana. Novinar Danasa napominje da je Šaper ušao u politiku 

1990. godine kada je za Demokratsku stranku radio prvu predizbornu kampanju „Prelomite 

pametno”. „Iako je verovatno najpoznatiji kao pevač, manje kao glumac, a ponajmanje 

kao reditelj, Šaper važi za čoveka iz senke, sivu eminenciju i nevidljivu ruku 

Demokratske stranke, pre svega predsednika Borisa Tadića, iako, za razliku od svog kolege 

Nebojše Krstića, nema nikakvu zvaničnu funkciju u predsedničkom kabinetu. Nije 

tajna da je Šaper upravo taj koji je stvorio medijsku sliku svog druga iz mladosti, a sada 

predsednika Srbije, ali se javno retko govori da je i jedan od nekolicine ljudi koji kontrolišu 

medijski prostor Srbije.” 

Živanović ističe da je Srđan Šaper u nekoliko navrata govorio da je svoje buntovništvo 

ostavio za sobom i da je potpuno čist ušao u establišment i da se politikom bavi kako 

bi doprineo opštem dobru 

Personalne vesti 

Pi-ar transfer 

Nakon trogodišnjeg poslovnog angažmana 

u agenciji Hochegger, Tamara Bekčić 

prešla je u agenciju Chapter 4 na poziciju direktorke. 

Agencija Chapter 4 je ekskluzivni 

predstavnik za Srbiju svetske pi-ar mreže 

Burson-Marsteller 

Iz agencije 

u agenciju 

Janko Pavlović je sa pozicije tekstera, 

koju je obavljao u agenciji Leo Burnett, 

prešao u OM reklamnu agenciju i to 

na poziciju kreativnog direktora 

7

Sportski marketing 

Zoran Avramović, 

direktor agencije Crvena zvezda marketing 

Prasak pred zoru 

Da li će vetar trke za zvezdama i megalomanije sa fudbalskih 

vrhova ugasiti sveće pameti? Mrak, veliki prasak i nova zora mogli 

bi biti faze (r)evolucije koja se sasvim približila globalno priznatoj 

industrijskoj grani čiji je logo fudbalska lopta. 

Tako, dok Mišel Platini, predsednik UEFA, zagovara uvođenje finansijskog 

fer-pleja, čije bi ishodište bilo poštovanje premise da 

klubovi ne smeju da troše više od onoga što zarade, sa naslovnih 

strana ne samo sportskih dnevnika stižu vesti kako, recimo, 

Mančester siti za dolazak Toresa iz Liverpula nudi sto dvadeset miliona 

evra. Na pretnje čelnika evropske kuće fudbala da oni koji ne 

budu imali plus ispred finansijskog salda za 2012. godinu, neće 

moći da učestvuju u međunarodnim kup takmičenjima, kao i na 

upozorenje engleskog premijera Gordona Brauna da klubovi s visokim 

stepenom zaduženosti ne mogu više funkcionisati, vodeći 

Bogatim klubovima ne odgovara finansijski fer-plej: FK Barselona 

osmerac dužnika: Mančester junajted 

822, Real 689, Barselona 493, Inter 

436, Arsenal 336, Liverpul 271 i Juventus 

166 miliona evra – kao i mnogi drugi, 

ostaje na svom kursu (evra ili petrodolara, 

svejedno). 

Koji su osnovni razlozi mirne plovidbe uprkos 

sve snažnijim burama polemike i finansijskim 

tesnacima? Dvadeset najvećih 

klubova u Evropi u prošloj godini ostvarilo 

je ukupan prihod od 3,9 milijardi 

evra. Oni sa ponosom ukazuju na stotine miliona navijača koji 

gledaju sa tribina, putem televizijskih kanala, Interneta i mobilnih 

telefona. Mase su, dakle, vezane za njih. Banke su našle svoj interes 

u reprogramiranju dugova, ali ono što je njihov jak adut, jeste 

od-govor na pitanje kuda će oni ako im Platini uskrati učešće u Ligi 

šampiona. 

Najmoćniji klubovi biće izbačeni u Fudbalsku NBA ligu Evrope! Ideja 

o takmičenju paralelnom Ligi šampiona zagovarana je 2001. godine. 

Namera je bila da veliki i moćni naprave svoje zatvoreno takmičenje 

u kome bi bili praćeni na svojim TV kanalima, ne obazirući 

se na stotine drugih klubova koji nikada neće biti u situaciji da 

funkcionišu kao oni. Ideja G14 (kasnije G18) možda bi sada, u vremenu 

kada se upravo riskantnim potezima menja ekonomska 

stvarnost sveta, mogla dobiti širi krug poklonika. Ne treba zaboraviti 

da je Malkolm Glejzer (Jevrejin iz Litvanije) svoju profesionalnu karijeru 

učvrstio osnivanjem zajedničke firme sa bivšim predsednikom 

Amerike Džordžom Bušom i da se proslavio kupujući klub 

američkog fudbala Tampa Bej Bakanirs 1995. godine. On je sa svojim 

sinovima predstavljao primer strpljivog i pobedonosnog ulaganja 

u sport, jer su Bakanirsi nakon osam godina osvojili Superboul. 

Vreme nade i zebnje, u zavisnosti sa kog nivoa se gleda, očito je 

pred nama 

(Odlomak iz knjige Zorana Avramovića 

„Fudbal na prvom mestu”) 

Najvredniji 

fudbalski 

fanovi 

Najuspešniji evropski fudbalski klub, 

po prihodima iz sezone 2008/09, jeste Real 

Madrid. Prema istraživanju kompanije Deloitte, 

ovaj španski klub zaradio je oko četiristo 

miliona evra od prodaje ulaznica i 

prava prenosa, marketinških aktivnosti, 

sponzorskih ugovora, prodaje igrača itd. 

Međutim, klub koji zarađuje najviše od svojih 

fanova jeste londonski Čelzi. Ova računica 

se dobije kada se uporede prihodi od 

prodatih ulaznica ostvareni na dan odigravanja 

meča. Najveći prihodi po ovom osnovu 

u Evropi rezultat su ne samo visokih 

cena karata već i velikog broja zakupljenih 

loža na engleskim stadionima od strane velikih 

korporacija 

8 

Prihodi po navijaču na dan odigravanja meča

Tri npitanja - tri odgovora 

Kalendar 

marketinških 

događanja u Srbiji 

i regionu 

Zoran Pavić, 

generalni direktor Agencije 

NEO COMMUNICATIONS 

Zašto podržavamo ovaj projekat 

● Festival 

No Limit Sarajevo 

Advertising Festival i The 

Intercontinenal Advertising 

Cup 

Mesto održavanja: Sarajevo 

Vreme održavanja: 18. mart 2010. 

Organizator festivala: No Limit 

Udruženje za promociju i razvoj 

kreativne industrije 

w w w. n o l i m i t - s a f .b a 

Taboo nedeljnik: Šta Vas je motivisalo da 

donesete odluku o pristupanju Savetu suizdavača 

časopisa Taboo? 

Naravno, želja nam je da pomognemo dalji 

razvoj časopisa koji je posvećen delatnosti 

kojom se bavimo i koji promoviše tu delatnost 

– marketing i pi-ar, odnosno integrisane 

komunikacije. Dosadašnji rezultati i 

doprinos koji je časopis Taboo dao razvoju 

segmenta marketinga i pi-ara u Srbiji, opredelili 

su nas da podržimo ovaj projekat, i da 

i na ovaj način damo doprinos razvoju delatnosti 

u kojoj i mi poslujemo. 

Zoran Pavić: Vaša ocena ili viđenje današnjeg 

stanja na tržištu marketinških usluga 

u Srbiji? 

Tržište marketinških i pi-ar usluga (integrisanih 

komunikacija) u Srbiji prati kretanja 

koja se dešavaju i u globalnoj ekonomiji, a 

posebno u ekonomiji naše zemlje. Posle intenzivnog 

i kvalitetnog rasta u proteklih nekoliko 

godina, u 2009. godini, pre svega kao 

posledica globalne finansijske krize koja je 

ozbiljno pogodila ekonomiju Srbije, i tržište 

integrisanih komunikacija u našoj zemlji doživljava 

duboku krizu. Nažalost, donosioci 

odluka u kompanijama su, u većini slučajeva, 

procenili da bi u okviru smanjenja troškova 

poslovanja u uslovima krize trebalo 

smanjiti ili čak ukinuti budžete za marketing 

i pi-ar. Mislim da je tu napravljena velika greška 

jer je upravo u uslovima krize, kada je 

smanjena tražnja, potrebno uložiti dodatni 

napor u segmentu komunikacija (pi-ara i 

marketinga) kako bi se kupci ubedili da deo 

svojih smanjenih budžeta iskoriste upravo 

za kupovinu robe ili usluga date kompanije. 

S druge strane, kada govorimo o našoj 

branši, čini mi se da segment integrisanih 

komunikacija u Srbiji proteklih godina nije 

kompletirao i zaokružio svoj razvoj. Još uvek 

se oseća nedostatak kvalitetnih i obrazovanih 

kadrova, veliki je broj agencija koje se 

bave ovom delatnošću, a čini mi se da i u 

kompanijama (posebno u onima u kojima 

su domaći vlasnici) još uvek ne postoji dovoljno 

razumevanje značaja integrisanih komunikacija 

za uspešno poslovanje. 

Viđenje vašeg mesta na tom istom tržištu? 

Koja je vaša moguća uloga ističući je kao 

prednost? 

Želja nam je da u segmentu „corporate i public 

affairs” iznađemo i primenimo nove 

forme i modele komunikacije, i da isto tako 

u našim uslovima primenimo iskustva iz saradnje 

sa jednom od najznačajnijih svetskih 

kompanija u ovoj oblasti – APCO Worldwide 

(koju ostvarujemo preko dr Vladimira Krulja, 

našeg partnera koji je zadužen za međunarodnu 

saradnju). Isto tako, želja nam je da u 

intenzivnoj dvosmernoj komunikaciji sa svojim 

klijentima izgradimo razumevanje značaja 

i efekata kvalitetnog pi-ara za poslovanje 

kompanije na tržištu. 

Takođe, želja nam je da komunikaciju sa 

medijima podignemo na viši nivo, kako kroz 

nove forme komuniciranja tako i kroz njeno 

sadržinsko i kreativno unapređenje. 

● Konferencija 

Moć uvjeravanja 

Mesto održavanja: Zagreb 

Vreme održavanja: 18-19. mart 2010. 

Organizator konferencije: Ciceron 

w w w. c i c e ro n . h r 

● Seminar 

Marketing planiranje 

strategije i taktike 

Mesto održavanja: Beograd 


Organizator seminara: Edge d.o.o Beograd 

w w w. e d g e . c o . r s 

● Festival 

Četvrta konferencija o 

interaktivnom marketingu 

FuturAD 2010. 

Mesto održavanja: Zagreb 


Organizator festivala: Internet Advertising 

Bureau i Best Marketing, Hrvatska 

w w w. f u t u r e a d . n e t 

9

Marketinška manifestacija – Snaga kreativnosti 

Najboljima 

pripadaju lovorike 

i slava 

Prošle nedelje, 1. marta, u prostorijama Galerije New 

Moment, održana je marketinška manifestacija Snaga 

kreativnosti na kojoj su dodeljene plakete i sertifikati 

pod istim imenom. Ovo je bilo treće po redu dodeljivanje 

nagrada kada je reč o kalendarima i čestitkama. 

Najbolji TV spot proglašen je po drugi put, najbolji slogan 

godine, serija TV spotova i „Kreativac godine” izabrani 

su po prvi put. Novost vredna pažnje jeste i da su 

čitaoci Taboo izdanja proglasili svoje pobednike u dve 

kategorije, za najbolji slogan i najbolji TV spot 2009. 

godine. Takođe, prvi put su priznanja dodeljena i agenciji, 

kreatoru dela i oglašivaču kao naručiocu. Da podsetimo: 

dva autonomna i ugledna žirija Taboo izdanja 

proglasila su pobednike za 2009. godinu i dodelila 

jedno specijalno priznanje. 

10 

Prvi žiri, u sastavu: Žozef-Ivan Lončar, 

osnivač i vlasnik Taboo izdanja, Jelena Ivanović, 

glavna i odgovorna urednica Taboo 

izdanja, Đorđo Ivanišević, art direktor Mark- 

-planetka i grafički urednik Taboo izdanja, 

Vera Jaraković, grafička dizajnerka, stalna 

spoljna saradnica Mark-planetka, i Miodrag 

Mladenović, diplomirani inženjer arhitekture, 

grafički dizajner, stalni spoljni saradnik 

Mark-planetka, pratio je XIV izložbu najlepših 

kalendara i XI izložbu novogodišnjih čestitki, 

koje su održane 1. februara u Novom 

Sadu. Nakon uvida u prispele radove, doneli 

su odluku da nagrade: 

● zidni kalendar Dunav osiguranja, pod nazivom 

„Za Vaše dobro”, u produkciji agencije 

Profile. 

● novogodišnje čestitke (dve ravnopravne 

nagrade): 

1. čestitka pod nazivom „Ni Deda Mrazu nije 

lako”, agencije SVA, kreirana za samu agenciju 

2. čestitka „Ispunite vaše želje”, agencije 

Orange studio iz Beograda, urađena za potrebe 

specijalizovanog preduzeća za spoljno 

oglašavanje Alma Quattro. 

Drugi žiri, u sastavu: dr Svetlana Logar, doktor 

psiholoških nauka, dr Tatjana Mamula, 

doktor organizacionih nauka i diplomirana 

ekonomistkinja, mr Miroslav Mušić, teoretičar 

dizajna i likovni kritičar, Prvoslav Plavšić, 

diplomirani psiholog, Ljubomir Ratković, diplomirani 

ekonomista, Vladimir Čeh, diplomirani 

lingvista, i Žozef-Ivan Lončar, ekonomista, 

prateći neprekidno TV oglašavanje u

Događaji 

kalendarskoj 2009. godini i birajući TV spotove 

meseca, zatim prateći slogane koji su 

obeležili proteklu godinu, odlučili su da nagrađeni 

budu: 

● najbolji TV spot 2009. godine: VIP Mobile, 

„Dobar tim – tvoje reči vrede više”, u 

produkciji agencije Ovation BBDO. 

● serija TV spotova (tri ravnopravne nagrade): 

1. Apatinska pivara i serija spotova za „nikšićko 

pivo” – „Uvijek među prijateljima”, u 

produkciji agencije Leo Burnett, 

2. Državna lutrija Srbije i serija spotova 

„Ogrebo sam ,audi’”, koju je kreirala agencija 

Idea Plus Communications, 

3. Telekom Srbija i serija spotova „U vezi sa 

vama”, koje je kreirala agencija Profile. 

● najbolji slogan 2009. godine: „U sve se 

meša”, kompanije Dijamant, kreator agencija 

Communis. 

Žiri je odlučio da se nagradi i ličnost, neko 

ko je učinio profesionalno delo vredno pažnje 

u proteklom periodu. Nagrada „Kreativac 

godine” uručena je Draganu Sakanu, 

predsedniku agencije New Moment New 

Ideas Company, za uspešnu organizaciju festivala 

Epica u Beogradu, 22. januara 

Prvi put ove godine čitaoci Taboo izdanja bili 

su u prilici da daju svoj sud o tome koji slogan 

i TV spot su bili najbolji u prošloj godini. 

Čitaoci su, kao i žiri, odlučili da je najbolji 

slogan „U sve se meša” za „dijamant margarin”, 

agencije Communis. Najbolji TV spot, 

po njihovom mišljenju bio je „Internet kakav 

treba da bude” koji je za potrebe kompanije 

SBB uradila produkcijska kuća Le Spot. 

Ovogodišnja marketinška manifestacija 

Snaga kreativnosti kod mnogih će ostati zapamćena 

ne samo po pobedničkim TV spotovima, 

sloganima, kalendarima i čestitkama, 

već i po malo neuobičajenom načinu 

započinjanja oficijelnog dela programa. 

Obrazlažući odluke žirija koji je donosio sud 

prvo o mesečnom, a onda i godišnjem pobedniku 

u kategoriji TV spotova, prisutnima 

je prikazan TV spot zbog kojeg je žiri diskvalifikovao 

jednog od pobednika na mesečnom 

nivou, budući da je „neodoljivo 

podsećao” na isti. U pitanju je TV spot za 

Imlek, pod nazivom „Farma”. 

D. Šunjka 

Žozef-Ivan Lončar, osnivač i vlasnik Taboo izdanja uručio je priznanje „Kreativac godine” Draganu 

Sakanu, predsedniku New Moment New Ideas Company 

Vladimir Čeh, član Taboo žirija sa dobitnicima priznanja „Najbolji TV spot 2009. godine”: Draganom 

Roter Crkvenjakov, rukovodiocom korporativnih komunikacija VIP Mobile i Dragoslavom Ilićem, 

generalnim direktorom Ovation BBDO 

11

Događaji 

Dušan Šunjka, urednik Taboo nedeljnika i nagrađeni za čestitku „Ispunite 

vaše želje”: Kosanče Dimitrijević, generalni direktor Alma Quattro i Vlado 

Parić, dizajner Orange studija, sa koleginicom 

Jelena Ivanović, glavna urednica Taboo izdanja uručila je direktoru agencije 

SVA Mirku Mandiću priznanje za čestitku „Ni Deda Mrazu nije lako” 

Ljubomir Ratković, član Taboo žirija sa Miroslavom Tešin Popović, stručnom 

saradnicom za PR kompanije Telekom Srbija i Milanom Ristićem, 

predsednikom agencije Profile, nagrađenim za seriju TV spotova za Telekom 

Srbija 

Dr Svetlana Logar, član Taboo žirija (u sredini) uručila je priznaje za seriju 

TV spotova Oliveri Papestijević, marketing menadžerki Državne Lutrije Srbije 

i direktoru agencije Idea Plus Communications Jozi Laurenčiću. 

Nagrada žirija i nagrada publike za „Najbolji slogan 2009. godine” u istim 

rukama: Vladimir Milović, direktor marketinga i razvoja kompanije Dijamant 

i Jovan Jovanović, tekster agencije Communis. Priznanja su uručili 

dr Tatjana Mamula, član Taboo žirija i Petar Stakić, urednik Taboo sajta 

Prvoslav Plavšić, član žirija uručio je priznanje za seriju TV spotova za 

„nikšićko pivo” Miši Lukiću, predsedniku UO agencije Leo Burnett i Slobodanu 

Srećkoviću, direktoru marketinga Apatinske pivare 

Nagradu publike za najbolji TV spot prošle godine uručio je Miroslav Mušić 

predstavnicama kompanije SBB, Tanji Tatomirović, pi-ar menadžerki i Angelini 

Ćurčić, direktorki marketinga, i Ljiljani Sjever, direktorki Le Spota 

12

Događaji 

Izjave slavodobitnika 

Ljiljana Sjever (direktorka, Le Spot): „Ova nagrada nam mnogo znači i mi smo 

vrlo počastvovani što smo je dobili s obzirom na to da produkcijske kuće u Srbiji 

retko imaju priliku da budu nagrađene. Ponosni smo na ovu kampanju i nadamo se 

da će nova kampanja, koju upravo pripremamo sa SBB-om, biti još bolja.” 

Miša Lukić (predsednik UO, Leo Burnett): „Meni je svaka nagrada Taboo-a značajna 

jer Taboo je do sada uspevao da uoči sve ono dobro što se dešava na lokalnoj 

marketinškoj sceni. Zaista mi je drago što je prepoznat ovaj, na određeni način, 

specifičan vid oglašavanja. U spotovima za „nikšićko pivo”, koji su rađeni po uzoru 

na neke strane serije npr. Friends (Prijatelji), pivo je u centru pažnje. Najteži cilj za 

svaku agenciju jeste kreirati zabavan spot u kom je proizvod u centru pažnje. Mislim 

da smo mi u tome uspeli. Klijent nam je pružio priliku da radimo kampanju za 

„jelen pivo”. Nakon vrlo kvalitetne kampanje za „nikšićko pivo”, to će biti pravi izazov 

za nas.” 

Kosanče Dimitrijević (generalni direktor, Alma Quattro): „Već nekoliko godina 

unazad polazi nam za rukom da dobijemo priznanja za uloženi rad. Pre desetak godina, 

uz saglasnost svojih kolega, odlučio sam da pokušamo da napravimo takmičenje 

između agencija. Svake godine pružali smo priliku različitim kreativnim 

agencijama da naprave novogodišnju čestitku koju će svi pamtiti. Lično sam zadovoljan 

što smo uspeli da organizujemo tu trku između kreativaca. Poslednjih nekoliko 

godina sarađujemo sa agencijom Orange studio koja veoma dobro prati ono što 

mi želimo. Mi im više i ne dajemo konkretan zadatak, samo im tražimo da prevaziđu 

svoj rad iz prethodne godine i oni uspevaju u tome.“ 

Stevan Bešlić, direktor agencije Profile 

sa priznanjem za kalendar Dunav osiguranja - 

„Za Vaše dobro” 

Vladimir Milović (direktor marketinga i razvoja, Dijamant): „ Svakako da je ovo 

veoma važna nagrada za nas, posebno zbog toga što nismo podnosili prijave za nju 

i što joj se nismo nadali. Sarađivali smo sa agencijom zbog svojih potrošača. Bili smo 

sigurni da ovaj proizvod može da se meša u sve, u sva jela, i takav koncept je i 

napravljen. Rezultati su nam pokazali da je kampanja bila uspešna, što potvrđuje i 

ova nagrada s obzirom na to da su se mišljenja žirija i publike poklopila. Dijamant je 

kao marketinški-razvojno orijentisana kompanija u ovoj kriznoj situaciji prepoznao 

šansu i mi ćemo nastaviti da ulažemo u razvoj postojećih kao i novih proizvoda.” 

Slobodan Srećković (direktor marketinga, Apatinska pivara): „Zaposleni u Apatinskoj 

pivari prijatno su iznenađeni ovom nagradom. Prvi put smo realizovali televizijsku 

kampanju koja se sastoji od više spotova koji se puštaju zaredom tokom 

nekoliko meseci. Ova kampanja je prilično inovativna za naše tržište i mislim da je 

to jedan od razloga što je naišla na pozitivnu rekaciju potrošača. Nama je, pored 

kreativnosti i inovativnosti, vrlo bitno da znamo kako potrošači percipiraju naš brend 

i komunikaciju koju brend ostvaruje sa njima. U godini koja je bila izuzetno teška, u 

kojoj je zabeležen pad prodaje u svim sektorima industrije, pa i u pivarskoj industriji, 

porast prodaje „nikšićkog piva” dokaz je da smo imali dobru kampanju. U protekloj 

godini smanjivali smo troškove u svim oblastima poslovanja, što podrazumeva i 

oblast marketinga, ali smo se trudili da ta smanjenja ne budu značajna kako bismo 

mogli da obezbedimo kvalitetnu i konstantnu komunikaciju sa svojim potrošačima 

tokom čitave godine. Ja se uvek vodim mišlju da je dobro za brend imati naglašenu 

komunikaciju sa potrošačima kada konkurencija nije toliko aktivna jer se u tišini glas 

mnogo dalje čuje.” 

Tanja Tatomirović (pi-ar menadžerka, SBB): „Najbržem Internetu u Srbiji zaista i 

treba najbolji spot. Ovaj spot je samo deo kampanje koju smo pokrenuli jesenas, a 

koja ima seriju sjajnih spotova. Zahvaljujemo publici na podršci, žiriju koji je naš spot 

izabrao kao jedan od dvanaest najboljih u 2009. godini, ali pre svega Le Spotu, produkcijskoj 

kući sa kojom smo počeli da radimo prošle godine, ali ćemo, verujemo, raditi 

još mnogo godina. Stvorili su pobednika koji je brz, kratak, jednostavan i različit 

od svega što je publika mogla da vidi.” 

13

Događaji 

The Intercontinental Advertising Cup (ICAC) 

Od Pataje do Sarajeva nikad brže 

Veliko finale trećeg The International Advertising Cupa održaće se 18. marta 

u Sarajevu (Hotel Radon Plaza) zajedno s ceremonijom dodele nagrada No Limit Sarajevo 

Advertising festivala. 

14 

„Posle dugih razgovora, Radna grupa 

AdFesta objavljuje da će se takmičenje The 

Cup, koje je trebalo da se održi u periodu od 

14. do 18. marta u Pataji (Tajland), održati 

18. marta u Sarajevu. Verujemo da ste bili u 

prilici da u štampi pročitate kakva je trenutna 

politička situacija u ovoj zemlji i da bi 

ona mogla uticati na goste festivala. Sigurni 

smo da razumete da nas je bojazan od potencijalnih 

nemira dovela do ovakve odluke. 

Mislimo da je bolje da ne ignorišemo situaciju 

i da treba sačekati da se stanje na 

Tajlandu sredi.” Na ovaj način je Vinit Suraihongchai, 

u ime organizatora The Cupa, objasnio 

zašto se festival iz Pataje seli u 

Sarajevo. 

„Strani turisti, kako se čini, imaju dobar uvid 

u političku situaciju na Tajlandu i jasno im 

je da se ovde, s vremena na vreme, organizuju 

protesti. Sve dok nema nasilja, verujemo 

da naš turizam ima dobre izglede”, 

izjavio je nedavno izaslanik guvernera Prakit 

Piriyakiat povodom napisa u novinama da 

zbog protesta pristalica bivšeg tajlandskog 

premijera mnoge države upozoravaju svoje 

građane na opasnosti koje vrebaju u ovoj 

azijskoj zemlji. 

Čini se da organizatorima festivala, popularno 

nazvanog The Cup, ovakvo objašnjenje 

nije bilo dovoljno ubedljivo... 

No Limit Sarajevo Advertising festivalu pripala 

je čast da u Sarajevu ugosti međunarodni 

festival The Cup koji je trebalo da 

bude održan u Pataji na Tajlandu, u okviru 

azijsko-pacifičkog festivala AdFest, koji je 

otkazan zbog političkih nemira. 

Radove će ocenjivati međunarodni žiri koji 

će činiti predstavnici svetske oglašivačke industrije. 

Članovi žirija koji će boraviti šest 

dana u Sarajevu i prisustvovati ceremoniji 

dodele nagrada No Limit Sarajevo Advertising 

festivala i The Intercontinetal Advertising 

Cupa jesu: 

Milka Pogliani, predsednica Evropskog kreativnog 

saveta EMEA, predsednica i izvršna 

kreativna direktorka McCann World Group 

Italy (predsednica The Cup žirija), Michael 

Conrad, predsednik Berlin School of Creative 

Leadership (Švajcarska), sir John Hegarty, 

svetski kreativni direktor Bartle Bogle 

Hegarty (Velika Britanija), Akira Kagamy, izvršni 

direktor i globalni kreativni direktor 

agencije Dentsu Inc. (Japan), Celso Loducca, 

predsednik Loducca Publicidade (Brazil), 

Franco Moretti, predsednik Art Directors 

Club of Europe, glavni kreativni direktor 

grupe Leo Burnett (Italija), Jesus Muñoz, osnivač 

i partner Casadevall u Muňoz i partner 

u Casadevall y Quintero (Španija), Johannes 

Newrkla, član borda ADC*E, osnivač i 

predsednik Bluetango (Austrija), Prasson 

Pandey, direktor Corcoise Film Mumbai (Indija), 

Dörte Spengler-Arhens, direktor Jung 

von Matt/ Basis GmbH (Nemačka), Suthisak 

Sucharittanonta, predsednica i izvršna kreativna 

direktorka BBDO Bangkok (Tajland), 

Dario Vince, glavni kreativni direktor Digitel 

(Hrvatska). 

Oni će odlučiti kome će pripasti 38 Cupova 

i jedan Grand Cup. 

The International Advertising Cup (The Cup) 

2007. godine osnovala su tri velika regionalna 

svetska advertajzing festivala: azijsko- 

-pacifički festival AdFest, ibero-američki festival 

FIAP i Golden Drum, festival „nove 

Evrope”. Od prve godine, jedan od osnivača 

i učesnika je i Art Directors Club of Europe 

(ADC*E). Ono po čemu se ovaj festival raz- 

likuje od drugih jeste u tome što se na 

njemu takmiče isključivo finalisti tri najveća 

svetska regionalna festivala i takmičenja Art 

Directors Club of Europe. 

Organizatori The Cupa uvek ističu da njegov 

cilj nije takmičenje sa drugim festivalima 

oglašavanja, već afirmisanje lokalno inspirisane 

kreativnosti. Ideja je da se lokalnim 

kreativnim idejama omogućava da budu 

ocenjivane na globalnom nivou. 

Ekrem Dupanović, predsednik No Limit Advertising 

festivala Sarajevo, smatra da je 

dolazak The Cupa u Sarajevo veliki događaj 

za industriju oglašavanja Bosne i Hercegovine 

i čitavog regiona: „Treba da ga iskoristimo 

za promociju kreativnosti, posebno 

zbog činjenice da će Sarajevo, najvjerovatnije, 

postati stalno sjedište Sarajevo International 

Advertising Cupa. Očekujemo da će 

na ceremoniju proglašenja pobjednika No 

Limit SAF-a i The Cupa doći i predstavnici 

agencija iz regiona i cijele Evrope.” 

Grand Cup, najvažnije priznanje ICAC-a, 

prošle godine osvojila je agencija JWT Španija 

za kampanju „La clave reserve” (oglašivača 

Freixenet), a 2008. godine agencija 

BBDO Argentina za rad „Pretty Neighbourhood” 

(oglašivač BBDO Argentina)


Tatjana Vojtehovski, 

izvršna direktorka 

Pink Media System 

i direktorka Sektora za 

odnose sa javnošću 

Pink Media Group 

Mi 

imamo 

sve 

Piše: Jelena Ivanović 

Televizija je postala forma – proizvod koji treba prodati. Moguće je da se zbog forme 

izgubila suština koja je ranije značila da ne možete čitati tekst koji nije lektorisan. 

Ako pogledate jedan komercijalni blok na srpskim televizijama, stičete utisak da 

muškarci konzumiraju enormne količine piva, da svi pijemo toliko kafe da će nam srce 

svakog trenutka „okinuti”, da smo manje vredni ako nam opadne Ph vrednost u ustima 

ili nam beli veš nije dovoljno beo


Jelena Ivanović: Kakav je Vaš stav: mi 

biramo profesiju ili ona bira nas? 

Tatjana Vojtehovski: To je dobro pitanje na 

koje nemam odgovor. Laskam ponekad sebi 

da sam inteligentna, ali ne umem da Vam 

odgovorim. Rano, krajem osnovne škole, 

shvatila sam da želim da se bavim novinarstvom, 

ali sada mi je, posle toliko godina, 

lako da pričam o tome. Tada nisam verovala 

da će se to ostvariiti, ali sada, pošto se 

ostvarilo, zgodno mi je za priču da kažem da 

sam ja to rano shvatila. Prvo su to bile neke 

utopističke ideje o bavljenju pisanjem. Sa 

šesnaest godina, u vreme kada se ozbiljnije 

razmišlja o onome čime ćete se baviti u životu, 

u glavi mi je već sazrela ideja da ću se 

baviti novinarstvom. Dopadao mi se taj način 

života, atmosfera novinarske profesije, 

odnosno ono što sam ja mislila da je čini. 

Kada ste novinar, možete da ustanete u 

devet, popijete prvu kafu u deset, pročitate 

novine i da, ako vas neko prekine u tome, 

kažete:„Pusti me, vidiš da radim!” Možete 

da se pojavite u redakciji u dvanaest i da svi 

pitaju:„Otkud ti?” Priželjkivala sam neukalupljeni, 

dinamičan način života. I, bila sam 

u pravu! Moja majka i danas kaže da sve što 

je uspela sa mnom da uradi, to joj je pošlo 

za rukom do desete godine. 

Onda je i izbor fakulteta bio logičan? 

Da, Filozofski fakultet u Novom Sadu, jugoslovenska 

književnost i srpski jezik. Ali, i pre 

odlaska na fakultet ja sam ušla u svet medija, 

na Radiju Novi Sad. Kada sam dobila 

prvi honorar, bio je to sjajan osećaj! Nisam 

se libila ni fizičkog rada, brisala sam šoferšajbne 

na benzinskim pumpama pre toga, 

ali osećaj da ste nešto zaradili zahvaljujući 

svom mozgu i kreativnosti! 

Volela sam da čitam i ovaj fakultet je bio logičan 

sled događaja, ali nisam bila zadovoljna 

kako je sve to na njemu funkcionisalo. 

Više vremena sam provodila učeći Odbranu 

i zaštitu nego uskostručne predmete. 

Da se ne naruši ambijent 

Voleli ste da čitate i pišete, a od početka 

ste u elektronskim medijima... 

Na prvoj godini studija ušla sam u televiziju 

i nikada nisam izašla iz nje. Majka mi je pomagala 

oko deteta, a karijera mi je napredovala 

postepeno. Bile su to teške godine, 

govorim o devedesetim... U to vreme RTS je 

beskrajno izrabljivao honorarce koji su „nosili” 

televiziju. Došle su sankcije, a ja sam 

zarađivala novac radeći u kafićima. Nisam 

imala san da postanem popularna. Radila 

sam dokumentarne emisije u kojima se 

uopšte nisam slikala jer sam smatrala da 

bih svojom urbanom pojavom, „mont” jaknom 

i „nike” patikama mogla da narušim 

ambijent u kojem smo snimali. Dokumentaristika 

obično dolazi sa godinama, a meni je 

došla na početku. Želela sam da se bavim 

suštinskim, reportažnim i istraživačkim novinarstvom. 

Zato mi je televizija „pojela” fakultet... 

Novinarsku karijeru Vam obeležava bavljenje 

ljudskom sudbinom. Čak i danas kada 

vodite famozni Trenutak istine. 

Drago mi je da ste to izneli kao zaključak o 

mojoj dugogodišnjoj karijere. I u ovoj najkontroverznijoj 

televizijskoj formi (Relity 

Show) je tako. Da, celog života se bavim čovekom, 

pojedincem i njegovom ličnom sudbinom. 

I baka i majka su me učile da ne 

treba ništa globalizovati, površno poimati 

čoveka. Ono u šta čvrsto verujem i što me 

vodi, jeste maksima:„Ko sam ja da sudim o 

nekome?” Kod nas je opšte mesto da imamo 

mišljenje „na keca” ili o svemu. Na punom 

fudbalskom terenu svi znaju sve o 

fudbalu, osim dva čoveka – selektora i trenera. 

Poštujem svačiji način života ukoliko 

on ne ugrožava nekog drugog. 

Neka se on stidi za mene 

Obećala sam da nećemo razgovarati o 

emisiji koju danas vodite. Uz dužno poštovanje, 

ne mislim da je to najvažnija stvar u 

zemlji... 

Da! Zoran Panović je u svojoj kritici koju je 

nedavno napisao rekao da je Trenutak istine 

potpuno nezasluženo postao problem na 

najvišem nivou. 

Šta kafa radi srcu 

Da li agencije i mediji u Srbiji uvek rade u korist klijenata? 

Nije retkost da pribegavaju i nepoštenju... 

Ipak, počinjemo deo razgovora koji se odnosi 

na jezik televizije i njenih konzumenata. 

Kakvu reakciju gledalaca 

priželjkujete nakon gledanja Trenutka 

istine: Hvala Bogu da ja nisam takav ili 

Kakvi smo to ljudi? 

Izveli ste sjajne zaključke! Da, ljudi gledaju 

Trenutak istine zbog svega što ste naveli. 

Radi se o psihologiji projekcije sebe na 

nekog drugog što je princip koji funkcioniše 

kod svih ljudi, bez obzira na to kojeg su socijalnog 

statusa, obrazovanja, porekla... To 

je otprilike ovako: „Neka se on stidi za 

mene.” 

Ti ljudi su stvarni, njihove dileme, istine, priznanja, 

preispitivanja, suze, bol i sreća. Svi 

oni postoje oko nas. Tu su. Ako prenebregnemo 

licemerje i predrasude za koje smatram 

da mogu da ubiju Srbiju, postoji i 

traganje za istinom i odgovornošću, bojim 

se da postoji problem šta uraditi sa istinom. 

Dilema je šta je strašnije – pitanje ili odgovor. 

Mislim da se polemika o rijaliti šou emisijama 

vodi upravo zbog problema šta 

uraditi sa istinom. Možda ne moraju sve 

stvari da imaju svoj odgovor... Ni ja ne razumem 

kako avion leti, pa ga stalno koristim 

(smeh). 

Kakav je jezik televizija u Srbiji? 

Verujem da novo vreme rađa potrebu za 

novim terminima. Srbija u tome nije izuzetak. 

Ali, mi smo skloni da ničice padamo 

pred onim ko govori engleski. To Vam govorim 

zbog tuđica koje obožavamo da koristimo. 

Sa druge strane, nove tehnologije su 

naročito uticale na jezik mladih, pa im se i 

mi obraćamo na jeziku koji im je postao blizak. 

Slažem se sa Vama. Postoje ozbiljni klijenti koji tačno znaju šta hoće. To su najmiliji 

klijenti. Postoje klijenti koji lutaju, odnosno misle da znaju šta hoće. To je problem i za 

agenciju i za medije. Možda je nepoštenje prejaka reč, ali amaterizma ima sigurno. 

Autsajdera ima u svim oblastima, ali mnogo je benignije kada oni rade u agencijama 

i medijima nego kada se nalaze u hirurškim salama ili upravljaju avionima. Možete do 

sutra da oglašavate Exit festival u jutarnjem programu! To će videti Vaša i moja baka, 

a one možda misle da ga treba ukinuti. Istraživanja su odlična stvar! Ona daju jasan 

odgovor na pitanje da li treba da oglašavate novi BMW tokom emitovanja španske 

serije. Ako pogledate jedan komercijalni blok srpskih televizija, stičete utisak da 

muškarci piju enormne količine piva, svi pijemo toliko kafe da će nam srce svakog 

trenutka „okinuti”, da smo manje vredni ako nam opadne PH ili ako beo veš nije dovoljno 

beo, kao I da ženama menstrualni ciklus nikada nije prestao. Ali, to je stvar klijenata, 

ti delovi industrije imaju novca za oglašavanje jer se radi o visokofrekventnim 

proizvodima. To može da bude jedan od zaključaka. 

17


Kad je reč o jeziku marketinga, imam osećaj 

da u Srbiji postoji trend identifikacije sa 

svime što je „domaće”. Pogledajte uspeh 

domaćih serija. Marketinško obraćanje pokušava 

da prati takve potrebe, a onda se dešava 

i da nastavlja da živi kao replika. 

Tu su rogobatne kovanice, nedostatak književne 

forme, ali mene više brine drugačije 

poimanje jezika lingvostilistički. Zabrinuta 

sam kada se novinar u emisiji državnom funkcioneru 

obraća imenom, čak i nadimkom. 

Velika je moć izgovorene reči na televiziji, a 

onda čujete novinarsko pitanje: „Da li mislite 

da je Ratko Mladić barem malo zločinac?” 

To pitanje ni „hardverski” nije ispravno, 

a „softverski” je toliko strašno, naročito 

ako se izgovori na televiziji! Tako se otvara 

prostor i za govor mržnje koji je jezički formulisan 

i plasira neke oblike ponašanja koji 

me brinu. 

Izbor kvalifikovanih kadrova jedan je od 

važnih uslova za kvalitet jedne televizije, 

zar ne? 

Televizija je u poslednjoj deceniji postala 

forma – proizvod koji treba prodati. U svetu 

je to ranije počelo da se dešava. Moguće je 

da se zbog forme izgubila suština koja je ranije 

značila da ne možete čitati tekst koji 

nije lektorisan. Danas to nije slučaj... 

Slažem se sa Vama, ali treba imati u vidu i 

to da televizija kreće u jednom drugom 

pravcu. Od pojave rijaliti formata, televizija 

je postala surovija i taj trend je publika, ne 

samo u Srbiji, vrlo lako prihvatila. Sve je to 

skrenulo pažnju sa nekih tradicionalnih 

vrednosti, među kojima je kultura obraćanja 

i književni jezik. Sa druge strane, treba se 

zapitati da li je književni jezik opstao i u ovdašnjim 

školama, pa tek onda na komercijalnim 

televizijama. Mislim da one ne treba 

da se bave edukacijom u tom smislu. 

Nemamo život 

Kada kažete da je televizija postala surovija, 

na šta tačno mislite? Neko ili nešto 

postaje surovije u trenutku kada se oseća 

ugroženo. Ko ugrožava televiziju? Da li je 

nastupilo posttelevizijsko doba? 

Mislim da ovde nije nastupilo posttelevizijsko 

doba. Televizija tek ima svoju budućnost. 

Pogledajte film, on na sličan način 

komunicira sa publikom. Ali, zašto bi neko 

napravio film u Srbiji? Da bi ga videlo 

150.000 ljudi? Da time obori rekord? I da 

bude u beskonačnom minusu kada je reč o 

novcu. Umrla je ta vrsta okupljanja oko 

proizvoda koji može biti pandan televizijskom. 

18 

Postoji. Postoji. 

Postoji. 

Recite mi nešto o odnosu uređivačke politike 

i oglašavanja. Drugo utiče na prvo? 

Otvoreno ili perfidno, skriveno? 

To postoji. Postoji. Postoji. Svi komercijalni 

mediji, oni koji su to suštinski, a pod time 

podrazumevam one koji žive od prodate 

sekunde. Ako su novine, teško će živeti od 

tiraža. Moguće, ali živeće od marketinga. 

Ne mislim na komercijalne medije koji 

imaju finansijere. U takvim medijima postoji 

to što ste spomenuli. Ali, to je toliko 

vidljivo svakom pažljivijem gledaocu, odnosno 

čitaocu. Dobro je da postoji Zakon 

o oglašavanju jer u medijima vlada haos 

poslednjih 15 godina. I svaka vrsta reda 

je bolja od potpunog i sveopšteg nereda. 

Naravno, on ima manjkavosti. 

Kada sam rekla da je televizija postala surovija, 

ne radi se baš o tom suštinskom smislu 

reči, ali ne treba zaboraviti da je sve 

postalo surovije. Možete li da mi nabrojite 

ljude iz svog okruženja koji sa posla dolaze 

u tri, ručaju, odspavaju, pa čitaju novine? 

Većina ljudi iz Vašeg i mog okruženja, kada 

dođe s posla, ima dva sata do spavanja. Nemamo 

život... Možda to i nije surovije. Možda 

je bolje. Nema odmora i televizija to 

prati. Ne verujem da je ona oblikovala taj 

tempo života, mislim da ga ona samo prati. 

Ono što je televiziju suštinski učinilo surovijom, 

jesu multimedijalne komunikacije. Mi 

smo videli ubistvo Sadama Huseina. To je 

neko snimio nekim drugim putem – mobilnim 

telefonom a ne kamerom. Da toga nema, 

ne bismo videli ni čuveni snimak, nažalost, 

dve plavuše koje na molebanu za 

Kosovo kradu patike. 

Očekuje li gledalac interaktivnost? Da li televizijske 

informacije prihvata kao konačne 

istine? 

Građani Srbije su neverovatno televizičan 

narod. To je naročito izraženo u zimskim 

mesecima. Rađeno je istraživanje za januar 

i pokazalo se da su građani gledali samo 

Televiziju Pink, kada bismo to preračunali u 

dane i sabrali – četiri dana i tri noći bez 

prestanka! Televizija je jeftina zabava. U 

moru kanala, može se reći da se radi o jednom 

širokom targetu, ali kada se urade istraživanja, 

jasno se vidi ko šta gleda u Srbiji. 

Ako me pitate da li televizija može da oblikuje 

mišljenje, odgovor je da.Ona može da 

se umesto emitovanjem bavi proizvodnjom 

informacija. To je opasno, ali je moguće. 

Pomiriti dve strane u sebi – odnosi sa javnostima 

i novinarstvo. U stvarnosti ove dve 

profesije rade na istom poslu a retko se razumeju... 

Nerazumevanje je izvor mnogih zala. Struka 

pi-ar menadžera ne razume se najbolje u 

Srbiji, jer on nije portparol. Njegova funkcija 

nije da dobro zapamti šta je rekao neko 

koga mrzi da se pojavljuje pred kamerama i 

da sve to prepriča. Radi se o oblikovanju javnog 

mnjenja zarad nekog cilja. Prvo i osnovno 

pravilo pi-ara jeste: nema laganja. 

Sva druga su manje važna. Danas svaki 

kafić u Srbiji ima neku devojčicu koja čak 

nije ni pi-ar menadžer, nego pi-ar! Nerazumevanje 

pi-ar profesije postoji i kod onih koji 

ih angažuju. Josip Broz Tito je pedesetih godina 

rekao : „Ne razumem šta je to marketing, 

ali zvuči kao vraški važna stvar!” 

Novinarsko iskustvo mi je mnogo pomoglo 

u poslu odgovornog za pi-ar sektor. Apsolutno 

mogu da sagledam potrebu novinara 

za komunikacijom i nikada nijednog nisam 

ostavila uskraćenog za informaciju. Postoji 

i nerazumevanje kod novinara šta je posao 

pi-ar menadžera. Dešava mi se da me nedeljom 

u pola tri pozove mlada novinarka i 

traži broj telefona neke od voditeljki na TV 

Pink. Išla sam na razne kongrese koji okupljaju 

pi-ar menadžere, bila sam i predavač, 

ali nikada u Srbiji. Novinarsko iskustvo mi je 

pomoglo da izgradim sebe kao pi-ar menadžera. 

Bolje od hladnog rata 

ANEM je u decembru prošle godine pokrenuo 

priču o pomoći štampanim medijima 

tokom krize tako što bi se na javnom servisu 

ukinulo oglašavanje. Kakav je Vaš 

stav tome? 

Iz vizure nekog ko plaća TV pretplatu, mislim 

da nije u redu da mi se film koji gledam 

prekida oglasima. Kao da se zaboravlja da 

je komercijalnim televizijama oglašavanje jedini 

izvor prihoda. Ideja da se minutaža za 

oglašavanje na javnom servisu i komercijalnim 

televizijama izjednači, neprimerena je. 

Pričati o finansijskoj situaciji RTS--a, da li je 

u redu ili ne? Pretplata postoji, a drugo je pitanje 

da li se ona plaća i u kojoj meri. Čula 

sam različita nagađanja o tome, ali mislim 

da građani Srbije zaslužuju izveštaj o stepenu 

naplate. Onda bi se lako izračunalo koliko 

košta minut programa i sve ostalo. 

Komercijalne televizije se pružaju koliko je 

dugačka sekunda.


Da li bi oglašivači bili oštećeni odlukom o 

ukidanju oglašavanja na javnom servisu? 

Komercijalne televizije se obraćaju targetu 

od 15 do 55 godina, i to je komercijalni target 

svuda u svetu.To je publika za oglašivače, 

oni koji odlučuju o kupovini. Ne 

mislimda bi klijenti mnogo izgubili odlukom 

o ukidanju oglašavanja na javnom servisu. 

Postoji li u Srbiji „jedinstveni glas” komercijalnih 

televizija kao u drugim razvijenim 

zemljama, ili one reaguju stihijski kada 

procene da su ugrožene? 

Postoji veliki interes da se komercijalne televizije 

udruže kao u celom svetu. Svaka 

vrsta umrežavanja u cilju zastupanja zajedničkih 

interesa svakoj pojedinačnoj televiziji 

donosi korist. Mislim da smo u tom delu napredovali 

u odnosu na nekoliko godina pre. 

To se dogodilo i sa pojavom Radiodifuzne 

agencije. Komercijalne televizije su počele 

da se prepoznaju u odnosu na te propise. 

Konkurencija je uvek bolja od hladnog rata. 

Pink Media System – zadovoljni ste njegovim 

poslovanjem, razvojem...? Zapravo, 

obavljate dve funkcije. 

Naša ogromna prednost jeste to što poslujemo 

u okviru Pink Media Group. Mi imamo 

sve! Iza nas stoji čitava televizija i filmski 

grad u Šimanovcima, sve što je klijentu potrebno, 

može da dobije na jednom mestu 

bez posredstva trećih lica. Možemo da radimo 

od kreative do izvođenja radova. Često 

nas angažuju i druge agencije koje ne poseduju 

sve ono što mi imamo. Druga prednost 

nam je brzina reakcije jer iz ove 

kancelarije sa deset telefonskih poziva možemo 

da uvežemo sve. A klijenti su razmaženi 

i hoće sve odmah. 

Da, istina je da imam dve funkcije. Da sam 

u politici, jednu bi mi oduzeli zbog sukoba 

interesa (smeh) 

Biramo slogan 

2010. godine 

K a n d i d a t i 

● Za vaše dobro 

Dunav osiguranje 

● Radno vreme: 

Od jutra do sutra 

Roda, Cash&Carry 

● Mi ne prodajemo 

osiguranje. 

Mi kupujemo 

vaš rizik 

Uniqa 

19

Vesti iz sveta 

Četvrta konferencija 

o interaktivnom marketingu 

FuturAD 

Internet 

oglašavanje u 

Hrvatskoj i u svetu 

Best Marketing Hrvatska i Internet Advertising 

Bureau organizatori su ovogodišnje 

FuturAD 2010. konferencije o interaktivnom 

marketingu, koja će se 24. i 25. 

marta održati u Zagrebu. Vodeći svetski i regionalni 

stručnjaci predstaviće prisutnima 

najnovije svetske trendove i perspektivu 

oglašavanja na Internetu kroz prezentacije, 

diskusije i studije slučaja. 

Konferenciju će otvoriti Kevin Anderson, 

urednik rubrike o novim tehnologijama u britanskom 

listu The Guardian, predavanjem 

na temu „Trendovi u marketingu i digitalnim 

medijima u 2010”. Johan Ronestam, jedan 

od najuspešnijih svetskih stručnjaka za digitalni 

marketing, koji je vodio globalne kampanje 

za brendove poput Adidasa, MTV-a, 

Nokije, Tojote, BMW-a, Ikee i drugih, govoriće 

o „Novim komunikacijskim mogućnostima”. 

Foreign (Stokholm), agencija za digitalno 

oglašavanje koju je Ronestam osnovao 

2002. godine, osvajala je nagrade na 

prestižnim festivalima Cannes Lions, D&AD, 

New York Festivals, London International 

Advertising Awards, Epica, Clio, Cresta. 

Predstavnici Koka-Kole, Volvoa i WTFdžinsa 

predstaviće studije slučaja digitalnih kampanja 

koje su na svetskom nivou imale veliki 

učinak. Petr Pištelak održaće predavanje o 

merenju učinka oglašavanja na Internetu, a 

Tomas Koska iz Majkrosofta govoriće o budućnosti 

onlajn medija. U sklopu konferencije 

biće održan panel na temu „A gde smo 

mi?”, na kome će domaći stručnjaci govoriti 

o aktuelnim zbivanjima, stanju i mogućim 

smernicama razvoja onlajn marketinga u Hrvatskoj. 

Drugog dana konferencije biće održana FuturAD 

akademija čiji će polaznici moći da 

steknu praktična znanja, da upoznaju tehnike 

digitalnog oglašavanja i komunikacije 

putem novih onlajn kanala. Obukom polaznika 

rukovodiće Džejms Metjuson koji je 

radio kao digitalni strateg za klijente kao što 

su BBC, IDM, BlackBerry, Cadbury i mnoge 

druge. On će održati predavanje na temu 

„Marketing na više koloseka – planiranje, 

isporuka, praćenje i merenje onlajn i oflajn 

marketinških kampanja”. 

Više informacija o konferenciji moguće je 

dobiti na sajtu: www.futurad.net 

20 

Adidas 

„barricade 6” 

Adidas je predstavio najnoviju verziju 

patika „barricade 6“ čije su osnovne karakteristike 

stabilnost, izdržljivost, smanjena 

težina i inovativni dizajn. Teniserke i teniseri 

Žastin Enan, Ana Ivanović, Endi Marej i Džo 

Vilfred Conga nosiće ove patike na narednim 

teniskim turnirima. 

„Prilikom osmišljavanja izgleda „barricade 

6” bio sam inspirisan futurističkim industrijskim 

dizajnom. Svaka linija i detalj prate 

jasnu, minimalističku filozofiju dizajna. Stabilnost 

zasnovana na „barricade” „kandžama” 

i karakteristična boja u središnjem delu 

patike najbolje pokazuju preplitanje funkcionalnosti 

i dizajna. Takođe sam veoma 

srećan što smo dizajnirali ženski model sa 

još mekšim i oblijim linijama za ženstveniji 

izgled”, rekao je Tomas Vidž, direktor za dizajn 

obuće, koji je dizajnirao svih šest modela 

„barricade” patika. 

Patike Endija Mareja „barricade 6”, pojaviće 

se od 24. aprila u ograničenom izdanju od 

6.000 primeraka u odabranim Adidasovim 

prodavnicama u svetu, a od jula i u Adidasovim 

prodavnicama u Beogradu. Adidas je 

u Srbiji klijent Agencije SVA 

Forum marketinških 

lidera u Beču 

Umesto 

aprila – maj 

Preko dvesta pedeset marketinških 

profesionalaca iz regiona Centralne i Istočne 

Evrope okupiće se na dvodnevnom forumu 

u Beču 20. i 21. maja kako bi razmenili ideje 

i iskustva u oblastima digitalnog marketinga, 

efikasnosti marketinških komunikacija 

i stavova potrošača. 

Organizatori događaja, kompanije Best-Marketing 

i One Good Idea, prethodno su Forum 

marketinških lidera zakazali za april. Kako 

nam je rečeno u Best-Marketingu, do promene 

datuma je došlo kako bi se predava- 

čima izašlo u susret budući da su mnogi 

imali problema sa usklađivanjem obaveza 

zakazanih za april. 

Pored prezentacija poslovnih slučajeva, okruglih 

stolova i radionica, programom je predviđen 

i veliki broj predavanja koja će održati 

direktori marketinga uglednih svetskih i regionalnih 

kompanija kao što su: Nokia, Koka-Kola, 

Majkrosoft, Pepsiko, Unilever, Henkel, 

Samsung, Mars, Tetra Pak, itd. 

Prema najavama organizatora Foruma marketinških 

lidera, učesnici će biti u prilici da 

vide prezentacije pobedničkih kampanja 

Effie Awards u Poljskoj, Slovačkoj, Bugarskoj, 

Sloveniji, Rumuniji, Rusiji, Ukrajini, Češkoj 

Republici i Austriji. 

Više informacija o događaju dostupno je na 

veb-sajtovima: www.best-marketing.com i 

www.good-idea.info 

Taboo izdanja su ekskluzivni medijski pokrovitelj 

Foruma marketinških lidera za Srbiju 

Lojalnost 

na prvom mestu 

Pridobijanje novih kupaca je skupo 

zbog čega proizvođači napornim radom pokušavaju 

da postojeće potrošače zadrže i 

navedu ih da se što češće odlučuju za kupovinu. 

Iz tog razloga su programi kojima se 

podstiče lojalnost potrošača postali značajan 

instrument marketinških profesionalaca. 

Savet direktora marketinga (CMO) nedavno 

je sproveo istraživanje o načinu na koji potrošači 

doživljavaju. 

Odgovarajući na upitnik, većina ispitanika je 

imala pozitivna iskustva sa programima za 

podsticanje lojalnosti (69 odsto), njih 10 

odsto je izjavilo da su bili veoma zadovoljni. 

Polovina ispitanih je rekla da ovakvi programi 

veoma stimulišu posetu radnjama ili 

su značajan faktor prilikom donošenja odluke 

u koju radnju će otići. 

Prema rečima Keli Hlavinke, partnerke u 

agenciji Colloquy koja je sprovela istraživanje, 

rezultati pokazuju da je 67,7 odsto 

učestvovalo u nekom od programa namenjenih 

lojalnim kupcima, što je značajno povećanje 

u odnosu na 2007. godinu kada ih 

je bilo 57 odsto.

Vesti iz sveta 

Kada su ispitanici bili zamoljeni da navedu 

tri ključne koristi članstva u programima za 

lojalne kupce, na prvom mestu su bili „popusti”, 

odnosno „štednja” (66 odsto), a za 

njima slede „pogodbe i ponude” (43 odsto), 

„besplatni proizvodi” (38 odsto), „olakšice i 

privilegije” (36 odsto). 

Istraživanja pokazuju da je 16,4 odsto cele 

populacije raspoloženo da se priključi ovim 

programima, kao i da postoji očigledna korist 

za njihove članove 

Kodeks EASA o oglašavanju 

alkoholnih pića 

Vino i pivo pod 

lupom 

Evropska asocijacija za samoregulaciju 

oglašavanja (EASA) nedavno je objavila 

dokument „Alkohol modul” namenjen industriji 

alkoholnih pića u zemljama u kojima ne 

postoje samoregulatorni mehanizmi kao alternativa 

i dopuna zakonima. 

Dokument propisuje obavezu proizvođačima 

alkoholnih pića da priznaju da neadekvatna 

upotreba opojnih pića može dovesti do 

zdravstvenih i socijalnih problema. Većina 

kodeksa koji su dosad regulisali ovu oblast 

uglavnom se odnosila na oglašavanje brendova, 

dok ovaj pokriva sve aspekte marketinških 

komunikacija (naziv brenda, izgled 

pakovanja, međunarodne promotivne aktivnosti, 

itd.). 

Pored opštih principa koji se odnose na čitavu 

industriju oglašavanja, kao što su zahtevi 

da oglašavanje mora biti legalno, pristojno 

i u skladu sa pravilima dobre poslovne 

prakse, u kodeksu se napominje da se u 

oglasima za alkoholna pića ne smeju iznositi 

neodgovorne i neosnovane tvrdnje, poput 

onih da konzumiranje opojnih pića pruža 

jedno od najvećih zadovoljstava. Takođe, 

oglasi ne smeju da konzumiranje alkohola 

dovode u vezu sa aktivnostima kao što je 

upravljanje vozilima, i oni moraju sadržati 

tačne podatke o sadržaju alkoholnih pića. 

Kodeks precizira da se u oglasima ne sme 

sugerisati da alkoholna pića mogu sprečiti, 

lečiti ili izlečiti određene bolesti, fizičke i psihičke 

poremećaje, niti da ona mogu doprineti 

boljem raspoloženju. Maloletnici ne smeju 

biti ciljna grupa oglasa za alkoholna pića, 

a oglašivači alkoholnih pića trebalo bi da izbegavaju 

pojavljivanje na događajima na kojima 

se većinom pojavljuju maloletna lica. 

Posebni odeljci posvećeni su regionima, ali 

i oglašavanju različitih vrsta alkohola 

Poker 

pivarskih asova 

Četiri najveće svetske pivare: Anhojzer 

Buš Inbev, SABMiller, Hajneken i Karlsberg, 

posle nedavnih vlasničkih promena, drže 

više od polovine svetskog tržišta piva. Podatak 

proizlazi iz istraživanja za 2009. godinu 

specijalizovane međunarodne agencije 

za istraživanje tržišta piva Plato lodžik. 

Pivara AB Inbev, poznata po markama „badvajzer”, 

„stela artua”, „lefe”, prošle godine je 

proizvela oko trista pedeset miliona hektolitara 

piva. SABMiler, čija je vodeća marka 

„pilzner urkel”, proizveo je dvesta pedeset 

miliona, Hajneken više od dvesta miliona, a 

Karlsberg oko sto dvadeset pet miliona hektolitara 

piva. 

Na petom mestu našla se kineska pivara Tsingtao 

brueri, čiji je obim proizvodnje bio 

pedeset miliona hektolitara, preneo je Rojters. 

Među prvih deset pivara nalaze se još 

i severnoamerička kompanija Molson kurs 

bruing, meksička Grupo modelo, kineska 

Bejing janđing brueri i japanske Kirin holdings 

i Asahi brueriz. 

Agencija Plato lodžik saopštila je da je svetsko 

tržište piva prošle godine poraslo za 

manje od 0,1 odsto, ali da se ove godine 

očekuje oživljavanje i rast od oko tri odsto 

Nagrade 

Art Directors Club 

Art Directors Club već tradicionalno 

dodeljuje godišnje nagrade u Njujorku. Ovogodišnja, 

89. po redu, dodelu priznanja zakazana 

je za 28. i 29. april. Na ovom gala događaju 

dodeliće se nagrade za: dizajn agenciju 

godine, agenciju za oglašavanje godine, 

mrežu godine, interaktivnu agenciju godine 

i školu godine, na osnovu kumulativnih poena. 

Prvi put pobedničke agencije moći će 

da u galeriji pokažu radove iz opusa svoga 

dosadašnjeg rada. Izložba radova biće otvorena 

nakon toga i za javnost. 

Art Directors Club je samofinansirajuća organizacija 

koja okuplja širok spektar kreativaca, 

uključujući i kreativne direktore, 

umetničke direktore, grafičke dizajnere, digitalne 

dizajnere, dizajnere životne sredine, 

tekstere, ilustratore, fotografe... Osnovan je 

u Njujorku 1920. godine sa ciljem da se 

povežu kreativne komunikacije profesionalaca 

širom sveta. 

Predsednik žirija za najbolju oglasnu agenciju 

godine jeste Luis Migel Mesianu, predsednik 

agencije Alma DDB, za dizajn agenciju 

Kris Kembel, izvršni kreativni direktor Interbranda, 

za interaktivnu agenciju Dejv 

Bedvud, kreativni partner Lean Mean Fighting 

Machine London, za ADC hibrid i ADC hibrid 

non-profit Rob Rili, partner i izvršni 

kreativni direktor Crispin Porter + Bogusky. 

Sponzori ovog događaja su agencija Publicis 

Njujork i kompanije: Media Temple, 

EarthColor i Sappi 

Više informacija na sajtu ADC-a: 

www.adcglobal.org 

21

Intervju 

Umesto 

prečice 

do uspeha 

Žarko Sakan, direktor agencije New Moment New Ideas 

Company nekoliko meseci je proveo na edukaciji u Young 

& Rubicamu u Milanu (centralni ofis za EMEA region). 

U intervjuu za Taboo nedeljnik govori o svemu što je video 

i naučio tokom programa, kao i o načinima primene naučenog 

na tržištu Srbije. 

Taboo nedeljnik: Kako ste doživeli ponudu 

da odete na edukaciju u Italiju? 

Žarko Sakan: Mi smo predstavnici Young & 

Rubicam mreže, odnosno njihovi partneri u 

devet zemalja na Balkanu. Direktor za EMEA 

regiju (Srednja i Istočna Afrika i Evropa) 

jeste Masimo Kosta. On je Italijan, velika „faca” 

u oglašivačkoj industriji. Bio je menadžer 

godine u Italiji. Inače je miljenik Martina 

Sorela koji je vlasnik WPP grupe koja je 

vlasnik Young & Rubicam brenda. Upoznao 

sam ga na zajedničkim sastancima koje smo 

imali. Govorim italijanski, studirao sam u Rimu 

i živeo sam dugo u Italiji. Masimo me je 

pozvao da budem kontakt osoba za Young & 

Rubicam Milano, koji predstavlja centralu za 

Evropu i zemlje na Balkanu. To je za mene 

22 

bila velika čast. Ponosan sam na činjenicu 

da sam bio u prilici da iz prve ruke upoznam 

sve te ljude u centrali koji rade za najveće 

svetske klijente... Zgrada agencije u Milanu 

nalazi se u Via Tortona, u delu Milana koji je 

centar mode. U njemu su svi veliki dizajneri, 

Armani i Dizel upravo tu imaju kancelarije. 

Mnogo je dizajn studija, arhitektonskih 

biroa... Zgrada je veoma impresivna, ima 

pet spratova, na krovu je bašta. Agencija 

ima trista pedeset zaposlenih raspoređenih 

po spratovima. Na petom spratu su kancelarije 

svih direktora. Najviše vremena sam 

provodio na njemu i bio u prilici da iz prve 

ruke vidim na koji način direktori rade, kako 

komuniciraju sa klijentima i sa svojim zaposlenima. 

Kako je izgledao Vaš „radni dan” u Milanu? 

Zanimljivo je da se tamo veoma mnogo radi. 

Radi se od devet ujutru; u sedam sati uveče 

još uvek svi sede na svojim radnim mestima, 

niko se ne pomera i nikom ne pada 

na pamet da ide kući. Pauza za ručak je između 

dvanaest i jedan, odnosno između 

jedan i dva sata. Samo jedan sat! Svi su u 

žurbi, pritisak je ogroman. Dolazio sam u 

agenciju u devet ujutro, odlazio na sastanke 

do dvanaest sati, a onda na ručak sa jednim 

od direktora. Poslednji sastanak mi je obično 

bio zakazivan za pola šest po podne. 

Sasvim je normalno ostati na poslu do uveče 

tako da me je bilo sramota da izađem ranije 

kad svi sede i rade (smeh). 

Po podne sam imao treninge o tome kako 

klijenti funkcionišu, koje su procedure i kakav 

je način poslovanja klijenata kao što su: 

Pireli, Alfa Romeo, Danon, Ford, Land Rover, 

Nokia, Majkrosoft...To je, zaista, korisno iskustvo. 

Kad agencija „odbrusi” 

Da li se i u kojoj meri njihov princip rada 

razlikuje od koncepta koji je prisutan u Srbiji? 

Kada je reč o stručnosti i kreativnosti, veoma 

smo blizu tom nivou, osim što su tamo 

neuporedivo veći marketinški budžeti. Klijenti 

rade jedan spot ili jednu kampanju za 

ceo svet. Y & R Milano radi kampanju za Barili 

koja se emituje u Kini, Indiji, Francuskoj, 

Engleskoj, na Balkanu, i zato oni mogu da 

postignu velike cene, a sa druge strane, klijent 

ima ekonomsku opravdanost da tako 

radi. Međutim, ključna stvar je mnogo veće 

poštovanje od strane klijenata prema agenciji. 

Ako klijent, na primer, često menja 

oglase, direktor agencije ga pozove i kaže: 

„Mi radimo toliko i toliko sati, da li je vaš tim 

dovoljno stručan da prati šta se dešava?” 

Jednostavno, to je jedan ravnopravan, partnerski 

odnos između agencija i klijenata u 

kome se često dešava da agencija „odbrusi”, 

odnosno argumentovano izloži problem 

klijentu. Svi klijenti poštuju rad agencije 

i svaki minut potrošen na rad se poštuje. 

Kada govorimo o odnosu klijent–agencija, 

merljivost efekata kampanja u razvijenim 

zemljama se ne postavlja kao pitanje. To je 

opšte mesto, zar ne? Znači, podrazumeva 

se. 

Najvažnija stvar je proces. Bitno je da sve 

bude po procedurama i procesu koji je ustanovljen 

na globalnom nivou za svakog određenog 

klijenta, o tome se mnogo vodi računa. 

Sve se svodi na brojke, važno je da se

Intervju 

numerički kvantifikuje rad agencije i njenih 

rezultata. Ljudi misle da je to kod nas nemoguće, 

ali postoje sistemi, i ugovori se 

rade na taj način da postoji jedan određen 

„fi” koji pokriva osnovne troškove agencije. 

Sve ostalo se naplaćuje po učinku, odnosno 

po unapred utvrđenim parametrima. Ako se 

ostvari postavljeni cilj, agencija ostvaruje 

bonus. Poenta je da i agencija i klijent snose 

troškove i rizik zajedno. Sve se radi na „time 

sheetu”, svaki čovek u agenciji zapisuje koliko 

sati je radio, svake nedelje to šalje klijentu 

i klijent daje odobrenja. Klijent ima 

pravo da kaže: „Zašto ste potrošili četiri sata 

na kreativni sastanak kad je on mogao da 

traje dva sata?” Onda se pregovara i „dođe” 

se na tri sata. Ceo proces rada u agenciji 

kvantifikovan je i na kraju se svodi na brojke. 

Svaki komentar upućen klijentu je argumentovan, 

potkrepljen brojkama i izlazi iz 

domena subjektivnog mišljenja. 

Da li mreža Y & R inače ulaže u treninge i 

edukaciju svojih ljudi? 

Postoje treninzi za specifične klijente. Na 

osnovu onoga što sam video, ne postoji baš 

praksa konstantnog edukovanja ljudi. Mi 

smo jedno od tržišta u Evropi koje je tek počelo 

da se razvija tako da su oni zainteresovani 

za nas. Pozvali su mene jer sam se 

školovao u Italiji, dobro govorim njihov 

jezik... To je bio jedan srećan splet okolnosti 

koji je, čini mi se, bio koristan i za njih i za 

mene. 

U kojoj meri su procedure i sistemi Y & R 

Milano primenljivi na ovom tržištu? Spremate 

li se za njihovu primenu u New Momentu? 

Ovo stručno usavršavanje, konkretne stvari 

koje sam naučio, od velike su koristi za 

mene. Nema mnogo toga što bi trebalo izmišljati 

i za klijente je lakše da koriste kampanje 

koje je već odobrila centrala. Na 

primer, u Fordu, u Y & R u Americi radi sto 

pedeset ljudi. Oni zajedno sa klijentom sve 

„prođu” i onda to rešenje šalju u Evropu gde 

se realizuje za sva tržišta. Govorim o globalnim 

klijentima. Naravno, uvek postoji potreba 

za poznavanjem lokalnog tržišta, za 

kreativnom adaptacijom rešenja. 

Balkanski duh 

Koliko se obraća pažnja na lokalizaciju u 

poslovnoj filozofiji Y & R? 

Y & R u Italiji veoma je snažna agencija, 

jedna od najjačih agencija u Italiji. Većinu 

svojih prihoda crpi od lokalne kreative i od 

lokalnih klijenata. Neki od tih klijenata su: 

Pireli, Barila. Od nas traže balkanski duh, 

balkansku kreativu, jer smo mi nešto sveže, 

novo, i možemo da ponudimo nešto drugačije. 

S druge strane, dosta toga zavisi od klijenata. 

Na primer, Nokia se radi svugde isto 

i tu postoje samo adaptacije. Majkrosoft je 

specifičan klijent koji radi centralizovano. 

Klijent nekada želi da ima kontrolu na svim 

lokalnim tržištima. 

Kakva je njihova predstava o našem tržištu 

i mentalitetu uopšte? 

Što se tiče poslovnog aspekta, nemaju 

mnogo predstave o našem tržištu. Naše tržište 

je malo i nije toliko interesantno za 

njih. Italijanski proizvodi se ne prodaju toliko 

na našem tržištu. Ali, iznenadilo me je da su 

svi ljudi u agenciji upoznati sa našim mentalitetom, 

poznaju našu kulturu, muziku, filmove... 

Čuli su za trubače i Bregovića. Mi, 

po njihovom mišljenju, imamo nešto specifično. 

Važno je početi 

Pretpostavljam da planirate da ono što ste 

videli i naučili primenite ovde. Da li je to 

moguće u ovom trenutku ili tržište mora da 

dostigne određeni stepen razvoja? 

Mi ćemo pokušati. Daćemo sve od sebe da 

profesionalizujemo proceduru poslovanja sa 

klijentima i da sa njima izgradimo uzajamni 

odnos poštovanja, da kvantifikujemo svoj 

rad koliko god je to moguće. Svaki put kada 

budemo dobili zahtev od klijenata, napisaćemo 

koliko je to radnih sati, koliko ti sati 

koštaju i onda ćemo o tome razgovarati sa 

klijentima. Važno je da se krene, a kad će 

efekti nastati, to se ne može odmah znati. 

Mi ćemo se maksimalno fokusirati na to i, 

ako klijenti vide svoj interes u tome, u smislu 

toga da je njima lakše da rade na taj 

način, biće efekata, pre ili kasnije. Mi ćemo 

sa tom praksom početi odmah, a videćemo 

kada će ostali to učiniti. 

New Moment New Ideas Company je čuvena 

po broju nagrada osvojenih na svetskim 

festivalima kreativnosti. Da li je 

vreme za Effie? 

Dobili smo Effie nagradu u Bugarskoj i ona 

je veoma važna za nas. Direktno reflektuje 

uspehe na tržištu, a mi radimo da bi klijenti 

postigli što bolje efekte na tržištu, da bi prodali 

više proizvoda. Cela profesija se kreće u 

tom pravcu. 

Kakvi trendovi u komunikaciji su zastupljeni 

u Italiji? Bili ste na izvoru informacija 

u dužem periodu. 

Internet je jedan od medija koji se daje u 

svakom predlogu. Svaki klijent, pored tradicionalnih 

medija koristi i Internet, to je sasvim 

normalno. Naravno da je televizija 

dominantna, ali se njen uticaj smanjuje i ide 

se na dvosmernu komunikaciju. Raste značaj 

direktnog mejlinga, „jedan na jedan” komunikacije 

– da se određenoj osobi direktno 

servira ponuda koja je interesuje. To je 

budućnost profesije, ali mislim da televizija 

nikada neće postati nebitna. Možda će se 

njen udeo u ukupnom oglašavanju smanjivati 

procenat po procenat, ali će još dugo 

biti vodeći medij. Naravno, uvek može da 

nas iznenadi neko tehničko-tehnološko dostignuće, 

ali navike su takve i nije ih moguće 

tako lako promeniti. Dugo sam bio u Italiji i 

primetio da oni mnogo rade na integraciji. 

To je inovativni koncept koji znači da se profesija 

razvija u pravcu formiranja što više 

specijalizovanih agencija (za pi-ar, za Internet...). 

Sada su sve te agencije smestili u 

jednu zgradu tako da, kada klijent potpisuje 

ugovor za advertajzing, ili bilo šta da mu je 

potrebno u oblasti pi-ara, on može da kontaktira 

sa agencijama koje će mu pružiti 

specijalizovanu uslugu po zahtevu. To je sve 

u okviru jedne kuće – kompanije. Svi pičevi 

i ponude ka klijentu su integrisani od svih 

specijalizovanih agencija, tako da klijent dobija 

„sve na jednom mestu i jednu osobu za 

kontakt”. Poruka stiže do kupca sa raznih 

strana jer je bolje da kroz razne medije 

odlazi ista poruka. 

Da pomerimo stvari na tržištu. Jeste li 

spremni za promene u svojoj agenciji? Šta 

kažu zaposleni? 

Da, pogotovu što je Italija zemlja koja nije 

baš poznata po disciplini, ali zbog jake konkurencije 

moraju da se bore, vole da rade i 

imaju lepe projekte koje realizuju. Dobio 

sam neku pozitivnu energiju, motivaciju da 

radim, stvaram, kreiram, da pomeramo 

neke stvari na tržištu koliko možemo ili da 

to učinimo barem unutar naše agencije. Cilj 

je da se struka što više širi i razvija. Ono na 

čemu ću insistirati jeste kvantifikacija i proces 

rada, da izbegnemo mogućnost da klijent 

kaže: „Ovo niste uradili, ovo mi se sviđa, 

ovo mi se ne sviđa”. 

Koliko su ljudi u agencijama spremni da 

uče? Imate li osećaj da pružaju otpor učenju 

ili su otvoreni za nova znanja? 

Kod nas u agenciji ljudi su spremni da uče. 

Ja sam uvek raspoložen da naučim nešto 

novo. U drugim agencijama ne znam kakva 

je situacija, ali edukacija bi trebalo da bude 

potreba svih. Neophodno je tražiti mogućnosti 

da se što više razvija i edukuje, ali 

često smo zatrpani svakodnevnim problemima... 

Uvek postoje prečice do uspeha, ali 

na kraju krajeva, čovek sam sebe razvija 

J. Ivanović 

23

Komentari 

Politički marketing – to je nešto prljavo 

Mi ne želimo marketing 

Ako je verovati Novostima od 4. marta, mladi Miloš Jovanović, 

potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS), u izjavi za te novine, 

na pitanje da li će nova mlada pojačanja DSS-a promeniti ono 

što se naziva politički marketing njihove stranke, kaže: „Marketing 

je reč koja se vezuje za menadžment i prodaju proizvoda. DSS ne 

prodaje ništa. Ne želimo ništa da farbamo i lažemo. Ne bavimo se 

marketingom već politikom.” 

Mašinerija DSS-a je pre izbora g. Jovanovića za jednog od potpredsednika 

stranke, dosta isticala njegove kvalitete, spominjući i njegovo 

formalno obrazovanje na Zapadu. 

Posle ove izjave ostaje dilema: marketinški svet menja svoju filozofiju, 

samim tim i definiciju marketinga, ili je mladi čovek učio neke 

druge škole na kojima se ne uči marketing? 

Koštunica doktor Vojislav, gubitnik u trendu, ako se poistoveti sa 

mislima mlađanog gospodina, biće totalni gubitnik na predstojećim 

izborima. Svojom voljom. 

Stvar postaje jasnija kada se uoči da se u istom TV Dnevniku (27. 

februara u 18.50 časova) emituje TV spot za Šabačku mlekaru pod 

sloganom „Da nije tako mlad, mislili bi da je mleko” za njihov mladi 

sir (ovo je slobodna interpretacija – po pamćenju). TV spot potpisuje 

McCann Erickson. Može se pretpostaviti da odnose sa javnošću 

razvija agencija sličnog naziva. 

Može li to tako? 

Odnosno, ako je to dostupno i drugim oglašivačima i njihovim agencijama, 

onda bi, možda, moglo i da prođe. 

Ovako, da li je ovo po onoj narodnoj: „Što je dozvoljeno begu nije...”, 

pa se nekome obezbeđuje konkurentska prednost umesto da važe 

jedinstvena pravila igre za sve učesnike na tržištu? 

Ko čita Politiku 

Bajate informacije 

Pismo gospodinu Karadžiću 

Ne iz Haga, u Beogradu 

Televizija B92, izgleda, uvodi novi oblik partnerstva. Možeš dobiti 

vest u centralnom TV Dnevniku (verovatno i u drugim TV dnevnicima) 

ako emituješ TV oglasnu poruku! Tako bar ispada. 

Televizija B92, i ne samo ona, dosta pažnje posvetila je odluci Šabačke 

mlekare da povede na Pariski sajam poljoprivrede grupu svojih 

poslovnih partnera. I to nije loše, makar to delovalo na Palmine 

inicijative (Palmi kapa dole. Ubeđujem ljude oko sebe, gde god 

mogu, da na nekim budućim izborima glasaju za gospodina Markovića 

– Palmu). 

Ono što je neuobičajeno jeste da to nije vest koja po svom sadržaju 

zaslužuje da se nekoliko dana emituju reportaže iz Pariza sa citiranog 

sajma i sa istim ljudima. 

24 

Politika je uporna u tome da kaže nešto a da ne kaže do kraja. 

Pogotovu bitno. Kao što se ponaša i u svojoj uređivačkoj politici. 

Uporno objavljuje, jasno – kroz svoja izdanja, svoju oglasnu poruku 

utemeljenu na podacima od juna 2009. godine. Tako i marta ove 

godine, nakon devet meseci kada su svi podaci neupotrebljivi, „bajati” 

što bi narod rekao. Po grafikonu, sa fantastičnim indeksom 

280 (iliti 2,8 puta više u odnosu na prosek) dnevne novine Politika 

čitaju stručnjaci i intelektualci; sa indeksom 192 – visokoobrazovani 

(a ja mislio da neko ko nije visokoobrazovan ne može biti ono 

prvo – stručnjak i intelektualac, ma šta ovo drugo značilo!); najviši 

socijalni status – indeks 175 (sada ću da se ponovim), ma šta ovo 

značilo kao kategorija čitalaca; viši rukovodioci i direktori – indeks 

153 (a ja mislio da u prvoj deceniji novog veka niko, ama baš niko, 

ne može biti VIŠI rukovodilac ako nije, prethodno, fakultetski obrazovan), 

da bi indeks gradskog stanovništva koje čita novine Politika 

iznosio skromnih 118 indeksnih poena. Da li ovo znači da predstavnici 

prethodno navedenih kategorija žive van urbanih sredina? Da 

li to, možda, znači da su se stručnjaci, intelektualci, visokoobrazovani, 

viši rukovodioci (gde?) vratili u svoja sela i naselja, da žive van 

urbanih sredina? 

Da bi oglasna poruka, koncipirana na rečeni način, bila što je više 

moguće istinita, ne bi bilo loše da su navedeni podaci o starosnoj 

strukturi tih čitalaca. Iz toga bi se otkrilo da li su još radno aktivni ili

Komentari 

ne, odnosno da li su na položajima gde se 

donose odluke (može da se odnosi i na porodicu!) 

od značaja za oglašivače. Polna 

struktura, kada je Politika u pitanju, od posebnog 

je značaja. 

Da, zamalo da ispustim. Politika se može čitati 

kroz rubrike. Na primer, čitulje, pomeni, 

sport, kultura, domaća privreda, unutrašnja 

i spoljna politika, vlast ... U okviru koje rubrike 

objaviti oglasnu poruku? Da ne bude 

zabune. Ima proizvoda i usluga koje bi, jedino, 

trebalo objavljivati u okviru čitulja i pomena. 

Ali gde oglašavati dečiju hranu? 

P o s m a t r a č s c e n e 

Novinari u oglasnim kampanjama 

Svaki geg nije (dopušteni) geg 

Da li zakoni i novinarski kodeksi dozvoljavaju medijskim radnicima učešće 

u oglašavanju? • Šta znači biti novinar? 

Učestvovanje novinara, voditelja i spikera informativnih, sportskih i dečjih radio i TV 

emisija u oglasnim spotovima, zabranjeno je prema važećem Zakonu o oglašavanju. Bez 

obzira na to što se materija o ulozi medijskih radnika u marketinškim kampanjama imperativno 

tumači, i svaki je pravnik tako i razume, često dolazi do njene zloupotrebe. 

Sasvim (ne)prirodno 

Reagovanja 

Poštovani Taboo prijatelji, 

Mislim da bi se u veoma važnoj temi o poštovanju 

Zakona o oglašavanju trebalo suzdržavati 

od pristrasnih kvalifikacija kao što 

su: B92 (to je ona televizija koja svima i svakodnevno 

drži razne lekcije!) – 63; ja to 

čitam kao nedozvoljeno mešanje u njihovu 

uređivačku politiku. 

Ako se već ne možete uzdržati od ovakvih 

komentara, onda treba iskazati i stav prema 

ostalim kršiocima zakona. Na primer RTS – 

– to je ona televizija koju građani i država 

dotiraju i od koje se očekuje da bude revnosnija 

i pravi primer za poštovanje zakonske 

regulative. Ako nešto sebi dozvoljava država 

tj. „pozicija”, zašto bi se uzdržavala 

„opozicija”? 

Iskreni pozdrav, 

Miljenko Dereta 

* Odgovor Redakcije na intervenciju autora teksta 

biće objavljen u sledećem broju TN-a 

„Naš zanat nije da pravimo nekome milo, 

još manje da činimo nepravdu, naš zanat 

je da dodirnemo perom ranu”, danas ima 

snagu motiva i alibija za glasnu prozivku 

svih koji imaju moć, a ne poštuju etiku, 

moral, običaje, istinu, zakon... 

Alber Londr, 

francuski pisac i novinar 

Već nekoliko nedelja unazad, na domaćim 

medijima realizuje se kampanja za mineralnu 

vodu Knjaz Miloš u kome je glavni 

akter novinar RTS-a Jovan Memedović (koriste 

se TV i radio oglasna poruka, štampani 

oglas i sredstva spoljnog oglašavanja). Poruke 

su veoma zapažene u javnosti jer Memedović 

spada u red najpopularnijih televizijskih 

lica u Srbiji. Njegov dokumentarni serijal 

pod nazivom „Sasvim prirodno” retka je televizijska forma na našim kanalima koja se 

bavi odnosom prirode i čoveka, i to na slikovit i duhovit način. Ta činjenica bi mogla biti važna 

za razumevanje toga što je agencija Communis, koja je tvorac pomenute kampanje, 

odlučila da angažuje upravo Memedovića. 

Međutim, koliko god da je produkcijski dobro urađen, ovaj spot nevešto balansira na tankoj liniji 

između zakona i etike. Naime, u Zakonu o oglašavanju, član 48, kao što je već rečeno, 

stoji da se „u oglasnim porukama ne mogu likom, glasom ili drugim ličnim dobrom, pojavljivati 

novinari, voditelji i spikeri informativnih, sportskih i dečjih radio i TV emisija”. Budući 

da Memedović više ne komentariše boks mečeve (sport o kojem je najčešće izveštavao) i 

da je poslednji sportski događaj koji je pratio bila (ne tako davno održana) Olimpijada u 

Pekingu, sledom zakona, njegova pojavnost kroz razna sredstva oglašavanja u ovoj kampanji 

ne bi trebalo da je u sukobu sa Zakonom o oglašavanju... Postavlja se pitanje da li je 

ovaj novinar stavio tačku na taj deo svoje karijere, odnosno šta bi se dogodilo ukoliko bi se 

Memedović ovih dana „reaktivirao”, odnosno, ukoliko bismo ga videli kao voditelja neke 

sportske emisije. Dokumentarni program, kojim se Memedović bavi, u ovom zakonu se ne 

spominje. 

U prethodnoj verziji Zakona o radiodifuziji pisalo je da novinari dokumentarnih, informativnih, 

kulturno-obrazovnih i dečijih emisija, ne mogu svojim likom i govorom učestvovati u 

25

Komen- 

lokalnog karaktera. Poštujući Zakon o oglašavanju, ti novinari ne 

bi mogli da pročitaju „of” za oglasni džingl. Sa druge strane, oni 

nemaju mogućnosti da plate nekoga ko ima pravilnu dikciju i 

kvalitetan glas da to pročita umesto njih. Tu se vidi koliko je zakon 

neprilagođen našim uslovima. 

Ili sledeća situacija. Ne može novinar, koji prati recimo poljoprivredu 

i vodi emisiju iz te oblasti, da oglašava na primer kukuruz 

jer se onda postavlja pitanje da li će on poljoprivrednika koji 

gleda njegovu emisiju time dovesti u zabludu.” 

Pitajte novinare 

„reklamama i TV-kupovini”. Međutim, taj član zakona nedavno 

je prestao da važi tako da, po njegovoj izmenjenoj verziji, ovaj 

spot nije sporan. 

Kodeksom protiv zablude 

Kako je za Taboo nedeljnik rekao Petar Jeremić, predsednik 

Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), Memedovićev 

nastup u oglasnoj kampanji delimično je u sukobu sa 

Kodeksom novinara Srbije koji su zajednički usvojili UNS i 

NUNS (Nezavisno udruženje novinara Srbije), uz podršku Fondacije 

Konrad Adenauer. Prema njegovim rečima, ono što nije 

u skladu sa Kodeksom novinara jeste to što TV spot, a posebno 

radijski, liči na novinarski prilog. Iako se on emituje u oglasnim 

blokovima (to nije slučaj, na primer, na Roadstar radiju 

koji se direktno uključuje u program kao vest sa terena sa kog 

novinar izveštava. Veza se, tobože, prekida i kaže se da se očekuje 

ponovno uključivanje u program), gledalac ili slušalac 

može biti doveden u zabludu da je, ukoliko se uključi u toku 

njegovog emitovanja, reč o pravom novinarskom prilogu. Međutim, 

Jeremić kaže da se ipak retko događa da gledaoci ne 

uspeju da naprave takvu razliku. 

Bilbordi sa likom novinarke RTS-a Olivere Kovačević, sa kojih 

preporučuje Imlekov „viva” jogurt, ovih dana mogu se videti na 

ulicama Beograda. Na domaćim televizijama (ne i na RTS-u) 

emituje se i oglasni TV spot , delo agencije Grey. U ovom slučaju 

reč je o kršenju Zakona o oglašavanju jer Kovačevićeva 

jeste članica Informativne redakcije RTS-a, zbog čega ne bi 

smela da učestvuje u oglasnim kampanjama. 

Učešće novinara u oglasnim kampanjama 

je, prema Jeremićevim rečima, vrlo kompleksno 

pitanje i na njega treba obratiti pažnju 

prilikom izmene Zakona o oglašavanju (trenutno 

u toku). 

„Novinari u Evropi plaćeni su mnogo bolje 

od naših novinara pa im nije neophodno da 

učestvuju u oglasnim kampanjama. Novinari 

u Srbiji nisu dobro plaćeni i ovo im može 

poslužiti kao dodatni izvor prihoda. Međutim, 

ako gledamo realno, novinari su na 

jedan način diskriminisani zbog toga što im 

je onemogućeno učešće u oglašavanju. Tu 

najviše mislim na lokalne televizije i radiostanice 

gde je to veliki problem. Na primer, 

neka lokalna televizija u Srbiji ima dva novinara 

informativnog programa i dva spikera. 

Na njihovom mediju emituju se TV spotovi 

26 

„Zbog svega ovoga, UNS će izneti svoje predloge koje bi trebalo 

uzeti u obzir prilikom izmene Zakona o oglašavanju”, rekao je 

Jeremić. 

Novinarska udruženja moraće aktivno da budu uključena u izradu 

novog zakona. Biće zanimljivo videti na koji način će se premostiti 

očigledne nedorečenosti koje postoje i na koji način će se 

pomiriti zakon i novinarski kodeks. U budućem zakonu o oglašavanju 

ovoj temi mora se posvetiti mnogo više od jedne rečenice 

(što je do sada bio slučaj). 

Pitanja o učešću novinara u oglasnim kampanjama poslali smo 

i Republičkoj radiodifuznoj agenciji (RRA) ali od njih, što je već 

postao običaj, nismo dobili nikakav odgovor. RRA je zadužena 

za praćenje sprovođenja Zakona o oglašavanju. 

Redakcija Taboo nedeljnika nastaviće da prati ovu temu. 

Od proizvođača smisla 

do kreatora nereda 

Da postojeći Zakon o oglašavanju ima ozbiljnih nedostataka, 

na ovom mestu ne treba posebno govoriti. To je, nekako, postalo 

opšte mesto. U više navrata je ukazivano na potrebu njegove 

promene, kao i na efekte njegove primene, odnosno njenog 

odsustva. Ipak, ne treba zaboraviti da je od loših zakona jedino 

gore bezakonje. Ono o čemu se u razvijenim zemljama više i ne 

raspravlja, kod nas ostaje nasušna potreba. Kada ćemo zakoračiti 

na „teren etike u oglašavanju”? 

Novinari jesu (ili bi trebalo da budu), kulturolozi bi rekli „proizvođači 

smisla”, i trebalo bi da doprinose uspostavljanju reda a 

ne stvaranju haosa u glavama potrošača, odnosno gledalaca i 

čitalaca. Njihova odgovornost je ogromna jer 

su se opredelili za posao od javnog značaja. 

Jasno je kao dan: počast ali i odgovornost. 

U zanesenosti kreativaca i interpretatora oglasnih 

poruka vidna je zloupotreba naučnih 

podataka i tvrdnji, a zakonodavac je u tom 

delu bio više nego jasan: kako se tvrdnje, na 

koji način i od strane koga mogu iznositi. Uz 

sve uvažavanje, to „pravo” ne pripada ni jednom 

glumcu (ni novinaru) u bilo kojoj kampanji 

pa makar se radilo o simpatičnom 

istraživaču Jovanu Memedoviću. O tome se 

mora voditi računa i tu je razlog nesporazuma 

koji je ozbiljno naljutio kreativni tim 

agencije koja još uvek smatra da sme ono 

što, ipak, ne sme 

Petar Stakić 

Jelena Ivanović

Očima stručnjaka 

Značenje nije sadržano 

u prizorima 

Piše: Miroslav A. Mušić 

Još nismo sabrali utiske sa Izložbe najlepših kalendara u Novom Sadu, gde je agencija 

Profile predstavila kolekciju kalendara za Dunav osiguranje, a iz ove beogradske kompanije 

pristiže novi „plavi talas”. U pitanju je oglasna kampanja koja ima cilj da uvede 

slogan „Za vaše dobro” kao novu vrednost korporativne komunikacije Dunav osiguranja u 

ovoj godini. Inače, to je sentenca koja je već zapisana na kalendarima ove kompanije. 

Znači, poznata je samo onima u čije ruke je dospelo neko od novogodišnjih propagandnih 

sredstava. Čini se, nedovoljno, pa je usledila oglasna kampanja u štampi, na televizijskim 

ekranima i velikim oglasnim površinama (bilbordima). Oglasno rešenje čini kompozicija slogana, 

znaka i logotipa kompanije na plavoj osnovi. Na televizijskim ekranima ona je u pokretu. 

TABOO NEDELJNIK 

Stručni časopis. U elektronskoj formi 

emituje se svakog drugog petka a 

štampano izdanje se distribuira 

ponedeljkom. 

Izdavač 

MARK-PLANETAK d.o.o. 

Časopis je upisan u Registar javnih 

glasila, pod registarskim brojem 

NV000311, od 11. januara 2010. godine 

ISSN 1451-2068; COBISS 185018375 

Osnivač i vlasnik 

ŽOZEF-IVAN LONČAR 

Glavni i odgovorni urednik TABOO izdanja 

JELENA IVANOVIĆ 

Urednik TABOO NEDELJNIKA 

DUŠAN ŠUNJKA 

Novinari 

PETAR STAKIĆ 

ŽELJKA MILETIĆ 

Grafički dizajn 

ĐORĐO IVANIŠEVIĆ, art direktor i ATELJE 

DUART: VERA JARAKOVIĆ i MIODRAG 

MLADENOVIĆ 

VD direktora 

SVETLANA LONČAR 

Sedište izdavača i Redakcija 

MARK-PLANETAK d.o.o. 

Izdavačko-edukativni centar u i o svetu 

marketinških komunikacija 

26000 Pančevo, 

Ulica Stevana Šupljikca broj 71 

Telefoni/fax: 013-30-00-93 i 30--00-94 

www.taboomagazine.org 

E-mail: nedeljnik@taboomagazine.org 

tabooredakcija@nadlanu.com 

Ukoliko oglasno rešenje Dunav osiguranja razmatramo kao simboličko predstavljanje zasnovano 

na procesu prikazivanja, strukturisanja i oblikovanja kao mogući odraz kasnog 

kapitalizma u industriji oglašavanja, potrebno je uspostaviti teorijsku platformu za razumevanje 

namere sa kojom se konstituiše oglasni diskurs. Ideja beogradske teoretičarke 

Maje Ćirić da značenje „ne obitava” u prizorima već nastaje u interakciji između prizora i 

publike, proizvodeći različite „tekstove”, inače u skladu sa poststrukturalističkim teorijama 

Fukoa, Lakana i Deride, jeste i odgovor na ono što su osmislili kreativci agencije Profile. U 

kreiranju oglasne kampanje krenuli su od onoga što kompanija Dunav osiguranje već poseduje. 

To su plava boja i vizuelne konstante. Sada je to osnova na kojoj se projektuju značenja. 

Plava boja se, inače, vezuje za ideju veselja, za ljubav, lojalnost, mir. Ona je sinteza 

ravnoteže, slobode, harmonije, snova, duhovnosti. Posebna pažnja je posvećena sloganu 

„Za vaše dobro!” Način na koji je ispisan, govori o odnosu prema klijentima ove osiguravajuće 

kuće. On je zasnovan na poštovanju i ličnom obraćanju. Uverljiv je i sugestivan. Upućuje 

na ono što treba činiti. U oglasnom rešenju, bilo da se radi o polustranom oglasu u 

štampanim medijima ili o velikim plakatnim površinama na ulicama i trgovima, a u TV spotu 

zasigurno, našem pogledu se suprotstavlja plavo nebo na kojem se ispisuje poruka. Njene 

tanke i bele linije su poput tragova mlaznog aviona. Neustrašivost i nesputanost njegovog 

pilota sugeriše da poruka dolazi od velike i snažne kompanije kojoj se može verovati. 

Iako je ovo samo jedan od tekstova koji smo proizveli recepcijom oglasnog rešenja, možemo 

zaključiti rečima Džudita Vilijamsa: „Kada nam oglašavanje nešto govori, mi istovremeno 

stvaramo taj govor (on nama nešto znači) i stvoreni smo njime kao njegovi stvaraoci (ono 

pretpostavlja da za nas ima značenje). Na taj nas način oglašavanje čini aktivnim primaocima.” 

PRETPLATA 

1. Godišnja pretplata na časopis TABOO 

(4 broja godišnje) u štampanoj formi 

obima do 100 strana, sa 23 broja 

TABOO NEDELJNIKA u štampanoj 

formi obima do 28 strana (isporuka 

poštanskim putem), iznosi 12.000,00 

dinara, neto. PDV 8%*. 

2. Godišnja pretplata na časopis TABOO 

(4 broja godišnje) u štampanoj formi 

obima do 100 strana, sa 23 broja 

TABOO NEDELJNIKA u elektronskoj 

formi obima do 28 strana, iznosi 

9.000,00 dinara, neto. PDV 8%*. 

3. Godišnja pretplata na TABOO 

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u 

štampanoj formi, 23 broja godišnje, 

iznosi 6.000,00 dinara, neto. PDV 8%. 

4. Godišnja pretplata na TABOO 

NEDELJNIK (bez časopisa TABOO) u 

elektronskoj formi, 23 broja godišnje, 

iznosi 3.000,00 dinara, neto. PDV 8% . 

* Bonus na redne brojeve 1 ili 2 je 

pravo naručioca da dostavi do deset 

elektronskih adresa, svojih zaposlenih ili 

poslovnih prijatelja na koje će se dostavljati 

TABOO NEDELJNIK u elektronskoj 

formi. 

27 

Taboo & Jovšić Printing Centar

Bez teme nema ni dileme 

Razno... 

Pijaca ili market? 

Piše: Ljubomir Ratković 

Moglo je biti gore. Tvoj neprijatelj mogao je biti 

tvoj prijatelj... 

Ovaj tekst nema nikakve veze sa najavljenim održavanjem 

„nulte” sednice PKS-GMA planirane za 16. mart. Zašto „nulte”? Pa 

logično, da bi se sednica proglasila „prvom”, to znači da organizacija, 

asocijacija ili institucija postoji. A ne postoji PKS-GMA, što ne 

znači da se stvari neće promeniti... 

Jednom sam napisao da su promene jedina stalna pojava... A u 

istom tom broju cenjeni Ekrem Dupanović „promene su hrabar 

izbor” napisao je. 

U kontekstu podnaslova, odnosno reči koje mi je uputio čuveni neuropsihijatar, 

dok smo ležali u bolnici – dakle, bili smo isti i imali 

isti status pacijenta, razmišljam o njegovoj rezignaciji i o rečima kojima 

je komentarisao stanje u zdravstvu: „Mnoge stvari se menjaju 

da bi ostale iste...” 

Priznajem, iskoristio sam to, ne kao iskaz već kao temu u jednoj od 

izbornih kampanja, jer je klijent insistirao na kontinuitetu. Bilo je to 

tačno deset godina pre Obaminih „promena” i tri godine pre promena 

u Srbiji. Bilo jednom u jednoj maloj republici bivše Jugoslavije. 

A u toj zemlji je postojalo „pravilo službe”. Čak se o tome u tadašnjoj 

štampi i pisalo: vojska funkcioniše po principu naglašene subordinacije 

koja je regulisana raznim tehnikama koje se na kraju 

svode na pisani dokument poznat pod imenom „pravilo službe”. To 

je zbirka tekstova koja uvodi red u skoro neverovatan sled svakodnevnih 

događaja: od formiranih pozdrava, preko načina prilaska i 

međusobnog ophođenja do kompleksnih situacija koje se mogu tretirati 

kao (vojna) tajna. Postojanje ovakvog dokumenta koji je obavezno 

štivo za sve one koji se u vojsci nalaze službeno ili dobrovoljno, 

pokazuje se kao neophodno za funkcionisanje ovog sociološkog 

mehanizma. To ujedno pokazuje pravac kojim bi mogle da se 

urede i neke druge autonomne strukture, kao što su staleška udruženja 

ili zatvorene interesne grupe. Nedostatak bilo kakve sistematike 

dozvoljava pojačanu dozu individualiteta koji u svojoj 

ishodišnoj varijanti otvara prostor za otvorene sukobe od kojih imaju 

koristi samo tiražni listovi žute boje... 

Kad smo već kod pisanih dokumenata... postoji i knjiga Tragovi marketinga 

– 1574–1940 iz koje se jasno vidi da su ljudi oduvek imali 

potrebu da idu na pijacu i da tamo nešto kupuju... a prodavci svoju 

robu oglašavaju... I tek sada tema! 

Ako bismo koristili sve prednosti maternjeg jezika u komuniciranju, 

onda bi se stvari mogle pojednostaviti: oglašavanje jeste reč koja 

proizilazi iz reči oglas, a to logično stoji na pojmu glas! 

Potom... market je pijaca, odnosno trgovina u širem značenju! 

Međutim, pijaca nije market ili možda jeste? 

Na pijaci se viče sopstvenim glasom i nudi roba. Marketi koriste 

suptilnije metode. Na pijaci se neko bavi prodajom sopstvenih proizvoda 

a neko prodajom nečega sa elementima preprodaje. U marketima 

se najpre krenulo sa preprodajom tuđe robe, a potom sa 

prodajom sopstvene. 

Na pijaci nema odloženog plaćanja, dok u marketima postoji, jer 

marketi proizvođačima tuđe robe plaćaju nakon... dana, a ne zna se 

kada sami sebi plaćaju svoju (a pre toga su uradili sve da sve bude 

njihovo). 

Na pijaci je sve na tezgi, a u marketima „product placement”. 

Na pijaci, ako ne platiš tezgu, gubiš pravo glasa i oglašavanja, dok 

je u marketima taj pojam „rastegljiv” i odmah objašnjiv kompleksnostima 

tržišnih zakonitosti, koje se poveravaju pi-ar i marketinškim 

agencijama. 

Na pijaci postoje prodavci i preprodavci, a u marketima menadžeri... 

Na pijaci prodavca i preprodavca odmah prepoznate, dok... (kombinujte 

sami...) 

Ni tu ništa nije strašno. Kada ima šta da se proda, preproda i za šta 

da se kupi... problem nastaje kada nema od čega da se proizvede... 

Jeste kriza: industrija ne radi jer nema strukturnih partnera (danas 

se to zovu strateški), prerađivačka nema repromaterijala, hemijska 

nema sirovine, elektro – odgovarajućih kadrova... 

Kopaonik nije više skijaški, već tržišni centar!!! O tome svi „emiteri” 

izveštavaju... 

RRA je emiterima skrenula pažnju ko, kako i kada krši Zakon o oglašavanju... 

Pisalo ne jednom u Taboo izdanjima... 

RRA sebe ne doživljava kao isključivo represivni organ... 

Zakazanu nultu sednicu PKS-GMA ne treba dovoditi u vezu sa ovim 

upozorenjem „saveta koji sebe ne doživljava kao isključivo represivni 

organ”. 

Ali, ako je tačno da su emiteri prekršili Zakon (takav je kakav je), 

zašto nemamo informaciju u čije ime je to urađeno? 

Nedonošenjem Pravilnika o Etičkom komitetu kao obavezujećeg 

elementa iz prethodne, vrlo teško usvojene, Deklaracije o odgovornom 

tržišnom ponašanju članova PKS-GMA, svojevrsnog „pravila 

službe”, pokazalo se da 23. sednica može biti kraj novog početka. 

Ne prvi put. 

Ali, i to je propalo. A ništa nije propalo bez valjanog razloga. 

I ništa ne može nastati bez valjanog povoda. 

Tako vam je to, prijatelji moji!!! O, da, kreće nova Farma. RRA je na 

potezu. Farma kreće 14. marta, Nulta sednica 16. Zanimljiv će biti 

sastav učesnika... Ne Farme, već (novo)formirane asocijacije. I 

samim tim objašnjiv. 

Ali, to je već posao pi-ar i marketinških agencija. 

A pod tačkom četiri „Razno” predviđene sednice 16. marta, može 

o svemu da se priča, ali priče nisu obavezujuće...

BROJ 104 (.pdf) - Taboo

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?