Views
2 years ago

Ш V A '

na rukama probijajući

na rukama probijajući se kroz masu razdraganih ljudi... Igrad su bili zbunjeni, pomalo uplašeni, ali polaskani. Prvi je iznet Moša, koji je na taj izliv oduševljenja odgovarao zbunjenim smeškom. Neko od navijača duhovito primeti: „Sta je, zaboravio si srpski... ?” U celoj gužvi gotovo da niko i ne čuje nadahnuti patriotski govor g. Janka Safarika, predsednika Jugoslovenskog nogometnog saveza, na koji ponosno odgovara Kosta Hadži zahvaljujud na veličanstvenom dočeku, koji su „ovi junaci i zaslužili”. Na jedan izlaz izneti su Moša, Jakša, Lala, Đokica, Teofilo... na drugi na ramenima navijača „izlaze” Milutinac, Đokić, Tirnanić, Arsenijević, Spasojević, Hrnjaček... Milutinac je jedva stigao da zagrli svoju Elu, obećavši joj da je nikada vise neće ostavljati samu tako dugo. Na zahtev novinara Milutinac i Bora Jovanović zajednički energično demantuju priču o šamaru kao „potpunu izmisljotinu"koja „uglednoj novini kakvoje 'Vreme' nimalo nije bilapotrebna" (Borin dodatak demantiju). Dve kolone sa igradma nošenim na rukama kreću Balkanskom i Karađorđevom ulicom, ali fudbaleri mole da ih spuste jer ih čeka zvanična večera. Dogovor je bio da se svi nadu kod „Sablje dimiskije”, ali niko nije očekivao ovakav krkljanac na dočeku. Gazda Rade i Mile Brica nekako su se probili do dr Andrejevića, čestitali mu na velikom uspehu i pozvali ga u subotu na ručak, što je on sa zadovoljstvom prihvatio. Milica je istezala vrat ne bi li spazila Tirketa. Zapravo, videla ga je, ali daleko, na rukama navijača. Primetila je da se i on okreće kao da pogledom nekoga traži... Konačno, pogledi im se sretoše a Tirke, onako „odozgo”, povika: „Lepotice, dolazim sutra na ručak...!” Trebalo je dobrih tridesetak minuta da fudbaleri stignu do automobila koji su čekali ispred stanice da ih odvezu. Posle večere Moša j e okuplj enom društvu morao da potanko referiše utiske sa puta: „Pričaću vam bar naredna dva meseca. Za sada samo da vam kažem da je sve bilo fantastično i uopšte nemam red da nahvalim sve ono što smo doživeli.” „А taj Urugvaj? Zar baš ništa nije moglo da se uradi?” pitali su njegovi prijatelji. „Nije. Nismo mogli bolje jer je sve bilo upereno protiv nas, čak nam je i jedan policajac dao gol. Evo lopte sa kojom smo izgubili polufinale Svetskog prvenstva”, reče Moša i iz torbe izvadi već izlizanu kožnu loptu od koje se tokom puta nije odvajao. „Bolje da si sačuvao onu sa kojom ste pobedili Braziliju... Eh, da ste mogli da vidite tu noć u Beogradu. Koliko radosti, koliko emocija, koliko ponosa. U istoriji beogradskog i srpskog fudbala postojaće jedno pre i posle Montevidea’” rekoše drugari. Montevideo, Bog te video... ŠTA JE BILO S NJIMA? Dr Mihailo Andrejević „Andrejka” (3. 7. 1898, Požarevac - 20. 9. 1989, Beograd) Najistatknutiji funkcioner medunarodnog ranga koga su imali srpski i jugoslovenski fudbal. Nedugo po završetku Svetskog prvenstva u Urugvaju, 1932. ušao je u FIFA kao dan Nadzorne komisije i u Svetskoj fudbalskoj organizaciji, na raznim važnim funkcijama, ostao punih pet decenija. Godine 1982. izabran je za doživotnog počasnog dana FIFA a 1984. bio medu sedmoricom zaslužnih fudbalskih radnika, prvoodlikovanih Ordenom FIFA. Kao lekar izabran je 1953. za redovnog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu. Do pred kraj života pisao je u „Nedeljnoj Borbi” zanimljive i nadasve korisne danke iz oblasti medicine. Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu a do smrti je obavljao funkciju predsednika Udruženja ratnika Srbije 1914- 1918. Bio je istinski gospodin, svetskih manira, sa jakim vezama u svetu fudbala i medicine. Bio je poliglota, lako se sporazumevao na najmanje pet svetskih jezika. Boško Simonović „Dunst” (12. 2. 1898, Šid - 5. 8. 1965, Beograd) Po zanimanju je bio arhitekta, ali se arhitekturom gotovo nije bavio. Ceo život posvetio je sportu, pre svega fudbalu - bio je igrač, sudija, funkcioner i savezni kapiten. Igrao je na mestu golmana u „Srpskom maču” od 1912. a zatim u BSK-u. Godine 1923. bio je prvi naš sudija koji je vodio međunarodnu utakmicu, ,,Bukurešt”-BSK u Bukureštu. Prestao je da sudi zbog teškog preloma noge na - sankanju! U BSK-u je bio na raznim funkcijama od 1919, a kada je Jugoslovenski nogometnisavez 16. marta 1930.iz Zagreba, u drugom pokušaju, prebačen u Beograd, postao je prvi savezni kapiten. On je odabrao tim od beogradskih igrača za Prvo svetsko prvenstvo 1930. u Montevideu, a kasnije je u još nekoliko navrata bio na čelu reprezentacije. Bavio se i novinarstvom, uredivao je list „Sportist” i bio pokretač „Sportskog dnevnika”, prvog dnevnog sportskog lista u Jugoslaviji. Pred kraj života prikupljao je gradu za istoriju jugoslovenskog fudbala. 228 POVRATAK 229

Dr Kosta Hadži (08. 11. 1898, Vršac - 6. 10. 1971, Novi Sad) Bio je istaknuti pravnik i zaslužni fudbalski radnik. Jedan je od osnivača, sa 16 godina, „Vojvodine” 1914, a od 1922. do 1924. prinudno i njen trener, ali je najviše dao kao sportski radnik. Rodio se kao prvo od desetoro dece Koste Hadžija, pravnika, i Sofije Hadži. Gimnaziju je učio u Segedinu i Novom Sadu. Od 1919. do 1922. studirao je prava u Parizu i Kanu. Advokatski ispit položio je 1927. i ostao aktivan u profesiji do 1961. Bio je clan Upravnog odbora Matice srpske od 1933. do 1939. Takode je bio politički aktivan kao clan Samostalne demokratske stranke. Za vreme Šestojanuarske diktature pokrenuo je list „Rad”, koji je napadao režim, ali je uspeo da izda samo pet brojeva. Osnovao je podsaveze u Novom Sadu i Velikom Bečkereku (Zrenjaninu). Bio je jedan od najuticajnijih funkcionera u Jugoslovenskom fudbalskom savezu po njegovom preseljenju u Beograd i jedan od voda puta na Prvo svetsko prvenstvo u Montevideo. Borivoje Jovanović „Bora” (7. 10. 1897, Beograd - 29. 2. 1980, Beograd) Novinar, dugogodišnji urednik sportske rubrike „Politike”. Bio je fudbaler u đačkom klubu „Slavija” 1911/1912, potom jedan od osnivača „Velike Srbije”, kasnije „Jugoslavije” sportski radniki fudbalski komentator. Diplomirao je na Pravnom fakultetu a 1927. postao urednik sportske rubrike „Politike”, nasledivši na tom mestu prvog urednika Vojina Đorđevića, osnivača sportske rubrike 1921. koja je od 25. januara 1922. postala svakodnevna. Tokom Prvog svetskog rata bio je zarobljenik a po povratku postaje prvi sekretar Beogradskog loptačkog podsaveza. Novinarstvom je počeo da se bavi 1920, a 8. decembra iste godine pokrenuo je „Prvi sportski list” 1924. uredivao je „Sportist”, kasnije nedeljnik „Sport”, a 1939. pokrenuo je i bio glavni urednik „Jugoslovenske sportske revije”. Bio je jedini srpski novinar na Prvom svetskom prvenstvu u Montevideu. Milovan Jakšić „Jakša” (21. 9. 1909, Kolašin - 25. 12. 1953, Aleksandrija, Egipat) Golman koji se proslavio na Svetskom prvenstvu u Montevideu kada ga je urugvajska štampa, posle briljantnih odbrana protiv Brazila, nazvala ,,el gran Milovan”. Bio je dan Sokola, koji je 1932. promenio ime u BASK. Za svoj klub je odigrao vise od 500 utakmica, a za reprezentaciju 17 u periodu 1930-1934. U sezoni 1934/35. nekoliko meseci boravio je u Pragu i igrao za „Slaviju”. Otac mu je poginuo u Prvom svetskom ratu a deo detinjstva proveo je u sirotištu u Novom Sadu, gde je sa 12 godina počeo da igra fudbal. Afirmisao se u Sokolu a karakterisali su ga snaga, hrabrost i odličan refleks. Po povratku iz Montevidea držao je popularnu knjižaru u centru Beograda. U socijalističkoj Jugoslaviji izabran je za predsednika Saveza fudbalskih trenera (1950-1953). Bio je „tehnički rukovodilac Crvene zvezde”, sa kojom je bio na turneji po Egiptu, kada ga je u Aleksandriji izdalo srce. Dr Milutin Ivković „Milutinac” (3. 3. 1906, Beograd - 25. 5. 1943, Jajinci, Beograd) Legenda predratnog jugoslovenskog fudbala, veliki igrač, izuzetna ličnost, lekar, levičar, ilegalni politički radnik. Unuk po majci vojvode Radomira Putnika. Počeo je da igra u podmlatku „Jugoslavije” 1922. i ostao u ovom klubu do 1929, osvojivši s njim državna prvenstva 1924. i 1925. Kasnije je prešao u Soko i kao njegov dan bio kapiten u Montevideu. U reprezentaciji je debitovao 28. oktobra 1925. u Parizu protiv Francuske i do 1934. odigrao 39 utakmica. Bio je poznat pod nadimkom „državna kočnica”. Po povratku sa Svetskog prvenstva, 1. oktobra 1930, oženio se Elom i već 1931. rodila im se prva kćer Gordana. Iste godine je diplomirao medicinu a kasnije je specijalizovao dermatologiju. Druga kćer, Mirjana, rodila se 1934. Bio je jedan od inicijatora bojkota Olimpijade u Berlinu 1936, uredivao je list „Mladost” iza koga je stajala Komunistička partija. Nemci su ga uhapsili i streljali 1943. ujajincima. Na stadionu Partizana FSJ je 1951. otkrio spomen-ploču posvećenu Milutincu, a 1959. postavljena je još jedna, njegovom klupskom drugu iz „Jugoslavije” Bošku Petroviću, kojije poginuo u Španskom gradanskom ratu 1937. kao pilot-dobrovoljac. Jedna ulica u blizini stadiona Partizana danas nosi njegovo ime. Dragoslav Mihajlović „Vampir” (13. 12. 1906, Aleksinac - 18. 6. 1978, Sale, Australija) Igrao je levog beka u BSK-u, odlikovao se oštrinom i snagom. U reprezentaciji je debitovao 13. juna 1930. na prijateljskoj utakmici u Sofiji protivBugarske (2-2), kada su ekipu sadnjavali samo beogradski fudbaleri. Bio je jedan od odabranih za put u Montevideo gde je odigrao sve tri utakmice, ali je dtava njegova karijera reprezentativca stala u te četiri utakmice tokom juna i jula 1930. Na utakmici protiv „Slavije” u Pragu 23. novembra 1930. teško je slomio nogu i morao je da završi karijeru sa samo 24 godine. Još kao igrač zaposlio se u policiji i ostao na tom poslu do 1944, kada je odludo da ode izzemlje i nikada se nije vratio. Otišao je u Australiju gde je od 1950. do 1960. trenirao JUST, klub jugoslovenskih iseljenika. Takode je trenirao ekipu SC Sale City. Umro je od oboljenja na bubrezima. 230 231

preuzmite osmi broj časopisa - sic
sic.ba
Virtualna pobuna RS-a Ekonomija: Koliko je ... - Europa Magazine
europamagazine.info
Radio sam svoj seljački i kovački - Jadovno 1941.
jadovno.com
HAKOL 102.pdf - Židovska općina Zagreb
zoz.hr
tema broja - Srednja škola Matije Antuna Reljkovića Slavonski Brod
ss.mareljkovica.sb.skole.hr
Број 118-119-120
skd.rs
Temple - Kristalno sunce.pdf - Ponude biz
ponude.biz
vlasi u starijoj hrvatskoj historiografiji - Ivan Muzic
muzic.ivan.info
preuzmite PDF dokument - Novosti.rs
novosti.rs
David Icke - i istina_ce_vas_osloboditi.pdf - Antropozofija
antropozofija.org