Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
Älanci i rasprave 1933-1943, Kultura, 1959 .pdf
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
64 ~ ё.LANCI I RASPRA VE <strong>1933</strong>-1941<br />
magпata dozivela параd protivпikovih divizija а da sиprotпi<br />
tabor пiје Ыо aпgazovaп па Istokи.<br />
Drиkcije пiје ni moglo da Ьиdе. Sovjetska politikc\<br />
kolektivne bezbednosti nije imala bas niceg zajedпickog<br />
s imperijalistickim podvigorп fraпcиskih magпata. Опа ти<br />
је blla iz osпova sиprotna. Rezиltat: francuski imperijalizam<br />
liSio је Francusku uslova za njenu uspesnu nacionalnu<br />
odbranu. Оп је и korenи potsekao priпcipijelпи i<br />
prakticпи mogиcпost sovjetske pomoci.<br />
Ne пameravajиci da braпimo Pjera Kota и celosti -<br />
оп је kasпije postao ljиti imperijalist - ipak treba koпstatovati<br />
da је иpravo оп Ыо taj koji је nekad па osrюvи<br />
brojeva i statistickih podataka иpozoravao fraпcиskи javпost<br />
da се Fraпcиska bez sovjetskog prijateljstva doziveti<br />
rюvi<br />
Sedaп.<br />
Kod r1as sи tиmасепја fraпcиskog sloma пastojala<br />
otkrijи sиprotпost izrпedи nesposobпosti vise fraпcиske<br />
komaпde i visokog morala fraпcиskog vojnika. Sto se tice<br />
prve strane ove improvizovane suprotпosti, mozemo<br />
uglavпom da se slozimo. Ali izvestaji о visokom moralu<br />
nece Ьiti tacпi, bar не иopste uzevsi. Setirno se samo otpora<br />
repuЬlikanske Spanije! Odnos sпaga u Spaпiji Ыо<br />
је, пesurnnjivo, jos divergentпiji od fraпcusko-пernackog,<br />
пarocito u pogledu rnaterijala. Ра ipak silrю, dugotrajпo<br />
repuЬlikaпsko juпastvo se пе moze пi uporediti sa slomom<br />
fraпcuskih armija. Moral fraпcuskog vojпika nije Ыо visok,<br />
s tirn treba Ьiti пacisto. Njegov moral nije ni mogao<br />
da bude visok. Jer fraпcuski vojпik пiје Ьiо vise politicki<br />
toliko паivан da Ы verovao frazama о "demokratskom"<br />
ratu. Оп је doziveo Мiпhеп, sazпao za pomoc Kasadu,<br />
Miahi i пjihovim drugovima. U vreme иstиpaka objasпjavali<br />
sи ти јеdпи kapitulacijи za drugorn - slaboscи fгancиskog<br />
vojпog poteпcijala, а kad је objavljeп rat Nemac..;.<br />
koj, иdarili sи и slavopojke savezпickoj vојпој sпazi.<br />
Istovremeпo sa objavom "demokratskog" rata иveli sи<br />
оtvогепи· teroristickи diktatиrи паd radnickom klasorп i<br />
radпim narodorn.<br />
Pokazalo se da је impeгijalisticka Francиska Ьila nesposobпa<br />
da razvije one elemeпtarпe, svemocпe, tradicioпalпe<br />
fraпcuske паrоdпе eпergije koje Ы oslobodila пarodna<br />
Fraпcuska pod пarodнim rezimom da se radilo о<br />
odbraпi пјепе паrоdпе, istiпski пасiопаlпе . dопюviпе.<br />
da<br />
POSLE SLOМA FRANCUSKOG IМPERI.JALIZМA - 65<br />
Ova pouka iz francиskog debakla mozda је danas na<br />
rnnogiш mestima vrlo aktиeh1a.<br />
Tok "poslednjih trzaja" jos је пedovoljпo pozпat da<br />
Ы se о njemu moglo promisljeno pisati. Ali se namece<br />
pretpostavka о sиrnnjivim иslovima predaje Pariza. Mozda<br />
se oligarhija priЬojavala da se pri narodnoj odbrani Pariza<br />
пе poпovi herojski cin Pariske kоmипе<br />
Iz aпalize socijalrю-politickih иzroka fraпcиskog рогаzа<br />
proizlazi vazaп socioloski zakljиcak.<br />
Dvesta porodica Fraпcuske za vreme NarodnoO' fronta<br />
sabotiralo је fraпcuskи proizvodnjи i izdavalo fr~ncиske<br />
iпteres~_iz klasr1ih razloga: kad је rljihova klasпa politika<br />
u z~mlJI иspela, а van graпica zemlje se izjalovila, "porodice"<br />
sи povele francuski narod и imperijalistickи avanturu<br />
koja је bila izrazito aпtiпacioпalna, iako se zakitila<br />
n:~ciп~~istickom frazom. Aпtinacioпalni karakter impe<br />
ПJalisticke avaпtиre, za koju sпose odgovorпost dvesta<br />
porodica i пjihovi trabanti, danas krvavo placa francuski<br />
пarod.<br />
U socioloskom pogledи ove ciпjenice znace sledece.<br />
burzoazija је postala nesposobna da иpravlja sиdbinom<br />
пасiје; imperijalisticki nacioпalizam pokazao se kao aпtinacioпalaп;<br />
sudblпa пaroda пalazi se u rиkama bиrzoaskog<br />
antipoda savremenog drustva.<br />
Da li ovom tvrdenjи koje proistice iz francиskog iskиstva,<br />
а и suprotпom, pozitivпom smislи iz istocпog iskиstva,<br />
protivreci stvarпost ostale "savremeпe" Evrope<br />
Zasad mozerrю odgovoriti sашо recima velikog mislioca:<br />
пarod ciji gospodari иgпјеtаvаји druge пarode i sarn је<br />
duboko пeslobodaп.<br />
Danasпje vreme је prelornno, alternativno vreme.<br />
Odgovorпost парisапе i javno izreceпe r·eci se veoma povecala.<br />
Slom dozivljиjи citave koncepcije koje su se pokazale<br />
kao seпilпe i stetпe.<br />
Копсерсiја koja se srusila zajedno s fraпcuskom imperijali.st~ckom<br />
.. sr:agom Ьila је kod nas orijeпtacija na<br />
zapadn1 ImperiJalizam. Ruku pod rukн sa orijeпtacijom<br />
па. zapadr:i imperijalizam isla је aпtisovjetska orijeпtacija,<br />
koJa Ј~ blla cas glasпija cas pitomija, vec prema sitиaciji.<br />
L]udi koji sи оvи orijeпtacijи osиdivali - пе mozda<br />
zbog. пеkе iшpatije р7еша supгotnom taboru nego iz saznanJa<br />
da Је takva опјепtасiја imperijalisticka, и objek-<br />
5 Boris Kidriё: Sabrana dela
Change language